Zlatna Šansa- Jayne Ann Krentz

Džej En Krenc - Zlatna šansa

PRVO POGLAVLJE Nikodemas Lajtfut je, jednim delom svog bića, razumeo i poštovao male gradove kao i vrstu ljudi koji su živeli u njima. Nije bio nimalo nostalgičan niti je verovao u mit da su male sredine bile idealne za inkubaciju pravih američkih vrednosti i svrsishodnog razmišljanja. Staviše, male varošice nije nešto naročito voleo, pogotovo ne farmerske gradiće u leto. Bili su previše spami i nekako učmali. Pretpostavljao je da je svaki svršeni srednjoškolac očajnički želeo da što pre pobegne iz takve sredine, u prvi veći grad. Nik ih je savršeno razumeo.

Plašio se da mu je intuitivno znanje o gradovima kao što su Holovej, Vašington bilo u krvi. Nik je pripadao prvoj generaciji koja nije morala da zarañuje uzgajanjem stoke i obrañivanjem zemlje. Bio je toga itekako svestan. Jednostavno se pomirio sa svojom sudbinom. Nije mu smetala. Po tome se izdvajao od ostalih u porodici. Ostali članovi klanova Lajtfut i Kastlton, svojski su se trudili da zaborave činjenicu da potiču baš iz takvih gradića kao što je ovaj u istočnom Vašingtonu.

Nik uze još jedan gutljaj piva i zauze udobniji položaj. Sedeo je na travi, oslonjen o deblo stare jabuke koja je dominirala širokim dvorištem ispred drvene kućice. Trava je već uveliko poprimila žutomrku boju. Do kraja avgusta biće potpuno beživotna.

Nik je sedeo u senci drveta skoro sat vremena. Dok mu se pivo grejalo u ruci, radoznalo je posmatrao uredno nanizane kućice u uskoj ulici, razmišljajući o tome kakvi su ljudi živeli u njima. Definitivno se dosañivao. Ipak, vreme je neumitno teklo, a on je, ruku na srce, bio veoma dobar u čekanju.

U daljini se začu tutnjava i vriska. Nik okrenu glavu da isprati dva mršuljava klinca koji su tutnjali niz ulicu na izrabljenim skejtbordovima. Isplaženih jezika, za njima su trčkarali vemi psi. Dečaci su bili razdragani i srećni kao što to mogu da budu samo deca na letnjem raspustu. Junska žega postajala je nesnosna. Nik isprati pogledom dva para koji ubrzo zañoše iza ugla, a potom iskapi svoje pivo.

Niko od suseda nije izašao da ga upita zašto sedi pod starom jabukom, iako mu nije promaklo pomeranje zavesa na prozorima kuće preko puta.

Malo ranije, dva tinejdžera su se oduševljeno divila njegovom poršeu. Jedan je čak skupio hrabrost da ga upita da li je to njegov auto. Nik je klimnuo glavom i bacio im ključeve kako bi mogli da sednu na prednja sedišta i sanjare, bar nakratko. Nerado su se udaljili tek kada je debeljuškasta žena kovrdžave kose

izašla na ulicu i mahnula im da uñu u kuću. Bio je to kraj Nikovog druženja sa komšilukom gospoñice Filadelfije Foks.

Dok je razmišljao o tome da li će se Eoksova ikada vratiti u svoju jazbinu, pažnju mu skrene upomo zavijanje motora minijatumog automobila.

Jarkocrveni automobilčić veličine komarca grabio je sredinom ulice, ustremljen ka jedinom preostalom praznom mestu na ivičnjaku. Sa nepogrešivim instinktom malog, dosadnog insekta ustremljenog na golu kožu, minijatumi crveni auto vešto obiñe ulubljeni kamionet i poče naglavačke da se uglavljuje u parking prostor iza poršea.

Nik je zadivljeno posmatrao kako vozač automobilčića dolazi do bolnog saznanja da, pod tim uglom, neće moći da ugura vozilo u tako mali prostor. Kola su surovo cvilela, trzajući napred-nazad, levo-desno. Posle nekoliko hrabrih, mada bezuspešnih pokušaja, mini-automobil konačno odustade od napada.

Nik zadrža dah kada se izbezumljeni komarac naglo zalete u rikverc i uz škripu kočnica zastade tik uz njegov porše. Očigledno je nameračio da se parkira kako dolikuje. Njegov porše ostao je netaknut, iako je Nik imao utisak da se prgavi komarac teško mirio sa porazom.

Bez mnogo mozganja, Nik je znao da je vozač crvenog insekta mogla biti samo Filadelfija Foks. Posmatrao je kako gasi motor i izlazi iz kola, noseći u mkama dve papime kese pune namimica. Kese su bile toliko pune da su joj bukvalno zaklanjale vid.

Prvo mu se učinilo da pred sobom vidi ljudsko biće iz kojeg vrca divlja i neobuzdana energija. Preispitavši se, Nik shvati da gleda u ženu koja nije čekala da stvari, same od sebe doñu na svoje mesto, već ih je lično tamo smeštala.

Znači, ovo je bila njegova karta za povratak kući. Nije znao da li da se smeje ili da plače.

Ziveo je u egzilu duge tri godine i još uvek nije bio siguran šta da očekuje od Filadelfije Foks, meñutim, ako bude odigrao na pravu kartu, mogao bi da je iskoristi da uradi ono što je već duže vreme planirao. Ionako nije imao nekog dmgog izbora, podseti on sebe. Bilo je ili ona ili ništa. Nije mu preostalo ništa dmgo, a vreme je polako isticalo.

Pravo pitanje, naravno, bilo je da li je zaista želeo da se vrati kući. Rekao je sebi da još uvek nije bio načisto sa samim sobom, ali je u dubini svog b ića znao da je već doneo odluku. Uostalom, ne bi se po ovakvoj vrućini dosañivao u Holoveju, Vašingtonu, da nije znao šta mu je činiti.

Nik se suvo osmehnu, gledajući kako se Filadelfija bori sa kesama punim namimica i ključevima od kola. Sa ove udaljenosti nije izgledala ni preterano moćno niti dovoljno privlačno da bi bila u stanju da rastura porodice. Ali to je bilo samo zato što se dinamit nije mogao spakovati u ružičaste farmerke i duksericu na zeleno-narandžasto-crne šare.

Savršeno joj je pristajalo, zaključi Nik. Bilo je nečeg lisičjeg u vezi s njom, nečeg lukavog i u isto vreme nežnog. Krupne oči na njenom trouglastom licu bile su neznatno iskošene u uglovima. Bile su to budne, oprezne oči.

Nije bila previše visoka, možda metar šezdeset pet, ali je zato bila vitka sa malim, visokim grudima i tankim strukom. Njena svetlosmeña kosa bila je ravna i sjajna, ošišana do ušiju. Imala je dvadeset šest godina i bila je neudata. Takoñe je raspolagao informacijom da je, navodno, bila veoma bliska sa Krisi Masters. Bilo je to sve što je znao o Filadelfiji Foks.

Jučerašnji telefonski razgovor sa Elinor Kastlton ponovo mu je odzvanjao u glavi. „Ona je problem, Nik. Užasan problem.” ,,Da, mogu da zamislim. Ali ne moj problem.” „Nije tačno i ti to znaš, dragi. Ona predstavlja ozbiljnu pretnju obema porodicama, a ti pripadaš jednoj od njih.Ono što se dogodilo pre tri godine nije promenilo tu činjenicu i duboko u sebi sam siguma da to shvataš.” „Elinor, ne zanima me šta se dogodilo porodicama.” „Ne verujem ti, dragi. Ti si Lajtfut. Nikada ne bi proćerdao svoje nasleñe u kritičnoj situaciji. Poñi kod nje, Nik. Razgovaraj s njom. Neko to mora da učini.” „Pošalji Darena. On je oličenje porodičnog šarma, zar ne?” „I Hilari i Daren su pokušali da je urazume. Odbila je da ih sasluša. Kupuje vreme jer traži način da preokrene situaciju u svoju korist. Dobro vidim šta radi.

Uostalom, šta smo drugo mogli da očekujemo od nekog njenog porekla? Ona je samo još jedna proždrljiva fufica baš kao i ona drolja, Mastersova, koja nas je ponizila prošle jeseni. Ta odvratna mala kučka je sve ovo i započela. Da nije bilo nje...” „Zašto misliš da će ta druga mala, hm, fufica hteti da razgovara sa mnom?” „Naći ćeš ti već neki način da se obračunaš s njom, dragi.” Elinor Kastlton je zvučala kao da je istinski verovala u to. „Znam da hoćeš. Verujem u tebe.

Uostalom, ti si član porodice, dragi. Jednostavno, moraš nešto da preduzmeš po pitanju Filadelfije Foks.”

„Razmisliću o tome, Elinor.”

Znala sam da nas nećeš izneveriti. Krv nije voda, uprkos svemu, zar ne?”

Na njegovu žalost, shvatio je da je Elinor bila u pravu. Uprkos svemu, krv nije bila voda. Upravo zato je, po najvećoj vrućini, sedeo pod jabukovim drvetom, razmišljajući o svim mogućim načinima kojima bi mogao da se obračuna sa ovom proždrljivom fuficom.

Filadelfija Foks proñe stazom pored njega i zastade pred belom kućicom.

Vrata sa mrežom se bučno otvoriše, ali ih ona na vreme uhvati nožnim prstima i gumu ključ u bravu od ulaznih vrata. Papime kese se zatresoše.

Nik polako ustade, skidajući svoje naočari da protrlja nos i žumo krenu za njom.

Ključ se očigledno zaglavio u staroj bravi, odbijajući da se okrene. Kese pune namimica sada su se opasno drmusale. Vrata s mrežom joj glatko pobegoše pod uzdignutim stopalom i Nik začu prigušenu psovku. Očigledno je bila frustrirana usled bezuspešnih pokušaja da otključa vrata svog doma.

Nik, više za sebe, klimnu glavom i nataknu naočari na nos, zadovoljan ovom potvrdom njegovih sumnji da je gospoñica Foks bila prilično brzopleta, a samim tim i neurotična kada joj nešto nije po volji. Pripadala je onoj vrsti žena koje se, kada nešto zacrtaju, ustremljuju direktno ka svom cilju. Odlučna, revnosna i nemilosrdna. Nik, na trenutak, razmisli o toj poslastici od informacije koju je upravo usvojio. Ne naleće se svaki dan na odlijčnu, revnosnu i nemilosrdnu fuficu.

Najednom se pitao da li je mala Foksova vodila ljubav sto milja na sat, na način na koji je činila sve ostalo u životu.

Nik se smrknu na tu zalutalu misao i provuče ruku kroz znojavu kosu. Nije ličilo na njega da dopušta takvim mislima da mu se upliću u posao. Osim toga, Filadelfija Foks nije bila njegov tip. Bar se njemu činilo da nije.

Ipak, možda nije trebalo sebe da krivi zbog ovog kratkog izleta u svet mašte.

Doduše, nikada sa ženom nije vodio Ijubav sto milja na sat. Zvučalo je uzbudljivo.

Ali možda je to bilo zato što je prošlo prokleto dugo vremena od kada je poslednji put vodio ljubav sa ženom.

Približivši se s leña devojci koja se sada već očajnički borila sa neposlušnim ključem, on učtivo upita: „Smem li da vam pridržim te kese?”

Pretpostavio je da će se uplašiti. Meñutim, nije očekivao da će čuti prestravljeni krik i ugledati iskonski strah u njenim ogromnim očima kada se okrenula da ga pogleda. U poslednjem trenutku je uspeo da uhvati jednu kesu sa

namimicama koja je pretila da joj ispadne iz naručja. Druga, svom snagom, tresnu o stepenice. Iz nje ispadoše vekna hleba, konzerva tunjevine i sezonsko povrće. ,,Do ñavola, ko ste vi?” obrecnu se Filadelfija Foks. „Nikodemas Lajtfut.”

Strah naglo nestade iz njenih očiju, zamenjen neznatnim olakšanjem, a zatim neskrivenim gañenjem. Ona mrzovoljno spusti pogled na prosute namimice, a potom pogleda u njega. U očima joj se mogla pročitati neverica uz očigledne znake netrpeljivosti. „Znači, vi ste Lajtfut. Pitala sam se kako izgledate. Kažite mi, jesu li Kastltoni nešto lepši? Verovatno jesu. U protivnom, Krisi ne bi onako prošla u životu”, odbrusi i, čučnuvsi, poče da skuplja namimice. „Kastltonovi poseduju lepotu i šarm, a Lajtfutovi pamet. Profitabilan savez.”

Nik podigfiu konzervu tunjevine i poče da okreće ključ u zakočenoj bravi.

Manevrisao je spretno i lako. Par sekundi kasnije, vrata su bila otključana. „Zanimljivo”, procedi Filadelfija Foks smrknutog lica i ustade gledajući u otvorena vrata. „Krisi i ja smo to često govorile jedna drugoj. Ona je imala izgled, a ja pamet. To je takoñe mogao da bude profitabilan savez, ali nije ispalo baš tako.

Pretpostavljam da želite da uñete unutra i zastrašite me, zar ne?”

Nik temeljno osmotri unutrašnjost kuće punu svetlih boja i kućnog bilja.

Ogoljene podne daske sijale su se pod crvenim i cmim prostirkama dok su zidovi bili okrečeni u toplu žutu nijansu. Sofa je bila crvena baš kao i automobilčić parkiran ispred. Sve te žive boje bile su iskombinovane tako da su delovale krajnje veselo i gostoprimljivo. Smisao gospoñice Foks za unutrašnji dizajn bio je sličan njenom ukusu u oblačenju. Nik nije mogao da odoli, a da se opet ne nasmeši. „Da”, uzvrati Nik. „Baš bih voleo da uñem unutra i porazgovaram sa vama.” „Onda izvolite”, promrmlja Filadelfija u prolazu. Ulazeći u kuhinju, ona doviknu: „Mogli bismo da završimo s tim za sva vremena. Imam nešto ledenog čaja u frižideru.”

Nik se ponovo osmehnu, ovoga puta zadovoljan što ga je pozvala unutra. „Dobro zvuči.”

Postojala je reč za ovo stanje u kojem se nalazila, znala je to. Zapravo, nekoliko reči. Spustivši namimice na kuhinjski sto, Fila priñe frižidem, razmišljajući o tim rečima. Iscrpljenost je bila jedna. Stres dmga. Njena baka bi momentalno odbacila taj savremeni žargon, naravno, i udarila direktno u centar.

Prestani da žališ sebe, devojčice. Tvoj problem je što si dozvolila sebi da se previše dugo valjaš u blatu sopstvenih emocija. Krajnje je vreme da se sabereš i mućneš glavom. Drži do sebe, dete. Ustani i kreni. Svet čeka na tebe da ga popraviš. Ako ti to ne učiniš, ko će?

Matilda Foks je sve u životu doživljavala kao izazov. Ideja ispravljanja nepravde u svetu bila je njen večiti pokretač, često je to govorila. Davala joj je smisao života. Njen sin, Alan, Filin otac, krenuo je majčinim stopama. Bio je opsednut suštinom sopstvenog bitisanja pa je, stoga, oženio još jednu opsednutu rešavanjem belosvetske nepravde po imenu Linda. Njih dvoje su verovatno delili još nekoliko opsesija, osim onih političkih, jer su na kraju izrodili Filu.

Fila se nije sećala svojih roditelja. Poginuli su kada je bila mala. Sačuvala je njihovu sliku, izbledelu fotografiju dvoje ljudi koji stoje pored džipa, obučeni u farmerke i karirane košulje. Iza njih se videlo nekoliko koliba, braon reka i ogromna, zelena džungla. Fila je fotografiju nosila u svom novčaniku, zajedno sa slikama svoje bake i Krisi Masters.

Iako ih se nije baš najbolje sećala, Fila je od svojih roditelja nasledila bademaste oči i svetlosmeñu kosu. Usadili su u nju svoju životnu filozofiju koju je Matilda Foks nastavila da uzgaja kao najlepši cvet. Još od kolevke, Fila je kljukana zdravim dozama skepticizma prema ustanovljenim autoritetima, konzervativnoj misli i institucijama desnog krila. Bila je to nezavisna, naglašeno liberalna filozofija. Neki je nazivaju radikalnom. Bila je to vrsta filozofije koja se zasiiivala na izazovu.

Meñutim, Fila je s vremenom pokazala da joj je bivalo sve teže da se zainteresuje za nove izazove. Sve joj je postajalo manje važno da bi, konačno, jednog dana došla do zaključka kako su njeni roditelji i baka živeli u totalnoj zabludi. Pobogu, jedna osoba ne može da spasi svet. U stvari, jedna osoba može samo da ispašta pokušavajući da popravi stvari nabolje.

Bilo je to nalik pokušajima da nastavi porodičnu tradiciju, iako više nije bilo porodice koja bi je podržala. Radila je to godinama i sada joj se činilo da joj je ponestalo snage.

S druge strane, životna filozofija Krisi Masters joj je, s vremenom, imala sve više smisla. Mogla je da se sažme u tri reči: Traži ono najbolje.

Meñutim ni Krisi više nije bila meñu živima. Poginula je mlada, kao i njeni roditelji, s tom razlikom što su njeni roditelji umrli za svoje ideale, za ono u šta su duboko verovali i čemu su bili posvećeni. Matilda Foks je skončala život za svojim

radnim stolom. Vredno je pisala oštar kritički članak za lokalni list koji je redovno objavljivao sve njene radove. Imala je osamdeset i dve godine.

Naravno, Krisi Masters je stradala za volanom sopstvenog automobila kada je izletela sa vašingtonskog priobalnog druma i zarila se u duboku jarugu. Imala je dvadeset i šest. Njen životni moto bi mogao da glasi, Zabavljam li se dovoljno dobro?

Fila ubaci kockice leda u dve visoke čaše i preli ih ledenim čajem. Nije osećala nikakvu potrebu da bude učtiva prema Lajtfutu, naročito ne prema tako ogromnom ljudskom primerku koji je sedeo u njenoj dnevnoj sobi, ali bilo bi krajnje neučtivo da pred nekim pije ledeni čaj, a da ga ne ponudi. Uostalom, napolju je vladala prava žega i Lajtfut je izgledao prilično izmučeno. Kao da je predugo sedeo pod jabukovim drvetom.

Fila podignu poslužavnik sa osvežavajućim pićem i zaputi se u dnevnu sobu.

Eho straha joj protutnja venama pri sećanju na to koliko je, pre samo nekoliko minuta, uspeo da joj se približi, a da ga nije ni primetila. Eto tako bi to moglo da se desi, nerado zaključi ona. Bez upozorenja, bez intuitivnog osećaja za opasnost; samo bum. Jednog dana će se jednostavno okrenuti iza sebe i shvatiti da joj život visi o koncu.

Trudeći se da deluje smireno, Fila spusti metalni poslužavnik na stakleni stočić. Krišom je posmatrala svog nezvanog gosta. Delovao je krupno i tamno na njenoj svetlocrvenoj sofi. Naočare na njegovom licu nisu, ni najmanje, ublažavale taj sveopšti utisak.

Zaista je bio veliki čovek, zaključi ona, svesna da je to sasvim dovoljno da prema njemu oseća odbojnost. Nije volela krupne mužjake. „Hvala za ledeni čaj. Poslednjih sat vremena, cevčio sam vruće pivo.”

Nikodemas Lajtfut posegnu za čašom orošenom kapljicama.

Vibracije u njegovom glasu slale su daleko, pritajeno upozorenje Filinim nervnim završecima. Tešila je sebe da sve to umišlja. Njeni živci su, u poslednje vreme, bili više nego napeti. Ali oduvek se oslanjala na svoje instinkte tako da sada nije mogla da zanemari način na koji je njegov glas delovao na njena čula.

Sve u vezi sa ovim čovekom bilo je previše mimo i spokojno kao da je bio u stanju da provede sate i sate, čekajući u mraku. Kao mačor. „Niko vas nije terao da čitav sat sedite pred mojom kućom, gospodine Lajtfut.” Fila sede na žutu plišanu fotelju i uze čašu sa ledenim čajem. „Zovite me Nik.”

Nije odmah odgovorila. Umesto toga ga je nekoliko sekundi proučavala, primetivši njegov zlatni mčni sat, plavu oksford-košulju sa dugmićima od kojih je ono na vratu bilo otkopčano, otkrivajući snažan preplanuli muški vrat i pripijene, izbledele farmerke. Izgledale su kao standardne leviske, ali je zato košulja koštala najmanje sto dolara, možda i više. Njegova vrsta je mogla ležemo da nosi košulju od sto dolara sa starim farmerkama. „Zaboga, zašto bih vas zvala Nik?” upita Fila i uze veliki gutljaj ledenog čaja.

Nik Lajtfut nije grizao mamac. Umesto toga, on joj uzvrati ispitivačkim pogledom. Njegove čeličnosive oči klizile su po njoj, delujući tako uzdržano i hladno iza svojih stakala. Erkondišn na prozom tiho je zujao. ,,S vama neće biti lako, zar ne?” konačno izusti on. ,,U tome sam dobra. Izveštila sam se.”

Pogled mu pade na niski stakleni stočić na kojem je ležala hrpa turističkih brošura. „Putujete negde?” „Razmišljam o tome.” ,,U Kalifomiju?” primeti on, podigavši jednim prstom par stranica sa pejzažima beskrajnih plaža i Diznilenda. „Krisi je stalno govorila da bi mi južna Kalifomija prijala. Uvek je tvrdila da mi je potreban smisao života u brzoj traci.”

Lajtfut je ćutao nekoliko minuta što je Fila iskoristila da ga bolje osmotri krajičkom oka. Tipičan predator, zaključi ona. U njegovim hladnim sivim očima bilo je još nečeg... možda samo nedovršene želje za gonjenjem plena i naravno, hladne inteligencije. Tanke usne, odvažan agresivan nos i visoke, preteće jagodične kosti svrstavale su ga u velike životinje. Gusti busen njegove tamne kose bio je, tu i tamo, prožet srebmim nitima. Bio je negde u srednjim tridesetim, nagañala je.

Ovaj se svojevremeno nalovio plena, zaključi Fila.

Bilo je neke nesvesne arogancije u načinu na koji je držao ramena i mršavo mada snažno i zategnuto telo. Znala je da mu je korak bio gipak i krupan, kao da jede zemlju pod sobom. Bio je u stanju da goni žrtvu ceo dan ako je to potrebno i da sačuva obilje energije kako bi je dokrajčio tek na kraju potrage. „Niste baš ono što sam očekivao”, konačno reče Nik, podižući pogled sa brošura. ,,A šta ste to očekivali?” ,,Ne znam. Jednostavno niste.”

„Zvala me je osoba po imenu Hilari Lajtfut koja je zvučala kao da ceo dan jaše konje po Engleskoj. Zatim me je zvao čovek po imenu Daren Kastlton.

Zvučao je kao da se kandidovao za predsednika Amerike. Gde se vi tu uklapate, gospodine Lajtfut? Krisi vas nikada nije spomenula. Iskreno, izgledate kao unajmljeni dželat.” „Nikada nisam upoznao Krisi Masters. Pre tri godine sam se preselio u Kalifomiju.” „Kako ste me pronašli?” „Nije bilo teško. Okrenuo sam nekoliko telefona. Vaša bivša šefica mi je dala ovu adresu.” „Telma vam je rekla gde živim?” oštro upita Fila. ,,Da.” „Sta ste joj učinili da izvučete taj podatak?” „Ništa naročito. Samo sam porazgovarao s njom.” „Kladim se da jeste. Imam utisak da previše olako govorite o tome.” „Ukusi su različiti.” „Navikli ste da vam Ijudi odgovaraju na postavljena pitanja, zar ne?” „Zašto mi ne bi pomogla u istraživanju?” čudio se on sa najblažim mogućim izrazom iznenañenja. „Zamolila sam je da nikome ne daje moju adresu.” „Spomenula je nešto o tome kako hoćete da izvrdate reporterima, ali kada je saznala da me ne zanima intervju, otvorila se.” „Mislite, kada ste izvršili pritisak, popustila je”, Fila uzdahnu. „Znači, vi ste zaista dželat svoje porodice. Sirota Telma. Tmdi se, ali nije dovoljno dobra u pmžanju otpora pod pritiskom. Predugo je bila birokrata.” f „Vidim, vi ste mnogo bolji u tome?” Nik skeptično izvi obrve. ,,Ja sam profesionalac. I uštedela sam vam puno vremena time što sam vam rekla da ne postoji ništa što možete da kažete, a što bi moglo da me ubedi da promenim mišljenje. Nemam nameru da prodajem akcije Kastlton & Lajtfuta koje mi je Krisi ostavila. Ne na duže i ni pod kojim uslovima. Moram ozbiljno da razmislim o tim akcijama. Možda vam čak i postavim nekoliko pitanja.”

On klimnu glavom, ne izgledajući nimalo iznenañeno niti zbunjeno. Delovao je uznemirujuće strpljivo. „Koja su to pitanja, Fila?”

Ona zastade. Zapravo nije imala nikakva pitanja, zaista. Ne još. Nije bila u stanju jasno da razmišlja da bi joj ijedno sada palo na pamet. I dalje je pokušavala da se privikne na traumu koju je nedavno preživela.

Prvo, suñenje koje je trajalo nedeljama, a zatim šok nakon Krisine pogibije.

Fila je znala da bi savršeno dobro podnela suñenje da je to bilo jedino što se dogodilo. Meñutim, vest o Krisinoj smrti bila je kap u prepunoj čaši. Sve je to bilo, jednostavno, previše.

Prelepa, neustrašiva i napadna Krisi sa svojim kalifomijskim izgledom i obećanjem da će dobiti sve što joj se u životu pmži. Fila se priseti noći obećanja, jasno i snažno kao da se dogaña upravo sada. Bilo je to prvi put kada je popila više od jednog gutljaja alkohola.

Krisi je sa dovitljivošću dvadesetjednogodišnjakinje, iako tek u petnaestoj, uspela da nagovori prodavca u dragstoru da devojčicama proda flašu jeftinog vina.

Krisi je mogla da nagovori svakog muškarca na sve što je htela. Bila je to jedna od njenih veština preživljavanja.

Ona i Fila su se odmetnule u mali gradski park pored reke i iskapile flašu u prostorijama ženskog toaleta. Onda je Krisi iznela svoje planove za budućnost.

Postoje Ijudi koji mi duguju, Fila. Idem da ih pronañem i da ih nateram da mi daju ono što mi pripada. Ne brini. Kada to učinim, uključiću te u zezanje. Ti i ja kao roñene sestre, zar ne? Mi smo porodica, a porodica je uvek na okupu.

Krisi je spoznala istinu sopstvenih reči na najteži način. Pronašla je ljude za koje je mislila da joj duguju i kada je pokušala da ih ubedi da je prihvate, otkrila je pravo značenje porodičnog odbacivanja. Podigli su bedem oko sebe, ogradivši se od njenih roñačkih potraživanja. ,,Ne znam da li sam još uvek spremna da postavljam pitanja”, konačno reče Fila. „Mislim da ću sačekati i postaviti ih na godišnjem sastanku K&L u avgustu.” „Svi akcionari kompanije Kastlton & Lajtfut su članovi porodica.” „Više ne.” Fila se osmehnu, po prvi put u poslednjih nekoliko nede-l ja.

Nik Lajtfut se očigledno zabavljao. „Planirate da pravite nevolje?” „Ne znam još. Možda. Krisi bar toliko zaslužuje. Zar ne mislite tako? Obožavala je da pravi nevolje. Bio je to način da se osveti celom svetu. Malo nevolja u njeno ime odgovaraće sećanju na nju.” „Zašto vam je Krisi Masters toliko važna?” upita Nik. „Jeste li bili u srodstvu?”

„Ne, ni po babu ni po stričevima i to je verovatno jedina vrsta odnosa koji biste razumeli.” „Razumem prijateljstvo. Je li vam Krisi bila prijateljica?” „Bila mi je više od prijateljice. Nešto kao roñena sestra.”

Na njegovom licu mogla je da primeti učtivu radoznalost. „Nikada je nisam upoznao, ali sam se naslušao o njoj. Koliko sam čuo, vas dve imate puno toga zajedničkog.” „Sto samo još više dokazuje koliko malo znate o Krisi ili meni.” „Voljan sam da saznam više.”

Fila na trenutak razmisli o njegovim rečima. Nije mu se sviñao pravac u kojem su joj tekle misli. „Razlikujete se od ostalih koji su me zvali.” ,,Po čemu?” „Pametniji ste. Opasniji. Razmišljate pre nego što se odlučite za taktiku.”

Govorila je oprezno, servirajući mu istinu. Navikla je da se oslanja na svoje instikte kada je u pitanju procena ljudi. Retko je grešila. Razvila je veštine preživljavanja, baš kao i Krisi. Meñutim, nije se rodila sa Krisinim fizičkim vrlinama koje su je, po svoj prilici, koštale života. „Laskate mi?” oprezno upita Nik. ,,Ne. Samo izhosim činjenice. Kažite mi, koga će Kastltoni i Lajtfuti poslati ukoliko vi ne uspete da me ubedite da vam prodam akcije?” „Daću sve od sebe da u tome uspem.” „Kakva vam je istorija po tom pitanju?” rugala mu se, iako je sumnjala da je bio majstor svog zanata. „Ne baš savršena. Dešavalo mi se da prilično omanem u nekoliko navrata.” „Kada je to bilo poslednji put?” „Pre tri godine.”

Ovaj, očigledno iskren, odgovor ju je iznenadio toliko da je naprasno izgubila na oštrini. „Šta se dogodilo?” upita ona ne skrivajući radoznalost.

Nik joj se lenjo osmehnu. „Oboje znamo da ono što se dogodilo pre tri godine nema nikakve veze sa sadašnjom situacijom. Hajde da se držimo teme.” Fila slegnu ramenima. „Držite se, ako baš toliko želite. Ionako imam pametnija posla.”

Nik nastavi da proučava brošure na stočiću. „Jeste li sigumi da želite da idete u Kalifomiju?” „Sto da ne? Osećam potrebu da pobegnem, a to će biti i putovanje u sećanje na Krisi. Obožavala je južnu Kalifomiju. Obe smo roñene i odrasle u Vašingtonu,

ali uvek je govorila da je italifomija njen duhovni dom. Odmah nakon srednje škole, otišla je tamo da radi kao manekenka. Već posle nekog vremena, uspela je da se uklopi. Oduvek je želela da i ja osetim delić zabave.” „Sama?”

Fila se osmehnu, otkrivajući zube. ,,Da. Sama.”

Nik je, na trenutak, izgledao kao da razmišlja. Zatim se prebacio na jedinu temu koju mu je zaista bila važna. „Planirate li da se borite sa porodicama Kastlton & Lajtfut za svaki pedalj ili reč saradnja zaista postoji u vašem rečniku?” „Bojim se da ne postoji.” ,,Ni za veliku sumu novca?” „Novac me trenutno ne zanima.”

On klimnu glavom kao da usvaja lične zaključke do kojih je došao. „Dobro, to smo rešili.”

Fila najednom postade oprezna. „Sta smo to rešili?” „Moj posao je završen. Zamoljen sam da vam se obratim u vezi sa akcijama.

Učinio sam to i došao do saznanja da ne želite da sarañujete sa porodicama.

Prijaviću svoj neuspeh u pregovorima i to će biti kraj.”

Jedan poduži momenat nije verovala njegovim rečima. „Rekli ste da ćete dati sve od sebe da ne uprskate.” „Ovo je moj najbolji pokušaj.” Cinilo se kao da ga vreña što ona misli dmgačije.

Oprez u njoj je rastao. Znala je da njegov najbolji pokušaj ne može da bude ovako neefikasan. „Niste mi odgovorili na pitanje koga će porodice sledećeg poslati.” ,,Ne znam šta će da rade. To je njihov problem.”

Fila spusti svoju čašu na stočić i osmotri ga suženim pogledom. „Što se vas tiče, završili smo, zar ne?”

Nik slegnu ramenima. ,,Ne vidim neku drugu opciju. Jasno ste mi stavili do znanja da ne želite da razgovarate o akcijama.” ,,Vi niste tip koji tako lako odustaje”, primeti Fila.

Oči mu se raširiše. „Otkud vi znate kakav sam ja tip?” „Nije važno. Jednostavno znam i trenutno ste neiskreni.” „Razočarani ste?” ,,Ni najmanje. Ali me veoma zanima zašto ste takvi.” „Da.” Njegov osmeh sevnu i brzo splasnu. „Kladim se da je tako. Podjednako me zanima šta vi planirate da učinite. Ali pretpostavljam da će nam to samo vreme

pokazati, zar ne? Jedva čekam da saznam kakve ste nam nevolje isplanirali, Fila.

Godišnji sastanak će sigumo biti zanimljiv. Steta što neću biti prisutan da vas gledam u akciji.” „Zašto? Vi ste Lajtfut. Zar nemate akcije?” „Još uvek imam akcije koje su mi poklonili kada sam se rodio i akcije koje sam nasledio od svoje majke, ali one su daleko od toga da mogu da ih kontrolišem.

Ionako u poslednje vreme nisam mnogo obraćao pažnju na njih. Već tri godine prepuštam svom ocu da brine o njima.” „Zašto?” „Duga je to priča. Reći ću vam samo da sam izgubio interesovanje za Kastlton & Lajtfut. Imam dmge preokupacije u svom životu.”

Fila odsutno kucnu noktima o drveni naslon fotelje. Kroz glavu joj prolete mnoštvo različitih mogućnosti o kojima još uvek nije razmišljala.

Krisi nikad nije spominjala pojedinačne članove klana. Možda zato što je ovaj bio otuñen od porodica iz nekog neobičnog razloga. Svakako je tako delovao kada je tvrdio da više ne glasa, u ime svojh akcija, na godišnjim sastancima. Ako stvari tako stoje, pomisli Fila sa iznenadnom bujicom interesovanja, mogla bi dobro da ga iskoristi. „Ukoliko više niste uključeni u Kastlton & Lajtfut, čime se onda bavite u životu?” bezazleno upita ona, osetivši skoro odmah da je napravila taktičku grešku.

Poslednja stvar koju je trebalo da učini je da pokaže bilo kakvo interesovanje za njega. Moraće da bude suptilnija. Ali bilo je prekasno da povuče svoje reči.

Cinilo se da Nik nije bio svestan bilo kakve bezazlenosti s njene strane. „Imam privatnu firmu u Santa Barbari Lajtfut Konsalting. Pristao sam da se sastanem sa vama samo da bih učinio uslugu porodicama. Ali činjenica je da nisam uspeo da saznam kakva ste vi uopšte pretnja po Kastlton & Lajtfut. Uživajte, Fila.”

Meñutim, nije ustajao sa sofe niti je imao nameru da izañe na spoljnu vrelinu.

Nije joj promakao njegov ispitivački pogled. Hvatala ju je čudna jeza. „Kakve savetodavne usluge pruža Lajtfut Konsalting?” upita ona.

Nik skrenu pogled, bacajući ga kroz prozor. ,JPružamo usluge konsaltinga, dajući savete i informacije firmama koje pokušavaju da osvoje prekomorska tržišta. Mnoge kompanije žele deo kolača, ali nemaju nikakvu ideju kako da vode posao u Evropi ili u zemljama na drugom kraju Pacifika.” „Avi?” „Ponešto.”

,,Da li biste i dalje radili u porodičnoj firmi da niste sami sebi, pre tri godine, iskopali rupu i u nju upali?” upita Fila. „Nisam pre tri godine bukvalno upao u rupu, možda u ćorsokak.” ,JPa rekli ste da ste prilično uprskali stvar.” „Više je to bila porodična svaña. Ali odgovor na vaše pitanje je da bih verovatno još uvek bio deo porodične firme da se stvari nisu dogodile kako su se dogodile. U stvari, da sam ostao, verovatno bih i dalje upravljao kompanijom Kastlton & Lajtfut.” „Vi ste upravljali?” Fila se namršti. „Godinu dana pre odlaska postavljen sam za izvršnog direktora” „Ovo postaje sve uvmutije. Dobro, zašto ste onda otišli kada ste proglašeni najvažnijim čovekom firme? Šta uopšte radite u Kalifomiji? Zašto bilo kome činite usluge i razgovarate sa mnom? O čemu se ovde radi?” Neznatna iskra pomge blesnu mu u očima. „Rekao sam vam sve što znam, gospoñice Foks. Više nisam član porodične fime.

Telefonirala mi je osoba kojoj je stalo do kompanije Kastlton & Lajtfiit i koja povremeno još uvek održava kontakte sa mnom. Pristao sam da joj učinim uslugu i porazgovaram s vama. Učinio sam to. Kraj usiuge.” ,,I što se vas tiče, ovo je kraj priče?” „Takoje.” „Ne vemjem vam.” Nešto je bilo užasno pogrešno u celoj priči. ,,To je vaše pravo, Fila. Večerajte večeras sa mnom?”

Bio joj je potreban čitav minut da u svojoj glavi preradi njegov poziv na večem. Gledala ga je tupo, svesna da su joj usta otvorena. „Izvinite?” „Culi ste me. Kasno je da krećem za Kalifomiju. Prespavaću u gradu. Palo mi je na pamet da večeramo zajedno. Uostalom, nikog dmgog ne poznajem u Holoveju. Osim, ukoliko nemate dmge planove?”

Fila polako odmahnu glavom, sve nervoznija. ,,Ne mogu da verujem.” „Sta ne možete da verujete?” „Nećete valjda pokušati da me zavedete samo da biste se dočepali akcija?

Mislim, to bi bio tako otrcan, staromodan i glup način rešavanja problema.

Beskoristan takoñe.”

Neko vreme je izgledao zamišljeno, zagledan u bršljan u crvenoj saksiji pored stola. Kada mu je pogled ponovo susreo Filin, nije joj se svidela čelična hladnoća u njegovim očima. Imala je utisak da je doneo veliku odluku.

„Gospoñice Foks”, reče Nik sa neumoljivom formalnošću u glasu, ,,za vašu informaciju, kada bih pokušao da vas zaveñem, to bi bilo samo zato što želim da spavam sa vama, a ne zato što želim da se dočepam K&L akcija.”

Zurila je u njega suženog pogleda, pokušavajući da ga analizira, dokuči i kategorizuje. Mislila je da je znala šta tačno može da očekuje od bilo kog člana bogatih i moćnih klanova Lajtfut i Kastlton. Meñutim, Nikodemas Lajtfut je odbijao da se uklopi u kalup koji mu je pripremila. Ovo ga je samo činilo još opasnijim, podseti ona sebe.

Ipak, iz glave nije mogla da izbaci ideju da bi to takoñe moglo da ga učini i korisnijim. „Ako pristanem da večeram sa vama, hoćete li mi otkriti neke sočne porodične tajne?” upita ona. „Verovatno ne.” ,,Ne razumem.” „Suština je u tome da nijedno od nas ne voli da večera u samoći.” „Meni to ne smeta. Često jedem sama.” „Znate šta, gospoñice Foks? To me nimalo ne iznenañuje. I ja često jedem sam. Previše često”, on najednom planu, ustajući sa sofe. „Dolazim po vas u šest.

Pošto bolje poznajete lokalne restorane, dozvoliću vam da rezervišete sto po svom izboru.”

Potom otvori vrata i izañe na kasno popodnevno sunce. Više se nije osvrtao.

Fila je to shvatila kao još jedno upozorenje. Bila je to sporedna stvar, to što se nije okretao da vidi da li ga gleda, ali značilo joj je. Svaki drugi čovek ne bi izdržao, a da ne baci mali pogled preko ramena ne bi li video njenu reakciju na njegov iznenadan odlazak.

Znala je da njegova nezainteresovanost nije bila izraz ravnodušnosti; bila je to stvar samodiscipline. Očigledno je savršeno vladao sobom, istovremeno naviknut da upravlja situacijom oko sebe.

Tih, brundav zvuk srebmog poršea odjeknu praznom ulicom malog grada.

Fila oslušnu kako se moćan automobil brzo udaljava, došavši do neprijatnog zaključka da će joj Nikodemas Lajtfut predstavljati problem.

Možda joj je nešto tako baš bilo potrebno, najednom pomisli Fila. Možda će joj ova zagonetka pomoći da nečim zabavi svoj mozak, da odagna ovaj turobni osećaj depresije. Možda će ovo na kraju ispasti bolje od puta u Kalifomiju.

Foksovi su bili najbolji u vežbanju svoje lukavosti, podseti ona sebe.

DRUGO POGLAVLJE „Mislila sam da bi trebalo da znaš, Hilari, da sam pozvala Nika i zamolila ga da kontaktira onu Foksovu”, reče Elinor Kastlton, ne dižući pogled sa svojih biljaka. Kretala se izmeñu pretrpanih stalaža svoje staklene bašte, vešto pleveći svoje nežne biljke. „Zvala si ga?” „Nego šta sam, draga. Povremeno se čujem s njim, znaš. Neću da pomisli da ga je porodica potpuno zaboravila. Uostalom, on je Lajtfut.” ,,Je li pristao da ode kod Filadelfije Foks?” upita Hilari Lajtfut, očarano posmatrajući mali žuti cvet. Zapanjujuće nevin cvetić, pomisli ona, nalik Elinor Kastlton. ,,Da, draga, pristao je. Sto ne bi?” upita Elinor, glumeći iznenañenje na način koji je oduvek iritirao Hilari.

Elinor Kastlton je bila u svojim šezdesetim, meñutim, Hilari je bila siguma da je svoje sladunjavo, rasejano i neodoljivo poletno držanje posedovala od samog roñenja. Dobro se slagalo sa neznatnim tragovima njenog aristokratskog južnjačkog akcenta. „Nik je već duže vreme nezainteresovan za porodični biznis. Malo sam iznenañena da je sada pristao da se uključi.” reče Hilari Lajtfut. U staklenoj bašti je bilo toplo i vlažno i Hilari se iskreno nadala da će uspeti da izañe iz nje pre nego što joj se odeća zalepi za telo. Nameravala je da se odveze u selo čim završi ovo napomo ćaskanje sa Elinor.

Na sebi je imala svilenu bluzu bež boje i smeñe pantalone. Niz od nekoliko tankih drvenih namkvica landarao je na njenom gracioznom mčnom zglobu. Njena tamnocrvena kosa bila je uredno zalizana i na potiljku skupljena u klasičnu punñu maksimalno otkrivajući njene fine crte lica.

Jedini prsten koji je nosila bila je jednostavna, zlatna burma. Zena koja je trideset pet godina bila mlaña od svog muža morala je izuzetno da pazi na svoj

izgled. Hilari je oduvek smatrala da bi svetlucavi dijamant, pod trenutnim okolnostima, bio previše upadljiv. Uostalom, ona nije bila upadljiv tip. „Nik je član porodice.” reče Elinor, otkidajući duguljasti listić koji je počeo da žuti. „Možda je otišao pre tri godine, ali to ne znači da ne brine o nečemu ozbiljnom kao što je situacija sa Filadelfijom Foks.” „Sumnjam da Nik tu može nešto da učini” primeti Hilari. „Pokušala sam da razgovaram s tom devojkom i ništa nisam postigla. Daren ju je takoñe zvao. Odbila je čak i da se vidi s njim. Ne znam šta bi to Nik mogao da učini. Iskreno, da je ona tip koji pada na muški šarm, vaš sin bi do sada već imao te akcije, Elinor.” „Nikad se ne zna na šta se prolazi kod takvih žena.”

Hilari se grleno nasmeja. Niko nije umeo tako dobro da izrazi suptilan prezir prema nižim klasama kao što je to činila Elinor Kastlton. „Pretpostavljam da ste u pravu. Ali naš najbolji adut je da sačekamo da se pojavi na godišnjem sastanku kada ćemo joj ponuditi lepu svotu.”

Elinor nehajno slegnu ramenima. „Ne mogu ni da zamislim prisustvo nekog stranca na sastanku čisto porodične firme. Pre sam za to da celu stvar unapred raščistimo, a ti? Ali prvo da sačekamo i vidimo da li će Niku nešto poći za rukom.” „Zaista verujete da Nik može da postigne ono što Daren nije?” upita Hilari, svojski se trudeći da joj glas ostane u granicama učtivosti. „Nik ima svoje načine”, neodreñeno zaključi Elinor. „Hoćeš li da mi dodaš tu kanticu s vodom, draga?”

Hilari podignu metalnu kantu i poslušno je pruži staroj dami. Na trenutak im se pogledi sretoše. Hilari se zagleda u Elinorine, pomalo vodnjikave, svetloplave oči i učini joj se da u njima vidi iskru nečega što je podsećalo na led. To nije bilo prvi put da primećuje taj izraz koji je nikada nije ostavljao ravnodušnom. Ali već sledećeg trenutka on nestade, zamenjen Elinorinom nepopravljivom rasejanošću. „Hvala ti, draga.” Elinor se baci na zalivanje svojih biljčica. „Ne smem da dozvolim da mi nova utricularia ugine. Baš lepo napreduje. Vidiš kako joj izbijaju novi listići? Gde je Rid danas?” „Igra golf.” Hilari je proučavala nežno oblikovane listove u dnu biljke koju je Elinor zalivala. Izgledali su tako nevino, tako krhko. „Izgleda da ovih dana ili igra golf ili se sa Tekom zabavlja pucajući iz pištolja u streljani. Ne pada mu na pamet da porazgovara sa Darenom o toj Filadelfiji Foks.”

„Moj muž uživa u svojoj penziji”, hladno uzvrati Hilari. „Zaslužioj e.” „Pretpostavljam da jeste”, složi se Elinor mekšim glasom. „Ali znaš, draga, nikada ne bih pomislila da će Rid ikada prestati da se zanima za firmu. Pre samo nekoliko godina, kompanija Kastlton & Lajtfut mu je značila v iše od života. On i Burk su uložili sve što su imali u tu firmu. Prosto mi se čini neverovatnim da je Rid toliko nezainteresovan za današnje poslovanje kompanije.” „Rid ima puno poverenje u mene dokle god obavljam njegov posao”, hladno uzvrati Hilari. „Naravno da ima, draga. I u pravu je. Odlično si se snašla u ulozi izvršnog direktora. Zaista odlično. Molim te, dodaj mi taj peškirić. Ne, ne taj, onaj drugi.

Ideš li u grad?” ; „Pristala sam da ručam sa novom upravnicom Letnjeg pozorišta Port Klakston.” „O, draga. Pretpostavljam da će pozorište ove godine tražiti još novca od nas.” „U to ne sumnjam.” „Mislim da smo im tokom svih ovih godina dovoljno dali, zar ne? Veoma me je razočarala ona predstava koju su postavili prošlog leta.” ,JRatne igračke?” „Vojsku su predstavili u prilično uvredljivom svetlu, zar ne misliš tako? Da ne spominjem poslovne interese koje imamo sa vojnim vlastima. Takva vrsta antireklame nam nije potrebna ovde u Port Klakstonu.”

Niti su dobri ljudi Port Klakstona želeli da im nameću još jednu predstavu sa jakim antivojnim temama u skorijoj budućnosti, suvo pomisli Hilari. Kastltoni i Lajtfuti nisu krili svoje nezadovoljstvo predstavom Ratne igračke.

Prošlogodišnji upravnik Letnjeg pozorišta je verovatno bio u prolaznom stanju ludila kada je uopšte odobrio postavku takve predstave. Mada opet, možda i nije bio lud, zaključi Hilari. Možda je to bio poslednji, buntovnički odjek umetničke slobode odlazeće birokratije.

Hilari se nadala da je upravnik uživao u šegačenju sa najvećim donatorom Letnjeg pozorišta jer će klimav letnji pozorišni program platiti cenu za vreme koje dolazi. Nova upravnica pozorišta će, bez sumnje, požuriti da se izvini za greške svog prethodnika. Hilari se nije mnogo radovala ručku s njom.

Mislim da će Tek morati da mi otrči do rasadnika”, reče Elinor, smrknuto posmatrajući jednu od svojih biljaka. „Trebaće mi još mahovine za fino potkresivanje dionae.” „Preneću mu da vam se javi.” Hilari se okrenu ka vratima staklene bašte baš u trenutku kada se naglo otvoriše. „Uhvatio sam je! Uhvatio sam je! Uhvatio sam je!” Uzbuñeni petogodišnjak, u farmerkama i polo majici na pruge, veselo utrča u staklenu baštu. Njegova svetlosmeña kosa bila je kratko ošišana, uokvirujući mu lepo malo lice. Pravilne crte njegovog lica obećavale su zgodan izgled koji je očigledno nasledio od svog oca.

Elinor Kastlton se osmehnu svom unuku. „Sta si uhvatio, Džordane?” „Mrtvu muvu.” Džordan ispruži ruku, otkrivajući na svom dlanu beživotnu kućnu muvu. „Mogu li njom da nahranim neku biljku? Mogu li? Mogu li? Mogu li?” ,Smem li”, blago ga ispravi Elinor. ,,Da, mili. Mislim da ćemo pronaći jednu gladnicu koja će pojesti tvoju muvu. Da vidimo. Šta misliš o maloj dionae?

Odavno nije ništa okusila.”

Hilari je zadivljeno posmatrala kako Džordan pažljivo spušta mrtvog insekta u otvoreno lišće venerine muholovke. Sićušni leš se zakotrlja preko nakostrešenih dlačica i, u treptaju tri prisutna para očiju, nestade u dubini lista. Muva je bila progutana. „Jao”, izusti Džordan. „Strava. Jesi li videla, Hilari?” „Jesam, Džordane, videla sam”, nasmeja se Hilari, osmatrajući bujno zelenilo staklene bašte. Neke biljke su visile iz korpi, dok je nekolicina vodenih primeraka plutala u akvarijumima. Ostale su bile zasañene u nizovima kockastih saksija, poreñanih po stolovima i stalažama.

Elinor Kastlton je posedovala zavidnu kolekciju: dionae, pinguicula, drosera, utricularia. Sve ove retke biljke imale su jednu zajedničku osobinu: bile su mesožderke.

Nik uñe za Filom u jarko osvetljen restoran, rezignirano upijajući njegovu unutrašnjost. Bio je klasično opremljen: crvena plastična sedišta u separeima, drveni stolovi sa hromiranim nogarima i dugačak, masivan šank sa visokim stolicama koje su izgledale previše zdepasto pod ljudima koji su sedeli na njima.

Glasne konobarice u flekavim uniformama su, takoñe, izgledale previše zdepasto dok su se provlačile izmeñu stolova. Otvorena vrata od kuhinje otkrivala su

zadimljeni roštilj na kojem su cvrčali komadi mesa, kupajući se u poluzapaljenoj masti. Klasičan dekor restorana upotpunjavao je fascinantan pogled na parking. „Je li ovo najbolji restoran u gradu?” Nik ljubazno upita Filu, dok su zauzimali mesta u jednom od separea. „Bojim se da jeste”, veselo uzvrati ona. „Nema boljeg. Ovde svi večeraju subotom.” „Danas je petak.” „Sto objašnjava zašto nismp morali da čekamo na sto”, glatko zaključi ona. „Toplo preporučujem piletinu ili biftek. Sve drugo može da bude pomalo rizično.” „Imaću to na umu.” Nik nezainteresovano pogleda oko sebe, a zatim usmeri pažnju na ženu koja je sedela preko puta njega. Na licu mu zaigra osmeh. Sedenje za stolom u njenom društvu bilo je kao sedenje na parkingu prepunom automobila i to pored jedinog vozila sa upaljenim motorom.

Fila je, večeras, na sebi imala svilenu bluzu bledožute boje i farmerke sa kožnim kaišem ukrašenim srebmim nitnama i tirkiznim kamenčićima. Rečeno mu je da je gospoñica Foks naklonjena napadnim bojama. Dobro su išle uz njen energičan i nemiran duh.

Konobarica priñe da uzme pomdžbine za piće. Nik je namčio viski nimalo iznenañen kada je Fila namčila belo vino. Pića su stigla odmah. Nik, zamišljeno, osmotri atmosfem u prometnom restoranu, spremajući se da započne učtivu konverzaciju. ,,U čemu je problem, gospodine Lajtfut?” slatko upita Fila, proučavajući svoj meni. „Niste navikli na ovako otmena mesta?” „Jeo sam i u većim mpama”, procedi on i otvori svoj meni. „Naravno, jeo sam i u boljim mpama. Kažite mi, Fila, šta vas je nateralo da prihvatite moj poziv na večem?” „Ponadala sam se da bismo mogli da završimo ono što smo započeli.

Neizvesnost me ubija.” „Sta da završimo?” „Svaki vaš pokušaj da me ubedite da se odreknem svojih akcija.” Citala je meni blago namrštena, kao da se dvoumi izmeñu pekarskog krompira i pomfrita. „Rekao sam vam, već sam dao sve od sebe.” „Ha! Bojim se da vam ne vemjem”, reče ona, podigavši pogled. „Šta ćete da namčite?” „Specijalitet dana.”

„Ali još uvek ne znate šta je specijalitet dana. Trebalo je da pitate konobaricu.”

Nik bezbrižno slegnu ramenima. „Rizikovaću.” „Rekla sam vam da će biti rizično.”

On se suvo osmehnu. „Dobar sam u rizikovanju.”

Fila se smrknu i bučno sklopi svoj meni. „Liči na vas. Ja ću piletinu. Kao i obično”, reče i spusti laktove na sto, naslanjajući bradu na svoje isprepletane prste.

Njene bademaste oči su ga zamišljeno upijale. „Kažite mi nešto, gospodine Lajtfut.

Koliko dugo se porodice Lajtfot i Kastlton bave izradom ubilačkih mašina za američku vladu?” ,,Od vremena kada vi još niste bili u planu.”

Fila trepnu. ,,Ne trudite se da to poreknete?” ,,Pa, tehnički gledano, to su obični elektronski ureñaji i instrumenti, a ne ubilačke mašine. Neki ljudi ih smatraju tehnološkim osiguranjem, načinom uspostavljanja ravnoteže u svetu. U stvari, neki ljudi čak tvrde da je K&L vrlo patriotska kompanija. Ali sumnjam da je definicija ubilačke mašine ustaljena meñu potrošačima.” „Koliko sam uspela da se informišem, kompanija Kastlton & Lajtfut pravi onu vrstu električnih ureñaja i instrumenata koji se koriste za ratno planiranje i komandovanje, dizajniranih uglavnom za potrebe vojne industrije. To znači da pravite ubilačke mašine. To takoñe znači da je K&L automatski uključena u neki unosan finansijski aranžman sa Pentagonom.”

Nik klimnu glavom. Stvari su brzo dolazile na svoje mesto. „Kapiram”, tiho izusti. „Vi ste jedna od onih.” „Kojih?” ,,Vi ste jedna od onih”, on dramski zastade, ,,da tako kažem, zagovornika liberalizma.”

Njen uzvratni osmeh bio je kiseo. „Ukoliko me smatrate lošom onda je trebalo da upoznate moju baku.” „Jarkoružičasta zagovomica anarhizma i radikalnog levog krila, je li tako?” „Dovoljno je samo reći da joj se nije sviñao svet kojim upravlja vaša vrsta.” „Moja vrsta?” „Aristokrate sa svim i svačim, osim sa titulom. Previše novca i previše moći.

Cvrsto je verovala da posedovanje jednog i dmgog zajedno, sigurno vodi ka kompciji.”

„Baš kao i nedostatak jednog ili dmgog. Pokažite mi deset ljudi koji nemaju dovoljno novca i moći da kontrolišu svoje živote i pokazaću vam devet opasnih ljudskih stvorenja. Deseti je verovatno mlakonja.”

Vibracije u vazduhu oko File, bile su skoro opipljive. Oči su joj sevale od besa. Njen motor je definitivno ubacivao u veću brzinu.

Sva ta ženska energija, usmerena na njega, zagolicala je predeo njegovih prepona. Nik shvati da ništa slično nije osetio prilično dugo. Bio je skoro siguran da je Fila imala u planu da ga uzbudi što ga je istovremeno zabavljalo i frustriralo. „Zar je to vaše opravdanje što ste se rodili u privilegovanoj klasi? Pravite se da ste plemenitiji od onih koji nisu bogati kao vi? Kako se nikada ne ponižavate pred nekim stvarima koje siromašni ljudi moraju da čine da bi preživeli?” „Izgleda da je ovde došlo do malog nesporazuma. Kastltoni i Lajtfuti nisu isto što i Rokfeleri ili Duponi. Kada pogledate u mene, vidite samo drugu generaciju novca. Ja, lično, nisam deo njega već tri godine.” „Ne očekujete valjda da vas žalim?” „Slušajte, Fila, ne znam šta vam je Krisi ispričala, ali činjenica je da su moj otac, Rid Lajtfut i njegov ortak, Burk Kastlton, bili par dovitljivaca koji su na odsluženju vojnog roka pokazali veliki talenat u oblasti elektronike. Kada su odslužili vojsku, imali su velike planove i velike ambicije kao i prednost unutrašnjeg uvida u rad vojske. Osnovali su K&L i počeli od nule. Imali su sreće.

Započeli su posao u pravom trenutku i ispostavilo se da su, osim sreće, imali i smisla za biznis baš kao i za elektronski dizajn.” „I bili dovoljno pametni da se opredele baš za ubilačke mašine”, Fila zadovoljno završi rečenicu.

Nik shvati da uživa u sjaju svežeg entuzijazma koji je sevao iz Filinih očiju.

Pitao se da lije taj izraz lica, bar malo, podsećao na onaj koji bi imala kada bi ležala naga ispod muškarca.

Sama pomisao na tu scenu izazva kod njega blagu vrtoglavicu dok je ostatak tela počeo da mu biva sve teži, a odeća sve tesnija. Konačno je osećao posledice predugog perioda apstinencije. Koliko vremena je prošlo od kada je poslednji put iskreno poželeo da spava sa nekom ženom? Sećao se tačnog datuma: dvadeset drugi septembar, pre tačno četiri i po godine. Bila je to njegova prva bračna noć.

Tada su stvari krenule nizbrdo da bi se sve završilo razvodom osamnaest meseci kasnije.

Postojala je još jedna žena nakon njegovog neuspelog braka, još jedna razočarana veteranka iz mukotrpnog rata zvanog ‘razvod’ koja se podjednako užasavala samačkog života. Tešili su jedno drugo narednih nekoliko meseci.

Meñutim, njihova veza je, iz sigume i utešne, ubrzo prerasla u potpuno praznu i učmalu.

Za oboje je to bio samo period oporavka i ništa više. Nijedno od njih nije tražilo niti očekivalo da će naći veliku ljubav. Pet meseci unazad, Dženi je stavila tačku na njihovu vezu, rekavši mu da je spremna da se baci u potragu za nečim dubljim i značajhnijim. Nik je od tada vegetirao u blaženoj smirenosti celibata.

Sve do večeras. Večeras se sve promenilo. Večeras je ponovo osetio iskonsku radost seksualnog uzbuñenja.

Nateravši sebe na ozbiljnost, on odbaci senzualna osećanja u stranu, tmdeći se da potraži rešenje za problem po imenu Filadelfija Foks. ,,Da budem savršeno iskren”, poče Nik, vrteći čašu sa viskijem u svojoj mci, „nekada sam se i sam raspitivao kako su Kastlton & Lajtfut uspeli da sklope sve te ugovore sa vojskom. Naravno, to je bilo u vreme kada sam bio uključen u rad firme.” „Zaista?” Fila je izgledala skeptično. ,ySta se dogodilo kada ste postavili ta pitanja?” „Rečeno mi je da se nalazim u ozbiljnoj opasnosti da budem obmanut od strane liberala levog krila”, suvo reče on. „Ujedno su me nazvali kukavicom i, izmeñu ostalog, potencijalnim državnim izdajnikom.”

Fila je bila vidno šokirana. Nik je bio zadovoljan onim što vidi na njenom licu jer mu je to bila idealna potvrda da je na pravom putu. Nameračio se da opreznu, malu liberalku upeca na dobro poznat srceparajući mamac. „Kako su se usudili da vas tako nazovu samo zato što ste im se suprotstavili?” ogorčeno uzviknu Fila, stavljajući se momentalno u njegovu odbranu. „Jeste li tada napustili Kastlton & Lajtfut?” „Jesam. Negde u to vreme.” „Prekinuli ste porodične odnose zbog prirode posla kojom su se bavili?” „To nije bio jedini problem.” Nik oseti potrebu da joj se poveri. „Istovremeno su se dogodile još neke stvari.” „Koje stvari?” ,,Da li se uvek ovako brzo intimizirate kada nekog upoznate?”

Fila se naglo zavali u stolici i revoltirano spusti mke u krilo. „Ovde nije reč o poznanstvu već o poslu.” „Večeras neću da razgovaram o poslu, Fila. Jedino u slučaju ako hoćete da pričate o onim akcijama.” „Neću” „Onda nam preostaje da razgovaramo o našem poznanstvu.”

Fila ga pogleda direktno u oči. „Hoćete li ipak pokušati da me zavedete?” „Jeste li raspoloženi za zavoñenje?” „Bože sačuvaj! Zato nemojte ni da se trudite”, odbrusi ona uz sladak osmeh i taktički zastade. Potom, ne mogavši da odoli njegovom mamcu, ona upita: „Jeste li zaista napustili Kastlton & Lajtfut zbog toga što su pravili elektronske ureñaje za vojsku?” „Kao što rekoh, bilo je još nekih stvari koje su se dogodile u to vreme, osim svañe.” Zagrizla je. Bio je siguran u to. Zadovoljan osećaj slatke neizvesnosti je rastao. Bistra, sjajna, mala Foksova je zagrizla. Biće mu potrebna veština i lukavost da je potpuno obradi, ali Nik je uživao u ovom izazovu. „Hajde da pričamo o nečem drugom.” „Radije bih pričala o razlozima koji su vas naterali da poželite da Kastlton & Lajtfut prekinu sa proizvodnjom ubilačkih mašina”, reče ona.

Nik se naoruža strpljenjem, pažljivo birajući reči. „Može se reći da su vojni ugovori donosili više problema nego profita, naravno, s poslovne tačke gledišta.

Velika je obaveza obezbediti dozvolu za rad na poverljivom proizvodu sa tako velikim brojem zaposlenih. Ima previše papirologije u praćenju cena i previše mešanja od strane birokrata koji su pokušavali da uberu što više poena, igrajući na kartu vladinih psa-čuvara.” .

Razočarenje naglo splasnu u njenim izražajnim očima. ,,Iz tih razloga ste hteli da vaša firma prestane da radi za vladu? Smetala vam je papirologija?”

Usne mu se blago iskriviše. „Očekujete da vam kažem kako sam se preobratio u liberala i doživeo prosvetljenje?” „Volela bih da mislim da je neki nesvakidašnji oblik etike uticao na vašu odluku, da.” ,JPa možda je postojalo još nekoliko razloga, osim problema sa papirologijom, ali koliko se sećam oni nisu bili preterano važni ostalim članovima obe porodice.” „Koji su to razlozi?” nije odustajala Fila. Namirisala ga je.

„Mislim da nije pravi trenutak da idem u detalje”, izvlačio se Nik. „Da pričamo malo o vama. Kažite mi zašto ste napustili posao. Radili ste kao socijalni radnik ili tako nešto, jesam li u pravu?” „Bila sam socijalni radnik u CSR-u”, uzvrati ona hladnijim glasom.

Nik pokuša da protumači skraćenicu ali bez uspeha. „CSR?” „Centar za socijalni rad.” „Hraniteljske porodice? Zlostavljana deca? Te stvari?” ,Da”? potvrdi Fila, sada već ledenim glasom, „te stvari.” „Vaša bivša šefica mi je spomenula da maksimalno izbegavate davanje intervjua. O čemu se zapravo radi?” „Jedan slučaj hraniteljske porodice dospeo je na sud. Morala sam da svedočim. Nakon suñenja su mnogi želeli da me intervjuišu.”

Sto se Fila više povlačila u sebe, to je Nikova radoznalost bivala sve veća. „Odlučili ste da napustite posao čim je okončano suñenje?” „Ljudi moje struke izloženi su velikim pritiscima”, uzvrati Fila kroz osmeh zahvalna što se konobarica u tom trenutku pojavila da uzme porudžbine. „0, sjajno”, reče ona. „Umirem od gladi.”

Nik ju je posmatrao kako naručuje veliku porciju piletine, osećajući da, do kraja večeri, neće uspeti da je navede na temu njenog bivšeg posla. ,,Ja ću današnji specijalitet”, reče Nik konobarici. Žena pogleda u meni okačen na zidu. „Makarone sa sirom”, reče ona upozoravajućim tonom. „Može” „Makarone sa sirom?” začuñeno promrmlja Fila čim se konobarica udaljila. ,,Za veliko čudo, obožavam makarone sa sirom. Ja sam čovek jednostavnog ukusa.” „Kako da ne. Zato vozite porše i pijete viski.” „Jednostavan ukus ne podrazumeva nedostatak standarda”, učtivo reče Nik. „Volim i pivo. Nego, gde smo ono stali?” „Ne sećam se. Mislim da ste pokušavali da izvučete priču mog života kako biste pronašli najbolji način da me ubedite da se odreknem svojih akcija. O tome se radi, zar ne? Lukavi ste.” „Laskate mi.”

Fila nabusito podignu bradu. „Nipošto. Ne bih dozvolila sebi da padnem toliko nisko i laskam jednom Lajtfutu ili Kastltonu. U stvari, mislim da je vreme da bacimo karte na sto.” „Zašto sumnjate da imam neke adute?” „Zato što ste tip koji uvek drži asa u rukavu. Hajde, što jednostavno ne budete iskreni prema meni, gospodine Lajtfut? Šta god imate da mi ponudite ili čime god želite da mi zapretite budite sigumi da ćete s moje strane dobiti iskren odgovor.” ,,A odgovor će biti negativan, je li tako?” „Tako je.” Filine oči su ponovo zaiskrile, obećavajući žestoku bitku. I baš kada je zaustila još nešto da kaže, pogled joj se ukoči na vratima restorana, iza Nika. Iskra u njenim krupnim očima naglo uminu, zamenjena opreznim, skoro nervoznim sjajem. „Prokletstvo”, tiho procedi ona.

Nik se radoznalo osvmu preko ramena, pitajući se da li će uskoro upoznati Filinog ljubomomog dečka. Meñutim, na vratima restorana stajala je debeljuškasta žena u tesnoj, izbledeloj, pamučnoj haljini. Imala je oko četrdeset godina, ali joj je tanka, proseda kosa bila upletena u kike koje su joj visile do pojasa. Lice joj je bilo bezizražajno, pokazujući znake zrelosti i prohujale lepote. Nije imala ni tmnku šminke kojom bi nadoknadila nedostatak boje u obrazima i na usnama. Jedan poduži trenutak, njene sitne oči su upijale unutrašnjost restorana. Ugledavši Filu, žena poče da se probija izmeñu stolova u njihovom pravcu. „Prijateljica?” upita Nik, pogledavši u Filu. ,,Ne” „Problem?” „Možda”, reče ona, stežući prstima ivicu stola.

Nije bio siguran šta da očekuje od ovog sukoba u najavi. Poslednja stvar koju je želeo bila je da se nañe usred ženske svañe. Nije želeo ni da Filu neko povredi. ,,Da ne uključuje taj problem možda nekog muškarca?” upita on.

Fila uhvati njegov upitan pogled. Oči su joj bile pune gorčine. ,,Na izvestan način. Ona se zove Rut Spalding. Ako hoćete, slobodno izañiten apolje.” „Neću još. Gladan sam, a upravo nam stižu salate”, reče, gledajući u konobaricu koja se približavala separeu istom brzinom kao i žena sa pletenicama.

Uz malo sreće, prvo će dobiti salate.

I jesu dmgim rečima, Fila je dobila. Rut Spalding ugleda poslužavnik i nasmu na njega, ispuštajući izbezumljen krik. Zgrabivši jedan tanjir sa zelenom salatom, ona ga fijuknu pravo na Filu.

Brzinom munje, Nik pokuša da uhvati ’projektil’ pre nego što je pogodio Filu u glavu. Meñutim, salata se, zajedno sa prelivom od kisele pavlake i dekoracijom od paradajza, zalepi za njenu svetložutu bluzu. Fila je ukočeno stajala, zureći u Rut Spalding sa izrazom neskrivene tuge u očima. ,Kučko prepredena, lažljiva kučko!” Zadriglo lice Spaldingove, sada je bilo išarano ogavnim crvenim pečatima dok je iskaljivala sav svoj bes na Fili. Oči su joj preteći sevale. „Lagala si, prokleta bila. Lagala si, došla si i oduzela mi decu. Ta deca su mi bila sve. On je voleo tu decu. Više ih nema. Sada me je i muž napustio.

I za sve si ti kriva, ti odvratna, lažljiva kurvo!”

Fila je drhtala dok je sporo ustajala sa svoje stolice. Niku nije promaklo podrhtavanje njenih prstiju. On se izvuče iz separea i stade pored nje. I sam je bio zatečen snažnim, zaštitničkim instiktom koji ga je iznenada obuzeo. Niko u restoranu nije mrdao, ali su zato sve oči bile uprte u scenu koja se odvijala pred njima. „Zao mi je, gospoño Spalding.” Fila je govorila sa neverovatnom pnbranošću i mirnoćom kojoj Nik nije mogao da se nadivi. Ona koraknu ka bucmastoj ženi. „Žao mi je više nego što mogu da izrazim.” „Nije ti žao, baksuze jedan”, prosikta Rut Spalding kroz zube. „Namemo si to uradila. Sve si upropastila. Sve, prokletinjo!” Ona zamahnu svojom debelom mčerdom i nasmu na Filu.

Fila se nije čak ni potrudila da izbegne udarac. Dlan Rut Spalding puče po Filinom obrazu, nateravši je da se zatetura unazad. „Bože. Preterali ste”, tiho reče Nik, Da je umesto ove ozlojeñene žene bio neki muškarac, već bi mu, bez oklevanja, uzvratio udarac. Nik stade pred Spaldingovu, isprečivši joj se na putu ka Fili. Očigledno joj nije bilo svejedno što ga vidi jer je nastavila da strelja očima Filu, usredsredivši svu svoju pažnju na nju. .„U redu je, Nik. Molim vas. Srediću ovo sama.”

Zaobišavši Nika, Fila ispmži mku ka ucveljenoj ženi. Zapanjeno je posmatrao kako Fila spušta ruku na njeno zaobljeno rame. Spaldingova ustuknu kao oparena. ,JDa me nisi pipnula, kučko jedna.” „Žao mi je Rut. Znam da si povreñena.”

Ogromne suze ispuniše sitne okice Rut Spalding, slivajući joj se niz debele obraze. „Kučko.” prošaputa Spaldingova dok joj se kmpno telo treslo od prigušenih jecaja. „Bio je dobar. Mogli smo dauspemo. Bio je dobar dok ti nisi došla i sve uništila.”

„Znam. Znam.” Fila priñe bliže, grleći veliku ženu. „Zao mi je, Rut. Tako mi je žao.”

Prvih nekoliko sekundi, Rut Spalding je samo stajala, glave zagnjurene u Filino rame, teško jecajući. Najednom se istrgnu i ustuknu, postiñena što joj utehu pruža neprijatelj. Potom snažno odgumu Filu i obrisa suze svojim kratkim, bucmastim prstima. „Platićeš za ono što si uradila”, prosikta Spaldingova, odmičući se sporo izmeñu stolova. „Kunem ti se Bogom da ćeš mi platiti za sve”, reče i naprasno istrča iz restorana.

Nik pogleda u Filu koja je stajala savršeno mimo, prateći pogledom odlazak Rut Spalding iz restorana. Bez ijedne reči, on izvadi novčanik i baci na sto dovoljno novca da pokrije račun. „Idemo”, reče tiho i uze Filu za mku, vodeći je odlučno ka izlazu.

Nije pmžala otpor. Sve oči bile su uprte u njih, ali ona toga kao da nije bila svesna sve.dok je Nik nije izveo napolje u toplu noć. Pomogao joj je da uñe u porše i sagnuo glavu da prostudira njeno lice pod jakim neonskim svetlom reklame restorana. Izgledala je iscrpljeno. Nestali su svi tragovi malopreñašnje borbenosti.

Ne rekavši ništa, on zatvori vrata i, obišavši kola, sede za volan.

Fila je ćutala sve vreme vožnje. Tek kada je zaustavio kola ispred male bele kuće, počela je polako da se vraća u stvamost. Shvatila je da je stigla kući.

Nik ugasi motor i blago se pomeri na svom sedištu. „Imaš li namem da mi ispričaš šta se malopre dogodilo?” „Ne naročito. Ne tiče te se.” „Pretpostavio sam da ćeš to reći. Jesi li dobro?” „Samo sam umoma”, promrmlja Fila i poče da masira svoje slepoočnice. „U poslednje vreme se osećam veoma umomo.” „Ko je bila ona žena?” insistirao je Nik. Oklevala je, lutajući pogledom po stepeništu ispred svoje kuće osvetljenom bledim uličnim svetlom. „Rut Spalding. Njen muž je vodio hraniteljsku porodicu na svojoj farmi van grada. Nije mi se... sviñao njegov tretman prema deci. Bila sam odgovoma za uzimanje dece i njihovo rasporeñivanje po drugim domovima. Kao što si video, nije mi oprostila.” „Zapravo sam video kako pokušavaš da utešiš ženu koja te mrzi iz dna,, d uše.

Cesto radiš takve stvari? Ako je tako, onda nije ni čudo što si toliko isceñena.

Prilično nezahvalan posao, zar ne?”

„Ume da iscedi.” Fila se strese na način na koji mali psi otresaju vodu sa svog krzna. Potom trepnu i otvori vrata. „Izgleda da mi je potreban odmor”, reče i izañe iz kola.

Nik se spremno izvuče sa svog sedišta da isprati Filu do kuće. „Fila, čekaj.”

Preturala je po svojoj torbici u potrazi za ključevima. „Večeras mi nije do priče, gospodine Lajtfut.” „Meni jeste”, on odlučno reče i uze joj ključeve iz ruke, iskorišćavajući namemo njenu rasejanost. Bio je dobar u iskorišćavanju. Otključavši vrata, on se pomeri u stranu puštajući je da uñe. „Jesi li uvek ovako nesnošljiv?” upita Fila, paleći svetlo u hodniku. „Jesam.

Bar tako kažu. Sedi, spremiću nam po sendvič sa tunjevinom”, naredi Nik i nestade u kuhinji, ne sačekavši njenu dozvolu.

Fila se odvuče u kuhinju za njim i zauze jednu od nekoliko malih stolica.

Smrknuto ga je posmatrala. „Stvamo misliš da je ovo zabavno?” „Ne mislim. Samo znam da sam gladan i da imam još nekoliko pitanja. To je sve.” On otvori kredenac i iz njega izvadi poveću činiju. Potom otvori fioku i iz nje izvadi otvarač za konzerve. Išlo je glatko.

Filine oči su pratile njegove pokrete bez naročitog entuzijazma. Ramena su joj donekle bila opuštena od napetosti i depresije kojih nije mogla da se oslobodi u kolima. „Kakva pitanja?” „Ovako. Da počnemo sa pitanjem; koliko dugo si poznavala Krisi Masters?” nehajno upita on.

Vibracija kojoj je ranije te večeri podlegla, naglo se vrati. Nije je čak ni dodirivao, a već je mogla da oseti kako snažno reaguje na njega. Opet je bila u opasnosti; umor joj naglo nestade iz očiju. „Krisi sam upoznala u svojoj trinaestoj godini.” „Znaš li da je napravila haos kada se pojavila na vratima porodica prošle godine?” tiho upita on, sipajući kašikom majonez iz tegle. Dobro se sećao teško skrivanog očaja u Elinorinom fino akcentovanom glasu kada mu je preko telefona ispričala porodičnu traumu koju im je priredila Krisi Masters. Kada je Krisi stupila na scenu niko nije patio kao Elinor Kastlton. „Znam da je napravila haos, ali siguma sam da su ga zaslužili. Samo je htela ono što joj je po zakonu pripadalo. Uostalom, bila je kćerka Burka Kastltona.” „Kćerka koju nikada nije imao.”

,,To nije Krisina greška. Znaš li da je provela godine i godine tražeći svog oca? Kao tinejdžerka je stalno maštala o njemu. Sećam se kako smo do kasno u noć ležale u krevetu dok mi je do najsitnijih detalja objašnjavala da on sigumo traga za njom i da će je jednog dana pronaći. Stalno je ponavljala kako je njen otac zgodan, bogat i energičan čovek i da živi u velikojk ući.” „Nije bila daleko od istine”, priznade Nik. „Znam”, promrmlja Fila kroz čežnjiv osmeh. „Osim onog dela o njegovom aktivnom traganju za njom. Nikada se nije pomučio da je potraži, zar ne? Nikada neću zaboraviti dan kada mi je javila da mu je konačno ušla u trag i kako veruje da će biti baš onakav kakvog ga je zamišljala. Bogat, lep i energičan. I povrh svega, kako će je dočekati raširenih ruku.” „Koliko sam upućen, on je bio jedini koji je to zaista učinio. Sta si joj rekla kada ti je javila lepe vesti?”

Fila stisnu usne. ,,S obzirom na to da on nije znao da ona uopšte postoji, rekla sam joj da je, po prirodi, verovatno jedan od onih neodgovomih skotova. Svaki čovek koji ide okolo i pravi decu, nesvestan sopstvene odgovomosti, ima ozbiljan karaktemi problem.” „Mogu da zamislim kakvo predavanje si joj održala.” „Onda sam je upitala kako može da bude toliko siguma da on nije znao da ona postoji ili bar sumnjao u to. U tom slučaju bi bio još veći skot, budući da ju je svih tih godina svesno ignorisao.”

Nik duboko uzdahnu, prisetivši se elegantno vitkog, zgodnog, harizmatičnog muškarca čiji su telesni apetiti, po svoj prilici, bili neutoljivi. Retko je ispuštao cigaretu iz svojih dugačkih prstiju. Burk Kastlton je maksimalno uživao u životu.

Sa lica mu se nije skidao zavodnički osmeh dok je svojim prodomim pogledom oduzimao ženama dah. Kastltoni su imali i izgled i šarm. „Skot, kako ga ti zoveš, je mrtav, Fila.” „Znam. Krisi je bila zatečena kada je saznala da je Burk pre nekoliko meseci umro od infarkta.” „Aje li bila zatečena kada je saznala da joj je ostavio pozamašan broj akcija kompanije Kastlton & Lajtfut?” ljubazno upita Nik. „Nije. Krisi ga je dovoljno dobro upoznala dok je bio živ, tako da je pretpostavila da je neće izostaviti iz svog testamenta. Bar je tu bila u pravu, zar ne?”

„Da. Ali Burk Kastlton je retko činio nešto iz ljubavi. Uvek je imao motiv i ponekad taj motiv nije bio ništa dmgo do želja da napravi nevolje.” „Izgleda da im je to bila porodična crta”, promrmlja Fila. „Ona koju je Krisi nasledila.” Posmatrala je kako Nik maže salatu od tunjevine na kriške hleba. „Očigledno.” „Nik, kaži mi nešto. Koliko su porodice zaista mrzele Krisi?” Oklevao je, razmišljajući o onome što mu je rekla Elinor. „Koliko sam shvatio, nije se naročito potrudila da je zavole. Kaži ti meni, zašto je akcije ostavila baš tebi?” j „Zato što sam ja bila jedini osiguranik njenog testamenta, baš kao i ona mog.” „Vas dve ste već tada napisale svoje testamente? Zar to nije malo neobično, s obzirom na okolnosti? Koliko godina ste imale kada ste to učinile?” Nik je bio zapanjen. „Cim smo napunile dvadeset jednu. Nije to bilo ništa ozbiljno. Kao da smo imale nešto da ostavimo jedna drugoj, kapiraš. Više je to bio simboličan gest. Ali testamenti postoje i ja sam Krisina legalna naslednica.” „Dobro, dobro. Verujem ti. Na šta si mislila kada si me pitala koliko su porodice mrzele Krisi?” tiho upita Nik, spuštajući poslužavnik sa sendvičima na sto. Zauzevši stolicu preko puta nje, on se spremno baci na sopstveni sprecijalitet. „Valjda nisi toliko luda da veruješ kako bi neko pokušao da je ubije?”

Fila je ukočeno piljila u sendviče. „Palo mi je na pamet, zato sam unajmila privatnog detektiva da ispita stvar. Njegovi izveštaji su pokazali da je to bio čist nesrećan slučaj. Te noći je malo više popila i prebrzo vozila. Naglo je skrenula i sletela u provaliju. Nema nikakvih dokaza o podmetačini. Samo tragedija. Gomila dokaza o tragediji.”

Nik prestade da žvaće. ,,Ne mogu da verujem. Nije te mrzelo da proveravaš da li je postojala mogučnost podmetačine?” „Naravno da nije. Rekla sam ti da mi je Krisi bila kao sestra. Zar misliš da bih tamo nekim porodicama Kastlton i Lajtfut poverovala na reč o pogibiji nesrećnim slučajem?” ,,A šta je sa izveštajem policije koja je ispitala mesto udesa?” upita Nik kroz stisnute zube. Najednom je bio ljut. „Policija može lako da se korumpira. Naročito od strane moćnih ljudi kao što su tvoji dragi roñaci.” „Isuse!” Nik se svojski trudio da obuzda svoje disanje. ,,Ko si ti i odakle ti pravo da prosipaš takve optužbe?”

,,Ja? Ja sam jedina prava prijateljica koju je pokojnica ikada imala. Ko ima veća prava da prosipa optužbe od mene? Osim toga, ne prosipam ih. Više ne.

Prethodno sam ih proverila. Porodice tehnički nisu umešane ali samo tehnički.” „Tehnički? Sta to do ñavola znači?!” Nik je jedva kontrolisao svojg nev. „To znači da porodice Lajtfut i Kastlton snose moralnu odgovomost za ono što se dogodilo Krisi.” „.Moralnu odgovornost.” „O, ne brini. Neće zbog toga dospeti na sud. Garantujem ti.” „Mnogo ti hvala.” Zeleo je da je zgrabi za ramena i jako prodrma. „Imaš petlju, Filadelfija Foks.” „Zašto? Zato što se usuñujem da okaljam čast plemenitih klanova Lajtfut i Kastlton? Dozvoli da ti nešto objasnim, Nikodemase Lajtfut. Postoji bezbroj načina da se nečiji život uništi, a da to nije klasično ubistvo. Vemj mi, u svojoj profesiji sam bila svedok neverovatno smišljenih i podlih načina zagorčavanja života.” ,,Ne možeš da nas okriviš za ono što se dogodilo Krisi Masters.” ,,Ne mogu? Cinjenica je da je došla na ovaj svet greškom Burka Kastltona. A on se nije baš pretrgao da pomogne oko njenog podizanja, je li tako? Ko zna šta bi od nje bilo da je rasla u domu s mnogo ljubavi i pored oca koji ju je voleo? Staviše, kada je pronašla svoje korene, niko se nije potmdio da joj poželi dobrodošlicu.

Niko od vas je nije prihvatio. Znala je da je mrzite. Svi odreda. Možeš li da zamisliš kako je to uticalo na nju? Niko se od vas nije potresao kada je poginula sve dok niste saznali da je svoje akcije ostavila nekome van porodica.”

Nik je bio na ivici pucanja. Nateravši sebe da smireno spusti ostatak sendviča na tanjir, on reče: „Ubuduće, kada budeš sastavljala spisak ljudi za koje vemješ da su mrzeli Krisi Masters, mene izostavi. Ne zaboravi da je nikada nisam upoznao.” ,,Pa šta? I da jesi, verovatno ne bi bio ništa ljubazniji od ostalih. Ona je za vas bila samo autsajder.” „Znaš li šta si ti? Ti si pristrasna, svojeglava i potpuno sumanuta lujka koja je automatski protiv svakog ko zarañuje malo više novca.” „Nije valjda?” „Da, da. I znaš šta još?” „Šta?” „Teraš me da gubim kontrolu, a tako nešto mi se već dugo nije desilo.” „Ne brini, neko ko pripada desnom krilu obično tako reaguje na sve što liči na bilo

kakvu pretnju njegovoj privilegovanoj višoj klasi. I nemoj da ti padne na pamet da ustaneš sa te stolice i nasmeš na mene. Zvaću policiju. Večeras sam već doživela jedno maltretiranje.” Ali Fila nije izgledala kao žrtva maltretiranja; izgledala je kao da uživa u njegovom izbezumljenom pogledu. „U čemu je problem, Fila?” tiho ju je izazivao Nilp „Zar nećeš da me zagrliš i pružiš mi malo utehe i razumevanja kao što si to učinila sa Rut Spalding kada te je napala?” „Iskreno žalim Rut Spalding. Prema tebi ne osećam nikakvo sažaljenje. Ti si Lajtfut. Ne treba ti moja uteha i razumevanje.”

Nik zauzda svoj temperament, zadivljeno posmatrajući kako Fila uzima sendvič. Svaña joj je očigledno probudila apetit. Gledao ju je kako odgriza veliko parče, pitajući se šta će se sledeće dogoditi. Stvari su izmicale njegovoj kontroli i to ga je dodatno nerviralo. Nije navikao da gubi. „Fila, hajde da razgovaramo kao zrele osobe. Na ovaj ili onaj način ćeš morati da doneseš odluku u vezi sa K&L akcijama koje si nasledila.” „Na ovaj ili onaj način.” Složi se ona, posegnuvši za još jednim sendvičom. „Sama ću doneti odluku jer tako radim od kada znam za sebe, Lajtfute. Stvamo sam dobra u tome.” „Bože, u šta si se pretvorila.”

Ona se osmehnu, pokazujući niz malih belih zuba. „Nisi još ništa video. Laku noć, gospodine Lajtfut.”

Nik lupnu prstima o sto, spreman da poñe, ali utom naglo zastade. „Moramo da razgovaramo.” „Ne večeras. Umoma sam. Previše smo razgovarali za jedno veče. Odlazi.”

Znao je da nema svrhe forsirati temu. Ionako je bila dovoljno naelektrisana nakon sukoba sa Rut Spalding i kratke svañe s njim u koju se maločas upustila.

Nik je dobro znao kada se treba strateški povući. On ustade bez reči i krenu ka vratima. „Hvala za sendviče, gospodine Lajtfut”, doviknu ona za njim, ne skrivajući sarkazam u glasu. „Nema na čemu”, on cinično uzvrati, s rukom na bravi. ,,I hvala što si pokušao da me zaštitiš od Rut Spalding”, tiho nastavi Fila bez trunke sarkazma.

Nik ne reče ništa, samo izañe u noć, tiho zatvorivši vrata za sobom. Stekao je jak utisak da Fila nije bila žena naviknuta na to da neko drugi vojuje njene bitke.

Tek tada je shvatio da u njenom životu verovatno nije postojao drugi muškarac, bar ne do sada.

Od te misli mu je, iz nekog neobjašnjivog razloga? igralo srce dok je ulazio u porše i vozio se ka motelu „Holovej Park”.

TREĆE POGLAVLJE Kada je ušao u svoju sobu, Nik se osvmuo oko sebe i odmah izašao napolje.

Nije bio raspoložen za spavanje ili gledanje televizije. Mamila ga je obećavajuća neonska reklama iznad grila preko puta.

Pet minuta kasnije, sedeo je udobno zavaljen za stolom, sa pivom i hamburgerom ispred sebe, udubljen u misli.

Shvatio je da neće tako lako preobratiti Filadelfiju Foks i to ga je brinulo. Još više ga je brinulo što ga je ta žena opasno privlačila.

Sve to nije imalo smisla. Definitivno nije bila njegov tip, iako posle neuspelog braka nikada nije bio sasvim siguran koji je uopšte bio njegov tip.

Otac ga je naučio da ceni hrabrost, a majka da, bez obzira na okolnosti, uvek poštuje saosećajnost. Morao je da prizna da je Fila u večerašnjem okršaju sa Spaldingovom pokazala i jedno i drugo. Povrh toga, morao je da skine kapu nekome ko je imao smelosti da prkosi udruženim silama Kastltonovih i Lajtfutovih. Fila je imala nešto što još uvek nije uspeo da dokuči.

