Tajna Malberi Hola by Sanja Kostadinovic

TAJNA MALBERI HOLA

Srećna vam Nova godina, gospodine Sent Kler! Lukas, kome je bila upucena ova cestitka, zamišljeno se zagledao kroz visoki prozor svog biroa, na upravnom spratu zgrade Sent Kler korporacije. Bilo je rano januarsko jutro. Lukas je već u šest sati bio za radnim stolom da bi obavio posao koji je odložio radi božičnih praznika. Istini za volju, želeo je da završi što je pre moguće da bi se potom odmorio pošto je tradicionalno božično veče proveo u Edinburgu s majkom i dvojicom braće. Predstojalo mu je još jedno naporno putovanje do Malberi Hola, gde će se na porodičnom imanju na Novu godinu obaviti venčanje njegovog najmlađeg brata. Naravno, Lukas je razumeo Džordanovu i Stefaninu želju da se tamo venčaju jer su se upoznali u toj kući. Ali Lukas je bio majstor da svaku priliku optimalno iskoristi, pa je ovoga puta organizovao i putovanje do Klostersa, skijaškog centra, jer je obožavao skijanje. Namrštenog čela okrenuo se prema mladoj ženi koja je upravo ušla iz susedne kancelarije, gde je radila njegova privatna sekretarica. Ali ova žena nije bila zaposlena kod njega. Tačnije, ona je Lukasu bila potpuno nepoznata. Zamišljeno ju je posmatrao. Njen uski poslovni kostim delovao je opojno, kao i ostali detalji: vitka, divnog stasa i duge crne kose koja se presijavala na dnevnoj svetlosti. Bilo joj je dvadesetak godina i nije bila preterano visoka. I imala je divno zakrivljene obrve iznad svetlucavih tamnoplavih očiju uokvirenih dugim trepavicama...

Lukasov pogled polako je klizio po njenom licu do neshvatljivo čulnih i poželjnih usana. Iznenađujuće je bilo to što su baš te usne Lukasovo telo dovele u alarmantno stanje uzbuđenosti. Šta se to dešava? On je bio poznat kao čovek bez emocija, hladan i racionalan. Lukas Sent Kler umeo je u svakoj situaciji da se ponaša ležerno i odmereno, kao da je za konferencijskim stolom. Ali u ovom momentu nikako nije uspevao da sklopi jasnu misao dok je nemo zurio u tu nesvakidašnju lepoticu. Nakašljao se. -

Ko ste vi, dođavola?

Leksi ga je pogledala i gotovo je osetila sažaljenje kada je u njegovom čudnom izrazu lica prepoznala zbunjenost i bes istovremeno. S druge strane, samo je on bio odgovoran za ovu neočekivanu situaciju. Da nije bio ovako hladan i sebičan, da nije olako ignorisao potrebe svojih zaposlenih... ne bi se desilo da njegova privatna sekretarica baš na Božić napusti posao, a da o tome ne obavesti svog šefa. Leksi se nije mogla zakleti da je odnos Džesike Braun prema Lukasu bio isključivo profesionalne prirode, a možda on ta navodna osećanja jednostavno nije primetio. Ili on nimalo nije sposoban za tu vrstu osećanja! Opušteno je prišla ogromnom pisaćem stolu za kojim je Lukas, mračnog lica, sedeo. Izgledalo je da se on vrlo dobro oseća u odelu čeličnosive boje, ispod kojeg je nosio besprekorno čistu svetlosivu košulju. Uska, jednobojna kravata lepo se uklopila u tu kombinaciju. I ne samo da je bio upadljivo krupan i isto tako upadljivo dobro obučen, ne, ovaj uspešni aristokrata bio je zapanjujuće atraktivan. Leksi je to morala da prizna bez obzira što je njegova tamnosmeđa kosa, po njenom ukusu, bila nešto duža i ne sasvim uredna. A njegove arogantne crte na lepo oblikovanom licu, 2

njegov pravilan nos, prodoran pogled i izražajne usne... sve je to delovalo privlačno, ali se njoj nije preterano dopalo. U stvari, na ovom Sent Kleru ne dopada mi se baš ništa, pomisli Leksi i iskrivi usne. Ime mi je Leksi Hamilton i uskačem kao zamena za vašu privatnu sekretaricu - reče ona jasnim glasom. Njegove oči se suziše. - Zanimljivo. A ja pojma nemam da mi treba -

sekretarica. Leksi opsova u sebi jer ju je očigledno ignorisao. Vaša prethodna sekretarica nazvala je moju agenciju baš na Badnje veče sa zahtevom da pripremimo zamenu dok ne pronađete nekoga za stalno. Nažalost, dama -

koju je agencija nameravala da vam pošalje i koja je veoma kvalifikovana za ovaj posao, biće slobodna tek za tri dana. Praktično, ja sam predstavnik agencije. Ova nespretna izjava iz ovako lepih usta ostavila je Lukasa bez teksta. Leksi je oduvek zanimalo sveo poznatoj porodici Sent Kler, ali tri dana biće joj sasvim dovoljna da sazna važne detalje o j ovom klanu i da eventualno potvrdi svoj je predrasude. Uostalom, u roku od tri minuta donela je konačni sud o Lukasu. Produbiše se bore na njegovom čelu. -

Zašto je Dženifer zahtevala ovaj

aranžman? -

hteo je da zna. Sad je Leksi bila zbunjena. -

Mislila sam da se vaša sekretarica zvala Džesika?

Dženifer, Džesika - odmahnuo je i rukom. Nije mi važno njeno ime ako je ona, po vašoj izjavi, jednostrano raskinula radni odnos. - Da ste ranije obratili bar malo pažnje na njeno ime, možda ona ne bi ovako nestala iz vaše firme promrmlja Leksi. Lukas naglo podiže glavu. -

Kada mi bude trebalo vaše mišljenje,gospođice 3

Hamilton, obavestiću vas. -

Htela sam još samo da kažem...

Kao predstavnika agencije, zamoliću vas da me poštedite svog mišljenja i i predloga - upade joj Lukas u reč. - U redu - prihvati ona mirno. -

Po njenom držanju primetio je da se iskreno kaje zbog svoje drskosti, a Lukasova nit strpljenja postepeno se i opasno tanjila. - I kako se to desilo da Džen... Džesika tako neprofesionalno napusti svoje radno mesto? Leksi malo podiže ramena. Agencija joj je poslala poslednju opomenu, a to je bila kap koja je prelila čašu. Vi niste smatrali za potrebno da joj date božičnu kartu, a kamoli neki poklon. - Uz poslednju platu dobila je božični bonus, kao što je to slučaj sa svima zaposlenima u ovoj firmi. -

Govorim o ličnom poklonu - naglasi Leksi.

A zašto bih uradio tako nešto?

Zato što je to uobičajen postupak za direktnog

pretpostavljenog. Čujte, zaboravite ovo što sam kazala. Lukas je fascinirano gledao u ljupku ženu izrazito crne kose, koja je, sudeći bar po izrazu njenog lica, očigledno omalovažavala sve što je rekao. - Moram da napomenem i to da nisam imala pojma da ste ovako rano zaseli za svoj radni sto nastavi ona podižući lepo zakrivljene obrve. - Upravo sam primila poziv za koji ćete se vi pobrinuti. Ovde su svi detalji - ona mu pruži mali komad hartije. Lukas pogleda u rukom ispisanu poruku pre nego što ju je pogužvao u šaci. Džon Barton, administrator Malberi Hola, informisao ga je o velikoj šteti na zapadnoj strani zgrade, nastaloj zbog topljenja snega. Verovatno je očekivao da dobije odrešene ruke za ovaj slučaj. Kao najstariji od trojice braće Sent Kler, Lukas je 4

posle očeve smrti, pre osam godina, nasledio porodično imanje. Međutim, on je tamo retko odlazio od kada su se njegovi roditelji rastali, što je punih dvadeset pet godina. Prvih jedanaest, od njegovih trideset šest godina života, Lukas je bio srećan na imanju svojih roditelja. Niko od trojice braće nije primetio aferu njihovog oca s jednom udovicom koja je sa svojom odraslom kćerkom živela nedaleko od njihovog imanja. I nijedan od njih trojice nije mogao da nasluti majčino očajanje. Na kraju se Moli preselila u Škotsku i povela svoje sinove. Posle Džordanovog i Stefaninog venčanja Lukas je ponovo patio za Malberi Holom, baš kao i njegov brat Gideon i njihova majka. Tako je bilo i sada. Barton je prijavio štetu na zapadnoj strani. Tamo je bio portret Lukasovog oca Aleksandera Sent Klera, vojvode od Storbridža. To ulje na platnu jasno je pokazivalo da Lukas mnogo više liči na oca nego njegova braća. Gospodin Barton je zvučao kao da je stvar hitna reče Leksi gledajući izgužvano parče hartije u njegovoj ruci. - Ova odluka tiče se mene, zar ne? - odgovori joj -

on stisnutih očiju. Ignorisala je ovu njegovu nepromišlje- nost. Nažalost, isuviše je kasno da otkažete termin za deset sati. Ali mogla bih da vam oslobodim ostatak dana kao i sledeća dva ukoliko se vi... - Kao prvo, želeo bih da razgovaram s nekim iz -

vaše agencije - prekide je on grubo. -

Zašto?

Sad je Lukas značajno podigao obrvu. Nisam navikao na to da se moje instrukcije preispituju. Leksi je želela da poštedi svoje roditelje bilo kakvih -

briga jer su otputovali na svoj drugi medeni mesec. Posebno nije želela da saznaju da ona radi za familiju Sent Kler jer bi to izazvalo zabrinutost. I ona je bila vrlo 5

iznenađena kada je od Džesike Braun dobila informaciju ko će joj biti poslodavac. Naravno, Leksi je prihvatila samo zato da pomogne očajnoj sekretarici. Pritom je Leksi odmah shvatila koje joj se mogućnosti otvaraju. Uz malo strpljenja uspela bi da se kvalifikuje za ovaj poziv. Ali na raspolaganju su joj bila samo tri dana. Želela je da bolje upozna tog Lukasa Sent Klera, ozloglašenog vlasnika Sent Kler korporacije. Dosad je ovaj čovek ispunio sva njena, pa i ona najmanja, očekivanja. Leksi se energično ispravila u svoj svojoj visini, ali uprkos visokim potpeticama, bila je prosečno visoka. - Uveravam vas, gospodine Sent Kler, da sam sasvim kvalifikovana za to da u sledeća tri dana radim ovaj posao. Njegov pogled bio je vrlo hladan. -

Nisam vas pitao za vaše kvalifikacije.

Ali vaš zahtev je to podrazumevao.

Zaista? - ustao je i naslonio se obema rukama na ivicu stola. Lice mu je bilo vrlo blizu njenog. Kao opčinjen zurio je u njene blistave plave oči. Hteo je odmah da okrene glavu, ali pogled mu je ostao kao prikovan za njene čulne, napućene usne. Njen svetli ten brzo je zahvatilo jarko crvenilo, pa je Lukas i protiv svoje volje pomislio na seks. Iznenađen sopstvenom reakcijom, brzo se vratio u stolicu. - Kako glasi naziv vaše agencije? - upita on grubo. -

Premijer kadrovi - odgovori ona. - Ali želite li da vas prvo povežem s gospodinom Bartonom? Zaista mu se čini daje stvar vrlo hitna. Hj- Smatram da sam sasvim sposoban da postavim -

prioritete, Leksi. Kada je čula svoje ime iz njegovih usta, nekakva vrelina prostrujala je celim njenim telom. To se podrazumeva - klimnula je glavom i požurila prema izlaznim vratima, pri čemu se razlepršala njena crna kosa. -

Međutim, Lukas se zagledao u njenu zgodnu zadnjicu koja se pri svakom koraku tih vitkih nogu izazovno i elegantno pomerala naizmenično goredole. Duboko je uzdahnuo shvativši da je ova mlada žena sigurno kvalifikovana za to da je odvuče u svoj krevet! - Da li je to Dženi ofarbala kosu? Sasvim polako Lukas se okrenuo prema svom bratu Gideonu koji je stajao na drugom ulazu velike kancelarije. Mladić je požudnim pogledom zurio u zatvorena vrata koja su vodila u sekretarijat. Lukas se slatko nasmejao znajući odranije da njegov brat nije talentovan za pamćenje imena. To ga je odmah podsetilo na bestidnicu Džen... ma, Džesiku koja gaje napustila bez obaveštenja. I sad mora da se bavi nekakvom njenom zamenom koja nije samo drska nego i neverovatno seksi. Nestrpljivo je zatresao glavom i ponovo j seo za pisaći sto. -

Zvala se Džesika.

Je li tako? - mrmljao je Gideon šetajući po kancelariji. Bio je dve godine mlađi od Lukasa, krupan i plav, s ozbiljnim i crnim očima i upadljivo prijatnim licem. - Nisam znao da ćeš je otpustiti. -

Nisam to hteo - zabrunda Lukas. Razmišljao je o Džesikinom postupku, kao i o Leksi. Sigurno nije navikla na to da je bilo j ko ignoriše čim je tako iznenada izašla iz kancelarije. - Ko je ova što sad pobeže? - radoznalo upita -

Gideon. -

Privremeno je na zameni - odgovori i on kratko.

Aha - Gideon je i dalje izgledao zbunjeno. -

Nekako mi se čini poznatom. -

Kako to?

Pojma nemam - Gideon naže glavu napred. - Baš je bezveze to što ne razlikujem lepe žene oko tebe jer su mi sve iste. Lukas ga sumnjičavo pogleda. Kolibo je mogao da -

proceni, Leksi nije ličila ni na jednu ženu koju je sreo. I baš je ta činjenica na njega delovala fascinantno. -

Šta mogu da učinim za tebe, Gideone? - Lukas je

namerno promenio temu jer nije nameravao da sa svojim bratom, osvedočenim i neobuzdanim ženskarošem, raspravlja o Leksinom izgledu. Ni u kom slučaju Gideon nije smeo da nasluti da je njegov stariji brat žestoko reagovao na njenu egzotičnu lepotu. Lukas je obično izlazio s glumicama i manekenkama. Izvodio ih je na večeru ili na neku izložbu, a zatim u svoj krevet. I sve te dame nisu očekivale više od toga da se bar jednom pojave u društvu uticajnog, poznatog biznismena Lukasa Sent Klera. Svima njima to je predstavljalo uspeh. Lukasu nikada nije palo na pamet da se upusti u vezu s nekom ženom koja je zaposlena u njegovoj firmi. Nije pamtio ni ime svoje poslednje sekretarice i bio je siguran da ne bi bila dobra ideja da s Leksi Hamilton načini izuzetak! Gideon podiže obrvu. Nemoj mi reći da si zaboravio na dogovor da se ovde nađemo u devet. Ti si predložio da zajedno pregledamo ugovore pre nego što Endru Proktor dođe u deset. Kao pravni zastupnik porodične firme, Gideon je u ovoj zgradi imao sopstvene prostorije, kao i kancelariju u centru grada. A Lukas je zaboravio na sastanak s Gideo- nom. Nešto slično dosad mu se nije desilo. Posao mu je uvek bio na prvom mestu, zato je zbunjeno zastao. Brat mu se otvoreno iscerio u lice. -

Imam predosećaj da će i gospođica prisustvovati tom sastanku. Ako i Proktor bude zverao u nju kao ti, neće gledati šta potpisuje. - Njeno ime je Leksi Hamilton - reče Lukas -

ozbiljno. -I više bih voleo da Proktor bude dobro upoznat s ugovorom koji potpisuje. Štaviše, smatram neprikladnim tvoje primedbe na račun nekoga ko je za8

poslen u našoj firmi. - Oho, pa tu je i novi prizvuk u boji tvog glasa! Lukasovo lice se smrači. Nije mu dopalo da Gideon komentariše njegovu novu sekretaricu. Ona ovde samo radi svoj posao - promrmljao je nezadovoljno. - Ah, zar? -

I ona me nimalo ne zanima - požuri Lukas da uveri brata. - Stvarno? Onda nema nikakvih problema. -

Uopšte nema problema, pomisli Lukas. Ali je znao da će, zahvaljujući Leksi, na sastanku moći da bude opušteniji nego ostali. - Džon Barton me je jutros zvao. Na Malberi Holu nastala je šteta koju bi trebalo pogledati - reče Lukas. Ti bi mogao tamo otići na nekoliko dana i pogledati o čemu se radi? - dodade on glasom punim nade. - Ne mogu - odgovori Gideon kategorično. Leksi je namerno ignorisala Lukasa Sent Klera kada je petnaest minuta kasnije ušao u njenu kancelariju. Iako ga nije gledala, osećala je njegovo prisustvo. Primorala je sebe da smireno na laptopu odgovori na mejl koleginice Brende koja je upravo saopštila svojoj šefici u Premijer kadrovima da će ubediti Lukasa Sent Klera da primi Leksi Hamilton kao sposobnu sekretaricu. Iskreno, Leksi je istog momenta obuzela panika jer se setila da je on nameravao da lično porazgovara s nekim odgovornim licem u njenoj agenciji. Iz Lukasove kancelarije izletela je da bi telefonom upozorila Brendu koja je za vreme njenog odsustva dežurala u agenciji. A pojedinosti će joj ispričati posle radnog vremena, naravno, uzkafu. Međutim, ni samoj Leksi nije bilo jasno šta ona zapravo ovde radi. Sledila je neki svoj impuls pošto joj se ukazala prilika da zadovolji radoznalost i da sazna ponešto o porodici Sent Kler. Sada joj je bilo žao što je to pokušala. 9

Kao

što

očekivala,

Lukas

Sent

Kler

nepodnošljivo arogantan i tvrdoglav, ali istovremeno neshvatljivo zgodan i atraktivan. Njegova tamna kosa i gotovo sasvim crne oči podsećale su Leksi na njegovog oca Aleksandera... Konačno je podigla glavu. Da li je u pitanju neki problem s telefonima, gospodine Sent Kler? Nije očekivao ovakav sarkazam od nje, pa je nesvesno zakoračio unazad. - Priznajem da smo nas dvoje od starta loše počeli, gospođice Hamilton. Ali jednu stvar moramo da razjasnimo - on je hladno pogleda. - U ovom momentu ja sam poslodavac a vi moj radnik. - Zar jesam? -

Od ovog momenta - ječe on odlučnim, istovremeno i upozoravajućim tonom. - Izgleda da ćemo od sada morati da sarađujemo. Leksi sleže ramenima. -

To je i meni jasno - osmehnula se.

Objasnite mi nešto, Leksi! Zar vašem temperamentu ne bi više odgovaralo da nađete stalno i solidno radno mesto umesto što "uskačete”? Na njenim svetlim obrazima pojaviše se dve crvene -

fleke. -

Motivacija za moju poslovnu orijentaciju ne treba

da vas brine, gospodine. -

Samo sam bio malo radoznao, ništa više.

Baš kao i ja, pomisli Leksi, pri čemu su joj u mislima bili motivi koji su je doveli ovde. Smatram da ništa u pogledu mog privatnog života ne bi trebalo da vas interesuje - prkosno ga je pogledala. - Čini se da ste poprilično sigurni u sebe. -

I jesam - potvrdi ona uljudnije.

"Šta bi on rekao ili uradio kada bi znao ko sam?", zapitala se osećajući dozu spokojstva. 10

Naime, njena baka Sian bila je udovica u koju je njegov otac Aleksander bio fl zaljubljen pre više od dvadeset pet godina, žena koju je kompletna porodica 3 Sent Kler pre mnogo godina spominjala 1 samo s mržnjom i prezirom. Leksino pravo ime bilo je Aleksandra, 1 po dedi Aleksu.

poglavlje

Dugo Leksi nije znala ko je zapravo bio deda Aleks, osim da je on drugi muž njene bake. Ipak, dok je bila tinejdžerka, majka ju je odvela u stranu i u poverenju joj objasnila kompletnu porodičnu situaciju. Tek je u ovom trenutku Leksi shvatila da su Aleksandera Sent Klera, vojvodu od Storbridža, posle razvoda od bivše žene Moli osudila sva trojica njegovih sinova. Naravno, Leksi je ponašanje trojice braće smatrala užasnim jer su osudili rođenog oca zato što se ovaj zaljubio u ljupku i prijatnu ženu, njenu baku. Nijedan od njih nije čak smatrao potrebnim da upozna očevu novu ženu. Možda su kasnije shvatili da Sian nije bila fatalna i žena, a sopstvenim očima mogli su da se uvere u to koliko je njihov otac bio iskreno zaljubljen u svoju miljenicu. Voleo ju je svim srcem. Sve do Aleksanderove sahrane, pre osam godina, Leksi nije videla lica njegovih sinova. I kako je protokol nalagao, očevu sahranu organizovali su u maloj seoskoj crkvi u Storbridžu. I Leksi je tog dana bila tamo. Učinila je to namerno jer je njenoj baki dato do znanja da je njeno prisustvo na sahrani nepoželjno. Leksi je želela da dostojno predstavlja svoju familiju, pa je u crkvi ostala do poslednjeg trena. Odbojnog Lukasa Sent Klera prepoznala je po 11

fotografijama iz časopisa. I najmlađeg brata bilo je lako identifikovati jer je glumac. I, na kraju, onaj atraktivni plavušan pored njih morao je biti Gideon. Ali Leksina baka, koju je Aleksander Sent Kler mnogo voleo i s njom proveo poslednjih sedamnaest godina, nije prisustvovala sahrani. I baš to Leksi nikada neće oprostiti ovoj arogantnoj porodici. Pre svega Lukasu, petnaestom vojvodi od Storbridža. Međutim, Lukas nije koristio titulu, verovatno zbog neslaganja s pokojnim ocem. - Mogu li vam pomoći, gospodine Sent Kler? hladno je odmerila Lukasa. On je sebe smatrao vrlo organizovanim, što je u velikoj meri bilo tačno. Doduše, bio je prema svim strancima odbojan, čak neprijatan. A bilo mu je sasvim jasno da je ljupke manekenke i glumice zapravo privlačio njegov novac, njegova moć i uticaj, nikako njegovi lični kvaliteti. Osim toga, Leksino ponašanje osciliralo je između poslovne pristojnosti i otvorenog prezira, što je njemu bilo nešto sasvim novo, nešto što nije doživeo. U njenom prisustvu bio je kao ošamućen. - Malo respekta ne bi vam škodilo - reče on sarkastično. Ravnodušnog izraza lica, jedva primetno je podigla jedno rame. Roditelji su me naučili da čovek mora da zasluži poštovanje - prkos u njenom tonu bio je očigledan. Lukas se na jedvite jade uzdržao da ne opsuje. - Želim da u deset sati prisustvujete sastanku i da -

vodite protokol - reče on odsečno. -

Znači, i za to ću biti plaćena - odgovori ona

ironično. Njegovo strpljenje se sasvim istopilo. Ako odmah ne promenite ton, na- zvaću agenciju i reći da niste podobni ne samo za ovaj, nego ni za jedan drugi posao - upozori je on. Bio je u pravu. Leksi je već bila ljuta na sebe jer je -

shvatila kuda ju je odvela njena nepažnja i plah temperament. Ipak je on stranka koja uredno plaća, a osim toga, vrlo je poznat i enormno bogat. Ne bi želela da svoje roditelje, posle medenog meseca povodom srebrne svadbe, iznenadi neprijatnom vešću da je posle nekoliko dana srozala ugled porodične firme. - Zar ne biste mogli da mi pružite priliku još dva tri sata da pokažem šta umem pre nego što pozovete agenciju? - upita ona pomirljivim tonom. Iako je Leksi odjednom zauzela vrlo prijateljski stav, Lukas je u njenom glasu osetio prkosan međuton. Kao da se trudila da se uljudno ponaša, ali su se ipak osećali tragovi nekakvog inata ili mržnje... Zastao je za momenat. Šta to ova žena smera? Da li je to zbog načina na koji se on, navodno, nehajno odnosio prema prethodnoj sekretarici? Ili Leksi Hamilton ima drugi razlog zbog kojeg joj se on ne dopada? Ona nije upoznala Džesiku Bra- un, zato tu mora da postoji nešto lično. Ili je prema svima tako razdražljiva i neprijatna? Verovatno će sve to saznati jer će mu ona narednih dana biti blizak saradnik. Prvo mora da se pobrine za poziv Džona Bartona i za štetu na kući njegovih roditelja... Nešto nije u redu, gospodine Sent Kler? raspoloženo upita Leksi nekoli ko sati kasnije. Gideon je upravo izašao da Endrua Proktora i njegovog pravnog zastupnika isprati do lifta. - Šta mislite da nije u redu? - procedi Lukas kroz stisnute zube i ustade. Pogled mu je bio mračan. Zatresla je glavom. -

Pretpostavila sam da ste gospodina Proktora

pozvali na ručak pošto ste potpisali ugovor. -

Siguran sam da bi Proktor radije ručao s vama

nego sa mnom. -

Sa mnom? - ponovi ona iznenađeno.

Ne glumite nevinašce, Leksi! Dobro znate da vas

je Endru Proktor gutao očima - reče Lukas ljutito. 13

Samo sam se nasmejala na nekoliko njegovih primedaba i... - Na svaku njegovu šalu oduševljeno ste se nasmejali - ispravi je on jer je protekli sastanak video sasvim drugim očima. Endru Proktor je bio izuzetno šarmantan čovek u -

kasnim četrdesetim, vlasnik velikog transportnog preduzeća čije je usluge Lukas često koristio. Endru Proktor je bacio samo jedan pogled na raspoloženu Leksi i njen poslovni ton u momentu se promenio. Flertovao je sa cmokosom lepoticom umesto da posveti pažnju poslednjim izmenama u ugovoru. A činjenica da se Leksi dopada i Gideonu, na neki način zaoštrila je kompletnu poslovnu situaciju. Lukas je nakratko stisnuo usne. -

S tim čovekom mogli ste i u krevet otići, dovraga!

Ona iznenađeno raširi oči i na brzinu se sabra. -

Jedno mi možete verovati, gospodine Sent Kler

kad s nekim spavam, o tome se sigurno ništa ne zna. Oteo mu se dubok uzdah jer su se u njegovoj mašti pojavile neprimerene slike. Gledao je njenu nežnu kožu i zamišljao kako je meka i prijatna za milovanje, gledao je njene grudi nagađajući koje su boje bradavice ili kovrdžave dlake između njenih nogu... E, ovo odmah mora prestati inače će ga uhvatiti ludilo. Gospode! Božić u Škotskoj, venčanje u Malberi Holu i sad ovaj uznemirujući poziv iz Gločestera - sve to izbacilo ga je iz kolotečine. A uza sve to napale su ga erotske fantazije. Sam je sebi bio čudan. Nije znao šta mu se dešava niti je svemu tome znao uzrok. Njegov mozak kao da se odvojio od ostatka tela. Nešto mu se čudno dešava, a on pojma nema o čemu je reč. Ne želim da znam detalje vašeg intimnog života - zabrundao je iako nije govorio istinu. - Hteo sam samo da vas upozorim na to kakve su moguće posledice vašeg ponašanja. Zahvaljujući vama, ovaj poslovni sastanak doživeo je potpuni fijasko. -

Nažalost, Leksi je morala da prizna da njegova kritika nije bila neopravdana. Možda je od nje očekivao da se drži po strani umesto što je Proktoru dozvolila da je uvuče u razgovor koji nije bio ništa drugo nego flert. I da li je bila korektna prema Lukasu kome je taj flert očigledno smetao? Sada joj je jasno da se opustila do mere koju sebi nije smela da dozvoli. Na njenom licu ukazao se izraz izvinjenja. -

Zaista mi je žao ako ste moje ponašanje ocenili

kao neprofesionalno. Bio je iznenađen. -

Šta ste upravo rekli?

Izvinila sam se - reče ona nestrpljivo.

Baš tako ju je i razumeo, ali to nije očekivao i zato je ostao bez teksta. Time se njegova neodlučnost pojačala. Razum mu je nalagao da pozove agenciju i odmah zatraži zamenu za Leksi, a ako odbiju njegov zahtev, da odmah potraži drugu firmu. Ali nešto mu nije dalo da to učini... - Skoro je jedanaest, predlažem da odemo da nešto pojedemo. -

Zajedno? - upita ona zabezeknuto.

Da, zajedno - ponovi on. - Možemo za neko vreme sklopiti sporazum o primirju. Tvrditi da je Leksi iznenađena ovim predlogom -

bilo bi bespotrebno preterivanje. Da li je to bio samo predlog ili ultimatum? Ili tek kratki predah. On bi mogao odmah zatražiti zamenu za nju i time bi njenoj firmi srozao ugled. Ako se bude korektno ponašala, moglo bi se desiti da oboje odlože oružje. Konačno, ona je postigla ono što je htela. Upoznala je Lukasa Sent Klera, a predrasude u vezi s njim uglavnom su se pokazale kao tačne. A otkrila je još nešto, na primer, njegovu neočekivanu atraktivnost! Nažalost, mora prvo da razmišlja o ugledu firme svojih roditelja, nikako da se prepusti svom brzopletom 15

temperamentu pa da napravi još neku glupost. A želela je i da kompletira sliku o porodici Sent Kler. Međutim, morala je sebi da prizna da joj Gideon nije nesimpatičan kako je očekivala. Očekivala je da je on kao i njegov stariji brat bezosećajan i vrlo arogantan. Međutim, on je prema njoj bio izuzetno prijatan a pogledi njoj upućeni nedvosmisleno su odavali njegove želje... - Da li vam uvek treba toliko vremena da prihvatite poziv na ručak? - grubo upita Lukas. Ne, naravno - reče ona uvređeno, pri čemu joj se obrazi zacrveneše. - Ali to mi ne liči na poziv, više na vreme za poslovne instrukcije, ali u vreme ručka. Mora li ova žena na svaku reč da otvori novu -

raspravu? Ništa nisam pogrešno rekao. Vreme je ručku, pa bismo i nas dvoje morali nešto da pojedemo. - I nije obavezno da odemo zajedno - dodade ona. Oči mu se suziše a lice dobi stroži izraz. Sad mi lepo kažite da li da vaše otvoreno odbijanje shvatim lično ili se tako ponašate prema svakom poslodavcu? Leksi se malo trže. Jedno je ponašati se prema Lukasu Sent Kleru kao prema gu- bavcu, a sasvim druga sve mu lepo objasniti. Ali on ni u kom slučaju ne sme saznati ko je ona. Odmahnula je glavom. -

Nema tu ama baš ničega ličnog, gospodine.

- Lukas. -

Kako, molim? - zatreptala je.

Leksi, nećemo persirati jedno drugom, uostalom, privremeno radimo zajedno. Ili i u tome vidiš neki problem? „Vidim, sigurno!", zamalo da joj izleti. Nikada -

nisam želela da budem prisna s jednim od Sent Klerovih. -

Mnogo bih više volela daje naš odnos strogo

poslovan - reče ona suvo. 16

-I da se oslovljavamo prezimenima? Zar vam se ne čini da bi to bilo naporno? - insistirao je on. Upravo tako. Pa i kada smo zajedno na ručku. Osećaoje da ga hvata sve jača nervoza. - Nije mi baš jasno. -

Ona se okrenu prema njemu. Samo zato što se pretvarate! - odjednom je zastala i tiho se zakikotala. Očekivala je da će Lukas pobesneti. Umesto toga, on se nasmejao, a njegovo lice se u deliću sekunde preobrazilo u savršen muški portret. Leksi nije primetila da je prestala da diše. - Nikako ne mogu da shvatim šta je u tome -

smešno. Smejući se, vrteo je glavom. - Koliko

god se trudite da budete učtivi, to vam

nikako ne uspeva. -I tebi je to zabavno? - Nije

- i dalje je vrteo glavom i smejao se. - Dosad

nisam sreo osobu kao što si ti. Nije joj se dopao njegov ton, kao ni onaj sjaj u njegovim uzbudljivim očima. Čovek bi mogao poverovati da mu se ona dopada. Ne! To ne može biti! Ceo njegov klan je njenu baku i njenog dedu Aleksa tretirao kao najgori ološ. Čak i kada bi mogla da razume koliko razvod može da bude traumatičan za troje dece, ne bi mogla da im oprosti njihovu mržnju. I nikako nije mogla da zamisli da bi Lukas mogao postati pristupačan i poverljiv. Lukas je posmatrao Leksino lepo lice na kojem su se emocije smenjivale kao na traci. Ali nije mogao da ih protumači. Uostalom, to nije bilo neobično. Nije mnogo znao o osećanjima žena, pogotovo ne o osećanjima ove žene. Uprkos svemu, iz nerazumljivih razloga osetio je da ga ova žena privlači. Njena lepota bila je očigledna, ali on o njoj baš ništa nije znao. 17

Naglo je ustao. -

Znači, nećeš sa mnom na ručak?

-I -

ja bih nešto da pojedem.

Ali ne sa mnom - zaključi on suvo. Prkosno je

podigla bradu. - Baš

tako.

Gotovo da se glasno nasmejao. Nikada mu nijedna žena nije s ovakvim omalovažavanjem dala korpu. Da čovek ne poveruje! Lukas dobroćudno klimnu glavom. Mislio sam da bi ti bilo zgodnije da napraviš pauzu za ručak pre nego što otputujemo. A možemo jesti i kasnije ako tako želiš. - Kuda treba da putujemo? - nepoverljivo gaje gledala. - Zar nisam spomenuo da na dva dana napuštamo grad? Sumnjala je u to da je ovaj čovek ikada zaboravio i najmanji poslovni detalj. Ovog prepodneva videla ga je u akciji Citiranoj brojeve i statistiku a da nijedan papir jje pogledao. Očigledno je sva akta Endrtal Proktora znao napamet. Međutim, s imenjma to nije bio slučaj, pa tako nije pamtio ni ime svoje prethodne sekretarice. Pa ipak, Leksino ime nije zaboravio! -

Molim? - promrmlja ona odsutno.

On žustro klimnu glavom. Ponovo sam zvao Bartona i došao sam do zaključka da moram otputovati u Glofl čester. Osetila je mučninu u stomaku. -

U kojoj meri se to mene tiče?

Njegove crne oči blistale su od zadovoljstva. -

Leksi, mislim da je to očigledno.

Razjasnite mi to, gospodine! - zamolila ga je

sarkastično. Zadovoljno je slegnuo ramenima. 18

Pa, ovako: sledeća tri dana bićeš sa mnom. Od toga si mi najmanje dva dana potrebna u Gločesteru. U sličnim slučajevima uvek je moja lična asistentkinja sa mnom. Zurila je u njega dok je boja nestajala iz U njenog -

lepog lica. Nije mogla da poveruje u to da će je Lukas povesti u Malberi Hol. U Storbridž, selo u kojem njena baka i danas živi.

3. poglavlje

Lukas nije primetio da se Leksi zabezeknula. Moraće da provede s njim dva dana u selu! Pogled njenih tamnoplavih očiju bio je izgubljen, a obrazi bledi. Šta ako sretne nekog poznanika ili prijatelja? -

Da li ti to predstavlja problem? - hteo je da zna.

Imam čitavu listu argumenata koji se protive tom putovanju, pomisli Leks. Ni u kom slučaju ne smem se u Storbridžu pojaviti u pratnji ovog čoveka. Ni u njegovoj blizini. S Lukasom Sent Klerom, vođom neprijateljskog klana. Ranije je Leksi često odlazila u posetu svojoj baki i dedi Aleksu. Storbridž je očaravajuće seoce i Leksi je tamo uživala. Prvi put nije želela da ode tamo, da se pojavi s Lukasom Sent Klerom u sredini u kojoj je mnogi poznaju od ranog detinj- stva... Za mnoge bi to bio šok. Baš se našla u nebranom grožđu! I kao i obično, ovu zbrku mogla je da zahvali svom neobuzdanom temperamentu. Grlo joj se stegnulo, teško je gutala dok je pokušavala da izbegne Lukasov prodorni pogled. - Pa... ne bih mogla tako iznenada da napustim London - počela je da zamuckuje. -

Tvoja agencija je o tome već obaveštena - pokuša 19

on da je umiri. - Osim toga, ugovorom je predviđeno da moja asistentkinja povremeno ide sa mnom na službeni put - dodade on s očiglednim zadovoljstvom. Već tri godine Leksi je radila u agenciji svojih roditelja i dobro je znala šta znači sporazum o radu na određeno vreme. Kao kćerka vlasnika agencije, nije potpisala takav dokument pa je to sada mogla Lukasu da prizna. Ponovo je osetila mučninu. -

Čini mi se da tamo za mene nema posla,

potreban si im samo ti - počela je nespretno. - Ispravi me ako grešim - usprotivi se on smireno ali skraćenica LA još uvek znači lični asistent? -

Da, ali...

i U tom slučaju, očekujem da kao moja lična asistentkinja ideš sa mnom u Gločester. - Nažalost, ne mogu to da prihvatim... Svoje planove neću da prilagođavam tvojim potrebama, Leksi - odgovori joj on hladno. - Onda, vidimo se ovde za dva sata s putnim torbama. "Bože, šta da radim?" Nikako se tamo s njim ne smem pojaviti. Kuća njene bake jedva da je udaljena pola milje od dvorca Lukasovih roditelja. Kao dete trčala je po šumi i šetala seoskim ulicama s bakom i dedom. Oni su koristili bazen za plivanje u zadnjem delu velike kuće. Leksi je provela jednu noć u Malberi Holu. Njena baka nije želela tamo da živi posle Aleksove smrti. Leksi ni u kom slučaju ničim nije smela da pokaže da poznaje unutrašnjost te kuće. Onda bi bila obavezna da mu sve objasni. Odlučila je da još jednom pokuša. Bilo bi mi mnogo zgodnije da ne moram da idem s tobom. - U tom slučaju - namršti se on - moram odmah nazvati agenciju i zahtevati raskid ugovora o radu s tobom, na tvoj zahtev. -

Pretiš mi? - ozbiljno se uplašila. Ovaj čovek je veoma moćan i pokretom jedne ruke može da uništi firmu njenih roditelja. Na to je morala ranije da računa. -

Nikada mi ne bi palo na pamet da ti pretim,

Leksi. Njegovo lice se odjednom ozarilo. Upr- kos svemu, Leksi nije mogla da shvati zašto mu je toliko stalo da s njom ode u to selo. Ovaj čovek je zaista nemilosrdan. Koristi ljude i primorava ih da rade baš ono što njemu odgovara. Bez imalo skrupula. I što se Leksi više branila, on je bio sve uporniji. Na kraju je shvatila da je sama kriva za nepodnošljivu situaciju u kojoj se našla. Teško uzdahnuvši, procedila je: Znači, za dva sata?

Lukas nije osetio ni najmanje zadovoljstvo što je uspeo da primora Leksi na nešto što ona nije želela. Ipak, pitao se šta se to vrzma u njenoj glavi pa tako uporno pokušava da izbegne odlazak u Storbridž. Ovu očaravajuću i impresivnu ženu nije mogao da proceni, a to je baš neobično jer je on imao jasnu predstavu o većini žena s kojima je imao posla, bilo privatnog ili službenog. Uglavnom su htele s njim u krevet pa pred oltar. Većina njih u proteklih deset godina ostavile su jedva primetan trag u njegovom životu jer ih je doživljavao isključivo kao devojke za jednu noć. Izgleda da Leksi Hamilton nije impresionirana ni novcem ni društvenim statusom novog poslodavca. Preciznije, ona ga uop- šte nije posmatrala kao muškarca, a baš to je nekako podstaknulo njegovo zanimanje za nju. Kako da se postavi prema ovoj neobičnoj ženi? - Dva sata - potvrdi on istog momenta. Klimnula je glavom. - Treba li da se raspitam o polascima vozova? Ja ću voziti - reče on kratko. - U normalnim prilikama uzeli bismo helikopter firme, ali je on sad -

kod mehaničara. Ova familija je stvarno zadivljujuća, pomisli Leksi. Super bogata i privilegovana. Kako je njena baka uspela da se zaljubi u najvažnijeg čoveka iz ovakve dinastije, bila je velika zagonetka za Leksi. - Kakvu sam glupost napravila! - naglas izgovori Leksi. On je začuđeno pogleda. -

U svakom slučaju, treba da poneseš toplu

garderobu. -

Dovoljno sam inteligentna da to znam

odgovori ona oštro.