Ipak, obično ga nisu palile namćoraste, svadljive, levo-orijentisane žene koje su bile dovoljno drske da drugima drže lekcije o etici i moralu. Nik napravi grimasu, odbacivši svoju ličnu reakciju na Foksovu. Znao je da mora da razmišlja glavom, a ne preponama. Previše toga je zavisilo od njegovog sledećeg poteza u vezi sa Filom.

Na njihovu žalost, Fila uopšte nije bila prosta, otvorena oportunistkinja kakvom ju je zamišljala Elinor Kastlton. U to se večeras lično uverio. Kao da je postojala neka vrsta čelične srži duž Filine kičme koja je održavala punoću i

postojanost njenog iskrenog bića. Iskrenost i otvorenost u kombinaciji sa bezrezervnom saosećajnošću ove neobično jake žene mogla je značiti samo jedno: Fila je bila ratnica i svetica.

Takve osobe su pristupale rešavanju problema sa neverovatnom revnošću.

Takve osobe nikada nisu bile istinski srećne sve dok se ne zadovolji pravda jadnih i bednih na planeti.

I konačno, takve osobe su bile u stanju da unajme privatnog detektiva kako bi potvrdio pravu prirodu onoga što su svi smatrali nesrećnim slučajem.

Duboko koncentrisan, Nik je pokušavao da pronañe najbolji pristup rešavanju ovog problema. Znao je da je morao postojati način da se približi Fili. Trebalo je samo da povuče prave konce.

Brzo je sumirao informacije kojima je raspolagao. Fila je trenutno bila nezaposlena, nedavno je prošla kroz mukotrpno suñenje i izgubila je svoju najbolju drugaricu. Ruku na srce, bilo je to previše stresa.

Sećao se svog prvog utiska o njoj, motor male kubikaže koji kroz život vozi u punoj brzini.

Možda joj je bila potrebna nova perspektiva, nešto što će ispuniti prazninu u njenom haotičnom životu, prazninu nakon gubitka posla i najbolje drugarice; nešto što će podstaknuti njen prirodan osećaj integriteta i probuditi obe vatre, i ratnice i svetice.

Nik je još dugo sedeo za stolom, razmišljajući o ovoj neobičnoj ženi. Pivo u njegovoj krigli je polako nestajalo dok se hamburger smanjivao u metodičnim zalogajima.

Kada je završio sa jelom, zavalio se u svoju stolicu, zamišljeno vrteći praznu kriglu u rukama. Filadelfija Foks bila je njegova karta kući i tek sada nije imao nameru da je izgubi.

Celu istinu je dokučio tek kada je izvadio novčanik s namerom da plati račun.

Bio mu je potreban pouzdan način da drži Filu u svojoj blizini ne samo zbog K&L akcija koje je posedovala već i zato što jedan deo njega nikada neće biti zadovoljan sve dok je ne bude strpao u krevet.

Filini prsti naleteše na hladan metal dok je sledećeg jutra preturala po svojim fiokama u potrazi za donjim vešom. Ona se ukoči. Gumuvši u stranu svilenu spavaćicu, Fila se zagleda u 9-milimetarski automatski pištolj koji je kupila nedelju dana ranije.

Gadio joj se sam pogled na omžje. Bila je to sprava za ubijanje. Drznula se da optuži Nika Lajtfuta kako njegova porodica proizvodi slične sprave, a sama je posedovala jednu. Posedovanje omžja kršilo je sve principe koji su joj bili usañeni u glavu, u pogledu globalne kontrole naomžanja.

Ipak, bila je uplašena. Otkrila je da strah može mnogo toga da izmeni. Patila je jer joj je baka rekla da njeni roditelji nikada nisu posedovali omžje čak ni u užasnoj džungli u kojoj su skončali.

Fila teško uzdahnu. Bila je ljuta i depresivna zato što je podlegla strahu i kupila pištolj. Svesna da više nema vraćanja, ona pokri pištolj spavaćicom i preko nje nabaca nekoliko gaćica.

Uprkos njenoj netrpeljivosti prema oružju, bilo joj je naročito neprijatno što je pištolj bio automatski. Prodavac u sportskoj radnji joj je pokazao kako da napuni šaržer i kako da ga pravilno drži. Naravno, odmah je shvatila koliko je neophodno da ga pre upotrebe otkoči. Meñutim, nikada nije bila u stanju da se natera na vežbu u streljani. U njenoj ruci je ta hladna stvarčica delovala nekako opsceno. Sam dodir metala bio je užasavajući.

Svaki put kada bi pogledala u pištolj, mogla je da oseti bes svoje bake. U ovoj zemlji vlada zakon oružja. Svaka budala nosi pištolj. Razlog za to je istorijska besmislica o osvajanju Divljeg zapada. Ljudi se ponašaju kao da stalno moraju da ga osvajaju! Kažu da se štite od kriminala. Koješta. Najbolji način da se u ovoj zemlji smanji kriminal je da se uništi svo njeno naoružanje.

Matilda Foks je čvrsto podržavala mere smanjenja naoružanja. Uporno je vodila lični rat sa Nacionalnim udruženjem oružara kao i sa svakim kongresmenom koji se ikada usudio da se pobuni protiv manje proizvodnje i opticaja oružja u zemlji.

Njena baka nije bila jedina koja joj je zamerila kada je prvi put izrazila želju da nabavi sebi neko automatsko oružje. Često je to činila i Krisi Masters. Ako budeš odlučila da nabaviš prangiju, Fila, za ime Boga, nauči kako da je koristiš.

Krisi je imala pragmatičan pristup većini stvari u životu.

Energično kucanje na ulaznim vratima vrati Filu u stvamost. Pronašavši gaćice koje je tražila, ona ih navuče na sebe i zgrabi lake pamučne pantalone sa kreveta. Još jedan pakleni dan. Kako je leto odmicalo, Holovej je postajao sve vreliji. Još jedna depresivna misao.

Opet se začu kucanje, ovoga puta jače i upomije. Pošto su joj letnje pantalone bile tirkizne boje, Fila zaključi da uz njih najbolje ide jarkožuta majica kratkih rukava. Navukavši je hitro preko glave, odluči da sazna identitet nestrpljivog posetioca.

Ko je?” Ovih dana joj se dvaput dogodilo da otvori vrata pre nego što upita ko je sa druge strane. Neprijatan susret sa Rut Spalding prethodne noći ipak joj je pojačao osećaj opreza. „Nik.” Fila se pitala šta da radi; morala je da razmisli, ne dvaput nego triput. Gušeći uzdah nezadovoljstva, ona krenu niz hodnik odlučivši da skine tešku metalnu rezu.

Nešto joj je govorilo da je Nik Lajtfut bio čovek koji bi ili ceo dan prestajao na stepenicama čekajući da se ona pojavi ili, još gore, pozvao pol iciju tvrdeći kako ima osećaj da se u njenoj kući nesto čudno dogaña. U svakom slučaju bi izdejstvovao da je vidi. Fila otvori vrata i skrsti ruke na grudima, ni sama ne znajući kako da se postavi prema ovom svojeglavom čoveku.

Stajala je, škiljeći u njega pod jakim jutamjim suncem. Na sebi je imao jednostavnu drap majicu i farmerke. Kosa mu je još uvek bila vlažna od tuširanja.

Izgledao je dobro, pomisli ona pomalo iznenañeno. Naravno, i dalje je delovao previše nezgrapno, ali je svakako bilo nečeg privlačnog u njegovoj pojavi. „Dobro jutro.” Njegov sivi pogled zadovoljno kliznu niz njenu figum, ulivajući joj dodatnu dozu nervoze. „Sta hoćeš?” Nije se nešto naročito brinula što zvuči neljubazno.

Nik podignu jednu ruku, širom otvorenog dlana. „Dolazim u mim i donosim darove”, reče, mašući belom papimom kesom u dmgoj mci. „Sta je to?” sumnjičavo upita Fila. „Kada sam sinoć video kako tamaniš moje sendviče sa tunjevinom, zaključio sam da je hrana najbolji način da doprem do tvog ledenog srca. Usput sam svratio u pekam koja je odmah pored mog motela i kupio domčak. Pretpostavljam da bi mogla bar da skuvaš kafu.” „Zašto?” ,,Da bismo mogli nešto da pijemo dok jedemo moju hranu i pričamo o tvom letnjem odmom.” Nik odgumu vrata i uñe unutra.

Uz frustrirani uzdah, Fila se pomeri u stranu. ,,U redu, uñi. O kakvom letnjem odmoru pričaš?” Ušavši u kuhinju, Fila priñe aparatu za kafu i poče da petlja oko njega.

„Sedi, Fila. Imam za tebe jedan predlog i bio bih ti veoma zahvalan kada bi se na minut skrasila dok ti sve lepo ispričam kako bi posle toga mogla do mile volje da skačeš od sreće.” Nik zauze jednu kuhinjsku stolicu i poče da otvara sendviče sa jajima i pogačice. ,,Da čujem.” Fila se spusti na dmgu stolicu, ne uspevajući više da ignoriše hranu. Tek tada je shvatila da je bila užasno gladna, baš kao i prethodne večeri.

Ovo je bila lepa promena. U poslednje vreme uopšte nije imala apetit. Jedini redovan obrok bio joj je večera pre koje je obično morala da iskapi nekoliko čaša vina kako bi, bar donekle, probudila želju za hranom. „Uskoro ćeš morati da doneseš odluke koje će uticati na živote mnogihljudi.” „Porodice Kastlton i Lajtfut.”

Nikove obrve se izviše iznad okvira njegovih naočara. „Ovo će možda da te iznenadi, Fila, ali porodice Kastlton i Lajtfot čine ljudi, kao što su Rut Spalding i deca koju si zbrinjavala.” „Učini mi uslugu, hoćeš li? Ne teraj me da osećam milosrñe prema porodicama Kastlton i Lajtfot; muka mi je od same pomisli na to”, odbrusi Fila i uze jedan sendvič, njuškajući ga sa neskrivenim zadovoljstvom. ,,Ne izgledaš kao da ti je muka”, primeti Nik, odmeravajući je na trenutak suženog pogleda. „Mislim da bi trebalo da nas upoznaš pre nego što odlučiš šta ćeš da uradiš sa svojim akcijama. Kada bi provela neko vreme sa porodicama verovatno bi promenila mišljenje o njima. Shvatila bi da su obični ljudi, baš kao i svi drugi.” „Sta mi to predlažeš? Da napravim žurku i pozovem ih?” „Mrtav sam ozbiljan. Trenutno su svi u Port Klakstonu i biće tamo još mesec dana. Neka vrsta letnje tradicije. Porodice Kastlton i Lajtfut veoma drže do tradicije. Možda bi i ti mogla da im se pridružiš. Dobila bi priliku da ih sve upoznaš, postaviš sva pitanja koja te muče i tek onda doneseš odluku o sudbini svojih akcija. Poseduješ veliku moć, Fila. Zar ne želiš pametno da je iskoristiš?” „Već imam dovoljno informacija o porodicama. Zapravo, više nego što mi je potrebno.”

Nikova usta se iskriviše u tužnu crtu. „Sve odreda si nas procenila i proglasila nepoželjnim, zar ne? Prethodno nisi upoznala nikog osim mene.” Istinitost njegovih reči je pomalo peckala Filu. Pokušavala je da se usredsredi na drugi

sendvič. „Jednostavno, smatram da neću dobiti ništa time što ću provesti vreme u Port Klastonu.” ,Fila, obe porodice imaju svoje probleme i svaka poseduje jednog ili dva skeleta u ormanu, ali niko od nas nije čudovište. I sama ćeš to shvatiti ukoliko me bolje upoznaš. Trebalo bi da to učiniš pre nego što doneseš konačnu odluku u vezi sa svojim nasledstvom.”

Netremice je gledala u njega. „Znaš šta? Stalno zaboravljam da si ti jedan od ‘njih’. Verovatno zato što te Krisi nikada nije spominjala. I sam si rekao da si napustio klanove pre tri godine. Ne mogu, a da ne primetim kako svaki put kada spomeneš porodice u tu grupu uključiš i sebe. Stalno govoriš u množini.” „Šta si drugo očekivala? Da poreknem da sam Lajtfut? Ne mogu to da učinim.

Imam nos, kapiraš”, reče, okrećući joj profil ne bi li potkrepio svoje reči.

Krajnje ozbiljna, Fila osmotri njegov nos. ,,Da li i ženska deca u vašoj porodici imaju takav nos?” „Nikada nismo saznali. Moji roditelji imaju samo mene. Nos sam nasledio sa očeve strane.” ,,A sa majčine?” oprezno upita Fila. „Moja majka je bila veoma lepa”, tiho uzvrati Nik. „Umrla je pre sedam godina.” „Zao mi je”, izusti Fila, ugrizavši se za jezik zbog svoje brbljivosti. „Spomenula si svoju baku, šta se dogodilo sa tvojim roditeljima?” upita Nik ne gubeći vreme. „Umrli su kad sam bila sasvim mala.” „Ko te je odgojio? Baka?”

Fila klimnu glavom. ,,Do moje trinaeste godine. Tada je i ona umrla.” ,,Ko se onda brinuo o tebi?” „Smeštena sam u dom.”

Nik se namršti. „Gospode, Fila. Bila si u jednom od onih mesta? Nisi imala drugih roñaka? Nikog ko bi te uzeo?”

Njegovo iskreno iznenañenje bilo je skoro komično. „Što se toliko čudiš, Nik. Kao što vidiš mnogi Ijudi završavaju na takvim ‘mestima’, kako ih ti zoveš.

Uostalom, nisu toliko loša, s obzirom na altemativu.” „Ali zar nije bilo baš nikogT5 bio je uporan.

„Mislim da negde imam par daljih roñaka. Ali, kada su čuli da je baka umrla nisu se pretrgli da me zbrinu. Moj socijalni radnik je uspeo da pronañe jednog od njih, tetku s mamine strane, ali je rekla da ne može da priušti da me primi kod sebe. Jedva je izlazila na kraj sa gomilom svoje dece, budući da ju je muž napustio.” „Gospode”, ponovi Nik glasom koji je zvučao kao molitva i kletva istovremeno.

Fila odmahnu glavom, osmehujući se bledo. „Zvučiš kao da ne možeš da zamisliš da živiš u hraniteljskoj porodici.”i „Ne mogu”, priznade on. ,,Od kada znam za sebe, oko mene su oduvek bile porodice Lajtfut i Kastlton. Da se nešto dogodilo mojim roditeljima dok sam bio mlañi, Kastltoni bi me uzeli kod sebe i podigli me kao svoje dete. Moji roditelji bi isto učinili za Darena. Oko toga se nikada nije pravilo pitanje. Zaboga, da se sutra nešto desi Darenu i njegovoj ženi, uzeo bih njihovog sinčića kod sebe”, Nik slegnu ramenima i nastavi, „podrazumeva se.” „Nemaju svi takav porodični klan, naročito po pitanju finansijskih izvora za izdržavanje siročadi svojih roñaka”, ogorčeno reče Fila. „Misliš da sam malo naivan po tom pitanju, je li?” suvo upita on. ,,Ne više nego što sam ja bila kada sam prvi put poslata u dom.” Fila nakratko sklopi oči. ,,S početka sam bila tako uplašena.^A onda sam upoznala Krisi. Bila je isto godište kao ja, mada mnogo iskusnija na neki način. Prošla je ratove. Veći deo života je provela po domovima. Više je volela to nego da živi sa svojom majkom koja se redovno lepila za siledžije koji su uživali u zlostavljanju njene kćerke. Bila je sama i bespomoćna.” „Sigumo je kod kuće bilo prilično gadno čim joj se više sviñalo u domu”, tiho zaključi Nik. „Jeste. U svakom slučaju, iz nekog razloga nijedna od nas to nikada nije sasvim razumela. Krisi me je uzela pod svoje i te prve godine mi pomogla da stanem na svoje noge; u stvari, pomogla mi je da preživim. Dugujem joj, Nik.” On ustade i poče da sipa kafu u dve šolje. „Zato misliš da ne možeš da je se odrekneš sada kada je pokojna? Na neki način se osećaš obaveznom?” „Bile smo tim. Bliske kao sestre. Bila mi je, godinama, sve na svetu. A sada je više nema.”

Fila oseti kako joj potisnute emocije naviru u uglove očiju. U poslednje vreme je plakala svaki put kada bi se dotakla te teme. Ta novootkrivena navika ju je naročito nervirala. Meñutim, ovog jutra je odbila da pusti suzama na volju.

Dugo je vladala tišina nakon koje je Nik prvi progovorio. ,JPoñi sa mnom na letovanje u Port Klakston, Fila. Pokušaj da otkriješ kakve su porodice i šta se stvamo dogodilo dok je Krisi bila s njima.” „Sta ako niko od njih ne bude hteo da razgovara sa mnom? Sta ako ne dobijem odgovore na svoja pitanja?” „Dobićeš.” „Kako znaš?” „Zato što ćeš biti sa mnom. Moraće da budu ljubazni prema tebi. Osim toga, i sama si rekla da ti treba odmor. Odlazak na more biće lepa promena posle Holoveja, veruj mi.”

Fila se zapita da li je Nik, bar delimično, bio svestan arogancije u svom tonu i ideji uopšte. Progutavši i poslednji zalogaj sendviča, ona poče da otresa mrve sa tirkiznih pantalona, pokušavajući da sabere misli.

Bilo je nekoliko prednosti u ovom čudnom, neočekivanom predlogu. Odlazak u Port Klakston će je, bar nakratko, izvući iz Holoveja, a nakon sinoćnog susreta sa Rut Spalding to je zvučalo više nego poželjno. Nik je bio u pravu. Dobiće priliku da upozna ljude s kojima se Krisi preganjala u poslednjih godinu dana. Ujedno će imati mogućnost da što više sazna o davno izgubljenoj porodici koju je Krisi otkrila. Fila je znala da će tada biti bolje opremljena informacijama kako bi donela pravu odluku u vezi sa K&L akcijama.

Meñutim, njena nepogrešiva ženska intuicija joj je govorila da je Nikodemas Lajtfut retko činio stvari iz milosrña. Imao je svoj interes. Pitala se šta bi to moglo biti. „Zašto ovo radiš, Nik?” „Rekao sam ti.” „Misliš na onu glupost o tome kako ću se tamo opustiti i doneti pravu odluku?

Ne padam na takve priče. Očigledno pokušavaš da pronañeš način da se dočepaš mojih akcija, zar ne? A u meñuvremenu, ne bi bilo zgoreg da me sve vreme držiš na oku.” „Sama odluči, Fila.” „Bilo bi nemoguće obezbediti letovanje na moru sada kada je leto u punom jeku”, primeti Fila, dvoumeći se i dalje. „Mogla bi da odsedneš u porodičnom letnjikovcu. Ima puno soba.” « „Ne dolazi u obzir”, spremno uzvrati Fila. Zn^la je da je bio u pravu za sobe. Krisi joj je opisala „letnjikovce” u Port Klakstonu koje su Lajtfuti i Kastltoni

sagradili jedne pored drugih. Po svoj prilici, to su bila dva mini gazdinstva po najvišim standardima. Ipak, nije imala nameru da živi ni u jednom od njih.

Nik više nije čekao na njen odgovor. Zgrabivši telefon sa zida on okrenu broj, strpljivo čekajući da se neko javi. „Hari, ovde Nik Lajtfut. Da. Odavno, čoveče. Slušaj, Hari, dolazim u Port Klaks na neko vreme i imam prijateljicu kojoj treba smeštaj. Imaš li nešto slobodno?”

Fila je smrknuto pratila razgovor narednih par minuta. Primetivši njen izraz lica, Nik upitno izvi obrve. „Stari Džilmarten će biti dovoljan, Hari. Ona dolazi četvrtog jula. Hoće li biti problema? Mislim da neće. Hvala ti, Hari. Vidimo se četvrtog.” Zadovoljan, Nik vrati slušalicu na mesto. „Sreñeno. Našao sam ti mali bungalov, blizu plaže. Nije daleko od porodičnih letnjikovaca. Potpuno opremljen. Kako ti zvuči?” „Zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Koji jadnik je izvisio?”

Nik slegnu ramenima. „Bračni par iz Sijetla koji stiže sledeće nedelje dobiće drugi bungalov. Neće ni primetiti razliku.” „Pretpostavljam da stari Hari duguje uslugu porodicama, i to ne jednu?” „Harija poznajem već godinama. Tata i ja smo išli s njim na peca-n je.” „Naravno. I sada nonšalantno podigneš slušalicu, a stari dobri Hari pretumba sve goste samo da bi za tebe našao sobu. Tek tako.”

Nik joj uputi sladak osmeh. „Nema svrhe biti Lajtfut, a da, s vremena na vreme, ne možeš da oprobaš koliko vrediš.” „Dobro veče, gospodine. Martini je gotov. Ko je pobedio?” Bilo je još nečeg, osim najdubljeg, najmračnijeg Teksasa u akcentu Teka Sermana, ali je uspeo da ga, nakon dugogodišnjeg treniranja discipline, dovede u granice klasičnog vojničkog otezanja. „Ja, naravno. Kladio sam se sa Fortmanom u pedeset dolara i razbio ga.” Rid Lajtfut priñe malom šanku za kojim je Tek Serman živahno mućkao koktel.

Kristalna činija pred njim bila je puna velikih zelenih maslinki. Rid ubaci led u visoku elegantnu čašu s nogom i posluži se martinijem iz šejkera. „Kakav nesposobnjaković. Loptica mu je upala u prokletu zamku šesnaeste rupe. Dok se iskobeljao, ja sam već bio na konju. Rasturio sam ga.” „Cestitam, gospodine.” Tek Serman naglo zastade, čekajući da skrene pažnju svog gazde.

Rik uze veliki gutljaj martinija i odmeri muškarca za šankom. Vilijam Tekam Šerman je izgledao kao isklesan u kamenu. Iako bivši marinac koji je najčešće nosio šarene havajske košulje i široke pamučne pantalone, odavao je utisak čoveka utegnutog u uniformu. Serman, koji je duboko zašao u četrdesete, bio je ćelav kao bilijarska kugla, sa ogromnim gustim obrvama i hronično ciničnim izrazom lica.

Godinama je radio za Lajtfute i bio im odan kao pas čuvar. Rid je verovao Teku Šermanu više nego bilo kome. „Šta nije u redu, Tek?” konačno upita Rid. „Ništa, gospodine. Samo sam u gradu čuo novosti. Hteo sam da vam kažem da mi je prokleto drago. Bilo je krajnje vreme.”

Ridov pogled odluta kroz prozor, zagledan u pučinu. Kroz drveće se naziralo beskrajno plavetnilo Pacifika. More je još uvek imalo čeličnoplavu boju, iako je kasno večemje sunce polako tonulo u crveni suton. „Znaš nešto što ja ne znam, Tek?” Tek pročisti grlo i skupi ruke na leñima, nalik stavu mimo. „Čuo sam za Nika, gospodine. To je sve. Sreo sam danas Harija. Sam mi je ispričao, gospodine.”

Rid se ukoči. ,,Do ñavola, o čemu pričaš, Tek?” tiho upita on.

Serman se lako nakašlja. „Izvinite, gospodine. Mislio sam da znate. Hari mi je rekao da mu je Nik juče telefonirao i rekao da četvrtog dolazi kući. Sa sobom dovodi prijateljicu. Žensku. Bio joj je potreban smeštaj i Hari joj je rezervisao bungalov u odmaralištu Džilmarten nedaleko odavde.” Ridov martini se umalo prosu usled nekontrolisanog trzaja mke. „Nik se vraća kući?” zblanuto ponovi on, streljajući pogledom Teka Šermana. „Javio je Hariju da se vraća ovde u Port Klaks?” „Tako je, gospodine. Kao što rekoh, mislio sam da znate.” ,,Ne, nisam znao.” Pitao se da li je Hilari znala. Ličilo je na nju da krije od njega informaciju do poslednjeg trenutka. Hilari je volela psihološke igre i bila je veoma dobra u njima. „Nik nije našao za shodno da obavesti svoju porodicu o tome.”

Sermanovo lice postade tamnocrveno. „Siguran sam da će to učiniti, gospodine. Verovatno je hteo prvo da obezbedi smeštaj za svoju, ovaj, prijateljicu pre nego što vam javi.” „Ta prijateljica. Da se nekim slučajem ne preziva Foks?” Hilari, Daren i Elinor su ga već nedeljama nagovarali da poseti Filadelfiju Foks. Do sada ih je ignorisao.

„Tako nekako, gospodine.” „Filadelfija Foks?” „Cini mi se da je Hari tako rekao, gospodine.” „Prokletstvo, šta to Nik sada smera?” promrmlja Rid, sebi u bradu. „Gospodine?” „Nije važno, Tek. Samo sam se pitao šta se kog ñavola dogaña.” „Izvinite, gospodine, ali meni se čini da je Nik saznao da je porodica u škripcu i odlučio da učini nešto po tom pitanju. Upravo ono što ste očekivali od njega, gospodine.” „Prilično vemješ u mog sina, Tek.” „Odavno ga poznajem, gospodine. Znam kako reaguje pod nekim zanimljivim okolnostima. Pravi Lajtfut. Kada stvari krenu nizbrdo, nijedan Lajtfut ne sedi skrštenih mku.”

Nik se vraća kući, Nešto što je u Ridu mnogo godina bilo zaleñeno, najednom poče da se topi. Osećaj je bio skoro bolan. On se zagleda u daleki horizont, upuštajući se po prvi put u poslednje tri godine u ozbiljna razmišljanja o budućnosti.

Do pre tri godine, osećaj budućnosti bio je pokretačka snaga u životu Rida Lajtfuta. Potreba da stvori nešto važno što će preneti na generacije iza sebe, održala ga je tokom gladnih godina kada su Kastlton & Lajtfiit teško poslovali, boreći se sa jakom konkurencijom u svetu elektronike i visoke tehnologije. Taj iskonski nagon za preživljavanjem pomogao mu je da pregura period duboke tuge i očajanja nakon smrti njegove prve žene pre sedam godina.

Meñutim, Ridova strasna borba za budućnost počela je da jenjava. Umrla je onog dana kada je Nik otišao, a dokrajčena je one noći kada je Hilari izgubila bebu.

Ali sada, nakon samo nekoliko jednostavnih reči, mogao je da oseti kako se žar u njemu ponovo raspiruje.

Nik se vraća kući.

Opominjao je sebe da tom dogañaju ne pridaje veliku važnost. U suštini je sve ostalo nepromenjeno. Prošlost se ne može tek tako izmeniti. Sve što se pre tri godine dogodilo, još uvek je bilo zatočeno u vremenu. Hteli ne hteli, svi su morali s tim da žive.

Ali koliko god se trudio da realno gleda na povratak svog sina, Rid nije mogao da spreči neodoljivi osećaj olakšanja koji je strujao njegovim žilama. Nik se vraća kući.

Cinilo se da je za to trebalo da zahvali onoj drskoj i bezobraznoj plavuši koja je prošle godine kao bomba uletela meñu Kastltonove. Pitao se da li će se Foksova pokazati podjednako eksplozivnom.

Nema razloga za brigu, zadovoljno se tešio. Zvučalo je kao da je Nik već imao devojku pod svojom kontrolom. Budući da se svesno upustio u ovaj poduhvat, verovatno je bio siguran da će uspeti da ga istera do kraja. Uostalom, bio je Lajtfut. „Zdravo, Ride. Pretpostavljam da si čuo vesti? Ceo grad bruji.”

Rid se okrenu na zvuk hladnog, savršeno moduliranog glasa svoje žene. Na vratima sobe stajala je Hilari, obučena u svilene pantalone i gracioznu bluzu koja je isticala njen elegantni vrat. Kao i uvek, njegov pogled okrznu zlatnu burmu koju joj je pre tri godine stavio na ruku. ,,Da, maločas”, uzvrati Rid, trudeći se da zvuči savršeno prirodno. Primetio je da je to sve češće činio u Hilarinom prisustvu. Kao da je donekle uživao u tome što joj ne pokazuje reakciju koju je očekivala ili priželjkivala. „Izgleda da se Nik vraća na adekvatno spektakularan način. Verovatno će se spustiti padobranom na travnjak, praćen vatrometom. Tek, sipaj mi piće, molim te.” ,,Da, gospoño. Uobičajeno?” Tekov glas bio je odsečniji nego pre. Uvek je uzdržanim tonom razgovarao sa Ridovom dmgom ženom.

Naravno, Tek.” Hilari ga nijednom nije pogledala. Fokusirala se na svog muža dok joj je Tek mućkao svež martini. „Pretpostavljam da Nikov povratak ima nekakve veze sa onim akcijama?” „Trebalo bi da je tako”, tiho uzvrati Rid. „Pitam se šta planira da uradi.” Hilari podignu svoj martini i poče da se igra sa maslinkom nabodenom na čačkalicu. „Hari je spomenuo Foksovu kao Nikovu prijateljicu. Ne misliš valjda da će Nik pokušati da joj izvuče akcije uz pomoć svog šarma?” „Nemam pojma.” Rid nije želeo da joj pmži zadovoljstvo glasnog nagañanja o namerama njegovog sina, iako se u sebi pitao isto to. Bio je donekle razočaran sopstvenom sitničavošću. Eto na šta se sveo njegov odnos prema njegovoj lepoj, mladoj ženi. Prećutno bojno polje vladalo je meñu njima već duže vreme, bojno polje na kojem se borba nije vodila rečima već hladnim izlivima učtivosti i totalnim nedostatkom spoljašnjih emocija.

„Hari kaže da je Nik naglasio da će Foksova odsesti sama u Džilmartenu. Baš čudno. Zamisli Nika koji brine o smeštaju. No dobro, to verovatno znači da bi trebalo da mu pripremimo sobu ovde.” „Nego šta”, procedi Rid, gubeći nakratko delić samokontrole. „Naravno da će odsesti ovde. Ovo je njegov dom”, odbrusi Rid i proguta ostatak martinija u jednom halapljivom gutljaju.

Svi gradići u istočnom Vašingtonu bili su, na ovaj ili onaj način, slični, zaključi Fila. Posao ju je odveo u mnoge od njih. Radni i nepretenciozni, uglavnom su se bazirali na stočarstvu i zemljoradnji nepreglednih imanja koja su ih okmživala.

Holovej nije bio ništa dmgačiji. Na ulicama je bilo više kamioneta od bilo čega dmgog. Trgovačka oblast u centm grada sastojala se iz tri banke, dve benzinske pumpe i nekoliko restorana brze hrane uključujući staromodne drajv-in hamburgerije i sijaset različitih radnjica.

Uglavnom su to bile prodavnice tekstilne robe, gvožñurije, alata, radne odeće kao i agencije za nekretnine. Većina radnji izgledala je krajnje depresivno i to s razlogom. Novi tržni centar u suseñnom gradu isisao je iz Holoveja najunosnije poslove.

Okolina grada bila je takoñe tipična za ovaj deo zemlje. Nepregledna bezvodna pustinja kojoj su se posetioci uvek i iznova divili, ubeñeni da je država Vašington tipičan preñstavnik klime tropskih, kišnih šuma, bila je ispresecana bujnim obradivim površinama. Ponekad kada bi godine bile izuzetno sušne, najjači utisak su ostavljali suvi vetrovi, podižući prašinu koja bi se nakon toga satima kovitlala vazduhom. Zimi je efekat bio veoma sličan, samo u beloj boji. Mećave su vejale danima, izazivajući prekid svakog saobraćaja, ostavljajući Ijude zatočene u svojim domovima.

Elem, danas je vreme bilo mimo, nebo kristalno čisto, bez oblačka, nadvijajući pustinju do zašiljenih planinskih vrhova u daljini.

U Holoveju nije bilo ničeg lošeg, pomisli Fila. Odrasla je u gradiću sličnom njemu. Zato ga je znala u dušu. Meñutim, najednom je bila svesna saznanja da će drage volje otići iz njega.

Sedela je za stolom od sive iverice u Emerson kafeu, sa okmjenom šoljom punom kafe pred sobom. Napolju, na trotoaru, nekoliko ljudi je žurilo da se iz svojih usijanih automobila preseli u obližnju klimatizovanu poslovnu zgradu.

„Danas će biti pravi pakao”, zaključi Telma Anderson, spuštajući se na stolicu preko puta nje.

Fila se osmehnu svojoj prijateljici i bivšoj šefici. „Predugo živiš ovde, Telma.” „Kako to misliš?” obrecnu se starija žena, gledajući je začudeno. „Definitivno si previše dugo u Holoveju čim su vremenske prilike prva stvar koju primećuješ.” „Ovo je farmerska zemlja”, reče Telma u edukativnom maniru. „Farmeri uvek pričaju o vremenu. Zar ne vidiš da se prilagoñavam. Kakva je kafa?”! „Lošija no ikad.” „Super. I ja ću kafu”, dobaci konobarici za šankom koja joj uzvrati klimanjem glave. Telma se okrenu ka Fili sa neskrivenom pronicljivošću u očima. „Dakle, odlučila si da to učiniš, a? Odlaziš zauvek? Nema šanse da te nagovorim da se vratiš na stari posao?”

Fila odmahnu glavom. „Nikakve. Ali nedostajaćeš mi, Telma.” Zaista je to mislila. Nedostajaće joj kratka poslovna frizura, stroge marinskoplave suknje i bele bluze njene dugogodišnje koleginice i prijateljice. Telma je poznavala sve tajne metode uspešne papirologije u pretrpanom sistemu koji je, s vremena na vreme, pretio da sam sebe uguši usled mnogostrukih izveštaja koji su se pravili u trostrukim primercima.

Telma je bila posvećena svom poslu i uspešna u onome što radi, ali negde usput je naučila trikove emotivnog isključivanja iz materije kojom se bavila kako bi sačuvala svoje mentalno zdravlje. Po završetku suñenja Ilaji Spaldingu, Fila je znala da više nikada neće biti u stanju da razvije tu vrstu odstojanja. Završila je karijeru socijalnog radnika, za svagda. „Moram da pobegnem, Telma. Treba mi promena.”

Telma je ozbiljno pogleda. ,,U pravu si”, konačno reče. „Prošla si kroz pakao.

Potrebno ti je vreme da se oporaviš. Jesi li bar malo bolje?” „Malo.” Fila se ponovo osmehnu, shvatajući da je to bila istina. Osećala se bolje, sreñenije, naročito od kada je odlučila da otputuje u Port Klakston. „Letovanje na obali će ti prijati. Uvek si volela okean. Hoćeš li imati dovoljno novca?” ; „Hoću, zahvaljujući Krisinoj polisi osiguranja. Nema mnogo, ali zajedno sa mojom ušteñevinom biće dovoljno za neko vreme.”

„Kako si uspela da nañeš smeštaj na samoj obali u ovo doba godine?” upita Telma. „Port Klakston mora da se rezerviše nekoliko meseci unapred. Znam, jer sam i sama dvaput pokušala tamo da letujem.” „Neko koga poznajem je potegao svoje veze.”

Telma se naceri. „Muškarac?” „A-ha.” „Pa, dobro za tebe. Sada treba samo da zaboraviš na suñenje i smrt svoje prijateljice. Vreme je da sve to ostaviš iza sebe, Fila.”r Fila slegnu ramenima. Nije htela da objašnjava Telmi da je Krisina smrtjoš uvek bila sveža u njenoj glavi i da će joj trebati još mnogo vremena da je zaboravi. „Ostaćemo u kontaktu, zar ne, Telma?”t e „Naravno da hoćemo. Ovaj grad neće tako lako zaboraviti Filadelfiju Foks. Da nije bilo tebe, Ilaja Spalding nikada ne bi bio priveden pravdi. U Centru za socijalni rad, ti si naša heroina.” „Ti bi ga sredila, pre ili kasnije.” „Kasnije, možda.” Telma je zvučala skeptično. „Posle mnogo, mnogo zlostavljane i psihički unakažene dece. Kasnije bi bilo previše kasno za mnoge od njih”, nastavi Telma odmahujući glavom. „Slučajevi kao ovaj su tako prokleto frustrirajući. Svi u Centru su znali šta se dogaña, ali niko nije mogao ništa da dokaže. Svaki put kada bismo poslali šerifa na Spaldingovu farmu stvari su bile u savršenom redu. Deca su se previše plašila da bilo šta zucnu, a Spaldingova žena je bila beskorisna.” „Rut ga se takoñe plašila baš kao i deca. Istovremeno je očajnički pokušavala da ga zadrži. Volela ga je na neki svoj uvmut način.” „To je bolesna ljubav, ako pitaš mene.” „Takvu vrstu ljubavi stalno viñamo u ovom poslu, Telma. Bolesnu ljubav.” „Znaš kako, Spalding je sada u zatvoru i tu će ostati još narednih godinu i po dana. Zahvaljujući tebi. Steta što se sve onako izdešavalo. Mogla si da budeš ozbiljno povreñena, pa čak i mrtva. Naježim se svaki put kad se setim kako si se za dlaku izvukla.” „I ja”, priznade Fila. Ponekad je osećala i više od naježenosti. Ponekad je imala noćne more nakon kojih se budila u hladnom znoju. „Cula sam da si sinoć u restoranu imala susret sa gospoñom Spalding Je li to tačno?” „Jeste. Ta žena užasno pati, Telma.”

„Bojim se da u tom stanju može da bude veoma opasna, Fila. Kloni je se, molim te?” „Možda je to i najveći razlog mog odlaska.” Medutim, instinkti su joj govorili da joj Rut Spalding nije predstavljala neku veću pretnju. „Slažem se. Poñi na more, draga moja, i potrudi se da povratiš onaj stari sjaj u očima.” „Nisam znala da moram da vraćam sjaj u očima”, osmehnu se Fila. „E, pa moraš. U stvari, čini mi se da sam u poslednje vreme otkrila nekoliko iskrica.

Izgleda da si se u poslednjih par nedelja malo povratila.” „I ja mislim. Hvala ti.” Fila duboko uzdahnu. „Telma, malo se plašim.l „Napuštanje karijere je uvek pomalo rizično”, blago reče Telma. „Imam osećaj da napuštam nešto više od karijere. Kao da mi se ceo život menja iz korena, mada nikako ne mogu da sagledam novi pravac u kojem treba da krenem.” „Jaka si ti, mala. Nemoj to nikad da zaboraviš. Hoćeš mali savet?” „Svakako.

Ti si jedna od retkih ljudi čije savete uvažavam i ti to znašfl „Pažljivo biraj kada budeš birala svoj sleñeći posao. Dobar si socijalni radnik, jedan od najboljih, ali si individualac. Urbani gerilac koji prkosi sistemu. Uvek izvrdavaš pravilima i pomeraš granice. Posle izvesnog vremena, to ume da bude veoma napomo.”

Fila nabra nos. „Mislila sam da nisi primetila.”

Melma slegnu ramenima. „Uglavnom sam te puštala zato što sam htela rezultate, a znala sam da ti možeš da ih postignes. Ipak, to je teži način rada. Teži za tebe. Mislim da nisi stvorena za rad u birokratskom sistemu kao što je naš, gde se greške sagledavaju u vidu pomalo uništenog života. Ali ti si roñeni borac.

Izbavitelj drugih. Takva si po prirodi, Fila. To je jedna od tvojih uzdanica. Ujedno i tvoja najveća slabost. Imaj to u vidu kada budeš tražila svoj sledeći posao.”

Kasnije te večeri, Fila je završila sa pakovanjem i izašla u dvorište da još jednom osmotri kućicu u kojoj je živela poslednje dve godine. Bila je to najbolja verzija doma od kada joj je baka umrla. Tužno je shvatila da ovo, nekada udobno utočište, sada deluje tako prazno i beživotno.

Biće još kuća, hrabrila je sebe. To je jedna od onih stvari koju je naučila u domu. Uvek je bilo još kuća. Jednog lepog dana imaće onu koja će pripadati samo njoj; pravi dom. Zauvek.

Nije puno spakovala, samo svoje lične stvari i knjige od kojih nije mogla da se odvoji. Veći deo nameštaja i kuhinjske opreme spremila je u ostavu. Telefon će ujutru biti isključen.

Bila je svesna činjenice da još nije znala gde će živeti u narednih mesec ili dva. Osećala je da počinje od nule i da tako mora biti.

Zatvorila je vrata svoje karijere socijalnog radnika onog dana kada je svedočila na suñenju Spaldingu. Sebe više nije smatrala profesionalcem. Pimirila se s tim. Sa svim onim što je učila i za šta se obučavala bilo je svršeno.

Glupe suze ponovo joj zapeckaše oči. Fila zagnjuri glavu u šake i obrisa suze baš u trenutku kada se začu telefonsko zvono. Zahvalna što je prekida u ovako sumomim mislima, ona podignu slušalicu. „Halo?” „Halo.” Nikov glas je preko telefona zvučao mimo i staloženo baš kao i uživo. „Zovem da vidim kako napreduje pakovanje.” „Završeno je. Sutra ujutru odlazim.” Fila se spusti na jedan od svojih kofera, nameštajući slušalicu udobnije na uvetu. Iz nekog čudnog razloga više joj se nije plakalo. „Ne brini, četvrtog ću biti u Port Klakstonu.” p „Imaš li olovku?

Objasniću ti kako da doñeš do letnjikovaca.” fe „Da. Čekaj samo da je pronañem, tu je negde”, reče, zagnjurivši mku u svoju torbu u potrazi za olovkom i papirom, nadajući se da će njegovo objašnjenje potrajati. Večeras joj je trebalo dmštvo, bilo čije, pa čak i Lajtfutovo. „Može, pričaj.”

Koncizno joj je pričao kako da se najbrže i najlakše snañe u Port Klakstonu.

Cinio je to na sasvim nov, revnostan način na osnovu kojeg je mogla da zaključi da je po prirodi bio vrlo metodičan i organizovan. Imaće to na umu, reče ona sebi.

Metodični, organizovani konzervativci su retko činili stvari bez posebnog razloga.

Definitivno nije bio impulsiVan tip.

Kada je završio, Fila ćušnu papir nazad u svoju torbu, pokušavajući da iznañe način da produži telefonski razgovor. S druge strane žice, vladao je muk iščekivanja. „Sta radiš?” konačno upita ona, zvučeći pomalo tupavo. „Trenutno? Sredujem neke stvari ovde u Santa Barbari kako bih mogao da odsustvujem par nedelja, ne brinući o tome da li će se firma raspasti.” „Oh.” ,,Da. Ništa preterano uzbudljivo.” „Jesi li se spakovao?” „Jesam. Šta si večerala?” „Ništa. U kući nema više ništa za jelo.”

Nik promrmlja nešto što je zvučalo kao psovka. „Zašto nisi otišla u grad i pojela hamburger ili nešto slično?” „Nisam gladna.” „Obećaj mi da ćeš doručkovati pre nego što sutra kreneš na put, okej?5! „Zašto da ti obećam?” „Učini mi. Imam osećaj da se ne hraniš pravilno.”

Nije joj bilo do svañe. „Dobro, dobro, doručkovaću. Srećan?” „Zasad. Vidimo se uskoro, Fila. Laku noć.” „Laku noć”, tiho uzvrati Fila i nevoljno spusti slušalicu. Stomak joj je krčao.

Ipak je bila malo gladna. Možda bi mogla da otrči do grada i smaže hamburger.

Fila je još uvek sedela na svom koferu, zbunjeno se pitajući koliko je zaista bila gladna, kada se telefon ponovo oglasi. Ona skoči i podignu slušalicu, podsvesno se nadajući da je Nik izostavio neki detalj tokom pret hodnog razgovora pa je sada zove da dopuni svoje objašnjenje. „Halo?” „Nije gotovo, kučko, samo zato što odlaziš iz grada. Nije gotovo. Lagala si.

Lagala si za mog muža. Sada je u zatvoru zato što si lagala. Odveli su svu decu.

Više nemam ni decu ni muža, sve zbog tvojih laži. Uništila si mi život.” Fila oseti kako joj se utroba grči i brzo spusti slušalicu, prekidajući optuživačke jecaje Rut Spalding.

ČETVRTO POGLAVLJE Nije bilo prvi put da Fila stoji na kapiji i izmeñu rešetaka zuri u veliku porodičnu zabavu koja nije uključivala nju. Svoje pubertetske godine, Krisi i ona su pretežno provodile posmatrajući slične hepeninge, naravno, sa strane.

Meñutim, Fila je morala da prizna da je prvi put u zivotu stajala pred ovako elegantnom kapijom i prvi put gledala u ovako veselu i brojnu žurku. Kada Lajtfuti i Kastltoni slave Četvrti juli onda su svi napolju. Fila je imala utisak da je na žurku došao ceo Port Klakston.

Obgrlivši prstima gvozdenu šipku, radoznalo je posmatrala veseli prizor. Na nepreglednom travnjaku, neobično zelene boje, vrzmali su se muškarci i žene u šortsevima, majicama na bretele, lakim letnjim košuljama i farmerkama. Sa obe strane, pušila su se ukupno četiri dugačka roštilja opremljena timovima

profesionalnih kuvara. Primamljiv miris pečenih bifteka i hamburgera širio se vazduhom. Kukumzni klipovi obmotani aluminijumom virili su iz užarenog ćumura. Činije sa krompir salatom, sezonskim salatama i pikantnim prelivima bile su rasporeñene po okolnim stolovima. Pivo i sokovi su se točili pod prugastom nadstrešnicom ogromne tende.

Sve je bilo na nivou, patriotski i tradicionalno i, naravno, sve je delovalo tako skupo i otmeno.

Dve veličanstvene kuće sa dugačkim, elegantnim stubištima uzdizale su se iznad travnjaka. Gledale su na otvoreno more dok su ih ljupko okmživala pošumljena brdašca.r Letnjikovci porodica Lajtfut i Kastlton bili su identični, na dva sprata i okrečeni u belo. Brojni prozori imali su prijatne tamnozelene roletne.

Fila je mogla da vidi zelene ljuljaške na verandi iza stubova elegantnih stubišta.

Znala je da nijedan komadić nameštaja u ovim bogataškim kućama nije datirao kasnije od 1850. godine.

Na momenat joj prolete kroz glavu da je tokom vožnje možda negde omanula i obrela se na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme. Recimo u Virdžiniji: ili u Merilendu, negde na početku devetnaestog veka. jjs,Kako mogu da vam pomognem, gospojice?”

Nimalo ljubazno pitanje; ovo je bio direktan izazov. Fila se trgnu na ovaj grub muški glas iza sebe. Kada se osvmula, očekivala je da će ugledati uniformisanog čuvara naoružanog automatskom puškom i velikim psom.

Pred njom je stajao zdepasti, ćelavi muškarac u istinski spektakularnoj havajci. Uprkos veselim bojama, njegova košulja jojnije delovala nimalo utešno.

Njena duboko usañena averzija prema ljudima koji bi mogli da joj govore šta treba da radi, izbi na površinu. ,,Da mi pomognete?” slatko ponovi ona. „Sumnjam. Ne izgledate kao čovek od pomoći”, procvrkuta ona i okrenu mu leña, nastavljajući da posmatra praznički piknik porodica Kastlton i Lajtfut. „Zabava nije otvorena za turiste, samo za lokalno stanovništvo, a siguran sam da vas ne prepoznajem, gospojice. Moraćete da se udaljite.” ,,U redu, generale, ovde sam na zahtev njegovog gospodarstva”, dobaci Fila, bez osvrtanja. „Šta lupetaš, kakvog gospodarstva? Prestani sa komedijom, sestro i kidaj odavde. Ovo je privatan posed. Niko ne može da proñe kroz ove kapije ukoliko nije lokalni stanovnik ili porodični prijatelj.”

Dlan veličine i težine poljoprivredne alatke obujmi joj rame.

Fila izgubi nerve i pokuša da se otarasi njegove olovne ruke, ali uzalud. To je samo još više razbesne. „Skidaj ručerdu s mene, majmune. Rekla sam ti, došla sam sa pozivnicom.” „Nije valjda? Daj da vidim.”

Fila ga pogleda u lice kojim su dominirali, očigledno više puta lomljen, nos i tanki, oštri brkovi koji su pratili liniju njegovih cinično-stisnutih usana. Bilo je neke čestitosti u njegovom držanju koja se nije mogla sakriti. „Bivši marinac?” oproba ona sreću. ,,Za vašu informaciju, ne postoji nešto što se zove bivši marinac. Marinac je marinac dok god je živ.” ,,E baš šteta”, zaključi Fila. „Tebi će to svakako biti užasan teret koji ćeš morati da nosiš do kraja života.”

Crvenilo prekri njegovu već preplanulu, grubu kožu. Tanki brčići se trznuše, a sitne okice iskolačiše od besa. „Slušaj ti pametnjakovićko jedna.” ,,Da me nisi pipnuo, inače ću angažovati advokata koji će te tužiti odavde pa sve do obala Australije!” ,,Ma nemoj? E pa onda ću da ti dam dobar razlog da me tužiš.” Bez ika kve najave, on stegnu obruč oko njenog pojasa i prebaci je preko ramena.

Fila vrisnu iz sve snage, ali uzalud. Kroz bujno zelenilo žive ograde, razdragani i nasmejani gosti nisu mogli da je čuju. „Spuštaj me dole ili ćeš završiti u zatvoru, tako mi Boga”, siktala je, razjareno ga udarajući pesnicama po leñima.

Izgledalo je kao da tuče slona. Nije je stiskao tako da nije imala razloga za paniku, mada je iz dna duše mrzela svaku vrstu maltretiranja>„Ti si tipičan primer imbecila koji nastaju kao posledica vojničkog mentalitetft ove zemlje. Odakle si rodom? Je li to neki tajni vladin program koji štancuje siledžije? Spusti me” „Zdravo, Tek. Vidim, odmah te je osvojila. Dobra je u tome.” „Nik!” Fila podignu glavu na zvuk poznatog iritirajuće smirenog glasa. „Hvala nebesima što si stigao. Učini nešto, odmah. Ovaj čovek je poludeo.” „Gospodine. Pa to ste vi.” Majmun je zvučao oduševljeno, s gañenjem pomisli Fila. „Dobro došli kući, gospodine. Prokleto nam je drago što ste se vratili.”

Fila se pomamno cimnu. „Nik, preduzmi nešto. Kaži ovom monstrumu da me spusti. A onda pozovi policiju. Ovaj čovek je izuzetno opasan. Hoću da ga uhapse zbog fizičkog nasrtanja.”

,Tek ne bi ni mrava zgazio, osim kada ga isprovociraju”, raspoloženo reče Nik. „Naravno, kad ideš okolo i provociraš ljude moraš da očekuješ neku reakciju, Fila.” „Nisam ga provocirala. Branila sam svoja ustavna prava, zaboga. Naredi mu da me odmah spusti ili ću zajedno tužiti i njega i Kastlton & Lajtfut. Siguma sam da će dobar advokat uspeti da dokaže kako onaj koji je unajmio ovog tipa nije nimalo kriv što ga je mnogo loše procenio.”o ^Prokletstvo, gospodine, ovo je ona, zar ne? Ovo je ta prijateljica za koju mi je Hari rekao da je dovodite sa sobom?” „Bojim se da jeste. Filadelfija Foks, dozvoli da te upoznam. Ovo je Vilijam Tekam Šerman. Stari porodični prijatelj. Godinama radi za Lajtfute. U stvari, od kada se povukao iz aktivne službe.” „Otpusti ga”, uzvrati Fila. „Najbolje da je sada predaš meni, Tek. Ponekad ume da bude malo napoma.” „Kako da ne, gospodine. Zao mi je zbog nesporazuma”, procedi Tek, podižući svoj teret uvis. Potom obgrli Filu oko pojasa i poče da je spušta. „Samo sam je pitao ko je i šta je, a ona je odmah počela da se šegači sa mnom.” „To liči na nju.” „Rečeno mi je da stražarim da neko ne pokuša da proñe kroz kapiju. Prošle godine su dvojica motociklista pokušala da upropaste zabavu. Dobro su me nasekirali pre nego što sam uspeo da ih se otarasim.” „Zar ti ličim na neku motociklističku dromfulju, idiote?” Fila na trenutak sklopi oči, jer joj se nebo okretalo oko glave. Nestrpljivo je čekala da pod nogama oseti čvrsto tlo. Mada i dalje u vazduhu, nije prestajala da brblja. „Apsolutno nedopustivo. Ne mogu da verujem da ovaj čovek godinama radi tako poverljiv posao za tvoju porodicu, Nik. Da ne postavljate možda mine pod travnjakom?

Držite li krokodile u bazenima oko kuće? Ima li još vojničkih robota u blizini? Uzi verovatno držite u hodniku... jaaao! NikT Drugi par ogromnih ruku uhvati je oko struka i sledećeg trenutka, Fila je visila sa Nikovih širokih ramena. „Upotrebiću svoje Kastlton & Lajtfut akcije da obe porodice dovedem do bankrotstva!” Očajnički je proklinjala. „Pobogu, ženo, smiri se. Tek, odavde ja preuzimam stvar. Vidimo se malo kasnije.” „Razumem, gospodine. Budite sigumi u to. Stvamo mi je drago što ste se vratili.”

„Hvala ti, Tek. Pitam se da li će i ostalima biti drago.” „Siguran sam da hoće, gospodine. Ne sumnjam u to.”

Uprkos položaju u kojem joj je glava visila naopačke, Fila je mogla da uhvati izraz na licu Teka Sermana. Siroko se osmehivao Niku. Jedan od članova imućnog klana koji je, po svoj prilici, bio srećan što vidi izgubljenog sina. Naravno, Tek nije bio član porodice, podseti ona sebe. Samo plaćenik.” „Spusti me, Nik. Preterao si sa šalom.” Kapije od kovanog gvožña promicale su joj pored glave dok je Nik koračao ka letnjikovcu. Kada je spustila pogled videla je duboko zelenilo pod njegovim stopama. „Danas je praznik Četvrti juli, Fila”, pojasni on. „Malo šale neće biti na odmet.” „Dakle Lajtfuti se ovako zabavljaju, je li? Maltretirajući nevine že-n e?” „Nikada pre nisam ni pokušao”, zamišljeno reče Nik i kliznu rukom po njenoj nozi naviše. Srećom, na sebi je imala farmerke. Zatim joj blago stisnu butinu i reče: ,,I nije tako loše.” Fila oseti kako je obliva rumenilo.

Pre nego što je stigao da nastavi, prekide ga muški glas. Bio joj je odnekud poznat. Baršunast, oblikovan i veoma gladak. Fantastičan muški glas koji je bio u stanju da natera svakog slušaoca da poveruje u sve što mu kaže. Da, pričala je s njim preko telefona. Glas je pripadao Darenu Kastltonu. ,,Cao, Nik. Sta to tegliš? Tvoja tehnika udvaranja pretrpela je znatne promene u protekle tri godine?” „Nikada nisam bio vešt kao ti, Darene.” „Neke stvari dolaze same po sebi. Ti si Lajtfut, a ne Kastlton. Ali svakako dosad nisi koristio taj metod unošenja u kuću preko ramena. Ovaj primerak mora da je zanimljiv.” „Jeste.” „Drago mi je što te vidim, Nik.” Darenov glas naglo postade ozbiljan. „Prokleto mi je drago. Prošlo je mnogo vremena.” „Samo se nadam da je prošlo dovoljno.”

Fila oseti kako se Nikova ñesna ruka podiže s njene butine i shvati da se rukuje sa Darenom. „Ukoliko ste vas dvojica završili sa pozdravljanjem, volela bih da me neko spusti na zemlju.” „Mislim da je malo nervozna, Nik.” „Nisamja kriv. Podžapala se sa Tekom na glavnoj kapiji.” Jednim gipkim pokretom, Nik spusti Filu na zemlju i kroz osmeh nastavi da je gleda kako sklanja

kosu s lica i popravlja svoju cvetnu majicu. „Darene, ovo je gospoñica Filadelfija Foks.”

Fila odmeri naočitog muškarca pred sobom. Bio je Nikovih godina, ali to je bila jedina sličnost izmeñu njih dvojice. Dok je Nik bio krupne, čvrste i pomalo sirove grañe, Daren Kastlton bio je vitak i graciozan, aristokratskog držanja.

Na licu je imao nekoliko oštrijih crta, taman dovoljno da se ne bi reklo da poseduje žensku lepotu. Osmeh mu je odisao savršenstvom koje se viñalo samo na reklamama. Njegova svetlobraon kosa i bistre oči plave boje davale su mu onaj tipičan američki izgled koji je ljudima ulivao poverenje na prvi pogled.

Morala je da prizna da je bilo nečeg neodoljivog u vezi sa Darenom Kastltonom, nečeg što je prevazilazilo granice šarma. Na pamet joj pade reč harizma i Fila ubrzo shvati da mu uzvraća osmeh. Prihvativši njegovu ispruženu ruku, ona procvrkuta: „Drago mi je, gospodine Kastlton.” „Darene”, ispravi je on, bez oklevanja. Stisak njegove ruke bio je cvrst. „Cast mi je, Fila. Izvini zbog onog na kapiji. Tek svoje dužnosti često shvata previše ozbiljno.” „Verovatno zbog vojničkog mentaliteta”, pojasni Fila. ,,To je ozbiljan hendikep.” „Možda si u pravu.” Daren razmeni brz pogled sa Nikom. „Pretpostavljam da porodice Kastlton i Lajtfut prilično pate od tog sindroma”, promrmlja Fila. „Neki od nas se trude da se izdignu iznad toga”, reče Daren, ne skidajući s lica svoj očaravajući osmeh.

Za života, Krisi je malo poštovala muški rod uopšte, ne uvažavajući ih tokom razgovora, bilo uživo ili preko telefona. Muškarci su bili samo stvorenja za manipulisanje kada se od njih mogla izvući korist. Meñutim, O Darenu Kastltonu je izrekla jednu ili dve primedbe kojih se Fila dobro sećala. Spremaju ga za političku karijeru, bile su Krisine reči. Verovatno će biti dobar u tome. Savršen osmeh i savršena žena koja je odabrana specijalno za potrebe žene jednog političara. Hilari kaže da su porodice voljne da finansiraju njegovu kampanju. Kandidatura iziskuje brdo novca, tako kaže i puno energije.

Naravno, Lajtfuti i Kastltoni imaju oboje. „Hajde da nešto prezalogajite. Rid je glavni na roštilju, kao i obično. Znaš koliko uživa u tome.” Daren pogleda u Nika. „Tvoj otac jedva čeka da te ponovo vidi, Nik.”

„Stvamo?” Nik nehajno prebaci ruku preko Filinih ramena, koračajući ka roštiljima. „Pruži mu šansu, okej?” tiho izusti Daren. „Šta misliš hoće li je on meni pmžiti?” „Mislim da će sve biti dobro ako svi damo sve od sebe da tako i bude”, zaključi Daren. „Jesi li gladna, Fila?”

Ona udahnu pikantne arome koje su dopirale iz pravca roštilja, iznenañena otkrićem da se raduje hrani. ,,Da, mislim da jesam.” „Odlično. Ima dovoljno za sve.”

Fila ga pogleda. „Slavite li svake godine Cetvrti juli na ovaj način? „Svake godine od kad Nik i ja znamo za sebe. Porodična tradicija. Lokalno stanovništvo računa na to.”

Fila klimnu glavom, svesna težine Nikove ruke oko svojih ramena, Pitala se šta mu je ovo značilo. Njegova nonšalantna posesivnost je dekoncentrisala i istovremeno intrigirala. Ovo je bilo prvi put da ga vidi nakon što je otišla iz Holoveja. Morala je da prizna da ju je pomalo brinuo neobičan talas uzbuñenja u trenutku kada ju je prebacio preko ramena.

Na pola puta do roštilja, dva velika, snažna psa veselo protrčaše kroz .gužvu, ustremljeni ka novopridošlicama. Nik oduševljeno čučnu da ih pozdravi, češkajući ih iza ušiju. „Izgleda da te nisu zaboravili”, primeti Daren. i „Koje su rase?” oprezno upita Fila u trenutku kada psi tamne dlake okrenuše svoje krupne glave u njenom pravcu. i;,„Rotvajleri”, uzvrati Nik.m mmh. sam”, promrsi Fila. „Psi ubice.” Ona pokuša da ustukne, ali životinje gumuše svoje radoznale njuške u njene dlanove.

Nije bila dovoljno brza. Uzdahnuvši sa olakšanjem, ona im žustro potapša glave.

Očigledno su uživali u ovom izlivu pažnje, željno tražeći još. „Pazi ovo?” osmehnu se Daren. „Izgleda da im se sviñaš, Fila. Nikada to ne rade. Obično im treba vremena da prihvate stranca.” „Verovatno samo merkaju kako da me smažu za večeru”, reče Fila. „Utvrñuju najlakši i najbrži način da mi odgrizu grkljan. Kako se zovu? Bruno i Đavo?” „Kolačić i Fifi”, nasmeja se Nik. „Kako da ne.” „Ozbiljno. Moj otac ih je doneo pre nego što sam otišao. On ih je tako nazvao.” Nik namesti svoje naočare na nosu, smeškajući se psećim ludorijama. „Daren je u pravu. Naterala si ih da ti jedu iz ruke. Vrlo neobično.”

„Ne možeš da veruješ koja je ovo uživancija”, uzvrati Fila, dok su joj lizali prste. Rotvajleri joj se nakeziše, isplaženih jezika, kao da im je rekla nešto smešno. „Podsećaju me na tebe.”k „Krisi Masters je mrzela pse”, tiho reče Daren. ,»Krisi se užasavala pasa”, hladno objasni Fila i potapša rotvajlere energičnije, želeći da im pokaže da je bilo dosta. „Hajde da se poslužimo hranom dok je topla”, reče Daren, skrećući temu. „Jesi li za pivo, Nik?” „Može ” Psi su neumomo skakutali oko Filinih nogu sve vreme dok su koračali prema roštiljima. Na kraju je digla ruke od ignorisanja njihovog upomog skretanja pažnje na sebe. Nije bilo prvi put da se našla u ovom položaju. Zivotinje i deca su često ovako reagovali u njenom prisustvu.

Gosti su stajali u grupicama nadomak roštilja, razdvojivši se, kao po nareñenju, u trenutku kada su Nik, Fila i Daren prišli. Konačno, kada se i poslednji gost sklonio u stranu, pred njima je stajao krupan, plećat muškarac u svojim šezdesetim godinama. U ruci je držao veliku roštiljsku viljušku nadgledajući desetak drugih muškaraca u kuvarskim uniformama.

Kada se okrenuo da ih pogleda, Fili nije promakao njegov karakterističan nos.

Takoñe je prepoznala hladnosiv pogled i visoke jagodice. Rid Lajtfut. Osetila je kako se Nikova ruka steže oko njenih ramena, meñutim, kada je progovorio, glas mu je bio miran i tih. „Zdravo tata.”

Rid odsečno klimnu glavom, ali bilo je neke napetosti u pogledu kojim je odmerio svog sina. „Cuo sam da se vraćaš. Drago mi je da si ove godine uspeo da doñeš na zabavu.” Ove reci zvučale su prilično šturo, ali iskreno. ,,A ovo mora da je gospoñica Foks?” „Fila, ovo je Rid Lajtfut. Moj otac.” „Drago mi je”, izusti Fila, krajnje učtivim glasom. Nije bila siguma šta da očekuje od njega. Krisi je vrlo malo pričala o Ridu Lajtfutu. Stalno igra golf.

Sklanja se Hilari s puta. „Zadovoljstvo mi je, Fila”, uzvrati Rid, vešto okrećući pljeskavicu na roštilju.

Na trenutak je zavladala neobična tišina pre nego što je nastavio: „Hoćete li vas dvoje po pljeskavicu?”

Pitanje je najverovatnije bilo upućeno Niku, ali pošto se on nije prete- rano trudio da na njega odgovori, Fila brže-bolje uzvrati. „Zvuči sjajno”, reče uz osmeh.

Rid klimnu glavom, očigledno zadovoljan što ima nešto čime će da se zabavi. „Stiže odmah. Elinor, gde si? Ovde će trebati još malo ćumura ” ,,Ne brini, Ride. Poslaću nekog od posluge da ti donese još.”

Fila okrenu glavu u pravcu odakle je dopirao ženski glas i tamo ugleda prefinjenu ženu u ranim šezdesetim kako se probija kroz masu. Njenu svetloplavu kosu krasio je šarmantan momarski šeširić dok je na sebi imala tuniku u bojama američke zastave i belu svilenu suknju. Osmeh joj je bio pomalo nedokučiv, ali nañasve ljubazan. Njene svetloplave oči gledale su samo u Nika. „Nik, dušo! Tu si. Tako je lepo videti te opet, dragi. Svi smo bili odu-j ševljeni kada smo čuli da danas dolaziš.”

Nik pusti Filu kako bi se pozñravio sa Elinor Kastlton. „Cao Elinor. Drago mi je što te opet vidim. Ovo je Filadelfijst Foks.”

Elinor se okrenu ka Fili, nameštajući graciozan osmeh na licu iako joj je pogled bio ledeno hladan. „Naravno. Gospoñice Foks, vi ste bili prijateIjica Krisi Masters, zar ne?” „Tako je. Bile smo najbolje drugarice. Skoro kao sestre.” Mogle bismo da bacimo karte na sto i odmah počnemo sa igrom, završi u sebi Fila. Unapred je znala šta je Elinor Kastlton mislila o Krisi. Mrzi me iz dna duše. Ali to je okej. Ni ja nju nešto ne mirišem, spomenula joj je Krisi jednom prilikom. „Kakav užasan gubitak”, saosećajno reče Elinor. Potom se okrenu ka vitkoj, privlačnoj, cmokosoj ženi koja nije prestajala da strelja Filu pogledom. „Viki, dušo, ovo je Fila Foks. Krisina prijateljica.” „Drago mi je, gospodice Foks. Ja sam Viktorija Kastlton, Darenovaž ena.” „Zdravo”, tiho uzvrati Fila, prihvatajući njenu elegantnu ruku. Dobro se sećala Krisinog opisa ovog člana porodice: Izabrala ju je matora Elinor da bude sponzor političke karijere njenog dragog sina.

Viktorija Kastlton pogleda u Nika i učtivo se osmehnu. „Cao, Nik. Lepo je videti te opet.” „Ćao, Viki”, uzvrati Nik. „Gde je Džordan?” „Ovde sam”, oglasi se dečji glasić. Dečak je stidljivo stajao iza majke, gužvajući joj ručicama suknju. „Ko si ti?”

Nik čučnu pored njega. „Ja sam Nik. Ti se mene ne sećaš, ali ja se sećam tebe.

Poslednji put kada sam te video imao si samo dve godine i bio si otprilike ovoliki.”

Nik podignu ruku, zadržavajući je u visini dečakovog ramena.

„Sad sam veliki”, ponosno reče Džordan, približivši se Nikovoj ruci kako bi pokazao razliku u visini. Sledećeg trenutka ispitivački osmotri Filu i druželjubivo reče: „Ćao.” „Cao. Ja sam Fila.” Dečakovo samopouzdanje govorilo je samo za sebe, zaključi ona. Bilo je to dete kome nije nedostajalo ljubavi i pažnje; dečak koji je bio svestan svog položaja u porodici, a samim tim i uvažavanja okoline. Deca su obično veoma retko demonstrirala ovu vrstu neskrivenog samopouzdanja. Fila uhvati sebe u poslednjoj misli. Ubuduće se više neće baviti analizom dece. S njenom karijerom sociologa je završeno. „Voliš li morske alge?” upita Džordan. „Volim, verovao ili ne”, spremno odgovori Fila. „Baš volim morske alge.” „Imam ih u mojoj sobi. Hoćeš da ti pokažem?” „Neki drugi put, Džordane.” Viktorija uze sina za ruku i za jedan korak ga udalji od File. „Fila i Nik moraju da večeraju.” „Mislim da su hamburgeri gotovi”, lako najavi Elinor Kastlton, pružajući Niku i Fili tanjire. „Poslužite se salatama i ostalim dodacima po želji.” „Hvala, Elinor.” Nik uze svoj tanjir i povede Filu ka stolu sa posluženjem. „Vidim, svi iskreno žale zbog Krisine smrti”, sarkastično reče Fila. „Kakav užasan gubitak”, karikirala je Elinor Kastlton.

Nik zahvati punu kašiku krompir salate i spusti je na Filin tanjir. „Biće bolje da se što pre spustiš na zemlju, Fila. Ne možeš od nje da očekuješ da oseća tugu zbog Krisine smrti. Ne zaboravi da je tvoja prijateljica tokom svog boravka ovde svesno upropastila Elinorin život.” „Kris nije kriva što je Burk Kastlton pre dvadeset šest godina prevario svoju ženu.” „Apsolutno si u pravu, naravno”, reče potpuno nepoznat glas iza File.

Pridošlica je imao neznatan novoengleski akcenat. „Ona nije nimalo kriva. Ali od Elinor Kastlton ne očekuj da to ikada prizna. Previše je uložila u imidž Kastltonovih.”

I bez dodatnog objašnjenja, Fila je znala kome je pripadao ovaj glas. Kada se okrenula nimalo je nije iznenadila uglañena čistokrvnost crvenokose žene sa smaragdnozelenim očima. Na sebi je imala predivno skrojene bež pantalone koje su isticale njene duge, vitke noge i belu svilenu bluzu, Elegantna odeća koja je savršeno naglašavala njene fine crte lica. Na levoj ruci joj je sijala jednostavna burma.

„Zdravo”, reče Fila. „Zdravo Fila. Ja sam Hilari Lajtfut.” U znak pozdrava, Hilari mazno ispruži svoju savršeno manikiranu ruku. „Hoću da znaš koliko mi je žao zbog Krisi. Bila je fascinantno stvorenje. Bistra i puna života. Nedostaje mi.” Fila prihvati njenu gracioznu ruku dugih prstiju i savršeno nalakira-fj nih noktiju. „Hvala, gospoño Lajtfut. Zadovoljstvo mi je što mogu da vas upoznam. Krisi vas je volela.” Ovo je bio jedini član klana kojeg je Krisi gotivila, priseti se Fila, spremna da pruži Hilari Lajtfut šansu. „Zovi me Hilari”, reče kroz osmeh i izvuče ruku iz Filine. Zatim se okrenu ka Niku koji je uveliko jeo krompir salatu. Izraz na njenom prelepom licu bio je dostojanstven, ali nedokučiv. „Zdravo Nik.” Nik klimnu glavom, ne pružajući joj ruku. „Hilari.” „Bila sam iznenañena kada sam čula da si odlučio da se vratiš.” „Je li?” upita Nik, ne prestajući da žvaće. Pogled mu prošara po masi oko sebe. „Ove godine je prava gužva.” „Svake godine sve veća. Uskoro ćemo biti prinuñeni da ograničimo pozivnice isključivo na porodične prijatelje.” Hilari isprati njegov pogled. „Pozivanje celog grada postaje sve napomije. Finansijske izdatke da ne spominjem.” : „Kastlton & Lajtfut mogu to sebi da priušte.” Nikov glas bioje neutralan, ali Fila je mogla da oseti njegovu nervozu. „Tačno, ali ne isplati se.” „Proslava Cetvrtog jula je porodična tradicija. Nisam primetio da tati nešto teško pada.” Nik uze pozamašan zalogaj svog hamburgera, ne skidajući pogled sa gostiju. „Rid, u poslednje vreme, sve češće zapostavlja važne poslovne odluke”, požalf se Hilari. „U stvari, možda će te zanimati ako ti budem rekla da je na prošlogodišnjem godišnjem sastanku ovlastio mene da glasam u ime njegovih i tvojih akcija. Vemje da činim najbolje za firmu.” „Uvek ti je verovao, zar ne Hilari?” „Zašto da mi ne vemje? Oduvek sam radila u najboljem interesu K&L, zt razliku od tebe.”

Fila priñe bliže poslužavniku sa prelivima, koncentrišući se na filovanje svog hamburgera senfom i seckanom turšijom. Izmeñu maćehe i sina ifladala je skoro opipljiva emotivna tenzija koju je Fila osećala kao sitno peckanje niz kičmu. U glavi su joj se rojila noVa pitanja. Zanimao ju je Nikov odnos prema Hilari. Bilo je

očigledno da već godinama nije trošio novac na osmomartovsku čestitku za svoju maćehu.

Daren se iznenada stvori pokraj njih, noseći u mkama limenke piva. Kada je jednu dodao Niku, Hilari, bez reči, klimnu Fili glavom i umeša se meñu goste. „Izvoli”, reče Daren. „Pretpostavljam da će ti prijati. Hladno je.” „Super. Hvala ti.” Nik uze limenku i odmah je otvori. „Kad si već tu”, nastavi Daren, „mogao bi kasnije da mi pomogneš sa vatrometom.” „Naravno. Što da ne?” „Znala sam da će biti vatrometa”, reče Fila ispod glasa.

Nik je pogleda. „Imam osećaj da će večerašnji biti samo početak.”

Prvi svetlucavi projektili osvetlili su noćno nebo tačno u deset sati iste noći.

Fila je sedela prekrštenih nogu na travnjaku ispred kuće i zadivljeno gledala vatromet. Oko nje su sedele žene Lajtfutovog i Kastltonovog klana.

Jedini muškarac medu njima bio je Džordan. Bio je toliko uzbuñen da se sve vreme vrteo, ne mogavši nijednog trenutka da bude miran.

Ostali gosti stajali su raštrkani po prostranom travnjaku. Neki su ispijali poslednje limenke piva dok su drugi pokušavali da progutaju još koje parče pite od jabuka. Nedaleko odatle, leškarili su tgtvajleri, tromi i pospani od pretrpanih stomaka. Jedan od njih, onaj po imenu Fifi, zaključi Fila, nekako je uspeo da nasloni glavu na Filinu nogli.

U jednom trenutku praznične proslave, Nik je nestao u pratnji svog oca, Teka Sermana i Darena. ,,Da li su svi Kastltonovi i Lajtfutovi muškarci uključeni u vatromet?” upita Fila Viktoriju koja je sedela pored nje. ,,To je tradicija”, osomo uzvrati Viki, ne skidajući pogled sa svog nemimog sina. ,,I Džordan će za nekoliko godina učestvovati u paljenju vatrometa.” „Dogodine, dogodine, dogodine”, otpeva klinac i oduševljeno vrisnu u trenu kada sledeći spektar bleštavih boja i oblika obasja noćno nebo. „Vatromet je opasan”, primeti Fila ozbiljnim glasom. ,,To su, u suštini, eksplozivne naprave. Nešto kao male bombe i njima bi trebalo da barataju samo stručnjaci.” „Rid, Daren i Nik su eksperti. Baš kao i Burk.” „Nije valjda? A gde su se to obučavali i postali toliko stručni?” Fila podignu glavu, posmatrajući rasprskavanje crvenih zvezdica iznad njihovih glava.

,,0, svaki muški član Kastltonovih i Lajtfutovih je odslužio vojsku’V reče Viki. „Pretpostavljam da će i Džordan posle koledža neko vreme provesti meñu marincima ili pilotima.” „Još jedna tradicija?” cinično upita Fila. „Nećeš verovati koliko su tradicija ove dve porodice ustanovile tokom samo dve generacije. Moji žive u Virdžiniji čitava dva veka, ali nema-J ju ni približno toliko obreda i rituala kao Kastltoni i Lajtfuti.” „Nik i Daren su takoñe služili vojsku?” „Očevi bi ih izopštili iz porodičnog posla da nisu odslužili dug državi. Ne brini. Odlično se snalaze sa eksplozivima i vatrenim oružjepi.” „Kakva uteha.”

Hilari ih prekide, oglasivši se iz mraka s Filine desne strane. „Odoh po neko piće. Hoće li još neko?”

Fila odmahnu glavom. „Ne, hvala. „Ništa za mene, Hilari”, promrmlja Viktorija. „Idem s tobom, draga.” Elinor Kastlton ustade sa ljuljaške na verandi i zajedno sa Hilari uñe u kuću.

Viktorija i Fila su, narednih nekoliko minuta, ćutke sedele dok je vatromet divljao, šištao i bleštao po noćnom nebu. Fila se odsutno igrala sa Fifijevim ušima.

Pas je podrhtavao od zadovoljstva. „Planiraš li da nastaviš tamo gde je Krisi stala?” konačno upita Viktorija tihim glasom.

Fila se čudila napetom tonu njenog glasa, srećna što je neko od njih konačno počeo da razotkriva svoje neprijateljstvo. „Kako to misliš?” „Hoćeš li i ti da nam praviš probleme?” „Misliš, umem li?” „Krisi je svakako umela.” ,,Ja nisam Krisi.” „Ne, drugačija si. Mnogo drugačija. Znala sam to čirn sam te videla. Ali u poziciji si da nam prirediš sve vrste problema. Sada si vlasnica jednog broja akcija.

Pitam se, zašto te je Nik doveo u Port Klakston?” ,,Da bi mi omogućio da saznam šta se zapravo dogodilo sa Krisi. Hoću da znam kakvi ste to ljudi i šta ste joj uradili, Viki.”

I „Pre će biti šta je ona uradila nama”, planu Viktorija. „Žao mi je što više nije meñu živima, ali nanela nam je mnogo štete za tako kratko vreme koliko je boravila ovde. Nadam se, Fila, da ti nećeš učiniti nešto slično. Porodice su dovoljno propatile.” „Kako su to porodice propatile?” „Nema veze. Tebe se to ne tiče. Ali hoću da znaš da ono što se dogodilo izmeñu porodica i Krisi nije bilo jednostrano.” i „Možda”i Narednih nekoliko minuta su opet ćutale da bi Viktorija Kastlton ponovo prva progovorila. „Nik se vratio zbog tebe, zar ne? Nemaš pojma kakav je to bio šok za sve, osim za Elinor.

Ona je uvek verovala da će se pre ili kasnije vratiti. Pitam se šta je sada naumio?” „Naumio je da se dočepa mojih akcija, baš kao i svi ostali.” I ukoliko bude dovoljno mudra, pomisli Fila, ovu jednostavnu činjenicu nijednog trenutka neće smetnuti s uma.

Još jedan fantastičan prizor raspršavanja svetlucavih boja ispuni nebo. Kada je sjaj od eksplozije počeo da bledi Viktorija hladno odmeri Filu. „Videla sam malu scenu na kapiji danas popodne. Zapravo, svi smo videli.

Kakav doček.”

Fila se trgnu. „U svakom slučaju nije moja ideja famoznog dočeka.” „Ne bih rekla ni da je Nikova ideja. Bar ne onog Nika kojeg sam poznavala pre tri godine.

Mogu da se kladim da Nikodemas Lajtfut tada nije bio tip muškarca koji bi prebacio ženu preko ramena i uneo je na zabavu krcatu ljudima.” „Možda je predugo živeo u Kalifomiji.” „Šta god da je, svakako je otkrilo njegovu novu stranu ličnosti. A to je strana koju Hilari nikada nije videla, u to sam siguma. Ne mogu da zamislim kako je Nik prebacuje preko ramena. Ni u najvećem ludilu.” „Hilari?” Fila se ukoči. „Zašto bi nju prebacivao preko ramena?” Viktorija je na trenutak zadivljeno posmatrala odsjaj sledeće eksplozije. „Ti ne znaš?” „Šta to?” „Izvini. Nisam smela bilo šta da pričam. Pretpostavljala sam da ti je Nik do sada već rekao.” „Za ime Boga, šta to?” „Pa to da je Hilari njegova bivša žena. Razveli su se pre tri godine. Za Rida se udala dan nakon što je okončana brakorazvodna pamica.”

PETO POGLAVLJE Tišina u biblioteci bila je nepodnošljiva. Nik se lenjo protegnu na finoj salonskoj stolici od mahagonija, potom prekrsti noge i nastavi da posmatra kako njegov otac sipa piće na masivnoj komodi iz devetnaestog veka. Stare kristalne čaše uspavljujuće su zveckale. Nik se pitao šta u ovom trenutku radi Fila.

Verovatno je odavno u carstvu snova, zaključi on. Pola sata ranije, otpratio ju je nazad u Džilmarten. Bila je neobično ćutljiva. Mislio je da pokuša da je poljubi, ali je odlučio da ne rizikuje. Raspoloženje joj je variralo izmeñu zamišljenosti i naprasnih izliva nervoze.

Kada mu je Rid dodao čašu sa konjakom, Nik preñe pogledom preko dobro poznatih zidova prepunih polica sa knjigama. Znao je da je ova soba bila lep primer biblioteke iz perioda Federacije. Elinor Kastlton ju je dizajnirala s posebnom pažnjom. U stvari, ona je birala nameštaj za ovu kao i za sve ostale sobe oba letnjikovca, takoñe i za njihove gradske kuće na Bejnbridž Ajlandu. Imao je potpuno poverenje u njen sud jer, kada Elinor kaže da je ova soba dekorisana u stilu Federacije onda je nesumnjivo moralo biti tako.

Sigurna sam da je savršena, Nik, rekla je jednom njegova majka uz ironičan osmeh. Elinor uvek sve radi savršeno. Vaspitana je da bude prava dama.

Na policama su se mogle videti knjige svih žanrova, od Mobi Dika do najnovijih ekspozea o unutrašnjim poslovima CIA-e. Bile su poreñane u zastakljenim vitrinama od mahagonija, hrastovine i borovine. U mračnom uglu jedne od polica sa knjigama, skriven izmeñu knjiga o američkoj istoriji devetnaestog veka u tri toma, stajao je stariji primerak magazina Plejboj. Nik je pretpostavljao da je oduvek bio tu. Sam ga je tu ćušnuo pre mnogo godina kada mu se učinilo da je čuo korake svoje majke na hodniku. Posle toga nikako nije mogao da nañe vremena da ga skloni odatle.

Sećao se da je časopis bio pun ženskih tela sa ekstremno naglašenim oblinama. Ni nalik Fili koja je imala nežne, bezobrazno male gmdi i slatku, čvrstu stražnjicu za koju je bio skoro siguran da mu je stajala u dlanove.

Pogled mu odluta ka kitnjastom ogledalu ukrašenom američkim orlom na vrhu. Drevna ograda od brušenog stakla još uvek je stajala ispred kamina.

Polukružni bibliotekarski sto pokriven zelenom čojom i dalje je stajao na svom mestu.

Soba je odjekivala zvucima iz Nikovog detipjstva kao i nemilim dogañajima iz skorije prošlosti. Dugo nije ulazio u nju. Unutra se osećao pomalo neprijatno. „Vatromet je svake godine sve bolji, zar ne?” razgovorljivo primeti Rid, dodajući Niku čašu. Sledećeg trenutka sedeo je zavaljen u fotelji preko puta svog sina.

Primirje je očigledno stupilo na snagu. Nik je već duže vreme tragao za načinom da okonča ovo mučenje. „Lepa predstava večeras. Klinci su uživali.” „Uvek uživaju”, potvrdi Rid i srknu svoj konjak. ,,Pa kako posao? Izlaziš li na kraj sa tim tvojim konsaltingom?” „Gura se”, pomalo grubo uzvrati Nik. Zatim, ne bi li ublažio svoj ton.j on nastavi, „Kalifomija je puna eksperata za brzu hranu koji smatraju da je krajnje vreme da otvore svoje restorane u centm Tokija ili Milana. Svi su voljni da plate moj stmčan savet.” „Sta ti znaš o restoranima brze hrane?” „Baš ništa”, reče Nik, tmdeći se da zanemari Ridov skeptičan ton. „Ali znam puno o poslovnoj klimi u gradovima kao što su Tokio i Milano.” „Zahvaljujući tome što si roñen kao Lajtfut.” ,,Da. Zahvaljujući tome. Ne postoji adekvatna zamena za dobro i zdravo poreklo, zar ne tata?” „Mislio sam da više ne mariš za svoje dobro poreklo.” ,,S vremena na vreme ga se setim.” Niku se učini da čuje razboritost u Ridovom glasu, ali je i sam imao spremna pitanja. „Kada već govorimo o starom porodičnom poreklu, kako stoje stvari u kompaniji Kastlton & Lajtfut?”r Rid ga odmeri poluzatvorenim očima. „Dobro.” „Sve si mi rekao.” „Ako hoćeš da čuješ detalje doñi na godišnji sastanak.” „Bojim se da će to biti malo neprijatno za sve, zar ne misliš tako?” J Ne rekavši ništa, Rid ustade i odšeta na dmgi kraj sobe. Dugo je ostao zagledan kroz prozor. Konačno, kada je progovorio, glas mu je drhtao od emocija. ,,Da nisi bio onako prokleto tvrdoglav ništa od svega ovoga se ne bi dogodilo.” „Urazumi se, tata. Ne možeš da me kriviš za tvrdoglavost. To nam jeu krvi.” „Mogli smo sve lepo da rešimo i pronañemo neki kompromis.” „U vezi sa povlačenjem kompanije iz vladinog ugovora? Možda. Ali obojica znamo da nismo mogli da rešimo onaj drugi problem.” „Do ñavola, Nik...”

„Nisi morao da je oženiš, tata. Sada sam veliki dečko. Umem sam za sobom da počistim.” „Pa koliko se sećam nisi se mnogo potrudio da počistiš ovaj nered, zar ne?

Ostavio si nekom drugom da to učini umesto tebe.”

Nik oseti kako bes u njemu polako raste. „Znao sam šta radim. Mogao si da pokažeš bar malo poverenja u mene.” „Zaboga, morao sam nešto da učinim. Nisam mogao tek tako da joj okrenem leña. Nije bilo u redu. Kad već ti nisi..” Rid se herojski trudio da proguta ostatak rečenice. „Hajde da promenimo temu.” „U redu.”

Rid se naglo okrenu da ga pogleda. „Dobro, šta se dogaña izmeñu tebe i one Foksove?” „Ništa naročito. Zasad.” Caša sa konjakom zadrhta pod Nikovim prstima. „Bar mi kaži šta planiraš s njom.” „Ni sam ne znam.” „Zašto si je doveo ovde?” „Hoće da pronañe odgovore na neka pitanja.” „Pitanja? O čemu, o kompaniji?” „Ne, već zna da firma izrañuje ubilačke mašine”, našali se Nik. r „Ubilačke mašine. Jao, Bože. Nije valjda jedna od onih?” „Bojim se da jeste.” „Nadao sam se da će biti više kao ona njena prijateljica, Mastersova. Spremna da prigrabi sve što može.” ' „Izvini. Bojim se da neće biti tako jednostavno.” „Rekao si da traži odgovore na neka pitanja.” „O nama i o tome šta se dogodilo njenoj prijateljici, Krisi Masters.” Rid nije skrivao ozlojeñenost. „Šta o njoj?” L „Hoće da zna kako su porodice tretirale njenu prijateljicu i da li snose moralnu odgovomost za ono što joj se dogodilo. U zavisnosti od toga kakav utisak ostavimo, odlučiće šta će učiniti sa K&L akcijama.

Bar tako mislim.”

Moralnu odgovornost. Za smrt Krisi Masters? Je li ona luda? Mastersova se napila i sela u auto. Kraj priče. Niko više nije umešan i niko od nas ne snosi nikakvu moralnu odgovornost za ono što se kasnije dogodilo. Samo jedna ćaknuta levičarka može da pokuša da nametne osećaj odgovornosti i to svima samo ne onoj koja je stvamo odgovoma.”

„Šta da ti kažem?” Nik slegnu ramenima. „Fila je bivši socijalni radnik ili tako nešto. Oni tako razmišljaju.” „Sunce mu poljubim.” Ridove obrve se preteći skupiše. ,,Ne veruješ valjda u tu glupost o moralnoj odgovomosti?” „Naravno da ne. Još uvek ne živim dovoljno dugo u Kalifomiji da bi počeo tako da razmišljam.” ,,Pa i to je nešto.” „Hvala ti.”

Rid nije obraćao pažnju na ciničan ton svog sina. ,,U čemu je svrha njenog dovoñenja ovde?” „Mislio sam da će se malo rasteretiti ukoliko dobije priliku da upozna porodice i postavi svoja pitanja. Koliko sam uspeo da primetim, Fila je u poslednje vreme prošla kroz težak period. Potrebno joj je nešto da joj skrene pažnju i pomogne joj da se vrati na zemlju. Krisi Masters joj je bila više od najbolje prijateljice; bila joj je kao roñena sestra. Mislio sam da joj pružimo šansu da se uveri da Kastltoni i Lajtfuti nisu demonski klanovi. U tom slučaju će doneti razumnu odluku u vezi sa akcijama.”