- Nije

mi palo na pamet da potcenim tvoju inteligenciju - pokuša on da se ispravi primetivši da razgovor s njom klizi u neželjenom pravcu. - Dosad nisam imala slične probleme. -

Jasno - potvrdi on s olakšanjem u glasu. Glas mu je bio topao, pa ga je Leksi gl e dala

zbunjeno sve dok je on nije pogledaj- pravo u oči. - O, Bože, prostrujalo joj je kroz glavu s ovim čovekom moram da izdržim dvai dana? To nije fer. -

Biću tačna - obeća ona žureći da se požali Brendi

u kakvoj se situaciji našla. Doteraj se! - naredi joj on i ode. Leksi je izgledala zapanjujuće kada se za manje od jednog sata pojavila u birou. Obukla je farmerke i plavi pulover koji je t divno naglašavao boju njenih očiju. Na nogama je imala kožne čizme, u jednoj ruci držala je debeli kaput, a u drugoj putnu torbu. Njena divlja griva bila je vezana u 1 konjski rep. -

U suženom prostoru ’’rendž rovera” zapahnuo ga je miris njenog parfema, koji nije samo naglasio njenu već izraženu ženstvenost. Kao opčinjen, Lukas je duboko udahnuo i krišom pogledao svoju saputnicu koja je svakim danom na njega ostavljalo sve 22

jači utisak Međutim, Lukas je dobro znao da niko i 1 ništa ne može doprineti tome da se dobro oseća u blizini roditeljske kuće. Tokom Džordanovog venčanja Lukas je ponovo zaključio da se tamo za sve ove godine gotovo ništa nije promenilo. A i zašt bi? Antikni nameštaj, mermerni podovi u M prizemlju, originali slika na zidovima, lufl steri od najskupljeg venecijanskog stakla.. Bez ikakve sumnje Malberi Hol je impresivna građevina, dom vojvode od Storbridža. E baš ovu titulu nosio je Lukas i od vremena kada je njegov otac umro. U stvari... U proteklih osam godina sve ovo nije mu padalo na pamet. Kao najstariji od trojice braće, Lukas je već kao mladić gajio odbojnost prema svom aristokratskom poreklu. Ta vrsta obaveza nije bila baš kompatibilna s nesrećnim porodičnim životom za čiji je krah bio odgovoran Lukasov otac i njegova afera s onom ženom Sian Tomas. Prirodno, preljuba njegovog oca dovela je do sloma braka Lukasovih roditelja i bila je uzrok depresije trojice braće. Da je mogao, Lukas bi se najradije udaljio od Malberi Hola, od svog oca, aristokratske titule, a pre svega od Sian Tomas. Zbog te žene je njegov otac žrtvovao porodičnu sreću i harmoniju. Pošto je zalečio rane nastale posle razvoda Aleksander je ohrabrio svoje sinove da upoznaju Sian Tomas. Međutim, nijedan od njih nije bio spreman da se približi ženi koja je rastavila njihove roditelje. Krišom je bacio mračan pogled na Leksi. Zurila je kroz prozor kao da se divila zimskoj slici predgrađa Londona. Tek je pao prvi sneg, široke ulice bile su temeljno očišćene, a polja i livade pokriveni debelim snežnim pokrivačem. Sve to delovalo je nestvarno i fantastično, kao zamišljeni motiv zimske bajke. Leksi iznenada okrenu glavu i pogleda Lukasa. -

Sve izgleda mnogo lepše i čistije kad padne sneg,

zar ne? 23

Bilo bi dobro kada bi se na sličan način mogle popuniti pukotine života - reče on uz prigušen uzdah. Zbunio ju je njegov deprimirani ton. -

Ali ta vrsta pukotina ne mora se uvek popunjavati - reče mu ona. - Nemoj mi samo reći da si od one vrste ljudi -

kojima čaša nije poluprazna nego polupuna! Bingo, pomisli ona. -

Bolje i to nego biti ciničan.

Smatram sebe realistom.

Ali to je samo učtiv izraz za nekog ko je ciničan izjavi ona. - Samo što učtivost nije tvoja vrlina - on je -

značajno pogleda. Ovaj kompliment ne bih mogla da uzvratim prosikta ona. - Slažem se. -

Onda, možemo li zaključiti da smo isti? - upita

ona ironično. -

Neobično, ali mogao bih reći da je tako.

Ne mogu da poverujem.

Da, teško je u to poverovati - ponovi on suvo. Biće ovo dugo putovanje, Leksi. Da bismo prekratili vreme, zašto mi ne bi rekla ponešto o sebi i svom životu? Uspravila se na sedištu i iznenađeno ga je -

pogledala. Lukas je želeo da sazna nešto više o njoj? Osetila je daje na vrlo tankom ledu. Sada bi trebalo da mu se poveri? Da kaže ko su njeni roditelji? Njena baka? Svaki detalj njenog života bio je pravo minsko polje. Zato je morala dobro da se sabere i da kontroliše svaku svoju rečenicu. U suprotnom, Lukas će je sigurno izbaciti iz automobila. Nervozno je oblizala suve usne. -

Zašto prvo ti ne bi rekao nešto o sebi?

Izgleda da mu se ovo nije dopalo. 24

Mogli bismo da slušamo muziku - reče on grubo i poče nespretno da rukuje autoradiom. Osetila je olakšanje kada je primetila da ni on ne priča rado o sebi. Baš dobro. Ponovo se okrenula i zagledala kroz prozor. Ali zašto je on toliko uzdržan? Ipak, normalno je -

da ima tajne koje želi da sačuva za sebe. I to je dobro. Njegova zatvorenost probudila je njenu radoznalost. Moguće je da je reč 0 nekoj ženi? Krišom ga je pogledala. Da mu je kosa samo malo duža, zaista bi bio savršen. Lice mu je skladno, mada večito usredsređen izraz ne deluje laskavo. A ovo snažno atletsko telo... Oh, ne! Užasnula se na tu pomisao i ponovo se zavalila u sedište. Prvi put je pomislila da je Lukas privlačan muškarac, a to se nikako nije uklapalo u njene planove. Sve dosad ga je gledala kao monstruma jer je samo takvim informacijama raspolagala. Najmanje je nameravala da s njim otputuje u selo na dva dana... - Kakvu muziku voliš? Trepnula je nekoliko puta pa se okrenula prema njemu. - Klasičnu, na primer. Njegove obrve se izviše. -

Stvarno?

Da - potvrdi ona odlučno. - Nisi valjda verovao da volim hard rok? - To sigurno ne. Samo sam iznenađen time što -

oboje volimo istu muziku. Ova dama je vrlo razdražljiva, zaključi on. Lukas je prebirao po stanicama dok se nije začula Mocartova muzika. Gde nađe baš Mocarta? Omiljeni kompozitor moje bake. Leksi je najčešće deo letnjeg raspusta provodila kod bake Sian dok su njeni roditelji imali posla kod kuće. Iz bakine kuhinje najčešće se čula Mocartova muzika. 25

U istoj toj kuhinji. Sian je i danas kuvala, na udaljenosti svega pola milje od Leksinog sadašnjeg odredišta. Osećala je mučninu, a njeno uzbuđenje brzo je raslo. - Možda je šteta na kući upola manja nego što je tebi prijavljeno, pa bismo mogli odmah ujutro da se vratimo u grad - reče Leksi s nadom u glasu. Lukas je pogleda. Govorila je tonom u kojem se osećalo očajanje, a samo dva dana trebalo je da provedu u selu. Da li je mnogo od nje tražio? Nije. Verovatno je u Londonu čeka neko od koga se nerado rastala. Nijedna od pomenutih mogućnosti Lu- kasu nije odgovarala i njegovo raspoloženje srozalo se na nulu. A možda je šteta veća nego što smo očekivali, pa ćemo morati da ostanemo čitavu nedelju - odgovori joj on u nameri da je uzbudi. Sa zadovoljstvom je primetio da su njene zanosne oči nakratko zatrepe- rile, a zatim je njeno raspoloženje počelo polako da se oporavlja. Imaš li privatne obaveze koje će trpeti zbog tvog odsustva? - upita on iznenada. Privatne obaveze? Na šta misliš? -

Na muža, na bliskog prijatelja...

Ne, ništa od svega toga. Lukas oseti olakšanje. -

U čemu je onda problem da budeš odsutna dva

dana? - Pa sad... vidiš - mucala je. - Mislila sam... pa uskočila sam kod tebe samo na tri dana. -

Tvoja agencija sigurno ima razumevanja za

nepredviđene hitne slučajeve. Ne bih bila sigurna - usprotivi se ona. Lukasu je njeno ponašanje bilo vrlo čudno. Ova godina mu je loše počela. S mukom se povukao. Ne bi bilo u redu da na Leksino ponašanje odgovori a grubim recima, što bi bilo u njegovom stilu. Otežavajuća okolnost bila je ta što i će uskoro videti roditeljsku kuću koju nije voleo. Sve je to uticalo na to da se uzdrži od osude Leksinog -

neprofesionalnog ponašanja. S druge strane, Lukas nije znao koje bi 1 joj mesto dodelio. Ona nije obična asistentkinja, kako ju je dosad doživljavao, pa nije držao potrebno odstojanje koje je uobičajeno između šefa i zaposlenog. I kako sad dalje? I protiv njegove volje u svesti mu se pojavila slika potpuno nage Leksi kako opušteno leži u njegovom krevetu. Rukama je i klizio po njenoj nežnoj koži, usnama je tražio njene... Brzo se trgnuo i duboko je uzdahnuo. Nekakav merak udario mu je u glavu, i ne u samo tamo! Mislim, više puta se nisam dobro izrazio - poče on oštro. Tvoja i zabrinutost u ovom kontekstu sasvim je beznačajna. Besno je odmahnula glavom. Kakav sebičan stav! Nikakvo čudo što je Džesika Braun bez objašnjenja spakovala svoje stvari napustivši te bez najave! Kiselo se osmehnuo. -

Nažalost, u ovom momentu nisi u poziciji da

isto to sebi dozvoliš. Misliš? Nisam? - glas joj je bio provokativan. Bila je van sebe. Pa on je najdrskije i najarogantnije čudovište! I... toliko je zgodan da je bukvalno ostala bez daha... A čitava dva dana provešće s njim. Nema joj pomoći! -

4. Poglavlje

Stigli smo - uzdahnu Lukas gledajući roditeljsku kuću. Iza svog sedišta izvukao je jaknu. - I, šta kažeš? Leksino srce udaralo je kao pomahnitalo kada je zastala ispred impozantne fasade Malberi Hola. 27

Kuća se uzdizala iznad pejzaža Storbridža. Leksi je tu kuću dobro poznavala, ali to Lukas ne sme da sazna. Ispitivački ga je pogledala. Pokušao je da se ponaša ljubazno, ali njegov sarkazam bio je jači od njega, te- Koliko sam te dosad upoznao, imala si primedbu i kritiku na sve što si čula ili videla. Kao da ga nije čula, Leksi se okrenula prema pompeznoj građevini. - Kladim se da su računi za struju enormno visoki. Njen vedar osmeh bio je potpuno neočekivan. U poslednjih nekoliko sati ovoj ženi je nekoliko puta uspelo da ovog mračnog i uvek rezervisanog čoveka navede na osmeh. On je bio poznat po turobnoj odlučnosti, nikako po vedrom humoru. Treba li da uđemo? - upita Leksi. Klimnuo je glavom. -

Vreme je da se suočimo s problemima.

U jednom uglu odmah su primetiti tamnoplavu plastičnu ceradu kojom je bio prekriven zapadni zid kuće. - Molim te, pazi kuda hodaš. Ne bih želeo da posrneš i slomiš nogu. Pogledala gaje visoko podignutih obrva. -

Misliš da bih te tužila?

Sudeći po početku godine, sve je moguće nasmejao se, podigao ruku i zagrlio Leksi dok su se penjali stepenicama do ulaza. Leksi je bila svesna činjenice da joj je puls -

znatno povišen, ali kada je osetila toplo Lukasovo telo uza svoje, grudi su joj se zategnule, a po stomaku se proširila toplina. Snežni pokrivač delovao je ipak smirujuće. Sasvim polako Leksi je podigla glavu i odmah se pokajala jer je uhvatila Lukasov mračni pogled. Mir i tišinu za trenutak je prekinulo neko 28

neobjašnjivo pucketanje, posledica pražnjenja elektriciteta, pa je osetila da joj je odjednom preterano toplo. A sve to ipak nije mogla da spreči. Na tako maloj udaljenosti prvi put je videla koliko su tamne njegove oči. Gledala ih je kao hipnotisana. A one kao da su joj se sve više približavale... njegove usne bile su na samo dvatri milimetra udaljene od njenih. Bez trzaja povukla se unazad. -

Da li ti to ozbiljno nameravaš?

Ostao je vrlo miran. -

Zar neću?

Nećeš - rekla je odlučno i jednom rukom uhvatila se za kameni gelender da ne bi posrnula. -

Jedno joj je bilo jasno: imala je sve razloge da joj se Lukas Sent Kler ne dopadne, a najmanje je razmišljala o tome da se s njim na bilo koji način zbliži. Nikako nije smela da dozvoli da on poljubi unuku Sian Tomas jer bi to zaoštrilo situaciju između njih dvoje. Kada bi znao ko je devojka koja ga je ovoga puta privukla... Ironija sudbine htela je da to bude unuka žene koju je mrzeo i koju je hteo da otera iz svog života. - Zar ne shvataš da treba da se sklonimo ove hladnoće? - bila je presrećna ali ničim nije dozvolila da se to primeti. Lukasov dah izgledao je kao beli oblak pred njegovim usnama pošto je duboko uzdahnuo. A bio je svestan činjenice da je trebalo da zadrži disanje nekoliko sekundi. Leksi je osećala prijatnost i uzbuđenje od dodira njegovog tela. Osećao je njene kukove u tesnim farmerkama, prislonjene uz njegove. Njegovo uzbuđenje je poraslo do opasne granice pa je morao dobro da se kontroliše da ona to ne primeti. Neće dugo izdržati da ne poljubi te čulne usne koje su ga, očigledno, na to pozivale. A ona se ipak izmaknula kada je to pokušao. 29

I sve vreme je u njegovoj glavi bila prisutna misao da će s njom nasamo provesti dva dana. I dve noći! Njeno zanosno telo podstaklo je u njemu vatru pa je od uzbuđenja jedva disao. Sasvim razumljivo - odgovori joj on stisnutih očiju, i pope se na poslednji stepenik. Još jednom je duboko udahnuo pre nego što je okrenuo ključ u bravi i otvorio vrata. Čim je ušao u ogromni hol, Lukas je osetio izražen miris budi, koji se nije primećivao pre nedelju dana. Oštećenja, o kojimaje Barton izveštavao, bila su vidljiva po celoj kući. Eh, možda će uz malo sreće biti uništen portret njegovog oca u galeriji predaka! Lukase! - povika Leksi dok je on neodlučno

stajao u hodniku. — Da? - on stade u stranu da bi joj oslobodio ulaz. U kući jedva da je bilo malo toplije nego napolju. Zar ovde niko ne živi? - upita ona šapatom i zainteresovano pogleda unaokolo. Celo telo podrhtavalo joj je od hladnoći pa je jače stegnula oko sebe vuneni kaput . - Već godinama... niko - lice mu je potpuno bezizražajno, kao i njegov glas. Ćutke je zatvorio vrata iza njih i time zaustavio prodor ledenog vetra. - Idem dole i da uključim grejanje. -

Ne čekajući njen odgovor, nestao je. Leksi nije nameravala bilo šta da mu kaže. Osećala se neprijatno u ovoj kući u kojoj je poslednji put bila pre osam godina. Sve je isto... Ogromni lusteri odi venecijanskog stakla spuštali su se s visokog stropa, velika hrastova vrata s desne strane vodila su u prostranu biblioteku! opremljenu staromodnim nameštajem, a druga u trpezariju gde je za ogromnim i stolom bilo mesta za dvanaestoro. Nešto dalje jedna vrata vodila su u i salon s ogledalima, gde je bezproblema moglo da stane stotinak gostiju. Zatim, tu je prostorija u kojoj je 30

deda Aleks podučavao devetogodišnju Leksi Stonom tenisu i bilijaru dok ih je njena nežna baka posmatrala. Leksi je zasmetala knedla u grlu. Posle toliko vremena opet je u ovom prostoru gde je kao devojčica provela mnoge srećne trenutke. U to vreme među ovim zidovima bilo je mnogo radosti i smeha, pa su se neizbrisiva dečja sećanja velikom brzinom redala u njenoj glavi izazivajući nostalgiju i suze. Nažalost, ni Lukas ni ostatak njegove nemilosrdne familije nisu mogli da podnesu ogromnu ljubav i sreću bake Sian i dede Aleksa. Baku ne samo da nisu podnosili, nego su je baš mrzeli. A pre samo nekoliko trenutaka Lukas je pokušao da poljubi unuku te omražene žene koja je bila odgovorna za nesreću njegove majke. Leksi se stresla pri pomisli na to kako bi on reagovao kada bi saznao istinu. Vrlo brzo će ovde biti toplo - najavi Lukas vrativši se iz podruma, i zastade kada ga je Leksi uplašeno pogledala. - Šta se dešava? Da nisi ugledala nekog porodičnog duha? - Baš si duhovit - uzvrati ona ljutito. -

- Niko mi dosad nije rekao da sam duhovit odgovori on s jedva primetnim osmehom. - Nikakvo čudo - dodade ona bez razmišljanja. Postoji li ovde kuhinja da nam spremim nešto toplo, kafu ili čaj? Iako je porodica Sent Klar pre kratkog vremena ovde proslavljala venčanje jednog svog člana, ovo mesto nije bilo prijatan domaći kutak. Nije bilo druge posluge osim badera i njegove supruge, koji su s vremena na vreme obilazili goste. - Kafe i čaja sigurno ima, ali mleko nećeš naći reče on. Crna kafa je sasvim dovoljna - uveravala ga je Leksi. - Pretpostavljam da je kuhinja tamo iza? -

nesigurno je krenula u pokazanom pravcu. - Vrata na kraju hodnika - on pođe za njom. Lesli su klecala kolena jer je osećala Lukasov dah za vratom. Jasno je da ni on nije ravnodušan. U kuhinji se naslonio na radni deo gledajući kako se Leksi snalazi s automatom za kafu, koji je nabavljeni specijalno za venčanje njegovog brata. Zamalo smo se poljubili!, pomislila je. Malo je falilo da popustim! Morala je da prizna da je Lukas ipak drugačiji od ostalih muškaraca. Njegovo samopouzdanje prilično je nesnošljivo, ali ga istovremeno čini privlačnim i zanimljivim. Zaista je poseban, pravi vojvoda! Ta titula delovala je na Leksi kao afrodizijak. Samo da nije prošlosti... Zamišljena i pomalo izgubljena, Leksi nije primetila da se snalazi u kuhinji kao da nije prvi put u njoj. Zastala je kada je shvatila da bi je pokreti mogli odati. Krišom je pogledala u Lukasa i sa strahom primetila da on je vrlo pažljivo posmatra. - Ovo će potrajati nekoliko minuta poče ona da bi mu odvratila pažnju. Možda si hteo još nešto? - napad je uvek bio najbolja odbrana. Dopalo mu se to kako se Leksi snalazi u kuhinji. -

Nikako nije mogao da obuzda svoje misli, zamišljao je njene vešte ruke na svom telu. Dođavola, ovo mora prestati! Morao je da se okrene malo u stranu da ona ne bi primetila njegovu erekciju. - Idem da uzmem stvari iz auta - nadao se da će hladan vetar stišati njegovu nekontrolisanu reakciju i da će moći normalno da se ponaša u blizini ove privlačne žene. Čim je za sobom zatvorio vrata, Leksi je odahnula. Pokrila je lice rukama strahujući od sebe same. Da li će imati snage da se odupre Lukasu? Dobro je znala da ovaj tip muškarca ne odustaje od 32

svojih namera. Hoće li uspeti da odigra svoju ulogu? U kratkom razmaku napravila je dve kardinalne greške. Ne sme da uđe u njegovu spavaću sobu! Pomisao na krevet vratila ju je u trenutak kada je zamalo dozvolila Lukasu da je poljubi na ulaznim stepenicama. On joj ne sme biti privlačan ma kako dobro izgledao. Jedan od Sent Klerovih može da bude samo njen osvedočeni neprijatelj. Kao glava porodice, naneo je mnogo zla njenoj baki Sian. Međutim, ovaj čovek niti je bio arogantan niti bezosećajan, naprotiv. Kada ga je maločas pogledala u oči, stekla je utisak da gleda grotlo probuđenog vulkana. Ta vrelina zahvatila joj je celo telo... osećala je da gubi tlo pod nogama. Celo njeno biće bilo je zahvaćeno neobjašnjivim impulsima. U stomaku milion leptirova, a bradavice oćvrsle... U glavi se protiv njene volje pojavila slika Lukasa kako joj miluje grudi obema rukama, njegove preduzimljive usne na njenima... Kolena su počela da je izdaju. - Čoveče, što je hladno napolju. Ja... oh, oprostite. Mislio sam da je Lukas - reče plavokosi čovek koji je upravo kroz zadnja vrata ušao u kuhinju. Odložio je na pod kartonski paket. Mlađi čovek tridesetih godina bio je zapravo Džon Barton, nastojnik Malberi Hola. Dok je s njim pričala telefonom, prepoznala je škotski akcenat. Njegove plave oči bile su nasmejane dok je otkopčavao dugmad debele jakne. - Lukas mi nije rekao da dovodi nekog radoznalo je gledao - Leksi. - Ja sam Džon Barton, ovdašnji nastojnik - pružio joj je ruku. Leksi - što manje ljudi zna njeno prezime, utoliko bolje. - Ja sam asistentkinja gospodina Sent Klera. Privremena - dodade ona brzo. Razmišljajući o svom ponašanju, Leksi je odlučila da obavezno, što je moguće pre, odagna čudne fantazije o Lukasu. Njegove usne na njenim -

grudima! Baš nema mere! Prestani odmah!, naredila je sebi. Odlučno je svom snagom volje usmerila misli u tom pravcu. - Ja kuvam kafu. Lukas je napolju ako želite s njim da razgovarate. Očigledna iskrenost u nastojnikovim plavim očima, bila je solidan pokazatelj njegovog raspoloženja, pa je Leksi odmah shvatila da bi on radije ostao s njom u kuhinji. Moja žena je spakovala nešto namirnica - još uvek nasmejan, pokazao je kutija koju je doneo. - Mleko, hleb, maslac,sir... Doneo bih to i ranije, ali Lukas nikako li odluči kada će doći. Među ostalim stvarima primetila je staklene posude u kojima je bilo ukusno pečenje. Zahvalno se osmehnuvši, okrenula se prema Bartonu. Molim vas, zahvalite ženi u moje ime. Baš je ljubazna. Ime joj je Keti - reče on veselo.

Leksi je davno poznavala devojku koja se zvala Keti i s njom je provela mnogo lepih trenutaka. Sa osamnaest godina upisale su se na različite univerzitete i prestale su da se viđaju. A onda joj je baka u pismu napomenula da se Keti udala prošle godine. Pretpostavila je da to ipak nije njena Keti. Da li ste oboje odavde? - upita Leksi dok je

raspoređivala namirnice u kuhinjski plakar. Ja sam Skot - reče Džon raspoloženo - a Keti je iz ovog sela. Ona će sutra u neko doba navratiti ovamo da vas pozdravi. Verujem da se Lukas neće dugo zadržavati -

prekinu ga ona užurbano. Dakle, svi su izgledi da je reč o njenoj poznanici! Keti! Već sam rekao da ovde ostajemo najj manje dva dana, Leksi! Okrenula se ugledavši Lukasa u vratima. -

Džon je divan, doneo nam je mleko i još neke 34

namirnice. -

Žao mi je, Lukase, što smo te odvojili od posla -

reče Džon. Nema problema - odgovori Lukas rukujući se s njim. - Nameravao sam da i s Leksi odem u ’’Ružu i krunu”. Tamo jošj serviraju hranu? - Džonova žena je bila ljubazna, pa naiul je -

spakovala i pečenje - požurila je Leksi promeni temu. Ni u kom slučaju nije želea da se s Lukasom pojavi u lokalnom restoranu. Vlasnici su Bil i Meri Kolins.a ona ih poznaje. Bilo joj je jasno da će što je pre moguće morati da poseti baku Sian da je ne bi neko obavestio o tome da se njena unuka s Lukasom dosađuje u Malberi Holu.

5. Poglavlje

Nisam mislio da ćeš se pobrinuti i za večeru - primeti Lukas sat kasnije, pošto je Džona ispratio do vrata. U kuhinji se osećao miris kremsosa i pečuraka. Leksi je pečenje dvadesetak minuta držala u zagrejanoj rerni i sada je sedela za velikim stolom u kuhinji čvrsto stežući šakama šolju kafe. Da budemo precizni, nisam ja spremila jelo nego Keti. Samo sam ga podgrejala. -

Ipak...

Nemoj se truditi da me hvališ. Ne pristaje ti to.

Samo se trudim, kao i uvek, da budem realan.

Zamišljeno je posmatrao njenu povijenu glavu i blistavu crnu kosu. S uživanjem je popio nekoliko gutljaja zaslađene crne kafe pitajući se zašto se njeno raspoloženje pogoršalo. Uzdahnuo je i ispružio noge ispod stola. - Šta bi sada radila da si u Londonu? 35

Pogledala ga je ne dižući glavu. Skupo odelo zamenio je farmericama i crnim džemperom. I baš mu je dobro pristajala ta ležerna odeća. - Razmišljala bih o tome da li da poručim indijsko ili kinesko jelo. Ne kaže se zalud da devojka može otići iz grada, ali grad iz nje ne može. Niko te ne može odvojiti od Londona. Jesam li u pravu? - počeo je da filozofira, na šta je Leksi prevrnula očima. - Šta time hoćeš da kažeš? -

Lukas se zagledao u pramenove njene scrne kose pa za momenat nije imao spreman odgovor. Izgledala je slatko, nežno i krhko, međutim, dobro je znao koliko njen izgled može da prevari. - To sam tek tako rekao. Slegnula je ramenima. -

Da li si odlučio šta ćeš učiniti na kući?

Rano ujutro dolazi majstor da pogleda ceo objekat.

I posle toga možemo da otputujemo? - upita ona glasom punim nade. Složio je čudnu grimasu. -

To ću znati tek kada s tim čovekom obavim razgovor - Lukas se počeša po čelu. - Jasno mi je da ova kuća nije baš prijatna. Hoćeš li da iznajmimo sobe u seoskom pabu? - Ne! - požurila je da kaže bacivši ne- poverljiv -

pogled kroz prozor. - Grejanje je u funkciji a za večeru imamo pečenje. - Slažem se. Nikakvo čudo što je njeno neobično ponašanje izazvalo u njemu uzbuđenje. Moraće odmah da promeni taktiku jer on ne sme saznati njen pravi identitet. A da sve bude gore, Lukasov nastojnik oženjen je Keti Vilson. Možda bi najbolje bilo da odmah kažem istinu, razmišljala je Leksi. Ali onda bih verovatno upoznala onu prostoriju užasa... Pre mnogo godina deda Aleks joj je iza vinskog podruma pokazao ’’prostoriju užasa”, kojom je Leksi bila 36

fascinirana. Debeli kameni zidovi zaklonjeni su masivnim gvozdenim vratima. Još kao devojčica pitala se kako su siroti zatvorenici podnosili tu prostoriju bez svežeg vazduha i dnevnog svetla. Šta bi vojvoda od Storbridža uradio kada bi saznao da ga je ona sve vreme obmanjivala? Još jutros se durio jer je smatrao da se neprofesionalno ponašala za vreme

sastanka s Proktorom. Treba da sačuva Leksi je morala sačuva tajnu svog porekla, ali okolnosti su takve da bi ta činjenica mogla vrlo lahko da se otkrije. A posledice bi bile ... o tome ne sme da razmišlja. Postoji li manevar kome bi sada pribegla? Zahvaljujući nepromišljenoj spontanosti, našla se u najneprijatnijoj situaciji u životu. Njeni roditelji sigurno bi se naljutili na nju! - A šta bi ti sad radio u Londonu? - Leksi je pokušala da u razgovoru odagna onaj silni strah. Verovatno bi se povukao u kuću I nekom poznatom lepoticom - od- seče ona prezrivim glasom. Lukas je gledao rumenilo koje je oblilo njeno lice. Tamne fleke na njenim obrazima i blistavi sjaj u očima nagoveštavali su da se u njenoj ljupkoj glavi krije nešto. Očigledno je htela da ga malo provocira. - Upravo sam u društvu lepotice - izjasni se on uverljivo. - A Ketino pečenje primamljivo miriše, kao i sve ostalo što nam je pripremila - nadao se da će razgovorom 37

O hrani malo umiriti Leksi. Ponestalo mu je snage da s njom razmenjuje verbalne udarce. - Da li bi popila crno vino? Ne, zato što bi u tom slučaju morao da odeš u podrum - trgnula se shvativši da se time odala. Pretpostavljam da tamo držite vino - pokušala je da popravi grešku. -

Primetio je njeno naglo uzbuđenje, ali mu ništa nije bilo jasno. - Da, jedan deo je tamo - ispitivački ju je gledao. Leksi je impulsivno promenila temu. Da li često dolaziš ovamo? Baš pre nedelju dana u Malberi Holu proslavili smo venčanje mog brata reče on i ućuta jer su mu druge misli prolazile kroz glavu, i A kako bi reagovala kada bih ti došao u nenajavljenu posetu? - iznenada upita. Leksi je morala da se brani od Lukasove magnetne privlačnosti. Samu sebe nije shvatala. Negdje u njoj javljala se čudna s struja, struja, samo u Lukasovom prisustvu. Spolja je bio hladan i bezosećajan, ali njemu je tijala energija vulkana koji je neočekivano mogao da plane. Ruke su počele su da joj drhte dok je vadila -

pečenje iz rerne. Pridržavam se pravila da se nikada ne upuštam u vezu s poslodavcem - odgovori ona u nadi da Lukas neće primetiti koliko je uzbuđena. Ipak, sebi je delovala kao usplahirena devojčica. - Da li je to neko staro pravilo ili si ga sad -

smislila? - podsmehnu se on. To je najnovija odluka - reče ona autoritativno. On podiže obrve. - Shvatam. A da li će to pravilo važiti i kada ti -

ovaj poslodavac bude bivši? - Onda pogotovo - uzvratila je čvrsto. Međutim, Lukas je dobro znao kada neka žena reaguje na njegove izazove. Dole, na ulaznim stepenicama, osetio je obostranu privlačnost i Leksi je jedva izbegla poljubac. Automatski je pogledao u njene lepe, poluotvorene usne. Vrhom jezika nervozno je prevukla po gornjoj... Lukas se naže prema njoj. - A, ne! - Leksi se povi unazad i udari u i kuhinjski plakar. - Ovo ti nije dobra ideja, Lukase. Opet se nagnuo, podigla je obe ruke kao da se brani, ali ništa nije mogla da učini. Njegovo snažno telo već je bilo tik uz njeno. Osećala je njegov vreli dah. - A ja smatram da je to odlična ideja - I pažljivo je obavio ruke oko njenog struka pritisnuvši je uz plakar. Bila je u klopci. I... osetila je njegovo snažno erotsko uzbuđenje. To ju je gotovo izludelo. - Jasno je da jedno govoriš a drugo ose-ćaš nastavi Lukas opasno približavajući svoje usne njenima. Kao začarana, Leksi je gledala u te tamne oči koje su joj se približavale. Na šta će ovo izaći?, pitala se u očajanju. I to baš Lukas Sent Kler, deda Aleksov najstariji sin i naslednik s kojim ni slučajno ne smem da... Strašno saznanje da je izneverila sopstvenu porodicu, u momentu je ohladilo Leksin usijani mozak. - Odmakni se od mene, Lukase - grubo je rekla pokušavajući da ga odgurne od sebe. 39

Za trenutak kao da je bio zbunjen, ali se nije odmaknuo ni milimetar. - Tvoje telo ipak govori nešto drugo - promuklo je mrmljao jer je primetio da su joj bradavice očvrsnule. - Jednostavno, hladno mi je - Leksi je pokušala da opravda reakciju svog tela mada joj je izgledalo vrlo glupo to što je rekla. - Čuj, Lukase - pokuša ona ponovo - mnogo je žena koje bi oduševljeno prihvatile vojvodu od Storbridža. Nažalost, ja nisam od njih. Njegove oči suzile su se u proreze, a onda se odmaknuo. -

Nijednom nisam spomenuo svoju titulu vojvode

od Storbridža - reče on hladno. Nije imala snage da odvoji pogled od njegovih magičnih očiju. Razum joj je govorio ”ne”, dok su njena čula pevala drugu pesmu. Disala je sve teže. - Džon Barton ju je malopre spomenuo - snašla se u trenutku. Ne volim da koristim tu titulu - reče Lukas i spusti ruke u džepove pantalona. - Zašto? Pomisli samo na to koliko je žena bilo s -

tobom zbog titule!

Njen podsmeh ga je dobro uzdrmao. Rekao sam da je neću koristiti - odbrusio je besno. - Baš me zanima zašto? - insistirala je. -

Lukas je kratko oklevao. -

To je duga priča. 40

Zadovoljiću se i kratkom verzijom.

Brada mu je podrhtavala. Bilo mu je teško da usmeri misli na prošlost. -

Kratka verzija ne postoji.

Hajde, počni - navaljivala je Leksi.

Ostavi me, molim te, na miru! - iznenada je zaurlao. Leksi je shvatila da u tom smeru ne sme da načini više nijedan korak. - Ja... u redu, dobro - zatim se okrenula prema stolu. - Hoćemo li nešto da pojedemo? Lukas je duboko uzdahnuo nekoliko puta pre nego -

što je seo za sto. Podsećanje na to ko je on zapravo, i šta radi u Malberi Holu, delovalo je na njega kao hladan tuš. Kod kuće, u Londonu, on je bio potpuno zaboravio na plemićku titulu. Dođavola, nije trebalo da dođe ovamo tako brzo posle Džordanovog i Stefaninog venčanja. Sigurno je postojalo drugo re- šenje da se otkloni šteta. I zašto je odmah prihvatio tu obavezu na sebe? Pa ipak... sada su prilično realni izgledi da će s ljupkom i drskom Leksi ostati ovde nekoliko dana. A ova avantura otkrila je jednu stranu njegove ličnosti, koju je on pokušavao da kontroliše. I dosad je uspevao... Ta strana uvek ga je podsećala na oca koji je bio uzrok prevelike tuge njegove žene i sinova. Još tada se Lukas zakleo: nikada neće dozvoliti nijednoj ženi da ga mota oko malog prsta, kao što je to dopustio njegov otac. Nije želeo da bilo koga toliko želi i voli, pa da time drugima nanese tugu i bol. - Lukase! Zbunjeno je pogledao u nju, pa u pečenje, a zatim je zatresao glavom. - Mislim da uogšte nisam gladan. Leksi se namršti. -

Koliko znam, celog dana ništa nisi jeo.

Pa šta onda? Zašto to tebi smeta? - ratoborno je uzvratio. -

Naravno da mi smeta... Ne brini, mislim ja na sebe.

Leksi nestrpljivo uzdahnu. Nikada nije imala problema s tim da odustane od muškarca koji je prema njoj žustar ili neljubazan. S njom se nešto ozbiljno dešava... Bartonovi nisu znali da i ja dolazim, zato je Keti ovu hranu pripremila samo za tebe. - Pokušavaš li da u meni izazoveš ose-ćaj krivice da -

bih jeo? - nastavi Lukas u svom maniru. I ona je postepeno gubila nerve. -

Prestani da se ponašaš kao dete!

U normalnim prilikama Lukas umeo je da se uzdržava, ali ova žena je baš pre-terala! Dosad je tolerisao ovakvo ponašanje ali... Bes i očajanje uskovitlali su se u njemu, i to više nije bio Lukas poznat po samokontroli i učtivom ophođenju. U dva koraka bio je pored nje, obema rukama zgrabio ju je za ramena i podigao sa stolice. Zurila je u njega raširenih očiju dok se njegova ruka obavila oko njenih bokova snažno ih pritisnuvši uza svoje. - Čini li ti se da je i ovo detinjasto ponašanje? Ostala je bez teksta. Iznenadio ju je njegov ispad, ali je duboko u sebi bila srećna jer je primetila da su ga preplavila osećanja i da ju je silno želeo. Bila je užasnuta njegovim postupkom, ali istovremeno i svojom reakcijom na sve to. Drugom šakom obuhvatio je njen potiljak. Nije bilo šanse da izmakne njegovim usnama koje su zahtevno i divlje zaposele njene. Ljubio ju je takvom žestinom, kao da mu je život u pitanju, a taj poljubac jedini spas. Bili su to trenuci koji se ne mogu objasniti. Mogu se samo osetiti. Prijao joj je žestoki istup ovog čoveka koga je iznenada napustila uzdržanost, uživala je u njegovim nemirnim usnama, telu i rukama, kao i u onoj vatri koja planula 1 negde nisko u stomaku. 42

Oteo joj se jecaj kada je prihvatila poljubac koji je toliko želela a od kojeg se ipak s mukom uzdržavala. Prepustila mu se celim bićem shvativši da je otpor potpuno besmislen. Želela ga je svim srcem dušom. Nije bilo mesta ni za kakvu glumu jer su je izdali i njeno nemirno srce, i njene pohlepne usne, i njene nabrekle grudi i sva ona toplina koja je iz nje izbijala a nije se mogla prikriti. Veštim potezom Lukas joj je preko glave skinuo pulover a zatim i grudnjak da bi u I magnovenju usnama posegnuo za očvrslom bradavicom. Zabacila je glavu jer ju je besna igra njegovog jezika, potpomognuta laganim ugrizima, dovodila do ludila. Za-1 rila je prste u njegovu gustu kosu... I da je htela, natrag više nije mogla. Svaki delić njenog nežnog tela plamteo je u iščekivanju. Gorela je u vatri, želji i nadi da će Lukas nastaviti istim tempom jer je sada j samo on mogao da završi to što je započeo. Pokretom ruke pokazala je da želi da 1 oseti njegovu golu kožu pod prstima. - Oh, da - uzdahnuo je Lukas kada je osetio da se njena ruka zavlači ispod kašulje. Od njenog dodira pokrenuo mu se i zategnuo svaki mišić, pa je, uhvativši Leksi rukom oko struka, snažno privukao uza 1 se. Osetivši koliko se uzbudio, trgnula se kao da ju je nešto ujelo. Ljubeći je strasno, on nije gubio vreme. Kao davljenik, nije dozvoljavao da se njegove usne odvoje od 1 njenih dok je jednom rukom nemirno vršljao po njenim grudima. Kao da se trudio da iskoristi svaku sekundu i nadoknadi baš sve što je tokom tog dana propustio. Leksi se pohlepno držala za njegova gola ramena, a onda je obavila noge oko njegovih bokova dok joj je kuhinjski sto poslužio kao oslonac. Tako smelo, odvažno i suludo nikada se nije osećala... Naglim trzajem Lukas odmače glavu unazad i zagleda se u nju kao da je mrzi...

6. poglavlje

Možda me zaista mrzi, pomisli Leksi i spusti stopala na pod čim je Lukas odvojio glavu od nje. U njegovim tamnim očima kao da je primetila gađenje, a gornja usna nekako mu se čudno iskrivila. Leksi udahnu vazduh. -

Lukase...