Rid sporo klimnu glavom. „Shvatam na šta ciljaš. Možda upali. Osim ako je slična Krisi.” „Koliko znaš o Krisi Masters?” upita Nik. ,,Ne mnogo. Hilari ju je upoznala bolje od mene. Sve što znam je da je zakucala na Burkova vrata pre godinu dana i nastavila sve redom da provocira, sve osim Burka. Gospode, bilo mi je tako žao Elinor. Cela stvar je bila za nju pravi šok. Sigumo nije bilo lako prihvatiti Burkovu nezakonitu kćerku.” „Naročito posle skoro četrdeset godina provedenih u zatvaranju očiju pred Burkovim švrljanjem”, složi se Nik. „Elinor nije glupa. Znala je šta se dogaña. Ali je previše velika dama da bi to pokazala.” „Nasuprot mojoj majci?” primeti Nik uz smešak. „Nora bi me živog odrala da sam samo pomislio da je prevarim”, poJ malo setno reče Rid. Potom odmahnu glavom i nastavi: „Elinor je drugačija.

Nora je stalno govorila: kada bi Elinor stavio da kopa po govnima, ona bi uvek pronašla način da to izgleda kao da sadi ruže. Dokle god da je Burk krio svoje ljubavnice, Elinor je mogla da se pravi kako je sve u najboljem redu.” „Meñutim,

kada se Krisi pojavila sa dokazom da je Burkova kćerka, nije bilo šanse da se i dalje pretvara, zar ne?”

Rid odmahnu glavom. ,,Ne, mada se divim Elinor što se prokleto dobro trudila da je ignoriše. Tretirala je Krisi kao da im je neka dalja roñaka, a ne Darenova polusestra.

Ali nije bilo sumnje da je Krisi Burkova kćerka i Elinor je to znala. Iako je sirota devojka potrošila čitavo bogatstvo na privatne detektive ne bi li pronašla svog oca, prepoznao bi je čim bi je ugledao. Krisi je veoma ličila na Kastltone.” „ABurk?” „Burk je prihvatio Krisi od samog početka. Pokazao je da mu je drago što su se napokon sreli. Stalno je ponavljao kako iverica ne pada daleko od klade i kako je ona nasledila njegovu hrabrost i karakter.” „Pretpostavljam da se Daren osećao kao grañanin drugog reda.” „Znaš kakav je Burk. Napravio je veliku pompu oko Krisi. To mu je pružilo šansu da istrči u prvi plan. Oduvek je voleo da bude u centru pažnje.” „Jeste”, složi se Nik. „Stvamo je bio dobar u tome.” v Rid se prekomo pogleda. ,,Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je Krisi Masters izazvala puno problema dok je boravila ovde i, osim Burka samo zahvaljujući Burkovom ponašanju niko dmgi se nije potmdio da je tretira kao člana porodice, u to sam siguran. Ali šta ćeš, život je surov.” „Znam.” „Hoćeš li uspeti da ubediš Foksovu da nismo ‘moralno’ odgovomi za Krisinu smrt?” „Ne zavisi samo od mene, zar ne? Stvar se tiče i ostalih članova porodice ” „Koješta. Očigledno si se zagrejao za nju. Iskoristi to.” „Zagrejao?”

Rid priñe svojoj fotelji i zavali se u nju. „Daj, Nik. Otac sam ti, ne zaboravi.

Poznajem te bolje od svih, sada kada je Nora pokojna. Nije mi promakla scena na kapiji kada je Fila došla. Video sam način na koji je gledaš. Celo veče. Ako već nisi onda ćeš vrlo uskoro spavati s njom. Jesi li takav plan skovao? Hoćeš li je nagovoriti da ti da akcije preko kreveta?” „Zanimljivo. Misliš da bi upalilo?”

Rid je nakratko proueavao tavanicu. „Nemam pojma. Deluje mi kao tvrd orah.

Ali ima petlju, takoñe. U protivnom, ne bi došla da nam maši svojim akcijama ispred nosa.’ „Možda si u pravu.”

Rid izvi obrve, otkrivajuči tračak humora u svojim strogim sivim očima. „Cuvaj se, sinak. Može da bude prokleto pametna i dozvoli ti da joj sfj uvučeš u krevet.” ,,Da. Uostalom, po njenom mišljenju, ja sam samo još jedan neprijatelj.” „Ima pravo, prokletinja mala. Ti si joj neprijatelj. Nemoj to da zaboraviš nijednog trena. Ti si Lajtfut. Ako završiš u njenom krevetu, onda dobro pričuvaj glavu.” ,,Ne brini, tata.”

Rid se nakezi. „Danas je Teka dobro namučila.” „Jeste.” „Moram da priznam da ni tebe nikada nisam video kako prebacuješ ženu preko ramena.” „Nije moj stil”, složi se Nik. „Sta si beše rekao da je Fila po zanimanju?” „Socijalni radnik.” „Zvuči kao pravi srceparajući tip.” ,,Te koje paraju srca i čije ideje se uvek razlikuju od onih s kojima se sukobe, najteža su sorta, zar ne?” zaključi Nik ne skrivajući svoj cinizamJ Rid suzi pogled. „Tebi je sve ovo smešno, je li?” „Recimo da će se pokazati kao interesantno.”

Rid je piljio u njega. „Interesantno”, zamišljeno ponovi on. „Verovatno si u pravu.” „Zašto si dozvolio Hilari da glasa u ime mojih i tvojih akcija na poslednjem godišnjem sastanku?” upita Nik, zažalivši već sledećeg trenutka štOj ocu postavlja ovako delikatna pitanja. Ali to je bilo jače od njega. Radozna-i lost ga je cele večeri izjedala.

Ridovo lice se zategnu. „Kad ti je već toliko stalo do toga ko glasa u ime tvojih akcija, vrati se kući i glasaj sam.” „Pogrešio si što si ih poverio njoj, tata.” „Jesam li? Maksimalno je posvećena kompaniji Kastlton & Lajtfot. Samo do toga joj je stalo.” „Za razliku od mene? Samo delimično si u pravu. Hilari je posvećena šebi, a ne kompaniji i ako ikada to zaboraviš onda si u gadnom sosu.”

Ridov izraz lica se pretvori u hladnu masku. „Dosta je bilo, Nik. Za ime Boga, Hilari je sada moja žena. Pokazaćeš joj dužno poštovanje ili ću te izbaciti iz kuće.”

,,Ta žena je ajkula. Čoveče, kako ti to još uvek nije jasno?” i „Umukni!

Smesta. Pre nego što učinim nešto zbog čega ću zažaliti.”

Kako se to dogodilo?” „Kako se šta dogodilo?” „Kako si došao do tačke da kompletnu kontrolu nad Lajtfutovom polovinom kompanije prebaciš na nju?” insistirao je Nik. „Hoćeš da ti kažem kako se to dogodilo?” Rid se nagnu bliže, lica crvenog od besa. „Nema problema, reći ću ti, proklet bio. Bila je toliko očajna nakon gubitka bebe. Bila je na ivici nervnog sloma. Mislio sam da će joj koristiti ako bude imala nešto da radi, nešto što će joj skrenuti misli sa pobačaja. Dozvolio sam joj da se upozna sa radom kompanije. Snašla se k’o riba u vodi.” „Naravno. Kladim se da jeste.” „Ozbiljno. Žena je roñeni talenat za menadžment. Stalo joj je do kompanije.” „A do tebe više nije?” „Otkrio sam radosti penzionerskog doba.” Rid se opet zavali u fotelju i otpi gutljaj konjaka. ,,U golfu sam bolji nego ikada do sada.” „Mani me tih priča. Voñenje kompanije Kastlton & Lajtfot bila je tvoja omiljena i jedina igra.” „Suština ulaganja u firmu kao što je Kastlton & Lajtfut je stvaranje nečega vrednog što se ostavlja za sobom. Nemam nikog kome ću ostaviti svoju polovinu firme, je li tako? Tako je. Kada si otišao jasno si mi stavio do znanja da se više nećeš vraćati.”

Nik teško uzdahnu i na trenutak sklopi oči. „Možeš da pokušaš da poradiš na drugoj bebi.” ,,To ne bi išlo tako glatko, s obzirom na činjenicu da Hilari i ja spavamo u odvojenim sobama”, gorko uzvrati Rid. Otvorenih usta, Nik je zurio u svog oca. „Nemoj mi reći da si saznao istinu.” „Kakvu istinu?” „Da je odlazak u krevet s njom kao spavanje sa santom leda.”

Rid besno udari pesnicom o naslon svoje fotelje. „Do davola, Nik. Rekao sam ti da začepiš gubicu i to najozbiljnije. Ona je moja žena i nikome neću dozvoliti da je opanjkava, pa čak ni ti. Naročito ne ti. Posle svega što si joj učinio.” „Sranje. Znao sam da će se ovo dogoditi.”

,,Da se nisi odrekao svojih odgovomosti pre tri godine ne bismo sada bili u ovoj situaciji. Stvamo imaš muda da sediš ovde i pričaš o mojim i Hilarinim bebama.” Rid Ijutito tresnu čašom o sto. Krhki kristal se razbi u paramparčad.

Nik je ćutke posmatrao kako oštri komadići svetlucaju pod sjajem stone lampe. Ne gubeći više ni časa, on ustade i reče: „Toliko o velikom porodičnom okupljanju. Hvala za piće. Vreme je da odem u krevet.”

Rid ga preseče pogledom. „Tvoja soba je preko puta moje. Hilari je naredila da ti je nameste.”

Nik klimnu glavom i zaputi se ka vratima. „Nik.” ,,Da?” M ,,Po pitanju Foksinih akcija.”

Nik ga pogleda preko ramena. „Sta s njima?” „One pripadaju porodici”, ponovi Rid. „Zato prestani da se poigravai sa mnom. Iskreno mi reci kako stoje stvari. Planiraš li da nam povratiš te akcije ili ne?” ,,Da”, uzvrati Nik, hvatajući se za kvaku. „Vratiću ti ih.”

Izašavši u hodnik, on zatvori za sobom vrata. U kući je bilo mimo, ali nešto ga natera da podigne pogled. Na vrhu stepenica stajala je Hilartl Gusta, sjajna kosa, padala joj je na ramena. Njene smaragdne oči sevale su ka njemu. Kroz providnu spavaćicu ocrtavali su se obrisi njenog vitkog tela. Dobro se sećao tog tela, previše dobro. Bio je to prelepo izvajani kip od alabastera koji nikada nije uspeo da oživi. „Neću dozvoliti da ljutiš Rida.” „Imam lepe vesti za tebe, Hilari. Moj otac ume sam da se brine o sebi. Pazi šta radiš jer bi uskoro mogao da ti pokaže kako to dobro ume da radi.”

Hilari siñe jedan stepenik, ne skidajući pogled s njegovog lica. Svileni ogrtač joj se zanjiha oko gležnjeva. „Kakvu igru igraš, Nik? Zašto si došao? I zašto si doveo onu devojku?” „Ne očekuješ valjda da ti to kažem?” dobaci Nik koračajući ka ulaznim vratima. „Kuda ćeš?” ,,Da pronadem toplo mesto za spavanje.” To reče i izañe u svežu noć.

Desetak minuta pešačenja razdvajalo ga je od Filine postelje.

Glasno kucanje na vratima probudi Filu iz, iznenañujuće, mimog sna. Strah joj se uskovitla u gmdima. Ona se uspravi na krevetu, privikavajući se na veselu, mada pomalo otrcanu, unutrašnjost njene nove spavaće sobe.

Kucanje se ponovi, jače i odlučnije. Fila automatski prebaci noge preko ivice kreveta i posegnu za svojim ljubičastim bade-mantilom od pliša. Već je bila kraj vrata kada joj na pamet pade spasonosna ideja.

Pištolj. Služio je za ovakve prilike, grozničavo pomisli ona i pohita ka toaletnom stolu. Otvorivši žumo fioku, ona poče da pretura u mraku, tražeći oružje.

Prsti joj napipaše hladan metal i sklopiše se oko četvrtaste drške.

Opet se začu kucanje, ovoga puta praćeno poznatim muškim glasom. p „Otvori, Fila. Ja sam.”

Nik. Filu zapljusnu talas olakšanja. Spustivši pištolj nazad u fioku, ona skupi krajeve svog bade-mantila i, uz nekoliko dubokih uzdaha, priñe vratima. Kada ih je otvorila, puls joj je opet bio u normali. „Sta radiš ovde?” zahtevala je, zureći u Nika. Obavijen senkom noći, izgledao je kmpnije nego ikad. „Mogu li da uñem?” nestrpljivo upita on. Nije zvučalo kao molba. Uostalom, već je bio na dovratku. „Možeš. Dobro, šta hoćeš?” Fila ustuknu jedan korak da ga propusti i upali svetlo. ,,Za ime Boga, Nik, skoro će jedan sat posle ponoći.” „Znam koliko j e sati. Na mci imam prilično skup sat koj i pokazuj e vreme sa apsolutnom preciznošću.” Nik proñe hodnikom pokrivenim golim brodskim podom, zatim kroz dnevnu sobu opremljenu pohabanim nameštajem i nestade u kuhinju. Kada je par sekundi kasnije ušla za njim, zatekla gaje kako metodično otvara i zatvara kuhinjske elemente. „Ma nemoj? Odakle ti taj sat?” „Poklonio mi ga je otac kada sam seo na čelo kompanije Kastlton & Lajtfut.

Onog dana kada sam napustio firmu, bio sam ubeñen da će mi ga tražiti nazad, zajedno sa mačem i mesinganim dugmićima, ali nije. Verovatno je zaboravio.”

Fila mu priñe bliže. „Nik, šta se dogaña?” „Pitanja. Sve što dobijam su pitanja. Zar ovde nemaš ništa za piće?”J „Misliš nešto kao viski ili burbon? Nemam. Jutros sam doputovala, sećaš se? Usput sam kupila nešto namimica za domčak i to je sve. Nik, šta radiš ovde u ovo doba noći?”

On se okrenu ka njoj i prekrsti mke na grudkna. „Tražim prenoćiš-t e.”

Fila se ukoči. Na trenutak je ostala bez teksta. „Mislila sam da ćel odsesti u Tari Vestu.” „Predomislio sam se.” „Zašto?” „Recimo da sam malopre imao neprijatan razgovor sa svojim ocem nakon kojeg se više nisam osećao dobrodošlim u njegovoj kući.” „Već?” „Malo mi treba, naročito kada mi neko stane na žulj. Jesi li siguma da ovde nema ničeg za piće?”

Fila uzdahnu. „Toplo mleko.” „Sta?” Nik je uplašeno pogleda. „Cuo si me. Mogu da ti zagrejem malo mleka.” „Zvuči odvratno.” „Ovaj, ima čaja.” ,,Ne pijem čaj.”

Fila poče da gubi strpljenje. „Zao mi je, gospodine, ali to je sve što trenutno mogu da vam ponudim. Da sam znala da ćete svratiti usred noći, Vk upila bih konjak. Cisto da se nañe ukoliko poželite da se malo smirite, gospodine.” „Već sam popio dovoljno konjaka. To sam pio sa tatom kada sam shvatio da ću noć provesti negde drugde.” „Šta je presudilo?” „Posvañali smo se. Bila je to krajnje predvidljiva scena i obojici se divim što smo pokušali da je izbegnemo. Priznajem, imali smo dobre namere. Da budem sasvim iskren, prvi sam počeo.” „Oko čega ste se svañali?” oprezno upita Fila. „Oko mnogih stvari.” „Kao što je Hilari, na primer?”

Nik suzi pogled iza naočara. „Šta to sad treba da znači?”

Fila prekrsti mke pod gmdima, uvukavši prste u rukave svog ogrtača. Noge su joj bile neobično hladne. „Znam da je to tvoja bivša žena, Nik.” „Brzo sakupljaš informacije, zar ne?” „Zbog toga sam ovde, sećaš se? Da otkrijem neke stvari.” „Ko ti je rekao za Hilari?” »„Viki.”

„Ah, da. To sve objašnjava.” Nik klimnu glavom kao da nešto uzima k znanju. „Nisam ni mislio da ti je rekla Elinor. Previše je posvećena zaključavanju pprodičnih tajni u porodičnu riznicu gde i pripadaju.” „Verovatno isto tako razmišljaš inače bi mi rekao da ti je Hilari bila žena.”

Njena poslednja konstatacija ga je pomalo iznenadila. „Zašto bih ti to rekao?

Hilari je u celoj priči nebitna, na ovaj ili onaj način.” „Zene na te stvari gledaju malo drugačije.” „Samo žena koja ozbiljno razmišlja da uñe u vezu sa mnom može na to da gleda drugačije. Da li ti to razmišljaš da uñeš u vezu sa mnom, Fila?” Obraze joj obli rumenilo, ali odbijala je da se povuče. „Verovatno mi je malo čudno”, oklevajući zaključi Fila. „Mislim to što je Hilari tvoja bivša žena i sve to.” „Naravno. Cudno. Prvo da nešto razjasmmo, tata 1 ja smo večeras samo dotakli temu o Hilari, meñutim, naša glavna svaña u vezi s njom nije imala nikakve veze sa bilo kakvim rivalstvom izmeñu oca i sina. Tata joj je zahvalan do neba, mada sam stekao utisak da mu je krevet hladan baš kao što je bio i moj u periodu kada je bila udata za mene.” „Ona je lepa žena.” „To je nešto što može da se zaključi na prvi pogled, zar ne? Hilari je najhladnija kučka sa ove strane sevemog pola. Ali nek’ ide do ñavola. Možda je greška podjednako moja i njena. Bog zna da nisam Kazanova.” „Nik...” „Možda imaš u frižidem nešto za piće.” On otvori frižider i smrknuto osmotri prazne pregrade. Osvetljeno jarkim svetlom iz frižidera, njegovo lice je na prvi moment izgledalo gmbo. Trenutak kasnije, on tiho opsova i nezadovoljno zalupi vratima. „Rekla sam ti da nemam ništa osim mleka. Kako ste se upoznali?” „Ko? Hilari i ja?” Nik se nasloni na pult iza sebe. „Elinor nas je upoznala. Hilari je kćerka neke stare prijateljice Elinorine porodice. Svi se oni odavno poznaju.” „Tipični emigranti? Užasni soj više klase na istočnoj obali koji za sebe veruje da je u Ameriku došao na Mejflaueru. To mora da je bio pretrpan brod.” Dakle, tako stoje stvari, pomisli Fila. Hilari je bila još jedna nevesta po Elinorinom izboru. „Preskoči predavanje o parenju meñu bliskim srodnicima visoke klase, hoćeš li? Večeras nisam raspoiožen.” „Činjenica da se Hilari udala za tvog oca nakon što se razvela od tebe zvuči donekle incestoidno.” ,,E pa nije. Zato ne pokušavaj da zvučiš kao da jeste.”

„Čula sam da je u nekim starim, dobrostojećim porodicama na istočnoj obali skoro tradicionalno da braća razmenjuju devojke, a ponekad očevi i sinovi”, primeti Fila. „Isuse, Fila.” „Živa istina. Čitala sam o tome.” „Ako je devojka nekim slučajem filmska zvezda i porodica naginje ka ekstremnoj levici, pretpostavljam da je to moguće”, procedi Nik. „Veruj mi, Fila, niko u mojoj porodici ne zastupa liberalne stavove.” ,,Je li Hilari jedina stvar oko koje ste se ti i Rid svañali?” „Pričali smo i o drugim stvarima”, nehajno uzvrati on. „Kao?” „Kao što su tvoje akcije u Kastlton & Lajtfutu.” ,,Ha! Znala sam. Mogla sam da pretpostavim.” „0 čemu si očekivala da ćemo pričati? Tvoje akcije su razlog što sam se vratio u okrilje svoje porodice, sećaš se?” „Nije smešno, Nik.” ,,Ko se smeje?”

Fila ga ozbiljno pogleda u oči. „Tvoj otac je hteo da zna da li si u stanju da se dočepaš mojih akcija, je li tako?” „Jeste. Hteo je to da zna, eto. Jesi li sad srećna?”

Fila podignu bradu. „I? Šta si mu rekao?”

Nik slegnu ramenima. Pogledi im se sretoše u istoj ravni. „Rekao sam mu da ću povratiti akcije.”

Fila skoro da više nije osećala svoje noge. ,,Da, naravno da hoćei, prošaputa ona više za sebe i okrenu mu leña. Prošavši kroz dnevnu sobu, nastavila je ka spavaćoj sobi. Nik ju je u stopu pratio. ,JFila?” „Molim?” „Šta je s mojim prenoćištem za večeras?” Glas mu je zvučao pomalo osomo, mada smireno kao i uvek. „Upotrebi svoje porodične veze i nañi sebi motelsku sobu u gradu.” „Radije bih ostao ovde.”

Fila se okrenu ka njemu, svesna da joj bukvalno diše za vrat. Potom instiktivno ustuknu, pitajući se kako je uspeo tako da joj se približi, a da ga ne primeti. „Zašto toliko hoćeš da ostaneš ovde?”

Nik podignu ruku i nežno uhvati revere njenog bade-mantila, privlačeei je k sebi. „Dobro znaš zašto.”

Fila pokuša da uguši usplamtelu energiju koja je počela da joj vri u iilama. „Odlazak u krevet s tobom bio bi najgluplji gest s moje strane.’ „Misliš da sam jedan od neprijatelja.” „Zar nisi?” ,Ne, Fila. Nisam.” ,„Ali hoćeš moje akcije.” ,,To je sporedno. Akcije pripadaju porodičnoj firmi i pre ili kasnije ću ih povratiti. Ali to nema nikakve veze sa ovim što se dogaña izmeñu tebe i mene.

Dakle, to me ne čini tvojim neprijateljem.” „Kako možeš to da kažeš?” Proučavala mu je lice. „Zaboga, Nik. Kako možeš to da kažeš?” „Mogu, zato što je to istina. Sasvim je nebitno da li to kažem glasno ili tiho.”

Palac mu kliznu niz njen obraz, i niže ka bradi. „Izaberi sama.” „Nikada neću moći da ti verujem”, izusti ona, osećajući sve dublji očaj.

Opojna bespomoćnost, neodoljivi osećaj moćne, skoro divlje probuñenosti poče da se razbuktava u njoj po prvi put u poslednjih nekoliko meseci. „Možeš. Naravno da možeš da mi veruješ, Fila.” Njegov palac sada je bio na njenoj donjoj usni, povlačeći je nežno nadole.

Fila zadrhta. „Ukoliko se stvari iskomplikuju, staćeš na stranu svoje porodice ” „Misliš?” jf ,,I sam si to priznao.” „Rekao sam samo da ću vratiti akcije. To je jedina stvar koju sam priznao.

Nemoj da mi pripisuješ nešto što nije tačno. Ono što se dogaña izmeñu tebe i mene nema nikakve veze sa porodicom ili sa prokletim akcijama.”

Učinilo joj se da će je svakog časa poljubiti, ali nije to učinio. Samo je stajao tu pred njom, držeći se za revere i čekao.

Pila se dugo borila sa sobom, držeći se hladno i ponosno, pokušavajući da se udalji od ivice provalije. „Zar nećeš da me poljubiš?” tiho upita Nik. „Poludeću ako ne saznam kako će izgledati.”

Isti slučaj, Fila konačno priznade sebi i tiho uzdahnu predajući se uskovitlanoj bujici strasti.

Zgrabivši ga za ramena, Fila oseti kako je prgplavljuje prijatno, skoro bolno uzbuñenje. Nijedan muškarac nikada nije uspeo kod nje da probudi ovako vrtoglava osećanja. Bila je istinski fascinirana načinom na koji je reagovala na njega.

Krisi joj se uvek smejala, tvrdeći da je njena razočaranost seksom bila u direktnoj vezi sa činjenicom da još uvek nije upoznala onog pravog. Krisi ju je ohrabrivala da malo više eksperimentiše, meñutim, Fila se upomo snebivala. Nije u pitanju bio samo njen utemeljeni osećaj diskrecije koji ju je konstantno držao podalje od telesnih uživanja. Bilo je nekog iskonskog straha koji joj je seks činio manje privlačnim. S obzirom na sve kroz šta je prošla, sama pomisao na muškarca koji dahće nad njom budila je u njoj najprimitivniji oblik panike.

Meñutim, večeras je osećaj za oprez bio nekako mutan i dalek. Ignorisala ga je u korist razomžavajuće topline koju je pronašla u Nikovom namčju. Impulsivno je očešala usne o njegove, brzo i ispitivački. Na njima je osećala konjak i neutoljenu želju. „Da, to je to. To je ono što želim” Nikov glas bio je dubok i promukao od želje. Ruke mu obujmiše njeno lice. „Idemo. Progutaj me. Sto milja na sat.”

Tomado se spremao u Filinom stomaku. Drhtala je od želje, žudeći da sazna više o bolno-slatkom osećaju koji joj je budio svaki atom. Ne gubeći ni časa, Fila obema mkama zgrabi Nikovu glavu držeći ga čvrsto kako bi mogla da zarije svoj jezik izmeñu njegovih zuba.

Prsti joj se zariše u njegovu gustu kosu, a nos udari o okvir naočaraJ Kada su joj zubi zvučno kucnuli o njegove, Nik se tiho zakikota. ,,U redu je, dušo. Ne idem nikuda večeras. Tvoj sam.” Nik je uhvati oko struka, podižući je visoko uvis. „Zašto ne pokušaš da me obgrliš nogama”, tiho predloži on. „Nik, čekaj. Ja... ne smemo...” „Ma u redu je”, smirivao ju je. „Ništa ne brini. Zdrav sam kao konj. Hoćeš da vidiš moju knjižicu davaoca krvi?”

Fila odlučno odmahnu glavom. „I ja sam zdrava. Ali nisam na to mislin la.”

Meñutim, više nije mogla jasno da misli. „Stavi noge oko mene”, požurivao ju je, očiju sjajnih od želje. „Hajde, malena.”

Ona ga pomirljivo obgrli butinama, kao mladog ždrepca željnog jahanja.

Ruke joj se sklopiše oko njegovog snažnog vrata, a usne priljubiše uz njegove.

Zubi im se ponovo dotakoše. Naočari su im definitivno smetale, zaključi ona.

Nik je odnese kroz kratak hodnik u mrak spavaće sobe i pade s njom na krevet. Potom se otkotrlja na leña, s jednom savijenom nogom. Oči su joj neobično svetlucale u tami.

„Nik?” ,,Tu sam.”

Opijena i gladna, uskovitlanih emocija koje su izazivale povremeno podrhtavanje njenog tela, Fila više nije osećala potrebu za ohrabrivanjem.

Kleknuvši pored njega, ona poče da mu otkopčava košulju. Toliko je žurila da je jedno dugme nesvesno preskočila tako da se, na pokušaj brzog skidanja košulje, dugme otkačilo i uz prigušeni klik poletelo preko sobe, odbijajući se o prozorsko staklo. Fila podignu glavu. Bilo je dovoljno svetla da na Nikovom licu raspozna osmeh. ,,Pa pomozi mi, prestani da se smeješ, moronu...”

On je ućutka spustivši nežno prst na njene usne. ,,Ne smejem se. Zelim ovo više od tebe.”

Fila odluči da mu poveruje zato što je u tom trenutku očajnički želela da mu veruje. Vrativši se skidanju njegove odeće, ona mu nestrpljivo strgnu košulju s ramena. Potom, spusti ruke na kopču njegovog kaiša.

Uvukavši vazduh, Nik spretno otkopča farmerke. Njegova glatka, ukrućena muškost sevnu u tami. Ceo prizor pratio je prigušeni uzdah olakšanja kada ga je, sledećeg trenutka, obuhvatio jednom rukom.

Fila se jedan trenutak zadovoljila intimnim upoznavanjem s njim. Bila je očarana njegovom čvrstinom i snažnom napetošću njegovih bedara. Prsti joj zalutaše u guste, kovrdžave dlačice u dnu, milujući impozantnu dužinu njegovog veličanstvenog uda. „Predivan si”, zadivljeno prošaputa ona.

0, Bože”, prostenja Nik, grčeći prste u njenoj kosi.

Vatra u njoj bila je blizu pucanja. Htela je da zna kako će izgledati kada bi je ugasila. Ona žudno skinu poslednji komad odeće s Nika. Sada, kada je ležao potpuno nag na njenom krevetu, Fila kleknu izmeñu njegovih nogu, proždirući ga pogledom. Ličio je na prelepu zver koja vreba u senci. ,,A ti?” upitao je tiho, igrajući se sa porubom njenog ogrtača. „O, da. Evo odmah.” Fila skinu ogrtač i spavaćicu, skoro nesvesna svojih pokreta. Bila je previše uzbuñena da bi mogla bistro da razmišlja. Nik je bio blago koje je sama otkrila i iskopala. Noćas je pripadao sanlCJ njoj i mogla je s njim da radi šta god poželi. Toliko se radovala uzbuñenju koje sledi da nije znala šta prvo da učini. Njene drhtave ruke ispitivački su klizile po njegovoj glatkoj koži.

„Izgledaš kao dete u prodavnici igračaka”, nasmeja se Nik. Osmeh mu je bio nestašan i topao.

Nije joj promakao smeh u njegovom glasu, ali više joj nije bilo važno da li se zabavlja na njen račun ili ne. S teškom mukom je uspevala da se usredsredi na svoje haotične emocije. Osetila je kako joj vrela vlažnost obli va unutrašnjost nogu, praćena slatkim peckanjem u donjem stomaku. Znala je da može da zadovolji Nika. „Sta čekaš?” upita Nik kroz osmeh. Šta je čekala? Mimo je ležao tu pred njom, ne pokušavajući da je za^ skoči.

Nije pokazivao nikakvu želju da je prignječi svojim teškim telom. Fila je na trenutak oklevala, prisetivši se prvobitnog straha koji je uvek izbijao na površinu.

Trenutak kasnije, prijatna bojazan je nestala. Nudio joj je sebe zarad njenog zadovoljstva. Ni na šta je nije primoravao.

Fila se pomeri napred, opkoračivši ga. Drhtavim prstima, ona se namesti tačno iznad njegove snažne, pulsirajuće muškosti. Ne gubeći ni časa, ona se energično nasadi na njega, pokušavajući da se namesti što udobnije. „Uska si. Mala i uska.” Ruka mu preñe preko njene butine ka mestu gde je majstorisala oko njegovog uda. Nikovi prsti nežno kliznuše u njenu meku, vlažnu unutrašnjost. „Vlažna si, ali još nisi dovoljno spremna za mene. Sačekaj malo.

Nikuda ne žurimo.”

Ali ona je žurila. Fila se nikada nije ovako osećala i opravdano se plašila da, ukoliko odmah ne iskoristi ovaj trenutak, možda više nikadij neće doći u priliku da ga iskusi. Htela je što pre da ga oseti duboko u sebi. Pomamno je pokušavala da sedne na njega. ,,Ne tako brzo. Polako”, promrmlja Nik. Nije obraćala pažnju, gutajući ga svojom vlažnom udolinom. Osećaj je bio dobar, mada ne preterano udoban. U stvari, bio je na granici bola. Fila uzdahnu, osećajući kako njena mekoća p^evazilazi granice elastičnostll Zatim se prope naviše, ne krijući olakšanje. „Rekao sam ti da usporiš.” Nikov glas zvučao je poluzadavljeno.

Ali više ga nije slušala. Klizila je gore-dole, sve brže i brže, prilagoñavajući svoje telo njegovom. Bio je veliki, skoro ogroman, ali užasno ga je želela i bila je odlučna u tome da ga ima. Celog.

I dalje je bio ogroman unutar nje, ali osećaj zadovoljstva brzo je preplavljivao svaki nagoveštaj neudobnosti. Oslonjena prstima o njegove grudi, pridržavala se za

njega, diveči se čarobnoj zategnutosti njegovog tela. Uzbrzavala je tempo, grčevito se odupirući kolenima o njegove bokove. ,,Da. O, Bože, da”, promrmlja Nik dok je Fila sve brže jahala na njemu. „Nisam smeo da te pustim da ovako podivljaš. Ne još. Previše si brza. Sto milja na sat. Ali osećaj je tako dobar. Tako dobar.”

A onda mu se telo naglo zategnu pod Filom. Promuklo je stenjao, podrhtavajući od zadovoljstva dok je eksplodirao duboko u njoj.

ŠESTO POGLAVLJE „Nik spava s njom.” Viktorija nabode komadić grejpfruta viljuškom. Daren je pogleda sa čela stola, mršteći se. „Kako znaš? Nik je trebalo da prespava u letnjikovcu Lajtfutovih. Hilari mi je rekla da mu je domaćica pripremila staru sobu.” „Onda Hilari laže”, reče Viktorija, donekle uživajući što ovaj komen tar zvuči tako obično. „Viki, dušo. Zaista nije lepo od tebe da tako govoriš.” Elinor koja je sedela na drugom kraju stola, krcatog raznovrsnim voćem, letela je pogledom sa svoje snahe na svog sina. „Hilari nije lažljiva. Zaboga, zašto bi lagala o tome? Pouzdano znam da se od Nika očekivalo da večeras prespava u njihovoj kući.” „E pa nije.” Ovo nije bilo prvi put da se naslañivala serviranjem iznenañenja svom mužu i svekrvi. Kastltone nije moglo skoro ništa da potrese. Za to je bilo potrebno nešto krupno kao što je bilo iznenadno pojavljivanje nepoznate nezakonite kćerke. „Džordan i ja smo svratili u Džilmarten u povratku iz šetnje plažom. Htela sam da popričam s njom pa mi je palo na pamet da svratim čisto da proverim da li je budna. Nije bila budna, ali zato Nik jeste. On mi je otvorio vrata.” „Tako znači”, tupo reče Elinor. „Darene, dušo, molim te dodaj mi pavlaku.

Hvala ti. Možda je i Nik otišao jutros u šetnju i odlučio da svrati kod gospoñice Foks, čisto da joj se javi.” „Na sebi je imao samo famerke koje je juče nosio na žurci. Pitala sam ga da li je Fila ustala i rekao mi je da nije, ali da će joj preneti da sam svraćala. Verujte mi, proveo je noć s njom.” „Mislim da se to nas ne tiče”, ukočeno zaključi Elinor.

„Nadam se da to ne mislite ozbiljno?” Viktorija je prostreli pogledomj „Ne, ne mislim. Zaista, draga, ovo nije tema za doručak.” „Ne sekirajte se, Elinor. Mislim da smo dovoljno odrasli da je podnesemo”, procedi Viktorija. Džordan nije mogao da ih čuje jer je ranije doručkovao u kuhinji.

Daren je mimo žvakao svoje voće. „Ne znam zašto tome pridaješ toliku važnost, Viki. Više je nego očigledno da Nik ima nešto s njom.” „Možda samo pokušava da se dočepa akcija”, nagadala je Viktorija. „Amožda je ona samo još jedna fufica, kao što je bila ona Krisi.”j , „Sasvim moguće”, složi se Elinor kroz uzdah. „Najverovatnije je tako. Koliko se sećam, obe potiču iz istog staleža.” „Misliš da je i ova je kurva?” Daren odmahnu glavom. „Sumnjam. Nije taj tip.”

Viktorija nije krila svoje nezadovoljstvo. ,,Za ime Boga, Darene. Ti jesi muškarac, ali to ne znači da si dobar u procenjivanju žena.” „Nisam?” Daren izazovno pogleda u svoju ženu.

Crvena od besa, Viktorija spusti glavu i nastavi da secka svoj grejpfrut. „Mogu da se opkladim da će Hilari biti van sebe kad sazna da Nik spava s njom, bez obzira na razlog.” „Zašto bi se Hilari ljutila?” učtivo upita Elinor. „Zato što se verovatno nadala da će moći da upravlja Nikom ako se ikada vrati kući. Ne bi me čudilo da je planirala da manipuliše njim kao što to čini sa svima ostalima. Nikada nije istinski razumela Nika zato što ga nikada nije ni upoznala.” „Bila je udata za njega punih osamnaest meseci”, naglasi Elinor. ,,Rekla bih da je to dovoljno da se muškarac upozna. Svi znamo kroz šta je sve prošla zbog njega.” „E pa u jednoj stvari je pogrešila. Ona misli da je Nik pre tri godine otišao zato što je bio previše slab. Koješta. Otišao je zato što mu se sve smučilo, Ko može da ga krivi?”

V „Viki, mislim da si dovoljno rekla”, upozoravajućim tonom reče Daren. „Ali”, nastavi Viktorija, „prvu noć nakon povratka kući, Nik je proveo sa drugom ženom. Sirota Hilari nije dobila priliku ni da ponovo uvuče svoje kandže.”

„Dosta Viki, rekao sam.” Darenov glas nije bio povišen, samo oštar. i Viktorija ga prezrivo pogleda. „Samo sam se osvmula na činjenice. Hilari je navikla da vrti oko sebe muškarce kao budale.” . „Ajde, draga”, promrmlja Elinor, brišući usne belom pamučnom salvetom. „Zaista mislim da si dovoljno rekla.” ,,Do ñavola, Viki, umukni. Stvamo ne znaš šta pričaš”, zaključi Daren, dolivajući sebi kafii iz srebmog bokala.

Viktorija se suvo osmehnu. „Grešiš, Darene. Odlično znam šta pričam. Nisam slepa. Hilari je ekspert. Prosto zna kako da natera muškarce da igraju po njenom.” „Sta ćeš kada je tako.” „Hoće li još neko voća?” upita Elinor, podižući težak srebmi poslužavnik aranžiran svežim jagodama i grejpfmtom.

Daren je ignorisao svoju majku. „Hajde da promenimo temu.” „Neću da promenim temu”, jogunila se Viktorija. „Nik je se oslobodio pre tri godine i, koliko sam jutros uspela da vidim, ne postoji nikakvt opasnost da, po dmgi put, padne u Hilarine kandže. U poslednje tri godine postepeno je prebacivao na nju celu Lajtfutovsku polovinu kompanije. Digao je mke. Sada ona radi za tebe, Darene.” „Šta hoćeš time da kažeš?” planu Daren. „Po svoj prilici, Hilari želi da upravlja i delom koji pripada Kastltoni« ma. Da bi to postigla, ponudiće ti ono što najviše želiš.”

Daren odgumu u stranu svoj tanjir sa voćem i skrsti mke na stolu. „Sta to ona može da mi ponudi što bi me nateralo da se odreknem naši polovine?” „Slobodu; slobodu da se maksimalno posvetiš svojoj političkoj karijeri; i novac K&L za finansiranje svojih kampanja.” Viktorijin pogled leteo je s jednog zaprepašćenog lica na dmgo. „Kako ne shvatate? Već radi na tome. Prošle godine je preuzimala sve veću odgovomost u svakodnevnom odlučivanju kako bi Daren imao više vremena da radi na svojoj guvemed skoj kampanji. Malo-pomalo, Hilari će preuzeti celu kompaniju, a vas dvoje i dalje ne vidite šta se dešava.” „Hilari, trenutno, obavlja dužnost izvršnog direktora. Ne preuzima ona ništa već svakodnevno upravlja kompanijom”, smirivala ju je Elinor. „Lično smatram da firma dobro posluje pod njenim voñstvom. Možemo da se oslonimo na nju.” „Kako ne shvatate, Elinor? Ona se ponaša kao da već poseduje firnrn, a ne kao da je od strane ostalih izabrana da njom mkovodi.”

„Hilari je deo porodice. Stalo joj je do najboljih interesa kompanije i to je najvažnije.” Elinor zastade. ,,U stvari, kada si već spomenula, i sama sani: ozbiljno razmišljala o celoj stvari. To bi mogao da bude izvrstan potez, znaš.” „Šta bi moglo da bude izvrstan potez?” zahtevala je Viktorija. „Dopuštanje da ona vodi K&L dok se Daren kandiduje? Nema te cene, verujte mi' Uskoro ćemo se probuditi i otkriti da smo svi ispali budale i da u potpunosti zavisimo od nje.” ,,Do ñavola, Viki, ponašaš se kao razmaženo derište”, primeti Daren „Znaš šta je tvoj problem? Ljubomoma si. Hilari se svojski potmdila da uñe u firmu i ti joj sada zavidiš na tom uspehu. Eto o čemu se radi. Uspela je da se sabere kada ju je Nik napustio i kada je izgubila bebu. Napravila je karijeru i tebe to vreña.” „Možda si u pravu.” Viktorija frustrirano shvati da joj se suze skupljaju u krajevima očiju. „Uostalom, u proteklih nekoliko godina sam samo vaspitavala tvog sina i igrala ulogu žene budućeg političara. Prireñivala večere za stotine potencijalnih lobista i servirala čajeve za pedesetak radnika u kampanji. I nije neka karijera, zar ne?” „Smiri se, Viki. Nisam tako mislio”, nežno reče Daren. „Nego kako si mislio?”

Elinor uze srebmo zvonce sa stola i snažno zazvoni. Kada se vrata od kuhinje otvoriše, ona se hladno osmehnu domaćiei i reče: „Atu si, gospoño Atkins. Mislim da će nam trebati još kafe.” „Odmah ću, gospoño Kastlton.” „Hvala ti.” Elinor odvrati pogled od svog sina i snahe, čekajući da domaćica izañe napolje. Na trenutak joj iz očiju nestade spokojan i zamišljen pogled. „Zaista mislim da je najbolje za sve da Hilari ostane na čelu K&L. Sada je najvažnije da Daren dobije svoju slobodu i finansijsku podršku u kandidaturi za guvemera. A to ćemo moći da dobijemo samo ako Hilari ostane na čelu kompanije.”

Kraljicaje progovorila. Viktorija je znala da joj je izdata naredba. Kao i uvek, moraće da bude dosledna. Uredno složivši svoju salvetu, ona je spusti na sto pored svoje šolje i ustade od stola. Dok je izlazila iz prostorije, olićala je Darenov tihi bes kako je pecka na potiljku.

Fila se dremljivo pomeri pod pokrivačem. Nešto je nedostajalo, nešto što je bilo tu cele noći. Nešto toplo, utešno i čvrsto.

Sporo se budila, oživljavajući sećanja na snažne, nežne ruke svud po njenom telu; sećanja na promukli, uzbudljiv, nestašan muški glas koji je nareñivao, hrabrio i molio; sećanja na trenutke kada se opasno približila uzbudljivom obećanju

vrhunca, obećanju koje joj je iskliznulo u poslednjem trenutku, ali za koje je siguma da joj sledeći put neće promaći. Bio joj je potreban još samo jedan pokušaj, to je sve.

Sada je sa sigumošću znala da je zaista postojalo nešto na šta će sledećeg puta moći da se usredsredi. Krisi je ipak bila u pravu.

Fila otvori oči i ugleda Nika. Sedeo je na stolici pored kreveta, oslonjen rukama o njen naslon, pogleda prikovanog za njen pospani lik. Na sebi je imao samo farmerke i otkopčanu košulju koja je nehajno visila s njegovih širokih ramena. Mogla je da vidi delić njegovih snažnih, zategnutih grudi, pokrivenih finim, kovrdžavim dlačicama.

Izraz na njegovom licu bio je isti kao kada ga je prvi put upoznalaJ strog, dalek i nedokučiv. Telom joj prostruja čudna jeza. Pogled joj pade na natkasnu pored uzglavlja.

Na njoj je ležao pištolj, potmuo i hladan na ranom jutamjem suncu, Odmah pored stajao je šaržer. Fila vrati film unazad, setivši se da je pret hodne noći bila dovoljno neoprezna da u brzini ostavi otvorenu fioku. Nik je verovatno ugledao pištolj čim se probudio.

Ne znajući šta da misli, Fila polako ustade, ne skidajući pogled sa Nikovog previše hladnog lica. Pokrivač pade na pod. Shvativši da je potpuno naga, ona nesvesno navuče čaršav do brade. „Nik? Šta ne valja?” „To ti meni kaži.” „Ne razumem.” ,,Ne pravi se luda.” „Pitaš se odakle mi pištolj?” Svesno je koračala po tankom ledu. „Da. Celo jutro se to pitam. Šta će ti pištolj, Fila? Rekla si da imaš neka pitanja o tome šta se dogodilo Krisi Masters. Takoñe si rekla da misliš da Kastltoni i Lajtfuti donekle snose ‘moralnu odgovomost’ za njenu smrt. Ali zaboravila si da spomeneš da si nameravala da glumiš javnog egzekutorai isterivača pravde ukoliko ti se ne svide odgovori koje dobiješ.”

Trudila se da ostane pribrana, iako je bila šokirana njegovim tumačll njem dogañaja. „Nik, sve si pogrešno shvatio.” „Opasno si me obrlatila, znaš. Biću iskren i odaću ti priznanje. Sta misliš ko si ti? Ženaubica? Prokleto si dobra glumica. Izveo sam sve kak§ si zamislila, zar ne?

Lično sam te uneo preko kapije. Upoznao te sa celom porodicom. Obezbedio ti besplatan smeštaj. I, povrh svega, dozvolio ti da me zavedeš ” „Ne misliš valjda da sam došla ovde da nekog ubijem?” „Šta dmgo da mislim?” Nik pokaza glavom na pištolj. „Ovo je 9-milimetarska automatska prangija, a ne pištolj na vodu.” Posmatrao je njeno liee sa neočekivanom ravnodušnošću. „Do ñavola, šta si mislila da ćeš postići?; Kako si uopšte mogla da pomisliš da ću te pustiti da se tek tako izvučeš?’l Fila ustuknu, vukući za sobom čaršave. Sam pogled na njegove čelične, hladne oči, plašio ju je više nego išta dmgo. Ovako se nije osećala od suñenja Spaldingu. ,,Ne znaš o čemu pričaš. Molim te. Dozvoli da ti objasnim.”

Nik ispruži ruku i istrgnu čaršav iz njenih ruku. „Šta da mi objasniš.

Posedovanje oružja i tvoje prljave planove. Odakle ti uopšte pravo da proganjaš moje ljude.” „Tvoje Ijude”, jetko ponovi ona, gušeći novi talas straha. Osećala se užasno ranjivo. Stajala je gola pred njim kao pred zidom od cigala. Vrtelo joj se u glavi.

Nekada davno se nalazila u sličnoj situaciji. Stara sećanja se uskovitlaše, mešajući se sa stvamošću. „Misliš na tvoje drage Lajtfute i Kastlone?” „Da, mislim na Lajtfute i Kastltone.” „Rekla sam ti sinoć i bila sam u pravu. Kada zapadnu u prvu krizu bićeš na njihovoj strani.” „Protiv ludače sa pištoljem? Budi siguma da hoću.”

Više nije mogla da toleriše ovakvo ponašanje. Strah joj je već uveliko kidao utrobu. Izgledalo je kao da su sve maske pale. Konačno je mogla da vidi pravo lice Nikodemasa Lajtfuta. To nije bio čovek s kojim se osećala tako fantastično ispunjeno i slobodno kao prethodne noći, čovek koji joj se predavao svim srcem i telom. Ovo je bio vrlo opasan stranac.

Fila pažljivo poče da se povlači ka uzglavlju kreveta. Bila je nezastićena i u klopci dok god se nalazila izmeñu Nika i zida. Morala je što pre da se distancira od ovog ogromnog muškarca preteće spoljašnjosti.

Nik je pomno pratio svaki njen pokret. Gubila je živce. Odustavši od povlačenja, ona se baci na krevet i spretno odskoči na dmgi kraj. Očajnički je tražila izlaz, bilo kakav.f e:„E nećeš moći.” Nik je munjevito zgrabi za mku.

Imala je osećaj da je naletela na gvozdenu ogradu. Trenutak kasnije, Fila je ležala na leñima, boreći se za dah. Izvijajući se u stranu, ona instiktivno skupi ruke i noge, spremna da zada udarac.

Noga joj polete ka njegovoj butini. Nik zastenja od bola, ali ne stade.

Približavao joj se toliko brzo da je momentalno postala svesna bolne činjenice da protiv njega nema nikakve šanse. Nik se obruši na nju, prikovavši je za krevet svom težinom i stežući joj obe mke iznad glave. Pošto su joj samo još noge ostale slobodne, nemilice je mlatarala njima. „Pusti me, kretenu!” Zamahivala je glavom, pokušavajući da pronañe najslabiju tačku gde bi mogla da zarije zube. Obuzimala ju je sve veća panika. Nije smela da dozvoli da bude ovako nemoćna. Stari i novi strahovi pretili su da je preplave. Borila se kao divlja životinja. ,Fila! Do ñavola, ženo, prestani!”

Kosa joj je bila rasuta po jastuku. Bio je težak čitavu tonu, shvati ona, pokušavajući nekako da mu izmigolji. Prošle noći bila je na njemu, imala je punu kontrolu nad njim. Tada nije sasvim razumela koliko je krupan i moćan Nik istinski bio. Sada je ležala prignječena njegovim masivnim telom. Jedva je disala.

Usta su joj bila širom otvorena, spremna za vrisak. „Stani”, naredi Nik i začepi joj usta rukom. „Hoćeš li da se smiriš? Zaboga, poludela si.” Sačekao je još jedan trenutak, a zatim sklonio ruku s njenih usana. ,,Da se smirim? Napadnuta sam! Pusti me pa ću se smiriti.” ,,Ne dolazi u obzir. Ne, dok mi ne odgovoriš na neka pitanja. Šta si planirala da uradiš sa pištoljem?” „Imam pravo da nosim pištolj.” „Zavisi. Nemoj mi reći da si verovala da su Kastltoni i Lajtfuti zaslužili metak samo zato što nisu prihvatili Krisi Masters širom otvorenih ruku?” „Ne moram ništa da ti objašnjavam, silazi s mene.” Prkos je imao svoju cenu, Fila je to dobro znala. Ali njen bes i njen strah takoñe su bili instiHj tivni. Uvek je tako reagovala kada bi neko zapretio da preuzme kontrolu nad njom. U tome su ona i Krisi bile veoma slične. „Ne budi glupa, Fila. Kaži mi zašto si držala pištolj u fioci.”

Fila prestade da se bori. Bila je iscrpljena. Dišući duboko, pokušavala je da povrati snagu. Očajnički se trudila da suzdrži svoj strah kako bi mogla normalno da razgovara s njim. Reči su joj trenutno bile jedina nada. Znala! je kako da koristi reči. ,,Ne dugujem ti nikakvo objašnjenje, ali ću ti ga dati ako obećaš da ćešj sići s mene”, procedi ona. „Slušam. Pričaj brzo.”

„Ilaja Spalding.”

Nik je zurio u njeno lice. Oči su mu preteći sevale iza naočara. „Ko?” M „Ilaja Spalding. Muž Rut Spalding. Sećaš je se? Tip na čijem sam suñenju, pre nekoliko nedelja, svedočila?” „Sećam se. Rekla si da je otišao u zatvor.” „Zatvoren je u jednu od onih ustanova sa minimalnim obezbeñenjem. Kada izañe, krenuće za mnom.” „Zašto?” „Zato što je rekao da hoće”, frustrirano uzvrati Fila. „Covek me mrzi iz dna duše. Moje svedočenje je presudilo da dobije zatvorsku kaznu. Nikada mi to neće oprostiti. Opasan je. Uživa u maltretiranju žena i maled ece,” Nik je dugo ispitivao njen lik, neumoljivog izraza na licu. „Kada si nabavila pištolj?” „Odmah posle sudenja. Veruj mi, u to vreme mi Kastltoni i Lajtfuti nisu bili ni na kraj pameti. Krisi je još uvek bila živa.” „To se lako da proveriti.” ,,Pa proveri. Baš me briga.”

Fila zadrža dah, iščekujući da je svakog trena pusti. Morala je da se sabere. „Molim te”, prošaputa ona, mrzeći sebe što se spušta ovako nisko. „Molim te šta?” „Molim te... siñi... s mene... ne mogu više da izdržim.”

Nik se nevoljno odvoji od nje, pažljivo je posmatrajući. „Fila? Jesi li dobro?

Do ñavola, što me tako gledaš? Nisam te povredio.” Čim je osetila da može da mrda pod njim, Fila se baci na drugu stranu kreveta i skoči na noge. Zgrabivši svoj Ijubičasti ogrtač, ona ga podignu ilpred sebe kao štit i poče da se udaljava od njega. Uskoro se našla na zatvorenim vratima od kupatila, teško gutajući pljuvačku, grozničavo razmišljajući gde bi mogla da bude najbezbednija. U stomaku je osećala mučninu dok je pobelelim prstima stezala meku tkaninu. „Marš odavde”, odbrusi ona.

Nik sede na ivicu kreveta, gledajući je ozbiljno. „Nikuda ne idem”, mimo uzvrati on. „Mislim da si dovoljno pametna da to shvatiš. Hajde, lepo se istuširaj, očešljaj se, obuci se i doñi u kuhinju. Skuvaću nam kafu pa ćemo da porazgovaramo.” „Neću s tobom da razgovaram.” „Bojim se da nemaš puno izbora”, reče Nik i ustade.

Fila se trgnu. Ne skidajući pogled s njegovog lica, jednom rukom je tražila kvaku od vrata. ,,Ne pipaj me.” ,,Ne pipam te. Ne ponašaj se tako nenormalno.” „Stvamo ne znam ko je ovde nenormalan. Jutros si me sačekao sa pištoljem.” „Nisam ga držao uperenog u tebe”, reče on i razdraženo provuče mku kroz kosu. „Samo sam tražio objašnjenje. Imao sam pravo na to kada sam otkrio da je automatik.” Nik ustade i krenu ka njoj. „Stoj. Ne prilazi.” Fila konačno otvori vrata od kupatila i zastade na njima. „Smiri se, do ñavola. Ne želim da te povredim.” „Već jesi. Nemam nameru da ti pružam još jednu priliku.”

Nik pogleda preko ramena u krevet gde ju je malopre imao pod so bom. „Nisam te povredio. Samo sam te držao da ne napraviš još veću štetu.”

Formalno gledano, bio je u pravu, ali Filine emocije i sećanja nisu radili na formalan način. Ona ponosno podignu bradu i reče: „Hoćeš li da izañeš iz moje spavaće sobe?” „Da. Izaći ću iz tvoje spavaće sobe”, on besno uzvrati i priñe vratima „Kafa će biti spremna kada izañeš iz kupatila. Onda ćemo da pričamo.”

Fila zalupi vratima od kupatila i zaključa ih. Brava je bila slaba i verovatno bi popustila pod iole upomijim napadom, ali ona joj je trenutno bila jedina uteha.

Naslonivši se na vrata, ona na trenutak oslušnu, shvativši da je Nik zaista otišao u kuhinju. Adrenalin napokon prestade da divlja u njenim žilama.1 Ostala je u tom položaju još nekoliko minuta pre nego što je odlučila da se upusti u rizik tuširanja. Prvi put od kada se probudila, počela je da obraća pažnju na svoje telo.

Njen nos registrovao je čudan, nepoznat miris. Miris muškarca. Nešto što je pre nekoliko sati bilo vlažno i lepljivo sada se skorelo izmeñu njenih butina. Novi strah joj ispuni gmdi ubrzo zamenjem sirovim besom. Kako je uspela da zaboravi!

Gad! Kako je mogao! Kroz maglu se priseti njihovog kratkog razgovora o zdravlju, meñutim, nijedno od njih nije započinjao temu zaštite od tmdnoće. Gnev i užas zbog sopstvene gluposti samo su dolili ulje na vatm. Bila je van sebe.

Ne ispuštajući ogrtač iz ruku, Fila otvori vrata od kupatila i potrča niz hodnik, zatim kroz dnevnu sobu sve dok nije zastala na kuhinjskim vratima. „Sinoć nisi koristio nikakvu zaštitu, skote”, optužujućim tonom rečeo na.

Nik je pogleda i nastavi mimo da sipa kafu u kafemat. „Nisam. Nije mi palo na pamet dok nije bilo prekasno. Hoćeš da kažeš da ne uzimaš pilule?”

„Ne, ne uzimam pilule”, obrecnu se ona. „Imam svoje razloge zašto ih ne uzimam. Tebi je ovo normalna stvar, zar ne?” „Nije.” Završivši sa sipanjem kafe, on spusti poklopac i poče da sipa vodu u bokal. „Verovala ili ne, ti si prva. Obično sam oprezan. Veoma oprezan. Ali sinoć sam se malo izgubio kada si me oborila s nogu i odvukla u spavaću sobu. Jesi li uvek onako impulsivna?” „Ne. Nikad.” Fila je bila na ivici pucanja. „Jao, Bože. Možda sam trudna, idiote jedan.” ,,Izyini, ali istina je da čudno utičeš na mene, srce. Do sada me još niko nije odvukao u krevet i tako divljački vodio ljubav da mi je mozak proključao.” „Stvar je ozbiljna.” Fila se uspravi, rešena da istera stvar do kraja. „Slušaj, govnaru, dobro me slušaj. Hteo si da znaš šta sam htela da uradim sa onim pištoljem iz fioke? E pa reći ću ti šta ću da uradim s njim. Ako zatrudnim, naći ću te i upotrebiću ga. Cuješ li me?” „Cujem.” Nik nasu vodu u kafemat i pritisnu dugme. i Gušeći jecaj bespomoćnog gneva, Fila polete nazad u kupatilo. Kasno se setila da je svoj ogrtač držala ispred, a ne iza sebe. Sama pomisao da Nik posmatra njenu nagu stražnjicu dok trči iz kuhinje bila je skoro neizdrživa povrh svega ostalog što se dogodilo.

Bila je na ivici suza. ; Utrčavši u kupatilo, Fila zalupi vratima i pusti najjači mlaz u tuš kabini.

Neće plakati, zaklela se. Ovog jutra neće plakati.

Dvadeset minuta kasnije, osećala se mimije jer je ponovo mogla da se kontroliše. Dugo tuširanje je ipak pomoglo. Temeljno se istrljala u nadi da će sa sebe oprati tragove Nikovih dodira. Mogla je samo da se moli da unutrašnji tragovi neće uroditi plodom. Svakih pet minuta se pitala kako je mogla da bude tako glupa.

Njen život je u poslednje vreme ličio na pravi haos.

Stres. Verovatno je za sve bio kriv preterani stres. Ovih dana jednostavno nije mislila razborito. Po svoj prilici, nije bila u stanju da razmišlja od kada je saznala za Krisinu smrt.

Kada je izašla iz kupatila navukla je zelene farmerke, majicu na narandžastozelene pmge, meke kožne mokasine i otišla u kuhinji. Miris sveže skuvane kafe je neodoljivo mamio.

Nik je sedeo za stolom pored prozora i listao stari časopis za lov i ribolov koji je prethodni stanar verovatno zaboravio. Na stolu su stajale dve činije pune hladnih

cerealija, tetrapak mleka i dve kašike. Kada se pojavila na vratima, Nik je odmeri od glave do pete. „Mislio sam da ćeš ceo dan da provedeš pod tušem”, reče. „Primamljiva ideja, ali nažalost nije bilo dovoljno tople vode.”

Fila priñe kafematu i poče da sipa aromomatičan napitak u šolju. Pogled joj odluta kroz prozor dok je pokušavala da sabere svoje misli. Ranojutamja magla lebdela je nad okeanom. Gledajući kroz krošnje drveća bilo je nemoguće prosuñiti gde se završavala vod§, a gde je počinjala gusta izj maglica. Sve je ličilo na neprobojni, sivi bedem. Kao da se svet završavao s dmge strane šumarka. „Sedi i jedi, Fila. Biće ti bolje.” „Kako znaš?” „Recimo da nagañam. Pojedi malo cerealija i onda ćemo da porazgovaramo.” „Nisam gladna i nemamo više o čemu da razgovaramo. Sve sam ti ispričala.” ,,Ne baš. Ko je taj Ilaja Spalding?”

Fila opsova sebi u bradu, znajući da će morati Niku sve da objasni pre nego što ga se reši. Pripadao je toj vrsti ljudi. „Spalding i njegova žena Rut imaju veliku farmu u okolini Holoveja. Pre dve godine su počeli da usvajaju decu. Odmah mi je sve izgledalo kao jedna velika prevara. Spaldingovi su vlastima delovali kao stabilan par. Rut se bavila uzgajanjem organske i zdrave hrane. Ilaja je dolazio iz seoske porodice i farmerski poslovi su mu najbolje išli od ruke. Kao mladić, nekoliko godina je proveo u vojsci uključujući i vreme ratovanja u jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.” ,,U vojsci?”

Filinausta se iskriviše od gañenja. ,,Ne baš. Tokom suñenja se ispostavilo da se njegov boravak u inostranstvu ne poklapa sa aktivnim služenjem vojske. Ali učestvovao je u ratu. Nezavisno, moglo bi se reći.” „Kao plaćenik?” ,,Da. Radio je kao plaćeni ubica. Ali niko o tome nije imao pojma kada su počeli da mu šalju decu. Sve što su znali je da Rut nije mogla da ima svoju decu i da su želeli da zbrinu tuñu. Uspešno su vodili farmu tako da je sve izgledalo kao savršeno okmženje za gajenje dece. Svež vazduh, zdrava hrana, svakodnevne aktivnosti i slično tome. Na kraju prve godine čak peto-i ro dece je živelo kod Spaldingovih.” „Kakvi problemi su se javili?”

Fila priñe stolu i sede. Ne odvajajući pogled od sive izmaglice iza drveća, ona nastavi da priča: „Telma Anderson je počela da sumnja da nešto nije u redu jer su se deca tokom njenih poseta ponašala pomalo nesvakidašnje. Bila su previše mima.

Previše učtiva. Davala su prave odgovore na njena pitanja. Svako dete je delovalo kao da se savršeno prilagodilo životu na Spaldingovoj farmi.” „Ne znam mnogo o usvojenju, ali znam da sve što izgleda previše dobro onda to zaista jeste.” „Bilo je. Ali samo na početku. Spalding je krupan, golem čovek. Ima veliku, gustu bradu i nosi kombinezon i karirane košulje. Slika i prilika idealnog farmera.”

Fila srknu kafu i nastavi: „Ali ima čudan pogled.” h „Čudan?” „Kao ledeni glečer. Hipnotički. Prodoran. Možda čak i pomalo ludački. Niko, osim mene, nije primetio njegov pogled. Čovek mi se nije sviñao od trenutka kada sam ga upoznala.” „Kada je to bilo?” „Pre, otprilike, godinu dana. Počela sam da radim u toj oblasti, uključujući i Holovej, i Telma mi je dodelila posao nadgledanja dece na farmi Spaldingovih.

Znala sam da i sama nešto sumnja. Već posle prve posete farmi složila sam se s njom. Nešto je bilo veoma loše. Razlika izmeñu mene i Telme je u tome što su joj samo instikti govorili da nešto nije bilo u redu. Ja sam imala dovoljno ličnog iskustva u hraniteljskim porodicama da bih bila siguma da nešto nije u redu.

Najteže je bilo dokazati to.” Fila uzdahnu. „Uvek je to najteže.”f e „Deca su i dalje tvrdila da je sve u redu?”

Fila klimnu glavom. ,,0 da. Upomo su ponavljali kako vole da žive na farmi.

Ali u njihovim očima sam mogla da vidim strah i znala sam da moram nešto da preduzmem. Nažalost, nisam imala ništa konkretno, odakle bih počela. Nijedan očigledan pokazatelj zlostavljanja. Pre nego što sam shvatila šta treba da radim, najmlañe dete je dovedeno u lokalni urgentni centar. Mali Endi. Bio je van svesti.

Spaldingovi su tvrdili da se popeo na drvo bez njihovog znanja i pao.” „Sta je dečak rekao?” i „Nikada se nije osvestio. Umro je.” „Gospode Bože.” „Telma je počela da sumnja više nego ikad do tad. Bila je ubeñena da je dečak pretučen na mrtvo ime. Lekari su mi rekli da su povrede mogle da prouzrokuju teške batine, mada nisu bili sigumi za pad. Telma i ja smo odmah poslale šerifa na farmu ne bi li nešto iskopao. Ništa.” „Sta se onda desilo?”

„Lično sam obišla Spaldingove, nekoliko puta. Htela sam da mu stavim do znanja da je pod konstantnim posmatranjem. Nadala sam se da će paziti šta radi dokle god redovno dolazim da radim sa decom. Ali deca su bila bolja nego ikad.

Onda sam počela da radim sa Spaldingovom ženom, Rut. Mislila sam da bi ona mogla da bude slaba karika. Meñutim, više se plašila Spaldinga nego mene ili vlasti.”

Nik je zamišljeno upita: „Šta si onda uradila?” „Konačno sam pozvala Spaldinga telefonom i saopštila mu da hoću da razgovaram s njim ali ne na farmi već na neutralnoj teritoriji. Pristao je.” „Sta si mislila da ćeš postići njegovim udaljavanjem sa farme?”

Fila se odsutno igrala sa svojom šoljom. „Mislila sam da će biti lakše ako porazgovaram s njim van tog okruženja. Ali pogrešila sam. Bio je ljut i ratoboran kada je stigao na parking restorana. I dalje sam sedela u svojim kolima, čekajući ga. Izašla sam tek kada je parkirao svoj kamionet. Prišao mi je i počeo da se dere.

Izvreñao me i optužio da skmavim svetinju američke porodice.” „Kako si reagovala?” „Rekla sam mu da samo radim svoj posao i da sam veoma zabrinuta za decu o kojima se brine. Izgubio je živce.” „Pretio ti je?” ,,I više od toga. Rekao mi je da su to njegova deca i da može s njima da radi šta god želi. Takoñe mi je rekao da će me naučiti kako da ne zabadam nos u njegova posla. Onda me je udario.”

Nikovi prsti se zgrčiše oko šolje. „Povredio te je?” „Da, povredio me je”, uzvrati Fila kroz ogorčen osmeh. „Naučio je da povreñuje ljude i u tome je bio veoma dobar.” Prsti joj nesvesno dodimuše mesto na vilici gde je zadobila modricu. Danima ju je nosila u znak sećanja na njegov šamar. Advokat ju je čak i uslikao. „Bila je to njegova velika greši ka. Pokušao je da me uvuče u svoj kamionet.” „Je li bar neko video šta se dešava?” „U tom trenutku ne, zato što j e parking ispred restorana u to vreme skoro uvek potpuno prazan. Počela sam da vrištim. Pokrio mi je usta šakom. Bio je... veoma kmpan i jak.” Pri pomisli na njegove ogromne dlanove koji je guše, stomak joj se prevrtao. „Odvukao me je do svog kamioneta i otvorio vrata. Borila sam se svim snagama, ali uzalud. Pretpostavljam da je hteo da učini nešto da me što pre ućutka. Otvorio je kasetu i izvadiopištolj.” I „Gospode, Fila.”

„Tu sam imala ñavolsku sreću. Upravo taj restoran bio je mesto gde su lokalni policajci provodili svoju jutamju pauzu. Policijski auto se parkirao baš u trenutku kada je Spalding pokušao da me ugura u svoj kamionet. Policajci su videli šta se dešava i pritrčali mi u pomoć. Uhvatili su ga sa pištoljem, ali to nije bilo sve. Kada su ga pretražili, kod njega su pronašli i malo heriona.” „Nosio je drogu sa sobom?” Nik je izgledao zaprepašćeno.

Fila smrknuto klimnu glavom. „Narkotici zajedno sa omžjem. Očigledni dokazi fizičkog napada na mene bili su dovoljni da ga na odreñeno vreme strpaju u zatvor. Više nego dovoljni da se više nikada ne kvalifikuje za hraniteljsku porodicu.” „Sto je za tebe veoma važno”, tiho zaključi Nik. Fila pogleda u njega, po prvi put. Oči su mu bile hladnije nego ikada do tada.

Cinilo joj se da oseća njihovu hladnoću, iako je sedela na dmgom kraju stola. ,,To je cela priča”, reče ona kroz uzdah. „Spaldinga su uhapsili zbog tasrtaja na mene, a ne zbog zlostavljanja dece. Nikada nismo uspeli da dokažemo da im je na bilo koji način naudio. Na suñenju sam svedočila protiv njega i zato će pokušati da me kazni kada odsluži kaznu.”

SEDMO POGLAVLJE Dvadeset minuta kasnije, Nik se vratio u letnjikovac Lajtfotovih. Bio je svestan hladnog besa koji je u njemu probudio nepoznati Ilaja Spalding, iako je trenutno imao mnogo važnijih problema. Uostalom, Spalding će još neko vreme biti na sigumom, iza rešetaka.

Jedna od stvari koja ga je izjedala bio je panični strah koji je video u Filinim očima dok se tog jutra rvao s njom na krevetu. Na njenom licu pročitao je nešto više od straha i iskonske želje da mu utekne. Borila se kao da bi mogao da je siluje ili pretuče.

Imao je utisak da je nešto slično vet preživela, možda u dalekoj prošfj losti.

Nešto što joj je uterivalo strah u ko i svaki put kada bi na sebi osetila muškarca.

Na usnama mu zaigra samozadovoljni osmeh. Uz pomoć čiste sreći; i genijalne muške intuicije uspeo je da pronañe način da je zavede. U Fili je gorela neutoljiva ženska vatra koju bi svaki muškarac poželeo da ugasi. Trik je bio u tome da joj dopusti da je sama zapali.

Meñutim, definitivno je planirao da je nauči da gori malo sporije. Kada se konačno uzbudila, pristupila je seksu na isti način kao što je pristupala svemu ostalom u životu brzinom sagorevanja šibice.

Kroz glavu mu proleteše svi oni dugi, hladni meseci mukotrpnog tra^ ganja za načinom da se približi Hilari. Srećom, neuspeh kod bivše žene nije u potpunosti uništio njegov muški ponos; bio je dovoljno inteligentan da shvati da nije sve bila njegova krivica. Ipak, cela ta trauma je učinila da postane surovo nepoverljiv, pa čak i gadljiv prema suprotnom polu.

Preciznije, sve češće se pitao koliko je žene privlačio kao muškaracja koliko kao član porodice Lajtfut. Bilo je očigledno da nije nasledio izgledi šarm Kastltonovih. Ipak, u današnjem svetu se sve svodilo na novac.

U svakom slučaju, nije morao da brine da li će se Fila zainteresovati za njega prvenstveno zato što je Lajtfut. Ako ništa dmgo, to ime nije moglo da je ostavi ravnodušnom.

I koliko god da se prethodne noći trudila da ga odbije od sebe, ipak je pokleknula i prepustila se vrtlogu strasti. Očigledno je izmeñu njih postojala neka magija, zaključi Nik. Lice mu se razvuče u širok osmeh.

Misli o Fili uvlačile su se sve dublje u njegov sistem. Krepile su ga. Da bi skrenuo misli sa seksa bilo je dovoljno da pomisli na automatski pištolj koji je pronašao u fioci pored njenog kreveta. Opet je razmišljao trezveno.

Na polovini dugog, krivudavog prilaza letnjikovcu ugledao je beli mercedes kabriolet kako se isparkirava iz garaže i bešumno klizi ka kapiji. Za volanom je sedeo Rid Lajtfut. Na sebi je imao odelo za golf. Kabriolet zastade tik uz Nikov porše i Rid osmotri zgužvanu košulju i neobrijanu bradu svog sina.f e Jzgledaš kao da si noć proveo u prokletom bordelu. Nemoj da te Elinor'vidi takvog”, procedi Rid. ,,Ne šokira se Elinor tako lako. Ionako nisam planirao da joj se javljam ovako rano. Tek je pola osam. Ideš na golf?” „Imam zakazan meč u osam.” Rid suzi pogled. „Rekao bih da više nisi u statusu kvo? Spavao si kod nje?” „Tata, hajde da se nešto dogovorimo. Ne čeprkaj po mom ljubavnom životu i ja neću komentarisati tvoj. okej?” „Kako hoćeš. Sto se mene tiče, možeš da radiš šta god želiš sa tom Filom Foks, samo vrati one akcije.” Rid nagazi pedalu i mercedes otpraši kroz otvorenu kapiju.

Nik ga je ćutke ispratio pogledom. Kada mu se moćna mašina izgubila iz vida, okrenuo se i pešice nastavio ka letnjikovcu. Fila je bila u pravu. Letnje vile porodica Kastlton i Lajtfut donekle su podsećale na filmsku scenografiju za sapunsku operu.

Na pola puta do kuće, Kolačić i Fifi mu veselo pritrčaše da ga pozdrave.

Kratko češkanje po ušima bilo je dovoljno da ga u stopu prate ka raskošnoj verandi. „Brojutro, gospodine”, oglasi se Tek Šerman sa ulaznih vrata. Na sebi je imao drečavozelenu havajku dok mu se ćelava glava presijavala na jutamjem suncu. „Doručak samo što nije. Da vam postavim?” „Ne, hvala ti, Tek. Hoću samo da se istuširam i obrijem.” „Nema poblema, gospodine. Vaše stvari su u vašoj staroj sobi.” „Znam.” Nik baci još jedan pogled na njegovu havajku. „Mislim da Fila ima majicu u toj boji.

Vas dvoje biste verovatno uživali u zajedničkoj kupovini.” „Možda ima dobar ukus u oblačenju”, velikodušno zaključi Tek, ,,ali tanikome ne ostaje dužna.” „Navikne se čovek.”

Tek pročisti grlo. „Ovaj, malo smo se pitali gde si sinoć nestao.” ,,Da?” „Rid pretpostavlja da si otišao da posetiš gospojicu Foks.” „Jeli?”

Nik se pope uz stepenice i uñe u kuću. Fila neće biti nimalo oduševljena kada bude otkrila da je njihova veza obelodanjena. Verovatno bi trebalo da je upozori da su skoro svi ukopčali šta se dogodilo prethodne noći.

Naravno, Fila neće biti mnogo srećna ni kada bude otkrila da su njih dvoje još uvek u nekoj vrsti veze, znao je to. Po njenom mišljenju, prethodna noć bila je samo prolazna avantura zbog koje se verovatno već kajala. ; Svakako se potrudila da ga već ujutru izbaci iz svog bungalova. Kada je konačno krenuo kući, došao je do zaključka da im je oboma bilo potrebno neko vreme da ohlade usijane glave.

Pitao se, da li bi bila opuštenija i spremnija za saradnju da nije sebi uvrtela u glavu kako je, povrh svega ostalog, mogla biti trudna.

Podsetio je sebe da, tog popodneva u gradu, obavezno kupi pakovanje kondoma. Odlučio je da zadrži malo više samokontrole sledeći put kada bude vodio ljubav sa Filom. Obećao je sebi da će dati sve od sebe da i ona doživi

orgazam. Očajnički je želeo da i ona oseti fizičko zadovoljstvo u njegovom naručju. Nik odmahnu glavom još uvek ne verujući kako je ta žena prethodne noći delovala na njega. Nijedna do sada nije uspela da probije njegovu gvozdenu samokontrolu. Nijedna osim File. Naterala ga je da podfe vlja što je za njega bilo potpuno novo i jedinstveno iskustvo.

Pola sata kasnije, obrijan i okupan, u farmerkama i cmoj majici, Nik je sišao u prizemlje. „Veoma ćeš me iznenaditi ako uspeš da povratiš one akcije preko njenog kreveta”, prosikta Hilari sa vrata trpezarije. ,,Ne zaboravi da je ona Krisina prijateljica, a koliko mogu da vidim, nijedna Krisina prijateljica nije toliko glupa.”

Nik opsova u sebi i zastade nasred predvorja. Kada se okrenuo da pogleda u Hilari, nije mogao, a da ne primeti koliko je i tog jutra izgledala zapanjujuće dobro.

Njena tamnocrvena kosa bila je vezana na potiljku dok su joj elegantna, stmkirana bluza širokih rukava i plisirane pantalone isticale vitku figum. „Dobro jutro, Hilari. Divan dan, zar ne?” Tmdio se da zvuči učtivo i hladno. „Mislim da si sve ovo lepo isplanirao, Nik. Pokušaćeš da se dodvoriš Ridu tako što ćeš iznuditi akcije od File, zar ne? Cemu toliki tmd? Da ne želiš možda ponovo da se vratiš u kompaniju?” „Sta i ako želim?” tiho upita on.

Njene zelene oči ljutito sevnuše. „Ako misliš da možeš tek tako da se vratiš posle tri godine i preuzmeš firmu onda mora da si van pametif „Naslediću je, Hilari. Ako budeš pametna, nećeš to zaboraviti. Jednog ñana bih mogao da odlučim da je preuzmem i ako to odlučim da uradim, moraćeš da spakuješ svoje kofere i odeš.”

Hilari se hladno smeškala. „Zaista vernješ u to? Posle svega što si mi učinio?

Porodice su na mojoj strani, Nik.” „Za tvoju informaciju, Hilari, ukoliko odlučim da upravljam i porodicama i kompanijom onda ću to i učiniti.” Po Nikovom mišljenju, to se podrazumevalo. Ali po Hilarinom samouverenom osmehu mogao je da zaključi da mu nije verovala. „Prestani da blefiraš. Sada sam Ridova žena. Ne smeš da pipneš ni mene ni kompaniju. Nije trebalo da se vraćaš, Nik. Ovde te niko ne želi.” „Možda ne žele mene, ali svi prokleto mnogo žele one akcije, zar ne?

Trenutno imam najveće šanse da ih vratim porodici, što znači da će svi, hteli ne hteli, morati da tolerišu moje prisustvo.” „Zar stvamo misliš da ćeš nešto promeniti time što ćeš povratiti akcije?’!

Nakon kraćeg kalkulisanja, Nik donese presudnu odluku. Bilo je krajnje vreme da zatrese Hilarin kavez. „Da, Hilari. Mislim da će se stvari promeniti.

Vidiš, mogu da učinim šta god poželim ukoliko odlučim da Fila akcije udeli meni umesto Darenu.” Gledao je kako joj bes raste u očima, svestan da su njegove poslednje reči bile pun pogodak. „Ali to su akcije Kastltonovih. Posle Burkove smrti pripadaju Darenu, a ne tebi.” „Pripadaju onome ko uspe da ih izmami od Filadelfije Foks.” „Đubre ” „Tako je, Hilari. Cini mi se da si po prvi put shvatila suštinu.” „Proklet da si, Nik.” „Rekao sam tati da ću vratiti akcije u porodične mke, ali nisam naglasio o kojoj porodici i čijim mkama je reč. Ukoliko odlučim da glasam u svoje i Filino ime, mogao bih da napravim zanimljivu pometnju u rovovima oko tvog malog zamka. Razmisli o tome kada se budeš gledala u ogledahi ubeñujući sebe da si bezbedna.” „Bezbedna sam”, tiho procedi Hilari. „Deo sam porodice i tu ostajem. Niko te neće oberučke prihvatiti posle onoga što si uradio pre tri godine. Ti razmišljaj o tome dok budeš tucao svoju novu devojku. Ujedno bi mogad da provedeš malo vremena razmišljajući o tOme zašto je uopšte pristalal da spava sa tobom. I ti i ja znamo da nisi neki virtuoz u krevetu. Bolje bi bilo da otkriješ ko koga tu iskorišćava.” Hilari se okrenu na peti i nestadJ u trpezariji.

Jedno vreme je samo stajao, udubljen u misli. Kada je došao k sebi, Nik izañe ispred kuće i povika: „Hej, Tek.” „Ovde sam, gospodine.” Tek mu mahnu sa travnjaka. O jedno rame mu je visio kolut baštenskog creva za zalivanje. „Kaži šta treba, mladiću?” J „Hajde da pronañemo Darena i pitamo ga da li bi hteo sa nama malo da vežba na strelištu.”

Tekovo lice sinu kao Božićno drvce. „Sjajna ideja, gospodine. Tvoj otac je pre mesec dana nabavio predivan Ruger 44 koji valja razraditi. Jedva čekam.”

Sa zapada se približavala oluja. Fila je stajala bosa na samoj obali peščane plaže i posmatrala kovitlanje cmih oblaka prema pučini. Vetar se pojačavao, noseći miris kiše. More je bilo uzburkano, pregršt sitnih talasa; ovenčanih belom penom.

Negde u daljini stari ribarski čamac grabio je ka luci.

Fila je izašla na plažu sa željom da iz glave izbaci mučnu jutamju scenu sa Nikom. Nije imala baš mnogo sreće. Trebalo je da sakupi informacije o

Kastltonima i Lajtfutima kako bi što mudrije odlučila šta će da radi sa Krisinim akcijama. Takoñe je trebalo da analizira, procenjuje, možda čaki da se osveti porodicama zbog načina na koji su odbacili sirotu Krisi. Umesto svega toga, upetljala se u vezu sa Lajtfutom.

Fila sklopi oči, prisetivši se izraza na Nikovom licu kada se tog jutral probudila i ugledala ga kako sedi pored kreveta i zblanuto zuri u nju. Pronašao je njen pištolj, pa šta? Ipak, bilo joj je teško da razmišlja o tome jer su je sve vreme bombardovala sećanja na strasnu noć pre toga.

Nik je bio upravo ono što je tražila od ljubavnika, konačno je to shvatila. Bio je savršen u svakom pogledu osim u jednom: bio je Lajtfut. Bez j sumnje, Krisi bi se u ovakvoj situaciji samo dobro zabavljala.

Fila je znala da, u njenoj glavi, po pitanju seksa, postoje neke kočnice. Bila je dovoljno realna da shvati da su neki, ako ne i svi, problemi na tom polju bili posledica traume koju je doživela kada je imala samo trinaest godina. Jednostavno nije znala kako da ih prevaziñe. Nekoliko stidljivih pokušaja da se fizički zbliži sa muškarcem završili su katastrofalno. U najboljem slučaju uspela je da istrpi dodir muških ruku, ali ne i teškog muškog tela na sebi.

Meñutim, u noći provedenoj sa Nikom osećala se nesvakidašnje bezbedno. Po prvi put je držala situaciju pod kontrolom. Očigledno je to bio jedini način koji joj je omogućavao da uživa u seksu.

Nik je bio krupan čovek. Pripadao je onoj vrsti pored koje se obično osećala neprijatno. Ali prethodne noći nije upotrebio svoju snagu protiv nje. Ni jednog tremitka nije pokušao da je nadjača. Naprotiv, dopustio joj je da ona diktira tempo.

Po prvi put je osetila da i sama fizički reaguje na muškarca. Po prvi put je otkrila da je u stanju da zadovolji muškarca.

Prijao joj je taj osećaj.

Steta što je sledećeg jutra sve uništio, gorko zaključi Fila.

Ukoliko otkrije da je trudna itekako će se potruditi da svoju pretnju pištoljem sprovede u delo. Sama pomisao da možda već nosi njegovo dete ispunjavala ju je potpuno novom vrstom panike.

Pokušavajući da potisne bolnu činjenicu da je prethodne noći ispala neodgovoma, podjednako kao i Nik, shvatila je da više nije sama na plaži. U početku nije čula ništa osim vetra i talasa, ali kada se okrenula, ugledala je Hilari.

Išla joj je u susret. Fila je mimo sačekala da joj priñe.

„Krisi je takoñe volela jutamje šetnje po plaži”, reče Hilari, zastavši kraj File.

Pogled joj odluta ka ribarskom čamcu u daljini.

Nakon kraće pauze, Fila reče: „Krisi i ja smo odrasle u istočnom Vašingtonu.

Za nas je more oduvek bilo simbol slobode. Maštale smo o danu kada ćemo se odseliti na neku obalu.” „Krisi se odselila u južnu Kalifomiju.”

Fila se tužno osmehnu. „U Marinu Del Rej. Iznajmila je stan s pogledom na okean. Sav u mermeru i beloj koži. Vrlo napadan i lep.” „Baš kao Krisi.”i „Da. Baš kao Krisi. Kalifomija je bila pravo mesto za nju.

Bila je zlatna devojka u sunčanoj, zlatnoj zemlji.”

Hilari spusti svoje savršeno izmanikirane prste u džepove pantalona. „Cesto te je spominjala.” „Je li?”

Hilari klimnu glavom. „Mnogo te je volela, ali te je po pitanju nekih stvari smatrala beznadežnom naivkom.”

Fila se glasno nasmeja, shvativši da je po prvi put, od kada je saznali za Krisinu smrt, zabavlja nešto što ima veze s njom. „Bile smo sušta suprot nost.

Verujem da nikada ne bismo postale prijateljice da se obe nismo obrele u domu za nezbrinutu decu. Nismo imale apsolutno ništa zajedničko.” « „Možda vas je upravo ta različitost toliko zbližila. Možda ste jedna drugoj na neki način bile potrebne.” „Možda. Svejedno, Krisi i ja nismo mnogo lupale glavu oko toga. Bile smo previše mlade za tu vrstu analize. Bile smo najbolje drugarice i to nam je jedino bilo važno. Znale smo da možemo da se oslonimo jedna na drugu.” „Zato si sada ovde, zar ne Fila? Zato što si Krisina drugarica i želiš da znaš kako joj je bilo poslednjih nekoliko meseci sa nama.” Hilarin glas bio je tih i pun razumevanja. ,,I ja bih osećala isto to. Verovatno i više od toga. Jer, za razliku od tebe, imam mnogo toga zajedničkog sa Krisi.” „Lepa si kao što je ona bila”, primeti Fila. „Nisam mislila na fizički izgled. Mislila sam na mnogo važniju zajedničku stvar. Krisi mi je bila slična na mnogo načina.” Fila je iznenañeno pogleda na šta se Hilari popustljivo osmehnu. „Istina je, znaš. Razumele smo jedna drugu.

Doduše, ja sam išla u privatne škole, i letovala u inostranstvUj ali nisam dobijala ništa više ljubavi od Krisi. Roditelji su me prepuštali dadiljama, tutorima i privatnim školama kad god su mogli. Posle njihovog razvoda, većinu vremena

provodila sam seljakajući se iz jednog mesta u drugo. Otprilike kao da sam rasla u instituciji.” „Lepoj i bogatoj instituciji”, dopuni je Fila gorkim glasom. „Za to ne znam. Ali mislim da su posledice iste. Krisi je to shvatilak ada me je bolje upoznala. Cesto smo pričale o tome šta želimo od života i ispostavilo se da imamo veoma slične ciljeve.”

Fila nije mogla, a da se opet ne nasmeje. „Krisi je uvek govorila da joj je najveći cilj u životu da iskoristi svoj izgled koliko god može. Želela je da živi u ogromnoj kući, okružena gomilom ljudi koji će da je služe. Htela je da bude toliko moćna da se niko više ne usudi da je povredi ili pokuši da je zlostavlja.” „Hmmm.” „Je li to tvoj cilj?” upita Fila. „Bojim se da je veoma sličan njenom.”

Brožinila bi sve da postigneš taj cilj?”

Hilarina usta se stisnuše u ravnu crtu. „Otprilike. Odbijam da me cene samo zbog moje lepote i porekla. Previše sam često u životu bila prinuñena da trgujem sa tim kapitalom. Prvo, kada sam odrastala, a kasnije u braku. Od sada će ljudi morati da se suoče sa mnom kao sa finansijski nezavisnom ženom.” , „Možda ti i Krisi zaista imate puno toga zajedničkog. Bila je ubeñena da novcem može da kupi svoju slobodu.” „Nikada nije razumela zašto si ti odlučila da odeš u socijalne radnike, znaš.

Rekla je da je to glupa odluka i da nećeš izdržati. Da ćeš sagoreti, upotrebila je baš te reči. Smatrala je da nisi dovoljno jaka za te stvari.” „Bila je u pravu”, priznade Fila. „Pre nekoliko nedelja sam zauvek napustila svoj posao. Ne želim više da radim u toj oblasti.” „Krisi je postajala veoma lukava kada bi dolazila u kontakt sa glupim ljudima. Znala je kako da manipuliše njima.” ,,Da tako nešto nije naučila kao devojčica, verovatno nikada ne bi preživela svoje detinjstvo”, pojasni Fila. „Svakako je uživala u psihičkom maltretiranju porodice kad god bismo se našli na okupu. Za nju je to bila vrsta igre. Jedino sa mnom se nikada nije igrala na taj način.”