Bila si u pravu. Ovaj poljubac bio je ogromna

greška. Osećala je da su joj usne utrnule. Mislim da sam to nazvala lošom idejom - usprotivi se ona. - Zar to nije isto? -

Nije - reče ona nešto glasnije. Primetno je klonula duhom. Šta je ovaj čovek uvrteo sebi u glavu? Uostalom, on je na nju navalio! - Izgovorila sam upozorenje. A sada, pošto si me poljubio, ti to nazivaš ogromnom greškom. Ja bih to nazvala zlo- namernom uvredom. S Lukasovog lica nestade izraz odbojnosti. Njegovo -

raspoloženje graničilo se s histerijom jer ga je fascinirao besni Leksin pogled. Iz njenih plavih očiju prštale su otrovne varnice, obrazi su joj bili jarkocrveni a drhtava brada delovala je izazovno. Očigledno se osećala uvređenom. Nije je mnogo uznemirilo to što ju je poljubio, pa ni to što je pred njim stajala obnaženih grudi. Ali da sve to smatra ogromnom greškom... baš je preterao. Neverovatno! Još neverovatnija bila je činjenica da je Lukas onako lako izgubio samokontrolu. Dosad je zbližavanje s nekom ženom obično bilo rezervisano za spavaću sobu. Ali nikada ni sa jednom nije doživeo da mu ovako padne mrak na oči i da je nekontrolisano dograbi. Leksi je bila ošamućena. Normalno je što se osećala poniženom, dozvolila je Lukasu da ode predaleko da bi na kraju odustao. A bila je tako sigurna u sebe da mu 44

ništa slično neće dozvoliti. Šta joj se to dešava? Čudno se osmehujući, Lukas protrlja čelo. Da li je ikada sreo ženu kakva je Leksi? Radoznalo ju je posmatrao. Divni pramenovi guste crne kose spuštali su se u slapovima po njenim ramenima svetle puti. U međuvremenu je navukla pulover, ali njene usne otečene od poljubaca bile su tamnocrvene. Prštila je pomilovao Leksi po obrazu na kojem je njegova neobrijana brada ostavila jarkocrven trag, sličan osipu. Trebalo je da se obrijem, zar ne? - mrmljao je

izvinjavajući se promuklim glasom. Protrljala je oči u neverici. Toliko navaljivao, a kada je popustila, doživela je neoprostivu uvredu i na kraju onaj besmisleni komentar. - Da li je sve moralo ovako da se desi? - upitala je. Bez izvinjenja? Bez obećanja da se ništa slično neće dogoditi? I onda ona glupa rečenica: ’’Trebalo je da se obrijem, zar ne?” Zar je moguće da sam sebi dozvolila da budem toliko naivna i nepromišljena? Povratio je samokontrolu i opet se uvukao u zaštitni oklop arogancije. Ne mislim da bih morao da se izvinjavam zbog bilo čega jer si i ti sve to htela kao i ja. I nije u mom stilu da dajem obećanja koja neću ispuniti. Zbunjeno ga je gledala. -

Nepodnošljivo si odvratan, mrzak i odbojan. Sebičnije i bezobzirnije biće u životu nisam srela... bila je previše ljuta da bi završila rečenicu. Zanemela je. Pr- ljava svinjo! -

Vrlo originalno - primeti Lukas suvo.

Manje bi ti se dopao izraz koji sam zaista želela da

upotrebim! Zavrteo je glavom. -

Zar postoji gora optužba od ove koju sam već čuo?

Prostrelila ga je pogledom. 45

Kada bi postojala i najmanja mogućnost da se sad izgubim odavde, odmah bih je iskoristila. Ali pošto znam da to nije izvodljivo, idem gore da spavam - uzela je tašnu sa stolice. - Da li ti je svejedno koju ću sobu uzeti? - Potraži neku gostinsku sobu. Ako ti odgovara, možeš uzeti i vojvodski apartman - reče on ravnodušno. - Samo da ti bude jasno: ako smo se poljubili, ne -

znači da ćemo deliti krevet! Ne planiram da budem u blizini tvog apartmana uveravao ju je Lukas. - A zašto? -

Ćutke se okrenuo od nje. Prestani da me bombarduješ pitanjima, Leksi - reče gotovo molećivim glasom. - Samo idi u krevet! -

Baš to treba da uradi. Međutim, Leksi je ostala u Lukasovom društvu, vođena nekim čudnim impulsima, iako je znala da je to suludo i nerazumno. - Ne koristiš titulu na koju polažeš pravo, očigledno je da ovde dolaziš protiv svoje volje i to samo kada je neophodno... - Da li tvoja razmišljanja imaju određenu svrhu? upita on dosađujući se. Slegnula je ramenima. -

Ne. Pa ipak, ovo je čudesno lepa kuća.

Ovo je prokleti mauzolej! - zaurlao je nenadano.

Pa, malo ga renoviraj.

Molim? Da mu promenim boju, fasadu i nameštaj, to će opet biti Malberi Hol, mesto gde se nikada neću dobro osećati. Sravnio bih ga sa zemljom kada bih mogao, pa bih -

zasadio lepu zelenu travu. -

E, sad te baš ne razumem.

I ne treba da razumeš - siktao je Lukas. - Nekoliko beznačajnih poljubaca daju ti pravo da čeprkaš po mom životu.? -

Nikada dosad Lukas ni sa kim nije razgovarao o svojim osećanjima, čak ni svojoj braći nije dopuštao da zavire u njegov intimni svet. Takve stvari uvek je u miru i sam sa sobom razmatrao. Sasvim je sigurno da ovoj Leksi nikada ne bi ukazao poverenje da s njom razmenjuje amatersko psihološko torokanje. - Idi u krevet, Leksi! - ponovio je Lukas duboko uzdahnuvši. - Ja ću ovo raspremiti. Leksi nije dozvolila da joj to još jednom kaže jer je, videvši izraz njegovog lica, pro-cenila da je spreman na grubost, čak i na psovke. Bilo joj je jasno da je preterala. Razumljivo, bilo je tu i ponešto što nije hteo s njom da podeli, nešto što je hteo sam da učini. *** - Već sam se pitala gde si bez osećaja krivice Leksi je u galeriji predaka posmatrala sliku na zapadnom zidu. Na njoj je bio Aleksander Sent Kler, četrnaesti vojvoda od Storbridža, Lukasov otac i njen voljeni deda Aleks koji joj, u stvari, nije bio biološki deda već babin muž. Bilo je očigledno koliko su otac i sin slični, bar izgleda što se tiče. Aleksander je na slici bio Lukasovih godina. U crnoj, kosi nije bilo sedih pramenova, kako ga je Leksi zapamtila. Crte lica bile su ja-1 sno izražene, izgled aristokratski, lepota klasična. Usiljeno se osmehnula. - Možeš li da poveruješ da sam danas ovde?

prošaputala je. Lukas se zamišljeno penjao uza stepenice. Na prilazu kuhinji miris sveže kafe zagolicao mu je nos. Kada je ušao, prlmetio je upotrebljeno posuđe za doručak. Ali ni traga od Leksi. Koračao je po zapadnom krilu osećajući se kao da je doživeo udes. Protiv svoje volje krenuo je da vidi kakva je šteta nastala. Tog jutra Leksi nije vezala kosu nego ju je raspustila do pola leđa. Izgledala je zanosno u tesnim farmerkama koje su savršeno istakle njenu jedru zadnjicu. - Tvoj otac? 47

Lukas zategnu vilicu i jedva skloni pogled s Leksine zavodljive pozadine da bi zaključio da je mrska slika pošteđena štete od vlage. - Da - potvrdi on. -

Mnogo ličite.

Pa, nisam baš siguran. Leksi ga začuđeno pogleda. - Zvučiš kao da ga nisi voleo. -

Stisnutih očiju zurio je u četrdeset godina staru sliku svog oca. Nije želeo da liči na njega. Nisam ga dovoljno poznavao da bih ga voleo promrmljao je. - Ali... -

Možemo li da pričamo o nečemu drugom, Leksi? odlučno je okrenuo leđa očevoj slici. - Da li si dobro spavala? Ako bi bila iskrena, rekla bi da je provela jezivu noć, -

delom zbog toga što je bila svesna činjenice koliko je rizičan njen boravak u ovom okruženju. Svakog momenta mogao je da naiđe neko od seoskih poznanika, na primer Keti Barton. Ali i onaj incident s Lukasom u dobroj meri uništio joj je san. Ne, to je bio glavni razlog. Nikada nije onako pohlepno reagovala na poljubac. Obuzela ju je želja preko svake mere i ništa drugo nije joj bilo važno. Nimalo joj nije smetalo što je to bio Lukas Sent Kler. lek kasnije u krevetu Leksi je shvatila u šta se bila upustila. I dalje je mislila na l.ukasove usne, na njegove čudesne dodire... U lim trenucima u njoj je planula vatra koja se još nije ugasila. Nikako joj nije uspevalo da izbaci iz glave želju da s Lukasom završi u krevetu. U pakao, pa šta bude! O, kako će je on mrzeti kada sazna ko je njena baka! Pa ipak, razum joj nalaže da to spreči. Posmatrala je Lukasov profil. U tom momentu setila se kako su tvrde crte njegovog lica omekšale kada je bio van sebe od želje, a oči dobile izraz čoveka koji voli i želi... Oči koje su Leksi odvele u ambis, u kojem je 48

zaboravila sve što je nameravala i planirala. I sada je osetila toplinu primetivši kako se Lukasovi snažni nožni mišići ocrtavaju kroz štof pantalona, kako se jakna zateže pod pokretima njegovih širokih ramena... Uvek loše spavam kada prvi put legnem u krevet koji nije moj - reče Leksi. - To je vrlo nepraktično - primeti Lukas podrugljivo. -

Ali je tako.

šta bi on tek rekao kada bi znao da ona zapravo nema iskustva s muškarcima? Osim dvatri nezgrapna poljupca. Ali nikada joj nije bilo kao sinoć! - Mogu li da znam ko su svi ovi ljudi? - upita ona pokazujući ostale slike. Lukasu nije promaklo da ga je Leksi nekoliko sekundi posmatrala. U njenim očima osetio je želju. Viđelo se da se borila sa svojim osećanjima. I on je smatrao nerazumnim svoje želje prema Leksi Hamilton, ali nije mogao da ih se otrese. I nije nameravao... Činilo se da ona uvek kaže ono što joj prvo padne na pamet, makar to bilo i ne- primereno. A svojom pojavom i ponašanjem povređivula je Lukasove emocionalne rane koje je od drugih umeo da sakrije. Njen vedar i primamljiv glas, njeno dahtanje i jecaji, opčinjavalo ga je sve što je dolazilo 1 njenih lepih usana. Pred njim nije igrala nikakvu igru, bila je neposredna, iskrena, spontana... neodoljiva. Sve dosad nijedna njegova partnerka svojim ponašanjem nije privukla njegovu pažnju, za razliku od Leksi. Ona je zaista impulsivna ali poštena, a ne kao većina žena s kojima je bio u kontaktu. - Ovaj čovek je Houk - poče Lukas da objašnjava deseti vojvoda od Storbridža. Ostalo troje su njegova braća i sestra: Sebastijan, Lusijan i Arabela. - Da li je tvoje ima izvedeno od Lusijan? -

upita Leksi radoznalo.

Moguće - odgovori on kruto. - Gideonovo ime je 49

često u hronici naše familije. Leksi je znala da je Aleksander omiljeno ime u porodici Sent Kler, tako se zvao i Lukasov čukundeda. - Mislim - nastavi on mirno - da se ime Gideon prvi put pojavilo kada je Arabela tako nazvala svog prvog sina. Bilo je to u čast čoveka koji joj je spasao život. - Kako je on to učinio? Pojma nemam. Mislim da treba da siđemo dole. Majstor može naići svakog časa. - U redu - Leksi je bila pomalo razočarana zato što joj je Lukas uskratio priču o Arabeli, koja je na slici delovala živahno i mudro. - Mogu li da napravim krug po imanju dok ti razgovaraš s majstorom? Zvučala je nehajno iako je srce pokušavalo da iskoči -

iz njenih grudi, jer je nameravala da poseti baku. Ona i Lukas verovatno će se vratiti u London čim on dogovori sanaciju nastale štete. Posle sinoćnjeg incidenta on će se sigurno potruditi da što pre ode iz ove kuće. Pašće sneg - upozori je on.

Otkud znaš? - upita ga ona i vragolasto namignu.

Znam jer sam, za razliku od tebe, čuo vremensku

prognozu - objasni on suvo. Nema šanse da vreme bude toliko neprijatno usprotivi se ona. - Ja neću biti kriv... - prekinuo je shvativši da ga -

Leksi neće poslušati. - Ako želiš . da mi pokvariš raspoloženje, uspela si - gledao ju je pravo u oči. Zatim je pomislio da se ona šali s njim. - Zabavljaš se na moj, račun? - Da, i to mi se dopada - dodade ona bez okolišanja. Zato što sam odvratan, mrzak, odbojan i bezobziran, što sam prljava svinja? - upita on bezbojnim tonom. U njene obraze pojurila je vrelina kada je čula daje -

Lukas zapamtio svaku reč koju mu je u besu izgovorila. -

Sećaš se baš svake reči?

Naravno! - zatim se glasno nasmejao. 50

Bilo je to jedinstveno, nesvakidašnje predavanje

koje si mi održala. Zastala je podigavši obrve. -

U kom pogledu?

- U svakom. Ali zašto joj nije uzvratio istom merom? -

Misliš... da ovako s tobom niko nije razgovarao?

Da, baš to mislim: niko sa mnom nikada nije tako razgovarao - ponovi on nemarno i Leksi oseti nesigurnost. Na to nije imala komentar. Sada se Lukas još glasnije nasmejao. Dopao mu se -

njen iskreni stid. -

Pokušaj, molim te, da ne daješ sebi toliko slobode!

- zadirkivao ju je. -

Takva sam samo u određenim situacijama.

Vrteći glavom, stao je u stranu da bi ona mogla da uđe u kuhinju pre njega. - Da li baš uvek kažeš ono što misliš? Leksi klimnu glavom. Uglavnom - ne uvek, htela je da doda. Pogotovo ne u prisustvu posebnih muškaraca! Mada joj ponekad ne uspe da sačuva samokontrolu. Pa ipak, bilo joj je veliko zadovoljstvo da se našali s Lukasom i da ga nasmeje. U njegovom društvu lako bi zaboravila ko su njih dvoje i kakve su im obaveze. Bože, uplašeno pomisli Leksi, pa ja i dalje ozbiljno razmišljam o tome kako bi bilo kada bih bila u vezi s njim? S Lukasom Sent Klerom... U životu je ona učinila mnogo gluposti. Na primer, pristala je da tri dana bude Lukasova privatna sekretarica. Upustila se s njim u ovo neverovatno putovanje, čak se i ljubila s njim. A na kraju mu je dozvolila da poljubi njene gole grudi! Da li je poludela? Besno je gledala u njega zauzevši odbrambeni stav. -

Reći ću ti i sada šta upravo mislim. Moram odmah da izađem odavde, iz ovog nepodnošljivog okruženja, iz ove buđi. Osećam strahovitu potrebu da udahnem svežvazduh! -

Lukas je zbunjeno pogleda. -

Čini ti se da je kuća buđava ili ja?

Odgovor na to pitanje znaš i sam! Potom se okrenula i pošla je dugim hodnikom prema izlaznim vratima -

uzevši

prethodno svoj kaput iz garderobera. Lukas nije progovorio ni reč. Delić sekunde razmišljao je da pode za njom. Ali ne. On nikada nije trčao ni za jednom ženom, pa neće ni sada. Nije mu bilo jasno zašto je jedan deo njegovog bića baš to poželeo. Leksi je kroz šumu gazila kroz sneg do bakine kuće na ivici sela. Ovim putem je svojevremeno deda Aleksander često odlazio baki u posetu. Leksi je bila uzbuđena, navirala su sećanja i emocije koje su ih pratile. Ljupka, u belo okrečena kućica uvek je lepo izgledala. Prozori su blistali, u svakom momentu bili su kristalno čisti. Deo krova bio je obnovljen, iz malog dimnjaka podizao se tanak stub dima. Uzbuđena, Leksi je prilazila ulaznim vratima razmišljajući o tome šta da navede baki Sian kao razlog ove iznenadne posete.

*****

Dovraga, gde si bila dosad? - upitao ju je Lukas. Leksi je zastala u vratima da bi stresla sneg s kose i kaputa. Zatim je ušla u kuhinju prethodno ne -

pogledavši Lukasa koji je besno išao za njom. Zatim se namrgođeno naslonio na naslon najbliže stolice., - Molim? - obrati mu se ona prijatnim tonom. Rekla si da ćeš napraviti samo krug po imanju, a prošlo je više od dva sata kako si nestala - reče on nervozno. -

Da li sam propustila nešto da uradim? - pokušala

je da odglumi začuđenost. -

I sama znaš da nisi.

Onda, koliko shvatam, nema problema.

Kako nema?! Čim si izašla, sneg je počeo jače da

pada - reče on gledajući kroz prozor. Leksi se zamalo glasno nasmejala. -

Nisi valjda brinuo zbog mene, Lukase?

E, kad bi ona znala koliko je njegova briga iz minuta u minut rasla zbog njenog izlaska... Ne samo da je napolju bilo vrlo hladno, nego je sneg brzo pokrio njene tragove pa Lukas nije mogao da vidi u kojem je pravcu otišla. - Ovde se ne radi o preteranom strahu, Leksi nestrpljivo je odgovorio. - Ali ti ne poznaješ ovaj kraj. Mogla si da se udaviš u moru ili da se razbiješ na ledu. 0 - Lukase, pogledaj prednosti takvog scenarija! Na taj način mogao si da me se rešiš pa te više ne bih nervirala. Skinula je kaput i postavila ga na naslon stolice da se osuši. Pri pomisli na Leksino beživotno telo izvučeno iz hladnog mora, Lukasu je bilo muka. Jeza je prošla celim njegovim telom. - Vraški si neozbiljna. To nimalo nije smešno dodade on. Zalud si se radovao, to se meni ne može desiti kao i obično, Leksina reč morala je da bude poslednja. Baš kao ti, ni ja nisam navikla da se bilo kome pravdam. Slobodna sam i radim šta mi je volja. - Ne u naredna dva dana. Dok god radiš za mene, meni polažeš račune! Iznenada se umirila. -

Ne baš u svemu - značajno je naglasila dok su, joj iz očiju sevale varnice. U početku Lukas nije bio toliko zabrinut a onda je -

sneg počeo sve jače da pada. Zato je bio ubeđen da će se ona brzo vratiti. Minuti, a zatim i sati, prolazili su dok u 53

jednom momentu Lukas nije uzeo svoju jaknu i krenuo da traži Leksi. Ali posed Malberi Hola je ogroman, a kako je sneg napadao, sakrio je sve tragove i Lukas nije mogao da pretpostavi u kojem je pravcu otišla. Posle dvadesetak minuta bezuspešnog traganja vratio se u kuhinju, gde je čekao... Otkad zna za sebe, prvi put se toliko zabrinuo da sam sebe nije mogao prepoznati. Utroba mu je gorela! - Mislim da je sve malo drugačije nego što ti misliš odgovori on energično. -

Možeš da misliš šta hoćeš, Lukase.

Pa gde si bila protekla dva sata?

E, na ovo pitanje nije mogla da odgovori. Njena baka je bila iznenađena, ali i sreć- na kada je ugledala unuku pred svojim vratima. Poslednji put videle su se nakratko o Božiću, na porodičnoj svečanosti u Londonu. Međutim, baka se zabrinula razmišljajući o razlogu Leksinog iznenadnog dolaska. Zato taj razgovor nije bio lak. Baka Sian nije mogla da shvati, pa tako ni da podrži plan svoje unuke, da iz radoznalosti bude Lukasova asistentkinja, makar i na kratko vreme. Baka je bila duboko uznemirena i upozorila je unuku na moguće posledice kada Lukas sazna istinu. Ovo upozorenje nije imalo nikakvog efekta. Leksi je dobro znala da se igra vatrom pa je to bio glavni razlog što protekle noći oka nije sklopila. Oborila je pogled. -

Šetala sam unaokolo.

Unaokolo... kuda?! - zagalami Lukas nervozno i nepoverljivo. - Nigde određeno - glas joj je bio veseo, možda pomalo prkosan dok je drhtavom rukom nalivala kafu u šolju. - Želiš li i ti? - upita ga pokazujući lonac s kafom. - Ne! - bilo je jasno da nije zadovoljan odgovorom. -

Želim da znam gde si bila! Zaboga, Lukase, nisam dete nego odrasla žena - uz zveket porcelana odložila je svoju šolju i okrenula se -

prema njemu. U dva koraka stvorio se pred njom. I ti i tvoj kaput potpuno ste mokri. To j znači da

nisi bila ni u kakvom skloništu. Znaš šta? Izgledaš kao profesionalni nametljivac koji gura nos tamo gde mu nije mesto. Nekoliko puta Lukas je stegnuo šake 1 dok nije -

uspeo da uspostavi kontrolu 1 nad sobom. -

Ti si najtvrdoglavija žena koju sam u i životu sreo!

U tom slučaju nas dvoje se izuzetno dobro uklapamo, zar ne? - nije mu ostala dužna, naravno, uz osmeh. Uspelo joj je da njegovu frustraciju preokrene u zabavu. Lukas je bio fasciniran efektom njene poslednje rečenice osećajuči da postepeno iščezava napetost uzrokovana brigom u poslednjini satima. - Zaista si majstor za prevazilaženje ovakvih -

situacija - priznade on tresući glavom. Da, znam - odgovori govorili su mi roditelji kada na zemlju. Više puta su ini sam jedinica. Ovo je prvi detalj iz -

ona ozbiljno. - Upravo tako sam uspevala da ih spustim rekli da sam takva zato što njenog privatnog života,

zadovoljno zaključi Lukas. Kako to? Ja sam odrastao s dvojicom mlađe braće i ne mogu da zamislim kako je to kada rasteš kao jedino dete. - Priznajem da sam ponekad bila usamljena nastavi Leksi oklevajući. Nije želela da razgovara o ličnom životu. Ali eto, očigledno je da sam preživela njen ozareni osmeh delovao je nekako izveštačeno. Dakle, kako ćemo iskoristiti ostatak dana? Hoćemo li nešto raditi? Ili ćemo se vratiti u London pre nego što zapada sneg? - zustavila je dah dok je gledala kroz -

prozor krupne pahuljice belog pokrivača. Pošto nije reagovao na njen komentar, ponovo je pokušala da ga podstakne na povratak u London. - Zamisli! Za nekoliko sati mogao bi konačno da me 55

se rešiš! Lukas je znao da bi bilo i pametno i korisno kada bi ona otišla. Ali provesti ovde još jedan dan s Leksi, pa još jednu noć... sa ženom koja ume da ga zasmeje i da uzdrma njegovo telo... To bi sigurno bila velika greška koja bi izazvala ozbiljne probleme! Godinama se Lukas držao podalje od Malberi Hola, kao i od svega što je bilo u vezi s njim. Ipak, ovoga puta jedan deo njega želeo je da ostane ovde, a razlog je mogao da bude samo... Leksi. Strahovao je da bi ona u Londonu odmah sredila sa svojom agenciom da joj nađu zamenu da bi se resila Lukasa. - Treba ti prokleto mnogo vremena da se odlučiš, Lukase - trže ga ona iz razmišljanja. Pogledao ju je u oči. I ja bih radije otišao u grad, ali u ovim okolnostima važna mi je i tvoja sigurnost koliko i moja. Sačekaćemo nekoliko sati da vidimo šta će se dešavati. - A šta ako se vreme pogorša? -

Lukas sleže ramenima. -

U tom slučaju ostaćemo ovde još jednu noć.

Baš je to Leksi želela da spreči po svaku cenu. Uostalom, i baki je morala da obeća da se s Lukasom neće upuštati ni u šta. Baka Sian je bila vrlo zabrinuta zbog okolnosti u kojima se njena unuka našla s Lukasom. Stara dama dobro je znala kako je i nju i njenu porodicu grubo odbacila cela familija Sent Kler. Jedino ju je umirilo Leksino obećanje da će tu nepodnošljivu situaciju s Lukasom rešiti u što kraćem roku i da će se vratiti u London. Na nesreću, Leksi nije računala na pogoršanje vremena. Ko zna koliko će to potrajati? Zato je rekla sebi: Ovo s Lukasom mora da prestane. Lukasu je bilo zabavno da gleda u Leksino izmučeno lice koje je bilo rezultat njenog razmišljanja. Ako nisi primetila, vozač sam jedinog automobila koji nam je na raspolaganju, pa sam ja i odlučio. Bila bi -

prava ludost putovati po ovoj mećavi. - Ali ti voziš proveren i pouzdan auto - pokušala je da protestuje. Toliki rizik ipak ne bih preuzeo - zvučao je vrlo odlučno. - Za promenu, pitaću te šta imamo za ručak? - Možeš i sam da se pobrineš za to. Idem gore da -

spakujem svoje stvari da bismo kasnije mogli da krenemo - potom je nestala iz kuhinje. Baš je buntovna i tvrdoglava ali, uprkos svemu, Lukas je u njoj video najsimpatičniju i najduhovitiju ženu koju je u životu sreo. I baš tu je ležala velika opasnost... -Pa? Lukas se opušteno zavali u stolicu u momentu kada se Lakši pojavila u vratima. -

Pa... šta? - upita on ravnodušno, žva- ćući tost.

Ako nisi primetio, sneg je prestao da pada - reče

ona nestrpljivo. -

Nije mi to promaklo.

Onda?

Onda št...

Udariću te ako nastaviš tako - prekide ga ona odlučnim glasom i još odlučnijim pokretom ruke. Bila je toliko besna da bi najbliži tanjir tresnula o zid. Lukas je pogleda visoko podignutih obrva. -

Sve ovo vreme nameravam da te pitam šta te toliko važno čeka u Londonu? - Civilizacija - odgovori ona otresito. Opet je morao da se nasmeje. Leksi nikada nije pokušala da obuzda svoj britki jezik. Iza Lukasovih biranih reči ležali su milioni funti i hiljade radnih mesta, kao i teško raspoloženje koje opterećuje psihu. - Ta tvoja civilizacija biće i sutra tamo - reče on -

blago. Ali ja hoću da se vratim danas! - pod- viknula je. Smireno se okrenuo prema njoj. - Ne možemo uvek dobiti ono što hoćemo. -

Opet ti... Zašto se toliko protiviš odlasku? 57

Džon mi je juče napomenuo da treba da se dogovorimo o još ponečemu pre nego što odem. - I sad je to pravi razlog? - grlo joj se stegnulo jer se plašila mogućnosti dolaska Džonove žene Keti. A eto, Lukas ima dobar razlog da ostane još jedan dan. -

Razmišljala je o njegovom smehu i razlogu za taj smeh. Mnogo toga na njemu bilo je drugačije, pa i izraz lica. U očima mu se pojavila toplina kojoj nije znala uzrok. Sve je više podsećao na normalnog čoveka koji ne misli samo o poslu. Pa u takvog čoveka ona bi mogla da se zaljubi, a to bi bilo fatalno. Blagi Bože! To je strašno. Kad god je u blizini ovog čoveka, ona misli samo na seks! Njegovo ponašanje postalo je toliko zavodljivo da navodi samo na seks i na ljubav. Možda i ona snosi dobar deo krivice kada je dozvolila da je još uvek devica! Sve u svemu, nije bilo sumnje da ona želi Lukasa Sent Klera kao svog prvog ljubavnika. Samo njega i nijednog drugog. Zar nije i njena baka sve ove godine bila u istoj poziciji? Lukas je isijavao istom magičnom privlačnošću kojom je njegov otac osvojio njenu baku Sian. To je moć kojčj nijedna razumna žena ne može da odoli. - Pa kad je tako... - mrmljala je pomirljivo. -

Hvala ti na razumevanju.

Nema na čemu - nije mogla da skrene pogled s njegovih crnih očiju kada joj je neočekivano spustio ruku na obraz. - Šta to sad radiš? - upitala je. - Izgledaš... pomalo uzbuđeno - reče on uz osmeh. -

A ona je bila mnogo više nego uzbuđena. Kako je dozvolila da on to primeti? -

Nećeš se valjda razboleti?

Šta sad da mu kažem?, pomisli ona ironično. Podlegla sam lukasitisu? Morala bi nešto da odgovori, nešto neškodljivo. Svejedno. Najvažnije je to da ona erotska čarolija među njima mine. - Da li uvek imaš takvu frizuru? 58

Lukas provuče prste slobodne ruke kroz kosu. -

Zar ti se ne dopada? - glas mu je bio dubok i

nimalo ravnodušan. Očigledno zamišljena, oklevajući je odogovorila: -

Čini te nekako...

Starijim - upade joj on u reč.

Htela sam reći ozbiljnijim - ispravi ga ona.

Njegov podrugljivi osmeh pokazao joj je da joj nije poverovao ni reč. -Ja sam inače vrlo ozbiljan tip, Leksi. Ne uvek, pomisli ona. Upravo ju je takvim pogledom zaintrigirao, delovao je na nju zapanjujuće seksi. Najradije bi pokidala odeću s njega. Upomoć! Lukas je osetio napetost koja je titrala u vazduhu, a čije su vibracije delovale na oboje. Poluošamućeno gledao je u Leksi kao kroz maglu. Kao da su mu neka čula otkazala, video ju je nejasno zbog čudnih želja i htenja, kojima je bio obuzet. Ništa slično dosad nije doživeo. Gledao je u njene plave oči koje su odisale životnom energijom. A njene pune, tamnocrvene usne bile su blago rastvorene čežnjivo očekujući poljubac. Njena nežna koža pod njegovim prstima... Palo mu je na pamet kako se jezikom igrao s njenim grudima pa je pod tim utiskom počeo da drhti. - Leksi... - u tom trenutku čulo se kucanje po vratima, a onda je Džon Barton uleteo u kuhinju. Zatekavši ih jedno uz drugo, nastojnik iznenađeno zakašljao i počeo da aplaudira. 7. Poglavlje

Čini mi se da smetam? - reče pridoš- lica i oklevajući priđe korak bliže. 59

Da li smetaš, brzo će ti biti jasno, pomisli Leksi. Nije smela ni da pretpostavi šta je Džon pomislio zatekavši ih u ovoj kompromitujućoj situaciji. Ili šta je upravo prekinuo! Da li su ona i Lukas ponovo bili u iskušenju da jedno drugom padnu u zagrljaj? Neupadljivo koliko je to moguće, Leksi se odmaknula od Lukasa, a da bi nekako ublažila Bartonovu radoznalost, pomučila se da mu se osmehne. - Pada li opet sneg? - upita ona neodređenim tonom i pogleda kroz prozor. Tako izgleda - Džon sleže ramenima i okrenu se

Lukasu. Sve se desilo tako brzo da se ni Lukas nije snašao, pa se ponašao postiđeno, kao dete kada ga uhvate u laži. Vilica mu je bila napeta, a oči su dobile turoban izraz. Predlažem da odemo u moju radnu sobu, Džone reče on i dobaci značajan pogled Leksi. - Leksi mi je rekla da mora što je moguće pre da se vrati u London pritom je u njenom pogledu primetio razočarenje. Nije joj se dopalo to što je sneg odložio njen povratak u London. Ni Lukasu se nisu svideli izgledi da s Leksi ostane još neko vreme u ovoj kući. Jasno mu je bilo da su njih dvoje kao bure baruta, koje svaki čas može da plane. Uvek je vladao sobom i nikada mu se ovo nije desilo... Uvek je odvajao lični život od poslovnog, osim pada... Moraće da zaboravi Leksine poljupce i milovanje, njen miris, nežnost i strast... Šta mu drugo preostaje? - Već sam rekla da moramo na put da nas sneg ovde ne bi zavejao - reče ona i uzvrati Lukasu mračan pogled. On pogleda kroz prozor. U međuvremenu bi moglo da bude kasno.

To je i ona primetila. Kada bismo odmah krenuli...

U tom slučaju trebalo bi da smo već pošli - prekide je Lukas. - Bulevari će biti očišćeni, ali male ulice u selima priličan su problem po ovakvom nevremenu. Leksi je shvatila da joj ne preostaje ni šta drugo nego da se složi. -

U redu. ostaviću vas da se dogovorite.

Mislim da treba nešto da pojedeš - dobaci joj

Lukas, ali ona odmahnu rukom. -

Nisam gladna.

Ne glupiraj se. Odavno je prošlo vreme ručka. Nije joj bilo do rasprave oko nevažnih stvari kao što je ručak. -

U redu.

Da tu nije bio Džon Barton, Lukas bi sigurno nastavio onu sočnu diskusiju od malopre. - Keti jedva čeka da dođe ovde - reče Džon obraćajući se Lukasu. Leksi je osetila napad panike kada je čula da bi se mogla videti sa starom prijateljicom koja bije nehotice raskrinkala. - Moram još nešto da vam kažem - reče Džon radosno. - Za tri meseca do- bićemo bebu. Oh, najiskrenije čestitam! Možda ćemo uspeti sledeći put da se vidimo - reče Leksi odahnuvši, jer je znala da u Malberi Hol nikada više neće kročiti. Pošto su Lukas i Džon otišli u radnu sobu da obave -

poslovni razgovor, s rukom na usnama Leksi poče da razmišlja o uspehu svoje misije. Otkrila je podosta materijala koji ju je interesovao mada ju je Lukas sve vreme posmatrao podozrivo, sumnjičavo i ispitivački. - Kakav je problem da se vidiš s Keti Barton? - upita Lukas kasnije, kada se pridružio Leksi u kuhinji. Džon Barton je već bio otišao. Otkud ti sad to? - upita ona široko otvorenih očiju, jedva gutajući. Međutim, Lukas nije bio naivan. -

Nekako si se unervozila kada je spomenuta mogućnost Ketinog dolaska ovamo. Ne pričaj gluposti, Lukase! – tiho senasmejala. - Ako sam bila malo uznemirena, to je zato što sam pomislila koliki je rizik za trudnu ženu da hoda po ovom nevremenu. -

Ali Lukasu nije promaklo da je užas na Leksinom licu primetio pre nego što je Džon Barton spomenuo 61

trudnoću svoje žene. - Tvoje saosećanje je dirljivo - reče on sarkastično. Ali postoji li neki razlog zbog kojeg ne želiš da se sretneš s njom? - Šta ti pada na pamet? -

U tom slučaju, neće ti smetati da večeras odemo

kod njih na večeru. Džon nas je ljubazno pozvao. Gledao je pažljivo u Leksi i nikakvu promenu nije primetio na njoj, osim što je šake stisnula u pesnice. Večera s Bartonovima? S Keti Barton, verovatno njenom starom prijateljicom? Pokazao je prazan tanjir oko kojeg su- bile mrvice hleba. - Morali bismo da pojedemo i neštoi osim tosta. -

Još uvek je ostalo nešto Ketinog pečenja.

A, ne, juče smo ga podgrevali.

Leksi se osećala kao da tone u živi pesak -

Mogli bismo otići do seoskog paba - nastavi Lukas

- ali bi to bilo neučtivo prema Džonu pošto sam mu već obećao da ćemo doći. - Zar ne bi mogao da odeš sam? - upita Leksi. Zaista nisam gladna, a osim toga, poprilično sam umorna. Radije bih nešto pročitala i ranije otišla u krevet. -

Ranije u krevet? To zvuči primamljivo.

Zvuči riskantno sudeći po toplom tonu njegovog izazovnog glasa, pomisli Leksi. A tek iskričavi pogled kojim ju je gledao... Bilo je očigledno da nešto smera. Ne! Moraš otići kod Bartonovih r j podseti ga ona. - Bilo bi neučtivo ako se nijedno od nas ne pojavi kod njih. I sam si to rekao. Opušteno je slegnuo ramenima. -

Sasvim mi je svejedno ako me neko smatra

neučtivim - lice mu je bilo ozbiljno. -

U to sam sigurna - promrmlja Leksi pognute glave.

Ni meni se ne ide nikud. Nazvaću Bar- tonove i

otkazati večeru. 62

Leksi je odmahnula glavom. -

To ne bi bilo fer. Keti je sigurno nešto spremila za

tebe. -

Za nas - ispravi je on.

U stvari, ovde je reč samo o tebi. Mene ti ljudi ne poznaju i niko se neće naljutiti ako se ne pojavim. I tebi je jasno da sam im manje važna. Međutim, ti si vojvoda od Storbridža... - Oni te ne smatraju manje važnom, Leksi. -

Znaš ti dobro šta sam mislila! - odgovori mu ona nestrpljivo. - Treba da znaš da baš i nisam čuveni vojvoda -

dodade on s gorčinom u glasu. Vidi ga sad?!

Vidi ga sad - imitirao ju je zastavši pred njom kao uvređeno dete. - Već sam ti rekao da me titula ne interesuje. - To nema nikakvog uticaja na stanovnike ovog sela. -

Otkud ti to znaš? - upita on oštro.

Leksi se ujede za jezik. Moraće da pripazi na svoju brzopletost. - Nemoguće je prevideti koliko ti se Džon Barton divi - podigla je obe ruke. - A u svakom selu ima tračeva, zar ne? -

Da, da - Lukas se nasmeja.

Trebalo je da me pitaš pre nego što si prihvatio poziv. Zatim, mogao si da pretpostaviš koliko mi je zanimljivo da pred ljudima glumim malu sekretaricu visokog plemića. Glasno je udahnula vazduh, a Lukas se okrenuo -

prema njoj stisnutih očiju.Bio je ubeđen da ga provocira stalnim naglašavanjem njegovog plemićkog statusa. Ali on neće dozvoliti da ga izvede iz takta. Njeno ponašanje bilo mu je čudno. Nije htela da mu kaže gde je jutros bila. Stiskala je pesnice kada ju je pozvao da odu Bartonovima. U seoski pab očigledno nije htela. Šta sve to znači? - Šta nameravaš da radiš? - upitao je. 63

Već sam ti rekla. Spavaću.

Kad bolje razmislim, i ja to smatram najboljim

rešenjem. Mada se nije pomerio s mesta, Leksi uplašeno ustuknu. Što dalje od njega... Vrhom jezika nervozno je ovlažila suve usne. Pojma nemam kako zamišljaš da lična sekretarica treba da se ponaša. Uveravam te... - Mislim da si stekla jasan utisak o mom odnosu prema sekretaricama. Ova posleđnja postavila se tako da juče ni njenog imena nisam mogao da se setim. Lukasove usne delovale su izazovno, njegov -

prodorni pogled podsećao ju je na tigra koji svakog momenta može da se baci na plen. I ovoga puta biće joj veoma teško da mu odoli. Stajala je leđima okrenuta radnom stolu. Lukas je zurio u nju. . - Ovo je najtoplija soba u kući - rekla je tek da nešto kaže. - Zar moraš da me fiksiraš pogledom kad god smo sami? Ja tebe fiksiram pogledom? - ponovi on protežući se. Osetila je da joj je nepodnošljivo toplo. -

Zar ne misliš da bi trebalo odvojiti posao od privatnog života? Prezrivo se nasmejao. -

U našem slučaju taj voz je otišao, zar ne?

To je tačno, pomisli Leksi. Već ju je poljubio, držao ju je u naručju, intimno dodirivao... Intimnije nego ijedan muškarac u njene dvadeset četiri godine! -

Mislim da smo oboje svesni činjenice da nećeš više

raditi za mene. Da li je to sigurno? - upita ona toliko neprirodno da se on morao nasmejati. - Mislim da jeste - prošaputa Lukas. - A to sada -

znači da više nema razloga koji bi nas sputavao da pokušamo. - Ti hoćeš da pokušamo? - glas joj je zvučao kao 64

škripa zarđalog metala. O, ona je već pomislila da ima pristup u moj privatni život, pomisli Lukas znajući da ona o tome može samo da sanja. Ipak, nije mu bilo jasno zašto ne zna šta se dogovorio s Džonom Bartonom. Uopšte ga nije slušao! I zašto je njegovo telo onako nepodnošljivo reagovalo kad god je bio u Leksinoj blizini? Bilo bi mnogo razumnije da se drži podalje od nje. Treba što pre da zauzme pristojnu distancu! Da, ali čini se da je već kasno! Kada je s nekom ženom završio u krevetu, Lukas je obično gubio interesovanje za nju. Ali nekako mu se činilo da bi sa Leksi bilo znatno drugačije. Dobro, Leksi - obrati joj se on ozbiljno i uverljivo.