Fila se pitala zašto. „Ti si jedina koja lepo govori o njoj.”

„Rekla sam ti, volela sam je. Rid je jutros za doručkom spomenuo nešto o tome kako smatraš da porodice snose deo odgovomosti za Krisinu smrt. Je li to tačno?” „Ne znam, Hilari”, tiho odgovori Fila. „Zaista ne znam. Zbunjena sam i moram da razmislim o svemu pre nego što odlučim šta ću sa akcijama.” p Hilari klimnu glavom kao da je potpuno razume. „Htela bih da te upozorim na jednu stvar. Nemoj da misliš da je Nik, samo zato što nije bio prisutan poslednjih meseci Krisinog života, dostojniji tvog poverenja ill iskreniji od nas ostalih. Nik ne bi sada bio ovde da od toga ne vidi neku korist za sebe.” „Ali bio je izopšten od strane porodica za vreme Krisinog boravka ovde.” „Dugo poznajem Nika Lajtfuta, Fila. Veoma je opasan čovek. Zato se čuvaj?’ „Naravno.” „Još nešto treba da znaš o Niku. Ne može se reći da je njegovo rezonovanje uvek sasvim normalno ili predvidljivo. Teško ga je pročitati i njegovi motivi mogu da budu vrlo nejasni. Imaj to na umu ako bude pokušao da te nagovori da svoje akcije daš njemu umesto Darenu.”

Fila najednom oseti blagu vrtoglavicu. Morala je duboko da uzdahie ne bi li se povratila. „Nije spominjao da akcije treba da vratim njemu.” „Ali planira da ih vrati u porodične ruke. Sinoć je tako rekao Ridu.”l „Meni je rekao istu stvar Po tom pitanju je bio veoma direktan.” „Nik je najopasniji kada te gleda direktno u oči i govori ti svoje planove.” Hilari na trenutak zaćuta, a potom je upita slatkim glasom: „Sta ćes da radiš, Fila?” ,,Ne znam”, iskreno odgovori Fila.

Hilari duboko uzdahnu. „Saopštiću ti svoju ponudu za akcije.”

Fila se okrenu da pogleda Hilarin savršen profil. „Hoćeš da ih otkupiš od mene?” „Daću ti za njih odličnu ponudu. Više nego što bi ikada mogla da zaradiš kada bi se vratila socijalnom radu. Daću ti onoliko koliko je trebalo da dam Krisi.” „Krisi je htela da ti proda akcije?” „Krisi je htela da ja dobijem te akcije. Ali bila je praktična. Bila joj je potrebna finansijska sigumost”, reče Hilari. „Razumela sam je. Htela sara da se pobrinem da dobije upravo to u zamenu za akcije.” „Shvatam.” „Usput”, nehajno reče Hilari, „došla sam da ti prenesem Elinorin poziv. Zeli da nam se sutra uveče pridmžiš za večerom.”

„Porodična stvar?” cinično upita Fila.

Hilari se osmehnu, otkrivajući svoje savršene zube. „Baš tako. Porodična stvar.” Pre nego što se okrenula i odšetala dalje, ona pogleda Filu u oči i reče: „Razmisli o mojoj ponudi, Fila.”

Port Klakston bio je živopisna mešavina starih viktorijanskih domova, belih piket ograda i izbledelih primorskih kućica. Mala marina s$a svojom kolekcijom jedrilica, ribarskih brodića i jahti nalazila se u srcu grada.

Port Klaks, kako su ga meštani zvali, bio je tipičan primorski gradic na obali države Vašington koji je zimi spavao zimski san dok je leti oživljavao sa najezdom turista i vikendaša iz cele zemlje.

Meñutim, čak i u špicu sezone bilo je nemoguće parkirati kola direktno ispred ulaza jedne od dve gradske prodavnice. Fila je odabrala onu u sevemom delu grada.

Unutra je žumo grabila izmeñu rafova, birajući različite sezonske salate, hleb, sir i ostale potrepštine. Kada je stigla do vina, setila se kako je Nik prethodne noći preturao po njenim kuhinjskim elementima u potrazi zapićem. Odabrala je flašu suvog cmog vina, pravdajući se da ga uzima za sebe, a ne za nepozvane noćne goste. Mladić kovrdžave plave kose koji je radio na kasi stidljivo joj se osmehnu. „Hej, čini mi se da sam vas juče video na velikoj četvrtojulskoj žurci. Došli ste sa Nikom Lajtfutom, zar ne? Novi član porodice, a?” ,,Ne. Definitivno nisam novi član porodice”, oštro reče Fila, ublažavajući svoj ton osmehom. „Samo pitam. Mnogo ljudi bi volelo da zna. Dugo nisam video Nika. Kad se pojavio s vama, mislio sam da je doveo kući novu ženu ili nešto slično.” „Kladim se da ljudi u Port Klakstonu vode strogu evidenciju o svemu što se dešava u porodicama Kastlton i Lajtfut?”

Mladić se naceri. „Tako nekako. Da im brže proñe vreme, valjda. Oni su ovde velike zverke. Znam za njih od kad sam se rodio. Mama mi je pričala kada su Rid i Burk sagradili one fensi kuće na samoj plaži. Moja mama je mnogo volela Ridovu prvu ženu. Kaže da je to bila žena za primer. Uvek j brinula o gradu.” „Brinula o gradu?” „Znate na šta mislim. Dok je Nora Lajtfut bila živa, porodice Kastlton i Lajtfut su mnogo toga činile za grad. Napravili su lep park pored marine, osnovali pozorišnu grupu i redovno pomagali sve lokalne dobrotvome orga mzacije. Brinuli

su o ljudima kojima je bila potrebna pomoć. Mama kaže da je bila divna i plemenita žena.”

Ovo je zaintrigiralo Filu. „Zar porodice više ne pomažu lokalnu zajednicu?” ,Pa, kada je Nik Lajftuf poslednji put bio tu, dobili smo novu opremu za bolnicu, mislim, i sredstva za nekoliko stipendija za lokalne klince koji su otišli na koledž. Radio je to još neko vreme nakon smrti prve gospoñe Lajtfut. Ali sada je drugačije.” s „Drugačije?” „Nemojte pogrešno da me shvatite. Neću da grešim dušu jer porodice još uvek povremeno daju neke lokalne doprinose, ali ni blizu kao nekada.

Moj tata kaže da Elinor Kastlton i ostali misle da bi trebalo da se ljudi sami snalaze, a ne da se navikavaju na donacije. Kaže da bi trebalo da se osamostale.” „Mislim da znam zašto im odgovara takva filozofija.” „Porodice Kastlton i Lajtfut još uvek prireñuju piknik na praznik Cetvrtog jula, to moram da priznam. Ovde se svi tome raduju. Preraslo je u neku vrstu tradicije.” „Koliko vidim lokalno stanovništvo uživa da ih ogovara, zar ne?”cl Mladić naglo porumene. „Izgleda.” Potom se razvedri. „Ali kako stvaH ri stoje, moj tata kaže da ćemo uskoro moći da izaberemo Kastltona za guvemera. Svi kažu da se Darenu smeši lepa politička karijera. Zar to neće; biti strava?” ,,Da li bi svi u gradu glasali za njega ukoliko se kandiduje?” „Šalite se? K’o iz topa. On je jedan od nas.” Mladić je sijao od ponosa. „Neverovatno”, promrmlja Fila slažući svoje namimice u kesu. „Shvatate li da je bogatstvo Kastltonovih i Lajtfutovih zasnovano na mašinam koje se koriste u vojne svrhe? Ukoliko se dočepa vlasti Daren Kastlton će zauzeti ekstremno desno krilo sa militarističkim pogledima, a sve to zahva; ljujući svom poreklu i porodičnom poslu. Ukoliko, ne daj Bože, ikada uñe u saveznu vlast, nesumnjivo će glasati za povećanje budžeta za naoružane i to svaki put kad mu se za to ukaže prilika.”

Mladić za kasom je jedno vreme samo blenuo u nju. ,,Te porodice su istinske patriote. Ponosni su što su Amerikanci i znaju kako da nateraju osta-l le da isto tako budu ponosni.” „Odustajem.” Fila odmahnu glavom i sa kesama u mkama izañe na ulicu.

Kasnije te večeri oluja je konačno zahvatila obalu. Kada je kiša počela nemilosrdno da lije, Fila je pozatvarala sve prozore i šćućurila se u udobnost svog bungalova. Dok je raspremala kuhinju posle lake večere pitala se šta li rade

porodice Kastlton i Lajtfiit u svojim letnjim vilama. Celo popodne nije ni čula ni videla nekog od njih.

Kada je oprala i poslednji tanjir, otišla je u dnevnu sobu i stala poreñ prozora.

Neko vreme se bavila mišlju da ode na obalu i izvidi kakva je na oluji. Bilo bi to dobro mesto za razmišljanje.

Bog je bio svedok da joj je bilo potrebno vreme za razmišljanje.

Moraće da donese odluku po pitanju akcija i to pre godišnjeg sastanka kompanije K&L. Ukoliko se odluči da ih zadrži i glasa u svoje ime, započeće otvoreni rat sa porodicama, rat u kojem nije imala nikakvih šansi.

Nije posedovala dovoljno akcija da ih nañglasa po pitanju kritičnih tema.

Samo bi postala još veći predmet njihovog omalovažavanja i prezira. Uostalom, za njih je bila običan stranac, autsajder, nikogovićka, baš kao što je to bila i Krisi.

Meñutim, činilo se nekako pogrešno da vrati akcije porodicama. Bile su sve što joj je ostalo od Krisi; nasledstvo o kojem su kao devojčice stalno maštale. Bilo kakvo nasledstvo može da znači mnogo kada rastete u domu za nezbrinutu decu.

Ono simbolizuje nešto važno, osećaj pripadnosti toplom porodičnom domu.

Ali Kris je bila pokojna i nasledstvo je sada pripadalo njoj, podseti sebe Fila.

Uskoro će morati da donese odluku.

Prolomi se grmljavina, zaglušujući tiho kucanje na vratima. Fili se učini da čuje nešto. Kucanje se ponovi. Odmah je shvatila da ima posetioca i na pamet joj pade da ne otvara vrata. Ali znala je koliko bi to bilo detinjasto s njene strane.

Samo bi gubila vreme.

Kada je otvorila vrata na njima je stajao Nik. Kosa mu je bila vlažna, a cma vindjakna potpuno mokra. Njegove sive oči neobično su sijale dok juje odmeravao od glave do pete. „Učini mi uslugu i zaboravi na pištolj, okej? Imao sam teško veče.” ,,Ne očekuješ valjda da te žalim?” Fila neodlučno ustuknu, ne uspevajući da smisli način da ga se reši. Više ni sama nije bila siguma da li to želi. „To je tvoja porodica.” ,,Ne moraš da me podsećaš.” Skinuvši jaknu, koja se cedila po podu dnevne sobe, Nik je spretno okači na naslon stolice i reče: „Čuo sam da si danas bila u gradu. Smem li da se nadam da si kupila nešto što bih mogao da popijem?” „Ovo smo uvežbali sinoć. Kako znaš da sam bila u gradu?”

Nik slegnu ramenima i ode u kuhinju. „Bolje da se navikneš na to da ćeš imati tretman nekog ko ima veze sa porodicama Lajtfut i Kastlton. Svi znaju šta radiš,

kada to radiš i s kim to radiš. Znam čak i to da si proćaskala sa Vilsonovim klincem.”

Vino je pronašao u prvom kredencu koji je otvorio, nastavljajući da otvara fioke u potrazi za vadičepom. „Znači misliš da bi Daren bio militarista ukoliko bi se dočepao vlasti, a?” ,,U drugoj fioci levo”, dobaci Fila shvativši da će Nik detaljno preturi-j ti svaku fioku dok ne pronañe ono što želi. „Hvala.” Vino je otvorio u nekoliko spretnih pokreta. „Pretpostavljam da imaš nešto što bi moglo da se gricka uz ovo? Možda malo sira?” ,,Ne glumi nevinašce, Lajtfute. Tvoji izvori su ti verovatno nabrojali čitav spisak namimica koje sam danas kupila.” Fila priñe frižidem i iz njega izvadi pakovanje sira. „Sigumo je lep osećaj posedovati ceo grad i sve koji u njemu žive.” ,,Ne posedujemo ga. Samo negujemo dobre komšijske odnose, a naJ rod to ovde ume da ceni.” „Kladim se da još više ceni kada im udeliš novac za stipendije i medicinsku opremu.” „Koliko vidim Vilsonov mali je prilično brbljiv.” Nik nasu vino u običnu čašu. ,,Ne brini, porodice i dalje dotiraju velike sume.” „Kome?”

Nik joj se bledo osmehnu. „Uglavnom kampanjama desničarskih političara i mnogobrojnim sveameričkim organizacijama.” „Cao što je Nacionalno udmženje omžara?” „Bojim se da nemaš prava da se žališ ako je samo to u pitanju. Zahvaljujući tom udruženju, ti možeš slobodno da držiš svoj automatski pištolj u natkasni pored kreveta.” „Ustav mi daje to pravo, a ne udmženje.” „Prilike su takve da bi nekoliko godina unazad verovatno izgubila to pra-j vo da su levičarski antimilitaristi uspeli da izlobiraju svoje ideje. Kladim se da si pre samo par nedelja imala nešto uže poglede na problem nošenja omžja.’t j Fila je znala da joj je lice poprimilo rozikastu nijansu pod njegovim pronicljivim pogledom. Bio je u pravu. Da nije bilo njenog straha od Ilaje Spaldinga, najverovatnije bi ostala vemi pristalica striktne zabrane ličnog naomžanja. „Moji pogledi na kontrolu naomžanja se tebe ne tiču”, hladno primeti ona. „Imam novosti za tebe. Sve što radiš veoma me se tiče. Usput, koliko često si upotrebila pištolj?”

„Upotrebila?” „Pucala iz njega. Vežbala.” „Uh. Nikada nisam imala priliku da ga upotrebim, hvala bogu.” ,„Kupila si 9milimetarski automatski pištolj, a ne znaš ništa o njemu? Pobogu, kako očekuješ da ga upotrebiš kad za to doñe trenutak?” „Pročitala sam uputstvo.” „Molim? Pročitala si uputstvo. Pa to je sjajno, Fila. Zadivljen sam. Jesi li uspela da provališ koju cev treba da okreneš od sebe?” „Neću da tolerišem tvoj sarkazam.”

Nik uzdahnu. „Bojim se da ćeš morati jer planiram ovde da provedem celu noć.”

S nevericom je piljila je u njega. „Jesi li normalan? Posle načina na koji si se sinoć i jutros ophodio prema meni? Ne dozvoljavam ti da ovde provedeš noć.”

Nik otpi poveći gutljaj vina, a zatim gricnu komadić sira. ,,Ne zaboravi da si ti mene sinoć odvukla u svoju spavaću sobu. A što se onog jutros tiče, dobro znaš da je moja reakcija bila sasvim opravdana s obzirom na okolnosti. Kada'sam izašao iz kupatila i ugledao pištolj u fioci, mislio sam da sam proveo noć sa profesionalnom ženom-ubicom.” „Nisi pomislio ništa slično. Cak ni ti nisi toliko glup.” „E baš ti hvala. U svakom slučaju, smatram da nisam samo ja kriv za Iseksualnu i jutamju scenu i ukoliko si bar donekle logično, inteligentno i [pošteno ljudsko biće, kao što tvrdiš da jesi, složićeš se sa mnom.”

Bila je u ćorsokaku. „Okej. Spavaćeš na sofi.” r ,,Daj šta daš.”

Nije mogla da vemje sopstvenim ušima. „Spreman si da se celu noć mučiš na onom ulegnutom i neudobnom kauču?” „Ne, radije bih spavao u krevetu s tobom, ali kao što rekoh, daj šta daš.

Koliko ti je Hilari danas ponudila?”

Fila trepnu. „Molim?” s „Čisto me zanima koliko ti je Hilari ponudila za akcije.” Nik nali sebi još jednu čašu. „Ponudila ti je nešto, zar ne?” „Spomenula je da je voljna da otkupi moje akcije, da”, oprezno odgovori Fila. „Kako znaš? Rekla ti je?” „Ne. Imao sam predosećaj da će tako nešto pokušati.” „Odakle ti taj predosećaj?” Fila je sve više sumnjala u njegovu iskrenost.

Nik se zaverenički nagnu prema njoj i pogleda je u oči. „Namestio samjoj.” „Ohrabrio si je da pokuša da otkupi od mene akcije? Ali zašto?”

„Zato što sam znao da će te to iznervirati. Neću da imaš bilo šta sa Hilari i zato sam pretpostavio da je najbrži način da je skinem s dnevnog reda t ako što ću je naterati da ode predaleko i prebrzo. Pokušaj da ih otkupi od tebe je pouzdan način da te ubije u pojam.” „Gospode Bože.” Fila se osećala izigranom. „Novac ćeš dobiti pre ili kasnije, ali ovo je bio pogrešan trenutak da ti ga nudi. Još uvek si odana sećanju na Krisi. Te akcije su tvoja jedina veza s njom.

Treba ti malo vremena da porazmisliš šta ćeš da uradiš s njima i zato ćeš odbiti svakog ko pokuša da ti ih izbije iz ruku.”

Fila nije mogla da veruje svojim ušima. „Znači, naterao si Hilari da učini upravo to. Sigumo misliš da si mnogo pametan.” „Dušo, kada je u pitanju posao, pametan sam onoliko koliko je to potrebno.”

OSMO POGLAVLJE Fila se narednog jutra probudila u saznanju da je prethodne dve noći spavala bolje nego ikada u poslednje vreme, odnosno od kada je uhapšen Ilaja Spalding. To saznanje je bilo iracionalno i istovremeno iritantno.

Nije mogla da porekne da je prisustvo Nikodemasa Lajtfuta u njenoj blizini, bilo u krevetu bilo u susednoj sobi, ulivalo veliku sigumost.

Toliko je bila naviknuta na samoću i samostalnost da joj je trebalo prilično dugo da shvati šta se zapravo dogañalo. Uprkos svim dokazima kcji su govorili suprotno i radili protiv nje, činjenica je bila da je u Nika imala sve veče poverenje.

Bio je previše krupan, previše misteriozan i previše tvrdoglav za njen ukus, ali je posedovao neko čelično jezgro koje joj je, uprkos svim njegovim manama, pružalo neverovatnu utehu.

Nijednu ženu nije moglo da uteši saznanje šta se Niku Lajtfutu vrzmalo po glavi, meñutim, Fila je bila siguma da kad on nešto odluči više ne menja mišljenje.

Mogla je da se osloni na njega.

U svakom slučaju bio je iskren u vezi sa svojim namerama po pitanju njenih akcija, razmišljala je dok se tog jutra tuširala. Ukoliko joj se desi da prokocka svoju šansu moći će da krivi samo sebe.

Pola sata kasnije izašla je iz kupatila, ne prestajući da razmišlja o Niku Lajtfutu. Pronašla ga je kako stoji na vratima i razgovara sa svojim ocem. Beli

mercedes kabriolet bio je parkiran ispred bungalova. Rid je na sebi imao polo košulju sa monogramom i karirane pantalone. Očigledno na putu ka golf terenima.

Nik, s druge strane, jedva da je na sebi imao nešto odeće. Stigao je samo da navuče farmerke. Nije joj promaklo da je kauč u dnevnoj sobi već bio sklopljen, a ćebad i čaršavi sklonjeni. Bilo je jasno da je Nik spremio krevet pre nego što je otvorio vrata.

Po svoj prilici nije želeo da ranojutamji posetilac sazna da je noć proveo u dnevnoj sobi. Muški ponos ili nešto više? pitala se Fila. „Fila”, pozva je Nik preko ramena, „tata je svratio da te pita da li bi htela da odigraš s njim partiju golfa.”

Fila izvi obrve. „Žao mi je, ali ne igram golf.” „Ali jutro je predivno”, insistirao je Rid. „Možda malo sveže, ali sun-i čano.

Zašto mi ne biste pravili društvo dok udaram loptice?” „Jao, sad mi je jasno”, reče Fila gušeći zevanje. „Hoćete da me odvojite da nasamo proćaskamo o mojim akcijama. Hilari mi je već ponudilii pozamašnu svotu, ali joj nije upalilo. Šta mi vi nudite?”

Rid uputi kratak, upitan pogled ka svom sinu.^STik samo slegnu ramenima.

Rid se široko osmehnu Fili. „Samo sam hteo da se malo bolje upoznamo. Nik kaže da imate neka pitanja u vezi sa boravkom Krisi Masteriij Možda bih mogao da vam dam odgovore.” ,,Ne ličite na nekog ko je raspoložen da odgovara na pitanja.”

Ridov osmeh splasnu. „Pa, sada sam raspoložen, zar ne? Oblačite se i idemo.” ,,Ne moraš da ideš s njim, Fila.” Nik je odsutno glancao svoje naočafl mekom belom maramicom. „Znam. Ali hoću”, odluči Fila. „Ako obeća da će mi platiti doručala Gladna sam.” „Naravno, doručkovaćemo u klubu”, obeća Rid. Jedna polovina terena sa osamnaest rupa pratila je klisuru duž okeana dok je druga krivudala dublje u unutrašnjost. Gusta, brižno ošišana trava prostirala se pod Filinim nogama kao bujan zeleni tepih. Svetlucala je pod tragovima noćašnje kiše.

Rid je bio u pravu. Jutro je bilo sveže, ali sunceje sijalo sve jače tako da je napolju bilo sasvim prijatno. ,,Ne koristite kolica?” upita Fila kada su se približili drugoj rupi. Njene žute patike kao i porub svetlozelenih pantalona bili su potpuno mokri. ti „Samo kada je

gužva. Volim da vežbam. A sad molim za petominutnu tišinu da ubacim ovu prokletinju u rupu.” „Izvinite.” „Hmm.” Rid odabra štap iz svoje torbe, zauze stav nad malom belomj lopticom i nakon kraćeg koncentrisanja snažno žamahnu.

Loptica fijuknu kroz vazduh i konačno pogodi travnjak, ali nekih tri do četiri metra od rupe. „Promašili ste”, uzviknu Fila.

Rid joj uputi smrknut pogled koji je neodoljivo podsećao na njegovog m na. „Ovo je bio prokleto dobar udarac, mlada damo, ako smem da primetim.1 „Jesu li svi igrači golfa tako osetljivi?” . „Da, gospoñice. Naročito kada ih ometaju nepotrebnim komentarimal „Sami ste insistirali da poñem kako bismo razgovarali, sećate se?” „O Krisi Masters i ostalim porodičnim temama, a ne o mojoj partiji golfa.

Kakve su ono gluposti da Kastltoni i Lajtfuti snose deo odgovomosti za smrt Mastersove?” „Bojim se da nije imala preterano dobar tretman dok je živela sa porodicama, gospodine Lajtfut. Mislim da ju je njihovo odbijanje jako povredilo nakon toliko godina maštanja o pronalasku svog oca. Moguće je da je to indirektno doprinelo faktoru njene smrti.” „Niko od nas je nije oterao u smrt. Sama je to učinila. Bukvalno sama”, osomo uzvrati Rid. & „Pročitala sam policijski izveštaj i unajmila privatnog detektiva da ispita stvar. Znam da je to bio nesrećan slučaj, ali volela bih da znam šta se dogodilo one noći kada je poginula. Zašto je u njenoj krvi pronañeno toliko alkohola? Krisi obično nije mnogo pila.”

Rid je iznenañeno pogleda. „Unajmili ste privatnog detetktiva da još jednom proveri izveštaj o saobraćajnom udesu?” „Naravno.” Fila zavuče ruke u džepove. „Nepoverljiva sam prema zvaničnim izveštajima. I sama sam bezbroj napisala. Svakako nisam imala razloga da prihvatim bilo kakva uveravanja od strane porodica Kastlton i Lajtfut, zar ne?

Normalno je što sam sve još jednom proverila. To je najmanje što sam mogla da učinim za Krisi.” „Svemogući bože. Nije ni čudo što Nik nije znao šta da radi sa vama. Dobro, majku mu, ko si ti da nas tek tako ispituješ?”

Fila se gorko osmehnu. „Vaš sin me je pitao isto to. Gospodine Lajtfut, ja uvek sve ispitujem. To mi je u krvi. Zašto mi sada lepo ne ispričate šta se dogodilo one noći kada je Krisi poginula?” „Idi do ñavola. Nema tu šta da se priča. Bila je to noć kada smo slavili Elinorin roñendan”, poče Rid. „Svi smo malo više popili, uključujući Krisi. Te noći se u kući Kastltonovih okupilo veće dmštvo. Niko nije video kada je otišla, ali izveštaj policije je više nego jasan. Bila je pijana, a i vreme je bilo loše. Vozila je opasnim dmmom. Kada se sve sabere, imate više nego što je potrebno za objašnjenje onoga što joj se dogodilo.” „Niste je voleli, zar ne Ride?”

INa trenutak je razmišljao o ovom pitanju. „Nisam je preterano mrzeo, ali ne mogu da kažem da sam je prihvatio kao što je to učinio Burk. Naravno, Burk je imao svoje razloge što je digao dževu oko svoje davno izgubljene kćeri.” „Koje razloge?”

Rid izvadi postolje za lopticu iz torbe i zaputi se ka mestu u travi gde je ležala njegova loptica. „Burk Kastlton je bio čovek koji je cenio hrabrost i lukavost. Krisi je posedovala oboje. Izvuci zastavicu iz rupe, hoćeš li?” „Šta da radim s njom?” „Pobogu, samo je pridrži.”

Fila se poslušno udalji nekoliko koraka dok je Rid zabadao sućušno postolje u meku travu. „Zar ne bi trebalo da naciljate malo više udesno?” upita ona u trenutku kada je postavio lopticu na svoje mesto.

Rid ćutke udari lopticu i opsova kada ova zastade na par centimetara od mpe. „Jesi li tako brbljiva i sa Nikom u svim pogrešnim trenucima?’I „Izvinite.” „Bože. Vrati zastavicu.” „Ali loptica još uvek nije u mpi. Zar ne bi trebalo da je ubacite?” 1 Rid je pogleda i ćušnu lopticu u mpu zajedno sa postoljem. „Srećna?”

Fila se ljubazno osmehnu. „Vrlo zanimljiva igra. Često je upražnjavate?” „Svakodnevno, osim kada me ne posluži vreme.” „Da li Hilari igra sa vama?”

Rid odmahnu glavom. „Moja žena preferira tenis.” „ANik?” „Nik i ja smo s vremena na vreme igrali golf zajedno. Ali to je bilo davno.

Nisam igrao s njim više od tri godine.” Rid podignu torbu sa štapovima i krenu ka sledećoj mpi.

„Niste igrali zajedno od kada su se Hilari i Nik razveli, a onda se ona preudala za vas?”

Rid se naglo okrenu ka njoj s pretećim izrazom na licu. „Okolnosti u vezi sa mojim brakom nisu nešto o čemu se diskutuje u ovoj porodici. Siguran sam da si to do sada shvatila. Zar nikada nisi čula za taktičnost, Filadelfija?” „Taktičnost često ometa uspešno završavanje posla. To me je naučila moja baka. Takoñe je govorila da kada osetite da ljudi naprasno postanii preterano učtivi onda možete da budete sigumi da nešto kuvaju.” „Ljudi kao ja?” „A-ha” Rid se šeretski nakezi. „Možda će ti biti zanimljivo to da nisam imao pojma o napirlitanoj učtivosti i manirima sve dok se Elinor nije udala za Burka pre trideset šest godina.”i „Elinor vas je naučila svemu što znate?” „Jeste, ñavo je odneo. Burk je rekao da nam je potrebna prava dama kako bismo se doveli u red i tako udostojili druženja sa bogatašima. Zarañivali smo tone novca, shvataš, ali nismo imali manire koji bi išli s njim. Burk i ja smo bili dva obična dripca sa previše para koje nismo znali kako da potrošimo.” „Zar novcem niste mogli da kupite kartu za visoko društvo?” „Novcem možeš da kupiš sve, čak i ovde na Zapadnoj obali. Burk je potražio pravu damu i kada je pronašao Elinor, odmah se oženio.” „A onda vas je Elinor sve uzela pod svoje?” ; „Dala je sve od sebe. I dan danas se dešava da primetimo kako joj nismo dorasli, ali ona stalno radi na nama. Posvećena je svom projektu. Njena životna misija je da porodice Kastlton i Lajtfiit budu društveno prihvatljive. Ukoliko Daren postane guvemer, mislim da će konačno shvatiti da je u tome uspela.” „Zašto se Elinor udala za Burka kada je od početka znala da joj nije dorastao?” „Igraš prljavo, mlada damo, je li?” „Radoznala sam.” „Onda pitaj nju zašto se udala za njega. Nemam namem da zadovoljavam tvoju prokletu radoznalost. Mislim da te se to uopšte ne tiče.” „Verovatno ste u pravu.” g „Znam da sam u pravu. Uvek sam u pravu. Sad malo ćuti da se koncentrišem na igm.”

„Nije ni čudo što Nik sa vama ne može da nañe zajednički jezik”, promrsi Fila dok se Rid spremao za udarac. Sačekavši da loptica poleti, ona nastavi da pecka: „Obojica ste stekli istu nezgodnu naviku.”

Do ñavola, ženo, zar ne možeš da ućutiš dok udaram lopticu? Vidi šta si me naterala da uradim. Loptica je odletela u ono šiblje. Isuse Hriste.” Rid besno ubaci štap u svoju torbu. „Koju nezgodnu naviku?” „Svaki za sebe misli da je uvek u pravu. Obojica ste tvrdoglavi kao balvani.”

Neosetljiva na Ridov besan pogled, Fila se zaputi u pravcu u kojem je nestala njegova loptica. „Mislim da je pala iza onog žbuna.” „Kakvu ti je bajku Nik servirao o njegovom razvodu?” najednom upita Rid, sustigavši Filu u nekoliko koraka. „Nismo detaljno pričali o tome, ali sam siguma da ćemo, pre ili kasnjj je, da protresemo i tu temu.” „Spavaš sa mojim sinom i nije ti palo na pamet da saznaš zašto je pro pao njegov brak? Ako to ne znaš onda sigumo postoji još mnogo važnijih stvari koje ne znaš. Mislio sam da će pametnica kao ti saznati sve detalje pre nego što se upusti u vezu sa muškarcem kao što je Nik. Kog žbuna?”® „Onog tamo”, pokaza Fila.

Rid zakloni oči od sunca ne bi li bolje video. „Prokletstvo. Izgubiću dva udarca na ovoj rupi samo zbog tvoje brbljivosti.” ,,Da li uvek krivite nekog drugog kad stvari krenu naopako?” „Daću ti jedan savet. Ako hoćeš da se vratiš u klub u jednom komadu, začepićeš usta dok ne vratimo prokletu lopticu na otvoreni teren.” „Zašto je jednostavno ne podignete i vratite na travu?”

Rid se pravio da nije čuo njen predlog. U stvari, nije progovarao svd dok loptica ponovo nije pala na zelenu površinu.

Fila odluči da neko vreme ćuti, bar dok se Rid ne vrati na travnati te^ ren.

Kada je to učinio, ona reče: „Nadate se da će se Nik ponovo oženiti?,i „Zašto bih ja brinuo o tome da li će se moj sin ponovo oženiti ili ne?’l Rid se koncentrisao na sledeći udarac. „Mislila sam da biste možda voleli da imate unučad, budući da toliko polažete na porodične vrednosti i sve to. Uostalom, čemu stvarati imperiju ako nemate dinastiju kojoj ćete to ostaviti, zar ne?” „Gospode Bože, nije valjda da planiraš da izvedeš onaj stari trik?” „Koji stari trik?”

„Da dobiješ parče torte udajom za člana porodice. Ako tu igru igraši onda si se malo zeznula. Nemoj da ti padne na pamet da ćeš na trudnoću privoleti Nika da te oženi.” Rid snažno zamahnu i loptica odlete dobrih dve stotine jardi niz teren. „Ukoliko zatrudnim”, ravnodušno poče Fila, „Nik će se itekako pridržati svih svojih odgovomosti.”

Rid se naglo okrenu ka njoj, ali mu je pogled u senci šešira bio nedokučiv. „Zašto tako misliš?” „Zato što ima isti stav po pitanju porodice kao i vi”, strpljivo pojasnii Fila. „Zeleo bi da ima svoje dete. Zapravo, zahtevao bi ga.” „Zvučiš kao da si prokleto siguma u to.” „I jesam.” „Ma nemoj?” „Pravo pitanje glasi:”, zamišljeno nastavi Fila, „da li bih se spustila toliko nisko i udala u ovom zmijskom gnezdu ultradesničarskih konzervatif?aca. Mogu li ja malo da udaram lopticu?”

Rid je na trenutak bio zbunjen ovim skokom na drugu temu. Primetivši entuzijazam na njenom licu, on odsečno klimnu glavom i pruži joj torbu sa štapovima.” „Ne tako. Zaboga, ne udara se tako”, uzdahnu on i stade iza nje. Najednom je dobio volju i strpljenje da joj pokaže. „Palac stavi ovde. Tako. Okej, tamahni ovako. Opušteno. Udarac mora da bude lak i neusiljen. Rekao sam, neusiljen, majku mu poljubim.”

Fila je ignorisala poslednji deo saveta, zamahnuvši štapom iz sve snage.

Zelela je da njena loptica odleti daleko kao i Ridova. Osećajući neobičnu, mada prijatnu moć, ona ushićeno vrisnu na šta Rid očajnički zareža.

Nije obraćala pažnju na njegovo gunñanje, siguma da je njena loptica odletela u odgovarajućem pravcu. Kada se ispostavilo da je nije bilo na vidiku, Fila spusti pogled i razočarano shvati da bela loptica leži samo tri metra dalje. „Polako i neusiljeno, rekao sam. Da li uvek ovako prenagljuješ?” upita Rid postavljajući lopticu na postolje. „Kako?” Fila se nameštala za novi udarac. „K’o muva bez glave?” „A-ha, što?” „Nik će poludeti ako tako nastaviš.”

„Možda mu tako odgovara. Treba i on malo da se opusti. Moliću za malo mesta. Sledi još jedan pokušaj.” Fila zamahnu, ovoga puta sa više entuzijazma.

Loptica se otkotrlja nekoliko metara dalje od prethodnog puta. „Do ñavola.” „Rekao sam ti, Fila. Polako i neusiljeno. Stvamo vemješ da bi te moj sin podržao kada bi zatmdnela?” „Naravno da bi. Uostalom, vaš je sin, zar ne? Zar biste vi napustili ženu koja nosi vaše dete?” „Postoji naziv za ljude kao što si ti.” i „Liberalka? Levičarka? Simpatizerka komunista?” „Ne. Naivka. Ne bih voleo da ti mšim snove, Filadelfija, naročito ako se Nik samo poigrava s tobom kako bi iz tebe izvukao akcije. Pobogu, i sam ielim da te akcije ponovo pripadnu porodici. Ali mislim da ćeš ispasti veoma glupa ako se budeš previše uzdala u Nikov osećaj odgovomosti.” „Gospodine Lajtfut, možda ne znam da igram golf, ali imam mnogo iskustva sa različitim tipovima porodica. Mnoge od njih nisu za primer. Verujte mi, od svoje trinaeste godine sam u stanju da razaberem dobre od loših momaka, na osnovu samo jednog pogleda. To je jedan od razloga što sam bila tako dobra u svojoj profesiji.” ,,Od koga si naučila taj trik kada si imala trinaest godina?” upita Rid podrugljivo izvijajući obrve. ,,Od Krisi Masters”, odgovori Fila kroz osmeh. „Stalno je govorilada sam prirodno nadarena. I sve što je radila bilo je delimično prilagoñavanje meni.”

Nik je izašao na drum ispred odmarališta Džilmarten čim je začuo zvukj mercedesovog motora. Slanje File sa ocem na partiju razgovora uz golf bio je proračunati rizik. Izgarao je od želje da sazna kako je sve prošlo.

Kada se kabriolet zaustavio, Fila mu mahnu i osmehnu se. Izgledala je dobro, zaključi on, veselo i raspoloženo. Najednom je osećao neodoljivu potrebu da je baci na krevet i nasladi se njenim seksi entuzijazmom. „Kakva je bila partija?” natera sebe na učtivost dok joj je otvarao vrata od kola. „Malo je falilo da je zadavim kod treće, šeste i petnaeste rupe”, uzvral ti Rid. „Brbljivo stvorenje, nema šta.” „Znam. Ali čovek se s vremenom na sve navikne.” „Kako vas nije sramota?” Fila prihvati šalu na svoj račun.

„Pustio sam je da odigra nekoliko poena”, nastavi Rid. „Ali ima tendenciju nestrpljivog, brzopletog udaranja. Moraće da nauči da se malo smij ri ako ikada bude želela da igra golf.” „Radim na tom problemu”, mimo reče Nik. Sto milja na sat.

Ridov pogled bio je radoznao, ali hladan. „Misli da si jedan od dobrih momaka. Jesi li to znao?” „Dobrih momaka?” ,,Od onih koji bi je oženili ukoliko, recimo, zatrudni.”

Nik pogleda u Filu i vide kako joj se boje obrazi. „Ona ti je to re-k la?” „Nego šta. Prilično je siguma u sebe. Umišlja da probisvete može da prepozna na kilometar.” „Ma, hvali se. Je Jy ti spomenula da mi je zapretila pištoljem ukoliko zatrudni?” „Nije.” Rid se naceri i nastavi: „Ali je zato rekla da je pravi problem, zbog kojeg bi dobro razmislila da li da se uda za tebe, zapravo to što bi morala nisko da padne i postane član naše porodice.”

Fila zaključi da su prevršili svaku meru i odluči da je vreme da uzvrati napad. „Ako nastavite da pričate o meni kao da nisam prisutna, drage volje ćupokloniti svoje akcije Američko-revolucionamo-radničkom pokretu. Siguma sam da će ostaviti itekakav utisak na godišnjem sastanku u avgustu.” Rid pogleda u Nika. „Pobogu, čoveče. Učini nešto u vezi s njom. Što pre.” „Razumem, gospodine.” Nik podignu ruku sa vrata jer je mercedes već bio u prvoj brzini. „Veoma je nepristojno razgovarati o nekom ko je prisutan”, reče Fila, spremajući se da odmaršira ka svom bungalovu. „Mislila sam da vas je Elinor bolje naučila lepom ponašanju. Usput, nadam se da nisi zaboravio da tvoj otac psuje k’o kočijaš. Elinor bi takoñe mogla da poradi na njegovom rečniku.”i Nik krenu za njom, sustigavši je kada je prešla preko praga. „Razgovarala si sa Ridom o verovatnoći da si tmdna?”

Fila je već bila u kuhinji gde je preturala po frižidem. „On je načeo temu, ne ja. Mislim da se oseća obaveznim da me upozori kako mi tmdnoća neće pomoći da se dokopam dragocenog porodičnog kolača. Pitam se odakle mu ideja da je najveći američki san postajanje člana porodice Lajtfut ili Kastlton.” Fila izvadi pakovanje šargarepa iz odeljka za povrće. „Arogantna seljačina.” „Tata?”

„Naravno. Možda vozi besna kola i nosi brendiranu odeću, ali duboko u duši je običan seljak. Cudi me da svuda sa sobom ne nosi revolver”, kritikovala je, ljušteći šargarepu nad sudoperom. „Futrola za pištolj bi mu verovatno smetala dok igra golf. Rekla si mu da si siguma da te ne bih napustio kada bi zatmdnela, zar ne?” Nik je bio fasciniran načinom na koji je čistila šargarepu. Spretno je baratala spravom za ljuštenje, vešto odbacujući dugačke, tanke narandžaste trake u sudoperu. „Nisi tip koji napušta.” „Ati poznaješ taj tip?” ,,Ja sam bivša socijalna radnica, sećaš se? Koja je specijalizovala rad sa decom? Ušla sam u trag većem broju dezertera nego američka vojska. Ako nekog poznajem, onda je to taj tip. Hoćeš šargarepu?” upita ona pmžajući mu.j ednu. „Tvoj škrti otac mi je platio samo šolju kafe i jednu krofnu u golf klubu pre odlaska na teren. Rekao je da neće da troši zakazano vreme na jelolS Nik uze šargarepu i poče da je gricka, ne skidajući pogled sa Filinog lica. „Ako nisam tip koji napušta, čemu onda ona pretnja pištoljem juče ujutro?” „Rekla sam, ukoliko zatrudnim pojuriću te s pištoljem. Nisam rekldj da očekujem da ćeš pobeći.”

Nik je završio svoju šargarepu. Izgledalo je da kada se čovek upusti u proračunati rizik tada može da očekuje ili uspeh ili neuspeh. Cela ova stvai skrenula je u neki čudan, pomalo sulud pravac što je za njega bila novost. Nik je bio zatečen. „Izgleda da ste ti i moj otac proveli veoma zanimljivo jutro ” ,,Ma daj. Sto si me uopšte poslao s njim na golf?” „Nisam te poslao, sama si odlučila da se oprobaš u golfu.” „Alo, Nik, to sam ja, Fila, sećaš se? Pričaj to nekom drugom.”

Nik se blago osmehnu. ,,U redu, kad se pojavio na vratima učinilo mi se da je to dobra prilika da se vas dvoje malo bolje upoznate. Zaboravljaš da si i sama htela da se upoznaš sa porodicama.” „Ima tu još nečeg”, zaključi Fila. „Potajno si se nadao da će me ugnjaviti, je r da? Zar si stvamo mislio da će me razljutiti kao što je to učinild Hilari kada mi je ponudila otkup akcija?” „Postojala je mogućnost”, priznade Nik. „Kladim se da jeste. Zašto si mu dao priliku da se okomi na mene?”l ,,Da bi postala tako prokleto tvrdoglava. Neću da akcije dospeju u njegove ruke.” „Zašto?”

„Zato što je prepustio Hilari da glasa u ime njegovih akcija i neću ña dozvolim da se dočepa većeg broja akcija nego što sada kontroliše.” „Kapiram.” „Sto se tiče zaštite od trudnoće”, nastavi Nik, ali ga u tome prekide Filino gušenje šargarepom. On je spremno potapša po leñima dok se nije povratila i progutala zalogaj. „Juče sam u gradu kupio pakovanje kondoma.’^ „Super. Zašto to nisi objavio na lokalnoj radio-stanici? A možda i nisi morao jer, zaboga, kondome si kupio u palanci zvanoj Port Klakston gde te verovatno svi prodavci znaju još od kada si se rodio. Prilično suptilno, Lajtfute. Šta pokušavaš? Da mi totalno uništiš reputaciju?” „Svi već uveliko pretpostavljaju da spavamo zajedno”, nežno naglasi Nik. „E pa svi greše. Ti spavaš na kauču, sećaš se? Jedan seksualni kontakt ne može da se smatra vezom, a kamoli letnjom kres-kombinacijom.” „Da li to znači da u skorijoj budućnosti nemaš u planu da me ponovo zavodiš?” „Trenutno imam u planu da odnesem knjigu u mali zaliv u dnu brda. Zi danas mi je dosta Lajtfuta.” „Taj mali zaliv je pun kamenja. Nema ni trunke mekog finog peska ” „Zivot je pun kamenja. Uz malo vežbe, čovek se navikne da sedi nan jima.”

Knjiga je bila dobra, triler u kojem heroj u poznim godinama, nekadašnjihipik, hvata fanatičnog, vlasti gladnog i desno-orijentisanog biznismena koji već duže vreme tajno finansira grupu pobunjenika, a sve u cilju preuzimanja vlasti u Teksasu.

Fila je stigla do polovine knjige shvativši, sa olakšanjem, da se opet koncentriše na stari, poznati način. Citanje joj je uduvek pružalo neizmemo zadovoljstvo, predstavljajući dragoceni beg iz stvamosti. Meñutim, nakon Spaldingovog suñenja i Krisine smrti nije mogla da se usredsredi na bilo koju vrstu štiva, pa čak ni na onu najzanimljiviju. Bilo je pravo olakšanje opet biti u staroj formi, naročito u nekim sferama života.

Neko vreme se meškoljila na šljunkovitom delu plaže koji je pronašla u malom zalivu da bi se na kraju skrasila na velikoj osunčanoj steni. Galebovi su kružili iznad zaliva, brčkajući se u mom, skoro nesvesni njenog prisustva.

Kroz ptičje krike, Fila razazna dečji vrisak oduševljenja i okrenu glavu ka prostranoj plaži. Džordan Kastlton neobuzdano je jurcao kroz plićak. Na sebi je

imao šorts i majicu koja mu se zarozala oko pojasa. Njegova brižna majka trčkarala je za njim. „Dostaje bilo, Džordane”, pozva Viki svog sina koji je pokazivao svaki znak želje da se zaleti direktno u talase. „Moramo da ostanemo na plaži. Vodaje hladna.”

Džordan se žestoko bunio sve dok mu pogled nije pao na Filu koja je sedela na obližnjoj steni. Zagledan u Filu, on prestade da moljaka svoju majku, potom uzbuñeno podignu obe mke i pohita ka njoj. „Cao, Fila. Cao, Fila. Cao, Fila.” Gomila nasukane morske trave nade mu se na putu i dečak spremno čučnu da je ispita.

Viktorija se okrenu da vidi šta je skrenulo pažnju njenom sinu. Ugledavši Filu, ona zastade, oklevajući, a zatim odlučno krenu ka njoj. „Zdravo”, pozdravi je Viktorija sa uzdržanom učtivošću čim joj se približila. „Nisam znala da si i ti na plaži.” „Jutros sam se namučila igrajući golf sa Ridom. Odlučila sam da popodne provedem u odmoru.”

Džordan im zadihano pritrča noseći u rukama morske alge. „Vidi Fila.” „Cao, Džordane. Kakav je svet danas prefna tebi? Jao, hvala ti. Ovo san oduvek želela da imam”, zahvalno reče ona kada joj dečak trijumfalno spusti algu u ruku. Zatim je spusti na kamen iza sebe. „Tako. Kako ti se čini?” Džordan se veselo zakikota. „Strava.” „Stena izgleda prosto fantastično.”

Klinac klimnu glavom u znak odobravanja i odjuri da potraži još morskih algi za svoju umetničku kolekciju. Viktorija oprezno spusti svoj peškii pored Filinog i posadi se na njega. „Igrala si golf sa Ridom?” konačno upita Viktorija. „Formalno govoreći. Nikada pre nisam igrala golf i bojim se da je Rida pomalo nervirao moj laički pristup igri.” „Hilari nikada ne igra s njim.” „Siguma sam da Rid više voli da igra sa muškarcima.” „Elinor kaže da je Nora, njegova prva žena, naučila da igra. Često je s njim posećivala golf terene u večemjim časovima kada nije gužva.” „Rid je bio srećan sa svojom prvom ženom?” „Prema svemu što sam do sada čula, bili su veoma srećan i zaljubljen par.

Umrla je ubrzo nakon što sam upoznala Darena. Elinor kaže da kada je prvi put

upoznala Noru, sirota žena nije znala gde se kupuje odeća niti koje čaše se serviraju na zvaničnim večerama. Ali Rid je bio ludo zaljubljen u nju. Šteta što se, drugi put, oženio sa Hilari, ali verujem da nije imao mno go izbora.”

Fila odluči da ispipa stvar. „Zašto misliš da nije ima mnogo izbora?”; „Smatrao je da je njegova dužnost da je oženi nakon što je saznala dajeu drugom stanju. Nik je otvoreno pokazao da ne želi da preuzme odgovomost ” Fila najednom oseti kako je ispunjava hladna praznina. U narednm minutama, prihvatila je još jedan svežanj morskih trava od Džordana, pažljivo ga aranžirajući na steni pored prvog. „Hilari je zatrudnela kada se udala za Rida?” na kraju upita ona. „Pretpostavljam da je to još jedna porodična tajna koju Lajtfuti nisu našli za shodno da obelodane. Da, zatrudnela je i to je maksimalno iskori« stila.” „Ali Nik nije priznao bebu?”

Viktorija klimnu glavom, usredsreñena na štap koji je Džordan izvukao iz šljunka. „Koliko znam odbio je čak i da razgovara o tome kada ga je otac pozvao da mu saopšti radosnu vest. Rid je u to vreme već bio u zavadi sa Nikom i bio je ljut zbog razvoda. Trudnoća je bila kap u prepunoj čaši. Prenaglio je ulaskom u brak sa Hilari. Verovatno iz sažaljenja. Ili možda iz osećaja dužnosti, želeći da je zaštiti. Ne znam.” „Oko čega su se Rid i Nik posvañali?” „Nisam siguma. Mislim da je imalo neke veze sa načinom poslovanja firme.

Daren mi je to objašnjavao, ali ne mogu da se setim svih detalja. Samo znam da su se Nik i njegov otac posvañali na krv i nož oko razvoda. Onda je došla vest da je Hilari trudna. Nik je već bio daleko kada je ona shvatila da nosi bebu.”

1 „Tako je Hilari postala gospoña Rida Lajtfuta.” r „Uspela je da izgubi bebu dva meseca nakon venčanja. Hilari obično sve udesi u pravom trenutku.” : „Zašto mi sve ovo pričaš, Viki?” tiho upita Fila.

Viktorija joj uputi kratak pogled a zatim se opet zagleda u svog sina. »JVlislila sam da bi trebalo da znaš u šta se upuštaš. Hilari je manipulator. S druge strane, Nik je podjednako mudar na neki svoj način, ako ne i mudriji od nje.” „Cega se plašiš? Da ću pasti na laži Lajtfutovih ili njihove tehnike za voñenja i odlučiti da svoje akcije udelim njima umesto Kastltonima?” „Da, upravo toga se plašim.” Viktorija ustade i obrgli svoje nadlaktice, gledajući u Filu s visine. Njene lepe, tamne oči ozlojeñeno su gorele. ,,Te akcije pripadaju Kastltonima. Posle Burkove smrti, po pravilu je treba da ih nasledi

Daren, a ne ona jeftina fufica koja je ušetala u naše živote i sve upropastila!”i Fila skoči na noge dok joj je bes ključao u venama. ,,Da se nisi usudila da tako nazivaš Kris. Baš me briga šta ti misliš da je učinila, ona je bila mojaprijateljica i nikom neću dozvoliti da je tako naziva. Izvini se, do ñavola.

I to odmah!”

Viktorijine oči bile su pune besa i bola. „Zašto bih? Krisi Masters je skoro uništila moj brak. Uživala je da podmeće spletke izmeñu Darena i mene i zbog toga sam je mrzela.” „Kako je mogla da vam podmeće spletke, osim ako niste sedeli i čekali da to uradi?” planu Fila. „Postoje stvari koje ne znaš. Piivatne stvari koje se tiču samo Darena i mene.

Nadala sam se da su zakopane pre tri godine, ali draga Krisi je s<] znala za njih i bezočno ih iznela na videlo. Sa uživanjem ih je bacila nama u lice.” „Pobogu, ne možeš za sve da kriviš Krisi.” „Veruj šta god hoćeš, ali reći ću ti jedno, Filadelfija Foks. Akcije koje si nasledila od nje, pripadaju mom sinu. Hoću da ih vratim u porodicu Kastlton.” „Krisi je imala podjednako pravo na njih kao i svi drugi u toj porodici. One se smatraju njenim nasledstvom, a ne Džordanovim. Burk je njen otac ne zaboravi to.” „Ona je mrtva.” „Tačno”, odbrusi Fila. „I akcije sam nasledila ja, zar ne? Krisi je bila moja porodica, Viki, jedina porodica koju sam imala na ovom svetu. Niko je neće vreñati, a da za to ne plati. Izvini se što si je nazvala jeftinom fufom.” ,,U redu, izvinjavam se”, nevoljno promrmlja Viktorija i obrisa suzei koje su joj se nakupile u uglovima očiju. „Ali to ništa ne menja. Za života je pravila probleme i sada, kada je mrtva, i dalje ih pravi. Nikada joj neću oprostiti što je Burka okrenula protiv Darena. I nikada joj neću zaboraviti što je te akcije ostavila tebi. Uzela je mom sinu deo budućnosti i hoću ña mu to vrati. Ukoliko nam ne vratiš akcije onda nisi ništa bolja od nje.”

Viktorija se okrenu, podignu Džordana u naručje s namerom da demonstrativno ode. Pre nego što je to učinila, nekoliko sekundi je stajala ukopana u mestu, zureći nekud iza Filinog levog ramena. Sledećeg trenutka neutešno je ridala, hitajući utabanom stazom u pravcu odakle je i došla. „Vidi, vidi, vidi”, začu se Nikov glas tik iza File. „Izgleda da si danasj svima ulepšala dan, a?”

Fila se naglo okrenu i ugleda Nika naslonjenog na veliku stenu. Jednom rukom bio je oslonjen na kamen dok mu je na licu titrao poznati, nedokučivi izraz. „Koliko dugo već stojiš tu?” upita Fila, trudeći se da obuzda svoj bes.

Ne čekajući njegov odgovor, ona se oprezno spusti na svoj peškira podignu svoju knjigu. Prsti su joj blago podrhtavali. Borila se sa suzamal „Nisam htela da je naljutim” tiho reče. „Ali ne dozvoljavam da se Krisi naziva takvim imenima.” „Cak i ako ih Krisi zaslužuje?”

Fila odlučno klimnu glavom. „Čak i ako ih Krisi zaslužuje.” „Razumem te.

Porodica je porodica.” Nik se spusti na peškir pored nje, ispruživši svoje duge noge u farmerkama i zaklanjajući oči od sunca. „Jesi li ikad vodila Ijubav na plaži?”

DEVETO POGLAVLJE „Naravno da nisam vodila ljubav na plazi i nemam nameru da to sada radim, ne zanosi se.” Fila uze svoju knjigu i zabode nos u nju.

Nik odluči da čeka. Uvukavši šaku u šljunak, on zahvati nekoliko kamenčića i poče lenjo da ih baca u talase. Prošlo je dva ili tri minuta. „Pretpostavljam da ti jesi?” napokon upita Fila, zvučeći mrzovoljno. Glavu nije podizala s knjige.

Nik se osmehnu sebi u bradu i zahvati još jednu šaku glatkih kamenčića. „Bojim se da nisam. Ali sam oduvek maštao o tome.”

Ovo poslednje joj nije promaklo. „Da li često maštaš o neobičnim neispunjenim željama?” „Kad me budeš bolje upoznala, saznaćeš sama, zar ne?” ,,Ne mogu da zamislim zašto bi želeo da vodiš ljubav na plaži”, reče Fila i okrenu stranicu svoje knjige. „Cini mi se da bi to bilo užasno neudobno.” ,,Ne za tebe.” „Kako to misliš ne za mene?” ,,S obzirom na tvoje fantazije, ti bi većinu vremena provela na noga-m a.” ,,Na nogama!” ,,Pa da. Naslonjena na mene. Noge bi ti bile raširene i ja bih...” „Prestani.

Postaješ sve uvmutiji”, odbrusi Fila i okrenu još jednu stra-n icu.

„Hvala ti, Fila”, smrtnim glasom uzvrati Nik. „Niko mi to nikada pre nije rekao. To mora da je nešto što samo ti budiš u meni.” Nije ga mnogo brinula njena naprasna zainteresovanost za knjigu. Poslednje dve strane očigledno nije ni pročitala. Bila je svesna njegovog fizičkog prisustva baš kao i on njenog. Osećaj primitivne muške moći ga je palio. Već je bio rigidan, „Nemoj mene da kriviš za svoje seksualne fantazije”, odbrusi Fila. j „Kako da te ne krivim? Ti si njihova glavna tema. Svih odreda.” i „Hoćeš li da prestaneš s tim? Već sam ti rekla da nismo u vezi. Spavaš na mojoj sofi, sećaš se?” „Voleo bih da smo u vezi”, molećivo reče Nik. „Zašto? Zato što misliš da ćeš moći lakše da me kontrolišeš ako spavaš sa mnom?” retorički upita ona.

Nik oseti oprez u njenom glasu, svestan da će morati pažljivije da hoda kroz ovo minsko polje. „Trebalo bi ja da brinem zbog toga što me kontrolišu uz pomoć seksa”, nabusito uzvrati on. „Rekao sam ti da neverovatno utičeš na mene, Fila. Ni sa jednom ženom nisam osetio ništa slično.” „Najozbiljnije.” Nik zastade, očigledno praveći dramsku pauzu. ^lmam trideset pet godina i nikada nisam doživeo ništa slično kao one noći kada si sa mnom vodila ljubav...” „To zvuči kao tekst iz neke sapunice. Otrcan, sladunjav i glup.” l „Nije.

Odnosno, možda i jeste tekst, ali ga ja svakako govorim po prvi put u životu.

Voleo bih da ne moram da koristim nešto tako otrcano i glupo kada si ti u pitanju.

Hoćeš li bar da me poljubiš ovde na plaži? Ako treba, odatle ću da nastavim da maštam.”

Fila konačno podignu glavu sa knjige i ispitivački ga pogleda. Oči su mu radoznalo sijale. Bila je vidno razpeta izmeñu krajnje suprotnih želja koje su je razdirale. Želela ga je. Bilo je to jasno kao dan, uprkos njenim nadljudskim naporima da to sakrije.

Osećao se sjajno usled tog saznanja. fNik ispusti kamenčiće iz ruke i dodimu joj usne. „Poljubi me, Fila. Molim te.”

Oklevala je, ne znajući još uvek kako da tretira to nežno-divlje stvorenje u njoj koje je gorelo od radoznalosti i želje. Nika je još više uzbuñivalo saznanje da je on bio uzrok njene zbunjenosti. Zakleo se da će zadovoljiti i radoznalost i slatku želju. „Podsmevaš mi se?” optužujući upita Fila.

„Nikako. Ciniš me srećnim, Fila. Zar je to toliko strašno?” Prst mu preñe preko njenih mekih usana. Osećao je kako u njoj raste uzbuñenje. Znao je da je bila spremna. „Stvamo te činim srećnim?” upita ona. „A-ha”, uzvrati Nik kroz osmeh, svestan istinitosti svoje izjave. „Zašto te to iznenañuje?”

I Njeno rame se blago podignu u znak nesigumosti. „Ne znam.” Opet je gledala u knjigu na svom krilu. „Ne smatram sebe mnogo seksepilnom osobom i pretpostavljam da nisam tip žene koji može da uzbudi muškarca. U nekoliko pokušaja stvari su uvek išle naopako.”

Nik je bio fasciniran tenzijom u njoj. „Šta je išlo naopako, Fila? Nisi pronalazila nikakvo zadovoljstvo u tome? To hoćeš da kažeš? Više ne moraš da brineš. Za neke stvari je potrebna samo vežba.”

Fila odlučno odmahnu glavom, ne gledajući ga. ,,Ne, nije to. Mislim, to što ti kažeš je tačno. Samo što ja... nikada nisam... ovaj, znaš. Ali nije u tome problem.” ^ ,,U čemu je problem?” „Ohladim se čim muškarac pokaže znake grubosti”, priznade ona po- malo stisnutim glasom. „Teško je objasniti. Jednostavno se uplašim i ukočim. Ne mogu da zamislim muškarca na sebi, mislim odozgo. Mada muškarci tako najviše vole.” „Verovatno zato što se obično osećaju odgovomim za preuzimaiie inicijative.” „Da. Verovatno. Nisam htela da sugerišem nešto suprotno. Samo sebe ne smatram mnogo senzualnom osobom. Ali sa tobom je sve bilo drugači^ je. Pustio si mi na volju. Osećala sam se tako sigumo. Pretpostavljam da je osećaj kontrole, odnosno kada sam ja gore, jedini način na koji mogu da upražnjavam seks.” Nakon kratke stanke, Fila tiho nastavi:. „Ako hoćeš da budem potpuno iskrena, utešno je znati da za mene ima nade.” „Drago mi je”, tiho uzvrati Nik. „Zašto misliš da imaš frku zbog tradi-J cionalnog položaja?” „Verovatno zato što sam doživela traumu kada sam bila tinejdžerka.” Fila nasloni laktove na kolena i zagleda se u more. „Ispričaj mi šta se desilo, Fila.” Srce mu se stegnu. „Neki govnar te prisiljavao?”

„Pokušao je da me siluje. Bio je to brat upravnika doma za siročad u kojem sam tada živela. Cesto je svraćao da pomaže oko dece. Non-stopje buljio u devojčice. Mislim da je izabrao mene zato što sam bila najnaivnija. Nije mi se sviñao; nijednoj od devojčica nije, ali nisam znala kako da mu se suprotstavim.

Verovatno je osetio moj strah i okomio se na mene.” „Napao te je?” „Muvao se po domu sve dok me jednog popodneva nije video kako se sama vraćam iz škole. Ušao je u moju sobu i počeo priču kako će da mi pokaže za šta žene služe. Izrekao je gomilu užasnih stvari, uglavnom o tomd kako su sve devojčice u domu kurve i drolje i kako ćemo sve jednog dana postati prostitutke pa je najbolje da on odmah počne da nas podučava našoj budućoj profesiji.” Fila zadrhta pri sećanju na užasnu scenu iz detinjstva. „Bila sam toliko prestravljena da sam se paralizovala od straha.”

Nik joj nežno poklopi ruku svojom, ali je Fila istrgnu. On poče da povlači svoju ruku, ali u poslednjem trenutku odluči da to ne učini, pustivši da mu prsti lako dodiruju njenu kožu. Ote mu se uzdah olakšanja jer se ovog puta nije povlačila. „Trebalo je da šutneš gada u jaja.” „Znam, ali u tom trenutku sam bila toliko uplašena da bilo šta pokušam.

Bojala sam se da ga još više ne razbesnim. Umesto toga sam pokušala da se iskradem iz sobe. Pustio me je da doñem do vrata i baš kada sam mislila da sam na sigumom, zgrabio me je i bacio na krevet. Kako ne shvataš da se poigravao sa mnom? Hteo je da pokušam da pobegnem što ga je samo još više zabavljalo.” g„Jao, Fila.” „Zajedno smo pali na krevet. Ritala sam se i koprcala, ali uzalud.

Jednostavno me je prikovao za krevet. Mislila sam da ću poludeti. Osećala sam se tako bespomoćno. Bio je tako veliki i težak. Kao planina od mesa. Kad god se toga setim vraćaju mi se prizori i osećaj bezizlaza; kako sam zarobljena i nemoćna pod telom muškarca. Ne mogu da podnesem taj osećaj.” ^ Nik nakratko sklopi oči. „Sta se onda dogodilo?” „Jednom rukom mi je pritisnuo grlo dok je drugom počeo da mi cepa odeću.

Onda je došla Krisi.”

Nik zadrža dah. „Mogu da pretpostavim. Krisi Masters te je opet izbavila, hmm? Nije ni čudo što si je toliko volela.” „Zgrabila je lampu sa natkasne i svom snagom ga udarila u glavu”, nastavi Fila. „Krisi je uvek mogla brzo da razmišlja u takvim situacijama. Bila sam

spasena, ali tek tada je nastao pravi problem.” f Nik se namršti. „Koji problem?”f e „Objašnjenje hraniteljskoj porodici i našoj socijalnoj radnici. Upravnik doma je tvrdio da sam verovatno navodila njegovog brata na seksualni čin. S druge strane, brat je tvrdio da nije ništa uradio i da je u moju sobu ušao kako bi zamenio utikač.

Rekao je da smo Krisi i ja sve udesile da izgledakaopokušaj silovanja.” „Strašno.” „Niko nije imao opipljive dokaze, ali je naša socijalna radnica bila iskusni profesionalac u svom poslu. Nanjušila je šta se dogodilo i poverovala mi je.

Povukla je veze i zatražila nekoliko usluga i u roku od četrdeset osam sati prebacila Krisi, mene i još troje dece u drugi dom.

Mislim da sam tada prvi put poželela da krenem njenim stopama. Htela sam da izbavljam nezaštićenu decu kao što je ona izbavila mene, Krisi i ostale.”

Ima smisla, pomisli Nik. Dakle tako je roñena mala humana levičarka „Voleo bih da znam gde je sada taj skot.” „Tip koji je pokušao da me siluje? Zašto?” upita Fila, uputivši mu zagonetan pogled. „Zato što bih voleo da ga iskidam na komadiće.”

Iznenañeno je zurila u njega. „Stvamo? Iako ga ne poznaješ?” „Fila, voleo bih da iskidam na komadiće svakog ko te je povrediof j pažljivo objasni Nik. „Razumeš?” ,,Ne razumem. Normalno je da se tako zaštitnički postaviš prema nekom članu svoje porodice, ali ne vidim zašto bi tako osećao prema menL Jedva me poznaješ.” „Dobro znaš da nisi u pravu. Ti i ja se itekako dobro poznajemo.” „Misliš?” izazivala je. „Šta zaista znaš o meni?” „Za početak, sad mi je jasno zašto voliš da budeš gore kad vodimo ljubav.”

Fila porumene. „Po tvojim rečima, izgleda kao da sve vreme radimo samo to.” „Svakako bih to voleo.” „Zaboravi.” „Hoćeš li bar da mi ispuniš onaj deo fantazije o plaži?” „Koji deo?” pravila se luda.

Više nije mogao da se suzdrži. Na usnama mu zatitra osmeh koji se sve vreme trudio da sakrije. „Samo me poljubi.” „Ako te poljubim, hoćeš li prestati da mi dosañuješ?”

„Samo me poljubi”, tiho ponovi on, klizeći prstima niz njenu ruku. „Molim te.

Srce, s tobom se osećam tako prokleto dobro.”

Na trenutak je pomislio da će se povući i kada je bio skoro ubeñen da je loše procenio, Fila poče da se naginje ka njemu, obavijajući mu ruke oko vrata. Nik zaječa od zadovoljstva kada njene meke usne okrznuše njegove. „Tako si slatka.” Telo mu nekontrolisano zadrhta.

Fila poče da se povlači, ali utom načini grešku spuštivši mali, vreo poljubac na njegovu bradu. Posle toga više nije mogla da odoli neodoljivoj želji da lizne njegovu donju usnu.

Nik oseti njen drhtaj, konačno siguran da će sve biti u redu. „Ponovi to malena. Tvoj ukus je tako dobar.”

Fila se nagnu bliže, uranjajući prste u njegovu kosu na potiljku. „Nik”, prošaputa ona. „Kako uspevaš ovo da mi radiš?” „Ništa ti ne radim, ljubavi. Sve sama radiš. Srećan sam što si izabrala baš mene ” „Nisam ja. Ovo je tvoje maslo. Još nisam otkrila zašto, ali sam siguma da je rizično.” „Ne, Fila, nije rizično. Dokle god si sa mnom. Siguma si sa mnom. Zapamti to.” Nik lako preñe rukom niz njena leña, prateći senzualnu krivinu njene kičme.

Njen miris ga je opijao, paleći svaki atom njegovog tela, budeći neodoljivu želju da je upije u sebe. Nije bio jedini koji je morao da nauči da ne prenagljuje, zaključi on. Fila je imala moć da ga nesvesno dovede do bolno-slatkog stanja pune uzbuñenosti.

Kleknuvši na oštri pesak, Fila poče gladno da ga miluje usnama po vratu, grickajući mu ušnu školjku, ljubeći mu čelo, kapke, obraze. Nik je stenjao, prepustivši se ugodnosti tople stene pod sobom i naslañivanju strasne žene nad sobom.

Za samo nekoliko minuta, dovela je sebe u fanatično stanje uzbuñenosti.

Osećao je kako joj prsti podrhtavaju na dugmićima njegove košulje. Nije mu promaklo da je, usled sve te pometnje, opet uspela da se zapetlja, ali joj nije nudio pomoć. Uživao je u slatkom iščekivanju sve dok nije spustila dlanove na njegova gola pleća.

Fila ponovo pronañe njegove usne, zarivši jezik duboko u njegova usta, pripijajući svoje telo uz njegovo. Nik je uživao u čistom senzualnom ushićenju što

je konačno postao njen seksualni objekat sve dok nije shvatio da je Fila ponovo hvatala pun zalet, kao i prethodnog puta. Zarekao se da ovoga puta neće biti po njenom. Ovoga puta će se potruditi da uživanje bude obostrano. „Uspori malo”, promrmlja joj na uho.

Nije obraćala pažnju. Ruke su joj već bile na dugmetu njegovih farmerki.

Posle nekoliko brzopletih pokušaja, uspela je da ih otkopča, hvatajući se za rajsferšlus. „Ne”, reče Nik, iako se i sam jedva suzdržavao. On je nežno uhvati za ruku. „Ovoga puta ćemo da saznamo šta tebi prija.” „Molim te, Nik. Hoću ponovo da se osećam onako dobro, kao one noći. Bila sam tako blizu.” „Znam. Problem je u tome što prenagljuješ.”

Fila se naglo umiri. „Ne sviña ti se kako to radim? Mislila sam da ti prija” Pogañala ga je nesigumost u njenom glasu. „Dobro znaš da mi prija. Dovodiš me do ludila. Ali koliko god da ja uživam, mislim da bi trebalo sebi da daš malo više vremena.” Prsti mu dodimuše"pojas njenih farmerki. „Više vremena?” zbunjeno ponovi ona. „Ali moramo to da uradimo kako treba. Ni sa kim se nisam ovako osećala.” „Odlično.” Nik joj poljubi čelo, a zatim vrh nosa, spuštajući ruke na njene butine. „Slušaj, ako samo malo usporiš, osećaćeš se mnogo bolje. Videćeš”, uveravao ju je, primetivši zabrinutost u njenim očima. „Neće nikuda pobeći.” „Podsmevaš mi se”, zaključi Fila kroz rezignirani uzdah. „Bože sačuvaj”, ozbiljno reče Nik i otkopča dugme na njenim farmerkama.

Sporo, uz postepeno ubrzavanje tempa, Fila skinu svoje farmerke. Nik je morao da sklopi oči, zamišljajući na trenutak državni grb i zastavu, jer ga je pogled na tamni kosmati trougao koji se nazirao kroz proziran materijal njenih gaćica prosto izluñivao. Uspostavivši, koliku-toliku, kontrolu nad sobom, on otvori oči i shvati da ga Fila čudno posmatra. „Jesi li dobro?” upita ona, prekinuvši sa otkopčavanjem svoje košuIje. Nik shvati da nije nosila gmdnjak. „Jao, Fila, šta mi to radiš?”

Osmehnuvši se, ona brzo otkopča i poslednje dugme svoje košulje, puštajući da krajevi slobodno padnu. Meke obline njenih gmdi bile su jedva vidljive, skrivene u polusenci. „Možemo li sada da to uradimo? Molim te? Pre nego što osećaj proñe?” „Osećaj neće proći. Već sam ti rekao. Samo pmži sebi šansu da ga doživiš.”

,,Pa to i radim”, nestrpljivo uzvrati ona, hvatajući se opet za njegov rajsferšlus. ,,Ne još. Evo.” Nik ispruži dlan.

Upitno je gledala u njegov dlan. „Šta treba da radim s njim?” „Sta god želiš”, tiho joj naredi. „Pokaži mi šta ti treba i kako ti najviše prija.

Nauči me kako da te dodirujem.”

Fila naglo podignu glavu, umalo ga udarivši u bradu. „Hoćeš da ti pokažem kako da me dodimješ? Zar ne želiš da uñeš u mene?” ,,Kasnije”, obeća on kroz zube. ,,Do tog dela ćemo sigumo doći, ali : hajde prvo da izvedemo malu predigru.” ,,Jao. Predigra”, prenemagala se. Sledećeg trentuka, Fila se poslušno I nasloni na njega, grickajući ga po vratu. „Okej. Počni.” „Ne, dušo, ti počni. Ne zaboravi da ti mene učiš.”

Nekoliko sekundi je samo ćutala i Nik je zabrinuto pogleda. Fila poI tom zgrabi njegovu ruku i prinese je svojim grudima. Drhtala je dok je , prelazila njegovim dlanom preko svojih nežnih bradavica. Nik je i sam nekoliko puta zadrhtao, osetivši kako se bradavice ukrućuju pod njegovim I dodirom.

Vidi ti nju”, prošaputa on, zadivljen načinom na koji njeno telo od‘ govara na njegov dodir. „Čvrste kao kamenčići. Idealne veličine za moju ruku.”

Fila ispusti mali uzdah zadovoljstva, pripijajući grudi jače uz njegov l dlan.

Nik pažljivo uhvati jednu bradavicu prstima i nežno je štipnu. „Prija, a?” „Malo je čudno”, priznade Fila, žudno se nameštajući na njegovom krilu. „Hajde dmgu.”

Nik posluša, ljubeći istovremeno nežnu udolinu u njenom vratu, on I itipnu dmgu bradavicu. Fila se osećala tako napeto i vlažno.

P „Spremna sam”, izjavi ona, hvatajući se za njegove farmerke. „Učini mo to sada.”

Ne još.” „Do ñavola, Nik...” „Nisi mi pokazala sve što želim da naučim ” „Dobro, šta sad?” zahtevala je. „Nemam pojma. Pokaži mi.”

Fila se promeškolji na njegovim nogama. Nik oseti njenu golu butinu l na svojoj nabrekloj muškosti, sputanoj odećom. Kroz glavu mu prolete kako bi mogao

da eksplodira već sada, u farmerkama. On sklopi oči, brojeći Kivezde i ovčice, ne bi li povratio delić samokontrole. „Nik, molim te, osećam se tako napaljeno. Hoću da to sada uradimo.”

On je izazivački zagolica po dlanu. Kada više nije imala kud, Fila ga uhvati za mku i gumu je sebi meñu noge. i; „Evo tu. Učini nešto”, naredi ona. „Razumem, madam.”

Nik zavuče prste pod tanki, svilenkasti materijal njenih gaćica, napipavši vlažnu mekoću njene unutrašnjosti. Prodirući dublje, osećao je kako biva sve punija i mekša. „Tako brzo vlažiš na mene, srce. Znaš li šta mi time radiš?” „Učini to opet”, reče Fila, željno se meškoljeći na njegovoj ruci. „Šta?” „Dodimi me kao malopre.” Fila zgrabi njegovu mku, držeći je čvrsto i poče da je vuče ka svojoj vlažnoj udolini. ,,Da, to. Jače. Ne, nego ovde; Rastegnuvši elastični materijal svojih gaćica, ona gumu njegov prst duboko u sebe.

Nik, s teškom mukom, uvuče vazduh, bolno svestan razomžavajućeg uticaja njene tople i vlažne dobrodošliee. „Pokaži mi šta tačno hoćeš.’

Fila se više nije bunila. Nespretno je nameštala njegovu mku, nekontrolisano vlažeći po njoj. Nik se osećao toliko napaljeno i tesno, stiskajući zube ne bi li zadržao poslednje ostatke samokontrole koja je pretila da ga izda.

Prsti mu napipaše mali ženski pupoljak, ali se uzdržaše od maženja dok ga ona sama nije navela na njega. Fila zaječa od zadovoljstva čim je počeo da ga mazi. Priljubivši se uz Nika svom snagom, ona zari lice u njegove gmdi.

Zatim, voñena ženskim instiktima poče sama da se pomera po njegovom prstu. „Jao, Nik, kako ovo prija.” „Rekao sam ti da neće nestati. Samo se opusti i uživaj.”

Deo divlje, razuzdane energije kao da je iščilio iz nje. Na licu joj iskrsnu sanjiv, opčinjavajući izraz čistog telesnog uživanja. Fila je sve sigumije klizila po Nikovoj mci. Tihi uzdasi zadovoljstva sa njenih poluotvorenih usana odbijali su se o njegove gmdi.

Nik je ležao ukočen i krut usled sopstvene želje, ali nije želeo dajoj pokvari ugoñaj svojim gubitkom kontrole. Ništa nije bilo važnije od trenull ka kada će Fila prvi put doživeti vrhunac na njegovim mkama.

Par minuta kasnije, Fila zauze dmgi položaj, klečeći nad njim, trljajuJ ći se sve agresivnije o njegov prst, zabacujući glavu od uzbuñenja koje je kovitlalo kroz nju, pustošeći joj sva čula.

Nik dopusti da mu jedan prst klizne u glatki, uski kanal. Fila je momentalno reagovala. Prekoračila je graniću. Letela je. Kroz izbezumljeni Vrisak, uspeo je da razazna njegovo ime. Telo joj je bilo kao struna pod naletom seksualne tenzije. Grčila se i uvijala pod njegovim prstima, stežući ga rukama kao da je jedino on mogao da je zadrži na zemlji.

Jedan dugi, čudesni trenutak bila je pripijena uz njega dok su se talasi zadovoljstva polako stišavali. Nik je imao utisak da je njegovo oduševljenje ovim činom veće od njenog. Nikada nije video ništa veličanstvenije od Filadelfije Foks u punoći svoje ženske strasti.

Polako, polako, Filin grč je popuštao sve dok ponovo nije sedela na njegovim nogama. Glava joj je klonula na njegove grudi dok je celo telo bridelo od slatke obamrlosti koju je mogao da proizvede samo čulni vrhunac. Nik nežno mrdnu svojim sada već uveliko ovlaženim prstom, iščekujući još koji trzaj zadovoljstva.

Osetivši mrdanje rijegovih prstiju na svom senzualnom brežuljku koji je u proteklih nekoliko minuta bio izvor njenih neizmemih zadovoljstava, Fila se trgnu, tiho se buneći. „Osetljivo?” upita on. „Uh, mmmm”, uzvrati ona ne otvarajući oči.

Nik se naceri, svestan da ne može da se opusti. I dalje je bio čelično tvrd, jičekujući zadovoljenje svoje nabujale želje. Zeleo je da se zarije duboko u nju, ali mu nešto nije davalo da razbije magičan trenutak njenog spokoja. „Nik?” sanjivo ga pozva Fila. fti ,,Da?” „Bilo je neverovatno. Nikada nisam osetila ništa slično. Bilo je fantastično.

Hvala ti.” „Ti si fantastična. I ne zahvaljuj se meni. Sve si odradila sama.”

Fila odmahnu glavom, ne podižući je sa njegovog ramena. „Nisam, ti si.” „Glupo je svañati se oko toga.” Nik otvori oči i ugleda galeba kako krstari iznad vode. „Poslednja stvar koju sada želim je da se oko bilo čega svañam ” „Okej”, složi se ona zauzimajući udobniji položaj.

Pomalo razočaran, Nik shvati da ju je hvatao san. „Fila?” „Hmm?”i „Znaš za ono pakovanje koje sam ti spomenuo? Ono koje sam kupio juče u apoteci?”

Fila otvori oči i pogleda ga ispod trepavica. „Sta s njim?” „U mom zadnjem džepu je.”

Sok joj ispuni oči. „Jao, Nik, potpuno sam zaboravila na tebe. Izvini. Nisam htela...” ,,U redu je”, uzvrati on kroz herojski osmeh. „Razumem te. Doduše, kad smo već kod toga, mogli bismo opet na onaj tvoj način?”

Fila se zakikota i zavuče ruku pod njega da izvuče mali paketić iz njegovog džepa. „Izvoli.”

Nije pokazivao nameru da ga uzme. Umesto toga on je šeretski pogleda i reče: „Samo napred.”

Ona iznenañeno trepnu. Nova iskra interesovanja zasija joj u očima. „Hoćeš da ti ga ja stavim?” „Nemaš pojma kako mi prija kada žena preuzme inicijativu.”

Mnogo kasnije, Fila je konačno podigla glavu da pogleda svet oko sebe. I dalje je bila u polusedećem položaju, ugneždena u Nikovom kriliu Nik je ležao sklopljenih očiju na steni, još uvek u svojim farmerkama koje su, doduše, bile otkopčane. Izgledao je divlje i seksi. „Nik? Bolje da se obučemo. Neko može da nas zatekne ovde.” „Teško.

Proverio sam pre nego što sam krenuo da te tražim. Tata je otišao u grad sa Tekom, Elinor je u staklenoj bašti, a Hilari radi. Daren je na ručku sa nekim tipom iz lokalnog odbora. Viki i Džordan su već bili i otišli. Veruj mi, bezbedni smo.” „Prilično si obazriv”, primeti ona. Nije krila podrugljivost u glasuj iako je iskreno cenila tu njegovu osobinu. Bila je skoro siguma da je Nik udesio stvari tako da sve izgleda kao slučajan i strastven susret na plaži. Pobrinuo se da mu se ništa ne ispreči na putu ka fizičkom zadovoljstvui „Misliš da si mnogo pametan, je li?”

Nik suzi pogled, iako su mu oči i dalje veselo sijale. ,,Ne, samo volim kada stvari ispadnu onako kako sam ih zamislio. Što me upravo podsetilo na nešto veoma bitno.” „Sta to?” Fila podignu svoju košulju koja je najednom delovala tako odbačeno i neupotrebljivo. „Već smo dvaput spavali. To definitivno navodi na zaključak da ovo nije samo prolazna avantura.”

Ona ga osmotri krajičkom oka, pitajući se šta je sada imao na umu ,,Pa, mislim da je vreme da oboje priznamo da smo u vezi, slažeš se?

Kako dmgačije da nazovemo ovo što se dešava meñu nama?”

Fila se osećala previše zadovoljeno i opušteno da bi se upuštala u svañu. „Nazovi to kako god hoćeš”, pomalo nehajno odgovori ona. „U redu. Nazvaću ovo vezom. Monogamnom vezom s punim radnim ^vremenom ” Zakopčavajući svoju košulju, Fila se blago namršti. „Nemoj samo da ti pada na pamet da pokušaš da upravljaš mnome uz pomoć seksa.” „Bože sačuvaj.” „Znaš, Nik, jednog dana ću da ti zbrišem taj samozadovoljni osmeh s lica.” „Zašto? Tu je zahvaljujući tebi, srce.”

Rid je sedeo za volanom svog mercedesa, a Tek na sedištu pored njega kada su u povratku iz grada ugledali Nika i Filu. Dve figure koračale su stazom koja je iz zaliva vodila ka odmaralištu Džilmarten. Na osnovu posesivnog stiska ruke njegovog sina oko Filinih ramena Rid je znao da je mladi par vodio ljubav na plaži. „Ova mala je ñavolski skrenula Nikovu pažnju, zar ne gospodine?” primeti Tek. „Negoštaje.” „Mislite da je stvar ozbiljna?” „Ne znam. Kako ti se čini?” Rid je znao da Nik nikada ništa nije radio bez dobrog razloga. Taj razlog ponekad ostalima nije bio baš najjasniji, ali je uveku njemu istrajavao. Da li se zaista zaljubio u malu gospoñicu Filadelfiju Foks ili je samo sprovodio neki svoj plan ne bi li povratio porodične akcije? „Ne znam ni sam, gospodine. Nika je ponekad teško pročitati. Ali reći ću vam jedno. Nikada ga nisam video da ovoliko obigrava oko neke lenske. Kao da nije sasvim siguran koliko mu znači, ali je zato sto posto siguran da ne želi da je ispusti iz vida.”

Kakvu igru igraš, Nik? pomisli Rid u sebi. „Znam na šta misliš, Tek.” „Ipak, lepo je što se vratio, zar ne gospodine?”

Prokleto lepo. „Bilo je krajnje vreme da mu doñe iz dupeta u glavu. Nik ovde pripada.”

Par minuta kasnije, mercedes zastade pored Nika i File. Ridu nije promaklo rumenilo na Filinim obrazima kao i Nikov pospan, ali zadovoljan pogled. Na trenutak ga ispuni talas muške zavisti. Nekada davno se i sam iskradao iz tog istog zaliva sa svojom prvom ljubavlju, Norom. „Šetnja po plaži, a?” upita Rid, zakočivši auto.

,,A-ha.” Nik spusti ruku na kola i sagnu glavu. „Tek, Fila i ja bismo otišli u toku nedelje malo na strelište.” „Naravno, gospodine. Ima li ona oružje?” „A-38, mislim. Neki idiot joj je uvalio savremeni 9-milimetarski automatik, iako nikada u životu nije držala pištolj. Još ga nije ni isprobala.” „Automatik? Loš izbor. Previše komplikovan za početnike”, pametovao je Tek. „Osim ukoliko nema nameru da se potrudi i svikne se na nje-g a” „Bojim se da nije veliki entuzijasta u pogledu oružja. Ali hoću da nau-j či da ga koristi i zato ću joj pokazati kako se puca iz revolvera.” „Nema problema.” „Cekaj malo”, upade Fila. ,,Ne sećam se da sam rekla da želim da vežbam pucanje.”

Rid je iznenañeno pogleda. „Nik je u pravu. Automatski pištolj je loš izbor za novajliju. Previše naporan. Potrebno je puno vežbe da bi se savladao. Revolver je jednostavniji i lakši za upotrebu u hitnim slučajevimaj Samo uperiš i povučeš obarač.” „Alija...”

Rid pogleda u svog sina. „Planiraj prekosutra rano ujutro. Poći ću s vama. Zao mi je, ali sutra imam neodložnu partiju golfa.”

Nik se udalji korak od kola. „Dogovoreno”, reče. „Ići ćemo prekosutra.” ,,Ne zaboravi Elinorinu porodičnu večeru sutra uveče”, podseti ga Rid i nagazi na gas.

Deset minuta kasnije, Rid je ušao u kuću i krenuo u potragu za Hila-j ri.

Pronašao je u radnoj sobi koja je nekada bila njegovo utočište. Kadaje ušao unutra, shvatio je da se sa velikog prozora pružao nesmetan pogled na veći deo druma.

Pitao se da li je Hilari videla Nika i Filu kako se zagrljeni vraćaju s plaže. „Cao, Ride.” Hilari dignu glavu sa dokumenta koje je proučavala, nameštajući na licu svoj uobičajeni hladno-ljubazan osmeh. „Hteo si nešto?” : „Hteo sam samo da ti kažem da u tri sata imam zakazanu partiju.” a ,,U redu. Preneću domaćici da prema tome udesi večeru. Hoće li Nik večerati s nama?” „Cisto sumnjam.” Rid osmotri svoju lepu, savršeno doteranu ženu.

Besprekoma šminka i savršena frizura. Bila je oličenje ženske elegancije.

Utom mu na pamet pade Fila, razbamšena i zajapurena, delimično postiñena, ali srećna. Nije mogao da zamisli Hilari u tom stanju. Bio je skoro ubeñen da je niko, pa čak ni Nik nije mogao zamisliti takvu.

Njegovom sinu je definitivno nešto nedostajalo tokom njegovog kratkog, ali nesrećnog braka sa Hilari, nešto što je očigledno pronašao sa Filadelfijom Foks.

DESETO POGLAVLJE Elinor je predsedavala večerom sa elegantnom lakoćom nekog ko je ceo svoj život proveo usavršavajući finu umetnost formalnih okupljanja. J Fila je zurila u čitavu gomilu skupocenog posuña i escajga pred sobom, osećajući se kao pobunjenik pred početak bitke. Neće se obrukati, zaklela se u sebi. Bila je obrazovana žena koja možda nije bila odgojena diihu više klase, ali je negde izmeñu redova uspela da nauči kako da viljušku za morske plodove od viljuške za salatu. Neće se obru-k ati Takoñe je odlučila da ne dozvoli da je Elinor zaplaši, naročito nakonj nje g mudrog zaključka da je upravo ona bila povod porodične večere. E1H nor je sedela na čelu neverovatno dugačkog stola, učtivo se smeškajući nad kolekcijom Vedžvud porcelana, Šefild srebmarije i Voterford kristala. Fila je dobro znala o čemu je razmišljala. Elinor je koristila jedinstvenu priliku da demonstrira koliko Krisi nije pripadala ovom svetu i, kao dodatak tome, koliko je Fila bila ispod njih.

Bila je neizmemo zahvalna Krisi što joj je ispričala sve o Vedžvudii Sefildu i Voterfordu. To joj je donekle umanjivalo napetost dok je sedelaj okmžena tim vrhunskim dokazima statusa porodica Lajtfut i Kastlton. Pra] vila sam se da je sve odplastike, govorila joj je Krisi. „Cujem da si po zanimanju socijalna radnica, draga”, procvrkuta EliJ nor, brižno prebacujući komad ribe sa srebmog ovala u svoj tanjir. „Kakd si upoznala Krisi?” „Upoznale smo se u domu za siročad nakon smrti moje bake.” j „Tvoje bake?

Znači ti nisi napušteno dete?” „Mislite kao Krisi?” Fila se briljantno osmehnu, primetivši kako Elinorine oči sevaju. „Ne, imala sam malo više sreće. Moji roditelji su se brinuli o meni, ali su oboje poginuli kada sam bila veoma mala. Očej va majka je preuzela brigu o meni, odgojivši me do moje trinaeste godij ne.”

Rid podignu glavu sa svoje ribe ne skrivajući radoznalost. „Kako su ti roditelji poginuli?” „Prilikom pada helikoptera u Južnoj Americi. Helikopter je oboren.’

„Oboren! Sto mu gromova, šta su radili u Južnoj Americi?” navaljivao je Rid, ignorišući Elinorin pogled negodovanja zbog njegovog priprostog rečnika. „Pomagali su Indijancima kojeje sistematski gonila i ubijala njihova vlada.

Lokalna vlast je kasnije upomo tvrdila da su helikopter oborili pobunjeni komunisti, ali svi znaju da je to delo državne vojske. Bila je to javna tajna.”

Nik je upitno pogleda. „Jesu li se tvoji roditelji stalno upuštali u takve poduhvate?” „Misliš u poduhvate spašavanja istrebljenih ljudskih vrsta?” Fila podignu čašu s vodom, svesna šara dijamantskog oblika u bmšenom kristalu pod svojim prstima. „O, da. Zivot su posvetili pomaganju onima koji su imali manje sreće u životu od njih samih. Proputovali su ceo svet u ime pgamzacije koja se zvala ‘Sloboda za buduće generacije’. Culi ste za nju?”

Rid glasno frknu, a Nik izvi obrve, vidno zabavljen. Daren odmahnu glavom, a Viktorija uzdahnu. Hilari sklopi oči, a Elinor pročisti grlo i brzo posegnu za tanjirom sa šparglama.

Fila je bila zadovoljna ovom reakcijom. „Dakle, čuli ste za nju.” „Problematična, anarhistička, radikalna, levo-orijentisana ekstremistička gmpa koja redovno zabija nos tamo gde joj nije mesto”, zajedljivo reče Rid i nabode svoju šparglu na viljušku. „Finansira je gomila licememih dobročinitelja koji nikako da shvate da nisu ništa dmgo do komunističke naivčine.” „Da li vi to moje roditelje nazivate licememim komunističkim naivlinama?” preteći tiho upita Fila, više nego spremna da se hrabro bori na ovom frontu.

Rid konačno primeti izraz na njenom licu i promrmlja nešto sebi u bradu. „Žao mi je zbog onog što se dogodilo tvojim roditeljima, ali ne možeš od mene da očekuješ da se složim sa onim za šta se zalaže 6Sloboda zabuduće generacije’. Sve sami divljaci i ludaci. Svakome ko ima tmnku razuma to je više nego jasno.” „Ne očekujem da podržite pokret. To bi bilo previše s obzirom na vaše neverovatno ograničene poglede na svet, ali očekujem da pokažete bar malo poštovanja prema mojim roditeljima. Radili su nešto u šta su verovali Ipretpostavljam da je jedan Lajtfut u stanju to da ceni.” „Siguran sam da Rid nije hteo da ispadne gmb”, reče Hilari, smimjući atmosferu. „Naravno da nije”, potvrdi Elinor. „Uzmi još malo šparoga, draga. Domaći je i izvrstan u ovo doba godine.”

Daren zainteresovano pogleda u Filu. „Jesi li putovala sa svojim rodi-j teljima kao dete?” „Nisam. Ostavljali su me kod bake. Mesta koja su moji roditelji posej ćivali, u ime udruženja, obično su bila veoma opasna.” „Siguran sam da su tvoji roditelji mislili sve najbolje”, ozbiljno zaključi Nik. „Ali koliko znam nisu morali da rizikuju svoje živote zbog ostatka sveta kada su znali da imaju kćerku koju treba vaspitati. Trebalo je da im budeš na prvom mestu.”

Fila, koja se često u trenucima usamljenosti borila sa sličnim nelojalnim mislima, oseti kako u njoj raste bes. „Imali su pravo da slušaju svoju savest. Kada to niko ne bi radio svet bi bio mnogo gore mesto nego što već j jeste.” „Slažem se sa Nikom”, iznenada reče Daren. „Kada si došla na svetJ obaveza tvojih roditelja bila je da misle na tvoju budućnost Njihova najve«! ća dužnost bila je da zaštite prvo tebe, a ne gomilu domorodaca.”

Viktorija klimnu glavom, njen taman pogled pokri neobična senkaJ „Mislim da je veoma tužno što si ostala sama na svetu samo zato što su tvoji roditelji pokušali da spasu neke nepoznate i nevažne ljude.” „Svi ste toliko posvećeni mom problemu samo zato što ne odobravate ono za šta su se zalagali moji roditelji. Da sam vam rekla da je moj otac j bio oficir američke vojske koji je poginuo na zadatku u tamo nekoj zabiti na drugom kraju planete, a sve za dobrobit stare dobre Amerike, verovatno biste rekli da mu je to bila dužnost.” „To je potpuno druga stvar”, obrecnu se Rid. „Reč je o licemerju.” Fila se trijumfalno osmehnu, mahnuvši svojom j viljuškom ka Ridu. Stabljika šparoge zanjiha se nad stolom. „Vaša logika je totalno neosnovana. Moji roditelji su radili ono što su smatrali svojom dužnošću. Baš kao što to radi američka vojska.” „Postoji jedna bitna razlika”, ubaci se Nik. ,,Da je tvoj otac bio vojni oficir, tvoja majka bi verovatno ostala kod kuće zajedno s tobom. U tom j slučaju ne bi izgubila oba roditelja.” „Znači, smatraš da žene ne bi trebalo da služe vojsku? Pretpostavljam , da si samo još jedan šovinista koji misli da žene ne bi trebalo da učestvujuu vojnim akcijama, zar ne?” Fila nedvosmisleno uperi svoju viljušku u Nika 1 i poslednji komadić šparoge spade sa srebmih šiljaka.

Ona spusti pogled na zeleno koplje koje je beživotno ležalo na neprocenjivom stolnjaku. Moraće nešto da preduzme dok svi nisu primetili njen mali blam.

Sledećeg trenutka je učinila jedinu stvar koja joj je padala na pamet: zgrabila je stabljiku prstima i strpala je u usta. Kada je trenutak kasnije uhvatila Nikov pogled, nije mogla, a da u njemu ne primeti isti onaj smeh koji mu je titrao na licu dok su vodili ljubav. „Ne vidim zašto bi žene učestvovale u vojnijn akcijama”, primeti on i zari svoje snažne bele zube u hrskavu krišku domalćeg hleba. „Nisu stvorene za to.” „Ako tako misliš onda ne znam zašto si toliko zapeo da me naučiš da koristim pištolj.” „Nemam ništa protiv toga da žena nauči da se brine o sebi”, retorički zaključi Nik. Daren spremno klimnu glavom. „Naučio sam Viki da puca iz revolvera pre nekoliko godina. Normalna stvar.”

1 „Nik je odličan učitelj”, promrmlja Hilari s dmgog kraja stola. „Naučio me je kako da koristim pištolj čim smo se uzeli.”

Filino raspoloženje naglo splasnu. Pomisao da je Nik podučavao Hilari bila je više nego deprimirajuća. Hilarina jednostavna primedba imala je za cilj da je podseti kako je i ona nekada bila u intimnoj vezi sa Nikom. Kada je, nekoliko sekundi kasnije, pogledala u Nika, primetila je da mu je lice poprimilo, pomalo mračan izraz. To ju je samo dodatno frustriralo.

Razmišljala je da se upusti u predavanje o zlu koje sa sobom nosi vatreno omžje, ali se opomenula da nije bila u poziciji da diže prašinu na tu temu.

Meñutim, nije mogla da odoli, a da ih ne počasti malim komentarom, čisto reda radi. „Da u ovoj zemlji postoji bolja kontrola upotrebe vatrenog omžja, niko od nas ne bi morao da uči kako da koristi pištolj za potrebe sopstvene zaštite. Ne bi tolike količine omžja bile u opticaju i nadohvat mke kriminalcima.” „Svet u kojem živimo je veoma opasan”, spokojno zaključi Elinor. „Mere opreza su prosto neophodne.” Kada su se svi okrenuli da je pogledaju, spremno je namestila svoj ljubazno učtivi osmeh, ne skidajući pogled sa Rida koji je sedeo na suprotnom kraju stola. „Usput, htela sam da vas podsetim na Darenovu političku zabavu u Sijetlu krajem meseca. A to je uskoro, zar ne? Pošto je zabava dobrotvomog karaktera, siguma sam da ćemo sakupiti značajnu sumu. Dovoljno da započnemo guvemersku kampanju.”

Elinor, potom, značajno pogleda Nika. „Nadam se da ćete svi doći. Veoma je važno da pokažemo jedinstven porodični front, zar ne?”

Za stolom se na trenutak otegnu tišina pre nego što Hilari veselo reče: „Siguma sam da će doći svi koji smatraju da im je tu mesto, Elinor. Naravno da svi želimo da početak Darenove kampanje odjekne. Zar ne, Ride?” „Naravno.” Rid nije izgledao preterano zainteresovano, ni na koji način.

Viktorija zabrinuto pogleda u Nika. „Nik, šta misliš kakve su Dareno-a ve šanse da postane guvemer?” „Mislim”, poče Nik, podižući čašu sa vinom, ,,da su Kastltoni i LajtfoJ ti pre svega biznismeni, a ne političari.”

Nakon ove konstatacije za stolom zavlada neprijatan tajac. Daren se ubrzo oglasi kroz usiljen osmeh: „Mislim da si ti definitivno biznismen,: Nik. I, da budem iskren, mnogo bolji od mene. Ali vemjem da u domenu politike mogu da doprinesem ovoj zajednici. Imam neke ideje i neke veštine koje mogu da budu od koristi u vladavini naše države. Vašington je jedna od poslednjih granica i s obzirom na procenat njene iskorišćenosti, mogli bismo početi da bolje upravljamo sopstvenim resursima. Ukoliko to ne učiJ nimo, izgubićemo ih na isti način kao što se dogodilo sa Kalifomijom.’a 9yZa kandidatum je potreban novac”, naglasi Nik. „Ogroman novac.” Daren klimnu glavom, gledajući Nika iskosa. „Danas niko ne može da uñe u politiku bez podrške porodičnog novca. Svi to znaju.” „Apsolutno se slažem”, umeša se Fila. „Ispada da političke igre mogu da igraju samo bogataši iz više klase, zar ne? Male su šanse da se danas pojavi još jedan Ejb Linkoln.”

Rid je zahvalno pogleda. čovek ne može da dokaže da je uspešan u svom ličnom životu onda : e da se ne kandiduje za upravljanje državom. Kako će da ojača ekon i ukoliko nema smisla za upravljanje sopstvenim finansijama?” „Tako je ali...” poče Fila, a onda naglo zaćuta. Najednom je bila sve- sna neprijatne napetosti koja je vladala izmeñu Nika i Darena. Nekoliko trenutaka odmeravali su snage bez ijedne reči. „U tvom slučaju, Darene”, tiho primeti Nik, ,,u pitanju neće biti samo j novac porodice Kastlton, zar ne? Već novac porodične kompanije.”q „Da”, složi se Daren. „Bojim se da je tako. Ali pre bih to smatrao investicijom za našu zajedničku budućnost kao i za budućnost države. Obe porodice su veoma mnogo uložile u Vašington i severozapad zemlje uopšte. Naše sudbine su povezane.” „K&L će preživeti, bez obzira na politiku ove države”, zaključi Nik.

Pre nego što je Daren stigao da se pobuni, Viktorija vešto skrenu temu. „Koliko mogu da primetim, ovog leta dajemo meštanima puno materijala za priču”, zvonko reče ona. Svi su znali koliko je lažna bila njena veselost. „Ljudi vole da pričaju”, prihvati igru Daren, sležući ramenima. ,,Ne možeš da ih kriviš što su radoznali, s obzirom na okolnosti”, nastavi Viktorija, gledajući u Filu.

Fila se dobroćudno osmehnu. „Najmanje što možete da učinite je da date dobrim ljudima Port Klakstona nešto o čemu će da pričaju, budući da ste im ukinuli novac za stipendije i većinu doprinosa lokalnim organizacijama i gradskim projektima.”

Svi pogledi bili su uprti u nju. Fila shvati da je ubola u osetljivu žicu. „Mislim da smo spremni za desert”, brzo najavi Elinor. „Pozvaću gospoñu Atkins”, reče i podignu srebno zvonce koje je stajalo pored njenog tanjira.

Cinije sa svežim malinama i šlagom stigle su nekoliko minuta kasmje. Usred gungule skupljanja posuña i serviranja deserta, Fila pomisli da je njen poslednji pokušaj da vodi pristojan razgovor na temu lokalno-društvenih dogañanja već pao u zaborav. Ali prevarila se. ,,Sta si mislila pod ukidanjem stipendija i novca za dobrotvome svrhe?” ozbiljno upita Daren kada se gospoña Atkins konačno povukla u kuhinju.

Fila proguta jednu slatku malinu i reče: „Nedavno sam razgovarala sa finim mladićem koji radi u jednoj od gradskih prodavnica.” ,,Sa Vilsonovim klincem”, suvo pojasni Nik, ne skidajući pogled sa File. ,,Da se nije možda požalio na nedostatak sredstava za lokalnu zajednicu od nas?” upade Hilari.

Elinor tužno odmahnu glavom. „Ljudi danas previše očekuju. U stara vremena su svi bili dovoljno ponosni i sposobni da se sami brinu o sebi.” „Ne razumete”, mimo nastavi Fila. „Nije se žalio. U stvari, gaji neverovatno divljenje prema porodicama. Cak namerava da glasa za Darena ako mu se za to ukaže prilika. Samo je prokomentarisao činjenicu da se Kastltoni i Lajtfuti više ne zanimaju za grad kao nekada. Ja sam ta koja se zbog toga žali.” „Šta ti imaš, kog ñavola, da se žališ?” obrecnu se Rid. „Ride, molim te”, ukori ga Elinor. „Mislim da je nedopustivo da ljudi koji imaju toliko novca kao vi ne odvoje malo za svoju zajednicu”, izjavi Fila.

„Nego šta nego odvajamo. I to za gomilu kojekakvih udruženja i orga-j nizacija”, ljutito uzvrati Rid. „Nemoj da te neko drugi ubedi u suprotno.,, „Zaista, Ride. Pazi kako se izražavaš”, mrštila se Elinor, opominjući ga po ko zna koji put. „Ako mislite na doprinose raznim ultrakonzervativnim lobijima i kampanjama desno-orijentisanih političara, onda se grdno varate.” Fila je bila neumoljiva. „To se ne važi. U obzir dolazi samo konkretna pomoć ugrožil nim slojevima društva”, nastavi ona, uperivši opet viljušku ka Ridu. Ovoga puta na njoj je bila malina. „Važe se stipendije za lokalnu decu koja ne mogu da priušte da se školuju na koledžu; važe se knjige za biblioteke; va« že se donacije obrazovnim programima za hendikepiranu decu; i važe se programi obezbeñivanja hrane i smeštaja za beskućnike.” „Blagi Bože!” uzviknu Rid, vidno iznerviran. „Zvuči kao pokojnaNora, bog da joj dušu prosti. Ona nas je stalno čpominjala da dajemo novac svakom prevarantu koji bi se pojavio na našoj kapiji sa svojom tužnom pričom.” „Preteruješ, tata, i ti to dobro znaš”, mimo ga prekide Nik. „Mama se udubljivala u svačiji slučaj. Opominjala nas je da dajemo samo onima koje je lično upoznala.” „Znaš kako kažu”, promrmlja Fila. „Novac je kao ñubrivo; ništa ne vredi ako se ne raširi unaokolo.”

Nik je pomno pratio putanju viljuške kojom je Fila mahala. „Fila, hoćeš li da pojedeš tu malinu ili ćeš nekog od nas da pogodiš njom?”

Fila zbunjeno zatrepta. „Ne znam. U dilemi sam”, nasmeja se, ubacujući viljušku u usta. Potom pogleda u Đarena preko puta sebe. „Pretpostavljam da si jedan od onih tvrdoglavih, desničarskih, ultrakonzervativnih republikanskih kandidata?”

Daren se polako naceri, otrkrivajući onu vrstu šarma koja bi ga nesumnjivo odvela do kraja kampanje. „I da jesam onda to svakako ne bih priznadj ovde i sada.

Možda sam republikanac, ali nisam toliko glup.”

Fila ga pronicljivo odmeri, a zatim prasnu u neobuzdan smeh. Daren joj se pridmži. Posle nekoliko sekundi oklevanja, Rid poče da se kikoćJ Trpezarija je uskoro grmela od kolektivnog smeha.

Fili nije promaklo da se Nik takoñe smeškao, više za sebe, ali i da je izgledao prilično zadovoljno.

Sledećeg trenutka Elinor pozvoni za kafu.

Kasnije te noći, Fila je ležala sklupčana na Nikovim grudima, odmarajući bradu na njegovim skrštenim rukama. Osećala se ispunjeno i srećno nakon reprize čudesnog osećaja od prethodnog dana na plaži. Nik joj je mrsio kosu, dok su mu oči zadovoljno svetlucale u tami. Koža mu se presijavala od znoja. „Uživala si u razmetanju tokom večere, je li pametnice?” lenjo upita on. „Ko se razmetao?” čudila se Fila, igrajući se sa mekim kovrdžavim dlačicama na njegovim grudima. „Samo sam učestvovala u razgovoru kao što se od mene i očekivalo.” „Do kraja večere si naterala tatu i Darena da ti jedu iz ruke.” „Mislim da su samo uživali u nadmudrivanju. To ih podiže.” „Svakako su uživali u nadmudrivanju s tobom.” „Hilari, Viki i Elinor nisu bile mnogo srećne zbog toga.” Fila se blago namršti, tražeći udobniji položaj. „Još uvek nisu sigume šta da misle o tebi. Za njih predstavljaš pretnju. Mislim da one to shvataju bolje od tate i Darena.”

Fila ga iznenañeno pogleda. „Nisam nikakva pretnja.” „Zavisi od toga kako gledaš na stvar. Prestani da se koprcaš. Opet ću da se napalim, a previše sam mator da bi se tako brzo oporavio od ovog malopre. Hoću prvo da razgovamo.”

Fila se nakezi, istinski srećna što tako utiče na njega. Njegovo telo je momentalno reagovalo na njeno. „0 čemu?” „Moram da odem u Kalifomiju na nekoliko dana.” „U Kalifomiju?” Fila prestade da se kezi. „Zašto?” „Imam firmu koju vodim u Santa Barbari, sećaš se? Ostavio sam sposobne ljude da me menjaju, ali postoje stvari koje može da završi samo gazda. Neću dugo.” ,,0.” Smešno je kako se čovek brzo navikne na nečije prisustvo, tužno zaključi Fila. Mala kuća na plaži će biti tako prazna bez Nika. „Zvučiš razočarano”, primeti Nik. „Ne naslañuj se.” „Hoću li ti nedostajati?” „Da”, iskreno uzvrati Fila. „Odlično. Sad nastavi da se koprcaš.”

„Mnogo je drugačija od Krisi Masters, zar ne?” reče Daren izlazećl iz kupatila. Na sebi je imao samo donji deo cme svilene pižame. „Sećaš se kako se od Krisi svima dizala kosa na glavi?” „Sećam se”, uzvrati Viktorija, zavaljena u jastuke velikog bračnog kreveta. „Ali mislim da je Fila opasnija od Krisi.” „Zašto tako misliš?” Daren ugasi svetlo i smesti se na svoju polovinu kreveta.

Nije pokušavao da je dodime. Umesto toga, on stavi ruke pod glavu i nastavi da zuri u tavanicu. „Bilo je očigledno šta je Krisi imala na umu. Htela je da unese pometnju, da kazni porodicu što je se odricala dugi niz godina. Htela je da se uveri da ćemo platiti zbog onog što je preživela. Sećaš se kako nam se mgala kad god bi joj se ukazala prilika? Ali još uvek ne mogu da dokučim šta Fila želi.” ,,Ni sam ne znam šta Fila želi, ali mogu da ti kažem jednu stvar: Nik želi nju.

I to mnogo.” „Misliš želi njene akcije. Nik je nešto naumio”, tiho zaključi Viktorija. „Elinor misli da planira da povrati akcije zbog svih nas, ali ja sumnjam u to. Sta misliš zašto je odlučio da zavede Filu, osim ako nije planirao da uzme te akcije za sebe umesto da je ubedi da ih vrati tebi?” „Nikada mu nije nedostajalo hrabrosti.”

Viktorija je bila vidno šokirana. ,,Za ime boga, Darene, ne smemo dozvoliti da to uradi. To su akcije Kastltonovih. Pripadaju nama i Nik to dobro zna. Elinor ga je pozvala samo da nam pomogne zato što veruje da će učiniti pravu stvar.

Vemje da će akcije vratiti nama” „Cak i da je planirao da natera Filu da akcije vrati njemu umesto nama, ubeñena si da će uspeti u tome. Bojim se da ne možeš biti sto posto siguma da će Nik uspeti u svojim namerama. Fila mi se čini kao žena koja razmišlja svojom glavom.” „Zašto bi inače spavao s njom, osim ako ne planira da je navede da mu vrati akcije?” Viktoriju je užasno nervirao Darenov nedostatak promućumosti. „Fila uopšte nije njegov tip.” „A Hilari kao jeste?” podsmehnu se Daren. ,,Na neki način, da. Možda im se naravi ne slažu i Bog zna da nikadij neću uspeti da zavolim tu ženu, ali moraš da priznaš da ima poreklo, drža-J nje, karakter i sve one stvari koje treba da ima Nikova žena. Nikada nećešj videti da Hilari usred razgovora sa viljuške pada povrće na sto.”

Daren se nasmeja u mraku. „Verovatno ne.” „Darene”, ozbiljno nastavi Viktorija posle nekoliko sekundi razmišljanja, „ako Nik zaista uspe da izvuče akcije od File i ako ih upotrebi zajedno sa svojim akcijama kao i sa akcijama koje je nasledio od svoje majke, da li bi imao dovoljno da preuzme kontrolu nad kompanijom?”

Daren je oklevao. „Nedostajale bi mu akcije još jednog člana.” „Ridove?” fr. „Njegove, moje ili tvoje.” „Nik nikada neće dobiti kontrolu nad Ridovim delom”, samouvereno zaključi Viktorija. „Rid mu nikada ne bi dozvolio da zauzme Hilarino mesto. Ne posle onoga što misli da je Nik učinio pre tri godine.” „Na šta misliš? Nije valjda da ne veruješ da je beba bila Nikova?” Viktorija se ugrize za usnu, kajući se što je uopšte načela temu. „Nebitno. Važno je ono što se sada dogaña. Nema svrhe da iskopavamo prljav porodični veš. Okrenimo se budućnosti. Brinem se, Darene. Tvoja politička karijera zavisi od toga da li će ti porodica pružiti finansijsku i moralnu jpodršku da se kandiduješ za guvemera. Od strane Lajtfutovih jedino je Hilari voljna da ti izañe u susret. Elinor kaže da nam je njena podrška neophodna” „Znam.” „Cuo si šta je Nik večeras rekao. Po pitanju tvoje političke karijere ima isti stav kao i pre tri godine.” „Jasno mi je.” ,,Ako hoćeš da uspeš u svojoj kandidaturi za guvemera, moraćeš da dobiješ podršku izvršnog direktora kompanije. Koliko god da mi je teško da to priznam, Elinor je u pravu kada kaže da nam je Hilari potrebna na čelu kompanije. Ona nam je jedina šansa.” „Uvek si tako oštroumna i racionalna kada pričamo o mojoj političkoj budučnosti, Viki. Ponekad imam osećaj da ti je moja budućnost važnija od mene samog.”

Viktorija uzdahnu. „Kako možeš to da kažeš?” „Kaži mi nešto. Uvek sam se pitao koliko \i je moj otac ponudio da ostaneš sa mnom pre tri godine kada smo bili na ivici razvoda.”

Viktorija sklopi oči da uguši mučninu koja je pretila da iskulja napolje.

Doticali su se ove teme i ranije. Dvaput. Jednom na početku krize i kasnije kada je Krisi Masters iskopala tu informaciju samo da bi im napakostila. „Nije mi dao pare. Isto sam ti rekla pre tri godine i prošle godine kada je Krisi izvukla to iz Burka i iskoristila da ti se namga.”

,,Ma daj, molim te. Zakazala si sastanak sa advokatom, ali se dogodilo nešto zbog čega si promenila mišljenje. Tata je uvek tvrdio da je otkupio tvoju lojalnost.

Pretpostavljam da ti je obećao popriličnu svotu u ime kompenzacije za sva ocfricanja koja ćeš preživeti kao žena budućeg političara i majka njegovog unuka.

Nije smeo da dozvoli da odeš sa Džordanom. Osei ćam da ti je dobro platio da ostaneš.” „Prestani, Darene. Ostala sam zato^što sam htela da budem s tobom. Već sam ti rekla. Zar se nisam dovoljno ponizila onog dana kada mi nisi dao razvod?” „Hoću samo da znam šta ti je tata obećao. Nasledstvo u svom testal mentu?” ,,Da jeste, onda se samo neslano našalio sa mnom”, gorko reče Vikto rija. „Dobro znaš da mi nije ostavio ništa.” „Možda je Krisi dobila ono što je planirao da ostavi tebi. Krisi je upropastila svačije planove.” „Burk ju je obožavao. Voleo je da gleda kako utiče na sve nas.” Daren iznervirano frknu. „Ništa nije isto od kada se pojavila prošle godine.” „Promene nisu počele Krisinim dolaskom”, promrmlja Viktorija. „Pro-j mene su počele pre tri godine kada je Nik otišao.” „Hajde nećemo više o tome. Žao mi je što samuopšte započeo temu” ; „Meni je još žalije.”

Daren teško uzdahnu. „Znaš”, nćžnije nastavi on, „kada se Rid veče-j ras nasmejao Fili, shvatio sam da je to prvi put da se smeje u protekle tri godine.” „Znam. Bože, volela bih da znamo šta je Nik skuvao u svojoj glavL, Možda je Elinor pogrešila što ga je uvukla u sve ovo.” „Verujem da je razmislila o mogućim posledic^ima pre nego što gaje pozvala.” „Jedno je sigumo. Ne smemo dozvoliti da Nik zauzme Hilarino mesto”, odlučno reče Viktorija. „Stvari bi se itekako iskomplikovale. S dmge strane...” „Ne.” Viktorija pogleda u mračnu tavanicu. „Sve bi palo u vodu. Eli« nor kaže da nam je Hilari neophodna za uspeh tvoje političke karijere. Možda će jednog dana u budućnosti Nik uspeti da se vrati, ali ne još.” ' „Problem je u tome što Nik nema namem da sluša bilo koga drugog osim sebe. Sam donosi odluke i sam ih sprovodi u delo, ne konsultujući se ni sa kim.

Kad shvatimo šta je naumio, bojim se da če biti kasno da ga zaustavimo.”

Elinor je pijuckala svoju kasnovečemju čašu šerija, zagledana u noć. Previše kasno je počela da brine o tome da li je ozbiljno pogrešila što je vratila Nika u celu priču. Posmatrajući ga za večerom, shvatila je da više ni sama nije bila siguma da li će učiniti ono što je od njega tražila.

Kada ga je zamolila da od te male nikogovićke povrati akcije koje joj je Krisi ostavila u nasledstvo, Elinor nije ni sanjala da će Nik odstupiti od njenog prvobitnog plana. Verovala je da će ih vratiti. Uostalom, bio je član porodice i na poslovnom planu je činio čuda. Imao je više talenta i od svih bstalih. I od Rida i od Darena.

Meñutim, bila je dovoljno iskusna da zna da ga ta poslovna čuda nisu jeftino koštala. Kako li će inl taj čudotvorac naplatiti izbijanje akcija iz mku Filadelfije Foks? Možda će ih Kastltoni kompletno izgubiti, pomisli Elinor. Možda će ih Nik iskoristiti za sopstvene potrebe.

Pokušavala je da zamisli šta bi mogao da učini s njima i svaka opcija vodila je ka jednoj suštinskoj konstataciji: Nik će morati da se reši Hilari ukoliko odluči da ostane. Njih dvoje ionako ne bi mogli dugo da koegzistiraju zajedno. Tenzija izmeñu njih bila je više nego očigledna.

Ukoliko bude želeo da preuzme kontrolu nad firmom, Niku će biti potrebno više od akcija kojima je Fila trenutno raspolagala.

Elinor je znala da će morati da se suoči sa posledicama koje je sa sobom nosio takav rasplet dogañaja. Ukoliko Nik preuzme kormilo kompanije, Darenove šanse da uspešno započne svoju političku karijem će biti ozbiljno poljuljane. Nik nije pokazivao nikakve znake naklonosti prema Darenovoj guvemerskoj kampanji za koju je bio neophodan zajednički porodični novac. Uspeh kampanje garantovalo je samo slobodno raspolaganje zajedničkim novcem.

Ništa ne sme stati Darenu na put. „Veći je čovek nego što si ti ikada bio, Burk, iako to nikada nisi hteo da priznaš. Ali to je verovatno jedan od razloga što si prema njemu uvek bio grub.

Stalno si ga kinjio. Bio ti je konkurencija, zar ne? Jednog dana će biti moćniji nego što si ti ikada mogao da sanjaš. Tvoj sin će biti sledeći guvemer ove države.”

Elinor se okrenu od prozora i pogleda po svojoj spavaćoj sobi u federalnom stilu. Prelepi stari toaletni sto, bračni krevet sa visokim postoljem i bogata draperija. Nekada je bila tako srećna u ovoj sobi. Izbacila je iz nje sve Burkove stvari pod izgovorom da ga suviše bolno podsećaju na njega. Svi su bespogovomo prihvatili to objašnjenje.

Prava istina je bila da je na dan Burkove smrti osetila ogromno olakšii nje.

Konačno se osetila osloboñenom.

Ipak, bila je daleko od slobode. Sada je to shvatila. Niko od njih nije bio slobodan. „Jesi li ti sve ovo isplanirao, Burk? Bio bi presrećan kada bi znao da se još uvek igramo tvojih grubih igara. Trebalo je da znam da ćeš pronael način da nas povrediš i sa onog sveta.”

Mogla je da ga zamisli kako se grohotom smeje dok posmatra one koje je ostavio za sobom da se bore sa rezultatima katastrofe koju je za života sam pokrenuo. Nekim ljudima je bilo suñeno da se kroz život probijaju na račun sreće drugih ljudi. Burk Kastlton je bio ekspert u toj disciplini i njegova nezakonita kćerka je nasledila od njega taj talenat.

Meñutim, Daren je bio drugačiji. Daren je bio njen sin. Od ocajenasledio samo izgled i šarm, ali ne i njegovu neosetljivost.

Elinorini prsti se stegnuše oko čaše sa šerijem. Odbijala je da se suoči sa neuspehom. Neće dozvoliti da njen pokojni muž uništi karijeru njenog sina jedinca. „Jesi li uživao u večeri, Ride?” nehajno upita Hilari dok su se zajedno penjali stepenicama ka spavaćoj sobi. „Naravno. Elinor uvek servira vrhunsku hranu. Da nije toliko opterećena odgovarajućim čašama za vino i odgovarajućim escajgom za svako jelo, možda bismo svi mnogo više uživali u jelu, ali šta ćeš. Riba je bila dobra.” Rid strgnu svoju leptir mašnu, diveći se svojoj sposobnosti da sakrije od Hilari svoja prava osećanja. Činio je to skoro instiktivno. „Fila povremeno ume da bude veoma zabavna, zar ne?” „Izbiće Niku sve pare, u to sam siguran.” ,,Da li te stvamo podseća na Noru?”

Rid se zapita čemu ovo vodi. Moraće da bude oprezniji. „Samo onda kada je održala lekciju o humanitamim doprinosima. Nora nas je stalno terala da ne budemo škrti na parama. Sećam se da je često navodila istu onu mudroliju sa ñubrivom.” „Znaš i sam da je većina dobrotvomih organizacija čista prevariM podseti ga Hilari kada su zašli za ugao na vrhu stepeništa. „Covek mora dab ude izuzetno oprezan. Efektnije je dotirati novac konzervativnim organzacijama i političarima koji će društvo održati na pravom putu. Na taj način če svi imati podjednake koristi, i bogati i siromašni.”

„Apsolutno si u pravu.” „Nik je poprilično obuzet Filom.” „S Nikom se nikad ne zna”, uzvrati Rid, pažljivo birajući reči. „Ja znam.” Hilari uñe u sobu. „Pre tri godine smo svi to osetili na svojoj koži, zar ne? Laku noć, Ride”, reče kroz veštački osmeh i zatvori za sobom vrata.

Rid je dugo stajao u hodniku, zureći u zatvorena vrata sobe svoje žene, pre nego što se polako odvukao niz hodnik ka svojoj sobi. Kada je ušao unutra, pogled mu pade na masivni krevet od rezbarenog javora. On pokuša na njemu da zamisli Hilari, obnaženu i poželjnu dok joj crvena kosa uokvirava prelepo lice i beli vrat.

Bez uspeha. Koliko god da se trudio, jednostavno nije mogao da zamisli Hilari u svom krevetu. Nora je bila jedina žena koja je tu pripadala.

Uprkos svemu, Rid je shvatio da mu je bilo drago što je Nik bio srećan izadovoljan sa Filadelfijom Foks. Nora bi želela da njen sin bude srećan.

JEDANAESTO POGLAVLJE Pištolj gromoglasno puče. Uprkos debelim zaštitnim slušalicama, praJ sak odjeknu u Filinoj glavi. Teški revolvgr joj se trgnu u rukama iako se I svim silama trudila da ga drži u nivou mete. „Polako, Fila.” „Molim?” uzvrati ona, škiljeći ka papimatoj meti u daljini. Pokušavala je da razazna da li je pogodila bar blizu najšireg kruga. „Prebrzo okidaš. Uspori malo. Ovo nije takmičenje u brzopoteznom ; pucanju.” „Šta?” „Rekoh”, ponovi Nik, skidajući joj slušalice sa ušiju, „ovo nije takmičenje u brzopoteznom pucanju. Sve treba da teče glatko i lako. Pokušaj da vladaš oružjem.

Uspori.” „Mislim da mi se ne sviña ovaj pištolj.” „Očigledno imaš averziju prema oružju tako da nisi u stanju dobro da prosuñuješ.” „Zašto ne mogu da pucam iz svog pištolja?” „Zato što je revolver mnogo prikladniji za vežbanje od automatskog j pištolja, naročito za nekog ko ne podnosi oružje i ko nikada u životu nije i pucao ni iz

kakvog oružja. Već sam ti objašnjavao. Da bi se privikla na svoj 9-milimetarski pištolj morala bi iz njega da ispališ najmanje sto šaržerafl Nešto mi govori da nisi raspoložena za tako nešto.” „Ali ovaj se teško puni”, jogunila se Fila. „Prestani da kukaš. Navići ćeš se. Revolver je možda malo neobičan ] za punjenje, ali je zato najprostiji za upotrebu. U tvom slučaju potrebno ti i je nešto jednostavno i konkretno, a ne modemo i fensi. Veruj mi, Fila, višel će ti odgovarati 38-ica nego 9-milimetarski automatik.” „Ova prangija je teška k’o tuč. Već me bole ruke, a tek sam počela.,> Nik joj uputi prekoran pogled. „Zanovetaš od kada smo došli. Umuk-i ni i napuni svoje oružje, mlada damo.” „Vidim, već počinješ da gubiš strpljenje sa mnom, Nik”, odbrusi Fila petljajući oko municije, puneći kolut kao razbojnik sa divljeg zapada u staI rim kaubojskim filmovima. „Prenosiš nervozu na mene.” „Sama si kupila pištolj. Biću proklet ako ti dozvolim da poseduješ tiešto s čim ne možeš da se nosiš. Ukoliko planiraš da držiš pištolj pored uzglavlja onda moraš ñavolski dobro znati da ga upotrebiš. Kraj priče.” „Počinješ da povisuješ ton, Nik.” KIek ću da ga povisim ukoliko se ne usredsrediš na vežbanje. Idemo! Zauzmi položaj i pokušaj da usvojiš ono što sam ti malopre rekao. Samo mimo i polako.” „Oružje je definitivno probudilo mačo muškarca u tebi. Je P zato celo jutro zvučiš tako grubo?” „Još pet minuta i više neću samo zvučati grubo nego ću se i ponašati grubo.

Baš me zanima da li će takav pristup biti bar malo delotvomiji”, procedi Nik i nataknu joj slušalice nazad na uši.

Fila frknu, zauze streljački stav i staloženo podignu pištolj, ciljajući u metu.

Ispalivši dva hica, ona podjednako mimo spusti pištolj.

Nije loše”, pohvali je Tek koji je sve vreme stajao iza nje. „Ima tendenciju trzanja udesno kao i prebrzog povlačenja obarača, ali konačno je počela da pogaña papir.”

Fila skinu slušalice i zahvalno se osmehnu. „Hvala, generale Serman.

Ljubazno od vas što imate reči ohrabrenja za svoju vojsku. Da sam nastavila da slušam Nika, verovatno bih pala u depresiju. Celo jutro nije našao za shodno da mi kaže jednu ljubaznu reč.”

„Nik”, zvaničnim tonom izusti Nik, ,,je ovo shvatio ozbiljno i bilo bi dobro, draga moja, da učiniš isto tako. Idemo ispočetka.”

Fila ga je na trenutak ignorisala, diveći se Tekovoj narandžasto-roze havajci. „Fenomenalna košulja, generale.”

Tek se ozari. „Mislio sam da će ti se svideti.” f„Dovlači svoje malo dupe u streljačku liniju, Fila”, naredi Nik, ,,ili možda Ćekaš da to sam učinim.” „Jaaao, Bože. Kakav način da se provede savršeno lepo jutro”, gunñala je Fila ponovo zauzimajući streljački stav. Nije čula zvuk mercedesovog motora, ali kada je ispucala još jedan kolut i pogledala oko sebe, shvatila je da se i Rid pridružio veseloj streljačkoj družini. „Previše žuri”, primeti Rid nakon što je ispraznila još jednu kutiju metaka. „Baš kao što žuri kad udara lopticu.” „Znam”, složi se Nik pmžajući Fili još municije. „Radim na tome.” t „Nije mi potrebna dodatna publika”, obrecnu se Fila. „Dovoljno je što me Nik i Tek celo jutro kritikuju.” „Dobro, zašto to onda radiš, Fila?” upita Rid čisto konverzacije radii podignu magnum 357 koji je doneo sa sobom. „Više je nego očigledno da ne voliš vatreno oružje niti odobravaš lično posedovanje istih. Zašto si tako prokleto navalila da nosiš pištolj?” „Imam svoje razloge”, promrsi Fila, ne želeći da opterećuje Rida i Teka svojom tužnom pričom. „Imala je nekih problema sajednimod roditelja iz hraniteljskih porodica”, pojasni Nik vadeći iz kutije još municije. „Tip joj je pretio pištoljem, malo se grubo poigrao s njom i završio u zatvoru. Obećao je da će je dokrajčiti čim izañe na slobodu.” „Sranje”, izusti Tek, izgledajući zaprepašćeno i zadivljeno, istovremel no. ,,Je l’ te ozbiljno povredio?” „Ne, samo malo protresao. Policija je stigla u poslednji čas”, uzvrall Fila, koncentrišući se na metu u daljini.

Rid je nestremice gledao u nju, smrknutog lica. „Ali zlotvor je zapre-J tio da će te pronaći kad izañe iz zatvora, zar ne?” „Znam da zvuči melodramatično”, reče Fila, ispitujući teško oružj^u ruci, „ali činjenica je da se plašim Ilaje Spaldinga.”

Rid pogleda u Nika iznad Filine glave. „Jesi li proverio ovo?” „Nisam još”, odgovori Nik. „Ali nameravam. U redu, Fila, pokušaj ponovo, ali ovoga puta veoma sporo i veoma glatko, kapiraš?”

Ispitivački je gledala u njega. „Kako to nameravaš da proveriš? Šta tu uopšte ima da se proverava?” „Nije važno. Bar jednom u životu prestani da se buniš i izvrši nareñe« „Ako nisi znao, uvek izbegavam da izvršavam nareñenja”, uzvrati Fij la, pomalo nadmenim tonom. „E, pa, naučićeš”, ravnodušno zaključi Nik. „Ko zna?” upade Tek. „Možña ćeš se čak i naviknuti na to.” „Nema šanse”, uzvrati Fila. „Neposlušnost, ultraliberalnost i sklonost anarhizmu mi je u genima. Evo, pitajte Rida.” „Kada bismo sva trojica zajednički povikali na nju”, zamišljeno reče 1 Rid, „itekako bi naučila da izvršava nareñenja.” „Cetvorica!” uzviknu Daren, približavajući se grupici.

Fila osmotri četiri odlučna muška lica oko sebe i uzdahnu. Bila je u manjini.

Osećajući se buntovnički, mada u potčinjenom položaju, ona se I mimo okrenu prema meti.

Bio je to stari osećaj nelagode kada ljudi lebde nad njom, tobože brižni da njeno vežbanje u pucanju iz revolvera konačno urodi plodom. Fila odlučno podignu glomaznu 38-icu i nacilja metu.

Mnogo vremena je prošlo od kada je neko poslednji put pokazao brigu za njenu ličnu bezbednost i još duže od kada je neko pokazao želju da je nauči kako da se sama brine o sebi.

Sve je to imalo smisla, ali po prvi put od Krisine smrti Fila se više nije rosećala tako usamlj eno.

Nik je tog popodneva stigao u Sijetl negde oko četiri sata. Putovanje je samo još jedan proračunati rizik, zaključi on zaustavljajući svoj porše naparkingu kompanije. Meñutim, ceo taj projekt je zavisio od niza sličnih dzika. Moraće stvari da klacka na ivici dok ne bude spreman da neke od njih gume u provaliju.

Nik ugasi motor i nastavi da sedi još nekoliko sekundi za volanom, gproučavajući moćnu konstrukciju na dva i tri sprata u kojoj se nalazilo sedište kompanije Kastlton & Lajtfut.

Prvih nekoliko godina nakon osnivanja, kompanija se naglo razvila. Rid i Burk su posebnu pažnju posvetili koordinaciji administrativnog i proizvodnog dela

firme. Posao je cvetao tako da nisu imali vremena za sporedne stvari kao što su reklama i imidž firme.

Kupili su poslovni prostor u južnom predgrañu Sijetla, opremivši ga najjeftinijim i najjefikasnijim grañevinama koje su mogli da nañu. Parking se vremenom neplanirano protegao oko celog zdanja. U jednom trenutku je nekome palo na pamet da posadi nekoliko neuglednih žbunića ispred glavnog ulaza, a sve u zaludnom pokušaju da ublaži suvopami poslovni ambijent zdanja.

Nije postojalo ništa u vezi sa sedištem kompanije Kastlton & Lajtfut što je moglo da osvoji bilo koju nagradu za industrijski dizajn, meñutim, to nije bilo toliko važno zaposlenima u firmi koliko činjenica da u celoj njenoj istoriji nije bilo nijednog slučaja otpuštanja. Poslovi su bili stabilni čak i za vreme manje rentabilnih proizvodnih ciklusa.

Kompanija je uspela da stagnira u lošim periodima, izašavši iz njih jača nego ikad, spremna za nove poslovne izazove. Politika izbegavanja masovnih otpuštanja radnika bila je još jedna tradicija kompanije Kastlton & Lajtfut.

Kompanija je bez svake sumnje fenomenalno poslovala tokom inicijalnog perioda rasta kada su Rid i Burk bili na njenom čelu. Meñutim, u proteklih nekoliko godina stvari su, po Nikovom mišljenju, prilično splasnule.I Kompanija je postavila svoje limite; više nije pomamno reagovala na noval tržišta. Konkurenti su zagrizli mamac. U periodu dok je rukovodio firmom, I Nik je odmah počeo sa uvoñenjem neophodnih promena.

Uspostavio je značajne kontakte sa novim snabdevačima koji su posloj vali savremenije i brže od nekih starih sa kojima su ranije sarañivali. Proširio se na prekomorska tržišta sa posebnim naglaskom na zemlje Pacifika.1 Takoñe je počeo sa širenjem proizvodnog razvoja kako za K&L ne bi bilo neophodno da zavisi isključivo od vladinih ugovora.

Bila je to oblast u kojoj je pronašao sebe, ali i u kojoj je došao u sukobS sa svojim ocem i Burkom Kastltonom. Obojica su poslovala na staromodanl način koji je značio isključivu zavisnost od vlasti.

Nik je čvrsto verovao da je moderna elektronska oprema podjednakol upotrebljiva u inñustriji i privatnom životu kao i u vojnoj industriji. Civilno, odnosno nevladino tržište za Rida i Burka nije bilo ništa drugo do alternativa koja je na sastancima glavnog odbora samo površno spominjana. .

Meñutim, Nik je video budućnost kompanije upravo u toj oblasti, fokusirajući se na povećavanju količine K&L resursa s ciljem razvijanja istih. Daren je spremno

prihvatio nove ideje, ali je Nik i dalje bio prinuñen da se oko toga nateže sa svojim ocem i Burkom Kastltonom.

Kada je parkirao porše, Niku pade na pamet da bi u ratu protiv svog oca i Burka najverovatnije izvojevao pobedu da je tada na svojoj strani. imao Filu.

Osmeh mu zaigra na usnama dok je izlazio iz kola. Fila je bila ženal koja se maksimalno davala, bez obzira da li je u pitanju prijateljstvo ili lju\ bav. Ona bi uvek podržavala svog muža, za razliku od Hilari koja je Nikov j položaj potkopavala svaki put kada bi joj se za to ukazala prilika. Nik je napravio nekoliko grešaka u svom životu, priznavši sebi da ga je brak sa Hilari skupo koštao.

Koračao je ka ulazu u poslovnu zgradu, provlačeći se izmeñu redova parkiranih automobila. Kada je otvorio staldena vrata i pogledao oko sebe, osetio je kako ga ispunjava stari osećaj posesivnosti koji nikada nije uspeo sasvim da uguši. Prošlo je tri godine odkada je poslednji put izašao iz ovogpredvorja, ali sada je opet bio tu, osećajući da tu pripada i da čini pravu stvar.

Godinama je radio sve što je bilo neophodno za dobro poslovanj kompanije, od pražnjenja kanti za ñubre do sklapanja multimilionskih ugovora. Poznavao je K&L u dušu, uloživši u nju ceo svoj život.

Deo Lajtfutovih u kompaniji smatrao se njegovim zakonskim nasledstvom.

Pre tri godine se zarekao da će zaboraviti na to nasledstvo, meñutim, ponovnim ulaskom u zgradu kompanije znao je da će morati to da porekne.

Sekretarica na prijavnici bila je nova, mršava i zastrašujuće mlada. Izgledala je kao reklama za vrhunske kozmetičke proizvode -lutka sa savršenom kožom, savršenom kosom i savršenom šminkom.

Kartica na njenom reveru otkrivala je da se zove Rita Daket. Nik se pitao šta se dogodilo sa gospoñicom Oksberi koja je bila nekih trideset godina starija i prilično punija od ove, ali zato sposobna da se izbori sa čitavim bataljonom vladinih njuškala. „Dobar dan, izvolite?” upita gospoñica Daket uz osmeh koji je Niku nagoveštavao da je verovatno promašio zgradu. „Zdravo. Ja sam Nik Lajtfut i krenuo sam na sprat u direktorsku kancelariju.”

Gospoñica Daket se blago namršti začuvši poznato ime. „Izvinite, gospodine, ali gospoña Lajtfut trenutno nije tu. Već nekoliko nedelja je na odmoru. Bojim se da je njen asistent, gospodin Velakot, za danas završio sa radom. Rekli ste da se zovete Lajtfut?”

„Tako je. Ne morate da brinete što idem gore. Kancelarija je moja. Samo je neko vreme nisam koristio”, uzvrati Nik kroz osmeh i krenu ka liftovima.

Gospoñica Daket skoči sa svoje stolice. „Gospodine Lajtfut, sačekajte malo.

Ne mogu da dozvolim da tek tako upadnete u kancelariju.”

Nik utom ugleda radnika obezbeñenja koji je, začuvši povišene tonove, lagano koračao ka njemu. „Zdravo, Bojde. Kako žena i deca?”

Strogo lice radnika obezbeñenja se prvo namršti, a potom prijatno ozarit „Gospodine Lajtfut. Otkud vi? Prošlo je prilično vremena.” „Znam.” Nik uñe u otvoren lift. „Molim te, objasni gospoñici Daket da pripadam ovde. Malo je nervozna.”

Kako da ne. Odmah ću joj reći. Nova je, znate. Nego, vraćate li se ponovo u firmu, gospodine Lajtfut?” „Uskoro”, obeća Nik, gledajući kako se vrata od lifta mehanički zatvaraju. „Vrlo uskoro.”

Na drugom spratu je izašao iz lifta i našao se licem u lice sa ženom koja je sedela za radnim stolom. Ovoga puta to je bilo poznato lice. jr „Gospodine Lajtfut!

Drago mi je što vas opet vidim, gospodine.” „Zdravo, gospoño Gilford. Kako ste?” „Baš lepo, baš lepo. Nedostajali ste nam ovde, gospodine. Jeste li doš-. li kod svoje, ovaj, žene... Mislim kod žene gospodina Lajtfuta?” Pitomo, sredovečno lice gospoñe Gilford obli rumenilo. „Hoću da kažem, jeste li došli u posetu gospoñi Lajtfut?” konačno izusti ona. „Zbunjujuće, zar ne?” reče Nik. „Odgovor je ne.” „O Bože. Zato što je ona, odnosno, oni, mislim, svi su u svojoj kući na moru.

U Port Klakstonu, znate već”, zapetlja se žena, crveneći još više. „Za^ boga, ne znam šta mi je danas, naravno da znate gde je Port Klakston.” J ,,Ne brinite gospoño Gliford”, blago uzvrati Nik. „Došao sam da malo radim dok porodice uživaju u zasluženom odmoru.” ,,Da radite?” Zbunjeno je piljila u njega. „Vratili ste se u Kastlton & Lajtfut da radite?” „Upravo tako, gospoño Gliford.”

Ona se široko osmehnu. ,,To je divno, gospodine. Ali šta je sa gospoñom Lajtfut? Izvinite, neću da se mešam samo me zanima da li je došlo do zvanične smene?”

„Zvanična smena će se obaviti u avgustu na godišnjem sastanku. Ali mislio sam da danas doñem i prelistam materijal. Cisto da osetim atmosferu ako znate na šta mislim.” „Naravno, gospodine. Slobodno uñite. Ako imate neka pitanja, mogu da pozovem gospodina Velakota i zamoiim ga da se vrati u kancelariju. Danas je otišao ranije, ali verujem da ću uspeti da ga nañem.” „Nema potrebe, gospoño Gilford. Gospodin Velakot mi neće trebati.” I „U redu, gospodine. Jao, gospoña Lajtfut je unela nekoliko izmenau kancelariji”, upozori ga gospoda Gilford. ,,Ne čudi me.”

Iskreno je to mislio, meñutim, kada je otvorio vrata od kancelarije nije uspeo, a da se ne trgne od iznenañenja. Nekada je to bilo njegovo privatno kraljevstvo.

Doduše, tada je radio kao izvršni direktor K&L. Stil koji je onda održavao išao je u korak sa sveukupnim imidžom firme: funkcionalanJ neskroman i strog.

Nik se prošeta po kancelariji, otvarajući fioke i proučavajući umetničke slike na zidovima. Koliko je mogao da primeti, uzdržana apstraktnaj kolekcija na zidovima Hilarine kancelarije nije sadržala nijednog umetnika ] sa severozapada.

Hilari nikada nije istinski volela severozapad zemlje, a kamoli njenu umetnost.

Nik zastade pored masivnog radnog stola od orahovine, upijajući njegovu delikatnu rezbariju i male veštačke nogare. Potom se nagnu i pritisnu dugme za interfon. Bilo je vreme za još jedan proračunati rizik. „Gospoño Gilford, budite ljubazni i donesite mi dosije Trejnor.” „Naravno, gospodine. Odmah.”

Nik sede za sto, rešen da čeka. Vreme se oteglo.

Pet minuta kasnije sa interfona se začu glas gospoñe Gilford. Zvučala je zabrinuto. „Izvinite, gospodine Lajtfot. Rekli ste Trejnor?”

Kjpaiko je”, potvrdi Nik, spelujući joj slovo po slovo, već pomiren sa činjenicom da ovaj poseban pucanj u prazno neće upaliti. Ništa iznenañujuće.

Ionako bi bilo previše lako. „Bojim se da ne mogu da lociram predmet pod tim imenom. Pogledaćujoš jednom. Možda se zagubio.” „Nema potrebe, gospoño Gilford. Mislim da znam gde je.” „Kako vi kažete, gospodine. Javite mi ako vam bude bila potrebna pomoć u traženju.”

„Hvala u svakom slučaju.” Nik se zavali u direktorsku fotelju i baci pogled po kancelariji. Preko sefa koji se nalazio na zidu ispred radnog stola, Hilari je okačila sliku rañenu u tehnici ulja na platnu u nijansama slezove boje. Njegov otac je na tom mestu oduvek držao portret springer španijela. Verovatno ga je tužan i strpljiv pogled psa inspirisao.

Nik energično ustade, priñe zidu i spusti sliku. Ako je Hilari promenila kombinaciju na sefu moraće da pozove profesionalnog bravara. Potrošiće mnogo vremena, ali nije imao mnogo izbora. On pokuša staru kombinaciju, ne nadajući se da ju je Hilari zadržala. Zanimljivo je da je posle tri godine još uvek pamtio brojeve.

Sef nije reagovao. Nik se spremao da otvori imenik i potraži telefon najbližeg bravara, kada mu na pamet pade da Hilari nije imala talenat memorisanja brojeva.

Neke stvari se jednostavno nauče tokom osamnaestogodišnjeg zajedničkog života.

Hilari nije mogla da zapamti ni jedan jedini telefonski broj. Uvek je sve zapisivala u svoj adresar, telefonske brojeve, šifre bankovnih kartica. Bila je preterano pedantna po pitanju tih stvari.

I Nik poče da prebira po malim fiokama radnog stola, tragajući za nizom cifara koje bi mogle da odgovaraju kombinaciji sefa. Bez mnogo uspeha on ustade nastavljajući svoju potragu po sobi. Konačno, pogled mu pade na apstraktnu sliku koju je spustio na pod i naslonio na zid ispod sefa.

Kombinacija je bila uredno napisana pozadi u uglu, prepoznatljivim Hilarinim rukopisom. Vrlo dovitljivo.

Tri minuta kasnije, sef je bio otvoren. Nik zavuče ruku unutra i izvadij dve tanke fascikle. Na sebi nisu imale nikakve oznake, ali njemu nije dugo trebalo da shvati koja od njih je sadržala dosije Trejnor.

Verovatno je postojalo još nešto što je mogao da sazna iz tog predmeta, ali sama činjenica da je još uvek bio aktuelan potvrñivala je Niku ono što je već naslućivao. Glasine koje je čuo u Kalifomiji bile su tačne. Hilarij je radila na sklapanju dogovora sa Trejnorom. Kompaniji K&L je pretilo tiho i lagano razbijanje na delove. U vreme kada porodica bude shvatila šta j se zapravo dogaña, biće kasno.

Pola sata kasnije, Nik je vratio predmet nazad u zidni sef i vratio sliku na svoje mesto. Bio je u pravu kada je pretpostavio da u fascikli; nije otkrio ništa novo što već nije znao, ali je to svakako bilo zanimljivo štivo.

Udubljen u misli, Nik se udalji od zida proveravajući da li slika visi pravo.

Bez obzira na Elinorina uveravanja i sam je znao da je Hilari imalal mnogo ukusa.

Meñutim, nije bilo šanse da ikada zavoli boju sleza. Pred oči-j ma mu sevnu Filadelfija u svojim drečavim krpicama, mameći mu osmeh. Sledećeg trenutka Nik otvori vrata i izañe iz kancelarije. „Gospoño Gilford, danas imam za vas još jedan poslić.” „Naravno.” „Molim vas da kontaktirate sve holovejske novine i proverite imaju li podatke o suñenju ili odsluženju zatvorske kazne na ime Ilaja Spalding.’

Gospoña Gilford se namršti, trznuvši se na pomen tog imena. „Spalding?” „Tako je.” „Mislim da u istočnom Vašingtonu postoji Holovej; u pitanju je grad, zar ne?” „Jeste. Ako bilo šta nañete, pošaljite mi kopiju članka faksom. Hvala vam, gospoño Gilford.” „Nema na čemu”, uzvrati ona kroz osmeh. „Vraćate li se za stalno, gospodine Lajtfut?” iznenada upita ona. „Uskoro”, obeća Nik. Napolju na parkingu, s lakoćom je isparkirao svoj porše i uključio se ; u saobraćaj ka centru grada. Nizovi višespratnica, načičkanih u poslovnom 3 centm Sijetla, presijavale su se na jarkom julskom suncu.

Eliot Bej ličio je na plavo staklo prošarano teretnim prekookeanskim brodovima i četvrtastim belim trajektima. Moglo se videti i nekoliko manjih brodića, iako je ovaj deo zaliva predstavljao industrijsku zonu tako da nije ostajalo mnogo prostora za manje važna plovila. Jahte i jedrilice šepurile su se uglavnom po jezerima Union i Vašington ili su odlazile na izlete u Padžet Saund.

Nik je ušao u grad saobraćajnicom broj 99, nastavljajući dalje gigantskim viaduktom koji se protezao duž celog zaliva. Ugledavši pred sobom trajekt koji je Bejnbridž Ajland povezivao sa gradom, on oseti kako se u njemu gomilaju neobična osećanja. Bejnbridž Ajland je bio deo grada u kojem su se nalazile gradske rezidencije porodica Kastlton i Lajtfut.

Nik se isključi s mosta u ulicu Sineka, potom levo Prvom avenijom i dalje pored tržnog centra ‘Pajk Plejs’ do nebodera od betona i stakla koji je gledao na zaliv.

Nije bio u stanu čitave tri godine. Povremeno se bavio idejom da ga iznajmi, pa čak i proda, ali se na kraju uvek predomišljao u poslednjem trenutku. Umesto

toga, nastavio je da plaća njegovo čišćenje i održavanje kako bi uvek bio u dobrom stanju, iako ni sam nije bio siguran da li će se ikada ponovo vratiti da živi u njemu.

Smešten u neposrednoj blizini uličnih tezgi koje su se smatrale lokalnom pijacom, sa fantastičnim pogledom na Eliot Bej i Olimpijske planine, stan je bio jedino mesto gde je bio siguran da će biti sam kad god to poželi. Hilari ga nikada nije volela. Uvek je odsedala u njihovoj gradskoj kući u Bejnbridž Ajlandu.

Iako nije bila gradski tip žene, Hilari je u stanu uspela da ostavi svoj pečat, Prvih dana njihovog braka dovodio ju je često u stan nadajući se da će im odvojenost od porodičnog doma pomoći da reše njihove intimne bračne probleme.

Nijedan problem nisu rešili, ali se zato Hilari strasno bacila na ureñivanje stana. Kada je ušao unutra Nik je shvatio da je stan namešten identično kao kada ga je ona napustila. U sobama je dominirao strogi nameštaj od mahagonija, borovine i orahovine. Kompletan stan bio je dekorisan u tradicionalnom kolonijalnom stilu Nove Engleske.

Lajtfutima kao da je suñeno da žive u prošlosti uprkos tome što se bave poslom u domenu visoke tehnologije, zaključi Nik. Dok je sebi sipao viski iz flaše koju je pre tri godine ostavio za sobom, pitao se kako bi Fila udesila stan kada bi joj dao odrešene mke. Zidove bi verovatno okrečila u boje južnog voća, a podove pokrila jarkozelenim tepi sima. Nik se naceri, zamišljajući je tu uz sebe.

Telefon zazvoni baš u trenutku kada je odlučio da prošeta do tržnog centra i kupi nešto za večeru. „Gospodine Lajtfut, drago mi je da sam vas uhvatila. Upravo smo do-; bili članak iz ‘Holovej Riporta .” Bila je to vredna gospoña Gilford. „Hoće li vam trebati još nešto?” „Ne, hvala vam gospoño Gilford. Bili ste od velike pomoći. Pokupiću faks ujutro pre nego što otputujem.”

Njegov otac je imao pravo. Bilo je krajnje vreme da proveri priču :o suñenju Ilaji Spaldingu. Nik shvati da počinje da oseća sve veću odgovornost za Filadelfiju Foks.

Onog jutra kada je Nik odleteo u Santa Barbaru, Fila je pronašla telefonsku govomicu na benzinskoj pumpi na periferiji Port Klakstona. Brzo je obavila razgovor i kada je spustila slušalicu još nekoliko trenutaka le posmatrala kako radnik na benzinskoj pumpi vredno pere prozore njenog automobila.

Reči Nikove sekretarice u njegovoj agenciji za konsalting u Santa Bar-\ bari odzvanjale su joj u ušima. „Zao mi je, ali gospodin Lajtfut nije u firmi, na odmom je. Njegov povratak ne očekujemo još neko vreme, ali gospodin Plamer, njegov zamenik, će rado primiti vaš poziv. Koga da najavim?”

Filin odgovor bio je kratak i precizan. „Nikog.”

Zamišljeno je posmatrala s kakvom predanošću radnik na benzinsko® pumpi pere njena kola, ne vemjući onome što je upravo čula. U senci pum- pe stajao je koščati, sedokosi čovečuljak. Na sebi je imao kombinezon pun masnih fleka i bejzbol kapu koja je izgledala kao da ju je pregazio kamion. Očigledno je ceo svoj život posvetio ovoj vrsti posla. Fila izañe iz telefonske kabine i zaputi se ka kolima.

Dakle, Nik nije odleteo u Kalifomiju. A možda i jeste, samo iz nekog razloga nije našao za shodno da obiñe svoju firmu. Više ni sama nije znala da li bi to trebalo da bude čudno ili zabrinjavajuće budući da joj je rekao j da ide na poslovni put.

Gledano iz svih uglova, Nik je lagao.

Nije tačno znala šta ju je nateralo da telefonira, pravdajući se da nije imala nikakvu namem da ga proverava. Meñutim, kada je počela da analiiliira svoj postupak, došla je do jednostavnog zaključka da je činila upravo to; proveravala ga je. I sada kada je saznala to što je saznala, grozničavo je tražila način da se suoči sa tim uznemirujućim saznanjem. „Hvala za prozore”, reče Fila radniku na benzinskoj pumpi i sede za volan.

Ceo dan je osećala bolno probadanje u ramenima. Onaj odvratni, teški revolver na kojem je, dan ranije, čitava dva sata bila prisiljena da vežba pod budnim okom Nika, njegovog oca, Darena i Teka Sermana, ostavio je traga. Ruke i ramena su je bolela kao da je radila sklekove. Fila nabra nos setivši se da je sa Tekom zakazala još jednu turu vežbi za kasno popodne. „Vi ste devojka koja je odsela u odmaralištu Džilmarten, je l’ da? Ona Ito se zabavlja sa, odnosno, koja je sa Nikom Lajtfutom?” upita pomoćnik, Ikiljeći u Filu dok je vadila novac iz zadnjeg džepa svojih farmerki. „Da, odsela sam u Džilmartenu”, potvrdi Fila uz hladan osmeh. Sve male varošice su iste. Svi njihovi stanovnici su pokazivali nesmanjeno interesovanje za tuñe živote. „Ne, nisam sa Nikom Lajtfutom. Sama sam.”

I Zbunjenom mladiću očigledno nije bilo sasvimjasno daje prevršio svaku granicu učtivosti. Izgledao je zblanuto. „Ali on je odseo sa vama, je l’ tako? Cuo sam da ste vas dvoje zajedno. Svi su se pitali kada će da se vrati. Jer, ne krivim ga što je otišao odavde. Naročito nakon što se njegova žena udala zanjegovog oca.

Prilično uvmuto, je P da? Možda je Nik mislio da će mu biti iakše ako se vrati sa novom ribom. Razumem ga, čovek ima svoj ponos.”

Fila nije imala želju da ga razuverava. Upalivši motor, ona okrenu volanudesno, ne trudeći se da pogleda levo ili iza sebe. Kada je izbila na glavni ñrum, nagarila je svoj mali automobil ka odmaralištu Džilmarten. Autoput kojije vodio ka plažama bio je pretrpan automobilima i kamp-kućicama.

Tačno, Nik je imao svoj ponos. Fila nijednog trenutka nije ni posumnjala u to.

Meñutim, nekako nije mogla da zamisli da mu je bila potrebna „riba” da bi mogao ponovo da se suoči sa svojom porodicom.

Mada mu je možda bila potrebna odreñena ženaFiladelfija Foks, na primerkoju bi mogao svojski da iskoristi kako bi povratio svoje mesto u kpimpaniji Kastlton & Lajtfut.

Do ñavola, zašto je slagao da ide u Santa Barbaru? Bolelo ju je. Osim toga, sve to nije imalo smisla. Nik Lajtfut je ponekad bio veoma tajanstven. lOpasno tajanstven.

Dokje parkirala pred vratima svog bungalova, Fila ugleda Teka Sermana u porodičnom džipu koji je obično koristio za obavljanje svakodnevnih poslova. Na glavi je imao svoju standardnu kapu dok mu je havajka ovoga puta bila u žutim, cmim i ljubičastim bojama. Morala je sebi da prizna da je, uprkos svom nabusitom ponašanju, imao izvrstan smisao za oblačenje. „Tražio sam te, Fila”, doviknu Tek iz džipa. „Gospoña Kastlton želi da razgovara s tobom. Možeš li na nekoliko minuta da svratiš u letnjikovacf’i „Valjda.

O čemu se radi?” „Nek’ sam proklet ako znam. Ne zaboravi da popodne imamo zakazai termin u streljani.” „Jao, dobro si me podsetio. Potpuno sam zaboravila.”

Tek se nestašno naceri. „Već bih se pobrinuo da ne zaboraviš. Nik bi me obesio kada bi saznao da te nisam poveo na još jednu tum vežbanja.” 1 „Nije neki izgovor. Istina je da ti se sviña što te drži u šaci, zar ne? Voliš kada ti nareñuju.

Priznaj, da nisi možda nekada davno driblao nekog sirotog vodnika?”

„Par godina sam proveo u vojnoj bazi Pendlton”, priznade Tek, radosno se prisećajući prošlosti. „Kladim se da si uživao u maltretiranju regmta.” „Nema tu šta da se uživa. Dužnost je dužnost. Ali priznajem da, na neki način, uživam dok tebe učim da pucaš. Uskači u džip. Odvešću te na imanje.”

Uz uzdah negodovanja, Fila se smesti na mesto suvozača. „Jesi li siguj ran da ne znaš zašto Elinor želi da me vidi?” „Ne. Ali sam siguran da će ti to sama reći.”

Pet minuta kasnije, džip se zaustavio pred kućom Kastltonovin. ,,Go-: spoda Kastlton je u staklenoj bašti.” „Okej. Hvala na prevozu. I svemu ostalom. Ovde čovek nikad ne zna na čemu je.” Veseli lavež dobrodošlice natera je da se okrene. „0> ne. Psi- ubice.”

Kolačić i Fifi razdragano su joj trčali u susret. Već sledećeg trenutka prednjim nogama bili su na njoj, mašući repovima, njuškajući joj dlanove, oduševljeno je pozdravljajući na svoj poznati pseći način. „Gledaj to iz ovog ugla”, nastavi Tek, „bolje je imati ih za prijatelje nego za neprijatelje. Isto važi za Kastltone i Lajtfute. Što se tiče streljane, dolazim po tebe u tri.” „Gledaću da uglavim još jedan termin u svoj tefter.”

Po načinu na koji se Tek nakezio, Fila shvati da nije imala dmgog izboi ra.

Prateći pse oko isturene verande letnjikovca Kastltonovih, pitala se da li će njen razgovor sa Elinor Kastlton biti prijatniji od ovog s Tekom.

DVANAESTO POGLAVLJE „Stigla si, draga. Slobodno uñi. Samo plevim.” Elinor uputi pomalo rasejan pogled prema Fili u trenutku kada se ova pojavila na vratima staklene bašte. „Ovde je baš prijatno.” Fila se radoznalo okrenu oko sebe. Staklena bašta bila je topla i vlažna, puna tropskih mirisa. Neobična aroma zañubrene zemlje nadjačavala je sve ostale mirise. U ogromnom akvarijumu u uglu žuborila je voda.

Fila šmrknu sa odobravanjem. „Nikada nisam bila u privatnoj staklenoj bašti.

Mislim da bih volela da i sama imam jednu.”

Elinor gvimu ispod oboda svog baštovanskog šešira od džinsa, a zatim nastavi da štricka požutelo lišće biljke iz koje je izbijalo mnoštvo kupastih pupoljaka. „Voliš biljke?” „Obožavam cveće. Volela bih da imam mesto gde bih mogla da ih uzgajam preko cele godine.” Fila se sagnu da prouči crveni list neobičnog oblika duž čije ivice se protezao niz šiljaka. „Sta je ovo? Neka vrsta kaktusa?”i „Ne, draga. To je dionaea muscipulavenerina muholovka.”

Fila, koja je bila na ivici da dodime neobičan list, naglo trgnu mku ka sebi. „Mesožderka?” „Da, draga.” „Zanimljivo. Lično, više volim bršljan i filadendron.” Fila pogleda oko sebe, mršteći se pri saznanju da u celoj staklenoj bašti ne može da prepozna nijedan primerak neke normalne ili poznate biljke. „A kako se zove ta koju potkresujete?” „Ovo je jedna vrsta smolaste biljke. Pokušavam da razvijem njen hibrid. Vidiš kako su listovi lepo oblikovani?” „Da to nije rosulja? itada bube neplanirano padnu na nju više im nema spasa, zar ne?”

Elinor se osmehnu, zaljubljeno posmatrajući biljku u svojim mkama. „Jeste, draga. Bodlje su prilagoñeni listovi, naravno. Fascinantno je posmatrati kako insekt otkriva nektar i počinje da se hrani na ivici lista.” « „Mogu da zamislim.” „Naivni stvor se tako pomera sve dublje i dublje sve dok njegove nožice ne počnu da klize po dlačicama na unutrašnjoj strani lista. Insekt gubi tlo pod nogama, pokušavajući nekako da se iskoprca i tada dospeva u voski-, rani deo gde više nema nikakav oslonac. Pre nego što shvati šta se dogañaj pada direktno na dno lista.”

Fila odmeri biljku koja je na oko izgledala tako nevino i nežno. 5rA onda?” ^ „Onda je biljka pojede, draga”, nastavi Elinor kroz osmeh. „Jednom kada upadne unutra više nema nazad, shvataš. U klopci je.” „Na koji način je biljka svari?” „Na dnu lista nalazi se niz posebnih žlezda koje luče enzime za varenje”, objasni Elinor. „Usput se stvara bakterijska reakcija koja pomažii varenju plena.”

Ona se načas osvmu oko sebe. „Džordan se pre neki dan igrao sa onom

muholovkom tamo. Ako bolje pogledaš u dnu nekih listova, možeš da vidiš komadiće mravljih izlučevina.” „Neka hvala, danas još nisam mčala.” Pažnju joj skrenu veliki akvarKj jum u uglu. „Jesu li biljke u onom akvarijumu takoñe mesožderke?” „Naravno. Ta vrsta zove se utricularia.” „Cekajte malo, u ovoj staklenoj bašti su sve same mesožderke,.zar ne?” upita Fila gledajući Elinor u oči, pitajući se koliko će se uvrediti njenim dvosmislenim pitanjem. „Tako je, draga. Biljke mesožderke su moja specijalnost”, uzvrati Elinor, odsecajući još jedan list.

Po svoj prilici, dvostruko značenje Filinog pitanja je bilo ili previšJ lukavo ili je Elinor bila prevelika dama da bi zagrizla mamac. ,,Od kada le bavite uzgajanjem biljaka?” radoznalo upita Fila. „Da vidim, koliko već ima? Cini mi se više od trideset godina. Pre nego što sam se posvetila biljkama mesožderkama uzgajala sam orhide„Zaista? Baš fino.” Fila zaključi da su dovoljno dugo pričale o hortikulturi. „Hvala na sinoćnoj večeri, Elinor. Provela sam zanimljivo vece. „I dmgi put. Pretpostavila sam da bi bilo lepo da dobiješ prilikui da provedeš malo vremena sa svima nama.” „Kako bih shvatila da ne pripadam porodicama Lajtfut i Kastlton. Ništa više od Krisi, zar ne? Zbog čega zaista brinete, Elinor? Da ću poželeti da postanem deo ove bogate i srećne porodice?”

Elinor se trgnu pod ovim otvorenim napadom, ali se brzo pribra. „Siguma sam da se tvoje poreklo prilično razlikuje od našeg, baš kao što je bio slučaj sa gospoñicom Masjers.” ,,Da je Krisin otac prihvatio svoju roditeljsku odgovomost, njeno poreklo bi bilo potpuno isto kao i Darenovo. Zanimljivo, zar ne? Covek se zamisli i postavi sebi niz različitih pitanja na poznatu stam temu: nasleñe protiv okmženja.”

Elinorin večito ljubazan izraz lica naglo ogmbe. Bilo je očigledno da se borila sa sobom. „Pozvala sam te danas ovde zato što hoću otvoreno da porazgovaramo o akcijama koje poseduješ.” „Ništa iznenañujuće. Da čujem šta vi imate da mi ponudite, Elinor? Hilari je ponudila da ih otkupi od mene. Viki je cmizdrila, pokušavajući da mi nabije osećaj krivice jer tobože kradem nasledstvo njenom sinu. Jedva rčekam da čujem vašu verziju.”

„Izgleda da nisi ništa bolja od Krisi Masters, znaš. Ostali su počeli da misle da možda ipak jesi, ali ja sam te prozrela. Malo sam iskusnija i promućumija od ostalih, znaš.” Elinor je baratala baštenskim kleštima, žustrim i nervoznim pokretima. Lišće je prštalo na sve strane. ,,Ah, da, videla sam kako muški članovi porodice počinju da se menjaju prema tebi. Muškarci su tako slepi, zar ne?” > „Ne znam. Jesu li, Elinor?” „Misliš da ćeš ih uskoro imati u šaci, je li? Rid se sinoć smejao za stolom.

Bukvalno se smejao. Dugo ga nisam videla onako raspoloženog. A Nik te posmatra onako kako nikada nije gledao Hilari. Cak te i Daren smatra zabavnom.

Viki mi je jutros rekla da ga više ni blizu ne zabrinjavaš kao što bi trebalo.”i „Mislite da bi vaš sin trebalo da brine zbog mene?” jfe „Nego šta. Kompletna njegova budućnost je u mkama vetropiraste kontrašice koja je spremna da izvuče najviše što može za sebe. Ista si kao Krisi. Podjednako okmtna i zla.” „Ukoliko želite nekog da napadate, onda napadnite mene, a ne Krisi. Ona je pokojna, ne zaboravite.”h Nije bilo ni tmnke rasejanosti u Elinorinim očima kada je naglo okrenula glavu i prostrelila pogledom. Njen otmeni akcenat bio je nabijen kontrolisanim gnevom. „Hilari je pokušala da se pošteno nagodi s tobom, gospoñice Foks, ali si odbila njenu ponudu. Viki je pokušala da te urazumi, ali bez uspeha. Da si iole poštena, prihvatila bi novac i vratila nam akcije. Nisi to učinila zato što si došla samo s jednim ciljem, da nam zadaš bol i poseješ seme razdora, baš kao i Krisi.”

Fila zari nokte u dlanove. ,,0va porodica je Krisi zadala toliko bola da ju je to na kraju uništilo.” „Nije tačno.” ,JVtrtva je Elinor, a svi vi ste i dalje živi”, tiho odbrusi Fila. „Stoga nemate pravo da pričate ko kome zadaje bpl. Rezultati govore sami za sebe.” Elinor prestade da štricka lišće. Oči su joj neobično sijale. U njima se mogla pročitati mešavina besa i nečega što bi se moglo nazvati duševnim bolom. „Krisi Masters je bila jeftina i podla. Izazvala je probleme onog trenutka kada je uletela u naše živote, upomo pokušavajući da nas okrene jedne protiv dmgih. Ne tmdi se da me nateraš da je žalim. Nikada joj neću oprostiti zlodela koja je počinila. Nije imala prava da nas ponižava kao što je to činila. Nikakva prava.” „Krisi nije osoba koja vam je nanela bol”, primeti Fila. „Ona je, baš kao i vi, samo još jedna žrtva čoveka koji je oličenje neodgovomosti. Vaš muž vam je naneo bol pre mnogo godina kada se upustio u strasnu ljubavnu vezu za jednu noć i

kada je sirota mlada žena zatmdnela. Krisi je rezultat neobuzdane prirode vašeg muža, nepopravljivog ženskaroša.” „Odakle ti pravo da tako pričaš o mom mužu. Burk Kastlton je bio dobar čovek. Uspešan, uticajan biznismen. Zaslužni grañanin ovog društva. Njegov sin će biti sledeći guvemer ove države zato pazi kako se izražavaš, mlada damo.” „Priznajem da nije naročito milosrdno s Krisine strane da tek tako uleti u vaše živote, ali Krisi nije mnogo znala o milosrñu. U životu se te stvari uče iz primera, Elinor, a njoj niko nikada nije pokazao ni trunku toplote ili dobrote.” „Ne moram ovo da slušam.” „Prvi ste počeli. Ako ćete da nastavite da okrivljujete Krisi za sve traume koje vam je priredio vaš muž, itekako ću da insistiram na pravdi i poštenju. Krajnje je vreme da okrivite onog ko je kriv, a to je čovek za kojeg ste se udali.” Fila je imala utisak da joj nokti probijaju kožu na dlanovima ali je bila odlučna da ne izgubi pribranost i smiren ton u svom glasu. „Prestani. Prestani. Odmah prestani, čuješ li me? Kriva je ta mala jeftina drolja.” Elinorin glas prerastao je u kreštanje. ,,Ne, Elinor”, procedi Fila kroz zube. „Kriv je čovek koji je u to vreme varao svoju ženu. Reći ću vam još nešto. Ako je to učinio jednom, velike su šanse da je to ponovio još mnogo puta. Nadajmo se za vaše dobro, da piše nećete morati da se suočavate sa još nekim iznenañenjima iz prošlosti ftašeg muža koji bi mogli da vam zakucaju na vrata.” „Začepi ta prljava usta, bezobraznice jedna.” „Jao, sad mi je jasno. To je pravi uzrok vašeg bola, zar ne? Duboko u sebi znate kakav je vaš muž zaista bio čovek. Kladim se da ste to i onda znali. Mudr^t ste vi žena, Elinor. Jeste li zato digli ruke od orhideja i počeli da uzgajate biljke mesožderke? Je li to bio vaš beg iz frustriranog braka koji nije bio ni približno onakav kakvom ste se nadali?” „Ti si žena monstrum”, siktala je Elinor. „Monstrum.” „Samo iznosim očigledne činjenice.” Fila je mogla da oseti kako joj celo telo podrhtava. „Neću dozvoliti da tako razgovaraš sa mnom.” Elinor se čvrsto uhvati za radnu površinu. „Nisi ništa drugo dd proračunata mala kurva i siguma sam da to Nik shvata. Nemaš ni izgled ni novac ni poreklo. Mućni glavom, glupačo. Da imaš malo više mozga, shvatila bi da te Nik samo iskorišćava za svoje ciljeve. Sta dmgo

može da ga zanima kod tebe, osim malo jeftinog seksa? Uostalom, nekada je bio oženjen sa Hilari.” „Mislite da je Hilari njegov tip?” jetko upita Fila. „Hilari je lepa, vaspitna i pametna. Njena porodica je došla na ovo tl0 Mejflauerom. Ona je sve što ti nisi i Nik to siguma zna. Zar se uopšte nadaš da možeš s njom da se takmičiš?” „Nisam primetila da je u toku neko takmičenje”, procedi Fila. „Hilari jeudata za dmgog čoveka ili ste to možda zaboravili? Siguma sam da je prevelika dama da bi zavodila dmgog muškarca kada već nosi burmu. Osim toga, Nik ne pokazuje nikakve znake zainteresovanosti za nju. Ne nadajte se da će se meñu njima dogoditi veliko pomirenje, Elinor. Znam da ste je vi izabrali za Nika, ali to ne znači da je vaš izbor bio dobar.” „Ti zaista ništa ne znaš, zar ne?” Elinorin glas bio je oštar kao staklo i hladan kao led. „Budalo glupa. Nemaš pojma s kim imaš posla. Stojiš sa strane i gledaš unutra, pokušavajući da napraviš neku zvrčku. Ali za tvoju informaciju, veoma si u pravu. Hilari se nikada ne bi ponizila samo da bi vratila Nika sebi. Zašto bi to učinila nakon svega što joj je uradio?” „A šta joj je on to uradio, Elinor?” „Viki ti je verovatno već rekla za bebu.” „Pa šta? Misliš da je beba bila Nikova?” „Znam da je bila Nikova.” Elinorine oči nikada nisu bile hladniji. „Silovao ju je. Sledeći put kada legneš s njim u krevet razmišljaj o torce, kurvo. Imaš puno hrabrosti što mog Burka nazivaš ženskarošem kada spa-j vaš sa čovekom koji je silovao sopstvenu ženu.” ,,Ne znate o čemu pričate.”

Elinor se bledo osmehnu. ,,Ne znam? Govorim istinu. Nik je nasmuoj na Hilari zato što je bio besan kada je zatr^žila razvod. Zatrudnela je i zamalo doživela nervni slom.” ,,Ne verujem vam.” „Onda si prava guska, Filadelfija.” „Hilari vam je ispričala da ju je silo.vao?” „Jeste, nakon što je shvatila da je zatrudnela. Uzela je pilule za smird nje i došla kod mene sledećeg jutra. Nik je već bio otišao nekoliko nedelja ranije. Hilari je bilau šoku, jedva je govorila. Ali sve mi je ispričala, ukljnl čujući i to kako ju je

izvreñao pre nego što je otišao. Nije znala šta da radi. Tada sam odlučila da pozovem Rida.” „A Rid je pristao da učini plemenito delo, naravno?”

Elinor ukočeno ispravi ramena i podignu bradu. „Rid je dobar čovek. Pomalo sirov na svoj način, čak i posle toliko godina, ali je dobar i pošten čovek.”

Iako uskovitlanih emocija, Fila se trudila da razmišlja trezveno. ,,U redu, tu ću se složiti sa vama. Verujem da je pošten čovek. Ali i Nik je. I vi to dobro znate.” „Ne želim više da pričam o Niku.” „Hmm, dobro. Kažite mi, Elinor, ukoliko zaista verujete da je toliko pretio Hilari, zašto ste se onda u protekle tri godine trudili da ostanete s njim u kontaktu?”

Elinor odgumu svoje makaze u stranu i podignu malu kanticu za zali vanje. „Nik je član porodice. Nisam mogla u potpunosti da ga odbaciml prošaputa ona. „Naročito kada u dubini duše znate da je i sam kažnjen?” ,,Ne znam o čemu pričaš.” „Možda. Verovatno ste previše milosrdni. Pretpostavljam da ste ostali u kontaktu sa Nikom zato što ste sumnjali da je bio nevin, ali možda je pravi razlog bio daleko praktičniji daleko milosrdniji. Jeste li ostali u kon< taktu s njim zato što ste znali da će jednog dana biti potreban porodicama kada se od njega bude očekivalo da stane na čelo porodične kompanije?

Hteli ste da mu ostavite otvorena vrata za slučaj da odlučite da ga ponovo aktivirate, zar ne?”

Kanta zadrhta u Elinorinim rukama dok se trudila da pribrano zalije svoju hibridnu biljku. „Nisam dužna da opravdavam svoje postupke, naroI čito ne osobi poput tebe.” „Pošteno. A ja ne moram da stojim ovde i objašnjavam svoje postupke nekom poput vas”, reče Fila i zaputi se ka vratima. h„Gospoñice Foks.” ,,Da, gospoño Kastlton?” „Zahtevam da mi kažete šta planirate da uradite sa svojim akcijama.” „Ne bojte se, bićete obavešteni kad odlučim.” „Te akcije pripadaju mom sinu, ne zaboravite to.” „Krisi je imala jednako pravo na njih kao i Daren. Ne zaboravite da je bila Burkova kćerka.”

„Nije. Đavo te odneo. Bila jeobičan stranac?” Elinorine oči napuniše : se>suzama dok joj se lice gužvalo od očaja i bola.

Fila izañe napolje i drhtavim rukama zatvori za sobom vrata. Noge su joj klecale. Kada su joj psi veselo pritrčali malo je nedostajalo da posme [ pod njihovom težinom.

Meñutim, bilo je nečeg utešnog u njihovoj razdraganosti. Fila umomo I čučnu, grleći obema mkama plemenite zveri.

Tog popodneva na strelištu, Fila se maksimalno usredsredila na Tekova uputstva. Po svoj prilici je shvatio da mora da promeni svoj pristup lekcijama iz streljaštva. Nareñenja je izdavao mimim, mada ozbiljnim gla som tako da je Fila bez puno muke uspevala da ih sprovede u delo. Kada je Ikonačno ispucala ceo šaržer u metu, zadovoljno je klimnuo glavom. r „Nik će biti prezadovoljan”, zaključi Tek. „Idemo ispočetka.”

Vežbala je bez prestanka. S vremenom je uspela da drži revolver kao što ju je naučio, opušteno ali čvrsto, sa prstom spremnim na obaraču. Ciljala je lako i pucala glatko. Papime mete su se smenjivale. Prigušena grmljavina 38-ice i Tekov odsečan glas postali su jedini zvuci na svetu. „Ne brini zbog brzine. Ništa ne vredi ako prvi put pucaš brzo, a neprej cizno.

Zasad neka bude staloženo i polako. Ali precizno.”

Kada joj je Tek konačno dao znak da prestane, Fila je morala sebe da I tatera da se vrati u stvamost. Skinula je zaštitne slušalice i protrljala slepo očnice. „Dobro pucaš”, reče Tek. „Prokleto dobro. Nik će biti presrećan kad čuje koliko si napredovala.” „Nika moramo da zadovoljimo po svaku cenu, zar ne?” oprezno upita Fila.

Tek podignu glavu sa revolvera kojeg je pakovao u futrolu. „Štaje bilo?

Citavo popodne si pomalo čudna.” „Dobro sam, Tek. Vratiću se pešice u svoj bungalov.” „Ima puno da se ide.” „Nema veze.” „Okej. Ostaviću revolver u Džilmartenu na putu kući. Imam ključ.” J „Hvala ti. Stavi ga u kuhinjsku fioku.” „U redu. Ali da ga premestiš u spavaću sobu, okej?” „Okej, Tek.”

Tek se uspravi i krenu ka džipu. Utom, naglo zastade. „Taj tip koji je nasmuo na tebe. Kako izgleda?” „Veoma kmpno. Ogromna ramena, čudne plave oči. Poslednji put kada sam ga videla imao je bradu i dugu kosu, ali možda se sada ošišao.” I „Siguma si da te nije povredio?” „Nije stigao. Policajci su stigli baš u trenutku kada me je uvukao u svoj kombi.” „Imala si ñavolsku sreću.”

Fila se slabašno osmehnu. „Da. Đavolsku sreću. Vidimo se kasnije, Tek.” „Hej, nemoj više da brineš zbog tog gada, znaš”, dobaci Tek. „Nik će se brinuti o tebi.” „Dugo sam se brinula sama o sebi, Tek. Prilično sam dobra u tome.”