Oboje smo odrasli ljudi i dobro znamo šta se

dešava. - Ništa se ne dešava - usprotivi se ona. -

I pusti me da prođem! - pošla je korak napred i

obema rukama oduprla se o njegove mišićave grudi. Dopao mu se pritisak njenih toplih dlanova dok je njegovo telo burno reagovalo. Obavio je ruke oko nje pa je osetila kako njegovo srce besno udara. - Misliš li i dalje da se među nama ništa ne dešava? prošaputa on. To nije mogla negirati. Leksi nije imala iskustva u ovoj... hm, delatnosti, ali nije bila glupa. Između nje i Lukasa sevale su varnice i elektricitet koji je ona isprva s averzijom posmatrala. A sada se sve to pretvorilo u strast. Stidljivo je vrtela glavom. Princip mi ne dozvoljava da se upuštam u vezu s pretpostavljenim - srce joj je toliko snažno tuklo da njegov odgovor nije odmah razumela. - Umesto povratka u London, mogli bismo ovde -

ostati nekoliko dana da se bolje upoznamo. U neverici je raširila oči. -

Sve do gorkog kraja, zar ne? Ne mora uvek tako da se završi. 65

Veruj mi da hoće! Koliko su obično trajale tvoje dosadašnje afere, Lukase? -upita ga ona provokativno. Dve nedelje? Mesec dana? I onda? Kratak rez i komad nakita za rastanak? - Nikada me nijedna nije osudila zbog mojih -

postupaka - procedi on kroz zube. Nikada nijedna? - suvo se nasmejala. - Ne želim da

budem među takvima I koje ti za dijamantsku narukvicu pružaju zadovoljstvo. Ona nije takva, to je Lukasu bilo jasno, a baš zato treba aferu da započnu u osami Malberi Hola, ali s Leksi to neće ići lako. Ah i on mora da shvati da je ovo Leksi, jedina žena na kugli zemaljskoj koja ga j je izbacila iz koloseka! Primetio je da je uvek oko vrata nosila lanac sa zlatnim medaljonom u obliku srca. - Čiju sliku nosiš u njemu? - upita Lu- j kas i poseže rukom za njenim blistavim medaljonom. Bez razmišljanja odgurnula mu je ruku. To ne pokušavaj!

Međutim, on se nije dao zbuniti, pa se medaljon u deliću sekunde našao u njegovim rukama. - Ko ti je ovo, Leksi? Bivši ljubavnik za kojim sad patiš? Ili neko ko ti je bio ljubav na prvi pogled? Zašto njegovu sliku nosiš na srcu? Bezuspešno je pokušala da mu otme nakit iz ruke. -

Ostavi to, molim te!

Pokušala je još jednom, ali njegove čelične šake bile su neumoljive. A onda, usled njihovog komešanja, tanki lanac iznenada puče. Leksi je zurila u Lukasovu ruku. Antički komad nakita dobila je za svoj šesnaesti rođendan od bake Sian i dede Aleksa, bio je to njihov poslednji zajednički poklon. Posle samo nekoliko nedelja deda Aleks je umro. A u medaljonu su bili njih dvoje, osmehnuti zauvek... 66

8. poglavlje

Ne! Oh, šta si to uradio? - gušila se Leksi u suzama. Šta je Lukas mogao da pomisli kada je čuo njen vrisak i ugledao njene uplakane oči? Lanac u svojoj ruci iznenada je osetio kao vrelu žeravicu. Sve se desilo nepromišljeno i spontano. U njemu se javio osećaj krivice. Sebi je izgledao kao stranac, šta je ovo sebi dozvolio? - Leksi, stvarno mi je žao... Tebi je žao! - vrištala je. - Ponašaš se kao pobesneli neandertalac. Odmah mi vrati moj lanac! Uradiš ovo i misliš da si sve popravio izvinjenjem - čim je njegova šaka malo popustila, zgrabila je lanac i medaljon. - Odmah ću ti kupiti novi lanac, samo nemoj... -

Ne treba mi tvoj novi lanac - odbrusila mu je., Onda dozvoli da ga odnesem na popravku. Mogu to i sama, hvala - odgovori ona hladno.

Zbunjeno je gledao kako steže u šaci taj komad nakita, kao da joj je to sve što ima na ovom svetu! Toliko ljubavi prema jednoj stvari? - Pošto sam ti ga oštetio, osećam se obaveznim da ga dam na reparaciju. Dovoljno si uradio, Lukase. Sad idem gore da nešto pročitam i zatim da spavam. A ti mi se sklanjaj s očiju! Suze niz njene obraze i dalje su se slivale. Jasno mu -

je bilo da je on kriv za njenu ozlojeđenost. Poneo se kao idiot, grubijan i čovek koji ne razmišlja o svojim postupcima. I zašto mu je bilo toliko stalo da sazna čija je slika u njenom medaljonu? Šta ga je tako snažno nagonilo da to otkrije? Na ova pitanja postojao je samo jedan odgovor: Lukasu je sada bilo jasno šta mu se to dešavalo u 67

proteklih nekoliko minuta. Bes i ljubomora? Osećanje koje je njemu potpuno nepoznato. Bio je ljubomoran na nepoznatog koga je Leksi volela! I sada je to osećanje bilo tu, u njegovom stomaku. Verovatno je zaljubljena u drugog čoveka, zašto bi inače onako reagovala? Svom snagom i suzama branila je svoju uspomenu. Ali zašto ga sve to brine toliko da i njegovo telo nekontrolisano reaguje? On je dobro upoznao i strast i zadovoljstvo. Ljubav je, međutim, za tkalje i prelje, za slabe muškarce. Da li ljubav to što se dešava između Džordana i Stefani? Da li bi morao da ih sažaljeva zbog njihove očigledne odanosti jedno drugom? Ne! Sve drugo samo to ne. Ali sada... Džordan i Lukas imaju veoma malo zajedničkog, karakteri su im potpuno različiti. Pored toga, Džordan se nije dobro sećao raspada svoje porodice izazvane pojavom druge žene koja je Aleksandera odvojila od njih. Pomenuta ljubav učinila je mnogo nepravde i zla Lukasovoj familiji i on nije hteo da dopusti sebi luksuz da se zaljubi. Bila je to njegova odluka. Lukas se složio s tim da Leksi ne ide kod Bartonovih.-

Izviniću se u tvoje ime - rekao je.

Uradi to, molim te - mucala je, s mukom dolazeći sebi. Nezamislivo je kako su se stvari otele kontroli. U deliću sekunde poverovala je da Lukas zna ko joj je poklonio taj lanac i medaljon. Znači, sada je sve među nama završeno, pomisli Leksi -

s gorkim osećajem u duši pošto je Lukas otišao kod Bartonovih. Druge žene koristile su svaku priliku da bar nekoliko dana budu s Lukasom u vezi. A Leksi je njegov predlog povredio, bolje reći, užasnuo. A možda je bila malo i polaskana... Makar malo. Prošlo je jedva dana otkad ga je upoznala. Da li su zaista prošla dva dana? Uprkos tome, upoznala ga je 68

poprilično dobro, sasvim solidno ga je procenila. On nije tip koji bi bio spreman da prizna svoje mane ili slabosti. - A on mi više ne treba, odluči Leksi i u istom momentu oseti tugu jer je on, zapravo, želeo samo njeno telo, ne i nju. Malo se iznenadila kada je ponovo ugledala Lukasa. Zar još nisi otišao Bartonovima? Zar nije krajnje vreme da pođeš? - upita ga ona ravnodušno. -

Dogovorili smo se za sat vremena.

Zamislio si to kao nešto što se obavi na brzaka?

Lukas se borio za vazduh. Ponovo je uspela da ga uzbudi stavom i pokretima, a sve u ravnodušnom stilu. - Tvoja usta odavno je trebalo dobro oprati sapunom - dobacio je ljutito. - A što se protokola tiče, Leksi, ako ti i ja odemo u krevet, tamo sigurno neće biti na brzaka. Od onoga što je čula i zamislila, crvenilo je udarilo u Leksine obraze. U grudima je osetila svrab, čak je među butinama osetila neku pramenu. - S te strane možeš biti miran, to se neće dogoditi. Nikad ne reci nikad - reče on s posebnim zadovoljstvom. Ovaj razgovor nikud ne vodi osim gore, u spavaću -

sobu, pomisli Leksi. -

Idem ja u svoju sobu. Lepo se provedi kod

Bartonovih! Lukas se bukvalno borio sa uzbuđenjem koje je raslo u njemu. - Tako će i biti - reče on trudeći se de- Iuje mirno. Ako si se predomislila, mogao bih da odnesem lanac na popravku. - To nikako - odbrusi je. Instinktivno je jače stisnula pesnicu u kojoj je držala svoj dragi medaljon, kao da se plašila da će joj ga Lukas ponovo oteti. Njena 69

odlučnost Lukasu je bila dokaz da su njegove sumnje u pogledu medaljona opravdane. Leksi je u tom delu nakita krila nešto što joj je u emotivnom smislu veoma mnogo značilo. Bila je van sebe od straha kada je pokušao da pobliže pogleda! Vilica ga je bolela od naprezanja. -

Pošto sam ovde sve završio, sigurno si srećna što

ujutro rano idemo u London. -

To me mnogo raduje.

Okrenuo se i otišao. Nije trebalo da predloži Leksi spontanu aferu. U početku s ovom ženom nije ni želeo ništa, a sada je od nje baš takav odgovor dobio. Kada se kasno vratio, u kuhinji je gorelo svetlo. Inače, kuća je bila u mraku. Znao je da je Leksi otišla u svoju sobu, ali da li je išta jela? A zašto bi ga to brinulo? Ona je odrasla žena i može da vodi računa o sebi. Nije odgovoran za nju i odbila je odlazak na večeru kod njegovog nastojnika. Pa ipak, zastao je oklevajući pred njenom sobom kada je izpod vrata primetio svetlost. Leksi je očigledno budna, verovatno čita. Želeo je da nakratko zaviri u njenu sobu, ali to nije dolazilo u obzir. Zatim je čuo nekakav šum, kao da je iz kupatila i legla u krevet. Ćutke je naslonio šaku na čelo i zatvorio oči. Tek onda mu navreše lude slike u glavi - Leksi hoda potpuno naga po sobi, prkosno lepih grudi, okreće se i traži njega... on joj prilazi i miluje one nežne grudi... Gospode Bože! Nikada nijednu ženu nije ovoliko želeo. Šta mu se to dešava? Očajan, pokušao je da odagna te snažne erotske fantazije i da se bori protiv uzbuđenja koje mu je obuuzelo telo. Farmerice su mu odjednom postale vrlo tesne, a puls nepodnošljiv. Trebalo je da pobegne u svoju spavaću sobu, što dalje od ovih vrata iza kojih je bila čarobna i seksepilna Leksi... Leksi se trgnula kad je čula kucanje, a samo sekund 70

kasnije Lukas je ušao u sobu. Bila je iznenađena iako je u podsvesti znala, očekivala i nadala se da će se baš to desiti. Nije joj se dopao način na koji je to uradio, nije sačekao da mu se ona javi. Upravo je pakovala svoje stvari za sutrašnji povratak Na njoj je bila bela majica i sivi donji deo pidžame. Nije joj se svidelo to što ju je Lukas video tako obučenu jer je on navikao na žene u čipki i svili. - Lukase, šta hoćeš? - uspela je da mu se obrati opušteno, a kada su im se pogledi sreli, sela je na svoj krevet. Iako ju je zatekao u pidžami, nije se ponašala kao prestravljena šiparica. Mada... pri prigušenoj svetlosti noćne lampe ipak je primetila da su mu farmence na kukovima znatno zategnutije nego inače. Lice mu je izgledalo zastrašujuće mračno. - Leksi, misliš li da možemo zakopati ratnu sekira? Svaki njen živac bio je napet do krajnjih granica, svaki mišić joj je igrao dok je grozničavo razmišljala šta da mu kaže. - A zašto bismo to uradili? Zato što sam u početku napravio krupnu grešku zbog koje bih hteo da ti se iskreno izvinim. - I time misliš da si sve popravio? -

Lukas je prasnuo. -

Pa šta očekuješ od mene?!

Dobro pitanje, pomisli Leksi. Zbilja, šta ja očekujem od njega? Nešto što mi ne može dati? Što mi nikada ne može dati? Ne samo zato što je Lukas bio potpuno emocionalno nezreo i što nije umeo da se nosi sa svojim osećanjima, nego zbog toga što je on Sent Kler. A ona je Leksi Hamilton, unuka omražene Sian Tomas. - Zbog koje greške hoćeš da se izviniš? - upita ona. Zbog predloga da s tobom započnem nekakvu aferu? Ili zato što si mi na vrlo neotesan način pokidao -

komad nakita jer sam odbila da ti ga dam? - glas joj je bio oštar, a Lukasov izraz lica postade još mračniji. - Nisam hteo... Leksi, ne misliš valjda da sam to namerno uradio? Ne - reče ona razočarano - nego zato što je taj slučaj pokazao koliko je naš odnos destruktivan. - Destruktivan? - ponovi on utučeno. -

Ona klimnu glavom. Mi se uzajamno povređujemo, Lukase. Delom namerno, a delom nenamerno. I to od prve sekunde kad smo krenuli na ovaj put - jaz između njih dvoje izgledao je sve veći. - Idi sad, molim te. Idi u svoju sobu i ostavi me na miru! Ujutro ćemo mirno otići odavde i nećemo učiniti ništa zbog čega bismo posle žalili. Lukasovi zubi su zaškrgutali. Nikada u životu nije -

bio ovako frustriran, ovako bespomoćan. Povrh svega, Leksi je u pidžami izgledala tako zanosno da je osetio laku vrtoglavicu. Sedela je prekrštenih nogu a prelepu crnu košu raspustila je do struka. Kroz belu majicu nazirale su se konture njenih čarobnih grudi koje je tanlđ materijal izazovno isticao. Ne skidajući oka s nje, zakoračio je prema njoj. Nije reagovala. Potpuno nesvesno učinio je još jedan korak i našao se tik uz nju. Da li stvarno želiš da te ostavim samu, Leksi? upita on promuklim, drhtavim glasom. Nije mogao da rikrije uzbuđenje. Da li to želi? Da li treba da ga odbije i ostane sama -

dok joj on nudi nešto što je toliko silno želela, nešto što se graniči s nebeskim blaženstvom i ostvarenjem njenih snova, nešto što... Bože, daj mi snage da ovo prevaziđem, daj i njemu snagu da ne odustane, on treba da bude odlučan i uporan... U celoj toj ogromnoj kući vladala je nepodnošljiva tišina. Leksi je sve dosad imala dovoljno vremena da o svemu dobro razmisli i da odluči kako će se postaviti. Ali ona je od njega želela više nego što je on bio 72

spreman da joj ponudi. On je želeo samo da zadovolji seksualni nagon, a onda da je prepusti prošlosti kao i sve njene prethodnice. Nije znala zašto se on tako ponaša. Da lije u mladosti bio nesrećno zaljubljen ili ga je previše povredio razvod njegovih roditelja? Nešto se značajno moralo dogoditi, što ga je učinilo čudakom u pogledu osećanja. S druge strane, Leksi ga je u poslednja dva dana više puta videla nasmejanog. U tim momentima pokazivao je sasvim drugačiju stranu ličnosti. U njegovom ponašanju isticala se mladalačka nestašnost koja ga nije činila samo atraktivnim, nego upravo neodoljivim. - Zar ti zaista treba toliko vremena da mi odgovoriš, Leksi? - požurivao ju je i Lukas. Mislila je da će poludeti. Trebalo je samo da ga zamoli da izađe iz njene sobe i sve bi 1 bilo rešeno. Ali nije mogla. Grlo joj se stegnulo. Kako je proteklo veče sa Džonom i Keti? - jedva je uspela da izgovori. Lukas je dozvolio promenu teme, oboma im je to -

trebalo. -

Bilo mi je lepo. Oboma je žao što i ti nisi došla

jer te je bolela glava. Vragolasto se nasmejala. -

Znači, smislio si izvinjenje za mene?

Pa, eto, nisam mOgao da im kažem i istinu da ti se nije išlo, da si radije otišla u krevet, da nisi mogla da podneseš moje prisustvo... - To nije tačno. -

Nije? - seo je pored nje na krevet i nežno ju je prstima pomilovao po obrazu. Njene krupne tamnoplave oči kao da su ga gutale. - Ne znam kako, ali uspela si da me navedeš da normalno kažem i uradim ; ono što dosad nisam nikada... što znam da mi dosad nije uspevalo - pokorno je vrteo glavom. -

I to sve zbog moje nepodnošljive tvrdoglavosti? raspitivala se s osmehom na usnama. Nažalost, nije Leksina tvrdoglavost bila jedini razlog. Lukas ju je upoznao kao veoma poštenu, odanu i društvenu devojku i zbog toga ju je cenio. Imala je borbeni duh, dokazanu pouzdanost i s takvim osobinama došla je u Malberi Hol. Njena agencija može biti ponosna što ima tako sposobnu i pouzdanu saradnicu. Vrlo je inteligentna, a prema Lukasu se nijedna dosad nije tako hrabro postavila. Leksi je i vrlo oštroumna, a povrh svega toliko lepa. da se svakom normalnom muškarcu zavrti u glavi kada je ugleda. Ne — odgovori on i obema rukama pomilova je po licu. - Stvar je u tome što toliko želim da spavam s tobom da zbog te želje ne mogu normalno da razmišljam. Jezikom je grozničavo ovlažila suve usne -

pomislivši da ga nije dobro čula. Ti bi... šta? - gledala ga je široko otvorenim

očima. Lukas klimnu glavom i uzdahnu. Leksi, u ovom momentu želim te toliko da ni na šta drugo ne mogu da mislim. Čula je sopstveni puls jer joj je srce udaralo u -

rebra. Od svakog dodira vrhova Lukasovih prstiju na njenom licu iskakale su varnice, a uspravila se svaka, pa i najsitnija dlačica na njenom vratu. Osećala je neskrivenu radost, što je Lukas primetio u njenim očima. Među njima je počela da se odvija čulna komunikacija koja je neumoljivo vodila samo jednom činu.