Hilari pmži Elinor šoljicu kafe. Znala je da je elegantni servis za kafu iz ranog devetnaestog veka bio Elinorin venčani poklon, star skoro četrdeJ set godina. U Elinorinoj porodici je bio dragocenost koju su nasleñivala ženska čeljad iz generacije u generaciju.

Hilari se pitala da li je brak bez ljubavi takoñe bio porodična tradicija. Koliko li je ženskih predaka pilo kafu iz ovog predivnog srebmog servisa, potajno se pitajući da li je on, i sve što je išlo uz njega, bio vredan cene koju su platile? „Uznemirila vas je, zar ne?” tiho upita Hilari naslonivši se na naslon sofe, držeći u mkama šoljicu kafe.

Elinor uze okrepljujući gutljaj kafe. „Ona je veoma teška mlada žena.” „Znali smo to od prvog dana. Sta vam je to rekla što vas je toliko poftreslo?” & „Mnogo stvari. Sasula je toliko podlih optužbi na moj račun, odbijajući da mi odgovori šta će da uradi sa akcijama.”

Hilari je osećala da je priča bila bogatija od toga, ali je takoñe osećala da nije pravi trenutak da to otkriva. „Mislim da možemo da zaključimo da ee svoje akcije dati Niku ili će sama glasati onako kako joj on kaže.”

Elinor uzdahnu. „Bila sam ubeñena da će Nik učiniti pravu stvar. Mislila sam da će je ubediti da akcije vrati nama. Nik je uvek bio dobar kada je u pitanju posao.

Tako dobar u sklapanju dogovora. Nisam ni sanjala da će se sve ovako zakomplikovati.”f h„Zašto ste mislili da će Nik učinitl pravu stvar po pitanju akcija kada se nije potrudio da učini pravu stvar pre tri godine?”

Elinor neodreñeno odmahnu glavom i skrenu pogled. ,,U pitanju je posao.

Porodični posao. Bila sam siguma...” Nije morala da završi rečenicu. „Pogrešila

sam.”p l,Mislili ste da će dotrčati kada ga pozovete? Za dobrobit porodice?” Hilari se gorko osmehnu. „Znam da ste učinili ono što ste mislili da je najbolje, Elinor.

Ali činjenica je da su se stvari mnogo više zakomplikovale i pre Nikovog dolaska u pomoć.” „Znam. Tako bih volela da znam šta ta žena hoće od nas.” f Hilari je sažaljivo pogleda. „Nije valjda da još uvek ne znate šta Filadelfija Foks želi od vas? Sada je to više nego jasno. Želi isto ono što je želela i Krisi. Da postane član porodice.”

Elinor se naježi. „Gospode Bože. Zar zaista misliš da je u stanju da natera Nika da je oženi?” „Sto da ne? Nik je očigledno ohrabmje da će to i učiniti.” Hilari spusti šoljicu na sto. „Osim toga, spavaju zajedno.” „To ništa ne znači. Upozorila sam je da se ne oslanja mnogo na ta prljava sredstva. Mora da shvati da je daleko ispod njega i da je on samo iskorišćava ” „Možda. Ali možda je ona dovoljno lukava da nakači cenu na svoje akcije pre nego što mu ih umči.” „A ta cena je brak?” Elinor vidno zadrhta. „Zaista misliš da bi on platio tu cenu, Hilari? Ta devojka je niko i ništa.” „Nik očajnički želi te akcije”, procedi Hilari kroz zube. „Ako je sposoban da je zavede onda je verovatno sposoban i da ih se dočepa tako što će je oženiti.

Uostalom, kasnije uvek može da se razvede.” „Debelo bi mu naplatila taj razvod.”

Hilari nemamo slegnu jednim ramenom. „Njene apetite bi verovatno utolila pozamašna nagodba što Niku ne bi mnogo teško palo. Mogao bi to da priušti.

Odnosno, Kastlton & Lajtfut to pogu da priušte.” „Sta ćemo da radimo, Hilari?” upita Elinor ne skrivajući očaj. „Sta uopšte možemo da uradimo?”

Hilari lako dodimu svojim dugim, manikiranim prstima delikatne nabore plišane sofe. „Na godišnjem sastanku Nik neće moći ništa drastično da postigne sa svojim i Filinim akcijama. Potreban mu je još jedan akcionar da bi uspeo da preuzme kontrolu.” „Znam. Ali ako nagovori Darena ili Rida da mu se priklone onda će uspeti da kontroliše firmu.” „Ili vas. Mogao bi to da postigne i ukoliko mu vi date svoj deo, Elinor. „Kako se usuñuješ? Nikada ga ne bih podržala.”

„To bi svakako dovelo u pitanje Darenovu budućnost, zar ne? Ako Nik povrati kontrolu nad kompanijom vašem sinu neće biti nimalo lako da se kandiduje za guvemera. Culi ste šta je Nik rekao za večerom. Ne pada mu na pamet da finansira bilo čiju političku kampanju.” „Ne”, izusti Elinor kroz uzdah. „Jasno je da je Nikov stav, po pitanju političke karijere nekog člana porodice, negativan, kao što je oduvek i bio.” „Moramo biti sigumi da niko u porodici neće pokleknuti.”

Elinor ispitivački pogleda u Hilari. „Misliš da bi Rid? Počeo je da se menja prema Niku. Osećam to.” „Rid će učiniti ono što on smatra da je pravedno, bez obzira na svoj odnos prema Niku. Možda je smekšao prema svom sinu, ali mu nikada ne bi dozvolio da preuzme kontrolu nad kompanijom. Nikada više neće moći u potpunosti da mu vemje.” Hilari se iskreno nadala da je bila u pravu. „Ali u svakom slučaju mislim da ću i sama još jednom pokušati da povratim akcije od File.” „Prvi put ti nije pošlo za mkom. Šta to imaš sada da joj ponudiš što neće moći da odbije?” „Krisi je često spominjala Filu. O njoj znam mnogo više nego što je i sama svesna.” „Šta je to što još ne znamo o toj jeftinoj maloj kuji?” Elinorina šoljica zadrhta na tacni i ona je brzo spusti na sto. „Ista je kao Krisi.” „Nije”, zamišljeno reče Hilari, „nije ni nalik Krisi. Upravo zato ću moći da upotrebim drugu taktiku.”

Fila je nameravala da od strelišta otpešači direktno u svoj bungalov, meñutim, kada je naišla na stazu koja je vodila ka plaži, predomislila se. Plažaje bila prazna, a vetar i talasi su je mamili.

Na pola puta puta do plaže, začula je poznati lavež koji je dopirao iz pravca šumarka. Kolačić i Fifi su zakoračili na stazu baš u trenutku kada je podigla pogled. Za njima je ležemo koračao Daren Kastlton.

Sledećeg trenutka psi su već uveliko obigravali oko File. Odsutno ih jetapšala, ne skidajući pogled sa Darena. Izgledao je zamišljeno. „Zdravo Fila. Tek mi je rekao da si odlučila da se prošetaš posle strelišta, Pretpostavio sam da ću te sresti. Hteo sam da porazgovaramo.” „0 čemu? Ili je to glupo pitanje s obzirom na okolnosti.” „Nipošto.” Daren joj se pridmži stazom koja je krivudala ka plaži. Ruke nije vadio iz džepova svoje vindjakne. ,,Ni sam ne znam o čemu treba da pričam.”

I Kada su izbili na prostranu, peskovitu plažu, Kolačić i Fifi se, kao po komandi, zatrčaše prema obali prepunoj galebova.

KEksta uživaju ovde, zar ne?” primeti Fila, uvlačeći mke u džepove farmerki. „Pogledaj ih samo. Jesu li ikada ulovili galeba?” „Ne. Mada mi se čini da nikada nisu sasvim ozbiljni u svojim namerama.

Mislim da je to za njih samo igra. Ni sada ne vemjem da žele da ih ulove,” „Kako izgleda kada su ozbiljni?” „Tada su veoma opasni. Kao neki ljudi koje ne bih da spominjem.” „Još jedno upozorenje u vezi sa Nikovim skrivenim namerama, zar ne?” „Pretpostavljam da si ih dobila na pretek.” Daren se osmehnu i šutnu malu školjku.

I „Skoro od svakoga, uključujući i njegovog roñenog oca.” „Rid ima svoje razloge što to čini.” „Glupe razloge, pretpostavljam.”

Daren je pogleda. „Zašto tako misliš?” „Pričamo o Hilarinoj famoznoj bebi, zar ne?” „Dakle, znaš za to. Misliš da je u redu što je Nik prepustio svom ocu da ispravlja grešku koju je on napravio? Jer, Nik je ueinio upravo to. Rid se osećao obaveznim da zaštiti Hilari.” ,,I ispao budala. Nik je savršeno sposoban da se nosi sa sopstvenim greškama.

Rid je to morao da zna.” „Čekaj malo. Verovatno znaš da je beba bila Nikova, zar ne?” „Znam da svi tako misle, uključujući i Rida, očigledno.”

Daren se namršti. „Ali ne veruješ u to?” „Ni najmanje.” „Pa, pretpostavljam da malo pristrasno gledaš na stvar. Uostalom,iu vezi si sa Nikom i verovatno želiš da misliš samo najbolje o njemu.’'1 „Nije on andeo”, promrsi Fila, razmišljajući o telefonskom pozivu u Santa Barbaru koji joj je pokvario jutro. „Svesna sam toga. Čovek ima svoje tajne i pouzdano znam da me je smišljeno naveo na neke stvari. Takoñe je prilično tajanstven i nisam siguma koliko mogu da mu vemjem po pitanju odreñenih stvari. Ali znam da nikada svom ocu ne bi dozvolio da preuzima njegovu odgovomost za bebu ukoliko je beba njegova.” „Zvučiš veoma sigumo u sebe. Zašto bi Hilari lagala?”

„Dobro pitanje. Možda zato što joj se brak raspadao i što nije htela da izgubi sve ono što je dobila udajom za Kastlton & Lajtfut?”

Daren je nekoliko trenutaka ćutao. „Prošle godine mi je nešto slično palo na pamet”, konačno priznade on. „Ali moja majka joj neizmemo veru-j je. Ubeñena je da je Nik zlostavljao Hilari tako da su Rid i Kastlton & Lajtfut bili dužni da je zbrinu. Moja majka se i sama veoma zaštitnički odnosi prema njoj. Šta znaš o Hilari?” „Samo ono što mi je ispričala Krisi.” „To možeš slobodno da zaboraviš”, uzvrati Daren. „Možda ti je bila najbolja dmgarica, ali čovek nije mogao ništa da joj vemje.” ,,Ja sam mogla.”

Daren slegnu ramenima. ,,Da se vratimo na Hilari. Elinor ju je upoznala sa Nikom pre pet godina. Možda to nije bila ljubav na prvi pogled, ali je definitivno bio slučaj zadovoljstva na prvi pogled. Oboje su želeli ono što je dmga strana nudila. Nik je bio stasao za ženidbu, a Hilari je izgledala kao idealna žena za njega.” „Znam.” Fila nabra nos. „Dobro porodično poreklo, dobar izgled, gomila starog novca. Savršena kombinacija. Šteta što ga nikada nije zavolela.” ,,0n je mislio da jeste. Ili je bar mislio da su postojali svi uslovi za ljubav. U protivnom ne verujem da bi je ikada oženio. Odrastao je u porodici okružen s ljubavlju i mislim da je sasvim opravdano očekivao isti odnos sa svojom ženom.

Meñutim, u jednoj stvari nisi u pravu. Hilari u brak nije donela gomilu starog novca.” m, „Nije?”

Daren odmahnu glavom. „Imala je porodično poreklo, to stoji. Izgled takoñe, ali to je sve što joj je preostalo. Dolazi iz stare porodice koja je generacijama unazad živela od osiguranja. Nažalost, u proteklih četrdeset godina nikako nisu uspevali da izrode nekog dovoljno snalažljivog ko će obezbediti značajniji priliv novca u porodičnu riznicu. Napravili su klasičnu grešku rasipanja sopstvenog kapitala. U vreme kada se Hilari udala za Nika bili su na ivici bankrotstva.”

Fila se saplete o komadić drveta koje je izbacilo more. ,,Da li je Nik to znao?” „Naravno da jeste. Nije toliko glup. Bar ne kada je novac u pitanju.” „Misliš li da ga je bolelo što se udala za njega zbog novca?”

„Nik po prirodi voli da rizikuje. Mislim da je jednostavno odlučio da ifreuzme još jedan rizik. Uostalom, sve je izgledao dobro i Hilari je svakako delovala zaljubljeno.” „Atvoja majka je maksimalno provodadžisala?” „Da. Nakon Norine smrti se osećala donekle dužnom da Niku nañe odgovarajuću nevestu. Zavolela je Hilari, budući da su se njena i Hilarina porodica generacijama družile.”

Fila izvi obrve. „Onda je sigumo znala da je Hilarina porodica bila na ivici finansijske propasti.” „Najverovatnije. Ali potpuno je razumela njihovu situaciju. U tomem je videla ništa loše. Sta misliš zašto se udala za mog oca?”

Daren se osmehnu, ali samo nakratko. „Bojim se da je tako. Narodskim jezikom, bio je to brak iz koristi. Njena porodica pripada južnjačkoj aristokratiji.

Krvne veze dosežu čak do ere kolonijalizma.” „Ali su vremenom ostali bez para?”

Daren klimnu glavom. „Imali su dovoljno da se razmeću svojim izgledom, ali su u suštini bili duboko u dugovima kada je Burk Kastlton krenuo na istok u potrazi za pravom damom koju će učiniti svojom ženom.” f, „Sirota Elinor!” „Znala je u šta se upušta. Od nje se to i očekivalo. Možda nije imala! novac, ali je zato imala jak osećaj porodične časti. Ko zna? Možda je u početku zaista volela mog oca. Bog zna da je bio miljenik žena.” „Skoro četrdeset godina je tolerisalabrak sa čovekom kojeg je očigledno smatrala nižim od sebe?” „Svojski se trudila da ga podigne na svoj nivo. Kao i ostatak njegove porodice. Provela je godine i godine glancajući porodični imidž. Mislim da je to njeno životno dostignuće.” „Drugim rečima, ispunila je svoju stranu pogodbe. Unela je malo stila u porodice Kastlton i Lajtfut.” Fila napravi grimasu. „I tako to ide u životu bogatih i slavnih.” „Ne tako bogatih i svakako ne toliko slavnih”, ispravi je Daren. „Ne ponašaj se tako snishodljivo.” „Nemoj samo ti da mi deliš lekcije. Osećam se dovoljno loše zbog načina na koji sam jutros razgovarala sa tvojom majkom.”

Darenov izraz lica se naglo smrknu. „Sta si joj rekla?”

„Optužila je Krisi da joj je zadala bol i patnju. Skrenula sam joj pažnju da bi za to trebalo da optuži prvenstveno svog muža Burka. On je taj koji je napravio izlet pre mnogo godina i napumpao Krisinu majku. Rekla sam joj i da to, po svoj prilici, nije učinio samo jednom već mnogo puta.” „Rekla si to mojoj majci?” Darenov glas bio je sablasno tih. „Bojim se da jesam.” „Onda si stvamo prava mala kučka, zar ne?”

TRINAESTO POGLAVLJE Prava mala kučka.

Baš kao Krisi.

Ove reči su odzvanjale u Filinoj glavi dok je te večeri seckala salatu. Naterali su je da se oseća isceñeno i deprimirano.

Fila odnese tanjir do kuhinjskog stola i sede da večera. Shvatila je da je opet izgubila apetit. Zaista joj se nije jela salata. Zapravo, ništa joj se nije jelo.

Sa pučine se spremala još jedna oluja. Ogromne kišne kapi već su tukle po prozorskim staklima praveći zvuke slične hicima iz malokalibarskog oružja.

Postala je ekspert za tu vrstu zvuka.

Umesto da ostvari neki od svojih ciljeva na obali, uspela je samo da se uvali u još veću nevolju, zaključi Fila pokušavajući razumno da se suoči sa situacijom u kojoj se nalazila.

Krisi je bila mrtva. Tu više nije mogla ništa da učini. Više nije bilo pitanja koja bi postavila. Znala je to od samog početka. Bilo je krajne vreme da vrati akcije svom prvobitnom vlasniku i jednom za svagda završi s tim.

Cudno kako su stvari tog dana, nakon razgovora sa Elinor, najednom postale tako bolno jasne. Nije bilo svrhe da kažnjava porodice Kastlton i Lajtfut. Lepo su odradili svoj deo posla kažnjavajući sami sebe dugi niz godina.

Povrh svega, ispala je prava budala što se toliko zadržala igrajući se opasnih igara sa Nikom Lajtfutom. Više nije mogla sebe da zavarava. Nik ju je iskorišćavao. Znala je to; svi su to znali. Fila ga zbog toga nije krivila. Uostalom, iskorišćavala je i ona njega, ali je najednom bila tako umoma od svega.

Znala je da je dozvolila Niku da je ubedi da doñe u Port Klakston zato što u tom periodu nije imala ideju šta da radi sa samom sobom. Bilo joj je potrebno da se

fokusira na svoje sagorele emocije. Trebalo joj je nešto što će je oživeti.

Upetljavanje u probleme sa K&L akcijama nije se pokazalo kao delotvomo. Mogla je da se pretvara kako je na neki način osvetila Krisi, meñutim, što je više tonula u živi pesak emotivne vrteške izmeñu porodica, osećala je sve manju osvetoljubivost.

Bilo je krajnje vreme da prekine ovu lakrdiju i ode. Odluku je donela gledajući kako napolju divlja oluja. Već ujutm će vratiti akcije Darenu, a onda će se spakovati i otputovati u Sijetl.

Sijetl je izgledao kao dobro mesto za traženje posla, a Fila je imala život koji je opet morala da sastavi. Bilo je krajnje vreme da se ponovo pozabavi sobom i posveti svom zanimanju.

Nikov porše se zaustavio ispred bungalova baš u trenutku kada je Fila naterala sebe na nekoliko zalogaja salate. Zvuk moćne mašine ju je prilično iznenadio.

Večeras ga nije očekivala. Sačekala je da uñe u kuću, a zatim polako ustala da ga pozdravi kada se pojavio na vratima. „Mislila sam da se vraćaš tek sutra”, tiho reče Fila kada je spustio svoj prtljag na pod.

Nik potraži njene oči. „Završio sam poslove i odlučio da se vratim ranije.”

Potom zaćuta, radoznalo je posmatrajući. „Čini mi se da nešto nije u redu?” „Šta to?” „Zar ne bi trebalo da mi potrčiš u zagrljaj? Skočiš na mene? Pocepaš mi odeću?” „Zar bi trebalo?” „Jao, Bože. Sta se desilo?” on energično upita, skidajući jaknu i bacajući se na prvu stolicu. „Ništa naročito. Odlučila sam da sutra otputujem, Nik.” Nije se ni pomerio, samo mu se pogled naglo smračio. „Zaista?Sta ćeš da uradiš sa akcijama?”

Fila odvrati pogled od njega i zaputi se ka kuhinji. „Prvo i najvažnije pitanje je, naravno, šta ću da uradim sa akcijama. Pa, svi možete da prestanete da se grizete. Odlučila sam da ih vratim Darenu. Pripadaju njemu ” f „Proteklih nekoliko dana si tvrdila da su te akcije Krisino nasledstfrf, podseti je Nik, prateći je u stopu. „Krisi je mrtva.” ,,To nije ništa novo. Mrtva je već tri meseca.”

„Verujem da sam se konačno pomirila sa tom činjenicom.” Fila sede za sto i uze svoju viljušku. „Bilo je teško, znaš. Mislim da sam se bojala da je pustim.

Ponekad mi se činilo da je ona sve što imam. Nisam mogla ni da zamislim život bez nje.”

Nik otvori kredenac i iz njega izvadi flašu viskija. „Hoćeš li da mi ispričaš šta se dogañalo dok nisam bio tu?” „Ništa naročito, zaista. Jutros sam imala naporan razgovor sa Elinor posle kojeg sam se osećala kao najveće belosvetsko ñubre. Pojela sam se. To me je nateralo da se preispitam i donesem neke odluke.” „Sta si joj rekla? Ili je možda ona tebi nešto rekla?” upita Nik, sipajući sebi viski. Njegov pogled je najednom bio tako dalek i hladan. „Rekla sam joj neke ružne stvari. Posle toga sam se osećala kao da sam šutnula psa koji već leži na zemlji. Očigledno je godinama radila na popravljanju imidža porodičnog jedinstva. Bilo je okrutno s moje strane što sam ga tako nesmotreno razbila.” „Šta si joj tačno rekla?” „Podsetila sam je da je njen muž uzrok njenih životnih problema, a ne Krisi.” „Logičan zaključak.” „Ali zaključak koji Elinor nije htela da prihvati. Nije htela da prizna da je neko u porodici, konkretno njen muž, bio izvor problema. Htela je da okrivi nekog sa strane. Porodica je morala da ostane neokaljana po svaku cenu.” „Ali rekla si joj istinu.” „Potpuno beskorisna vežba u terapiji realnosti. Ona je nikada neće prihvatiti, a i zašto bi? Izgradila je svoj život u okviru porodica. Imidž [Kastltonovih i Lajtfutovih je važniji od svega ostalog. Odakle mi pravo da Ikvarim njen mali svet?” „Mislio sam da želiš da osvetiš Krisi Masters. Da predstaviš njene inte-r ese u porodici. Sta se dogodilo sa onom pričom da porodice snose moralnu odgovomost za njenu smrt?” „Danas sam shvatila da sam umoma od igre isterivanja pravde. Krisi je mrtva i za to niko nije odgovoran, pa čak ni Krisi. Bila je žrtva kosmičke tesreće.

Univerzum je pun toga.” ,,Ne znam kako da prihvatim to što se Filadelfija Foks pretvorila u egzistencijalistu. Više mi se sviñala ona paranoična zagovomica teorije zavere.”

Fila ga iznenañeno pogleda. „Drago mi je da te sve ovo još uvek zabavlja. Zaista uživaš da igraš svoje male igre, zar ne Nik? I treba. Veoma si dobar u njima.”

Nik je namršteno pogleda, vrteći čašu viskija u mci. „Stvamo si gadntraspoložena, je l’ da?” „Hteo si da pričaš o zaverama? U redu, pričaćemo o zaverama. Za po; četak mi ispričaj kakav je bio put u Santa Barbam?”

Nik na trenutak sklopi oči i uze gutljaj viskija. „Dakle ti si me tražila, je li tako? Marta kaže da je zvao ženski glas koji se nije predstavio. Prvo sam pomislio da je u pitanju Hilari.” „Možda smo obe zvale”, ljutito prasnu Fila. „Niste. Marta je rekla da me je tražila samo jedna žena i to po imenu. Mogle ste biti ili ti ili Hilari.” „Zašto si uopšte zvao firmu u Santa Barbari i proveravao ko te tražio? Brinuo si da će neko posumnjati da si slagao u vezi svog lažnog poslovnog puta, a?” „To je samo jedan od rizika. Zvao sam iz čiste radoznalosti. Kako si posumnjala?” „Ne verujem ni Kastltonima ni Lajtfutima ništa više nego što oni veruju meni”, odgovori Fila. ,,E, to je ona prava Filadelfija.” „Drago mi je što ti je sve ovo tako prokleto smešno.” „Otputovao sam u Sijetl, a ne u Santa Barbaru.” „Je li?” „Ljutiš se?” ispipavao je. ,,Ne naročito. Više ne. Firma je tvoja.” „Naravno da jeste.” Nik spusti čašu na radnu površinu. Staklo zvecnuo keramičke pločice. „Nameravam da je povratim u avgustu.”

Fila polako klimnu glavom, poigravajući se sa zelenom salatom u tanjiru. „Svi znaju da nešto spremaš. Ljudi me stalno upozoravaju na to da me iskorišćavaš.”

Nik se nasloni na kredenac, streljajući je pogledom. Oči su mu neobično svetlucale iza naočara. „Šta ti misliš?” „U pravu su. Iskorišćavaš me.” „Više nego što ti iskorišćavaš mene, Fila? Cini mi se da si uživala sa mnom u krevetu.” „Jao, jesam. Ali s tim je završeno. Umoma sam i vreme je da se vratim kući.”

„Kojoj kući? U Holovej?”

Fila brzo odmahnu glavom. ,,Ne tamo. Negde drugde. Možda se odse lim u Sijetl.”

Nik klimnu glavom. „Imam prazan stan u kojem možeš da živiš dok ne pronañeš posao. U neboderu blizu tržnog centra. Svideće ti se.”

Bila je poražena. „Zašto bi želeo da mi činiš usluge? Rekla sam ti da ću akcije vratiti Darenu. Ne moraš da me isplaćuješ što ih vraćam porodicama.” ,,Ne pokušavam da te isplatim. Nudim ti mito da ih ne vratiš njima pre godišnjeg sastanka u avgustu.” „Zašto da ne?” „Zato što su potrebne meni”, tiho odgovori Nik. ,,A više od njih si mi potrebna ti.”

Grudi joj ispuni neobična toplina. Konačno je bila zadovoljna onim što čuje, ali se svojski trudila da mu to ne pokaže. „Kako to?” „Hoću da drugi misle da ćeš me podržati na godišnjem sastanku. Hoću da misle da veruješ u mene.”p iA> tako”, tiho izusti Fila, gušeći svim silama emocije baš kao što je maločas gušila prvobitnu nadu. „Ali nešto mi nije sasvim jasno.

Zašto hoćeš da porodice misle da te podržavam?” „Zato što jedino tada postoji istinska šansa da jedan od vlasnika najvećeg broja akcija odluči da se prikloni nama.” „A ako i taj neko odluči da te podrži?”

Nik se polako osmehnu. „Onda ću se ponovo vratiti na svoje radno mesto.” t „Drugim rečima, opet ćeš imati kontrolu nad kompanijom Kastlton & Lajtfut?” „Tako je. To je scenario”, uzvrati Nik, dolivajući viski u svoju čašu. Fila oseti kako je hvata čudna jeza. Kiša je pljuštala, dobujući po starim prozorima. „Zašto misliš da će moja podrška sa Krisinim akcijama ohrabriti nekog od ostalih da učine isto?” „Zato što ti, draga moja, važiš za dobru vešticu. Svojom pojavom užasno iritiraš porodice, ali neki članovi počinju da misle kako imaš i nekoliko dobrih osobina.” „Kao što su?” „Kao što su primitivni, pomalo naivni oblici iskrenosti i odgovomosti.” „Iako vemju da imam levičarske, antiestablišmentske tendencije?” „Da. Zbog tebe počinju da menjaju mišljenje o meni, Fila. Doduše, pisam to planirao, ali

mislim da će sve ispasti kako treba. Svi počinju da se pitaju da li sam isti čovek koji sam bio pre tri godine. Ukoliko uspeš da im uliješ dovoljno sumnje u to, nadam se da će se sve završiti kao tvoja lekcija o ñubrivu za večerom. Uspećemo.” „Odnosno, ti ćeš uspeti.” „Tako je.” „A ko je u ovoj priči zla veštica?” „Možeš jednom da pogañaš.” „Hilari?” „Tačno.”

Fila odmahnu glavom. „Bojim se da mi se ništa od toga ne sviña. Umoma sam od iskorišćavanja.” „Nemaš puno izbora”, primeti Nik, otkrivajući ponovo svoju čeličnu volju. „Nemaš nikakvog izbora od onog dana kada si nasledila akcije.” „Rekla sam ti da sam izašla iz osvetničke faze. Ako pokušavaš da napakostiš Hilari zato što je svakog od njih uspela da ubedi kako si je pre tri godine napumpao i tako tmdnu ostavio, onda to možeš da izvedeš i bez moje pomoći. Ti si veliki dečko. Hoću da nastavim sa svojim životom.” Fila spusti pogled na svoju salatu. Nikada neće uspeti da je pojede. Osećajući da je na ivici očaja, ona ustade od stola noseći u mci tanjir.

Nik je uhvati za mku baš u trenutku kada se spremala da prospe svoju nedovršenu večem u sudopem. Oči su mu bile boje kiše koja je pljuštala napolju. „Mislim da moramo još malo da porazgovaramo.” „Ne. Već sam odlučila. Odlazim sutra.” „Hoću da me podržiš ili bar da odglumiš da me podržavaš na godišnjem sastanku.” „Zašto bih? Sta ću imati od toga?” prasnu Fila, ne uspevajući više da kontroliše svoj bes.

Nik je dugo posmatrao, dobijajući na vremenu. „Šta bi ti htela?”

Ona teško uzdahnu. „Ništa. Ne mogu da smislim ništa što bih želela od Lajfutovih. Znači ništa oñ dogovora.” „Fila, treba mi tvoja pomoć.” „Sumnjam.” „Veruj mi, sve zavisi od tebe. Stvari su u vrlo delikatnoj fazi. Ukoliko me sada izneveriš, sve bi moglo da pretegne u Hilarinu korist.”

„Do ñavola! Nemam namem da ti pomažem u razračunavanju sa bivšom ženom.” „Gospode. Misliš da ovo radim samo da bih se njoj osvetio?” ,,Ne vidim dmgi razlog.” „Hoću da spasim Kastlton & Lajtfut, budalice. Kako ne vidiš da to radim za porodice, svidelo se to njima ili ne. Moji lični problemi sa Hilari nemaju nikakve veze s tim.”

Fila pokuša da istrgne mku iz njegovog gvozdenog stiska. „Pusti me.

Posle kraćeg oklevanja Nik joj pusti po volji, a zatim se nasloni na radnu površinu, skrštajući ruke na gmdima. „Molim te, pomozi mi.” !

Fila priñe prozoru. ,,Od čega to hoćeš da spasiš kompaniju Kastlton & Lajtfut?” „Pre nego što ti ispričam celu priču hoću da mi obećaš da nikome nećeš reći ni reč.” „Ako nešto preti kompaniji zašto da to ne znaju?” „Zato što bi u ovom trenutku Hilari još uvek mogla da sakrije svoje tragove i izvuče se sa svojim gnusnim planom.”

Fila je oklevala, znajući koliko je besramno s njegove strane ovo što od nje traži, ali zaista nije imala kud. Osećala je kako posustaje. „U redu, pričaj,” „Daješ svoju časnu reč da ćeš ćutati do godišnjeg sastanka u avgu-s tu?” ,,Da” „Dobro, reći ću ti suštinu. Pre šest meseci čuo sam trač o tome kako je kompanija Kastlton & Lajtfut uvučena u neke tajne pregovore. U početku je bilo teško otkriti o čemu se radi. Sve što sam znao bili su delići priče koje sam kupio tu i tamo. Morao sam da budem oprezan kod proveravanja tračeva. Nisam hteo da Hilari na bilo koji način sazna da nešto smeram.” i „Šta si saznao?” ,,Uz pomoć par prijatelja koji su bili u poziciji da provere priču, otkrio sam da se Hilari sprema da proda deo kompanije Kastlton & Lajtfut nekom strancu po imenu Aleks Trejnor.” „Ko je Aleks Trejnor?”

Skorojević iz Silikonske doline. U proteklih nekoliko godina mu lepo ide u Kalifomiji. Kupuje visokotehnološke firme, isisava im dušu, a onda ih prodaje kao obične olupine.” „Zašto bi Hilari htela da proda deo kompanije koju sama kontroliše? Nema smisla.”

Nik odmahnu rukom. „Ne znam. Hiljadu puta sam sebi postavio to pitanje.

Možda ju je Trejnor ubedio da će kompaniju napraviti većom i jačom nego što jeste. A možda ona ima nešto dmgo na umu. Sve što znam je da rplanira da to izvede posle godišnjeg sastanka u avgustu.” „Ostali neće podržati njenu namem da proda akcije nekom strancu. Gospode Bože, Nik, to je poslednja stvar koju bi učinili. Najbolji dokaz je bgroman tmd koji ulažu da povrate Krisine akcije.” „Ostali neće ni znati šta se dogaña dok stvar ne bude gotova. Hilari nije glupa. Ništa im neće nagovestiti dok ne proda deo akcija. Najvažnije joj je da sve ispadne kao što je planirala, dakle, da svi glasaju za povećavanje njene moći.” „Zašto bi se složili da joj daju još moći?” „Svi u odboru imju svoje razloge. Moj otac je dovoljno nezainteresovan da bi se tome posvećivao. Radije igra golf. Daren želi još veću slobodu kako bi uplivao u političke vode. Radije će prepustiti nekom drugom da upravlja kompanijom dok god zauzvrat dobija obećanje za finansijsku pomoć njegove kampanje. Viki redovno glasa onako kako joj Daren kaže jer i ona želi političku budućnost za svog muža.” „A Elinor takoñe želi da njen sin postane moćan i uspešan političar i zato ga maksimalno podržava”, završi Fila. „Uostalom, ona ima potpuno poverenje u Hilari. Oseća se obaveznom da je podrži i stoga će pristati na sve što ova bude od nje tražila na godišnjem sastanku.” „Tako je.” „Ali niko od njih je ne bi podržao ukoliko sazna da planira da obešteti I kompaniju. Zašto im jednostavno ne objasnimo šta se dešava?” „Rekao sam ti, Hilari još uvek ima dovoljno vremena da sakrije svoje tragove.

Nažalost, za to nemam nikakav dokaz osim tračeva koji kruže l Kalifomijom i dosijea Trejnor koji se nalazi u njenoj kancelariji u Sije? tlu.” „Sta piše u dosijeu?” „Nažalost, ništa dovoljno drastično što bi dokazalo moju tvrdnju. Juče popodne sam ga proučio. S obzirom na informacije koje sam do sada sakupio, Hilari pregovara sa Trejnerom, ali ne mogu da dokažemi da planira da mu proda deo kompanije. Morao bih dovoljno dugo da je udaljim sa upravljačkog mesta da bih uspeo da raskrinkam dogovor sa Trejnerom. To je izvodljivo samo ako u avgustu povratim svoje staro . radno mesto.”

„Nameravaš ponovo sebe da proglasiš izvršnim direktorom. Da bi u tome uspeo, moraš da imaš većinu akcionara na svojoj strani.” „Ukapirala si.”

Fila je zurila u oluju. ,,Da li zaista vemješ da će moja podrška ubediti još jedno ili dvoje da te podrže?” „To mi je jedina prava prilika. Sve se svodi na to, Fila, da ti ubedišjoš , nekog od njih da mi ponovo vemje.” „Koga? Tvog oca?” „Možda”, reče Nik i iskapi viski iz svoje čaše. „Ili možda Darena.’H „Šta misliš o Elinor?”n „Bojim se da slepo veruje u Hilari kao u dobroćudnu kraljicu koja će ubrizgati finansijsku injekciju Darenovoj političkoj karijeri. Osim toga, Elinor ima najviše razloga da zaštiti porodičnu prošlost kao što si i 'Sama jutros otkrila. Ne bi ti verovala zato što imaš veze sa Krisi, a znaš i sama koliko je ogorčena zbog cele zbrke koja se dogodila u vezi sa Krisi Masters.” „Sta ako ne uspem nikog od njih da nagovorim da te podrže?” „Onda ću izgubiti, a Kastlton & Lajtfut će propasti.” „Preuzimaš na sebe veliki rizik.” „Proračunati rizik”, ispravi je Nik uz zagonetan osmeh. ,,To mi je specijalnost.”

Naravno da jeste. Osećajući kako ključa od besa, Fila se okrenu da se jsuoči s njim. „Kaži mi nešto, Nik. Jqsi li me prvi put potražio zato što te je Elinor zamolila da im vratiš porodične akcije ili si već tada prokljuvio način da me iskoristiš kako bi povratio kontrolu nad kompanijom?”

On slegnu ramenima. „Kada sam saznao za tebe, shvatio sam da ću iimati posla sa nepredvidivom osobom. Tada nisam bio siguran šta će ispasti od svega.

Nisam bio siguran ni šta da očekujem od tebe. Nisi bila ono što sam očekivao pa sam odlučio da improvizujem.” ,,A šta si to očekivao?” „Nekog ko će prihvatiti brzu isplatu akcija. Čim sam te upoznao, shvatio sam da ćeš biti teška za saradnju.” „Pa si mi umesto toga ponudio da se valjam u besu i frustraciji zbog Krisine smrti. A ja sam to, naravno, oberučke prihvatila.” Fila ogorčeno Sodmahnu glavom. „Prokletstvo, Nik, stvamo mrzim kada manipulišu mnome.”

„Znam. Takoñe. Ali zar ne misliš da smo sada oboje pomalo krivi što smo jedno dmgo iskorišćavali? Bila si dovoljno vešta da iskoristiš ono što sam ti ponudio.” „Ne pokušavaj da mi nabijaš osećaj krivice. Osećam se dovoljno glupo.

Dovoljno loše.” „Zašto bi se osećala glupo?” upita on, stisnuvši usne. „Dobila si štos i htela.” „Priliku da namučim Kastltone i Lajtfute zbog načina na koji su tretirali Krisi? Mora da se šališ. Već su dovoljno namučeni svojim svakodnevnim životom.

Nije potrebno da dolivam ulje na vatm.” „Pre nekoliko dana nisi bila toliko siguma u to. Ako ti je sada bar malo lakše zbog svega što se dogodilo i ako si zaista u stanju da prihvatiš Krisinu smrt, onda si uspela da ispuniš svoj cilj. Sve što tražim od tebe je da mi dopustiš da ispunim svoj.”

Fila ga pogleda u oči. Bila je previše iscrpljena da bi plakala. Ne mogavši više da izdrži, ona mu okrenu leña u nameri da izañe iz kuhinje. Uspela je da stigne do vrata gde je konačnojmkla. Dugopotiskivani gnev iskulja na površinu i njena pesnica ljutito tresnu o drveni okvir vrata. ,JZašto si morao da ideš toliko daleko da spavaš sa mnom?” povika ona, munjevito se okrenuvši da ga pogleda. „Zar nisi mogao sve da izvedel u jednostavnom poslovnom maniru?”

Nik nije mrdao, ali se napetost ocrtavala na svakom milimetm njegovog tela.

Kada je progovorio, glas mu je bio neobično tih. „Rekao sam još na početku da seks nema nikakve veze s tim.” „Cista besmislica i ti to dobro znaš. Iskoristio si to što me privlačiš baš kao što želiš da iskoristiš moje akcije. Hoćeš da budem Judina koza koja će u avgustu prevesti ostale na tvoju stranu.” ,,A šta je sa mnom?” „Sta s tobom?” procedi Fila kroz zube. „Bila si dovoljno lukava da me iskoristiš u krevetu kako bi ušla u najuže porodične krugove.”

Fila na trenutak sklopi oči, boreći se sa besom koji je pretio da je uguši. „Nije tačno. Nisi u pravu.” ,,Ma nemoj?”

Fila otvori oči. Sevale su od besa. „Nisam spavala s tobom da bih ušla u porodicu.”

,,Ni ja nisam spavao s tobom da bih dobio proklete akcije.”

Fila oseti kako je hvata nesvestica. „Pretpostavljam”, polako poče ona, ,,da na kraju nijedno od nas neće smeti da vemje onom dmgom. Ni u krevetu ni bilo gde drugde.” „Zaista tako misliš?” „Apsolutno”, odbrusi Fila i otperja u dnevnu sobu. Kada je ušla unutra, zastala je nasred prostorije shvativši da ni sama ne zna kuda je krenula, Jednostavno je morala da pobegne iz kuhinje. „Fila”, tiho je pozva Nik stojeći tik iza nje, „nemoj da mi bežiš. Pomozi mi.

Molim te.” „Do ñavola, zašto bih ti pomogla?” „Rekao sam ti. Trebaš mi.” ,,Da spasiš Kastlton & Lajtfu, je 1’?.” Kroz glavu joj proleteše Viki,m ali Džordan, Rid, Daren i Elinor. „Cini mi se da biste mogli svi zajedno da se spašavate.” „Ne bez tvoje pomoći.”

Reči Telme Anderson odzvanjale su joj u ušima. Ti si roñeni borac. mbavitelj drugih. To ti je u prirodi, Fila. Telma nije bila jedina koja je razumela njene najveće slabosti, zaključi Fila. Niku nije dugo trebalo da joj ironikne u dušu. „Priznaj mi nešto, Nik. Zašto sada toliko brineš šta će se dogoditi sa porodičnom firmom, posle svega što su ti učinili?”

Hpk je pogleda, oklevajući. „Teško je to objasniti. Mogu samo da kažem da je to porodična stvar.” „Situacija je kritična i mada niko, osim Elinor, nije razgovarao s tobom čiiave tri godine, ti i dalje želiš da spasiš porodičnu firmu za dobrobit svih.” „Zvuči preterano dramatično, zar ne?” upita on i kratko se osmehu.

Možda zaista zvuči dramatično, alije tačno. Fila shvati da mu veruje. Nije to tražio od nje zato što je hteo da se osveti Hilari, pa čak i da jeste ta osveta bi bila samo nusproizvod. Njegov glavni cilj bio je spas Kastlton & Lajtfuta za dobrobit porodica. Konačno je razumela tu potrebu. Porodica je porodica. „U redu”, reče Fila. „Učiniću što je u mojoj rnoći. Samo nemoj da očekuješ čuda.” „Hvala ti, Fila.” „E, ne pretemj sa sentimentalnostima, okej? Hajde da ovo uradimo kako treba, na poslovnom nivou”, predloži ona i otvori vrata spavaće sobe. m „Fila?”

„Ne”, odlučno uzvrati ona. „Ako planiraš da prenoćiš, onda ćeš spavati na sofi. Ne želimo dodatno da komplikujemo situaciju.”

Tri sata kasnije, Nik je besno strgnuo sa sebe ćebad i skočio na noge.

Neudobne sofe bilo mu je preko glave. Bosonog je odskakutao niz hodnik i lodškrinuo vrata spavaće sobe. Filino nepomično telo, sklupčano na krevetu pod pokrivačima, jedva se naziralo u mraku.

Nik širom otvori vrata i uñe u sobu. Nije se pomerala. On priñe krevetu, polako podignu pokrivač i uvuče se pored nje.

Ne otvarajući oči, Fila se dremljivo promeškolji, našavši se odmah u njegovom naručju. Čvrsto priljubljena uz njega, jednu nogu je nesvesno p rovukla izmeñu butina. Nik začu njen tihi uzdah na svojim grudima i telom mu prostruja poznata vatra.

Fila je pogrešila kada je rekla da ne mogu jedno drugom da veruju u krevetu.

U krevetu je bila najiskrenija prema njemu, baš kao i on prema njoj. „Gade”, tiho prošaputa ona, ne pokušavajući da se odvoji od njega i vrhom jezika mu liznu bradavicu. „Još”, nežno naredi on, okrenuvši se na leña i povukavši je za so-b om.

Fila bez reči posluša, svesna da će to izazvati još jedan drhtaj njegovog tela.

Jezik joj preñe na drugu bradavicu i Nik tiho zaječa. Ruke mu kliznuše niz njena glatka leña do butina gde napipaše porub spavaćice, pomerajući je naviše. Prsti mu glatko uleteše u topli usek meñu njenim nogama gde je osetio nepogrešive male drhtaje. Na usnama mu zaigra zadovoljan osmeh. „Proklet bio. Kako mi to radiš?” Ali nije čekala odgovor.

Fila se energično zakoprca pod pokrivačem. Nik oseti kako mu zubima gricka kožu stomaka. Kada je podigao nogu, ona krenu još niže. Dodir njenih prstiju pratile su vlažne usne koje uskoro pronañoše koren njegove muškosti. Fila sklopi šaku oko čvrstog kopljišta. Bio je krut od kada je ušao u njenu sobu. „Malena”, promrmlja on. „Poljubi me. Molim te. Hoću na sebi da osetim tvoje usne.”

Fila žudno poče da puzi po njemu, ustremivši se na njegove usne. On je blago zadrža, uvlačeći joj prste u razbarušenu kosu. „Poljubi me dole”, prostenja on. „Gde ti je ruka.”

Fila zadrhta od slatke neizvesnosti i otpuza nazad, obasipajući poljupcima njegov stomak sve dok nije stigla do svog odredišta. Nik oseti njen vreli dah nad

kovrdžavim dlačicama svojih bedara. Sledećeg trenutka napeto je zadržavao vazduh iščekujući njene usne na svom pulsirajućem udu. „Tako je dobro”, uzdahnu Nik. „Đavolski dobro”, reče, prepuštajući sen jenim toplim, mekim usnama. Zudno ga je obujmila, prateći rukom nabreklu liniju njegovog glatkog penisa. Nikovo telo bilo je zategnuto kao struna. 4 „Sada”, zastenja Nik i ispruži ruku otvarajući fioku pored kreveta. Prsti mu napipaše pištolj. On ga brzo odgumu u stranu, nastavljajući da traga za plastičnim paketićem.

Fila odvoji usne, gledajući ga kako spretno navlači elastični kondom.j Potom se brzo nadvi nad njim i on je spremno zgrabi za bokove, nasañujućij e na centar obostranih zadovoljstava. Kada je počeo da prodire nju, osetio je kako ga njen uski, vreli otvor željno propušta u svoje slatke, vlažne dubine.

Konačno je bio u njoj gde je i pripadao. Duboko unutra. Nik teško kzdahnu, uživajući u slatkoj vrelini koja ga je dražila. Divlje i istovremeno utešno. Ruke su mu letele preko Filinih mekih butina, milujući oblu liniju njenog struka, bokova, leña. Fila tiho zaječa, hvatajući se za njegova ramena. Mogao je da oseti kako joj se nokti zarivaju u njegovu kožu. Osmehivao se u tami.

Pet minuta kasnije, ukočeno su drhtali u zajedničkom vrtlogu strasti, prepuštajući se neodoljivom vrhuncu telesnih zadovoljstava. Fila umomo klonu na njega. Ubrzo je zaspala u tom položaju.

Kada se Nik, nešto kasnije, promeškoljio u krevetu, nameštajući Filu udobnije na sebi. Po njenom ravnomemom disanju, zaključio je da spava. Meñutim, njen glas iznenada odjeknu kroz mračnu sobu. „Čija je bila beba?” „A?” Trebalo mu je nekoliko sekundi da se vrati u stvamost. Plutao je u moru slatke iscrpljenosti, nameravajući da utone u san.

Fila podboči glavu, gledajući ga svojim velikim, upitnim očima. ,,Hilarina beba. Cija je bila?” „Moramo li sada o tome?” „Moramo. Postojala je beba. S tim se svi slažu. Ako nije bila tvoja, onda čijaje?”

Nik protrlja koren svog nosa, osećajući da mora da bude oprezan. ^Pretpostavljam, mog oca. Verovatno je počela da ga zavodi čim je shvatila da nam se brak raspada.” ,,Ha”, nestrpljivo izusti Fila. „Nije Ridovo.”

Nik prestade da trlja nos. „Bio je dovoljno brz da je oženi.”

Fila ga zamišljeno pogleda. „Sve vreme si sumnjao da je Rid spavao sa Hilari?” „Nema smisla da sada nagañamo da li je bilo ovako ili onako. To je fprošlost.” Čekaj malo. Dovoljno je loše što Rid sumnja da si napustio sopstveno dete, ali nisam mogla ni da sanjam da ćeš zaista verovati da je tvoj otac napumpao Hilari.”

Nik je najednom bio napet. „Zar ne misliš da je to najlogičnije objašnjenje s obzirom na okolnosti?” „Zaboga, ne. Rid nikada ne bi spavao sa tvojom ženom. Ni po koju cenu dok god ste zvanično u braku. Osim toga, Elinor kaže da Hilari tvrdi da si je silovao.” ,,Ma znam.” „Rid nikada ne bi nasrnuo na ženu, baš kao ni ti.” „Naravno, ali Hilari je prilično sklona laganju i obmanjivanju Elinor.” „Moguće, ali još uvek ne vidim zašto bi se Rid u bilo kom pogledu osećao krivim. Samo je uskočio da spase situaciju zato što je verovao da mu je dužnost da popravi ono što si ti zabrljao. Kaži mi iskreno, Nik, kako si mogao da budeš tako glup i misliš da je tvoj otac spavao sa tvojom ženom?” Nik se ljutito obrecnu. „Za ime boga, oženio se njom. Dan nakon na šeg razvoda. Šta je trebalo da mislim?” „Njih dvoje su neviñeni kreteni. U nekim stvarima su tako dovitljivi, a u drugim glupi kao noć.” Fila sede na krevet i savi noge do brade kako bi mogla da ih obrgli rukama. Ovu zagonetku je morala da reši. „Hajde da razmislimo o ovome.” „Zašto da se mučimo?” „Zato što verujem da bi moglo da bude važno.” ,,To je daleko iza mene, Fila.”

Ona odlučno odmahnu glavom. „Nisam baš siguma u to.” „Prokletstvo. Prošle su tri godine.” ,,I dalje utiče na porodice.” ,,Ne tražim od tebe da se dmžiš s njima do avgusta i glumiš socijalnu radnicu.

Ovo nije poremećena porodična situacija koja zahteva tvoju profisionalnu angažovanost. Samo slušaj mene, okej? Držimo se poslovne sfere.; Ne ulazimo u detalje.”

Fila je ćutala, ali Nik je mogao skoro da čuje okretanje točkića u njenom mozgu. Njena mašina je ponovo radila u punoj brzini i morao je da prizna da je

zbog toga osećao olakšanje. Prilično ga je zabrinulo stanje u kojem ju je zatekao ranije te večeri. Izgledala je kao da je digla ruke od svih, uključujući i njega.

Nik je pusti da razmišlja još nekoliko minuta, meñutim, kada ni posle toga nije nameravala da legne pored njega u krevet, on nestrpljivo prasnu-u ,,U redu, možda je Hilari zatmdnela sa totalnim strancem. Sa čovekom s kojim je bila u tajnoj ljubavnoj vezi.” ,JVLalo verovatno.” „Zašto? U mene svakako nije bila zaljubljena. Mogla je lako da se upusti u vezu, zatrudni i udesi vreme da iskoristi tmdnoću u svoju korist.” „Bojim se da se nije tako desilo. Elinor tvrdi da je videla Hilari onog jutra kada je saznala da je tmdna. Bila je veoma uzmjana. To nije držanje zrele, sofisticirane žene koja se tek tako upustila u tajnu vezu i slučajno zatrudnela. U takvoj situaciji, žena bi se sigumo pobrinula da neopaženo reši svoj problem.” „Zato što je to glasno izgovorila? Fila, rekao sam ti da je Hilari itekako sposobna da laže.” „Verujem ti, ali mislim da Elinor mene jutros nije lagala. Iskreno vemje da je Hilari zlostavljana. Oseća potrebu da je zaštiti. Pitam se zašto?” „Već sam ti rekao, Elinor hoće da Hilari bude na čelu kako bi se pokrenula Darenova politička karijera. Sasvim je normalno što želi da je zaštiti. Sad prestani da tražiš odgovore na stara pitanja i spavaj.” „Prestani da mi govoriš šta da radim. Znaš da nisam dobra u slušanju nareñenja.” „Tačno. Srećom, postoje i dmge stvari u kojima si veoma dobra pa ću te zadržati blizu sebe.”

Fila ga zaprepašćeno pogleda. Oči su joj bile tako velike u mraku, kao oči male mudre lisice, pomisli Nik. Uprkos tami bio je siguran da je njen pogled opet bio pun energije.b „Onoliko dugo koliko ti je potrebno da shvatiš da je naš odnos sada striktno poslovni”, dopuni ga Fila.t i Nik preñe palcem niz njenu kičmu. „Srce, koga ti to pokušavaš da zavaraš?”

ČETRNAESTO POGLAVLJE Filu je sledećeg jutra probudilo kucanje na vratima bungalova. Polako je otvorila oči, osećajući kako je nešto teško pritiska za krevet. Instiktivno je sasula

bujicu psovki, pokušavajući da odgume teret u stranu. Ni makac. Prsti joj napipaše golu kožu, kožu sa jakim dlačicama — kožu muškarca. Sledećeg trenutka bila je potpuno budna, boreći se divljački sa muškim telom na sebi. Fila. Fila, smiri se. Sačekaj. To sam ja. Polako, malena.” „Silazi s mene”, prošišta ona kroz zube, udarajući pesnicama o Nikovo rame. „Silazim, silazim. Izvini. Verovatno sam se pomerio u snu.” Nik se otkotrlja u stranu, otpetljavajući noge od njenih. Ležao je polusklupčan na boku, s jednom butinom na njenom stomaku i jednom mkom i ramenom na njenim gmdima.

Fila zadihano sede na krevet, sklanjajući kosu sa očiju. „Jesi li dobro?” nežno upita Nik. „Neko je na vratima.” ,,Ja ću.” Nik skloni pokrivač sa sebe i ustade, zabrinuto gledajući u Filu. „Sigumo si dobro?”

Ona više puta klimnu glavom, ne gledajući ga. „Da, da. Dobro sam. Samo sam se uspaničila, to je sve. Znaš da ne podnosim muškarca ia sebi.” „Bilo je slučajno, srce.” „Znam, znam. Idi vidi ko kuca, molim te”, reče, pokazujući mu rukom da izañe iz sobe.

Nik navuče svoje farmerke i nevoljno izañe iz spavaće sobe. Ostavii sama, Fila duboko uzdahnu nekoliko puta ne bi li se pribrala. Ovoga puta nije bilo toliko loše, s obzirom na okolnosti. Panika je kraće trajala i već je počela da bledi.

Nik je nikada ne bi povredio. Samo je nesvesno probudio neke njene stare strahove.

Iz susedne sobe se začu glas Rida Lajtfuta. Fila skoči s kreveta i brzo poče da se oblači. Kada je otvorila vrata i ušla u hodnik osećala se skoro potpuno smireno. „Dobro jutro, Fila. Vedra i raspoložena od ranog jutra, a? Tako treba”, veselo je pozdravi Rid kada ju je ugledao u hodniku. „Baš kažem Niku da bismo mogli danas malo da pikamo golf. Sta ti kažeš?”

Fila trepnu, skrećući pogled ka Niku koji je bosonog stajao na ulaznim vratima. Izraz lica bio mu je zaverenički ozbiljan što joj je bio dovoljan znak da je opet nešto kuvao u glavi.

Fila zevnu. „Mislim da danas nisam za golf, Ride. Zašto ne povedete Nika?”

Zavlada neobičan tajac dok su obojica razmatrali njen predlog. Rid pročisti grlo. „Malo je iznenada. Verovatno imaš mnogo obaveza, Nik.” „Da. Uostalom, nisam poneo svoju opremu za golf. Dugo nisam igrao”, uzvrati Nik.

Fila suzi pogled. „Ne budi smešan. Za tebe ništa nije toliko iznenada, Nik, koliko je onomad moglo da bude za mene. Ionako jutros nemaš ništa naročito u planu, a uvek možeš da iznajmiš opremu u golf klubu. Verujem da ste vi Lajtfuti počasni članovi tako da ćeš dobiti samo vrhunsku opremu, ne brini.” „Na terenima je jutros sigumo gužva”, neubedljivo reče Rid. „Možda je bolje da odemo neki dmgi put.”

Fila ih smrknuto pogleda. ,,Šta vam je, obojici? Krećite iz ovih stopa. Nisam navikla na ovoliko muškaraca u svojoj dnevnoj sobi pa još ovako rano. To me pomalo nervira.”

Rid nakrivi glavu, možda previše naglo. „Kako ti kažeš, Nik. Igra li ti se?”j č „Razbićeš me, siguran sam.”

Rid se nestašno naceri. „Nego šta ću. Naročito ako si ispao iz štosa.” jt „Nisam baš toliko zarñao. Ako hoćeš, možemo i da uložimo neku kintu, čisto da bude zanimljivije, a?”

Rid uzdahnu. „Ovo mi liči na uzimanje slatkiša od deteta.”<„Videćemo. Čekaj samo da obujem patike. Odmah ću.” Nik se zaputi hodnikom u spavaću sobu.

Kada su ostali sami, Rid pogleda u Filu izvijenih obrva. „Siguma si da nećeš sa nama?” „Sto posto. Hoću ljudski da domčkujem. Kafa i krofna mi nisu dovoljif Pre golfa možemo da svratimo u klupski restoran i pojedemo nešto Ikonkretno.” ,,Ha. Hoćete da me izmamite iz kuće obećavajući mi prženu slaninu sa jajima da biste mi posle toga rekli kako nemate vremena za jelo jer previše ljudi čeka u redu za golf terene. Onda biste me isterali na poljanu i naterali da šetef kam od rupe do rupe, a ima ih osamnaest, dok mi krče creva. Neka, hvala.”

Rid raspoloženo pogleda po sobi. „Zašto si naterala Nika da poñe sa mnom?” „Mislim da je vreme da se vas dvojica ponovo upoznate. Negde usput ste zaboravili nekoliko važnih stvari koje se tiču obojice.” „Kao na primer?” „Otkrijte sami. Dovoljno ste pametni. Niste genijalci, bez uvrede, ali definitivno ste iznad proseka muške populacije u ovoj zemlji. Da ne pričam šta sve možete da otkrijete samo kada biste pokušali.” Fila stegnu pojas svog ljubičastog bade-mantila.

Utom se pojavi Nik sa vindjaknom prebačenom preko ramena i priñe Fili, spuštajući joj sočan poljubac na usne. „Ne zaboravi naš dogovor, okej?”

Fila ga prostreli pogledom. „Hajde, odlazi.” ,,Je li svakog jutra ovako džangrizava?” upita Rid svog sina, prateći ga ka vratima. „Nije. Ponekad je još gora. Ne brini, radim na tom problemu”, nasmeja se Nik pre nego što je za njima zatvorio vrata.

Fila zakoluta očima i uñe u kuhinji da pristavi kafu. Nakon toga se zaputi u spavaću sobu u želji da se prepusti blagodetima rituala jutamjeg tuširanja.

Na pola puta joj pažnju privukoše odškrinuta vrata od plakara. Kada ih je otvorila, mogla je da vidi da je Nik skupio posteljinu koju mu je dala za sofu i ubacio je unutra. Verovatno je to učinio u žurbi, ne mareći što nije pravilno zatvorio vrata.

Već dmgi put je bio prinuñen da pred svojim ocem sakriva činjenicu da je spavao na sofi. U pitanju nije bilo ništa dmgo do čist muški ego, zaključi Fila.

Nikako nije mogla da shvati zašto mu muški ponos nije dozvoljavao da neko posumnja da je noć proveo u dnevnoj sobi. Delovao je tako pribrano i samouvereno; tako siguran u sebe na svim dmgim poljima.

Pade joj na pamet da je brak sa Hilari možda bio preveliki krst za muškarca kao što je Nik. S takvim mislima, Fila otvori plakar i poče da slaže ćebad, čaršave i Nikovu odeću, zgužvanu i nabacanu bez ikakvog reda.

Nešto zašuška u džepu košulje koju je nosio prethodne noći kada je doputovao. Fila gvirnu unutra i vide parče papira presavijeno više puta.

Pokušavala je da natera sebe da se uzdrži od njuškanja, ali instinkti su joj govorili da izvadi papir iz njegovog džepa i pročita njegov sadržaj. Otvorivši ga, pažljivo i polako, Fila shvati da je u pitanju faks novinskog ičlanka sa datumom starim dva i po meseca.

HOLOVEJ: U Holoveju je danas osuñen čovek zbog posedovanja narkotika i fizičkog maltretiranja socijalne radnice nekoliko meseci ranije.

Ilaja Džošua Spalding je osuñen na kaznu od osamnaest meseci zatvora.

Fizički napad se dogodio na parkingu lokalnog restorana Holovej Gril. Prema svedočenjima na suñenju, Spalding je pristao da se susretne sa Filadelfijom Foks, socijalnom radnicom, u dotičnom restoranu gde je trebalo da porazgovaraju o hraniteljskom domu kojim upravljaju on i njegova supruga, Rut.

Spalding i Foksova stigli su na parking skoro istovremeno. Nakon fcaće verbalne svañe, Spalding je fizički nasmuo na socijalnu radnicu, poftušavši da je uvuče u svoj kombi. Foksova je pmžala otpor nakon čega je Spalding posegnuo za pištoljem koji se nalazio u njegovom kombiju. Pretio joj je njim u trenutku kada je stigla policija na lice mesta.

Nakon pretresa, u toku hapšenja, kod Spaldinga je pronañena veća koSčina heroina. Spalding je priznao krivicu za pokušaj maltretiranja.

Njegova supmga je na suñenju izjavila da njen muž nikada nije uživao drogu.

Deca koja su se nalazila pod pokroviteljstvom porodice Spalding rasporeñena su u dmge domove.

Filini prsti su drhtali dok je savijala papir i vraćala na mesto gde ga je mašla.

Nik je kopao po njenoj prošlosti. Grozničavo se pitala šta je to tražio ili, još gore, na šta je sumnjao.

Nije mogao da sazna ništa više od onog što je pisalo u štampi, reče ona sebi.

Nije bilo razloga da misli kako postoji nešto više priče.

Fila se spusti na meki naslon sofe, pokušavajući da razmišlja logički.

Apsolutno nije imala razloga za brigu. I ranije se raspitivao o Ilaji Spaldingu.

Imalo je smisla. Uostalom, znao je da se istinski plašila tog čoveka i stoga se pobrinuo da sazna što više o njemu kako bi je zaštitio u slučaju da se Spalding opet pojavi u njenom životu.

To je bilo sve, zaključi ona. Nik je samo zadovoljavao svoju radoznalost.

Obećao je svom ocu da će proveriti priču i zato je nabavio kopiju izveštaja iz lokalnih novina.

Fila zaključi da već ima dovoljno briga da bi sada paranoisala i oko ovoga. „Izgleda da mi duguješ pivo, Nik, da ne spominjem deset dolara.,, Rid Lajtfut se zadovoljno smeškao aok je travnatim golf terenom koračaij prema zgradi kluba. „Najlakši i najslañi novac u životu. Kad si beše zadnji put igrao golf?” „Pre šest meseci. Igrao sam sa klijentom.” „Potukao si ga?” „Naravno. Ali nije bio ni približno dobar kao ti. Uostalom, u poslednje vreme stalno vežbaš.”

Ridu nestade osmeh s lica. „Istina.” „Hajde, kupiću ti pivo.” ,,Ne zaboravi i dug.”

Pronašli su dva prazna mesta na terasi klupskog restorana. Nik se zavali u stolicu, podignu jednu nogu na koleno i uze veliki gutljaj piva iz flaše.

Rid je takoñe pio direktno iz limenke. Okrepivši se, on pogleda u svog sina i reče: „Dobro je da Elinor nije na vidiku. Pogledaj nas. Izgledamo kao dva lučka radnika posle celodnevnog fizikalisanja. Po njoj je pivo piće za niže klase.” „Elinor je uvek imala problem sa klasama.” „Nora je uvek govorila da je to zato što se Elinor potajno kajala što se udala za čoveka nižeg od sebe.” Rid na trenutak zaćuta. „Tvoja majka je često bila u pravu.” „Jeste.” „Ova tvoja mala često misli da je u pravu.” „Ona misli da je uvek u pravu”, zaključi Nik posmatrajući četvorku koja se spremala da izañe na teren. „PajePjeste?” „Još uvek nisam siguran”, polako uzvrati Nik. „Ali mi se čini da su joj instinkti prilično dobri u većini stvari.” „Prokleto je zadrta po pitanju politike, ali pretpostavljam da se to moglo očekivati, s obzirom na to ko ju je odgojio”, milosrdno primeti Rid. „Da. Moglo se očekivati.” „Ohladila se od sulude ideje da smo donekle odgovomi za smrt Krisi Mastersje V da?” „Došla je do zaključka da je to slučaj kosmičke nesreće. Mislim da je upotrebila baš tu frazu.”

Rid razmisli o tome. „Možda u tome i ima neke istine. Situacija je bila haotična dok je Krisi živela s nama. S mnogo tenzije. S mnogo besa. Burk je jedini uživao u njenom dmštvu. Ličio je na klinca sa petardama.” „Prilično neprijatna situacija.” b „Nego šta je”, reče Rid izmeñu dva gutljaja piva. „Nego, šta planiraš sa Filadelfijom Foks?” „Zadržaću je uz sebe.” „Dok ne dobiješ njene akcije?”

Nik se sporo naceri. „Verovatno i posle toga.” e „Pa, da. Počeo sam da sumnjam da će tako nešto da se desi. Kada dobijaš te akcije, Nik?” „Uskoro.”

Rid okrenu glavu da pogleda sina u oči. „Šta ćeš da uradiš kada ih se iočepaš?”

Nik se zavali dublje u stolici ne skidajući pogled sa četvorke koja je upravo počinjala partiju. „Tata, ne čini li ti se da je jedan od nas dvojice, a možda i obojica, napravio kardinalnu grešku pre tri godine?”

Rid teško uzdahnu. „Nema svrhe da pitam odakle ti ova primedba, zar ne?

Ona brbljivica ti je ubacila tu buvu u glavu.” „I u tvoju, zar ne?” „Moram da priznam da mala ume da natera čoveka da zastane i razmisli o nekim stvarima”, konačno se složi Rid. „Nora je takoñe umela da to probudi u meni.” „Da zastaneš i razmisliš?” ,,A-ha.” Rid srknu još piva. „Cesto je znala da sagleda stvari daleko bistrije od mene. Bila je bolja s ljudima nego što ću ja ikada biti.”

Nik zaključi da su bili bliskiji nego ikada do sada. Možda je došao trenutak da se upusti u još jedan rizik. „Ako stvamo hoćeš da znaš šta planiram sa tim akcijama, onda ću ti reći.”

Rid zadrža ispitivački pogled na licu svog sina i strpljivo reče: „Slusam. „Fila će me podržati na godišnjem sastanku u avgustu.” „Zašto?” Ridov glas je najednom bio promukao i mračan. „Akcije pripadaju Darenu i ti to prokleto dobro znaš.” „Znam. Ali ne mogu da budem siguran da će me Daren podržati. Osim File treba mi još neko ko će biti na mojoj strani.” „Neko od nas?” „Ti, Daren i Viki ili Elinor.” „Do ñavola, šta to kuvaš, Nik?” „Samo hoću da izvučem Kastlton & Lajtfut iz vode pre nego što potpuno potone.”

Ridovi prsti grčevito stegnuše limenku. „Možda će biti najbolje da mi ispričaš celu priču.”

Nik uze još jedan gutljaj piva i učini upravo to.

Fila se pitala kako se dva muškarca provode na golf terenima, razmišljajući da i sama ode u šetnju po plaži, kada se na ulaznim vratima pojavila Hilari. U trenutku kada je videla ko joj je došao u posetu, Fila je zažalila što nije otišla u šetnju samo pet minuta ranije. „Uñi”, učtivo reče Fila jer je to bio jedini način komunikacije, s obzirom na okolnosti. „Jesi li za kafu?”

„Sto da ne, hvala ti.” Hilari je jedno vreme stajala, vidno odskačući po svojoj otmenosti i ukusu od prijatno pohabane unutrašnjosti bungalova.

Na sebi je imala uske cme pantalone i bordo košulju diskretnog izreza i širokih mkava. Nekoliko jednostavnih zlatnih lančića, elegantno joj je visilo oko vrata. „Izvoli sedi”, dobaci Fila i izgubi se u kuhinji.

Kada se vratila videla je da se Hilari odlučila za sofu. Nakočopereno je sedela na samoj ivici kao da se bojala da je otrcani, stari komad nameštaja ne usisa u sebe.

Ispitivački je gledala u Filu dok joj je dodavala šoljicu sa kafom. „Teško je poverovati da ste ti i Krisi bile tako bliske.” „Sumnjaš u to?” ,,Ne. Krisi mi je ispričala dovoljno o tebi da zaključim da ste imale specifičan odnos.” Hilari zastade. „Ponekad ti zavidim na tome.” „Nema potrebe da mi zavidiš”, oprezno reče Fila i spusti se u fotelju preko puta nje. „Hilari, ako ti postavim jedno iskreno pitanje, hoćeš li mi odgovoriti na njega?” „Ne znam.” „Elinor mi je rekla da si silovana. Je li to tačno?”

Hilari oštro zabaci glavu fiksirajući Filu svojim prodomim pogledom. „Tačno je Fila duboko udahnu vazduh, osećajući kako joj se gmdi pune sažaljenjem prema njoj. „Tako mi je žao.”

Skoro momentalno, Hilari je ponovo vladala sobom. „Nisam znala da ti je Elinor toliko ispričala. Do sada to nikome nije spomenula.” „Bila je ljuta.” „Ti si je naljutila”, optuživački prosikta Hilari. „Da...” Fila teško proguta. „Bojim se sam je povredila.” „Povredila si mnogo ljudi samim svojim dolaskom ovde. Zar ne misliš da je vreme da mi daš akcije i odeš?” „Možda ” Zavlada neprijatan muk. Hilari srknu svoju kafu i tiho reče: „Rekao je da sam hladna, znaš. Da sam samo lepa ljuska žene. Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da ne reagujem na njega.”

Fila spusti svoju šolju i skrsti mke na krilu. „Ne moraš to da mi pričaš, fiilari.”

„Zašto da ne? Razmišljaš da postaneš član ove porodice, zar ne? Možda će biti bolje da saznaš malo više o tome u kakvu se porodicu udaješ. Možda će ti istina otvoriti oči.” „Mislim da ne želiš da pričaš o tome.”

Hilari suzi oči kao mačka. „Možda si u pravu. Priča nije nimalo prijatna.” „Umesto toga mi pričaj o Krisi.”

Hilari je oklevala, vidno mekših crta lica. „Krisi je bila posebna. Ostali to nisu mogli da vide, ali ja sam je razumela. I ona je razumela mene.” „Znam.” „Nikada nisam bila bliska s nekim kao što sam bila sa Krisi.”

Fila klimnu glavom. „Znaš sve o tome, zar ne?” ukočeno upita Hilari. „Da ste bile ljubavnice? Da. Noćas sam pažljivo razmislila o svemu i kada sam sabrala ono što sam saznala od porodica i ono što mi je ispričala Krisi, konačno mi je sve bilo jasno. Krisi je bila dovoljno diskretna i nikada mi nije otvoreno rekla da je bila u ljubavnoj vezi s tobom. Meñutim, kada sam vas sve malo bolje upoznala, nije bilo teško da to dokučim.”

Hilari je ispitivački posmatrala. „Ljubomoma si, zar ne?” „Krisi i ja smo bile najbolje ñrugarice, ali nikada nismo bile u vezij Znala je? čak i pre nego ja, da nikada nećemo ni biti.” Fila srknu malo kafe i nastavi: „Gnušala se muškaraca. Smatrala ih je budalama, mada ih je povremeno iskorišćavala. Stalno je govorila kako sam ja beznadežno zarobljena u svojoj heteroseksualnosti i da je to prava šteta.” Šteta zato što od nje.nisam imala nikakvog zadovoljstva. Krisi bi bila istinski srećna kada bi znala da je Nik konačno i to promenio.

Hilarina usta se tužno iskriviše. „Nisam razumela zašto ne mogu da reagujem na Nika niti na bilo kog drugog muškarca dok nisam upoznala Krisi. Odbila sam Nika još prve bračne noći jer sam se plašila da će shvatiti da nikada od mene neće dobiti ono što je toliko želeo. Osetila sam da je fizički zahtevan muškarac, strastven muškarac. Ali kada sam upoznala Krisi, konačno sam shvatila. Prestala sam da se borim sa sobom.” „Ali udala si se za Rida.” „Samo zbog bebe. Rid me nikada nije ni pipnuo.” „Oboje živite svoje usamljene živote, zar ne?” „Ja imam svoje ciljeve. Zadovoljavam se njima.” Hilarine oči bile su prodome, ali više ne toliko napete. „Ako si dobro poznavala Krisi, a nas dve smo

bile u vezi, onda sigumo znaš da je nameravala da mi pokloni te akcije ili bar da me podrži na godišnjem sastanku. Znala je koliko mi znače ” d „Ali poklonila ih je meni, Hilari. Nije imala namem da ih daje tebi. Ostavila ih je meni i to bez ikakvih daljih uputstava.” „Krisi je bila puna života. Nije ni sanjala da će poginuti pre avgusta. Na pamet joj nije padalo da menja svoj testament. Bila je previše mlada da bi mislila o tim stvarima. Niko od nas nije ni sanjao da bi mogla da pogine.” ,,Ne vemjem da bi menjala svoj testament niti da je razmišljala o tome. Rekla sam ti, Krisi i ja smo bile najbolje dmgarice.”z nas dve smo bile Ijubavnice.” „Imala je i dmge ljubavnice, Hilari. Nije ih ni spomenula u svom testamentu.” ,,Do ñavola, Fila, znam da je nameravala da mi pokloni te akcije. Rekla mi je.

Nemaš pravo na njih. Zar si toliko zaljubljena u Nika da ćeš mu dopustiti da ti odreñuje šta da radiš sa svojim akcijama?”

Fila na trenutak razmisli o tome. ,,Ne podržavam ga zato što sam zaljubljena u njega.” „Voliš ga?” upita Hilari mekšim glasom. „Nadaš se da će te oženiti?” ! Fila odmahnu glavom. „Ništa slično. U pitanju je poslovna odluka.’

Uoslovna odluka. Hoćeš da kažeš da ti je ponudio novac koji nisi mogla da odbiješ? Molim te, kaži mi kolika ti je cena?” „Ne!” uzviknu Fila. „Previše je mudar da bi to pokušao. Znao je da bih se razbesnela kada bi pokušao da me potkupi.” „U čemu je tajna?” zahtevala je Hilari. rj „Verujem da čini ono što je najbolje za porodice.” „Veruješ mu? Ti si luda. Posle svega što sam ti rekla da mi je učinio?” „Nisi rekla da te je Nik silovao.” „E pa jeste, glupačo jedna.” „Ma nemoj?” Fila shvati da joj se kafa hladi. „Da, da, da/” Hilari skoči na noge. Soljica zazvecka na tacni kada ju je žumo spustila na sočić. „Užasno me je povredio. Užasno.”

Fila spusti pogled na svoju kafu. „Ne vemjem ti, Hilari. Zapravo, ne verujem da te je iko ikada silovao.” „Onda si veća budala nego što sam mislila.” Hilari pohita ka vratima, a zatim naglo zastade, ne osvrćući se. „Reci mi još jednu stvar. Moram da sjznam.” „Šta to moraš da znaš, Hilari?” „Zašto? Zašto te je Krisi toliko volela? Nisi joj bila čak ni ljubavnica.”

Fila oseti kako joj se suze skupljaju u očima, kotrljajući se niz obraze.,Kako ne vidiš?” prošaputa ona. „Kako ne razumeš? Bila sam jedina sa kojom je mogla

da spusti gard i rizikuje da bude ljubazna. Bila sam jedina koja od nje nije želela ništa osim iskrenog prijateljstva. Jedina koja nije poJčušala da je iskoristi.” „Ja je nikada nisam iskorišćavala.” „Naravno da jesi. Svi su. Svi osim mene. Sa mnom se osećala sigumo Izaštićeno. Ali pogrešila je. Na kraju nisam uspela da je zaštitim, zar ne?” Posle duge, mučne pauze Hilari tiho reče: „Obe smo je volele, ali se bojim da nijedna od nas nije mogla da je zaštiti. Bila je sebi najveći neprijatelj. Kako nekog da zaštitiš od njega samog?”

Fila trepnu, vraćajući suze. ,,Ne znam. O, bože. Prosto ne znam.”

Hilari otvori škripava vrata i posle kratkog oklevanja dobaci odlučnijim glasom: „Još nešto, Fila. Više se ne približavaj Elinor, jesi li čula? Neću Iviše da je uznemiravaš. Dovoljno je propatila.”

Trenutak kasnije, vrata se zalupiše za njom.

Fila je sačekala da joj se vrati snaga u nogama da bi se održala na njima.

Ustala je i otišla u kuhinju. Suze pomešane sa kafom, nestajale suu odlivu sudopere.

Ništa kao dečji smeh ne može da otrgne od morbidnih misli, zaključi Fila dok se kasnije tog popodneva približavala kapiji rezidencije Lajtfut i Kastlton.

Džordanova radosna vriska odjekivala je travnjakom. Kada je provirila kroz gvozdene šipke kapije mogla je da vidi kako dečak uživa u kotrljanju niz malo brdašce. Čim bi stigao do dna, ustao bi i trčeći se uzverao na vrh odakle bi počinjao sve ispočetka. Kolačić i Fifi su skakutali oko njega, niz padinu i uz padinu, maksimalno uživajući u dečjoj ludoriji.

Fila zastade jedan minut, uhvativši se za gvozdene šipke. Bila je svesna čudnog osećanja koji joj je odnedavno pritiskao grudi. Pre nego što je uspela da ga identifikuje, Džordan je ugleda i radosno mahnu. Sledećeg trenutka je jurcao ka njoj u pratnji dva vesela rotvajlera. „Cao, Fila. Cao, Fila. Cao, Fila.” Džordan je pevao svoju pozdravnu pesmicu, trčeći joj u susret. „Cao, momče. Sta to radiš?” Fila potapša pse, čisto da ih obuzda i udalji od sebe. „Kotrljam se da mi se zavrti u glavi”, ponosno reče Džordan i osmehnu se. „Mora da je zabavno?”

On pomamno klimnu glavom. „Hoćeš da probaš?”

„Ne bih, hvala ti. Već mi se vrti u glavi. Gde ti je majka?” Fila pogledom isprati Džordanovu ruku uperenu ka letnjikovcu Kastltonovih. U tom trenutku Viktorija ustade sa ljuljaške na verandi i krenu prema kapiji. ,,A, eno je”, reče Fila i sagnu se da pomazi pse. Trenutno nije bila raspoložena za prepirku sa bilo kojim odraslim članom porodica Kastlton ili Lajtfut. „Prenesi joj moje pozdrave, hoćeš li?” „Kuda ćeš?” „Nastavljam šetnju.” „Fila!” Viktorija je već bila nadomak kapije.

Fila zastenja. „Zdravo, Viki. Džordan i ja smo malo proćaskali. Krenula sam u šetnju.” „Mogli bismo da ti se pridružimo?” „Da, da, da”, srećno ciknu Džordan, pljeskajući rukama.

Fila zažali što je uopšte zastala na kapiji letnjikovca. Mogla je da nastavi šetnju i izbije direktno na plažu. „Naravno. Sto da ne?” „Gde je Nik?” upita Viktorija, propuštajući svog sina prvog van kapije.

Uskoro su lagano koračali prema plaži dok je Džordan, okmžem psima, trčkarao nekoliko metara ispred. „Otišao je na golf sa Ridom.”

Viktorija je iznenañeno pogleda. „Zaista?”

Da” „Godinama nisu igrali zajedno.” „Bilo je krajnje vreme da to ponovo učine, zar ne?”

Viktorija suzi pogled. „Jutros sam videla Hilari. Išla je u Džilmarten kod tebe u posetu.” ,,A-ha.” „Šta je htela?” „Uobičajeno.” „Verovatno te je nagovarala da joj daš akcije?”

Fila je odsutno posmatrala pse kako istražuju neobične mirise pokraj druma. ,,U stvari, to je jedini razlog zbog kojeg mi se članovi porodica Kastlton i Lajtfut uopšte obraćaju, zar ne?” „Zar nas kriviš zbog toga?”

„Nikako. Viki, hoću nešto da ti kažem. Znam da najviše brineš zbog Džordanovog budućeg nasledstva i stoga budi siguma da neću učiniti ništa što bi moglo da je ugrozi.” ,,Ako na godišnjem sastanku podržiš Nika umesto Hilari, ugrozićeš budućnost mog muža, a samim tim i budućnost mog sina.” „Mislim da se Nik iskreno zalaže za najbolje interese kompanije Kastlton & Lajtfut.” „Baš kao i Hilari. Možda je zanemarila sve ostalo, uključujući i ljude, ali Elinor je u pravu. Nema sumnje da je maksimalno posvećena firmi.” „Hilari ti se preterano ne sviña, zar ne?”

Viktorija se ujede za usnu i pozva svog sina. „Džordane, vraćaj se ovamo.

Prestani da trčiš s tim štapom.” „Zašto ti se ne sviña?” insistirala je Fila. t „Mislim da se to tebe ne tiče.”

Fila se na trenutak zamisli i reče: „Kladim se da je beba bila Darenova, zar ne?”

Viktorija naglo zastade i okrenu se da je pogleda u oči. „Kučko jedna.”

Fila na momenat sklopi oči, a zatim se zagleda u Viktorijino lice, iskri vljeno od besa i očaja. „Mnogi me tako zovu u poslednje vreme. Tvoj muž je jedan odnjih.” „U pravu je.” „Ali zato ti nisi. Sto se tvog muža tiče, uopšte nisi u pravu. Hilari tvrdi da je silovana. Daren nešto tako nikada ne bi učinio.” „Svaki muškarac može da pribegne silovanju ukoliko ga žena odbije, baš kao što svaki muškarac može da pribegne ubistvu”, ukočeno zaključi Viktorija. „Hilari ga nije odbila. Zašto bi?” ,JCo zna šta je u njenoj glavi? Obožava da kontroliše sve oko sebe. Možda je mislila da će Darena moći da kontroliše uz pomoć seksa. Svakako je uspela da zaslepi Nika, bar na neko vreme dok su bili zaručeni.” „Viki, budi razumna. Ne postoji nikakva tajna trauma iz prošlosti koju dele tvoj muž i Hilari.” „Kako znaš?” Viktorijin pogled bio je prikovan za Filino lice. „Da postoji već bih je osetila. Dobra sam u tim stvarima. Daren poma lo zazire od nje, verovatno s dobrim razlogom. Hilari je opasna i on to zna. Donekle se divi njenim sposobnostima i voljan je da joj povlañuje zato što je ona u poziciji

da mu omogući ostvarenje životnih ciljeva. Uostalom, ona je član porodice. Ali to je sve što ga zanima kod nje. Veruj mi.” „Ti nisi bila ovde pre tri godine i ne znaš šta se dogodilo. Daren i ja smo zapali u veliku krizu. Bili smo na ivici da se razvedemo. Pretpostavljam da je smatrao sasvim prirodnim da se okrene Hilari.” „Ako je to ono što si sebi govorila protekle tri godine, onda si u velikoj zabludi. Ništa se nije dogodilo. Primetila bih da je nešto bilo meñu njima. To ne može da se sakrije. Osim toga, Hilari mrzi muškarca s kojim je zatrudnela, ko god on bio. Nikada ne bi bila u stanju da s njim ostvari miran i normalan odnos kao što ga ima sa Darenom. Nije mi jasno kako si mogla uopšte da pomisliš da je tvoj muž potencijalni otac.”

Viktorija pokunjeno obgrli svoje nadlaktice. „Nikada nisam bila sasvim siguma, ali često sam sumnjala. Darenov otac je bio, ma, siguma sam da si čula.” „Covek koji je celog života trčao za ženskim suknjama. Da, toliko sam uspela da skopčam.” „Dešavalo mi se da noću ležim budna u krevetu i pitam se da li je ta osobina nasledna.” Viktorija se gorko osmehnu. „Ali uglavnom sam uspevala da celu stvar potisnem u stranu. Onda se pojavila Krisi pre godinu dana. !)dmah je sklopila kockice. Volela je da ponavlja ‘kakav otac, takavsin. „Uspevajući da oživi obilje tvojih skrivenih strahova?” „Da.” Viktorijino lice bilo je ukočena maska. „Pretpostavljam da je tako.” „Mora da je Burk bio neviñeno ñubre.” i „Molim te, nemoj to nikada da kažeš pred Elinor.” r „Kasno je. Juče sam joj već rekla.”

Viktorijina usta se iskriviše. „Zato se toliko uznemirila. Vrlo okrutno od tebe, Fila.” „Znam. Žao mi je. Branila sam Krisi, kao i obično.” „Kakav haos.” „Da”, složi se Fila. „Planiram da se čistim odavde odmah nakon godišnjeg sastanka u avgustu. Za razliku od Krisi i nasuprot već uvrženom mišljenju, ne vidim nikakvu prednost u pridruživanju porodicama Kastlton ili Lajtfut. Nemam nameru da se zadržavam.”

Viktorija je procenjivački pogleda. „Šta će se dogoditi na godišnjem pastanku?” „Podržaću Nika u svemu, šta god da je isplanirao. Onda ću da vratim akcije Darenu.”

„Ali tada će biti prekasno”, zamuca Viktorija. ,,Na tom sastanku moramo ponovo da izaberemo Hilari za izvršnog direktora.” „Žao mi je”, iskreno reče Fila. „Ali Niku verujem više nego Hilari. [Kada je reč o poverenju...” „Šta s njim?”

Mogla bi da pokušaš da kažeš svom mužu da mu veruješ.”

I „Zašto bih se trudila? Ni on meni ne veruje.”

Fila raširi oči. „Ubeñen je da ga varaš?”

Viktorija nestrpljivo odmahnu rukom. „Ma ne. Misli da sam prihvatila mito od Burka pre tri godine da povučem proceduru za razvod.” „Pa jesi li?” „Nisam. Ostala sam zato što sam htela da sačuvam svoj brak. Volim ga.” I „Kakva zapetljancija. Svako od vas sumnja da onaj drugi čini nešto n@oprostivo, a nijedno od vas ne može da dokaže svoju nevinost onom drugom. Zanimljiv problem.” „Bez mogućeg rešenja”, sarkastično primeti Viktorija sa čudnom tugom u očima. „Nisam to rekla.” „Sta ćeš da učiniš gospoñice Foks? Da mahneš čarobnim štapićem i sve popraviš?” „Ne, nego ćete ti i Daren to da učinite. Ali sledeći put vas dvoje razgovarajte o problemima, uzimajući u obzir izvore svojih informacija. Takoñe biste mogli da prihvatite činjenicu da, uprkos sumnjama, nijedno od vas nije podleglo svojim strahovima i rasturilo brak, iako ste oboje ponosni. Sigumo je preostalo još ljubavi i poverenja na kojem biste mogli da poradite.” „Daren misli da sam ostala s njim samo zato što hoću da budem žena političara. A on je ostao sa mnom samo zbog toga što želi da bude uz svog sina.” „Možda.” „Istina je, do ñavola.” „Samo ako vi tako želite.”

PETNAESTO POGLAVLJE

„Ne”, reče Fila, apsolutno nepopustljiva. „Definitivno ne. Nećeš me odvući na taj ručak u Sijetlu.”

Nik je strpljivo sasluša, a zatim reče: „Neće biti toliko loše. Možda ćeš uživati.” „Ne dolazi u obzir.” „Ja moram da idem i hoću da poñeš sa mnom. Nećeš valjda da me pustiš samog.” „Nećeš biti sam. Bićeš sa svojim prijateljima i roñacima. Svi žele da Daren započne svoju političku karijeru.” „Svi osim tebe.” „Ne zanima me čime će Daren da se bavi u životu. Zelim mu sve najbolje, iako ima tu nesreću da je na strani republikanaca. U svakom slučaju mu nisam potrebna na toj fensi dobrotvomoj zabavi. Ni njemu ni njegovoj majci, vemj mi.

Moje prisustvo bi im verovatno pokvarilo doživljaj i atmosfem uopšte.” „Dramiš.” „Misli šta hoćeš.”

Fila ubaci ključ u vrata bungalova. Za njom je bio težak dan, prvo razgovor sa Hilari, a potom sa Viki.

Fila i Nik su se vraćali sa kasnovečemje kafe koju je organizovala Viktorija.

Poziv su tog popodneva primili s priličnim iznenañenjem, budući da Fila još uvek nije bila siguma čemu je bila svrha svega toga.

Dogañaj je protekao relativno mimo, mada je Fila pomalo strepela da će Elinor pokušati da iskoristi priliku da još jednom demonstrira nepogodnost Filinog prisustva u domaćinstvu. Fila je uglavnom ignorisala stam damu, baš kao i sve ostale.

Rid nije mogao da se uzdrži, a da je ne pecka, naravno, u čemu je Nik [maksimalno uživao. Meñutim, svojski se trudila da ostane dosledna sebi, iako je povremeno uživala u nadmudrivanjima. Čak i Viktorija se upuštala u raspravu o povećavanju finansijske i socijalne pomoći ugroženim slojevima dmštva, naročito samohranim majkama. Istinski je zapanjila sve prisutne, uključujući i Filu, predloživši da se novac od poreza odvaja baš za te potrebe. „Majka sam”, mimo je rekla Viktorija kada su je svi zaprepašć« no pogledali. „Radi se o našoj deci. Kojoj strani očekujete da se priklonim?”

Meñutim, rasprava oko Filinog odlaska na zabavu u Sijetl počela je u povratku kući, rasplamsavajući se usput do te mere da je pred Džilmart©« nom

prerasla u pravu svañu. Nik je samouvereno pretpostavio da će Fila bespogovomo pristati da bude njegova pratilja na Darenovom prvom velikom političkom pojavljivanju u javnosti. Nik je u poslednje vreme mnogo pretpostavljao, nevoljno zaključi Fila. „Fila, zašto praviš toliku frku oko toga? Nervozna si što ćeš upoznati sve te ljude, je li to?” „Nema svrhe da idem tamo”, odbrusi ona, skidajući energično jaknu i kačeći je na plakar. „Nisam član nijedne od porodica.”

Nik smrknuto čučnu da odveže svoje cipele. „Ali si član kompanije.” ,,Ne zadugo. Još samo do avgusta.”

Nik se uspravi i zavali u ugao sofe, posmatrajući je zamišljeno. „Sta ako te zamolim da poñeš samo zbog mene?” „Zašto bi tebi značilo da li ću da poñem ili ne?” „Hoću da poñeš.” „Zaboravi.” „Trebalo bi svima da pokažeš da me podržavaš. Zar se nismo tako dogovorili?

Jedinstveni front i sve to.” „Moj odlazak na politički hepening neće uticati ni na koji način na vaš takozvani ‘jedinstveni front’. Ne želim da idem, Nik, i tačka.”

On podignu ruke u znak predaje. ,,U redu. Kad si toliko navalila.” J „Jesam.”

Zašto je toliko navaljivao, pitala se. Po njenom mišljenju, dotični javni skup koji je imao za cilj sakupljanje novčanih sredstava za političku karijeru jednog člana porodice nije mogao da utiče na njegov cilj spasavanja kompanije. „Prihvatam tvoju odluku.” „Jao, baš ljubazno od tebe.” Nije mu verovala nijednog trenutka. ,,Kako je bilo sa Ridom na partiji golfa?” upita ona, nameštajući se u fotelji. „Čuo sam da se večeras hvalio kako me je razbio.” „Pustio si ga?” „Jesam ñavola. Uvek je dobro igrao golf, a u poslednje vreme od kada ne vodi fiimu, dosta je vežbao. Pošteno me je pobedio. Izgubio sam deset dolara i platio sam mu pivo.” „Jesi li razgovarao s njim?”

Jesam. Teško da možeš s nekim da obigraš teren sa osamnaest rupa, a da ne progovoriš nijednu reč.” i;„Dobro znaš na šta sam mislila.”

Nik se suvo osmehnu. „Znam na šta si mislila. Recimo da sam suptiln© zaobišao temu bebe, okej?” f ,,0.” Fila nije krila razočarenje. „Malo je teško pričati o tome sa ocem, Fila.” „Pretpostavljam da jeste. Osim toga, ako ne grešim, vas dvojica ste (prethodno morali jedan drugom da oprostite neke velike osude, zar ne?” „I ako ne grešiš, razgovor na tu temu bi samo još više produbio naše neprijateljstvo, a to mi sada nimalo ne treba. Imam važnijih problema.” t „Ato je spasavanje kompanije.”

Nik je začuñeno pogleda. ,,To je samo jedan. Danas sam zaista rizikovao sa tatom. Ispričao sam mu sve što sam saznao o Hilarinim prljavim planovima o prodaji dela firme.”i „Jesi?” Bila je iskreno iznenañena. ,,E, to je bio rizik. Sta te je nateralo da mu to kažeš?”

Ti ” Fila se uspravi na fotelji. „Dakle? Kako je reagovao?” plfRekao je da će razmisliti o tome.” ,,To je sve? Razmisliće o tome?” ,,Da.” „Ali šta ako kaže Hilari?” ,,0na će sve da porekne i posle toga neću moći baš ništa da dokažem. Ali nije rekao da će bilo šta reći Hilari. Spomenuo je samo da će razmisliti o svemu.”

Fila je detaljno analizirala probem. „Jedino što ti, u celoj priči, ide u prilog, to je da Rid i Hilari skoro jedva da komuniciraju. Koliko sam uspela da vidim, oni žive kao dva stranca u onoj ogromnoj kućetini.” ,,Da”, složi se Nik. ,,I meni se čini da su totalno otuñeni.” „Pa si odlučio da rizikuješ i sve ispričaš Ridu. Zanimljivo.” „Drago mi je što si toliko fascinirana mojim gestom, budući da si mi zvocala što sa tatom ne pričam potpuno otvoreno.” „Nisam ti zvocala. Nikad ne zvocam.” „Zavisi kako gledaš na stvar. Jesi li spremna da me odvučeš u krevet?” „Zaista, Nik, ponekad si opsednut samo jednom idejom.” „Znam. Odvratno, je V da? Ali opet”, nastavi on vedrijim tonom, „ti me ne voliš zbog onoga što imam u glavi, zar ne?”

Fila zadrža dah, trudeči se da sakrije emocije koje bi mogao da joj pročita u očima. ,,Ne budi prost.” „Voliš ti to; ti si zemaljski tip srca.”

Fila požele da prestane tako olako da koristi glagol voleti. S tim se u današnje vreme ne sme šaliti. Uostalom, ulivao joj je nepotrebnu nervozu. Ona ustade sa fotelje i pogleda ga. „Umoma sam. Ne znam za tebe, ali današnji dan me je iscedio.”

Nik gipko skoči sa sofe, zavodljivo se smeškajući dok su mu se oči caklile od probuñene seksualnosti. ,,I ja sam prilično iscrpljen. Jedva čekam da se srušim u krevet.” „Previše si raspoložen za nekog ko je danas možda napravio veliku taktičku grešku.” „Sve zbog tebe”, naceri se Nik, hvatajući je za ruku. Sledećeg trenutka ju je vukao za sobom u spavaću sobu. „Kako da ne.”

On zastade i privuče je sebi. „Poljubi me, srce”, promuklo naredi on. „Napaljen sam i samo ti znaš kako da ugasiš taj plamen.”

Fila se nasloni na njega, uplićući prste u gustu kosu na Nikovom potiljku. „Nemoguć si.” ,,Ne, samo napaljen, kao što rekoh”, uzvrati on i poče nežno da joj ljubi vrat. „Vodi ljubav sa mnom dok ne poludim, hoćeš li?” „Mislila sam da si rekao da si iscrpljen.”

Nik se odvoji od nje i sruši se na krevet, širom otvorenih ruku. ,,Jesam, ali znam šta mi je dužnost. Tvoj sam.” „Prestani da glumataš. Samo ti je do seksa.” „Hmmm, doñi malena.”

Fila pokuša da se uzdrži, ali, kao i obično, nije mogla da mu odoli. Dok je sa sebe skidala odeću, osećala je kako pomno prati svaki njen pokret. Pogled u njegovim očima bio je dovoljan da se uzbudi. Proždirao ju je pogledom. „Ljubavi, ti si jedna lepa, seksi dama”, promrmlja Nik. Kada je sa sebe skinula i poslednju kripicu. Već je teško disao.

Uz mali vrisak radosti i nestrpljenja, Fila se pope na njega.

Nik ju je dočekao spreman i topao sa neodoljivim osmehom u očima.

Mnogo kasnije, kada se osećala tako prijatno dremljivo dok joj je glava počivala na Nikovom ramenu a noge sklupčane na njegovim, on prvi započe razgovor. „Kaži mi nešto.” Nežno joj je milovao bradavicu jednim prstom. ,,Koji je pravi razlog što ti se ne ide na Darenovu svečanost?”

„Smejaćeš se.” „Neću.” „Obećavaš?” „Kunem ti se.”

Fila duboko uzdahnu i reče: „Nemam šta da obučem.”

Nik prasnu u smeh. Fila ga udari pesnicom u rebro, ali uzalud. Grohotom se smejao, ne obraćajući nekoliko sekundi pažnju na nju. „Prestani”, naredi ona. „Mrtva sam ozbiljna.” „Znam. Zato i jesi toliko smešna. Filadelfija Foks, predsednica kluba Levičarsko Spadalo Meseca, previše je ponosna da bi se pojavila na političkoj zabavi gde bi zapravo mogla da upozna neke od uticajnih poslovnih ljudi koji finansiraju Desničarsko Spadalo Meseca samo zato što u svojoj garderobi ne poseduje nijednu elegantnu haljinu koja bi dorasla tom dogañaju. Kraj. Ne mogu da verujem. Mislio sam da si u stanju da odeš u džinsu samo da bi dala izjavu.” „Ne dajem izjave. Previše sam praktična za tako nešto. I neću da se ponižavam svesnim pojavljivanjem u neprikladnoj odeći, eto.” „Potpuno te razumem, srce”, uzvrati Nik, smirujući je pokretima svoje velike ruke. „Otići ćemo u Sijetl par dana ranije da ti pronañemo adekvatnl garderobu.” „Nik, ne mogu sebi da priuštim večemju haljinu. U slučaju da nisi primetio, trenutno sam nezaposlena.” Stvarno je glup, ljutito zaključi ona. „Ako nisi znala, trenutno poseduješ čitavo bogatstvo u vidu K&L akcija.

Daću ti pozajmicu.” „Idi do ñavola.” „Ah, to je moja lepa, ponosna dama. U redu, onda ću ti kupiti haljinu kao poklon. Šta kažeš na to?” „Ne dolazi u obzir.” „Dugujem ti, Fila”, reče Nik, naglo se uozbiljivši. „Kupujem ti haljinu.”

Fila ga pronicljivo pogleda, pitajući se kako da protumači ovu izjavu.

Poslednja stvar koju je želela, bio je njegov osećaj odgovomosti prema njoj. „Zaboravi haljinu”, konačno reče ona. „Neću da pričam o njoj.” „Ponekad umeš da budeš tako tvrdoglava.” Nikova ruka nežno preñe na njen stomak. Prsti gladnp kliznuše izmeñu njenih butina. „Srećom, ja sam tako strpljiv i pun razumevanja.” „Nisam znao da si toliki zagovomik povećanja naknade za dečji dodatak”, reče Daren, izlazeći iz kupatila^

„Nikada me nisi ni pitao”, uzvrati Viktorija, listajući nezainteresovano ženski časopis.

Daren sede na ivicu kreveta. Njegova gola leña presijavala su se pod svetlošću lampe. „Kada biste udružile snage, ti i Fila biste bile dobar par” Zvučao je kao da joj se podsmeva, „Naterali biste Rida, Nika, mamu i mene da se pokrijemo ušima po glavi ” „Fila nije član nijedne od porodica tako da je malo verovatno da će biti tu kada se raščisti situacija sa akcijama.” „Nisam baš siguran u to. Cini mi se da je se Nik neće rešiti odmah nakon što se dočepa njenih akcija.” „Možda će ona da se reši njega.” Viktorija spusti modni časopis i pogleda u svog muža. „Darene, Fila mi je danas rekla da neće učiniti ništa što bi moglo da ugrozi Džordanovo nasledstvo. Odlučila je da nam vrati akcije, ali tek nakon godišnjeg sastanka u avgustu. Kaže da mora da podrži Nika do tada.” ,,Je li?”

Daren je izgledao zamišljeno. „Znači nešto je naumio i za to mu je potrebna njena mala pomoć.” „Znaš ti dobro šta je naumio. Nije to još obelodanio, ali je očigledno da želi da preuzme kontrolu nad kompanijom.” „Zašto sada? Zašto je čekao tri godine i baš sada se pojavio s takvom idejom?” „Možda je ugledao svoju šansu kada ga je Elinor pozvala da nam pomogne u vezi sa Filom i brže-bolje je iskoristio.” „Ili možda zna nešto što ostali ne znaju.” „Sta bi to on mogao da zna što mi ne znamo? Tri godine je bio van svih tokova.”

Daren odmahnu glavom. „Nisam baš siguran u to”, reče, gledajući svoju ženu preko ramena. Proučavao je njeno lepo lice. „Sta god da je, pretpostavljam da nemamo puno izbora. Moramo da podržimo Hilari zarad tvoje karijere.”

Daren je dugo ostao zamišljen, ne skidajući pogled sa Viktorijinog lica. „Kaži mi nešto, Viki, zašto je toliko mrziš?”

Obraze joj obli rumenilo. U dubini svog bića znala je kako bi mogao da se završi ovaj razgovor, iako se već duže vreme spremala za to. Bila je nervozna, ali odlučna da istraje do kraja iako je ovo bio trenutak kojeg se toliko plašila. Predugo je bežala od njega.

„Realno, nemamo ništa zajedničko”, promrmlja ona. „Koješta. Imate mnogo toga zajedničkog. Isto poreklo, isto školovanje i obe ste snahe u partnerskim porodicama.”

Viktorija oseti kako u njoj raste napetost. „S tim što se ja za tebe nisam udala zbog novca.”

Daren se ukoči. „Istina. A zašto si se udala za mene, Viki?” „Znaš odgovor na to pitanje.”

Daren spusti pogled na njene duge, lepo oblikovane prste. „Osveži mi pamćenje. Prošlo je tako mnogo vremena.”

Viktorija trepnu, vraćajući suze koje su joj se skupljale u uglovima točiju. „Udala sam se za tebe zato što te volim.” Glas joj je bio toliko stisnut da je jedva razumela sopstvene reči. „Šta te je nateralo da se predomisliš?”

Nešto u Viktoriji puče. ,JVišta me nije nateralo da sepromenim. Zaboga, i dalje te volim. Ne bih ostala s tobom posle onoga što se dogodilo pre tri godine da te nisam volela vjše nego što volim sopstveni ponos. Zar si toliko glup da to još uvek ne shvataš?” procvile i briznu u plač. Više joj nije bilo važno da li će da se ponizi. Posle razgovora sa Filom, imala je osećaj da se satima kuva u pretis-loncu.

Daren je zurio u nju, krajnje zbunjenog izraza lica. „Posle onoga što se dogodilo pre tri godine? Misliš, posle tatine novčane ponude da ostaneš sa mnom?” „Jao, umukni više.” Viktorija ljutito obrisa oči, odlučna da ovo konačno istera do kraja. „Znala sam da nema svrhe da pokušam bilo šta da te pitam. Znala sam da će se ovako završiti. Zao mi je što nisam bila mudrija držala jezik za zubima. Do ñavola s Filom.” „Kakve veze Fila ima sa svim ovim?” Daren je konačno počeo da pokazuje znake gneva. „Zaboga, šta si to htela da me pitaš? Ne sećam se hnikakvog pitanja.” „Zato što se već tri godine plašim da ti ga postavim”, prasnu Viktorija.

LNisam znala da li ćeš biti iskren prema meni jer da je odgovor bio pozitivan bila bih prinuñena da spakujem svoje pmje i odem. Kako ne shvataš?; Ne bih imala drugog izbora. Dok god sam ćutala, mogla sam jednostavno da se pretvaram kako je sve u savršenom redu, vemjući da je odgovor negativan.” „Prokletstvo, Viki. Kakav odgovor? Na koje pitanje?”

Viktorija ga pogleda kroz suze. „Je li beba bila tvoja?”

„Beba? Koja beba?” Oči mu se najednom raskolačiše od zaprepašćenja. „Jao, gospode bože. Misliš na Hilarinu bebu? Nije valjda da ti je palo na pamet da je beba moja?” „Sto da ne?” pravdala se Viktorija. „Tri godine si verovao da je jedinj razlog mog ostanka s tobom mito koji mi je tvoj otac ponudio da se još malo zadržim ovde.” ,,To su reči mog oca, a ne moje umišljanje”, uzvrati Daren ne skrivajući više bes. „Znam da ti je ponudio novac.” „Koji nisam prihvatila”, planu Viktorija. „Nikada nisam rekla da sam uzela njegov novac, ali nažalost ne postoji način da ti to i dokažem. Veruj u šta hoćeš.

On je sada mrtav i nikada neću imati priliku da dokažem svoju nevinost.” ,,A šta je sa mnom? Kako ja da dokažem da sam nevin?” ,,Pa jesi li?” upita Viktorija i zadrža dah. „Naravno da jesam. Ne bih se približio krevetu Hilari Lajtfot ni da na sebi nosi gvozdeni oklop. Nisam slep. Video sam šta je uradila Niku tokom prve godine njihovog braka. Uostalom, koliko mogu da vidim, Hilari je apsolutno nezainteresovana za mene ili bilo kog muškarca. Opsednuta je sobom i kompanijom. Za ime boga, odakle ti uopšte ideja da je beba moja?” Viktorija je jedva disala. Emocije su je gušile. „Nisam bila siguma i zato nisam htela u to da vemjem. Tri godine sam pokušavala da ne verujem u to. Ali znaš kakvo je stanje bilo onda, Darene. Bili smo u strašnim problemima. Nik i Hilari su se rastali i jednostavno sam se plašila da će Hilari da se obrati tebi, u potrazi za... utehom.” „Utehom?” „Znala sam da je bila prestravljena što više nije udata za Lajtfuta i bojala sam se da će joj pasti na pamet da zavede Kastltona. Darene, i ti i ja znamo koliko ste vremena provodili zajedno u tom periodu.”

Darenovo lepo lice poprimi tamniju nijansu. „Bila je povreñena”, složi se on. „I par puta smo samo razgovarali.” „Veoma je lepa.” „Znam”, reče on i teško uzdahnu. „Bila je uplašena. Dugo sam prema njoj osećao čisto sažaljenje.” „Upravo toga sam se plašila”, uzvrati Viktorija, zureći u jednu tačku na posteljini.

„Ti i ja smo se u to vreme žestoko svañali. Ponekad mi je bilo muka od svega.

Tata mi je stalno govorio da ćeš verovatno da me napustiš i sa sobom povedeš njegovog unuka. Ponavljao mi je kako misli da si se udala ispod časti i da prepoznaje sve simptome. Previše puta ih je primetio kod mame. Smatrao je da je najbolje da naučim da te kontrolišem, ali da verovatno nisam dovoljno muško da bih u tome uspeo.” „Jao, Darene.” ,,Da, pretpostavljam da je bilo situacija kada sam se utešio slušajući o fiilarinim problemima. Bar sam znao da nisam jedini. Ali nikada nisam spavao s njom, Viki. Pobogu, čak i da sam želeo, nisam to mogao da učinim.

Razvod je još uvek bio u toku, sećaš se? Sto se mene tiče, ona je i dalje bila udata za Nika.” ,,A ti nisi hteo da ideš u krevet sa Nikovom ženom, baš kao što ni on nikada ne bi otišao u krevet sa tvojom”, polako zaključi Viktorija, preplavljena talasom olakšanja.

Daren klimnu glavom. „Otprilike. Nik i ja smo zajedno odrasli. Praktično kao braća. Nikada ne bismo jedan drugom otimali žene, baš kao što ni tata i Rid nikada ne bi menjali mamu i Noru. Ali tada jednostavno nije bilo načina da ti to dokažem.” „Kao što ne postoji način da ti dokažem da nisam ostala s tobom zato što mi je tvoj otac obećao veće nasledstvo. Kuda bi nas to odvelo, Darene?” Ćutke je sedeo jedan dugi trenutak pre nego što je lako dodimuo njenu ruku. „I dalje smo zajedno, zar ne? Uspeli smo da pregrmimo ove tri godine, iako smo oboje živeli sa gomilom sumnji.”

Viktorija pokuša da se osmehne. „Izgleda da jesmo. Fila mi je rekla da je u dubini svega moralo da postoji nešto čvrsto i postojano inače nikada ne bismo ovoliko izdržali.”

Daren se priljubi uz nju i tiho joj reče: „Kaži mi opet, zbog čega si se judala za mene.” „Ako još jednom spomeneš haljinu, zadaviću te”, zapreti Fila Niku dok su narednog jutra šetali plažom. Vešto je izbegavala penušave talase, s kakutajući bosonoga po vlažnom pesku. More je bilo tako nepredvidivo i nemimo. ,,Ne mogu da vemjem da si toliko tvrdoglava.” Nik je takoñe koračao bos, farmerki zavmutih par centimetara iznad članaka. Patike je nosio u ruci.

„Biću tvrdoglava koliko god hoću.” Fila se spremala da potkrepi svoju tvrdnju, ali je u tome prekide Džordanov veseli glasić koji je dopirao iz daljine. „Ćao, Fila. Ćao, Nik. Ćao, Ftla. Ćao, Nik. Ćao, Fila.” „Klinac definitivno ima neki problem. Redovno mu preskače ploča”, primeti Nik mašući Darenu i Viktoriji koji su im se približavali zaostajući za svojim sinom koji je jurcao ka njima. „Jao ne. Poveli su i pse.” Fila obrgli svoja ramena, smrknuto gledajući kako Kolačić i Fifi seku talase, trčeći isplaženih jezika ka njoj. Bili su mokri do gole kože. Znala je da joj nema spasa. ,,Ne! Ne prilazite, zveri okmtne. Da se niste usudili. Prestanite!”

Ali bilo je kasno. Nik se iskusno udaljio baš u trenutku kada su psipočeli energično da otresaju svoja krzna. Trenutak kasnije, Fila je bila mokra.o d glave do pete. „Cao Džordane”, uzviknu Nik podižući dečaka visoko u vazduh u znak pozdrava. „U kakvoj si danas ekspediciji?” „Pronalaženja nekih dobrih algi.” „Zvuči kao dobar plan.” Nik spusti Džordana na zemlju i dečak odmah pohita ka Fili koja se još uvek borila sa životinjama željnim maženja.

Daren se osmehnu Niku. „Njegova kolekcija algi je postala mali problem.

Soba mu je u jednom trenutku bila puna kojekakvih travuljina i gospoña Atkins nije imala kud nego da ih sve pobaca.” „Možda ne bi bilo loše da preñe na školjke”, predloži Nik. Fila se zakikota. „Ali one nisu dovoljno zanimljive. Džordan je naučnik, je li tako Džordane? Zanimaju ga samo lepe, dugačke i migoljave alge.” „Tako je.” Džordan srećno klimnu glavom i otperja da istraži potencijalni dodatak svojoj kolekciji. „Ah, tek sad mi je jasno”, nasmeja se Nik. „Ćao, Viki. Ti si prava osoba koju sam hteo da vidim. Pokušavam da ubedim Filu da poñe sa mnom na Darenovu zabavu, ali kaže da nema šta da obuče. Možda bi ti mogla da je ubediš.” „Znači ipak ćeš doći, Nik? Nisam bila siguma da te to zanima.” Viktorija ga ispitivački pogleda, ne skrivajući zebnju u svojim lepim očima. i Nik se hladno osmehnu. ,,U pitanju je porodična stvar, zar ne? Uvek sam bio pod utiskom da je Elinorina želja da svi budemo prisutni u jedinstvenom frontu.

Doći ću.”

Daren ga pogleda i živahno klimnu glavom. „Hvala ti. Biće mi čast. Što više razbijača, to bolje. Viki i ja smo još uvek novi u svemu tome, ali me ljudi iz kampanje uveravaju da je najbolje da se na to što pre naviknemo.” Viktorija je posmatrala kako se njen sin igra u pesku. ,Za kandidaturu je najvažniji novac. Svi to znaju. Novac i vreme. Voñenje kampanje nije nimalo lak posao, znate.” „Mislim da znam o čemu pričaš”, šturo primeti Nik. Viktorija je izgledala kao da je donela neke unutrašnje odluke. Ona veselo pogleda u Filu i reče: „Ne brini što nemaš skupu haljinu. Obična cma haljina će biti dovoljna. Cmo svuda prolazi.”

Fila pročisti grlo. „Verovala ili ne, u celoj svojoj garderobi nemam ni Ijedan jedini cmi komad odeće.”

Viktorija je procenjivački odmeri Filinu jednostavnu crvenu majicu i roze farmerke i blago se osmehnu. ,,Ne čudi me.” „Pronaći ćemo ti već nešto”, uverljivo reče Nik, hvatajući je za ruku. ;„Hajde da završimo ovu šetnju na kojoj si toliko insistirala. Hoću da stignem da ispucam još jednu turu pre mčka.” „Počinje da me umara to vežbanje u gañanju, Nik. Mislim da ne moram da jurim zlatnu medalju u streljaštvu.” „Onda idemo na srebmu. Kreći”, šeretski naredi Nik. Potom klimnu glavom Darenu i Viktoriji i povuče Filu za sobom. „Vidimo se kasnije.” P „Važi.” Daren uze svoju ženu za ruku i lagano krenuše za svojim si'nom.

Fila se osvmu, začuvši ushićeni vrisak dečaka. Trčao je u susret svojim roditeljima noseći u mkama novootkriveni busen morskih algi. „Gospoña Atkins će danas imati pune mke posla.” „Ne smeta joj”, uzvrati Nik. „Obožava Džordana.” „Svi ga vole. Džordan je veoma srećno dete. Na svetu postoji mnogo fdece koja nisu ni približno srećna.”

Nik pojača stisak oko njene ruke. „Kad je reč o deci, kako mi stojimo?”

Fila se nelagodno osvmu, bacajući još jedan pogled ka bezbrižnom tdečaku. „O čemu pričaš?” , „Samo se pitam da li se spremaš da upotrebiš svoj pištolj.”

Filino grlo se najednom stegnu, a stomak neprijatno zgrči. „Još uvek se ne zna. Možda za nekoliko dana.” „Obavestićeš me čim saznaš, bez obzira na ishod, važi?”

,Brineš?” ,,Ne preterano. A ti?”

Fila stisnu zube, ne odgovarajući ništa. „Fila?” Nik je blago povuče za ruku. „Pitao sam da li brineš.” „Naravno da brinem. U ovoj situaciji bi svaka žena brinula. Šanse da zatrudnim su ionako minimalne.” „Ponekad je dovoljno samo jednom.” „Hvala na obaveštenju. Ne moraš da me podsećaš”, odbrusi ona. ,,U svom poslu sam dovoljno puta bila svedok koliko je to često moguće. Tačnije, u bivšem poslu.” „Jesi li ikada planirala da zasnuješ svoju porodicu?” najednom upita Nik. „Padalo mi je na pamet”, promrmlja ona. ,,Ne mogu da ne mislim o tome kad konstantno brinem da li sam trudna ili ne.” „Mislim, generalno, da li si ikada ozbiljno razmišljala o tome?” „Nisam.” ,yZašto?”

Fila ispusti težak uzdah. „Pretpostaljam da se plašim. Porodice su tako osetljive. Mnogo stvari može da krene naopako, čak i kada su namere supružnika najbolje. Danas se ljudi olako razvode. Stavljaju svoju dragocenu slobodu i sopstveno zadovoljstvo iznad potreba njihove roñene dece a onda, kada se razvedu, lažu sebe i svoju okolinu kako je deci tako bolje jer ne moraju da trpe svakodnevne svañe svojih roditelja.” „Statistički gledano, potpuno si u pravu. Razvod je previše česta pojava u današnjem društvu. Posao kojim si se bavila kao i tvoje lično iskustvo iz detinjstva verovatno su doprineli tvom uverenju o nestabilnosti američke porodice.” „Ne baš.” „Bila si izložena najgorim mogućim situacijama, zar ne? Prvo si to osetila na svojoj koži, a onda si nastavila da se baviš decom iz propalih brakova. Sasvim je opravdano što si pomalo neodlučna.” „Upravo tako. Neodlučna sam.” „Ironično, zar ne? Zivot si posvetila spašavanju porodica i zbrinjavanju dece, a plašiš se da imaš sopstvenu porodicu.” ,Svi imamo svoje prepreke”, zaključi Fila.

„Tačno.” Nik je jedno vreme ćutao, izgubljen u sopstvenim mislima. „Ne čini li ti se da su Viki i Daren jutros nekako drugačiji?” „Možda su konačno uspeli otvoreno da porazgovaraju.” „O čemu?” „O svemu”, reče Fila.

Hilari se ohladila kada je ušla u radnu sobu i ugledala Rida kako sedi za radnim stolom. Na tom mestu nije sedeo više od dve godine. Neprijatan osećaj gubitka kontrole nad svim što je do sada stekla u životu, zgrči joj utrobu. „Zdravo, Ride. Nešto si hteo?”

Rid podignu glavu sa debelog dokumenta koji je studirao i odsutno joj se ošmehnu, skidajući brzo naočari za čitanje i spuštajući ih na hrpu papira fepred sebe. „Zalutao sam ovde i slučajno video Hjuitove papire na stolu. pećam se da si pre mesec dana spominjala nešto o tome. Kako napreduje? Je li stari Hjuit prestao da kuka oko datuma isporuke?” „Mislim da smo konačno našli kompromisno rešenje. Razgovarala sam sa Latonom iz nabavke koji me je uverio da se Hjuit smirio.” Hilari priñe stolu i spusti pogled na papire pod Ridovim naočarima. Bila je to zaista Hjuitova dokumentacija, sa olakšanjem zaključi ona.

Rid klimnu glavom. „Stari Henri Hjuit je s nama od samog početka. Verovao nam je i onda kada K&L nisu imali dovoljno da plate račun za struju. Ne bih voleo da sada s njim prekinemo saradnju.” „I nećemo”, reče Hilari uz hladan osmeh. „Nisam znala da te interesuje kako teku pregovori za sklapanje ugovora. Poslednji put si izjavio kako ne želiš da se opterećuješ tim detaljima.” „Znam”, mimo reče Rid, ustajući od stola. Kada je prišao prozom, zafemkao je mke u džepove i mimo nastavio da posmatra savršeno ošišani travnjak ispred kuće. „Ponekad se stvari menjaju. Predugo sam dozvoljavao da sama nosiš veći deo poslovnog tereta. Oprosti mi, Hilari. Nisam smeo sve da svaljujem na tebe.

Neko vreme sam mislio da se Burk pobrinuo za poslovne stvari.” „I jeste.” „Ali on je sada pokojni i krajnje je vreme da se suočim sa svojim odgovomostima.”

Hilari se osloni jednim bokom o ivicu radnog stola, puštajući da joj se jedna noga u čizmi od zmijslce kože blago zaljulja. „Htela sam tu odgo-

v omost. Bila mi je potrebna. Oboje znamo da mi je spasila razum. Da mi pre tri godine niste prepustili upravljanje delom kompanije, verovatno bih završila u ludnici. K&L mi znači sve, Ride.”

On klimnu glavom, ne okrećući se. „Uložila si u nju veliki deo sebe.” „Celu sebe, sve što imam.” Glas joj je bio pun gorčine. Pokušavala je da se smiri.

Rid opet klimnu glavom, ali se ovog puta okrenu da je pogleda. „Neverovatna si žena, Hilari. Neiznemo te cenim.” „Hvala ti.” „Nema na čemu”, uzvrati Rid i priñe vratima. Sledećeg trenutka ih je tiho zatvorio za sobom.

Konačno sama, Hilari sklopi oči i duboko uzdahnu nekoliko puta. Uskoro je sedela za radnim stolom, držeći u mci slušalicu. Prsti su joj drh-3 tali dok je okretala poznati telefonski broj. Kako se ranije toga nije setilaJ Mnogo ranije. „Halo, gospoño Gilford. Molim vas, spojite me sa gospodinom Velakotom.” „Zao mi je, gospoño Lajtfut, ali gospodin Velakot nije u svojoj kancej lariji.”

Budala. Verovatno je opet otišao na tenis. I ranije je stalno bežao s poi sla misleći da ona to ne primećuje. Odavno bi ga smenila sa tako odgovome ] funkcije, ali joj je bio potreban upravo takav zamenik, neko ko ne obraća i mnogo pažnje na detalje. Hilari uguši svoje nestrpljenje i ljubazno reče: „Molim vas, kažite mu da mi se javi čim se vrati, okej?” „Naravno, gospoño Lajtfut. Kako teče vaš odmor?” „Dobro, hvala na pitanju.” „Bilo nam je tako drago kada nam je pre neki dan navratio gospodin l Lajtfut, mlañi. Prošlo je dugo vremena.”

Hladan grč u Hilarinom stomaku se pojača. „Da. Koliko se zadržao u kancelariji, gospoño Gilford?” „Ne mnogo. Pola sata, možda i kraće. Izgledao je kao da želi što pre da se vrati u Port Klakston.” „Hvala vam, gospoño Gilford. Ne zaboravite da obavestite gospodina 1 Velakota da mi se javi čim doñe na posao.” „Naravno.”

Hilari spusti slušalicu i natera sebe da razmišlja razborito. Niku nije bilo dovoljno pola sata da dovede bravara i otvori sef. Čak i da je uspeo dag a otvori, nije znao šta treba unutra da traži. Ukoliko je i pronašao dosije Trejnor, to mu ništa

ne bi značilo. Bio je to dosije samo još jednog snabdevača. Nije bila toliko glupa da ostavlja dokaze svakome nadohvat ruke.

Hilari poče da udara svojim dugim, nalakiranim noktima o lakiranu površinu radnog stola, a zatim se naglo ukoči. Nešto nije bilo u redu.

Neće valjda sve da se raspadne sada kada je bila tako blizu, sa zebnjom pomisli ona. Trebalo je da izdrži još samo malo, do avgustovskog sastanka.

Medutim, gubila je potpunu kontrolu nad situacijom, osećala je to. Možda nije morala toliko da brine za Darena i Viki. Elinor je imala dovoljno jak uticaj na njih.

Ali Rid je bio nešto dmgo. Bila je tako siguma da joj neće praviti probleme, ali sada je izgubila to samopouzdanje.

Rid toliko dugo nije pokazivao nikakvo interesovanje za kompaniju da je bila ubeñena da ga to više nikada neće zanimati u životu. Povrh toga, bila je siguma i u to da se Nik više neće vraćati. U oba slučaja je pogrešila.

Nije fer. Zaslužila je pravdu. Zaslužila je osvetu. Neće dozvoliti da je pobede u ovom času. „Krisi”, tiho prošaputa ona, „kada bi samo ti bila tu. Trebaš mi. Treba mi neko s kim ću da popričam. Zašto Fila nije malo više kao ti?”

Nešto se dogañalo sa čitavim njenim planom; nešto loše. Mogla je to da oseti.

Instinkti su joj govorili da bude oprezna sa Ridom. On joj je trenutno bio najveća pretnja.

Hilari zaključi da će biti najbolje da što pre porazgovara sa Elinor.

ŠESNAESTO POGLAVLJE ,,0vu sobu sam oduvek smatrala najlepšom od svih soba u oba letnjikovca”, reče Elinor razgledajući Ridovu biblioteku, sećajući se koliko je vremena i truda uložila u njeno dekorisanje. Bilo joj je izuzetno važno da Ridova biblioteka bude prijatna i funkcionalna. „Prokleto dobro si je udesila... hoću da kažem, zaista si se potrudila, Elinor.

Nora je stalno govorila da imaš odličan ukus.” Rid priñe bifeu. ,,Mogu li nečim da te poslužim?”

Elinor pogleda na sat. „Što da ne? Prošlo je pet, zar ne?”

„Definitivno je prošlo pet. U stvari, mislim da je već počelo da se smrkava”, primeti Rid, sipajući konjak u dve čaše. Kada joj je dodao čašu, Elinor ga je upitno gledala. „Zašto to kažeš?” „Ništa. Samo komentarišem.”

Elinor graciozno uze ponuñenu čašu, posmatrajući ga kako seda u kožnu fotelju. Izabrala ju je s toliko pažnje, želeći da mu u njoj uvek bude udobno. Bio je krupan čovek; bila mu je potrebna jaka, čvrsta fotelja. „O čemu si htela da popričaš sa mnom, Elinor?” „Mislim da ti to već znaš.” ,,Ne znam. Baš me zanima.”

Elinor nesvesno stegnu svoju čašu. Rid je bio poznat po tome da pogaña direktno u centar. ,,0 godišnjem sastanku.” „A-ha.”

Ona ga pogleda. „Kaži mi iskreno, Ride. Da li Nik na sastanku planira da preuzme kontrolu nad kompanijom?” „Mislim da možemo da očekujemo da će pokušati.” „Tvoja pomoć je jedini način da to postigne. Planiraš li da mu pomogneš?”

Morala je da nastupi direktno i otvoreno kao što su to činili svi Lajfuti, sa žaljenjem zaključi Elinor. „Zašto misliš da sam mu ja jedina nada? Daren bi takoñe mogao da ga podrži.

Ukoliko mu se prikloni neko od vas, budući da već ima svoje i Filine akcije, Nik će moći da radi šta god poželi.” „Kastltoni planiraju da podrže Hilari. Svi odreda.”

Rid klimnu glavom. „Glasajte onako kako vam odgovara.”

Elinor^se nagnu ka njemu. „Hilari nam je svima potrebna, Ride, jer vodi firmu. Ti si jedina druga osoba koju bismo uzeli u obzir.”

Rid odlučno odmahnu glavom. ,,Ne dolazi u obzir. Nemam nameru da preuzimam tu odgovomost. Ni za šta na svetu. Bilo je dobro dok je trajalo, ali vreme je da se time pozabavi neko mlañi. Zivot je ñavolski kratak, Elinor. Ako već ne moram, onda neću da ga provodim za radnim stolom.” „Potrošićeš ga igrajući golf? Ovih dana te samo to zanima.” „Nije tačno. Ponekad razmišljam i o unucima.” Rid uze gutljaj svog konjaka. „Znaš Elinor, veoma ti zavidim. Imaš sina i imaš malog Džordana. To je više nego što sam ja uspeo do sada da stvorim.”

„Hteo ti to ili ne, tvoj sin se po svoj prilici vratio. Postavlja se pitanje zašto i na koliko dugo?” „Znam. Zanimljiva pitanja. Svakodnevno ih sebi postavljam.” „Ride, ukoliko Nik preuzme kontrolu nad kompanijom, dobro znaš Ita će učiniti s njom. Počeće da smanjuje saradnju sa vladom i opet će zagovarati širenje tržišta. Niko ne zna koliko će ovoga puta daleko dogurati sa uvoñenjem svojih inovacija. Ti i Burk nećete biti tu da ga zaustavite. Zaboga, zaposešće sve centre K&L dizajna. To nije vrsta posla zbog kojeg je kompanija prvenstveno osnovana.

Pre deset godina ti i Burk ne biste ni razmotrili mogućnost razvijanja u tom pravcu.” ,,To je bilo pre deset godina, a Burk je sada pokojni, bog da mu dušu ^prosti.

Možda ću i ja uskoro za njim, nikad se ne zna”, uzvrati Rid kroz smešak. ,,Ne pričaj gluposti.” Caša sa konjakom joj zadrhta u mci.

Rid je ozbiljno pogleda. „Hej, šalio sam se. Hoću samo da naglasim da ono što smo Burk i ja želeli od kompanije pre deset, dvadeset ili trideset godina, verovatno neće biti u opisu rada budućih generacija. Uostalom, ovo je njihova kompanija, Elinor. Najvažnije je da K&L preživi i da ostane u [vlasništvu porodica. Sto se mene tiče, Nik i Daren su dobrodošli da rade s njom šta god im je volja.” ,,A Hilari?” upita Elinor, osećajući kako je guta sve veća teskoba. „Gde se ona uklapa u celoj priči? I ona ima neka prava, zar ne?” „Da.” Rid uze još jedan gutljaj konjaka. „Naravno da ima neka prava. Ni poričem to.” „U protekle tri godine je uložila celu sebe u K&L.” „Jasno mi je.” „Ali i dalje ozbiljno razmišljaš da podržiš Nika na godišnjem sastanku, zar ne?” „Razmišljam o tome, da. Ali to je sve što radim, Elinor. Samo razmiš ljam.”

Elinor se trudila da ostane mima. „Učinićeš to, Ride? Podržaćeš Nika?

Uprkos svemu što nam je priredio u protekle tri godine.” ,,U poslednje vreme počipjem da se pitam da nismo možda pogrešno protumačili ono što se dogodilo pre tri godine. U stvari, počinjem da mi~ slim da smo možda svi ispali budale.” ,,Za sve je kriva ona fufica”, prošaputa Elinor. ,,0na je sve započela.” „Krisi Masters?”

Elinor s naporom klimnu glavom. Jedva je uspevala da zadrži pribranost.

Nadala se da neće pući pred Ridom. Nije želela da se osramoti. Naročito ne pred njim. ,,A sada je tu Filadelfija Foks koja se meša u stvari koje se nje nimalo ne tiču. To su naše stvari i naši životi.” „Kada sve ovo bude gotovo, mislim da ću biti više nego zahvalan Filadelfiji Foks”, promrmlja Rid. Elinor ga preseče pogledom. „Sta to treba da znači?” „Možeš da misliš šta hoćeš, ali ona je najodgovomija za to što mi se sin vratio.” „Ne zanosi se previše. Nik se nije vratio. Ne sasvim. Pri tom ne zaboravi da je ta žena istog soja kao i ona prethodna. Zanima je samo njena lična korist. Sta dmgo čovek da očekuje od ljudi njenog porekla?” „Nora mi je često govorila da ti je kod ljudi uvek smetalo njihovo poreklo”, primeti Rid. „Znam da je tvoje prilično otmeno, ali upomo zaboravljaš da moje nije. Niti mog sina, kada smo već kod toga. Mi smo obični ljudi, Elinor, iako si ti godinama davala sve od sebe da to zaboraviš. Obični ljudi ne mogu previše da se osvrću. Nemaju tamo šta da vide. Ljudi kao mi su okrenuti budućnosti, a ne prošlosti.”

Elinor najednom shvati da više ne može ovo da podnese. Spustivši konjak na sto ona polako ustade. „Molim te da još jednom pažljivo razmisliš o tome šta će biti sa svima nama ukoliko podržiš Nika.” „Darenu će biti dobro čak i ako Nik stane na čelo firme”, tešio ju je Rid. „Nema potrebe da toliko brineš za svog sina.”

Ovaj komentar je natera da zastane na pola puta do vrata. „Kako znaš?” prošaputa Elinor. „Znam ga od kada se rodio, kao roñenog sina, sećaš se? Daren je čvršći nego što je Burk ikada uspeo da shvati. A možda je to Burk i znao, ali se plašio sebi da prizna da će njegov sin postići više od svog oca. Ne znam odgovor na ovo poslednje, ali znam da ukoliko Daren istinski želi da postane guvemer, on će to i učiniti, na ovaj ili onaj način. Nasledio je Burkove vrline, ali ne i mane, hvala Bogu. Takoñe ima puno tvojih osobina. Upomost da istraje do kraja, bez obzira na cenu.”

Elinor oseti kako joj neobična toplina obliva obraze. „Burk nikada nije mislio da bi Daren mogao da uñe u politiku niti bilo šta slično”, potvrdi I ona, znajući da na ovaj način zapravo traži da je Rid još malo razuverava. „O pokojniku sve

najbolje. Bog mi je svedok da je Burk bio moj najbolji prijatelj i poslovni partner više od četrdeset godina. Ali moram da budem iskren, Elinor. Na izvestan način je bio prava baraba.”

Elinor se trgnu. „Jeste, priznajem”, začu sebe kako govori pre nego što je spustila mku na kvaku. „Hvala ti, Ride. Hvala ti što vemješ u mog I sina.” „Elinor?” „Drago mi je što voliš ovu sobu, Ride”, brzo reče ona pre nego što je I uspeo da nastavi. „Mnogo sam se trudila da ti u njoj bude prijatno.” „Znam.” Rid ustade sa fotelje, ne skidajući pogled s njenog lica. ,,Ovde mi je uvek bilo lepo.” j, „Odlično.” „Zašto si se toliko posvetila mojoj biblioteci, Elinor?” „Zar to nije očigledno? Dekorisala sam sve ove sobe, pre ravno... tril deset godina?”

I „Trideset jednu.” „Tako je. Ali to je nebitno. Tada sam već znala da sam se udala za pogrešnog čoveka, razumeš. Znala sam da sam zarobljena i da nikada neću imati čoveka kojeg sam zavolela. On je već bio veoma srećan s nekom j drugom. Ipak, htela sam da učinim nešto za njega. Htela sam da mu bude lepo i prijatno bar u jednom kutku i da zna da sam ja odgovoma za to. Htela sam da misli na mene, pa makar na sekund ili dva, svaki put kada sedne u svoju kožnu fotelju.”

Rekavši to, Elinor tiho izañe iz sobe. „Kaži kako mi stoji, ali najozbiljnije?” Fila se vrtela pred ogledalom u Nikovoj spavaćoj sobi, procenjujući svoj odraz u njemu po ko zna koji put. „Osećam se čudno u cmom. Kao da se spremam na nečiju sahranu, a ne na zabavu.” Cma haljina joj je skoro savršeno pristajala. Iako jednostavnog kroja, pratila je liniju Filinog uskog struka.

Nik stade iza nje, nameštajući uvežbanim pokretima svoju leptir maš~ nu. „Priznajem, cmo nije tvoja boja.” „Jao, izgledam grozno”, procvile Fila. Upravo je potvrdio njene najgore strahove. „Znala sam. Pokušala sam da objasnim Viki, ali je zapela daje kupim, pošto-poto.”

Nik joj se nakezi u ogledalu. „Samo te malo zezam. Izgledaš fantastično. Viki je bila upravu. Haljina je veoma elegantna. Biću ponosan kada fa tobom budem ušao večeras na zabavu.” „Sta je poenta tvoje priče?” sumnjičvao upita Fila.

„Poenta je da sam navikao da te gledam u drečavim bojama tako da u cmom deluješ pomalo ugašeno, to je sve.” „Sto znači da nisam elegantni tip, zar ne?” „Večeras stvamo tražiš ñavola, je l’ da?” „Rekla sam ti da neću da idem na glupu zabavu”, odbrusi Fila i okrenuij se od ogledala. Znala je da diže frku ni oko čega. Trebalo bi da se pomiri sa neminovnim. Pristala je da ode na Darenovu političku zabavu samo zato što je Nik instistirao na tome.

U meñuvremenu je shvatila da je Nikodemas Lajtfut bio izuzetno svojeglav kada nešto uvrti u svoju lepu glavu.

Fila uze svoju srebmo-cmu torbicu koju joj je Viktorija izabrala kao najprikladniju uz haljinu i uskoči u cme večemje cipele.

Imala je dovoljno razloga da bude nervozna i napeta, naročito večeras.

Odlučila je da novost podeli sa Nikom tek po završetku zabave. Nije sumnjala da će je i sam dočekati sa ogromnim olakšanjem. Do tada će morati da učini sve da se i sama pomiri s njom. „Spremna?” Nik podignu svoj cmi sako i veselo je pogleda. „Spremnija nego ikad”, izusti ona, uhvativši sebe kako zuri u njega. „Divno izgledaš.”

Formalna cmo-bela večemja kombinacija naglašavala je njegova sna^ žna ramena i vitku liniju njegovog tela. Nik je u smokingu delovao neodoljivo opasno, zaključi ona. „Gledaš me kao da otkrivaš moju potpuno novu stranu”, promrmlja Nik. Fila se osmehnu. „Zapravo ličiš na nekog krimosa. Nedostaje ti još samo crvena mža na revem i futrola za pištolj pod miškom.” ,,A ti izgledaš kao mala seksi zavodnica.” Nik joj podignu bradu jedmm prstom i lako je poljubi u nos. „Hajdemo pre nego što se predomislim i dozvolim ti da me zaskočiš.” „Nisam imala pojma da postoji mogućnost predomišljanja. Mislila sam da je ova zabava obavezna.” „Prestani da kukaš. Znaš da smo obećali.” Nik ugasi svetlo u sobi, propuštajući je u hodnik. „Zaskakanje ćemo ostaviti za kasnije.”

Gunñajući nešto sebi u bradu, Fila zastade pored prozora dnevne sobe, upijajući veličanstven pogled na Sijetl. Kasno letnje sunce bilo je na zalasku, kupajući se u zlatnoj vodi Eliot Beja.

„Kakav prizor”, primeti Fila. „Mora da ti je nedostajao ovaj stan dok si živeo u Kalifomiji.” „Jeste. Iako toga nisam bio svestan. Sve do sada.” „Stan je stvamo super. Sjajna lokacija, sjajan pogled, sav ovaj komfor.

Prvoklasni urbani dizajn. Pitam se koliko je niskobudžetnih stambenih jedinica smšeno da bi se sagradio ovaj neboder.”

Nik se zakikota. „Cuvaj snagu, malena. Neću ti dozvoliti da mi nabijaš osećaj krivice zbog toga što živim ovde. Pošteno sam zaslužio ovaj stan. Za tvoju informaciju zdanje koje se ranije nalazilo ovde bilo je obično, staro, napušteno skladište. Prava mpčaga. Je V ti sada lakše?5’ „Itekako.” Fila baci još jedan pogled na prefinjenu kolekciju antičkog nameštaja. „Jesu li Lajtftuti i Kastltoni oduvek naginjali ovom stilu?” ,,Ne svida ti se kako je namešten stan?”

Fila slegnu ramenima. „Nekako je mračan. Treba mu malo boje.”

Nik prošara pogledom po dnevnoj sobi i ugasi svetlo. „I meni je to palo na pamet”, reče kroz osmeh.

U vreme kada su Nik i Fila stigli na zabavu, napirlitana masa dubokog džepa uveliko je talasala u prostranoj sali na vrhu uglañenog nebodera u strogom centm grada. Fila je pomalo snebljivo gleñala oko sebe dok je, Bržeći Nika pod mku, ulazila unutra. Primetila je da je prostorija bila puna odabranog sveta iz visokih gradskih krngova. Daren je verovatno bio zadovoljan. Ujednačen žamor glasova povremeno je remetio smeh i zveckanje easa.

Uniformisan muzički trio u uglu je svirao Mocarta, konobari su se vešto provlačili izmeñu zvanica, noseći poslužavnike sa predjelom i pićem.

Veličanstvena panorama Sijetla i veći deo njegovog zaliva mogao se videti kroz stakleni zid koji se prostirao celom dužinom sale. Olimpijske planine kupale su se u crvenim zracima sutona.

Meñutim, fantastičan pogled, vrhunska hrana i savršenstvo Mocartove muzike bili su u senci glavne atrakcije večeri. Daren Kastlton je, bez sumnje, bio u centm zbivanja. Stasit, elegantan i dinamičan, skretao je pažnju gde god bi se našao.

Cinio je to tako spontano i neusiljeno kao da je to bila njegova dmga priroda.

Briljirao je u svojoj ulozi domaćina kao glavni glumac na platnu. Viktorija je pored njega izgledala kao predivan cvet, držeći sve pod kontrolom. Savršen američki par. „Harizma”, promrmlja Fila, grabeći čašu šampanjca sa obližnjeg poslužavnika.

Nik uze ostrigu umotanu u slaninu. ,,Da, prilično je nadaren, zar ne? Izgleda da tek u masi ljudi postaje jasno koliko je u stanju da utiče na ljude ” ,,To je redak oblik moći”, zamišljeno zaključi Fila. „O da. Oduvek sam znao da Daren poseduje nešto što nisam mogao da definišem, ali dok je Burk bio živ to jednostavno nije moglo da doñe do izražaja.

Kao da je konačno dobio priliku da pokaže svoje najbolje vrline. Briljirao je.

Gospode. Ovaj čovek zaista može da bude sledeći guvemer”! ,,U pravu si”, tiho se složi Fila. „Pogledaj Viki. Savršena žena guveme-r a.

Coveče, mogla bi da bude savršena žena predsednika. Tako je pribrana šarmantna i ljupka.” „Cekaj da dovedu i Džordana pred fotoreportere. Njihova slika ce sutra izaći na naslovnoj strani Sijetl Tajmsñ\ zaključi Nik. „Biće zanimljivo videti kako Džordan pozira sa svojom kolekcijom omiljenih morskih algi.” Fila se osvmu oko sebe i ugleda Elinor koja imje išla u susret. ,,Ah, tu ste”, oduševljeno reče Elinor. Lice joj je sijalo majčinskim; ponosom. „Hvala ti što si večeras došao, Nik.” „Rekao sam da ćemo doći ” Nik uze čašu sa poslužavnika kojeg je konobar u tom trenutku pronosio pored njega. „Izgleda da sve ide po planu. Gde je tata?” „Tamo je sa Hilari. Razgovaraju sa nekim poslovnim prijateljima.5^ Elinor odmeri Filu od glave do pete. „Vidim, ipak si odlučila da doñeš?”! „Nije bilo načina da se izvučem”, uzvrati Fila, uspevajući da se natera na ljubazan osmeh. „Potrudiću se da ne osramotim porodice.” „To bi nam veoma značilo”, hladno reče Elinor i udalji se uz kratak klimoglav Niku. „Večeras smo ujedački raspoloženi?” tiho primeti Nik, šarajući očima po prostoriji. „Prva je počela.” „Elinor ništa nije počela. Ceo dan si nervozna. Zašto?” „Nisam nervozna. Elinor je nervozna, a ne ja. Ako zaista hoćeš da je smiriš, kaži joj da si odlučio da pružiš potpunu podršku Darenovoj kandidaturi za guvemera ” ,,Pa došao sam na zabavu. Zar to nije najbolja podrška?” ,,To je iskorak udesno, a Darenu treba mnogo više od toga i ti to znaš.

Potrebna mu je pomoć iza kulisa, a ne javno pokazivanje kao što je ovo.” r „Filadelfija Foks, politički genije.”

„Glavom i bradom.” Fila shvati da još uvek oseća ostatke fmstracije i malu depresiju. Bez razmišljanja, ona zgrabi još jednu čašu šampanjca. ,,Ne znam da li si primetila da je Daren sve, samo ne liberalni demokrata?” „Nisam, ali verujem u njega.” „Misliš da će se preobratiti?”

Fila se setno osmehnu. ,,E pa ne vemjem mu u tolikoj meri, ali mislim daje prilično razuman što ga stavlja u rang natprosečnog republikanca. Speman je da sasluša i usvoji tuñe mišljenje.” „Siguran sam da će'biti oduševljen kada to bude čuo.”

Fila se kratko osmehnu. „Već sam mu to rekla.” Pogled joj skrenu po^zati lik. „Hilari večeras izgleda fantastično.” „Hilari uvek izgleda fantastično”, nezainteresovano reče Nik. „Hajde da se malo promuvamo. Cisto poslovno. Gledaj na ovo kao na veče porodičnog jedinstva. Kastltoni i Lajtfuti jedna velika srećna porodica.”

Nik se umeša u masu, vukući za sobom Filu. Klimnuo je glavom nekolicini poslovnih partnera i zastao da kratko popriča sa još nekim zverkama. EConačno su se zaustavili kod muškarca i žene koji su stajali tik uz prozor. Zena, zgodna brineta u ranim četrdesetim, dočekala ga je sa toplim osmehom. „Nik! Drago mi je što te opet vidim. Koliko je samo prošlo? Jesi li u poseti ili ostaješ duže?” „Ovoga puta planiram da ostanem. Fila, da te upoznam, ovo su Barbara Eplton i njen muž Norm. Stari prijatelji. Barbara, Norme, ovo je Filadelfija Foks.”

I „Drago mi je”, učtivo reče Fila. „Znamo li se odnekud, gospoño Eplton?

Vaše ime mi zvuči nekako poznato.” „Pišem kolumnu s vremena na vreme, kada se u svetu ne dogaña ništa važno”, nasmeja se Barbara.

Fila je brzo razmišljala. Konačno joj sinu. „Setila sam se. Vi ste jedna od pobomica zaštite ustanova za dnevno čuvanje dece i beskućnika. Cula sam za vaše napore da popravite situaciju u zapadnom Vašingtonu. Zadovoljstvo mi je što sam vas upoznala.”

Barbara Eplton se osmehnu, izgledajući pomalo zbunjeno. „Većina ljudi beži glavom bez obzira čim tle vidi. Uglavnom se plaše da ću im tražiti novac. Dakle i vas zanimaju nezbrinuta deca?”

„Ja sam odnosno bila sam socijalna radnica. Donedavno sam radila u programu hraniteljskih porodica. Veoma sam upoznata sa problemom beskućnika ovde, u Sijetlu.” „Roditelji su pod velikim stresom tako da i deca strahovito pate. Očajnički im je potrebno ureñeno i bezbedno okruženje. Ne možete da podižeter decu u kolima, autobusima i skloništima.” „Kada ste roditelj, ne možete slobodno da tražite posao niti da se obučavate u odreñenoj oblasti, a kamoli da se nosite sa birokratijom socijalnog programa ukoliko imate decu na vratu. Mislim da je ideja dnevnog čuvanja dece sjajna. Kako napreduje projekat?” „Trenutno podržavamo dva centra, a na jesen planiramo da otvorimo i treći.” „Jeste li razgovarali sa Darenom i Viki o tome?” upita Fila.

Barbara zamišljeno suzi pogled. „Nisam. Pretpostavljam da Daren tako nešto ne bi podržao.”

Fila odmahnu rukom, odbacujući takvu pretpostavku kao netačn^. ,,0, ne .brinite za Darena. Nije on tipičan reakcionami, ultrakonzervativni desničar kao većina Kastltona i Lajtfuta. Mnogo je fleksibilniji i otvoreniji za razgovor. Štaviše, oženjen je ženom koja je veoma zainteresovana za rešavanje problema dece ” „Zaista?” Barbarin pogled skrenu ka Darenu i Viki koji su stajali nasred sale, okruženi svojim sagovomicima. „Nisam to znala. Možda bih i mogla da popričam sa Viktorijom Kastlton. Norme, šta čekaš, vadi čekovnu knjižicu. Izgleda da ćemo večeras ipak dati svoj prilog. Drago mi je što sam vas upoznala, Fila. Lepo je videti te opet, Nik. Mogli bismo ovih dana da organizujemo neko viñanje, večeru možda?” „Obavezno”, uzvrati Nik kroz smešak i klimnu glavom u znak pozdrava.

Kada su se Epltoni dovoljno udaljili, on zadivljeno pogleda u Filu i reče: „Čestitam. Upravo si izvukla pare najvećim cicijama u Sijetlu.”

Fila ga zapanjeno pogleda. „Zašto su uopšte došli ako ne da podrže Darena?”

I „Prema Vikinoj priči, niko se ne usuñuje da pozove Barbam i Norma na ovakve hepeninge. Veoma su uticajni u ovom gradu. Večeras niko nije očekivao da će oni odrešiti kesu. Barbara je poznata po tome što podržava samo odabrane kandidate. Kada ona to čini, oni generalno uvek dobro tproñu. U stanju je da izvuče pare i iz kamena. I to mnogo. Nadajmo se da nisi preterala u pogledu Darenove želje da pomogne rešavanju problema 4ece.”

„Nisam. Daren će saslušati zastupnike dečjih interesa. Znam da hoće. Ukoliko to ne učini, Viki će umešati svoje prste.” Fila je bila siguma u to. Pogledavši po prepunoj sali, ona zamišljeno reče: „Znaš, moglo bi mnogo toga da se uradi sa novcem prisutnih zvanica.” ,,U tome i jeste suština”, zaključi Nik. „Kakav je to izraz lica? Nije valjda da planiraš da uplivaš u političke vode?” m ,,Ko,ja?” ,,Ne gledaj me tako nevino.” „Zaboga, bila bih nikakav političar.” . „Tačno. Previše pričaš. Korisnija si u skupljanju novčanih sredstatva.” „Misliš?” „Naravno. Ti si tip koji se zadovoljava nadmudrivanjem dmgih dok ih ,ne natera da izvade koju pam. Treba imati hrabrosti za tako nešto, naročito na zabavi kao što je ova.”

Fila pogleda oko sebe. „Možda bi moglo da bude zabavno. Hajde da ivižbamo.”

Nik uzdahnu. „Daj ženi da oseti moć i ona totalno poludi.”

Ostatak večeri, Fila je provela slušajući, posmatrajući i postavljajući pitanja.

Pomoglo joj je da potisne svoje trenutne probleme. U jednom trenutku joj se pridmžio Rid, ne ispuštajući iz mke čašu. Zanimalo ga je kako se provodi na zabavi. ,,Pa, još uvek niko nije pokušao da me baci kroz prozor.”

Rid zadovoljno klimnu glavom. „Dobar znak. Sigumo držiš jezik pod ikontrolom.” „Dosta mi je vaših komentara na račun mog jezika. Gde je Hilari?” „Priča s nekim poslovnim prijateljima. Gde je Nik?” „Tamo u uglu, ćaska sa onim zdepastim čovečuljkom.”

Rid pogleda u njegovom pravcu i klimnu glavom. „To je Graveston. Vlasnik nekoliko restorana u grañu.”

Elinor ih ugleda i odvoji se od manje grupe žena u želji da priñe Ridu. „Ah, tu si, Ride. Svuda te tražim. Jesi li video možda Brandove?” i „Eno ih kod stola sa ppsluženjem”, uzvrati Rid. „Što?” „Hoću da ih Daren i Viki obavezno upoznaju. Zasad je sve veoma dobro, zar ne?” „Sve je sjajno”, ubaci se Fila, iako pitanje nije bilo upućeno njoj. „Daren je talentovan, zar ne?”

Elinor je hladno pogleda. „Da, jeste.” „Nik i ja smo baš pričali o tome i došli do konstatacije da je politika definitivno oblast u kojoj će Daren pronaći sebe. Bila bi prava šteta protraćiti svu tu harizmu. Bog zna da nam je potreban pravi čovek u vladi.”

Elinorin pogled se suzi. „Ti i Nik ste diskutovali o tome?”

Fila klimnu glavom i srknu malo šampanjca. „Nik je konačno shvatio, Elinor.” „Šta sam to konačno shvatio?” Nik se iznenada stvori iza Filinih leña.

Fila se iznenañeno trgnu, a potom mu uputi značajan osmeh. ,,Da je Darenova budućnost u politici. Baš pričam Elinor kako si zaključio da je to prava stvar za njega.”

Nik pogleda u svog oca. „Dok je ona tu, ne moram čak ni da otvarara usta.

Postala je moj lični portparol.”

Rid se na trenutak naceri i zadovoljno reče. „Primetio sam.”

Elinor je zurila u Nika. „Ozbiljno to misliš?” ,JPitaj Filu. Kao što vidiš, ona je večeras zadužena da misli i govori u moje ime.” Nik baci pogled iznad Elinome glave. „Eno ga Hauard Kompton. Odoh da mu se javim.” Pre nego što se udaljio, pogled mu pade na punu čašu šampanjca u Filinoj ruci. „Koliko si već popila?” „Ovo mi je tek dmga čaša. Mislim. A možda i treća. Nisam sigurna. Pravo si zakeralo.” „Pazi na nju”, Nik dobaci Ridu. „Večeras je malo razdražljiva. U tom stanju lako zapada u nevolje.” „Ne znam šta očekuješ da radim s njom. Hoćeš da jedeš, Fila?” ,,Da, molim vas.” Fila se široko osmehnu Ridu. ,,Ne obraćajte pažnju na Nika.

Nikada mi ne dozvoljava da se provodim.”

Pola sata kasnije, Fila je koračala prostranim hodnikom ka toaletima. Odlučila je da iskoristi priliku dok su svi još uvek zaokupljeni važnim razgovorima sa još važnijim gostima. Kada je stigla do kraja jednostavnog, ali ukusno dekorisanog hola, ona gumu vrata sa odgovarajućim znakom.

Unutra je dočekao luksuzan toalet, sav u bledotirkiznim i roze nijaniama. U jednoj prostoriji nalazile su se otmene sofe od mekog somota dok je zid od ogledala bio opremljen kompletnom šminkom i odgovarajućim toaletnim priborom, smeštenim na gamituri od belog mermera.

Meñutim, ono što je najviše privuklo njenu pažnju bio je pogled kroz prozor toaleta njene kabine. Živopisna panorama noćnog grada obično je •krasila sve ostale prostorije otmenih poslovnih zgrada, ali ovde je to ukljueivalo i toalete.

Visoka klasa. Fila poče da otvara ostale kabine u želji da proveri iz koje se prostirao najlepši pogled.

Zamišljeno je posmatrala svetla grada kada se začu otvaranje i zatvaranje ulaznih vrata. Fila požuri da opere ruke, ne želeći da je neko uhvati kako se divi pogledu sa prozora toaleta.

Kada je izašla napolje, utroba joj se naglo zgrči. Sam pogled na Hilari izazivao je kod nje čudnu mučninu. Lepa i doterana, Hilari je osvežavala pminku pred ogromnim ogledalom. Ugledavši njene usne iskrivljene od besa, Fila shvati kako je hvata blaga vrtoglavica. Najednom joj je bilo neopisivo vruće. Bilo je očigledno da je Hilari preispitivala sebe, spremajući se za susret sa Filom.

Liči na zlu kraljicu, pomisli Fila, zaprepašćena iskrom nekontrolisanih emocija u Hilarinim očima. „Zdravo, Hilari”, oprezno reče. „Bože, zaista nemaš nimalo obraza. Dokle ćeš da glumiš nevinašce, ,kučko mala.”

Fila polako uzdahnu dok joj je hladna jeza stezala grlo. ?yZnam kako se osećaš.” ,,Ne znaš ti ništa. Ništa. Zar stvamo misliš da ćeš pobediti?” upita Hilari drhtavim glasom. „Daj, molim te. Videla sam kako su počeli da obraćaju ipažnju na tebe; da veruju u tebe; da te slušaju. A pored tebe, svi ponovo počinju da veruju Niku. Zanimljiv pokušaj. Ali neće proći, Fila. Neću ti to dozvoliti. Previše vremena i truda sam uložila u ovu igru da bih je tek tako izgubila.”

Fila se svojski trudila da ne odreaguje na Hilarin bes. „Nik mi je ispričao sve o Trejnoru i tvojim planovima da uništiš kompaniju. Ali neću dozvoliti da to učiniš porodicama. Nisu to zaslužile.”

Ulazna vrata se otvoriše. Nik uñe u toalet, samouvereno i mimo kao da ulazi na važan sastanak. Sleñećeg trenutka stajao je tu, muževan i lep, okružen svim tim ženskim bojama i luksuzom. Gledao je u Filu. „Video sam kada si otišla u toalet, a onda sam video kako te Hilari prati.

Nešto mi je govorilo ña bi bio red da se uključim u ovaj sastanak na visokom nivou. Šta to porodice nisu zaslužile, Fila?”

„Hilari hoće da te kazni zbog onog što si joj učinio pre tri godine?, tiho reče Fila, ne skidajući pogled sa Hilarinog ljutitog lica. „Ali to nije fer. Vi ste nevini.

Svi osim Burka, naravno.” „U pravu si, znaš.” Hilari skrsti mke pod gmdima, ne prestajući da strelja pogledom Filu. „Nameravam da rasprodam K&L, deo po deo, i steknem bogatstvo koje mi pripada.” Potom se okrenu ka Niku. „Planiram da uništim sve do čega vam je stalo.” „Trebalo ti je skoro tri godine da sve lepo udesiš, zar ne?” hladno upita Nik. „Tako je”, ponosno nastavi Hilari, „i izvešću to do kraja. A kada budem ñobila ono što želim, ono što mi je potrebno, porodice Kastlton i Lajtfut će moći samo da gledaju kako njihova dragocena porodična firma prelazi u mke stranaca.” „Nije bilo nikakvog silovanja, zar ne Hilari?” upita Fila. „Već zavoñenja.

Zavela si Burka iz očajanja. Shvatila si da će Nik napustiti firmu i zapretiti ti razvodom ukoliko odbiješ da mu se povinuješ. Znala si da nemaš nikakve šanse kod Rida. On te nikada ne bi ni pipnuo. Baš kao ni Daren. Ali Burk je bio dmgačije sorte.” „Grešiš. Bilo je silovanja. Silovana sam skoro u svakom mogućem smislu te reči, osim u fizičkom. Kako ne shvataš. Sve što mi je obećano, uzeto je od mene.

Nagodila sam se sa Lajtfutima. Udala sam se za jednog od njih i zauzvrat je trebalo da dobijem ono što želim.”

Fila polako klimnu glavom jer je i poslednji komadić slagalice legao na svoje mesto. „Ali kada si shvatila da ćeš sve izgubiti, okrenuja si se Burku, je li tako? To je morao da bude Burk. Jedini slabić meñu njima. Znala si da ti je samo on preostao.” „Zudeo je za mnom. Izgarao je od želje da me proba još od prvog dana kada sam se udala za Nika.” „Verovatno zato što si spadala u kategoriju zabranjenog voća”, zaključi Fila. „Igrala si na tu kartu, zar ne? Mislila si da ćeš zavoñenjem Burka uspeti da ga nateraš da te podrži onda kada budeš izgubila svoj status žene jednog Lajtfuta.

Takva pomisao te je užasavala. Status je bio sve do čega ti je bilo stalo. Uostalom, zbog toga si se i udala za Nika.” „Tačno.” Hilari se osmehnu. „Misliš da me dobro poznaješ, je li? Zbog Krisi, pretpostavljam.” „Delimično. Ali bila si u pravu, Hilari. Imaš puno toga zajedničkog sa Krisi.

Baš kao i njoj, potrebna ti je ogromna količina finansijske sigumosti. Patološki

zavisiš od nje. Zapravo, to je jedina i najvažnija stvar u tvom životu.” ,,U današnje vreme žena mora sama da se brine o sebi.” „Kada ti se brak raspao i kada više nije bilo mogućnosti da smotaš Rida ili Darena, Burk ti je bio jedina šansa da se obezbediš za budućnost. Koliko doseže tvoja mašta, Hilari? Zar si zaista poverovala da će se razvesti od Elinor i oženiti tebe?” „Postojala je mogućnost”, priznade Hilari. „Ali nije bilo potrebe za tim jer sam ubrzo zatrudnela. Tako nešto mi nije padalo na pamet. Ali kada sam saznala da ću roditi bebu, najednom sam shvatila da će sve biti mnogo jednostavnije ukoliko kažem da je beba Nikova. Kao majka jednog Lajtfuta, stekla bih neoborivi status do kraja života.” „Ali zašto hoćeš da rasparčaš kompaniju, Hilari?” tiho upita Nik. „Zašto se ne zadovoljiš njenim upravljanjem?”

Hilari baci hladan pogled u njegovom pravcu. „Zato što sam nakon t gubitka Burkove bebe shvatila da sam u konstantnoj opasnosti. Znala sam da ćeš se pre ili kasnije vratiti kao kralj i tražiti da stupiš na svoj presto. Oduvek si smatrao da si K&L stekao roñenjem.” „Ali ti si Ridova žena. Bezbedna si”, naglasi Fila.t „Sta misliš koliko dugo ću još biti Ridova žena kada svi otkriju pravu istinu? Ne smem da rizikujem. Kada je Rid počeo da gubi interesovanje za kompaniju, iskoristila sam svoju priliku da preuzmem voñstvo nad njom. Znala sam da ću, ukoliko sve budem radila kako treba, postepeno steći dovoljno moći da prodam kompaniju i obezbedim sebi dovoljno da se osi[guram do kraja života. Više mi neće trebati ni Lajtfuti ni Kastltoni. Biću slobodna. Tako će i biti.” „Bojim se da neće, Hilari”, procedi Nik. „Vratio sam se po svoje.” t Hilari se samouvereno osmehnu. „Vratio si se, ali kasno, Nik. Ili mo, žda previše rano. U svakom slučaju nemaš moć da sada preuzmeš firmu.

Cak i sa Krisinim akcijama nećeš imati dovoljno podrške na godišnjem sastanku u avgustu. Ponovo ću biti izabrana za izvršnog direktora.” ,,Ne budi tako siguma.” „Misliš da će ti porodice poverovati? Slobodno možeš da im razglasiš sve što znaš. Neće te slušati. Tri godine sam ulagala u njih tako da sada imaju sve razloge da me zadrže na čelu kompanije. U njihovim očima si običan otpadnik i ništa više.” „Znam.” ^

Hilarino lepo lice najednom se iskrivi od besa. „Nije moralo ovako da ispadne. Za sve si ti kriv, proklet bio. Imali smo poslovni dogovor, ti i ja. Prekršio si ga.” „Mislio sam da ulazim u brak, a ne u poslovni dogovor. Hteo sam ženu, a ne poslovnog partnera.” „Ženu? Hteo si glupaču koja će za tebe bosa hodati po vatri samo ako joj ti kažeš da tako treba.” Hilarine pune usne pretvoriše se u sarkastičnu ravnu crtu. „Zar si stvamo mislio da sam tolika budala? Udala sam se za tebe zato što si bio očigledni naslednik porodične kompanije i ni zbog čega dmgog. Šta misliš koji dmgi razlog je mogao da postoji?” „Dobro pitanje. Svakako ne ljubav.” „Skote jedan. Ljubav nije imala nikakve veze s tim. Bio je to posao sa obe strane. Želeo si me zbog onoga što sam mogla da donesem porodici: lepotu, poreklo i naslednike.” ,,A ti si želela mene zato što je tvoja porodica bila na ivici propasti. Htela si da se udaš za novac.” „Tako se to radi u našem svetu, Nik. Ne zaboravi da sam vaspitana da razumem te stvari, baš kao i Elinor. Ona ih trpi punih četrdeset godina.” „Nemaš ti ni trunku tog razumevanja, Hilari.” Nik se ležemo nasloni na zid. „Nije tačno. Pripremana sam da ispunim svoj deo dogovora. Bila bih ti dobra žena dokle god bi bio na čelu kompanije. Ali posle samo osamnaest meseci našeg braka, odlučio si da istupiš iz porodične firme zato što ti Rid i Burk nisu pustili na volju. Povrh svega, očekivao si od mene da poñem s tobom” „Tako je. Baš glupo s moje strane. Mislio sam da žena treba da prati svog muža bez obzira na to kuda ide i čime se bavi.” „To je tako staromodan, šovinistički i glup pogled na brak.” „Zavisi od žene”, nastavi Nik. „Moja majka bi pratila mog oca i u sam pakao.”

Hilari ispusti oštar uzvik gañenja i okrenu se ka Fili. „Krisi bi me razumela.

Samo je ona znala šta sam želela, za čim sam žudela. Ona bi mi pomogla.” „Možda te je i razumela, ali ti nije ostavila akcije i nikada joj nije palo na pamet da promeni svoj testament, zar ne?” Fila odmahnu glavom. „Jednim delom svog bića nije mogla da ti dozvoli da uništiš K&L, Hilari.” „Grešiš. Podržala bi me do kraja.”

„Ne bi. Ne zavaravaj se, Hilari. Šta god da se dogodilo i koliko god da te je volela, nikada ti ne bi dozvolila da tako surovo povrediš Kastltone. Vidiš, na kraju ispada da je Krisi ipak sebe smatrala članom porodice.”

SEDAMNAESTO POGLAVLJE „Treba mi piće”, proevile Fila kada su ušli u Nikov stan. „Zar ne misliš da si popila dovoljno šampanjca. Pitam se gde ti sve stane. Sta se dešava s tobom večeras? Nikada te nisam video u ovakvom stanju.” Nik zaključa ulazna vrata i krenu za njom u kuhinju.

Usput je uspeo da skine leptir mašnu, sako i zlatne manžetne. Kada je ušao u kuhinju, izgledao je podjednako opasno i seksi. Fili to nije promaklo tako da je odlučila da se uteši konstatacijom da život nije fer. „Slavim”, obrecnu se ona, otvarajući kredenac. Na njeno zadovoljstvo, unutra je stajala poluprazna flaša viskija. Uz malo poteškoća uspela je da je izvadi da bi joj sledećeg trenutka umalo iskliznula iz ruke u trenutku kada je posegnula za čašom. „Sta slaviš?” Nik joj ležemo uze flašu iz ruke, vadeći čaše iz vitrine.

Ignorišući njegovo pitanje, Fila tiho uzdahnu i reče: „Baš je to tužno, zar ne Nik?” Jedno vreme je ćutke gledala kako sipa viski, sebi pola čašij a njoj tek da oboji dno. Kada joj je dodao piće, na licu mu je pisao veliki znak pitanja. „Sta je tužno? Mala scena sa Hilari u ženskom toaletu? Uopšte nije bilo tužno. Bilo je neminovno. Postala je svesna pritiska. Večeras je konačno shvatila da gubi.” „Kako si znao kada treba da uñeš?” „Naučio sam da je najbolje da pazim na tebe. Imaš tendenciju da upadaš u nevolje.” „Koješta. Apsolutno se ne slažem s tobom.” Uzevši gutljaj viskija, Fila shvati da joj alkohol više ne prija i zvučno spusti čašu na sto. „Kada si ukapirala da je beba bila Burkova?” tiho upita Nik. „Sve kockice su se složile kada je Hilari počela da priča kako je prevarena.

Posle kratkog razmišljanja, bilo mi je više nego jasno. Trebalo je da svi to shvatite, mnogo davno. Uostalom, da je beba bila tvoja, ne verujem da bi je ikada napustio.

Jednostavno, nisi taj tip. S druge strane, Daren je previše oprezan da bi tek tako

legao u Hilarin krevet. Osim toga, zaljubljen je u Viki. Meñutim, najveća misterija je način na koji se Elinor ponaša.” „Elinor? Kako se ponaša?”

Fila slegnu ramenima. „Uvek je tako brižna i odlučna da podrži i odbrani Hilari. Posle izvesnog vremena je postalo očigledno da je nanjušila pravu istinu ili bar deo nje. Još uvek veruje da je Hilari silovana. Ali mislim da duboko u duši veruje da je Burk taj koji je silovao Hilari, a ne ti. Hilari je verovatno usadila sebi taj strah i odglumila ga kako bi se okoristila.” „Gospode.” „Ne znam iz kog razloga, ali Elinor i dalje oseća neku vrstu odgovornosti prema Hilari. Uostalom, ona je ta koja ju je dovela u porodicu. Pri tom saoseća s njom zato što su se obe udale iz sličnih razloga.” „Uprkos saosećajnosti, poslednja stvar koju želi je da istina izañe na videlo.

To bi bacilo senku na Burkov lik kao i na porodično ime, za svagda.” „Tako je. U ovom slučaju je sirota Elinor bila prisiljena da bira koju će porodicu da zaštiti.

Naravno, priklonila se Kastltonima, iako duboko verujem da joj je žao što nije mogla to da učini i sa Lajtfutima. Oduvek je volela tebe i Rida. I tako je pokušavala sve da zataška, kao i obično, potrudivši se da porodično ime ostane neukaljano. Postala je ekspert u toj oblasti.” ,,U poslednje tri godine bila je jedina koja je me je obaveštavala o svemu što se dogañalo u porodicama. Zašto se trudila?” „Osećala se krivom zato što si bio prinuñen da zagrizeš mamac. Ali pošto uvek mora ña postoji negativac, logičan izbor je pao na tebe. Nije smela da prizna da je to bio Burk.” „Ali onda je uskočio i moj otac, oženivši Hilari kako bi se iskupio za moje ponašanje.” „I kako bi sačuvao svoje unuče. Ne zaboravi taj deo. On iskreno veruje da je beba bila tvoja.”

Nik se namršti. „Zašto je Hilari toliko siguma da bi je Krisi podržala sa svojim akcijama? Kako to da su njih dve toliko bile bliske?” „Krisi i Hilari su bile ljubavnice ” ,,Sta?” Nik je zgranuto zurio u nju. „Cuo si me.” „Hilari više voli žene?!” ,,Da. Baš kao i Krisi. Prestani da se iščuñavaš, Nik. Takav je život. Neke žene vole samo žene.”

Izgledao je pomalo izgubljeno. „Znam. To mi je jasno, ali nijednog trenutka mi nije palo na pamet da bi Hilari mogla da bude jedna od njih. Neverovatno. Do ñavola. Pa to sve objašnjava. Možda zato nikada... ona i ja nikada nismo... znaš već.” „Možda”, složi se Fila. ,,A Krisi?” „Klasika. Mrzela je muškarce zato što su je kao dete zlostavljali ljubavnici njene majke. Saznanje da ju je otac napustio pre njenog roñenja, nije joj mnogo pomoglo.”

Nikovo lice naglo ogrube. „Ati i Krisi?”

Fila odmahnu glavom. Mali smešak joj zaigra u uglovima usana. ,,Ne. Krisi i ja smo bile samo drugarice, ali nikada ljubavnice. Iskreno, nisam bila siguma da li ću ikada uživati u seksu bilo koje vrste sve dok nisam srela tebe.”

Nik se polako nakezi dok su mu oči zadovoljno svetlucale. „Nema na čem’ gospojice. Drago mi je što sam mog’o da pomognem.” „Ponekad se pitam kako to da me ne iznenañuje seljak koji živi u tebi.” „Rekao sam ti još na početku da potičem iz duge loze ratara i poljoprivrednika.” „Nisam ni sumnjala.”

Nik na trenutak oćuta, a onda je tiho upita. „Nisi mi rekla šta slaviš.” Fila ga pogleda u oči. „Jutros sam saznala da nisam tmdna.” ,A tako”, izusti on, gledajući je sa zagonetnim izrazom u očima. Nervirao ju je nedostatak njegove rekacije. ,,Pa? Zar ne osećaš olakšanje?” ,,Ne naročito. A ti? Je P ti lakše?” „Naravno da mi je lakše. Zašto mi ne bi bilo lakše?” Fila poče da šetka po kuhinji. „Sada je sve mnogo jednostavnije.” „Misliš?” ,,Ne pravi se lud. Naravno da jeste.” „Pretpostavljam da ne moram da brinem da ćeš me juriti sa pištoljem”, zamišljeno zaključi Nik. „Ali ne mogu da se otrgnem utisku da bi jedna minijatuma kopija File bila neodoljivo slatka.” ,,Ne šali se, Nik.” „Razumem, gospojice.” „Ovako oboje imamo otvorene i ostale mogućnosti.” „Apsolutno. Ništa bolje od otvorenih mogućnosti.”

„Hoćeš li da se uozbiljiš ili ne?” prasnu ona, unoseći mu se u lice. „Zavisi.” ,,Od čega?” ,,Od tvog odgovora na moje sledeće pitanje.” Nik skrsti ruke na grudima i nasloni se na radnu površinu iza sebe. Studiozno je posmatrao Filu. „Šta misliš”, poče on, ,,da li je moguće da si malčice zaljubljena u mene?” Fili se soba zavrte oko glave. Ona ispruži ruke, hvatajući se za prvo što joj je podletelo pod njih. Bilo je to porub Nikove košulje. ,,Da li ti to mene ismevaš?” „Nipošto.” „Smeješ mi se.” „Nikako. Mislim da je ovo samo mali izliv nervoze.” ,,Ti nikada nisi nervozan. Uvek si hladan kao led. Osim toga, zbog čega imaš da se nerviraš?” upita Fila, pojačavajući stisak oko fine tkanine u svojim rukama. „Pa, zaljubljen sam u tebe. Imam dovoljno razloga da brinem da li gajiš ista osećanja prema meni.” ,JSfprošaputa Fila, osećajući kako je zapljuskuje talas topline i olakšanja. Ona spremno obavi ruke oko njegovog vrata. Sledećeg trenutka izvijala se na prste, privlačeći njegovo lice k sebi. Usne mu gladno zgrabiše njene. Fila oseti kako im se sudaraju zubi. „Znači da?” Nik podignu glavu i nasmeši joj se.

Fila se priljubi uz njega, zarivajući ozareno lice u njegove grudi. „Volim te.

Već dugo se zaljubljujem u tebe. Bila sam tako razočarana kada sam jutros otkrila da nisam trudna. Onda sam rekla sebi da je tako najbolje. Za oboje. Jedino što u tom slučaju ne bih imala dovoljno dobar razlog da budem blizu tebe, a tako sam to želela. Jao, Nik, tako sam se plašila da nećeš moći da mi uzvratiš ljubav.”

On joj jednim prstom podignu bradu da je pogleda u oči. Njegove su zaljubljeno sijale iza naočara. ,,Da budem iskren, i ja sam se nadao da si zakačila onog prvog puta. Shvatio sam to već sledećeg jutra kada si mi zapretila pištoljem.

Došao sam do saznanja da to i ne bi bila tako loša sudbina.” „Zakačila? Kakav je to rečnik? Pokaži malo poštovanja, Lajtfute.” Nik je pogleda očima blistavim od sreće. „Pokušaću. Ali mislim da bi bilo najbolje da ti se iskupim u krevetu.”

Vrtlog uzbuñenja joj zatitra u stomaku, ali joj ubrzo kroz glavu prolete razlog njenog slavlja. Fila uzdahnu i vrati glavu na njegove grudi. „Ne pvečeras. Uskoro”, obeća ona. „Uskoro? Srce, jedva čekam da strgneš sa mene ovu uštogljenu ode-ć u.”

, Tik, pobogu, zar ne čuješ dobro? Rekla sam da slavim to što nisam trudna, sećaš se?” , JCako sam mogao to da zaboravim?”

Fila je bivala sve ogorčenija. „Moronu, šta misliš kako sam shvatila da nisam trudna?” „Ovaj, pa na uobičajen način valjda?” ,,Da, na uobičajen način. Sad kapiraš?” ,,Da ne možemo u krbvet? Ne kapiram zašto.” „Pobogu, čoveče, zaista ne mogu sada da ti demonstriram količinu svoje osetljivosti.” ,,U redu. Stidiš se ideje da u odreñenom periodu u mesecu ne možeš da se baciš na mene. Je li to količina tvoje osetljivosti?”

Fila klonu na njegovim grudima. „Gospode bože, kakav mozak. Po kom principu ti funkcionišeš? Teško je poverovati da tim mozgom upravljaš multimilionerskom kompanijom.”

Nik protrlja nosem mesto iza njenog uha i obmota joj ruke oko struka, priljubljujući je uz sebe. „Imam novosti za tebe, srce, iskusan direktor nikada ne dozvoljava da mu se sitnice ispreče na putu.” „Ali, Nik...” „Meni ne smeta, ako tebi ne smeta” ,,Pa, ne smeta mi. Samo mi se cela ideja malo gadi.” „Boli te? Imaš grčeve?” ,,Ma ne.” Glas joj je bio prigušen njegovom košuljom. „Ovo postaje stvamo neprijatno.” „Ide li ti puno?”t fl'e. Samo par kapi. Rekla sam ti, tek je počelo.” „Hajde onda da se zezamo, šta kažeš?” „Nik, ne mogu. Užasno mi je neprijatno. Ne mogu i tačka.” Fila se odvoji od njega u nameri da izañe iz kuhinje. Nik je uhvati na vratima. „Cekaj malo, ljubavi”, reče on kroz osmeh i podignu je u namčje. Sledećeg trenutka grabio je hodnikom prema spavaćoj sobi. „Šta to radiš? Jesi li poludeo?” „Očigledno ti je neprijatno da vodiš sa mnom ljubav na svoj uobičajeni način pa je možda trenutak da pokušamo na neki dmgi način.” „Koji dmgi način?” „Veruj mi.”

,,Ha! Zašto me onda nosiš?” „Zašto što mi se tako sviña. Smeta ti?”

Fila se na trenutak zamisli. „Ne mnogo.” „Odlično, jer više nema povratka.”

Ušao je u spavaću sobu i na trenutak je spustio na zemlju, žumo skidajući pokrivače sa kreveta. Potom je skinuo naočari i stavio ih na natkasnu. Kada se okrenuo i pogledao je, u njegovim obično čeličnosivim očima mogla je da pročita ljubav, toplinu i nepogrešivu želju. „Okej”, reče on. „Sedi.”

Fila se spusti na ivicu kreveta, radoznalo posmatrajući kako se Nik spušta na kolena ispred nje i počinje da joj skida cipele sa visokom potpeticom. „Šta to radiš?” „Šta misliš šta radim? Skidam te.” „Prilično si se izveštio.” „Naučio sam od tebe”, uzvrati on, oslobañajući je cme haljine i bacajući se na hulahopke i gmdnjak. Fila sklopi oči, uživajući u dodiru njegovih mku. „Ljubavi, odnesi ovo sada u kupatilo, a kada se vratiš ja ću biti spreman.”