9. poglavlje

Reci nešto, Leksi! - zamolio ju je ne skidajući pogled s nje. - Pst! - to je bilo sve što je izgovorila. 74

Zatim je njen pogled prodro u dubinu njegovih očiju pokušavajući da u njima sagleda šta će se dogoditi ako popusti. Jedva je čekala Lukasove usne na svojima, njegove ruke na svojim grudima, u podsvesti je znala da bi to bilo ispunjenje njene najveće želje i u tome ne bi bilo poteškoća, pretnji, nezgoda, laži ni tajni. Zelela je sve da mu ponudi, sve što bi on u ovakvom trenutku poželeo od jedne žene. Želela je da upozna svaki centimetar njegovog tela. Svaka slična misao izazivala je u njenom telu naizmenično toplotu i hladnoću. Obe ruke spustila je na Lukasove grudi osetivši snažne otkucaje njegovog po- mahnitalog srca. Smetao joj je njegov sivi pulover. Zavukla je ruke ispod, želela je da prstima dodirne golu kožu, a potom je raskopčala dugmad njegove košulje. Bila je van sebe kada je osetila njegove snažne mišiće koji su podrhtavali pod njenim nežnim prstima. - o , Leksi - zastenjao je osećajući da mu se želja ispunjava. Položila mu je dva prsta na usne. Molim te, ne želim nikakav razgovor jer tada upadamo u besmislene prepirke i nesporazume. Ovako ćemo se mnogo bolje slagati. Kao poslušno dete, prihvatio je Leksinu instrukciju -

i prepustio se njenoj odlučnoj preduzimljivosti. Kada mu je izvukla košulju iz pantalona, zagledala se u njegov ravan stomak. Red finih dlačica spuštao se ispod pojasa. U tom pravcu zavukla je jedan prst i než- no ga je pomerala levo i desno. Bio je van sebe. Njegovo uzbuđenje se pojačalo kada je spustila glavu na njegov stomak i usnama milovala predeo oko pojasa. Instinktivno joj je jednom rukom pritisnuo glavu uza se, dok su se njene obe ruke našle na njegovim leđima ispod košulje. Drhtavim uzdasima pratio je njene pokrete. Zaječala je od ogromnog uzbuđenja kada se 75

njegova ruka zaustavila na njenim grudima. Svaki njegov dodir proizvodio je snažne nalete elektriciteta u njenom telu. Zatim je Lukas zastao, uhvatio je Leksi za ramena i za dužinu ruke odmaknuo ju je od sebe. Želim da te gledam, Leksi. Beskrajno uživam u svakom tvom dodiru, a ništa manje u tvom izgledu. Ti si najneobičniji dragulj u ovom običnom svetu, koji želim više nego bilo šta. Njegov duboki glas blago je podrhtavao i u Leksi je time stvorio najčarobniji osećaj zadovoljstva, bila je ubeđena da ništa slično nijedna žena na svetu nije doživela. -

Lukasove reči delovale su neverovatno ohrabrujuće na stidljivu Leksi, pa je u nekoliko sekundi zbacila sa sebe majicu i donji deo pidžame. Potpuno naga, nije osećala stid, njeno telo i um ušli su u novu fazu životnog iskustva, koja je u stanju da za tren promeni ljudsko biće. Ta promena na nju je delovala kao opijum pa je to bio razlog što je prekoračila granice zabranjenog. Nezaustavljiva najezda adrenalina pojurila je njenim venama. - Lepša si od najlepšeg sna, Leksi - šaputao je Lukas zaneseno, zagnjurivši glavu između njenih dojki, dok se njegov jezik nemirno poigravao njenim bradavicama. Nema od uzbuđenja, svukla mu je pulover preko glave a zatim i košulju, pokidavši preostalu dugmad. Potom se on brzo oslobodio pantalona i donjeg veša. Bacili su se na meki dušek, priljubljeni jedno uz drugo, kao da im od toga život zavisi. Levom rukom zagrlio ju je oko ramena dok ju je strasno ljubio, a desna ruka kliznula je među njene butine. Krv joj je jurnula u glavu, njeno telo počelo je da se uvija i nije joj palo na pamet da se brani. Prstima desne ruke nemirno je ispitivao teren, pohlepno kružeći i pritiskajući svaki milimetar njenog nežnog tela, a ona je osetila da tone u slatke dubine, 76

pri čemu su se u njoj probudila sva čula. Ljubila ga je sve jače po vratu i grudima, obavila je obe ruke oko njegovih leđa privlačeći ga sebi svom snagom. Njegov pomućeni um shvatio je to kao poziv, pa se istog momenta našao na njoj. Uzdrhtala je osetivši njegovo snažno telo na sebi. Raširila je noge a kada je prodro u nju, zarila mu je nokte u leđa, vrisnula je i još čvršće ga stisnula uza se. Strasni poljupci i slatki pokreti učinili su svoje, pa za njih više nije postojalo ni vreme ni prostor, postojali su samo njih dvoje i sve jača zajednička želja. Leksino telo bilo je u plamenu, nije znala da li bi plakala ili bi se smejala. Lukasove usne nisu se odvajale od njenih, a njegovi kukovi nisu se smirivali gonjeni iskonskim nagonom, sve dok oboje zamalo nisu izgubili svest u najslađem grču. Sa Leksinih usana oteo se vrisak, a Lukas je osetio snažno zadovoljstvo što ju je doveo do ekstaze. Bila je to eksplozija strasti i sreće, kao i ogromne energije dva tela koja su se toliko želela. Klonuo i prezadovoljan, spustio se pored nje u nameri da se opusti i odmori svaki mišić svoga tela kojem je posle rajskog naprezanja i te kako bio potreban predah. Leksi je ležala pored njega i, pokrivši rukama oči, razmišljala je o onome što se desilo. Palo joj je na pamet koliko se trudila da ne učini baš ovo što je upravo uradila. S druge strane, bila je veoma srećna što je ovo doživela, a istovremeno i polaskana što je u velikom Lukasu baš ona izazvala onoliku čežnju, radost i strast. I bilo joj je jasno da je Lukas ovim činom zauzeo važno mesto u njenom životu. U mislima je Leksi odlutala u neko davno vreme. Kao devojčica pročitala je mnogo ljubavnih romana i gotovo u svim je glavni junak, koji je neočekivano defloisao junakinju, reagovao uglavnom na dva načina: u prvom slučaju i on je bio oduševljen upravo obavljenim činom, i on se zaljubio u svoju partnerku, venčali su se i živeli srećno do kraja života. Drugi slučaj bio je malo nezgodniji. To je za njega 77

bila samo prolazna avantura i jer je već imao ljubav svog života, bio je a zaljubljen. A Leksi je znala kakva su Lukasova osećanja prema njoj. I šta je mogla kad nije uspela da mu odoli? Uradila je nešto što ni je sasvim normalno za jedno ljudsko biće. - Nešto si htela da kažeš? - upita je on videvši da je zamišljena. Grizla je gornju usnu gledajući ga s ozbiljnim izrazom na licu. - Razmišljam o tome da li je u redu da te pitamdopada li ti se činjenica da si nekoj ženi prvi ljubavnik? Nekoliko sekundi zurio je u nju. Tvoj prvi ljubavnik? - upita on iznenađeno. Tek sada je shvatio šta je značilo onih nekoliko kapi krvi na čaršavu. Neverovatno! Zbunjeno je okrenula glavu prema njemu. -

Baš tako.

Šta je on mogao o tome da misli? Besmisleno pitanje. Kako bi mogao da se oseća čovek koji je prvi muškarac ovako čarobno lepom ženskom biću? U tom momentu pao mu je na pamet samo jedan izraz: privilegovano! Bio je veoma zbunjen. - Nisam verovao da je to moguće - reče on. Deluješ iskusno i samouvereno. Pored toga, toliko si lepa da je teško poverovati u to da nijednom muškarcu nije pošlo za rukom da te odvuče u svoj krevet. - Pa, eto - mucala je držeći dlanove na svojim jarkocrvenim obrazima. - Nije to ni tebi uspelo jer je ovo moj krevet - stidljivo se nasmejala. - Privremeno, naravno. Oduševljeno ju je poljubio. 78

Pa ti umeš da se našališ i na svoj račun!

Mislim da je trebalo da ti napomenem da sam... hm, nevina pre nego što smo počeli... Uostalom, jednom sam morala i to da uradim, zar ne? - na njenom licu videlo se da napetost popušta. više bih volela da sam to učinila sa čovekom koji zna šta upravo radi. - Tako gledano... - mrmljao je ne pro- nalazeći -

prave reči. Ipak je bio ponosan na to što će ona celog života pamtiti njega i ovu noć. I teško sam mogla da podnetem kada tebe iznenada zahvati bes ili sentimentalnost nastavi ona. Bes ili sentimentalnost? - ponovi Lukas u neverici Doduše, malo je verovatno da si sentimentalan. I kada si mi rekao da me želiš toliko da ni na šta drugo nemožeš da misliš, to je više izgledalo kao izliv besa nego kao sentimentalnost. Uvek si toliko pun sebe da nisi mogao da se pomiriš sa činjenicom da se neka žena drznula da odbije zahtev velikog Lukasa. Ali i ja sam bila nemoćna jer sam i ja tebe toliko želela... Bio je pomalo ljut zbog njene analize ali poslednja rečenica toliko mu se dopala da ju je ponovo privukao u zagrljaj. Zadrhtala je uzvrativši mu strastan poljubac. - U čemu misliš da grešim? Bilo bi dobro kada ne bismo jedno u drugom gledali protivnika. Lukas je, inače, na seks gledao kao na hobi. Istini za volju, u njemu se krije veliko zadovoljstvo, ovoga puta znatno veće nego ikada dosad. I... Leksi se nije mogla uporediti ni sa jednom ženom. Znači li to da je ona posebna? Da će mu uvek nedostajati? -

Najmanje sam očekivala da ćeš mi se podsmevati

- nastavila je. -

To ne radim, Leksi - rekao je čvršće je zagrlivši. -

Smejem se s tobom ovoj našoj ludoj situaciji. Ovo je već lepa promena, pomisli ona. Iskreno se obradovala što je Lukas ljudski prihvatio njenu ispovest. 79

Leksi Hamilton, ti si posebna i vrlo neobična žena - mrmljao je ljubeći njenu kosu. - E, tu se slažemo - našali se ona. -

Ali ti si i ranije bila u pravu Međusobno se napadamo čim progovorimo - široko se osmehnuo. da se vratimo na tvoju izjavu: veoma sam ponosan što sam tvoj prvi ljubavnik. - Ozbiljno? -

Najozbiljnije!

Učinila joj se bizarnom ova diskusija s Lukasom. Njih dvoje, goli u krevetu, pričaju o njenoj nevinosti. Uprkos zamišljenom izrazu lica, delovao je vrlo seksi i uzbudljivo dok je učestvovao u razmatranju njenih devojačkih problema. Bizarno, zaista! - Leksi? - zabrinuto se nagnuo prema njoj dok se ona s mukom borila da se ne zakikoče. Izvini, molim te. Sve je... sve je ovo nadrealno potom je prasnula u smeh. Verovatno zvučim histerično, pomislila je. Lukasova -

reakcija na njeno devičanstvo bila je u istoj meri neočekivana koliko i dirljiva. I nije bilo nikakvog razloga za eksploziju njenog smeha, ali nije mogla da se zaustavi. Kada je konačno udahnula, naslonila se na Lukasove grudi osetivši da će i on nezaustavljivo početi da se smeje. - Šta misliš o ponoćnoj užini? - upita je on pošto su se oboje smirili. Malo se pridigao dok je Leksina glava i dalje bila na njegovim grudima. Ležala je na strani, jednom rukom češkala je njegove mišićave, maljave grudi, dok je njegova ruka čvrsto stezala njenu golu zadnjicu. - Molim? -

Kada sam otišao na večeru, da li si posle toga

nešto pojela? - Zapravo nisam. Ali zar si opet gladan? Zar ne bi voleo da pre toga...? Mislim, ja sam doživela 80

božanstven vrhunac, a ti? Osetivši ogromno zadovoljstvo, poljubio ju je još jednom. -

Nikud ne žurimo, Leksi, pred nama je cela noć. Misliš... bukvalno cela noć?

On se glasno nasmeja. Nikada nisam razmišljao kao sada s tobom. Ipak bismo mogli da nešto pojedemo i tako obnovimo snagu. - Onda idemo dole – skliznula je iz njegovog zagrljaja i ustala. Njene lepe grudi zavodljivo su poskakivale pa Lukas nije mogao odvojiti pogled od te raskošni lepote. Kao opčinjen zurio je u nju zaboravivši šta su nameravali. Tek kad je Leksi pomalo stidljivim pokretima -

ogrnula bademantil, bilo mu je jasno da i on treba da ustane. Pred njima je bila cela noć!

10. poglavlje

Deset minuta kasnije, dok su zajedno sedeli u kuhinji, Leksi se čudila tome što se tako opušteno oseća u Lukasovom društvu. Posle jela popili su jaku kafu. Lukasa više nije doživljavala kao stranca i šefa, koga bi možda potajno obožavala. Bio je to čovek kome je poklonila nevinost. Iz istog razloga i Lukas je bio u posebnom raspoloženju. Uostalom, svaki muškarac tako bi se zaneo, ali Lukas je smatrao da je njegov slučaj drugačiji jer je na njega delovao pozitivno. Ova devojka toliko utiče na njega da nije u stanju sebe da prepozna. Nikada niko nije smeo pomisliti da ga ovako iskritikuje 81

kao što je to ona uradila, a on se na nju ni naljutio nije. Pored očigledne lepote i privlačnosti, ona je natprosečno inteligentna. Sedeli su za kuhinjskim stolom jedno naspram drugog. Svaki put kada mu se nasmejala, usne su ga zasvrbele jer je svaki put poželeo da je poljubi, a po ćelom telu osećao je žmarce., Leksi je bila sjajno raspoložena. -

Baš mi je lepo ovde, s tobom.

I meni je - složio se. Zašto onda deluješ tako uzbuđeno? - zadirkivala

ga je. Kada bi bio iskren, Lukas bi joj rekao mu se u ovom momentu dopada ama baš sve, a najviše ona, Leksi, iako je tek kratko vreme poznaje. - Treba da znaš da me iznenađuješ u mnogo čemu - reče on iskreno. Iritiralo ga je i zabavljalo to što nikada nije mogao da proceni šta će ona reći ili uraditi. - Aha! - zastala je na momenat. - Da li sam prva žena kojoj si oduzeo nevinost? Od iznenađenja je ispustio čudan krik nalik na smeh. Da li si mi prva...? U svakom pogledu prva si i jedina jer takvu dosad nisam sreo. - Da li je to dobro ili... možda nije? -

Ovo iskustvo s njom bilo je jedinstveno i očaravajuće. Razmišljao je o tome kako da ubedi Leksi da ujutro odlože povratak u London. - Sve je drugačije, neobično... Njene azurnoplave oči blesnuše posebnim sjajem. -

Ali nisi sasvim siguran?

Otkad si ušla u moj život, ni u šta više nisam

siguran... Izgubila se od silnog iznenađenja, gledala je u njega ne trepćući. Kada je Bog ljudima delio odmerenost, očigledno je da tebe nije video - nastavio je. -

Znam, jer sam se tada sakrila - reče ona jedva se 82

uzdržavajući da ne prasne u smeh. - Moguće - Lukas se uspravi u stolici, zagledan u Leksi. - Jedinstvena si i posebna. Ona koketno nakrivi glavu. -

I, kako ti na sve to gledaš?

Zbog svega toga sam nervozan.

Molim?!

Lukas Sent Kler se zbog nečega osetio uznemirenim! U normalnim prilikama on bi se zaklonio iza hladne fasade moći, ali sada je bio kao ogoljen. - Tebi je dvadeset i neka godina? -

Dvadeset četiri.

Siguran sam da si gledala mnogo filmova i pročitala isto toliko romana, koji su obrađivali temu ljubavi. Kako gledaš na svoje noćašnje iskustvo? - Dosad sam više nego zadvoljna. -

Polaskan sam time što si upravo rekla. E, to ti ne verujem. Za ovo kratko vreme dobro sam upoznala tvoj ego pa mi je jasno da mu nije potrebno moje laskanje - srce je počelo jače da udara u njenim grudima. Prvi put je ugledala njegov široki osmeh, prvi put -

se smejao i očima. -

E, sad ja tebi ne verujem. Ne verujem da si

uverena u to što si upravo izgovorila. Lukasu je bilo jasno da ona nije naivna, kao i da ume vrlo spretno da se pravi ne- veštom. Kao kroz maglu nazirao je činjenicu da bez ove žene neće moći živeti i s tom mišlju nije hteo da se pomiri. Njoj je mnogo ranije bilo jasno da je zaljubljena u njega, ali nije verovala u ostvarenje te veze. Smatrala je da nema bajki u realnom životu ali je shvatala da ona njega fizički privlači, i to mnogo. - Nemaš ti pojma u šta sam ja uverena - reče ona i priđe mu s leđa. Obe ruke zavukla je pod njegov ogrtač žarivši prste u malje na grudima. - Ubeđena sam da imaš previše vremena, a to nije 83

uvek dobro. Hladni Lukas mogao je da glumi hlad- nokrvnost do izvesne mere. A tu meru prevršila je Leksi svojim toplim, nemirnim rukama i vrelim dahom. Skočio je dograbivši je u snažan zagrljaj. Zbacio joj je bademantil s ramena i pritisnuo njeno telo uz svoje. Ne prekidajući strasni poljubac, obavila je noge oko njegovih kukova a ruke oko njegovog vrata. Dalju inicijativu prepustila je njemu. Bio je nestrpljiv, ali ne toliko da to obavi u kuhinji. Držeći je čvrsto pripijenu uza se, u čemu mu je ona svesrdno pomagala, u rekordnom roku odneo ju je u spavaću sobu. Na prostranom krevetu doživeli su rajske trenutke. Oboje su smatrali da je bilo mnogo lepše nego prvi put. Svaki sekund u strasnom zagrljaju bio je lepši i čudesniji od prethodnog. Uživali su jedno u drugom zaboravljajući na sve, na zimu i noć, na poslove i sudbinu. U tim opojnim trenucima za nju je postojao samo on, a za njega samo nestvarno lepa Leksi. Možda su zaspali negde pred zoru jer kada su se probudili, već se razdanilo. Leksi se trgnula kao da ju je nešto ubolo. - Lukase, trebalo je rano da krenemo u London. Raspoloženo ju je pogledao. A šta ćemo tamo? -

Pobogu, zar nismo tako planirali?

Jesmo, ali pre važnih događaja. A oni su promenili naše planove - reče on smešeći se. - Šta to znači? -

Dobro ti znaš - odgovori joj samouvereno,

znajući da se opet pretvara da je nevešta. Zadovoljno se nasmejala. Jasno joj je da i on nju čita kao otvorenu knjigu. Moraće da promeni taktiku. A zašto bi je menjala? Ne sme sebi da dozvoli da mašta o, recimo, udaji za Lukasa. Ona je njemu samo avantura, i to je prihvatila. Zna da je čeka bol od trenutka kada shvati daje Lukasu dosadila, da je se zasitio, kao što je bio slučaj sa njenim brojnim 84

prethodnicama. Ubeđivala je sebe da ne sme da se zanosi. U nekim momentima Lukasu je zvonilo u ušima jer je shvatao šta mu se dešava. Svih ovih godina smatrao je da zaljubljivanje nije muška osobina i da se to može dogoditi samo mekušcima. Kad god je saznao da se neko od njegovih rođaka ili prijatelja zaljubio, smejao se njegovoj slabosti misleći da ta ničemu sličnom nema mesta u njegovoj prirodi,; Lukas je predložio Leksi da ne žure u London i da ostanu na selu još neki dan, međutim, ona se plašila susreta s Keti Barton i samo zbog toga nije prihvatila. Leksi, stekao sam utisak da je i tebi ovde lepo kao i meni. Da li je moguće da sam ti već dosadio? zabrinuto upita Lukas plašeći se da je više neće videti kada se vrate u London. Sa svakom ti je bilo lepo, pomisi ona. -

Svakoj si ovako laskao. Bila je ubeđena da će je on zaboraviti kada se vrate u London i zato je smatrala da to treba što pre da se desi. - Lukase, znam da si primetio da sam se zaljubila u tebe - otvorila je Leksi karte. - Svaka normalna žena zaljubi se u muškarca s kojim je dobrovoljno završila u krevetu, a ne možeš zamisliti koliko je to osećanje snažno s prvim muškarcem. Zato te molim da mi omogućiš da te zaboravim što pre, jer što smo duže zajedno rastanak ću teže preboleti. Polako, Lukase, ne trči pred rudu, ne dozvoli da te ponesu osećanja, pomisli on osećajući ogromnu radost zbog reći koje je upravo čuo. Bio je iznenađen i srećan, oduševljenje je u njemu raslo potisnuvši sve njegove sumnje. Na uzdržanost i samokontrolu potpuno je zaboravio dok je iz njega govorilo samo j njegovo srce: - Leksi, pobogu, zar je moguće da nisi primetila da se to i meni desilo? Već sam ti rekao da si posebna. Nimalo nisam preterao, ni sa jednom ženom nije mi bilo lepo kao s tobom, i nikada prema nekoj ženi nisam osećao ovo što sada osećam prema tebi. U ovom momentu želim samo jedno: da se udaš za mene. 85

Prestala je da diše. Učinilo joj se da joj srce stalo. Bože, probudi me iz ovog stanja koje može biti samo san, mislila je Leksi ne verujući svojim ušima. - Šta si to upravo rekao? - upitala ga je ozbiljno, s nevericom u glasu. Nešto hladno palo mu je na srce. Pa ona će ga odbiti. Pogledao ju je namrgođeno. - Vrlo dobro znaš šta sam upravo rekao i mislio. Ali ako ti se to ne... Rečenicu nije uspeo da završi. Zagrlila ga je obema rukama a njene usne čvrsto su se spojile s njegovim. Kada je došla do daha, pogledala ga je najzaljubljenijim očima. - Ne znam zašto, ali više verujem namrgođenom Lukasu nego onom sentimentalnom. -

Od tebe čovek može čuti samo ono čemu se ne

nada - reče Lukas zadovoljno. Od tog momenta verovala mu je i kad je namrgođen i kad je sentimentalan. A on je nju i dalje obožavao bez obzira na njeno raspoloženje. Nije bilo nesporazuma ni većih prepirki, osim onih pred venčanje. Lukas joj je kupio dijamantsku ogrlicu a ona je, skidajući svoj medaljon s njoj dragim likovima, shvatila da mu mora reći istinu. Tek tada je Lukas saznao njeno pravo ime: Aleksandra Hamilton, a Leksi joj je bio nadimak. Ona je svog dedu Aleksa volela više nego Lukas, što je on posmatrao kao svojevrstan porodični paradoks. Lukas je stoički podneo veliko iznenađenje jer su njegova osećanja prema Aleksandri bila protkana ogromnom ljubavlju koje se nijedno od njih ni za šta na ovom svetu ne bi odreklo. KRAJ