Fila poslušno klimnu glavom i učini kako joj je rečeno. Kada se nekoliko minuta kasnije vratila u sobu, Nik ju je čekao u krevetu. Bio je potpuno nag i u punoj erekciji. Gledala je u njega, naslañujući se njegovim veličanstvenim, glatkim telom. „Ćao”, reče ona. „Ćao” „Mislila sam da si previše veliki, znaš”, nastavi Fila. „Stvamo?” „Ne volim kmpne muškarce.” „S vremenom ću se možda skupiti.” „Sumnjam.” Fila se zakikota, spuštajući pogled na njegovu kmtu, obilnu muškost. „Kad bolje razmislim, možda će se delovi tebe ipak vremenom skupiti.” „Ali verovatno ne zadugo. Ne kada si ti u blizini.” Nik se blago pridignu i uhvati je za mku, povlačeći je na krevet.

Fila sa olakšanjem potonu u čaršave. „Stvamo me voliš, Nik?” upita ona, gledajući ga poluzatvorenih očiju. „Stvamo te volim.” „Do sada me niko nije voleo. Ne istinski. Baš je to lepo, zar ne?”

„Veoma lepo. I za tvoju informaciju, ni ja nikada nikog nisam istinski voleo.

Ne ovako. Nikada nisam osećao ovo što osećam prema tebi.”

Ruka mu prede unutrašnjom stranom njene butine. Fila se promeškolji pod tim senzualnim dodirom, osećajući kako njegov dlan kruži po njenom stomaku, grudima. Poznata vlažna vrelina poče da joj se skuplja meñu nogama. „Nik?” „Hmm?” „Večeras hoćeš da to uradiš na tvoj način, zar ne?” ,,Da”, promuklo izusti on i nežno joj obujmi usnama dojku. Zatim dignu glavu da je pogleda. Oči su mu gorele od želje. „Hoću da naučiš da mi veruješ na svaki mogući način.” „Dobro.” „Hoće li ti biti teško?” tiho upita on. „Neće.” Nije ga lagala, iznenadeno zaključi Fila. Ruke su mu bile tako sigume, prijatne i nežne. Lakim poljupcima pratio je svoje dodire, svuda po njenom telu. Znalački sporo ispitivao je sve njene krivine, obline i udoline.

Treperila je. Nikada do sada nije bilo ovako, shvati Fila u kratkom trenutku nepoljuljane stvamosti. Nikada nije ležala na leñima, prepuštajući se erotskom uživanju dodirivanja. Ranije je uvek ona bila ta koja je istraživala njega, oslanjajući se na svoju moć samokontrole, oduševljavajući se mogućnošću da ga natera da eksplodira pod njenim dodirom. Bila je preokupirana osećajem sigumosti. Do tada je uvek ona upravljala situacijom.

Po prvi put od kada ga je upoznala, vodili su ljubav na obmuti način. Cekala je da je zapljusne poznati osećaj panike, ali nije ga bilo. Sve se odvijalo sporo i znalački tako da je mogla da oseti samo opuštenost koja ni na koji način nije mogla da je uznemiri.

Ovo je bio Nik, a sa Nikom je uvek bila bezbedna.

Ruke su mu beskrajno kmžile, veštim i strpljivim pokretima. Vreme je za Filu prestalo da postoji. Osećala se tako probuñeno i toplo, ispunjena seksualnim sokovima koji su je terali da se grči i uvija na čaršavima. Noge joj se nesvesno razdvojiše.

Kada se Nikov prst spustio na kosmatu, svilenkastu udolinu njenih bedara, Fila zaječa i navuče jastuk na lice. Prst kliznu dublje, razdvajajući meke, glatke preklope, kmžeći nežno oko njih.

„Nik, Nik.” Fila baci jastuk u stranu, ne otvarajući oči. Propinjala se pod njegovom mkom i Nik spremno ubaci dmgi prst u njenu usku, vlažnu dubinu. „Jao, bože, Nik” „Uživaš li, ljubavi?” ,,Da, da, da.” ,,A kako ti se sviña ovo?”

Nik je lako pomazi po malom, nabreklom pupoljku, preosetljivim na dodir.

Fila zadrhta od zadovoljstva, hvatajući se ponovo za jastuk. Već sledećeg trena, on uvuče prste nazad u njen vlažni kanal i Fila najednom oseti kako se raspada na hiljade svetlucavih komadića. ,Doñi ovamo.” Instiktivno je pustila jastuk, privlačeći ga k sebi. U tom trenutku joj više nije bilo važno ko je gore, a ko dole. Zelela je samo da ga oseti celog u sebi. Morala je da ga ima blizu sebe.

Nik joj pusti da ga povuče na sebe, prodirući u nju dok su i poslednji lalasi zadovoljstva polako nestajali. Koliko god da mu je bilo prijatno unutra, znao je da mora da misli na nju. On brzo izvuče svoj ud napolje, skoro sasvim, a onda kada je kriknula od frustracije, ponovo ga zagnjuri unutra.

Lebdeći u magnovenju, Fila shvati da je Nik centar njenog sveta. Bio je na njoj, u njoj, oko nje. Bila je zatočenik njegovog senzualnog dodira, svesna njegove težine duž svakog milimetra svog tela. Takoñe je bila svesna osećaja sigumosti i topline koji nikada do tada nije osetila u životu.

Imala je osećaj da je konačno pronašla svoj dom.

Pre nego što je uspela da odahne nakon jenjavanja prvog talasa orgazma, u njoj je rastao sledeći. Ovaj je bio spor, dubok i dugovečan. Fila nekontrolisano vrisnu Nikovo ime i upi ga uz sebe, obmotavajući noge oko njegovih bokova. „Ljubavi moja. Fila. Voli me, voli me.” „Volim te, Nik.” Nik se ukmti u njenom zagrljaju, izvijajući se, ispunjavajući je, gnjefeeći je pod sobom dok se gubio u njenim vrelim dubinama. Fila je jedva bila svesna njegovog drhtavog olakšanja, upijajući ga u sebe. Zelela ga je u sebi, na sebi, pokraj sebe, više nego ikoga do tada u svom životu.

Kada se od slatke iznemoglosti celom dužinom smšio na nju, zarobio joj je mke, noge, telo, pritiskajući je svom težinom za krevet.

Fila je polako došla k sebi, po prvi put svesna znojavog, muževnog, seksepilnog muškog tela na sebi. Sledeća stvar koja joj je pala na pamet bila je

činjenica da je zdrobljena pod Nikovim telom. Cekala je da je obuzme poznata panika, ali nije je bilo.

Shvativši da stari strah neće oživeti, ona poče prstima da prati kontum Nikovih glatkih leña. „Jesi li dobro?” upita on, izdižući se pospano na laktove. Oči su mu svetlucale sa iskonskim zadovoljstvom ispunjenog muškarca, meñutim, u njegovom pogledu bilo je neke nežnosti koja je Fili oduzimala dah. „Mislim da jesam.” Fila mu se osmehnu. ,,Na meni si.” „Rekao sam ti da je bilo krajnje vreme da isprobamo novi položaj ” j „Mislim da ovaj misionarski položaj spada u klasiku.” „Ali moraš da priznaš da je nama definitivno doneo i nešto više.” „Priznajem.

Vrloukavo.”

Nik sačeka nekoliko sekundi, a potom nastavi da mudruje: ,,Ne mogu da se otrgnem utisku da me više ne grebeš noktima, ne šutiraš nogama i ne guraš s kreveta.” ,,Ne”, zakikota se Fila, ispitivački pomerajući nogu. Nik joj dopusti da je uvuče izmeñu njegovih. Ona poče da klizi stopalom uz list njegove noge, uživajući dok su je njegove oštre dlačice golicale. „Je li ovako bolje?” tiho upita ona, gledajući ga nestremice. „Svejedno mi je, samo da je s tobom”, uzvrati Nik, ljubeći je u vrat. „Veruj mi, ništa nije ravno osećaju kada naskočiš na mene, meñutim, pitao sam se kada ćeš mi poverovati i pustiti me da ti vratim uslugu.”

Fila nabra obrve. ,,U pitanju je bilo poverenje, je li?”

Nik klimnu glavom, ozbiljnog lica. „Još na početku sam predosećao da je u tome suština problema. Pretpostavio sam da ćeš mi dozvoliti da vodim ljubav s tobom na ovaj način tek kada budeš siguma da je naša veza dovoljno siguma.” ,,Za muškarce je tipično da pod vezom podrazumevaju isključivo fizički kontakt”, zaključi Fila pomalo sarkastičnim tonom. „Otprilike.” Nik poče strasnije da je ljubi, premeštajući se na drugu stranu vrata. „Mada, moram da priznam da ne bih voleo da digneš ruke od svoje taktike domino-dame”, promrmlja on i zevnu. „Proždrljivče.” Fila ga lako uštinu za rame i izvuče se ispod njega, ustajući iz kreveta. „Odmah se vraćam”, dobaci, trčeći u kupatilo.

Kada se nekoliko minuta kasnije vratila u sobu, Nik je izgledao kao da spava.

Ruku je nesvesno obavio oko nje kada se uvukla pored njega u krevet.

„Nešto sam razmišljao”, najednom reče on. „O čemu?” „O tome da se venčamo.”

Fila se sledi. „Da se venčamo! Ko? Mi? Ti i ja?” „Moraš da priznaš da u tome ima neke logike.”

Fila sede na krevet, podižući čaršav do brade. „Pobogu, Nik, ne možemo da se venčamo.” Najednom je teško gutala. „U svakom slučaju, hvala na pitanju”, neubedljivo završi ona.

Nije se pomerao, ali je osećala kako je njegove oči peku na leñima. ,,Ne sviña ti se ideja da se udaš za mene?”

Fila drthtavo uzdahnu. „Budi razuman, Nik. Svako ko se uda za Lajtfuta ili Kastltona, udaje se za celu porodicu. Svaka žena bi bila nesrećna kada bi se udala za čoveka čiji je članovi porodice ne vole. Budimo iskreni. Ako nešto možemo sa sigumošću da tvrdimo, onda je to činjenica da u klanovima Lajtfut i Kastlton nisam omiljena.” „Fila, hoću da se udaš za mene, a ne za dmge članove porodica.” „Oni me nikada neće prihvatiti, Nik i ti to znaš.” „Baš me briga da li će te prihvatiti ili ne. Udaješ se za mene. S njima ćemo se ionako viñati samo na godišnjim sastancima.” „A šta je sa Četvrtim julom, Božićem, letnjim praznicima, Darenovim političkim zabavama, Elinorinim večerama i još stotinak dmgih porodičnih okupljanja tokom godine?” „Pretemješ. Nismo obavezni da se pojavljujemo ukoliko ti je neprijat-n o.” „Rekla sam ti da mi je neprijatno da idem na večerašnju političku zabavu pa si me ipak odvukao na nju.” „To je nešto dmgo”, pravdao se. „Ma nemoj? Bojim se da nije.” „Mislio sam da ćeš se zainteresovati kada se zajedno pojavimo i bio sam u pravu. Baš kao što sam bio u pravu za uživanje u novoj pozi u krevetu.” „Ne pokušavaj da povlačiš paralele izmeñu političkih zabava i seksualnih poza, molim te.” ,,Do ñavola, ako su ti porodična okupljanja toliko mrska, onda ćemo ih izbegavati. Tri godine sam živeo bez njih, moći ću i ubuduće, okej?” „Mućni glavom, Nik. Ne možeš da upravljaš porodičnom firmom i izbegavaš dmženje sa porodicom. Uostalom, gledaj to iz moje perspektive. Zar misliš da bih dozvolila da

budem razlog tvog neučestvovanja u svim tradicionalnim porodičnim aktivnostima? Uvek bih se osećala krivom što stojim izmeñu tebe i njih.” „Nisi u pravu, mlada damo.” ,,Ma nemoj?” Fila protrlja očne kapke na kojima su se nakupile kapljice sa vlažne kose posle tuširanja. „Nik, neću da proñem kao Krisi.” „Sranje!” Nik je zgrabi za ramena i privuče je u svoj zagrljaj. „Znači, to te muči.” „Znam koliko je patila zbcg njihovog odbijanja. Nisam siguma imam li snage da se s tim suočim. Ne znaš kako je teško kada nisi prihvaćen, Nik. Ne znaš kako to boli.” „Misliš?” Glas piu je bio tih i promukao. „Proveo sam tri godine u odbačenosti.”

Fila je neko vreme ćutala, vagajući njegove reči. ,,Da, jesi.” „Fila, niko neće smeti ništa da ti kaže. Ako neko i pokuša, moraće meni da polaže račune. Tako ću se postaviti od prvog dana.” „Bojim se da neće vredeti, Nik.” „Veruj mi da hoće.” „Nije to pitanje poverenja već pitanje emotivne stvamosti. Kastltoni i Lajtfuti me ne vole i ne prihvataju. Do sada sam to mogla da podnesem zato što sam na protivničkoj strani u odnosu na njih. Svi znamo da mi je mesto s dmge strane ograde. Prirodni smo neprijatelji i po toj osnovi možemo savršeno da funkcionišemo. Meñutim, ukoliko se udam za tebe, postajem deo porodice što će stvoriti pravu zbrku, vemj mi.” „Previše analiziraš celu situaciju. Verovatno su te tako učili u školi za socijalne radnike.” „Nije nimalo smešno, Nik.” „Znam. Samo pokušavam da ti ukažem na to da sagledaš stvar iz drugačije perspektive. Sve vreme je gledaš iz svog antiestablišmentskog ugla. Stvari će se srediti i ti ćeš se uklopiti jer ćeš svima pmžiti priliku.” ,,To je potpuno nerealan pristup ovako složenoj i napetoj situaciji. Po muškoj logici sve će se srediti samo od sebe, tek tako.”

Nik se okrenu na bok, oslonivši se na lakat, nadvijajući se nad njom. „Baš me briga kako karakterišeš moj pristup, ali sam prokleto siguran da on garantuje stopostotni uspeh.”

Fila oseti neumoljivost njegovih reči i lako uzdahnu. „Bojim se da grešiš, Nik. Slušaj, hajde da se nagodimo.” „Nisam raspoložen za kukavičke nagodbe. Lajtfoti se takvim stvarima ne bave.” „Prestani da se ponašaš kao kralj džungle i saslušaj me, hoćeš li?” Fila mu uputi prekomi pogled. „Hajde da nastavimo kao do sada. Pokušajmo da živimo zajedno. Posetiću s tobom još nekoliko porodičnih skupova što će ostalima dati još malo vremena da me prihvate. Možda će za nekoliko meseci ili godinu dana stvari stajati drugačije. A tada, ukoliko još uvek budeš zainteresovan, možemo da razgovaramo o braku.” ,,Do ñavola, razgovaraćemo o tome sada.”

Fila se ujede za usnu. ,,Ne budi tako brzoplet. Možda brak nije ono što zaista želiš.” „Misliš da ću se predomisliti?” upita on. „Nikada se ne predomišljam. To je još jedna stvar svojstvena Lajtfutima.” „Nije valjda? E pa predomislićeš se kada ti budem rekla da planiram već sutra da dam Darenu svoje K&L akcije.”

Nik je ćutao kao zaliven. Kada je konačno progovorio, glas mu je bio hladan i neprirodno tih. „Samo probaj.”

OSAMNAESTO POGLAVLJE Nik strgnu sa sebe pokrivače, žustro skoči na noge i priñe prozoru. Nekoliko sekundi je samo stajao tu, pogleda prikovanog za tamnu vodu Eliot Beja. „Trebaju mi te lekcije.” ,,Ne trebaju ti.” ,,Ti si bivši socijalni radnik, a ne ekonomista. Sta ti uopšte znaš o tome?” divlje upita on. „Možda ne poznajem biznis, ali zato poznajem ljude. Ovo je zlatna šansa za obe porodice da se ujedine na čelu s tobom. Daren će te podržati. Rid takoñe.

Mislim.” „Misliš?” Nik je prostreli ljutitim pogledom preko ramena. „Kako to misliš da će me podržati? Dušo, nemam nameru da se igram sa budućnošću kompanije na

osnovu tvojih emotivnih procena situacije. Ulog je preveliki da bih se usudio da rizikujem. Hoću da tvoje akcije budu uz mene i hoću da svi ostali to znaju. Sve sam ti već objasnio. Moja jedina šansa da pridobijem još nekog ko će me podržati upravo je tvoja bezrezervna podrška.” ,,Da, znam, ali zar nije bolje da akcije vratim Darenu kako bi on s njima glasao za tebe?” Filin glas bio je neobično tih. „Bolje za koga? Za šta?” ,,Za porodično jedinstvo.” „Molim te prestani s tim porodičnim jedinstvom. Što je tebi toliko stalo do jedinstva izmeñu Kastltona i Lajtfuta?”

Bilo je to dobro pitanje, ali Fila nije mogla da smisli nijedan dobar odgovor na njega. Slušala je svoje instikte, a oni su joj govorili da radi pravu stvar. Sedela je na krevetu, obrgrlivši noge savijene do brade i oprezno gledala u Nika. Imala je onaj pogled inteligentnog bića koje posmatra predatora spremnog na napad.

Svojski se trudila da zvuči mimo i staloženo. „Biće bolje za sve, uključujući i tebe, ukoliko preuzmeš voñstvo nad kompanijom uz saglasnost što više članova obe porodice”, pojasni ona. „Ubeñena sam da će te tvoj otac podržati, Daren takoñe. U tom slučaju ćeš dobiti i Vikin glas.

Uz malo sreće prikloniće im se i Elinor, naročito kada bude videla da imaš podršku svih ostalih. Tako ćete biti jedinstveni. Svi osim Hilari.” „Nemaš ti pojma kako se upravlja kompanijom. To nema veze sa tvojim psihološkim igrama.” „Itekako ima. Igrate ih sve vreme samo što ih drugačije zovete. Kako nazivaš to što želiš mene da iskoristiš da bi druge ubedio da te podrže ako ne psihološkom igrom?’’

Nik priñe krevetu i nadvi se nad njom. Ugledavši neskriveni bes u njegovim očima, Fila se nesvesno skupi na jastucima. On joj nežno obujmi lice dlanovima i reče: „Slušaj me dobro, pametnice moja. Upustio sam se u opasnu igru pokušavajući da spasim Kastlton & Lajtfut. Pri tom ne želim da ugrozim tebe ni na koji način. Ideja je bila da sa svojim akcijama budeš uz mene sve do godišnjeg sastanka. Čim budem povratio K&L od Hilari, možeš da radiš s njima šta god hoćeš.” „Nik, zaista mislim da bi bilo bolje da ja izañem iz cele priče.” „Kasno je za to. U njoj si od onog trenutka kada sam te pronašao u Holoveju i ostaćeš dok ja ne budem rekao drugačije.”

Obuze je nervoza. Njegov dodir bio je nežan, ali u njoj iznenada poče da raste ista ona panika koju je jednom osetila kada je upotrebio svoju fizičku snagu da je prikuje za krevet. Fila pokuša da se udalji od njega, priljubivši se uz ñasku kod uzglavlja kreveta. „Nik, molim te, saslušaj me. Znam šta radim.” ,,Ne znaš.” „Tako će biti bolje za oboje. Siguma sam. Imam jak osećaj da hoće. Moraš da budeš siguran da porodice stoje iza tebe. S dmge strane, oni moraju svojevoljno da te izabem za svog sledećeg izvršnog direktora. Cisto porodična stvar u kojoj sam ja običan stranac.” ,,Do sada si bila prilično voljna da u svemu učestvuješ.” ,,To je nešto dmgo. Cinila sam to najpre zbog Krisi, a kasnije zato što si me zamolio da se angažujem. Ali sada hoću da izañem. Uzgred, umoma sam od iskorišćavanja i manipulisanja s tvoje strane.” „Zar misliš da sam sve vreme radio samo to?” „Naravno. Od samog početka. Volim te i mislim da ti voliš mene, ali nisam toliko slepa. Iskoristio si me da bi se vratio u porodično gnezdo i sada pokušavaš da me iskoristiš da se vratiš na čelo kompanije. Divota. Slobodno izvoli, preuzmi kompaniju. Slažem se s tobom; za dobrobit svih. Ali bez mene.” „Prokletstvo, Fila.” Nik se uspravi, nestrpljivo provlačeći mke kroz kosu. „Sta ti je najednom? Nećeš da se udaš za mene; nećeš da me podržiš svojim akcijama.

Zar očekuješ da ti povemjem da me zaista voliš?” „Volim te, Nik.” Fila odgumu pokrivač u stranu i polako ustade. „Ovo je za tvoje dobro.” „Ne seri, molim te.” „Veruj mi”, izusti ona i nesigumo se nasmeši. „Zar mi maločas nisi isto to govorio dok smo vodili ljubav?”

Nik se namršti. „Nije to isto.” „To ti misliš. I ovde je u pitanju poverenje, zar ne? Uprkos tome što si me iskorišćavao od saipog početka. Misliš da zaljubljivanje posle svega što se dogodilo ne zahteva veliku količinu poverenja?” „Prekini više s tim iskorišćavanjem.” „Zašto? Istina je, zar ne?” „Ne mogu da vemjem da stojim ovde i svañam se s tobom oko toga. Pre samo dvadeset minuta bili smo jedno telo.”

Fila ga uhvati za ruku. „Biće bolje ovako. Vemj mi. Porodicama je potrebno da zasnuju posao na zajedničkim interesima. Dobro znaju da u tome ne treba da ih podržava neki stranac. Nisam deo porodica, Nik. Zato nemam prava da se mešam.” ,,Do ñavola, već si umešana.”

Fila stisnu usne. „Tačno. Ali sada se povlačim. Više ti nisam potrebna. Skoro sam siguma da ćeš na godišnjem sastanku dobiti sve što želiš. Sve se promenilo od kada sam se vratila. Videćeš.” „Nisam baš tako siguran. Rizik je previše veliki, Fila. Sve stoji na staklenim nogama. Ako neko sazna da si se povukla, nisam siguran šta će se dogoditi.” „Podržaće te, ne brini. Stvar je u tome, Nik, što oni zaista žele da te podrže.

Svi osim Hilari, naravno. Duboko u duši svi opet vemju u tebe i osećaju da si ti pravi čovek za upravljanje porodičnim poslovima. Siguma sam ” „Hoćeš li da mi daš i pismenu garanciju?”

Fila odmahnu glavom. ,,Ne treba ti.” „Sto posto si siguma u svoju analizu?” upita on, škiljeći u nju. ,Pa, nisam. Ne možeš uvek da budeš sto posto siguran u nešto. Naročito kada su u pitanju ljudska bića.” ,,U tome i jeste stvar. Zato hoću da me podržiš svojim akcijama.” > ,JMoram da učinim ono što je najbolje.”

Nik se bespomoćno skljoka na krevet, zureći u tavanicu. Kada je, trenutak kasnije, pogledao u Filu, na licu mu je titrao topao osmeh. ,,U pravu si, znaš.” „Misliš da će te porodice podržati?” ,,Ne. Da sam te iskoristio.”

Fila ne reče ništa. Nemo je piljila u njega. „Sve sam smislio kada sam te ugledao. Odmah sam znao da ću samo sa tobom naći onaj delić koji mi je bio neophodan da se vratim u igru. Meñutim, nisi bila ono što sam očekivao. Nisam uvek bio siguran kako da te iskoristim.” „Mnogo ti hvala.” „Pola vremena sam proveo iščuñavajući se tvojim reakcijama koje su se potpuno razlikovale od onog što sam očekivao. Kao prvog jutra, kada si otišla da igraš golf sa mojim ocem.”

Fila uze svoj bade-mantil i navuče ga na sebe. „Sta s tim?” „Mislio sam da će biti zanimljivo da vas spojim i da će se tata s tobom žestoko posvañati što bi ga na neki način izvuklo iz čaure, pa čak i zainteresovalo

za ono što se oko njega dogaña, uključujući i kompaniju. Mislio sam da će tako nekako ispasti, ni ne sanjajući da ćeš ti početi da mu deliš lekcije o mom neverovatnom osećaju za odgovomost.” ,,Oh” „Bio sam zadivljen, više nego on. U protekle tri godine sam zaboravio kako je to kada neko vemje u mene bez uvida u neke jače dokaze.” „Ljudi retko dobijaju jake dokaze da bi u nešto poverovali, bar kada je u pitanju osuñivanje ostalih ljudskih bića. Skoro uvek moraš da se oslanjaš na svoje instikte.” ,,Da. Ipak, način na koji si sredila mog oca nije jedina stvar koja me je očarala. Tu je i krajnje nepredvidiv način na koji su uspela da nateraš Viki i Darena da sagledaju svoju prošlost i sve ono što im je Burk učinio. Pre mene si uspela da prokljuviš Hilarin glavni motiv. Uspela si čak i da razumeš Elinor i njenu neodoljivu potrebu da zaštiti porodični imidž. U poslednje vreme, kad god se osvmem oko sebe, shvatim da se ti baviš mojom porodicom.” „S tim je završeno.” „E pa nije, mlada damo. Ali o tome ćemo kasnije. Trenutno imam nešto dmgo na umu.” „Neću se predomisliti, Nik. Sutra telefoniram Darenu da mu kažem kako mu vraćam akcije i da s njima može da radi šta god želi.” ,,Ne sumnjam”, reče Nik, ne skidajući pogled s nje. „Pusti sad akcije. U tebi još uvek postoji jedan deo koji mi ne veruje, zar ne?”

Fila se namršti. „Ovo nema nikakve veze sa poverenjem. Činim ono što mislim da je pravedno.” „Ne pričam o tvojoj odluci da vratiš Darenu akcije. Pričam o nama o tebi i meni. Još uvek mi potpuno ne veruješ.” „Zar bi trebalo? Nakon što si priznao da si me iskorišćavao?” „Bilo je obostrano. Iskorišćavala si i ti mene, zar ne?” „Jesam.” „Kaži mi, Fila”, poče^on, glasom nabijenim emocijama. „Šta?” „Kaži mi šta tačno želiš.” ,,Ne znam o čemu pričaš.”

Nik polako izdahnu vazduh. „Lažeš.”

,,Pa?” izazivala ga je. „Šta mi možeš?” „Jedino što mi je preostalo”, prošaputa on, hvatajući je za ruku i privlačeći je na sebe. ,,Da s tobom divlje i strasno vodim ljubav, malena.” „Mislila sam da si ljut na mene.” „Definitivno sam iznerviran. Kao po običaju, ne poštuješ pravila. Ali sada stvamo nemam namem da se svañam i oko toga.” „Misliš da ćeš voñenjem ljubavi uspeti da mi se dodvoriš kako bih promenila mišljenje i udelila ti akcije?” ,,Ne, nego ću posle voñenja ljubavi biti manje iznerviran. Zar to nije samo po sebi već plemeniti cilj?”

Fila se široko osmehnu. „Itekako.”

Viktorija je stajala sa teniskim reketom u mci, napeto gledajući kako Daren završava telefonski razgovor. „Jesam li to dobro čula? Odlučila je da ti vrati akcije? Tek tako?” „Tek tako.” Daren odsutno baci lopticu u vazduh, čekajući da mu padne u dlan. „Sta je sa Nikom?” „Šta s njim?” „Dobro, šta je on na sve to rekao?” Viktorija se nestrpljivo namršti. „Slaže li se s idejom?” „Nije mi zvučalo kao da ima mnogo izbora. Fila je sama donela odluku. Kaže da je dobila sve odgovore na svoja lična pitanja u vezi sa Krisi, zbog kojih je prvenstveno i došla, i sada hoće da se povuče.”

Viktorija zavrte reket u rukama. „Izgleda kao da je pala s neba, postavila nekoliko pitanja i odlučila da ode. Opušteno. Ipak, sve je promenila. Naterala je sve da dobro razmisle o tome šta se dogodilo pre tri godine. Prilično je prodrmala obe porodice. I sada će tek tako da nestane?”

Daren se počeša po bradi. „Tako kaže. Nije mi jasno kako je Nik mogao da dozvoli da se stvari ovako završe.” ,,U redu, možda ona neće dići ruke od njega već samo od svojih K&L akcija”, mudrovala je Viktorija. ,JVaših akcija.” „Očigledno.” „Misliš da tu ima još nečeg?”

,,Ne baš. Ponaša se kao da joj više nije važno šta će se dogoditi sa kompanijom. Sumnjivo mi je to. Dok god je Nik umešan u porodične poslove, njoj će to biti itekako važno.” „Zaljubljena je u njega.” Bila je to konstatacija. Viktorija je bila sigurna u svoju procenu. „Ali ga neće podržati na godišnjem sastanku iako je on verovatno sve vreme to očekivao od nje.” „Što znači da će Niku biti potrebna tvoja i Ridova pomoć ukoliko želi da bude izabran za izvršnog direktora.” Viktorija se za trenutak zamisli. „Šta ćeš da radiš, Darene?” „Taj problem ću svakako uzeti u razmatranje”, uzvrati on kroz osmeh. „Tako bi trebalo političari da odgovore kada ih uhvate nespremne u nekoj oblasti, zar ne?” „Elinor će podržati Hilari.” „Verovatno. Ali ni u to više nisam siguran. Sve je nekako ispalo iz svog prvobitnog oblika od kada su se pojavili Fila i Nik.” „Uvek si glasao kao i tvoja majka.” ,,U suštini glasam onako kako je glasao moj otac. Ali ne iz slepe odanosti prema njemu, već zato što smo obično svi želeli isto.” „Burk je uvek želeo ono što je najbolje za kompaniju. To moram da mu priznam. Porodična fima bila je sve do čega mu je stalo ” Blagi jutamji povetarac zanjiha Viktorijinu kratku belu suknju dok je ukočeno stajala, udubljena u misli. „Krisi je to stalno govorila za vas dvojicu.” „Šta to?” „Sve same gluposti. Više nisu ni važne.” Viktorija se podignu na prste i poljubi ga. „Nisi ni nalik svom ocu, hvala bogu. Deo mene je oduvek toz nao i pretpostavljam da se zbog toga nisam razvela od tebe pre tri godine, kada nam je budućnost bila najmračnija.”

Daren ispruži ruke, privlačeći je u zagrljaj. Pogled mu je bio svetao i ozbiljan. „Svet politike ume da bude težak, Viki. Možda će doći vreme kada ću biti umoran od svega i kada ću poželeti da se povučem.” „Nema veze. Pratiću te svuda, gde god želiš. Stalo mi je samo do nas, tebe, mene i Džordana.”

Daren klimnu glavpm, mazeći je po kosi. ,,Ti i Džordan ste mi najvažniji na svetu.”

Viktorija se blistavo osmehnu i ustuknu jedan korak. Oči su joj sijale od sreće. „Okej. Da vidimo? Ti serviraš.” „Danas je vratila akeije Darenu.” Elinor završi sa sipanjem čaja iz srebmog Krosli čajnika, ne gledajući u Hilari. „Kakva čudna, nepredvidiva devojka.” „Možda je konačno shvatila da je izazvala dovoljno problema”, primeti Hilari i srknu čaj. Lice joj je bilo smirena maska, iako je iznutra gorela, Očajnički je pokušavala da proceni informaciju koju je upravo čula. Posle njihovog konflikta u ženskom toaletu, ovo je bilo poslednje što je očekivala od File. Možda će se na kraju ipak sve dobro završiti. „Cudi me da joj je Nik tako nešto dozvolio.” „Daren misli da je odluku donela sama i da Nik verovatno nije nimalo srećan zbog toga.”

Hilari razmisli o tome, tmdeći se da ničim ne pokaže ogromno olakšanje koje je osećala. Možda je Filina odanost prema Krisi, a samim tim i prema Krisinoj ljubavnici, konačno došla do izražaja. Svakako nije mogla da udeli akeije direktno Hilari, ali je zato znala da je njihovim vraćanjem Darenu zapravo činila istu stvar.

Hilari se pitala da li će Nik konačno da se reši File, sada kada od nje više nije imao nikakve koristi. Činilo joj se da hoće. Uostalom, bio je biznismen. Znao je kada je pravi trenutak za mudm poslovnu odluku. „Pretpostavljam da to znači kraj veze izmeñu File i Nika”, naglas reče Hilari. ,,Nik je previše pametan da bi se zamajavao nevažnim ženama.” Elinor klimnu glavom. „Svakako nije njegov tip.” „Bilo bi pomalo neprijatno zadržavati je u porodici.” „Užasno neprijatno. Mada ne vemjem da mu je uopšte padalo na pamet da je oženi. Nije bilo potrebe, osim ukoliko je to bio jedini način da iz nje izvuče akcije.” ,,Pa, ovo svakako olakšava stvar”, zaključi Hilari, nadajući se da je u pravu. ,,Vi i Daren ćete sada biti u mogućnosti da sami donosite svoje odluke.” ,,Da, naravno, draga. Daren i ja želimo samo najbolje za K&L.” „I za Darenovu karijeru”, naglasi Hilari. „Apsolutno.” Elinor se zadovoljno osmehnu. „Zabava u Sijetlu je bila prilično uspešna, zar ne?” „Pravi uspeh.” Hilari se priseti scene u ženskom toaletu i požele da tresne porcelansku šoljicu o zid.

„Čula sam da su čak i Barbara Eplton i njen muž dali pozamašan prilog.”

Elinor se namršti. „Čudno, zar ne? Barbara mi se uvek činila zabrinjavajuće levičarski orijentisana. Iznenañena sam što je dala svoj doprinos kampanji jednog republikanca. Viki kaže da to ima neke veze sa njenim zalaganjem za dečji socijalni program.” „Doprinos je doprinos. Bez obzira od koga je, zar ne?” „Baš tako, draga moja. Možda se Barbara konačno dozvala pameti. Uostalom, moj sin će uneti velike promene u ovu državu i svi će želeti da podrže pobednika.

Ko zna koliko će Daren uspeti da napreduje na vlasti i šta će sve ostvariti u budućnosti?” „Naročito kada uz sebe ima moralnu i finansijsku podršku svoje porodice.” „Podrazumeva se, draga. Još čaja?” „Sunce mu poljubim, šta je ta brbljivica sad smislila?” Rid je toliko urlao da je Nik bio prinuñen da odvoji telefonsku slušalicu od uveta. „Ne pridržava se mojih striktnih uputstava, pod jedan”, promrmlja Nik izmeñu dva zalogaja krekera namazanih krem sirom. Fila se upravo vratila iz Pajk Plejs marketa. Svaki put kada bi otišla u kupovinu otkrila bi novi, egzotični sir.

Nije zapamtila ime ovog poslednjeg, ali se sećala da je imao neke veze sa kozama. „Dobro, šta misliš da postigneš na godišnjem sastanku ako ne možeš da se osloniš na njene akcije?” „Ono što sam sve vreme planirao. Pokušaću da povratim mesto izvršnog direktora kompanije.” „Bože oprosti, ta devojka je prava divljakuša, zar ne?” „Samo kada su neke stvari u pitanju.” Nik pogleda u Filu koja je u tom trenutku ulazila u dnevnu sobu, noseći u rukama dve čaše vina. „Sto se ostalog tiče, krajnje je predvidiva.” „Ima dušu da ti pojede”, nastavi Rid s druge strane žice. ,,Da, znam. Verovatrio loša karma.” Nik uze ponuñenu čašu i veselo se osmehnu Fili koja se već gnezdila na sofi pored njega. Na sebi je imala drečavoljubičastu majicu i tirkizne pantalone. „Sta ćeš da radiš ako ne uspeš da pobediš Hilari na sastanku?” upita Rid normalnijim glasom. ,,Ne zaboravi da imam još jednu firmu.”

„Naravno, kako mdgu to da zaboravim? A Fila? Hoće li i ona s tobom u Kalifomiju?” „Definitivno. Ali o tome još nismo razgovarali s obzirom na neizvesnu budućnost Kastlton & Lajtfuta. Tata, moram da prekinem. Vidimo se na sastanku.

Ako imaš bar malo pameti, u šta nikada nisam ni sumnjao, glasaćeš za mene.” Nik spusti slušalicu pre nego što je njegov otac uspeo da odreaguje. „Vino”, najavi Fila, „savršeno ide sa sirom. Naglašava njegovu suptilnu aromu.” „Jesu li ti to rekli u prodavnici pića?” ,,A-ha.” „Imam novosti za tebe, Fila. Nema ničeg suptilnog u vezi sa kozama. Mislim da nećeš želeti da naglasiš, već da ugasiš njihovu aromu. Bojim se da ovaj vodnjikavi rizling ne može u tome mnogo danam pomogne. Radije bih popio ceo litar najjeftinijeg crvenog vina iz podmma pića samo da ubijem ovaj kozji šmek.”

Fila se vedro osmehnu. „Još uvek se privikavam na prednosti fine kuhinje.” „Primetio sam.” Nik ubaci u usta još jedan kreker sa sirom. „Znaš li da su porodice u pravom haosu?” „Jesu?” „Hilari je verovatno poludela pokušavajući da prokljuvi šta si naumila.” ”Atir i ,,Ja? Digao sam mke. Odlučio sam da se vozim do kraja ove vrteške iv idim šta me tamo čeka.” ,,A šta ako ne bude onako kako si planirao?” „Onda pravac Kalifomija”, uzvrati Nik bez oklevanja.

Fila ga ispitivački pogleda. „Jesi li siguran da ćeš me još uvek htetia ko moja odluka da se povučem osujeti tvoj plan?”

Nik se razuverljivo nasmeja. „Daj, Fila. Definitivno ću te hteti čak i ako izgubim kompaniju. Tada ću moći da istresem sve svoje frustracije na tvom slatkom dupetu.” „Zvuči zabavno.”

Mnogo kasnije te večeri, Nik je ležao budan u krevetu, razmišljajući o svojim rečima. Budući da se nalazio na korak od pobede, sama pomisao na mogući poraz na godišnjem sastanku bila je frustrirajuća.

Meñutim, čak i u tom slučaju neće sve biti tako cmo, tešio je sebe. Naravno, biće prava šteta ukoliko se K&L raspadne na deliće kojima će upravljati kojekakvi

stranci, ali ponekad je i to bio način poslovanja. Svi će preživeti, na ,ovaj ili onaj način.

Dok god bude imao Filu, zaključi on, gubitak kompanije neće biti smak sveta.

Njena priča o zlatnoj šansi za konačno ujedinjenje porodica bila je prilično tačna.

Osim toga, ona je bila njegova zlatna šansa u mnogo čemu. Neka bude proklet ako joj to prizna u ovom trenutku. Znao je da se duboko u srcu brinula da je možda prenaglila u vezi sa svojim prognozama ishoda godišnjeg sastanka i to mu je sasvim odgovaralo.

Ako bude trebalo da čeka onda će čekati, ali u tom slučaju će čekati i ona.

Rid podignu glavu sa večemje štampe i pogleda u Teka koji je mućkao šejker za malim šankom. „Pomorci su pobedili.”

Tek ubaci čačkalicu sa ogromnom zelenom maslinkom u široku koktel čašu. ,,Da, gospodine, čuo sam. Takve stvari čoveka teraju da se zapita da li je vreme da se vrati svojim religioznim korenima, zar ne?” reče, sipajući Ridu martini. „Pretpostavljam da si takoñe čuo da su akcije vraćene u Darenove mke?” „Jesam, gospodine. Ona Nikova mala je puna iznenañenja, zar ne?” „Bogami jeste.” Rid ubaci maslinku u usta i priñe velikom prozom sa kojeg se pmžao predivan pogled na zaliv. Pažnju mu privuče jahta koja se probijala kroz talase ka luci. Gradske kuće Lajtfutovih i Kastltonovih na Bejnbridž Ajlandu nalazile su na samoj obali, baš kao i letnjikovci u Port Klakstonu. „Pitam se šta će moj sin sada da radi?” „To se svi pitaju, gospodine. Nik je oduvek igrao po osećaju.” „Reći ću ti jedno. Grdno sam pogrešio kada sam mu pre tri godine rekao da nema muda. Itekako ih ima.” „Pardon, gospodine, ali bojim se da on ima i više od toga. Posle svega što se dogodilo pre tri godine ipak je imao petlje da se vrati i preuzme kompaniju. Za to su potrebna čelična muda.” Tek naglo ućuta ugledavši Hilari koja se iznenada stvorila na vratima. „Dobro veče, gospoño. Zelite li martini?” „Da, molim te.” Hilari se oprezno osmehivala dok je koračala preko sobe.

Graciozno je sela na fotelju presvučenu zelenom svilom i pogledalau svog muža. „Zdravo Ride. Kako si proveo dan?” „Fino. Igrao sam golf sa Svinijem na gradskim terenima. Razbio samg a”

„Cestitam.” Hilari uze piće od Teka. „Hvala ti, Tek. To bi bilo sve za sada”, učtivo reče, otpuštajući ga klimanjem glave. Sačekala je da izañe iz prostorije pre nego što je ponovo progovorila. „Dakle, sutra će konačno sve biti gotovo, zar ne?”

Rid nije odvajao pogled od jahte u daljini. „Zvučiš kao da je sutra Sudnji dan.” ,JMožda i jeste jer ja tako vidim celu stvar. Porodice će sedeti i suditi meni uprkos svemu što sam učinila za Kastlton & Lajtfot u protekle tri godine.” Hilari se glasno nasmeja. „Nadam se da će njihov sud biti pravedan.” „Učinila si ñavolski posao za kompaniju, Hilari.” „Hvala ti, Ride. Tvoja pohvala mi mnogo znači. K&L mi je važnija od svega na svetu. Ona je moj život. Pitam se da li ćete se ti i ostali setiti toga kada budete glasali za sledećeg izvršnog direktora.” ,,To se teško zaboravlja”, procedi Rid i proguta još jednu maslinku. „Mnoge stvari se zaborave kada se bludni sin vrati kući. To nikada neću razumeti.” „Prošlo je tri godine, Hilari.” ,,Da, ali zar se nešto zaista promenilo? Nik nas je već jednom napustio, ne samo mette i bebu već i kompaniju. Otkud znaš da to neće učiniti opet ukoliko povrati svoje direktorsko mesto?” Hilari ustade i priñe prozoru. Pogled joj nije spadao s Ridovog lica. „Treba svi da se zapitamo šta to Nik zapravo hoće?” „Šta ti misliš šta hoće?”

Hilari duboko uzdahnu. „Osvetu. Mislim da hoće da preuzme kontrolu nad firmom kako bi mogao da je potpuno uništi. Nikada nam nije oprostio ono što se dogodilo pre tri godine. Bio je očigledni naslednik, čovek zlatnog talenta. K&L je video kao svoje buduće lično kraljevstvo. Kada ste t i i Burk odbili njegov predlog da kompanija krene pravcem koji je on odabrao, pukao je. Svoj bes je iskalio prvo na meni, a onda i na ostalima. Bojim se da neće biti srećan dok god ne dokrajči kompaniju.”

Rid je mimo mešao svoj martini golom čačkalicom.

Hilari sačeka još koji trenutak, a zatim reče: „Postoji samo jedna stvar zbog koje ću istinski žaliti.” ,,Koja?” „Što sam izgubila bebu. Žao mi je što ti nisam rodila unuče koje si oduvek želeo, Ride.”

Iako beba nije bila Nikova, pomisli Rid. Pitao se kako je čitave tri godine mogao da bude toliko slep. Fila je bila u pravu. Nik je bio njegov sin, a njegov sin nikada ne bi napustio sopstveno dete.

DEVETNAESTO POGLAVLJE Nik ušeta u jednostavnu, skromnu konferencijsku salu koja je u kompaniji Kastlton & Lajtfut oduvek služila za sastanke upravnog odbora. U ovoj prostoriji donošene su sve velike odluke u vezi sa budućnošću porodične firme. Danas će u njoj biti izglasan onaj ko će utvrditi dalji tok poslovanja kompanije.

Tradicija. K&L su odavno dostigli nivo održavanja godišnjih sastanaka u luksuznom poslovnom okruženju sa debelim tepisima, modemim, funkcionalnim nameštajem, vrhunskom kompjuterskom tehnikom i zidovima s pregršt skupocenih umetničkih slika. Ipak, ostali su vemi tradiciji. Sala za sastanke ostala je ista kao i pre četrdeset godina. Cak ni Hilari nije smela da se buni protiv ovog porodičnog rituala, zaključi Nik razgledajući dobro poznati ambijent. „Nik, stigao si.” Obučen tip-top u opremu za golf, Rid je sedeo za okmglim stolom na sredini prostorije. „Svi smo spremni. Hajde da i to obavimo. U jedan imam zakazanu partiju.” „Ne daj Bože da zakasniš”, nasmeja se Nik. Elinor, Daren i Viki su ćutke sedeli za stolom. Hilari, ozbiljna i elegantna, u belom svilenom kompletu, upravo je zauzimala svoje mesto na čelu stola. Zatim je na sto spustila uredno složene fascikle i učtivo sačekala da Nik sedne pored svog oca. U kancelariji je vladao tajac iščekivanja. „Kafa”, najavi Tek, unoseći poslužavnik sa šoljama i bokalom sveže skuvane kafe. „Hvala, Tek. Sada možeš da ideš”, odsečno reče Hilari. ,,Da, gospoño.”

Kada je izašao, Hilari pogleda u prisutne i svečano reče. „Mislim da možemo da počnemo.”

Natovarena kesama punim namimica, Fila je koračala Petom avenijom razmišljajući o tome da li je pogrešila.

Možda je trebalo da zadrži one akcije. Možda nije bila u pravu kadaje poverovala da je Nik već imao potpunu podršku svoje porodice. Šta ako je Hilari napravila neku novu štetu u protekla dva dana?

Fila se tešila konstatacijom da Daren nije bio budala, baš kao ni Rid. Verovatno su do sada i sami shvatili da su pre tri godine pogrešno osudili Nika. Od Elinor nije očekivala da promeni mišljenje budući da je stara dama imala svoje razloge da i dalje podrži Hilari. Meñutim, Daren je umeo da razmišlja svojom glavom i nije se povodio za željama svoje majke. Viki će, naravno, glasati kao i njen muž.

Sagledavala je situaciju iz svih uglova, dodajući i oduzimajući sve što je smatrala relevantnim, meñutim, nikako nije mogla da zaobiñe činjenicu da su na godišnjem sastanku Niku bila potrebna još dva člana odbora.

S druge strane, morao je da bude siguran da će na čelo kompanije doći isključivo uz podršku porodice, podseti Fila sebe gurajući nadlakticom ulazna staklena vrata Nikove zgrade. Svima će biti bolje ukoliko se bude držala po strani.

Lajtfutima i Kastltonima je bilo potrebno da odrede budućnost svoje porodične firme izmeñu sebe.

Oslobodivši jedan prst, Fila podignu ruku da pozove lift i usput baci pogled na svoj ručni sat. Sastanak je bio u punom jeku. Dok se vozila liftom, razmišljala je o tome koliko bi u proseku mogli da traju sastanci akcionara u kompaniji kao što je Kastlton & Lajtfut. Znala je da će izludeti čekajući Nika da se vrati sa rezultatima glasanja.

Vrata od lifta se otvoriše na najvišem spratu i Fila krenu niz hodnik, vadeći iz džepa ključeve od Nikovog stana. Kese pune hrane postajale su joj sve teže tako da je jedva čekala da ih spusti ispred vrata. Prsti su joj brideli dok je otključavala bravu, pitajući se da li će ona i Nik već sutra spakovati svoje stvari i otputovati za Kalifomiju. Otvorivši vrata, Fila gumu kese nogom preko praga, podižući ih jednom rukom za drške dok je dmgom nogom pridržavala vrata.

Na pola puta do kuhinje obuze je čudna jeza. Nije bila sama u stanu. Ona panično otvori usta, ali joj vrisak zastade u grlu. Gmba muška šaka joj prekri donji deo lica. „Zar si mislila da ćeš mi pobeći, kučko lažljiva?” Ilaja Spalding joj prošišta na uho. Hladna metalna cev pekla joj je kožu na vratu. „Pre nego što glasamo”, mimo reče Hilari, „htela bih sve da vas zamolim da još jednom dobro razmislite o tome šta svako od vas očekuje od kompanije

Kastlton & Lajtfut. Pitali ste Nika kako zamišlja budućnost kompanije i rekao vam je da planira da krene u jednom novom, neistraženom pravcu. Da li ste spremni da okrenete leña dosadašnjim uspešnim rezultatima koje je K&L ostvarila u oblasti vojne industrije i upustite se u rizik?” „Ne preteruj, Hilari.” Nik značajno pogleda u svoju bivšu ženu, pitajući se kako je uopšte ikada mogao da poželi da je oženi. Uopšte nije bila njegov tip. „Prelazak na nova tržišta će biti postepen jer ne smemo da zanemarimo ugovore sa vladom dok god je situacija na domaćem tržištu profitabilna.” I Daren se blago namršti. „Da li to ima veze sa tvojim planovima da se proširimo na tržišta Pacifika? J^ako je pričati o tome, Nik. Da vidimo prvo kakve su nam šanse jer i sam znaš koliko su ta tržišta zahtevna.” „Protekle tri godine sam proveo uspostavljajući kontakte na tim tržištima.

Kada K&L bude spremna da se na njima pojavi biće i oni spremni da nas oberučke prihvate.”

Rid završi sa sipanjem svoje treće kafe. „K&L je svih ovih godina vrlo lepo poslovala sa državnom vojnom industrijom.” „Vremena se menjaju, tata. Postoje i drugi načini rasta i širenja. K&L nije promenila osnovni princip svog rada već četrdeset godina. Potrebna su osvajanja novih tržišta i novih pravaca. Ništa ne može večno da bude isto. Kompanija več duže vreme stagnira.” „Upravo smo iz drugog, sjajnog kvartala prešli u treći gde je produktivnost na samom početku već u usponu”, upade Hilari. „Kako možeš da tvrdiš da kompanija stagnira.” „Postoje i drugi faktori osim kvartalne osnove koji se uzimaju u obzir”, mimo uzvrati Nik. „Kao?” izazivala je Hilari. „Kao dugoročno planiranje i projektovanje. Trebalo bi da isplaniramo ceo sledeći vek, ne samo godinu, dve ili tri kao što je to bila dosadašnja praksa.” „Ugovori s vladom nikuda neće pobeći. Za tom vrstom proizvoda će uvek postojati potreba”, primeti Rid. ,,U prošlosti smo uvek bili tako uspešni”, primeti Elinor. ,,Ne bih volela da se previše brzo i previše drastično promenimo.”

Nik je pogleda. „Neće se dogoditi preko noći, Elinor. Potmdiću se da sve bude uravnoteženo pre nego što napravim bilo koji novi potez.” Neće biti nimalo lako, dobro je to znao. Tek kada sve bude gotovo, postaće svestan borbe u koju se

upustio. Kastltoni i Lajtfuti su po prirodi bili zadrti, tvrdoglavi i svojevoljni. Zalio je što Fila nije sedela pored njega. Prijalo bi mu malo moralne podrške. „Lagala si i svi su ti poverovali, zar ne? To ti je dalo osećaj moći, kujo? Cela sudnica je poverovala u tvoje laži. Nadam se da si se tada dovoljno nauživala jer ćeš sada da zažališ što si ikada otvorila usta. Upozorio sam te da ću te kazniti zbog tvojih laži. Jesam li te upozorio? Jesam li?”

Iz njegovih iskeženih usta je zaudaralo na trulež. Celo telo mu je smrdelo.

Fila je brzo disala kroz nos, osećajući kako se guši. Više nije mogla da podnese njegove prljave ruke na svojim ustima. Utroba joj se prevrtala. Povraćalo joj se.

Bespomoćna i očajna, bila je prinuñena da opusti svaki mišić dok ju je vukao ka kuhinji.

Kada je klonula pod njegovim dodirom, Spalding je morao da joj pusti usta kako bi mogao bolje da je ščepa za ruke. Vrh pištolj sada ju je žuljao na leñima. „Kučko lažljiva. Kurvo lažljiva. Odakle ti pravo da mi oduzmeš onu decu. Bila su moja. Hteo sam da ih vaspitam kako dolikuje. Da ih naučim disciplini i poslušnosti.” „Kao što si naučio malog Endija?” zajedljivo upita Fila. Trudila se da govori tiho i razgovetno kako ga ne bi isprovocirala da joj ponovo poklopi usta svojom smrdljivom šakom.

Spaldingove ludačke plave oči preteći su sevale. „Endi je odbio da me posluša. Jasno sam deci stavio do znanja da moraju da me slušaju. Bio sam prinuñen da im dam primer, preko njega. Nisam imao izbora.” On prodrma Filu tako jako da joj glava nekontrolisano pade unazad. „Čuješ li, kučko. Nisam imao izbora. Bio je moj i mogao sam s njim da radim šta god sam hteo.” ,,A ostale si naterao da gledaju, zar ne? Jesu li zato bili onako uplašeni sledećeg dana kada sam pokušala da razgovaram s njima?” „Rekao sam ti, učio sam ih disciplini. Morali su da znaju šta ih čeka ukoliko mi se ne povinuju. Disciplina je ključ uspešnog vaspitanja. A deca to najbolje uče kada im se utera strah u kosti. Isto tako je mene vaspitao moj otac.” „Neću da slušam tvoje bolesne razloge za ubistvo. Ne postoji izgovor za ono što si učinio i ti to, u dubini duše, dobro znaš. Nisi ništa drugo do zločinac koji zlostavlja i ubija decu. Idiote bolesni. To što si tukao decu i ubio malog Endija nije sve, zar ne? Na nekima si koristio i druge metode, je li tako? Silovao si ih.”

Spaldingovo zadriglo lice bilo je crveno od besa. ,,Ta deca su mi dodeljena i mogao sam s njima da radim sve što sam smatrao da je potrebno. Trebalo je da ih

vaspitam i od njih napravim čvrste i odgovome ljude. Morao sam to da učinim na pravi način. Bili su moji. Imao sam pravo da radim šta god sam hteo u cilju sprovodenja discipline. Morao sam da im dokažem da imam potpunu kontrolu nad njima.”

Nik pogleda u lica oko sebe u trenutku kada Rid dade znak za glasanje. U tom trenutku je znao da je Fila bila u pravu. Pobeda ili gubitak. Možda je i bolje tako.

U pitanju je porodična firma. Ukoliko pobedi, moraće da zna da su ga podržali svi članovi porodice. Ukoliko izgubi, nek idu do ñavola. Kalifomija i Fila su gš čekale. „Svi koji su za to da Nik bude izvršni direktor neka se izjasne.” „Za”, izusti Rid. Talas olakšanja ispuni Nikove gmdi. Ako ništa dmgo, sa sigumošću je znao da je njegov otac opet verovao u njega. ,,Za”, reče Daren. „Za”, pridmži mu se Viktorija, gledajući u Nika sa osmehom.

Elinor je oklevala, pogleñavajući čas u Hilari, čas u Nika. Par sekundi kasnije, ona odlučno reče: ,,Za.” Hilari spusti srebmo nalivpero s kojim se u proteklih pet minuta igrala. Njen osmeh bio je spokojniji neko ikad, meñutim, oči su joj ličile na dva gorka, rnračna jezera bez dna. „Izgleda da smo i to konačno rešili, zar ne? Čestitam, Nik. Pobedio si.”

U kancelariji zavl^da mučna tišina koju prekide Ridov oduševljeni pljesak mke o Nikovo rame. Oči su mu ponosno sijale. „Bolje zovi Filu da joj saopštiš radosnu vest. Sigumo je sva na iglama, znaš kakva je.”

Nik izvi obrve. „Misliš?” „Nego šta. Zvrcni je. Do sada je već poludela od neizvesnosti”, reče Rid uzimajući telefon i spuštajući ga pred Nika.

Nik podignu slušalicu i okrenu broj, svestan da ga ostali posmatraju. Izgledalo je kao da svi žele da Fila bude deo ove važne odluke, najednom shvati on. Tretirali su je kao člana porodice.

U stanu je telefon zvonio već treći put. ,,To mora da je Nik”, strpljivo reče Fila. „Zna da sam ovde. Ako se ne javim, posumnjaće da nešto nije u redu.”

Telefon zazvoni i četvrti put. ,,U redu, javi se, do ñavola, ali nemoj da kažeš ništa što bi ga nateralo da pomisli da sam ovde ili da ti treba pomoć. U protivnom ću ga sačekati i oboje ću vas poubijati. Hoću, kunem ti se bogom.”

Drhtavim prstima Fila podignu slušalicu, terajući sebe da misli razborito.

Znala je da je to bio Nik. On joj je bio jedina nada.

Zvonilo je već četvrti put. Nik je odmah posumnjao da nešto nije u redu. Kada se javila na telefon, glas joj je bio slab i bez daha. „Fila?” „Jao, Nik. Tako mi je drago što si se javio.” Lažna veselost pržila je Nikove uši. „Ovde je sve u savršenom redu. Znaš šta, kada si jutros otišao shvatila sam da sarrl zaboravila da ti se zahvalim za poklon koji ste mi ti, Daren, Rid i Tek dali.

Sećaš se poklona koji ste mi dali?” ,,Za ime boga, šta to pričaš?” zahtevao je Nik, stežući slušalicu. ,,Da, taj. Predivan je. E pa, samo hoću da znaš da planiram sada da ga upotrebim. Jedva čekam, u stvari. Jao... izvini, dragi. Moram da prekinem.

Cujemo se kasnije, Nik. Požuri kući.”

Nik zalupi slušalicu i skoči na noge. Svi su zaprepašćeno zurili u njega. „Šta je bilo?” upita Rid. ,,Ne znam, ali nešto ne valja.” Već je bio na pola puta do vrata.

Daren ustade. „Pobogu, šta se dešava, Nik?” Nik zastade na vratima i pogleda ga. „Sta je to što smo mi ikada poklonili Fili?” „Naučili smo je da koristi pištolj”, spremno uzvrati Daren. „Tačno. Upravo mi je rekla da se sprema da upotrebi naš poklon. I zamolila me je da požurim kući.” „Prokletstvo”, prasnu Rid. „Misliš da je onaj tip što ga je strpala u zatvor?” ,,Ne znam. Neću da rizikujem. Elinor, zovi policiju. Kaži da imamo sumnjivu situaciju i da ne bi bilo loše da je odmah provere. Ako ti se učini da nisu voljni da nam pohitaju u susret, onda pozovi upravnika moje zgrade i zamoli ga da ode do stana i obiñe Filu. Kaži mu da sam na putu ka kući.”

Elinor spremno podignu slušalicu. „Naravno, Nik.” Izletevši napolje, on joj doviknu preko ramena: „Hvala!” „Cekaj sine”, povika Rid, ustajući sa stolice. „Mislim da ću i ja da se provozam. Tek će sa mnom, čisto da nam se nañe.” „Idem i ja”, reče Daren, hitro ustajući od stola.

Viktorija je već bila na nogama. ,,I ja ću sa vama.”

Trideset sekundi kasnije, Hilari i Elinor su sedele same za stolom. Hilari je posmatrala kako stara iskusna dama izdaje naredenja glasom koji je uvek koristila kada je očekivala trenutne rezultate od svoje posluge.

Samo Elinor je mogla da tretira polieiju kao svoju ličnu poslugu, zaključi Hilari. Skupljala je svoje fascikle, spremna da napusti ovu staromodnu konferencijsku salu za sva vremena.

Elinor je spustila slušalicu baš u trenutku kada je Hilari stigla do vrata. „Krenuli su”, reče sa cñakšanjem i pogleda je.

Hilari klimnu glavom. ,,Ne čudi me. Na kraju je ispalo prilično neverovatno, zar ne? Lajtfuti i Kastltoni hitaju da izbave Filu.” ,Možda je to samo obična pravda, Hilari. Fila je u poslednje vreme mnogo učinila da izbavi kompaniju od sigume propasti.” „Jednostrano gledate na stvar.” „Kuda ćeš sada, Hilari?” upita Elinor. „Sta planiraš?” „Zar je važno?” ,,Da, važno je. Ti si član porodice, Hilari.” „Više nisam. Bojim se da nikada nisam ni bila. Bar ne u pravom smislu reči.

Ne kao što će to biti Fila.”

Rekavši to, Hilari izañe napolje, puštajući da se vrata za njom zalupe.

Fila je mogla da cvili, znajući da će to verovatno i činiti ukoliko bude razmišljala previše cmo. Bila je prestravljena. Spalding ju je stezao uz sebe, vukući je polako ka spavaćoj sobi. Grozničavo je sabirala misli. Jednom je uspela da manipuliše ovim čovekom. Znala je kako da ga izazove. Moraće to da učini ponovo. „Bolje bi ti bilo da me pustiš i pobegneš odavde dok još možeš. Vlasti će te tražiti.” „Kada budu shvatili gde sam, biću daleko.” ,Kako si me našao?” „Naterao sam Rut da te prati. Unajmila je nekog ko te je pronašao i sve vreme je obaveštavao o tvom kretanju.”

Fila sklopi oči, osećajući mučninu. Ni jednog trenutka nije bila bez bedna, čak ni za vreme boravka u Port Klakstonu. Neko ju je sve vreme posmatrao. S obzirom na okolnosti, ovo saznanje ju je užasavalo. „Šta ćeš da uradiš sa mnom, Ilaja?” upita ona, svojski se trudeći da zvuči smireno.

„Prvo ću da te kaznim što si sve upropastila. Ima da patiš zbog svojih greha.

Kazniću te gadno, na isti način kao što smo kažnjavali žene u zatvorima dok sam ratovao kao plaćenik. Akada budeš kumila i molila za milost, onda ću da te ubijem.” „Kakva si ti budala. I šta ćeš onda? Kuda ćeš da bežiš? Moraćeš da se kriješ do kraja života zato što će svi zasigumo znati da si pravi ubica.

Covek s kojim živim će te goniti na kraj sveta. Moćan je. Mnogo moćniji od tebe.” „Ti si samo njegova kurva, a ne žena. Zašto bi želeo da te osveti kada te više ne bude? Bezbedan sam.” „Ništa te neće zaštititi od Nika Lajtfuta. Osvrtaćeš se iza sebe dok god „Začepi gubicu, kujo. Mogu sam da se brinem o sebi.” „Nemaš nikakve šanse, Ilaja. Hoću da znaš šta dobijaš ukoliko me ubiješ.

Opet ću te strpati u zatvor, kao i pre. Vratićeš se u ćorku zbog mene.” „Rekoh začepi gubicu, kujo. Ne znaš šta pričaš”, prosikta on, gurajući je u spavaću sobu.

Kada su stigli do kreveta, Fila oseti kako je njegove gmbe šake konačno puštaju, ali ne zadugo. Sledećeg trenutka, silovit šamar je obori na krevet.

Fila oseti ukus sopstvene krvi od rasečene usne. Kada je otvorila oči, Spalding se nadvijao nad nju, lica izbezumljenog od manijakalne požude. Videla je takav izraz na licu muškarca i pre, onog popodneva kada je kao devojčica napadnuta u domu. Ali ovoga puta nije bilo Krisi da je spase od napasnika. Užasnuto je gledala kako Spalding otkopčava svoje prljave pantalone. ” Kroz glavu joj prolete užasavajuća scena od pre mnogo godina. Setila se lampe koju je Krisi upotrebila.

Ne prekidajući tok misli, ona ga odgumu svom snagom i posegnu za lampom postavljenu pored uzglavlja. Teško postolje polete kroz vazduh, razbijajući se Spaldingu o bok. „Kučko.” Spalding instiktivno podignu mke da zaštiti lice. Potom se zatetura, izbegavajući oštre komadiće razbijene keramike.

Iskoristivši trenutak, Fila se zakotrlja preko kreveta, grozničavo otvarajući fioku pored kreveta. Prsti joj se sklopiše oko poznate revolverske drške. Sad ili nikad.

Viseći na pola sa kreveta, Fila munjevito izvuče revolver iz fioke i uperi ga prema Spaldingovim šakama koje je u tom trenutku spuštao s lica. Više nije smela da čeka. Samo naciljaj i povuci obarač.

Zaglušujuči prasak odjeknu sobom, praćen očajničkim krikom. Spalding posmu, teturajući se unazad. Naletevši na zid, on se uz tup udarac smši na pod.

Pogled mu je bio ukočen dok mu je krv šiktala iz ramena, natapajući njegovu kariranu košulju i pantalone. Nakon par trzaja rukom, glava mu beživotno klonu.

Nekoliko sekundi kasnije, Fili je još uvek zujalo u ušima kada je u sobu uleteo Nik u pratnji poznatih porodičnih likova. „Nek’ sam proklei!” uzviknu Tek Serman.

Spalding bolno zastenja. „Ziv je”, uzviknu Rid. „Sigumo je opet brzopleto pucala.” „Radim na tom problemu”, promrmlja Nik, uzimajući Filu u svoje namčje.

Drhtala je kao prut. „Drago mi je što je ostao živ. Zaslužio je da bude kažnjen za sve ono što je učinio deci. Takoñe mi je drago što ne moram da živim u saznanju da sam nekog ubila”, mnogo kasnije izjavi Fila, pijuckajući konjak. Razgovori sa policijom su je iscrpeli, ali shvatila je jedno, da su posledice pucnjaves čak i one u samoodbrani, bile užasno brojne i napome.

Elem, Kastltona i Lajtfuta bilo je na sve strane. Kuvali su joj čajeve, tešili je nakon beskrajnih policijskih ispitivanja, sprovodili laboratorijske tehničare i medicinsko osoblje kroz stan, pokazujući sve znake razumevanja i zaštite prema Fili tokom dugog procesa istrage. Nik je nijednog trenutka nije ostavljao samu. „Možda je bilo jednostavnije da si mu prekratila muke za sva vremena”, zaključi Rid. „Zahvaljujući srceparajuće liberalnim zakonima u ovoj zemlji, gad će verovatno biti u mogućnosti da te tuži iz zatvora čim se malo oporavi.” „Možemo da se nosimo sa svakom tužbom koju nam pošalje Spalding”, samouvereno reče Nik, dolivajuči konjak u Filinu čašu. „Uostalom, uvek možemo da priuštimo bolje advokate od njega. A znaš kako stvari funkcionišu skuplji advokat uvek pobeñuje.” „Veoma uverljivo.” Fila se bledo osmehnu, gledajući lica oko sebe. Svi su bili tu u dnevnoj sobi, svi osim Hilari. Čak i Elinor je uhvatila taksi odmah nakon razgovora sa policijom.

Tek Serman se znalački osmehnu. „Hitac je bio za nijansu šm od smr tonosnog i to samo zbog žurbe. Ali s obzirom na okolnosti, odradila si ga prilično dobro, gospojice. Skot je preživeo, ali mu je ostao gadan ožiljak, u to sam siguran.” „Kako se osećaš?” upita Viktorija vadeći iz vitrine servis za kafu. ,,Srcejoš lupa?” „Mislim da se polako vraćam u normalu, zahvaljujući svima vama. Zaista ne znam šta bih radila bez vas. Kada je policija stigla, bila sam u totalnom haosu.” „Detektiv mi je nasamo rekao da ceo slučaj izgleda potpuno čisto. Spalding je pre svega begunac. Već neko vreme su mu za petama”, reče Rid. „Pucala si u njega iz samoodbrane što je okej.” „Kad smo već kod toga”, tiho uzvrati Fila, „vama, gospodo, dugujem veliku zahvalnost. Ne bih znala kako da se odbranim da me niste odvukli na strelište i naučili kako da baratam onim užasnim revolverom.” „Uvek je lepo biti od koristi”, promrmlja Nik. „Pij svoj konjak, Fila. Pomoći će ti da zaspiš.” „Sumnjam. Večeras neću oka sklopiti.” „Hoćeš, hoćeš”, obeća on.

Uprkos Nikovim predviñanjima, u jedan sat posle ponoći Fila je još uvek bila budna. Uskovitlane emocije joj satima nisu davale mira. Iz minuta u minut menjala je raspoloženja. Osećanja su joj varirala od euforičnog olakšanja do teškog kajanja.

Nekoliko puta bila je na ivici suza. „Smiri se, malena. Sve će biti u redu. Osećaćeš se bolje ako malo odspavaš.

To su samo živci.” Nikov glas bio je dubok i smirujući. Njegove ruke držale su je čvrsto u naručju, ljuljuškajući je kao malo uplašeno dete. „Sve će biti dobro, videćeš.” „Nadam se.” ,,Je li gore nego poslednji put?”

Fila se ukoči. ,,Na šta misliš?” ,,Na poslednji put kada si se suočila sa Spaldingom nasamo.” ,,Ah.” Prste je nežno provlačio kroz njenu svilenkastu kosu, umirujući je. ,,Kada ćeš mi dovoljno verovati da mi ispričaš šta se zaista dogodilo, Fila?” „Ispričala sam ti celu priču. I sam si je proverio. Videla sam kopiju novinskog članka koju si nabavio dok si bio u Sijetlu. Uostalom, zašto bismo sada pričali o suñenju?

Uznemirila me je pucnjava.” Fila nije mogla da sredi svoje misli kao što je do tada uvek uspevala kada bi se povela reč o Spaldingovom suñenju. „Možda pokušavaš da potisneš nešto unutra. Ne moraš da se zatvaraš, znaš.

Više nisi sama. Imaš mene. Volim te, Fila.” „Volim i ja tebe, Nik.” „Onda mi ispričaj istinu i izbaci to za svagda iz svoje lepe glave.”

Fila se umiri u njegovom naručju. „Nije pošteno da time još nekog opterećujem.” „Ne opterećuješ me. Neće mi biti teško da se suočim sa par krivokletstava u cilju zatvaranja tipa kao što je Spalding. Ja nisam srceparajući liberal, sećaš se? Ja sam Lajtfut.”

Oči joj se raširiše odaznenadenja. „Kako si znao?” „Sta? Da je u incidentu sa Spaldingom bilo još nečeg što si mi prećutala?”

Nik slegnu ramenima. „Intuicija. Mislim da ima veze sa posedovanjem narkotika, zar ne?”

Fila klimnu glavom, ne podižući je s njegovih grudi. „Podmetnula sam mu heroin dok smo se rvali na parkingu restorana. Namestila sam mu hapšenje, Nik. Sve sam udesila. Nisam znala šta drugo da učinim. Već je ubio jedno dete. Plašila sam se da će ubiti još jedno. Povreñivao ih je. Silovao. Morala sam da ga zaustavim.” „Znam.”

Više nije mogla da se suzdrži. Reči su kuljale iz nje. „Znala sam da policijska patrola svakog jutra pravi pauzu za kafu baš u to vreme i na tom mestu. U gradiću kao što je Holovej brzo naučiš tuñe navike. Na parkingu dotičnog restorana je, oko deset i petnaest, uvek parkirano bar jedno policijsko vozilo. Ljudi se često šale da je to pravo vreme za pljačku banke jer su svi na pauzi.” „Dakle, znala si kada će da naiñe policija i sve podesila prema tome?” „Znala sam kada će da se parkiraju i znala sam kako da nateram Spaldinga da pukne. Nije bilo teško izbaciti ga iz takta. Meñutim, kazna zbog fizičkog nasrtanja nije bila dovoljna. Trebalo mi je nešto jače. Nešto što će ga staviti iza rešetaka.” „Kako ne bi više nikada dobio pravo na hraniteljski dom?” „Takoje” „Gde si nabavila heroin?” upita Nik. „Pobogu, Nik. Dobro znaš kako je danas lako nabaviti drogu. Kao socijalni radnik, imala sam sve vrste informacija na raspologanju, uključujući i podatke o

ljudima koji diluju drogu. Kada je sve bilo gotovo, ostalo je još samo da čekam da zakon učini svoje. Trebalo je samo da dobro slažem na suñenju 1 ostanem pn svojoj laži. Cinjenica je da mi je Spaldingovo plaćeničko ratovanje u jugoistočnoj Aziji i Južnoj Americi išlo u prilog.” „Porota je poverovala da je počeo sa uživanjem narkotika tamo i da je kod kuće nastavio s tom navikom”, završi Nik umesto nje. „Da.” Fila naglo ućuta, čekajući njegovu reakciju. „Do ñavola, Fila.”

Ona se ukoči. „Žao mi je, Nik. Grozno s moje strane, ali morala sam nekako da ga zaustavim. Morala sam da ga udaljim od dece.” „Žao ti je. Za ime boga, nemoj da žališ. Jedina stvar zbog koje bi trebalo da žališ je što ne postoji siguran način da se deca zaštite od bolesnika kao što je Ilaja Spalding. Nije trebalo ni da se nañeš u situaciji da moraš da preuzimaš toliki rizik kako bi spasila sirotu decu.”

Fila odahnu sa olakšanjem. „Nisam htela ovo nikome da kažem, nikada. Sama sam donela odluku da to učinim i sama bih živela s tim do kraja života. Nisam mogla da zamolim bilo koga da mi pomogne da nosim teret istine.” „Ali napustila si posao.” „Morala sam da ga napustim. Znala sam da neću moći da radim kao socijalni radnik. Jednostavno nisam mogla da se povinujem nekim pravilima. Prevršila sam svaku meru. Uzela sam zakon u svoje ruke. To nije bilo u granicama profesionalizma.” „Nije valjda da se osećaš krivom? Zato što to nije potrebno.” „Ne. Ovo nije krivica. Bojim se da bih to učinila opet, ako bih morala. Iako je bilo teško, Nik. Užasno teško. Kasnije je još teže živeti s tim. Baš kao sa današnjim pucanjem.” „Imaj na umu da više ne moraš s tim da živiš”, odlučno reče Nik i poljubi je u čelo. Oči su mu sijale u mraku. „Volim te.” „Na osnovu čega si posumnjao da ti nisam ispričala celu priču?” „Jednostavno je postojalo previše uverljivih podudamosti u celoj priči.

Podudamosti koje su zvučale kao da su ukazivale ili na prokleto dobm sreću ili na pažljivo i detaljno planiranje. Znao sam koliko si želela da zatvoriš Spaldingov hraniteljski dom. Takoñe znam da si u stanju da učiniš sve što moraš samo da bi isterala pravdu. Zatim, tu je i onaj deo kada Rut Spalding nepopustljivo tvrdi da je

njen muž nevin po pitanju optužbi za posedovanje narkotika. Bila je tako ubeñena da si slagala. Na sve ovo sam stavio znak pitanja.”

Fila je bila zadivljena. „Ponekad si previše pametan, Nik. Previše pametan i previše snalažljiv. Prosto se uplašim.” „Ali ponekad sam samo običan glupi mačo muškarac”, promrmlja on, cereći se. ,Kao što si bezbroj puta naglasila.”

Fila oseti kako se opušta, po prvi put tog dana. „Istina. Pokušaću da se utešim tom mišlju. Za ime boga, umalo da zaboravim. Kako je bilo na godišnjem sastanku? Ko je novi izvršni direktor kompanije Kastlton & Lajtfut?” „Pogodi. „Glasali su za tebe? Svi?” „Svi osim Hilari.” ,,Jao, Nik, to je divno. Znala sam da ćeš pobediti.” Fila ga snažno zagrli. „Prosto sam znala.”

Nik se okrenu na leña, povlačeći je za sobom. „Imam novosti za tebe, dušo.

Pobedio sam pre nego što sam jutros otišao na sastanak.” „Kako to misliš?” „Imao sam tebe, zar ne?” „To bi ti bilo dovoljno? I bez kompanije?” „Više nego dovoljno.”

Fila ga sočno poljubi i reče. „Cestitam, gospodine izvršni direktore.” „Zovi me gazda.” „Nikada.” „Onda,” lako reče on, „možeš da me zoveš svojim mužem.”

Fila podignu glavu da ga pogleda u oči. „Još uvek želiš da se venčamo?” „Ljubavi, definitivno ćemo da se venčamo. Nijednog trenutka nisam sumnjao u to. Jutros sam odlučio da ti dam još malo vremena da se privikneš na tu ideju.” „Jao, baš ti hvala.” „Znao sam da nisi siguma u vezi porodica,” nastavi Nik. Nije se dao zbuniti. „Ali kada su danas svi pojurili ovamo da te zaštite od policije i novinara, shvatio sam da više ne sumnjaš u njihovu naklonost. Pomiri se s tim, srce. Sada si član porodice, volela ti to ili ne.”

DVADESETO POGLAVLJE

Satenski slapovi bele Filine venčanice slivali su se sa ograde na verandi njenog starog bungalova u odmaralištu Džilmarten. Sedela je zavaljena u stolici od pruća, s nogama podignutim na ogradu i čašom šampanjca u ruci. Njen beli veo od tila bio je omotan oko ograde nedaleko od njenih belih cipela, vijoreći se na lakom večemjem povetarcu.

U sličnom položaju, tik uz nju, sedeo je njen novopečeni muž. Nik je bio u svečanoj cmo-beloj kombinaciji, osim što je sako skinuo još davno, u jeku svadbene proslave. Prvo dugme na košulji bilo mu je otkopčano dok mu je kravata labavo visila oko vrata. U mci je vrteo čašu sa viskijem.

Kao što tradicija nalaže, venčanje se odigralo na zelenom travnjaku ispred letnjikovca Lajtfutovih, uz prisustvo skoro svih stanovnika Port Klakstona.

Porodice su, po svoj prilici, volele venčanja i maksimalno uživale u njima.

Fila je rekla sebi da bi trebalo da bude zahvalna što nekom nije palo na pamet da organizuje i vatromet. Bilo joj je dovoljno što su Kolačić i Fifi sve vreme neumomo skakutali oko stolova sa posluženjem.

Kada je i poslednji gost, pre samo pola sata, prilično nevoljno otišao kući, Nik nije gubio vreme. Ščepao je Filu za mku i odvukao je u mir i tišinu bungalova Džilmarten. Mesto gde su prvi put vodili ljubav. Sipao je sebi viski, njoj šampanjac, nakon čega su se ugnezdili na verandi da gledaju kako pada veče. „Nešto sam razmišljala”, tiho reče Fila, osećajući se tako ispunjenom i srećnom kao nikada do tada. „Mrzeću sebe što ću ovo da te pitam, ali o čemu si to razmišljala?” „0 Hilari.” ,,0d svih stvari na svetu, ti si razmišljala o njoj. Fila, na dan našeg venčanja.

Moja bivša žena je poslednja stvar o kojoj sada želim da razgovaram.” Nik opsova sebi u bradu. ,,U stvari, bivša žena mog oca.” „Brakorazvodna pamica još uvek nije okončana.” „Biće uskoro. Zato definitivno nema potrebe da sada pričamo o tome.” „Ali smislila sam jednu sjajnu ideju, Nik.” ,,Je l’?” upita on, sužavajući pogled. „Koju?” „Zašto joj ti lepo ne bi prodao Lajtfut Konsalting?”

Nik spusti noge sa ograde uz tup udarac cipela o drvo. „Da joj prodam Lajtfut Konsalting? Jesi li poludela? Zašto bih, do ñavola, želeo da učinim tako nešto?”

„Slušaj me, Nik, budi razuman. Nedavno si i sam rekao da nećeš moći da vodiš dve firme, i Lajtfut Konsalting i Kastlton & Lajtfut. Ne možeš sve da postigneš.” ,,Da, ali sigumo nisaiii mislio da poklonim svoju kompaniju Hilari. Od svih ljudi baš njoj.” „Nisam rekla da joj je pokloniš. Rekla sam da joj je prodaš u zamenu za njene K&L akcije.” „Porodice će ionako dobiti te akcije nakon razvoda. Tako stoji u predbračnom ugovoru koji je Hilari potpisala.”

Fila zaprepašćeno raširi oči. ,,U predbračnom ugovoru?” „Tako je. Još davno je odlučeno da svako ko se uda ili oženi članom porodice dobija svoj deo akcija kako bi mogao da glasa, ali sa obavezom njihovog vraćanja u slučaju razvoda. Sve neveste Kastltona i Lajtfuta su potpisale te ugovore. Isto važi i za mladoženje, ukoliko ih bude. To je tradicija.” ,,Ja nisam ništa potpisala!”

Nik se nasmeja i srknu svoj viski. „Znam.” ,,Pa? Zašto ja nisam potpisala predbračni ugovor?” insistirala je Fila. „Odlučio sam da u tvom slučaju prekinem tradiciju. Uostalom, prokleto dobro znam da nikuda nećeš pobeći. Zavetovala si se da ćeš biti uz mene do kraja života.” Nik podignu noge na ogradu pored Filinih. Njegova stolica se opasno iskrivi, oslanjajući se samo na dve zadnje noge. „Stvamo?” „Nego šta. Gde ćeš pronaći muškarca koji će ti dozvoliti da ga svake noći napadaš iz vazduha?” „Daj, Nik.” Pomalo postiñena, Fila se osmehnu i reče. „U pravu si, znaš.

Istinski sam srećna što sam te našla. Vemjem da na planeti ne postoji muškarac kao što si ti.” „Čak i da postoji, nikada ti se neće približiti, lično ću ga zbrisati s lica zemlje.”

Fila oseti hladnu odlučnost u njegovom tonu i pogleda ga. Lice mu je bilo neumoljiva maska. Ona odluči da je najbolje da se vrate na prvobitnu temu. „Što se tiče Hilari,...” „Moramo li o tome baš sada?” „Prestani da kukaš, Nik. Mrtva sam ozbiljna. Prodaj joj Lajtfut Konsalting.

Prihvatiće izazov razvijanja i širenja kompanije. Uostalom, biće samo njena.”

„To je”, primeti Nik, „tvoja najluña ideja do sada. Daj mi jedan dobar razlog zbog kojeg bi svoju firmu prodao Hilari.”

Fila se nasmeši. „Daću ti puno logičnih, praktičnih, inteligentnih razloga, ali postoji samo jedan koji zaista vredi.” „Atoje?” „Ona je član porodice.”

Nik uzdahnu i uze pozamašan gutljaj viskija. „Znao sam da donosiš nevolje onog dana kada sam te upoznao.” „Osećaj je obostran”, veselo uzvrati Fila.

Tamna svežina noći obavijala je verandu. „Razmisliću o tome”, konačno promrmlja Nik. „Ali ne večeras.” ,,U redu”, sioži se Fila. ,,Ne večeras.”

Nik pogleda u svoj sat. „Vreme je.” „Vreme za šta?” „Vreme je”, strpljivo nastavi Nik, ,,da me odvučeš u krevet.”

Fila oseti prijatnu, golicavu toplinu u donjem stomaku. Svi nervni završeci su joj opet treperili. Ona srećno uzdahnu, gledajući ga nestašnim očima. ,,U pravu si, vreme je.”

Rekavši to, ona spusti čašu sa šampanjcem na ogradu i nagnu se ka Niku, spuštajući mu lak, izazivački poljubac na usne. Stolica od pruća se neprirodno nakrivi, kvrcnu, i poče da tone. Fila se uhvati za naslon Nikove stolice koja se već opasno klackala na dve zadnje noge. Njena težina bila je dovoljna da pretegne stolicu u neželjenom pravcu.

Nik zgrabi Filu, šireći jednu ruku da ublaži pad. Sledećeg trenutka, oboje su nepovreñeni ležali na ivici stare sofe koja je privremeno stajala na verandi nakon što je dan ranije zamenjena novom.

Nik podignu glavu, upetljan u bogate nabore Filine venčanice i osmehnu se. „Nova tehnika?” „Nisam navikla na dugačke haljine”, pojasni Fila, osećajući kako joj obraze obliva rumenilo. „Možda će biti lakše da ja tebe ovog puta odnesem u krevet. Uostalom, ovo je naša prva bračna noć. Hoće li ti smetati ako pribegnem tradicionalnom načinu?”

Fila mu se toplo nasmeši. Oči su joj bile pune ljubavi, „Nimalo, dragi”, velikodušno reče. „Znam koliki ste vi Lajtfuti tradicionalisti.”

,,Da. Eto neke koristi i od tradicije.” Nik ustade, povlačeći je za sobom.

Potom je podignu u naručje i ponese unutra. Njene duge suknje vijorile su se za njima kao snežni talasi. „Mislim”, reče Fila, kada su nešto kasnije ležali nagi i zadovoljni, čekajući da padnu u slatki dremež, ,,da mi se ova poza sve više sviña.”

Nekoliko meseci kasnije, Nik i Rid su iskoristili sunčano zimsko jutro da obigraju jedan krug na privatnim golf terenima smeštenim na samoj obali jezera Vašington. „Sto je Fila jutros bila onako nadmdana?” upita Rid, zaklanjajući mkom sunce kako bi što bolje ispratio let Nikove loptice. ,,Ma znaš Filu. Ovih jutara je često nadmdana.” Nik gumu palicu nazad u torbu. ,,Ne kao jutros. Da se niste svadali?”

Nik opsova. „Mala prepirka, to je sve.” „Sunce mu poljubim, Nik. Zar nemaš pametnija posla nego da se svañaš sa tmdnom ženom?” ,,Ne bih da te razočaram, tata, ali neću da dozvolim da tvoja miljenica lcoristi svoje osetljivo stanje kako bi dobila ono što želi.” ,,Pa daj joj ono što želi.”

Nik se suvo osmehnu. ,,Ne znaš šta pričaš.” „Dakle?” zahtevao je Rid, penjući se u mali džip. „Sta hoće?” „Još novca od Kastlton & Lajtfuta za dečje centre Barbare Eplton. Ovo je već treći put, za šest meseci, kako mi traži pare za taj projekat.” ,,Pa šta. Vredno je radila sa Barbarom na organizovanju tih centara. Prethodna dva puta si joj dao novac ni ne trepnuvši. Zašto sad dižeš toliku frku?” „Zato što Fila ne pokazuje nikakve znake zañovoljstva”, smrknuto uzvrati Nik. „Kada bih joj dao na volju, isisala bi sav novac iz kompanije” Rid se zakikota. „Sine, biću iskren prema tebi. Sto se tiče posla u kompaniji, skidam ti kapu. Iako se. ne slažem sa svim potezima koje si napravio, priznajem da si napravio veliki progres od kada si došao na čelo firme. Ali kada su u pitanju žene imaš još mnogo toga da naučiš.” ,,Ma nemoj? A ti si ekspert?” „Recimo da imam malo više iskustva od tebe, naročito kada je u pitanju tip žene kao što je Fila. Koliko mi se čini, nemaš mnogo izbora nego da radiš ono što sam ja radio sa Norom.”

Nik se zagleda u svog oca. „Ubedio si sve redom da si mami dozvolio da raspolaže sa većim delom dobrotvomih donacija u ime kompanije Kastlton & Lajtfut.” „Savršeno je funkcionisalo.” „Malo sutra. Stalno ste se svañali oko toga gde odlazi novac.” „Zato udesi da sve deluje formalno, kao što sam ja. Osnuj Fondaciju Kastlton & Lajtfut. Postavi Filu na čelo i daj joj odrešene mke. Bitno je samo da se drži propisane sume.”

Nik izañe iz džipa i stade nasred staze, zureći u svog oca. „Jesi li ti skrenuo s uma? Da postavim Filu na čelo fondacije za rasipanje K&L novca?” „Smatraj to odbitkom od poreza.”

Nik poče da se smeška. Smešak se pretvori u grohotan smeh. „Sta je toliko smešno?” zbunjeno upita Rid. „U redu, učiniću to. Dozvoliću Fili da osnuje fondaciju i staviću je na njeno čelo. Ali nemoj da mi se buniš kada na godišnjem sastanku predstavi svoju listu dobrotvomih organizacija i institucija koje planira da finansira.” Rid se nakezi, i dalje zbunjen. „Misliš da će nekoliko starih ponovo biti u kombinaciji?” „Ubeñen sam da će nekolicina tvojih omiljenih opet biti aktuelne. Garantujem ti, prva stvar koju će Fila zahtevati je povećanje budžeta fondacije. Videćeš, tata.

Kompanija je upravo stekla svoju savest i njeno ime je Filadelfja Foks Lajtfut.” „Pretpostavljam da ću moći da živim sa tom savešću čim dobijem svoje unuče.” ,,Ne brini. Dobićeš svoje unuče. Prokletstvo, dobićeš četu unučadi.” „Misliš da ćeš uspeti da nagovoriš Filu da rodi još jedno?” Rid se istinski radovao toj mogućnosti. „Naravno”, uzvrati Nik, nestrpljivo iščekujući da padne noć kada će mu se Fila opet podati, uprkos jutamjoj svañi. Biće svuda po njemu, vrela, divlja i puna beskrajne ljubavi. „Radim na tom problemu.”