Skandal pod velom tajni by Sanja Kostadinovic

Sanjalica&Bella Don@

1. - Vaši baka i deda ţeleli su da im urne budu odloţene na groblju crkve Santa Marija? Monotoni muškarĉev glas nije odavao nikakve emocije, baš kao ni njegovo bezizraţajno lice markantnih crta, snaţnih vilica, maslinastog tena i aristokratskog nosa - sve to ukazivalo je na njegovo poreklo, genetsko nasleĊe ranih doseljenika na Siciliju. Njegovim precima ništa nije moglo stati na put. Ono što su ţeleli, to su uzimali. A on se danas oĉito nameraĉio na nju. Vanesa je instinktivno uzmaknula za korak. - Pazite! Pokrenuo se munjevito da je zadrţi pre nego što se spotakne. Sveţina mentola u njegovom dahu okrznula ju je po licu. Previdela je ivicu nadgrobne ploĉe iza sebe i spotakla bi se o nju da je nije zadrţao. U njegovoj blizini nije bila u stanju jasno da razmišlja. Jedino su osećanja bila moguća... a ona su je preplavila... pravo muĉenje. Moţda ipak slatke muke? Ne! Dodir ovog muškarca ne izaziva u njoj ni slatke muke ni potajno iskušenje. Krajnja ravnodušnost. Da, to je to! - Pustite me! - njen šapat liĉio je na bespomoćno preklinjanje. Mirisala je na ruţe i lavandu, i izgledala je kao prava Engleskinja. Isprva je tako i zvuĉala... sve dok je nije dotaknuo. Pustite me! Karlosove usne stisnule su se u strogu liniju. Njena tiha molba prizvala je u njegovu svest bolne uspomene, koje su ga pritiskale. Osećaj uţasa i krivice bio je toliko snaţan da je to jedva podnosio. Zašto sad ovo radi? Zar time neće produbiti njenu antipatiju prema njemu? Baš kao što će se pojaĉati griţa savesti u njemu? Nije imao izbora, jer je posredi bio viši cilj. Kao i obiĉno, na prvom mestu bili su mu ovdašnji ljudi, kao i dug i obaveza prema svojoj sredini i porodiĉnom imenu. Za njega na ovom svetu nema istinske slobode, a sam je za to kriv.

Sanjalica&Bella Don@ Srce mu je tuklo snaţno i brzo. Nije raĉunao na mogućnost da će mu se do te mere ova mlada ţena uvući pod koţu i da će podleći snazi njenog senzibiliteta. Ĉinilo mu se da u njoj vri kao u vulkanu pred erupciju iako je na površini sve još uvek bilo prekriveno ledenom pokoricom. I taj uzbudljivi kontrast privlaĉio ga je previše da bi mu to prijalo. Iako je u njegovom ţivotu bilo lepih ţena, koje su rado uskakale s njim u krevet, takve beznaĉajne afere budile su u njemu nezadovoljstvo i bolnu ĉeţnju za iskrenom bliskošću. Naţalost, ţeni s kojom bi moţda mogao da ostvari istinsku vezu nije mogao apsolutno ništa da pruţi. S vremenom se preobrazio u ĉoveka koji nije viĉan ljubavi, jer mu je nametnuta duţnost i obaveza da poĊe stopama svojih predaka. Od njega je zavisila budućnost kompletne lokalne zajednice. Za taj ţivotni zadatak pripreman je odmalena: ĉak i dok je kao šestogodišnje siroĉe oplakivao gubitak roditelja, podsećali su ga na to da treba da misli na svoj poloţaj i obaveze, a mala opština u njegovoj provinciji odaslala je mnogo kasnije delegaciju, koja je mladome Karlosu trebalo da objasni šta taĉno znaĉi naslediti svog oca na tom poloţaju. Iako su stare feudalne strukture odavno rasformirane, stariji ĉlanovi opštine, koje su svi poštovali, oslanjali su se na potomka nekadašnjeg plemića i feudalnog vladara. Nekome van tih okvira staromodna shvatanja i metode ovih ljudi mogle bi se ĉiniti grubim ili ĉak surovim. Karlos se i sam, u skladu s mogućnostima, borio za reformu naĉina rukovoĊenja opštinom, ali takve promene iziskivale su mnogo vremena i truda, pogotovo kad je reĉ o predsedniku opštine, koji se grĉevito drţao tradicije i ţestoko se opirao novim idejama. Ali ni Karlos više nije bio deĉak i u meĊuvremenu je stekao odluĉnost da energiĉno sprovede reforme, za dobro svih. Promene... Odlutao je na tren u mislima. Zar je moguće dugoročno promeniti zastarele strukture? Kako otkloniti njihove greške? Postoji li način da se to sprovede? Rezignirano je odmahnuo glavom vraćajući se u stvarnost. - Niste mi odgovorili na pitanje u vezi s roditeljima vaše majke podsetio je Vanesu.

Sanjalica&Bella Don@ Iako ju je tim autoritativnim tonom uţasno nervirao, Vanesa je osetila olakšanje što se meĊu njima ponovo uspostavila normalna komunikacija. Kruto je klimnula glavom. - Da, to je bila njihova ţelja. Ţelela je da što pre okonaĉa razgovor s Karlosom. Nipošto neće dopustiti da je taj umišljeni aristokrata poniţava! Pravi se vaţan, jer je imanje na kojem je izgraĊena stara seoska crkva vekovima u posedu njegovih predaka. Ali to je slika i prilika ţivota ovde, u ovom zabaĉenom kutku Sicilije. Njemu pripadaju i crkva i selo, i ko zna koliko hektara okolne zemlje. To ga ĉini padroneom prema lokalnom sicilijanskom shvatanju ocem ovih ljudi, iako su svi oni u suštini generacija Vanesinih bake i dede. Poput titule i poseda, i tu ulogu je nasledio. Vanesa je to znala, jer je odrastala uz priĉe o bakinoj i dedinoj domovini. Oboje su od mladosti marljivo radili za familiju ĉoveka, koji je sad stajao pred njom na ovom malom groblju, u ovoj zabiti. Duboko uzdahnuvši, zagledala se u vedro nebesko plavetnilo. Daleko na obzorju, obasjana sunĉevim zracima, uzdizala se moćna Etna. Moćna... baš kao Karlos, vojvoda od Moninija, ĉiji je pogled pun išĉekivanja poĉivao na Vanesinom licu. Karlos je priznao sebi da je ona potpuno drugaĉija nego što ju je zamišljao. Ni kosa boje ţita ni smaragdnozelene oĉi ne ukazuju na mediteransko poreklo iako odiše ponosom ĉistokrvne Italijanke, proseĉne visine i veoma vitke. Zamišljeno je suzio pogled procenjujući njen uzani struk. Ova izrazito lepa ţena nesumnjivo je na svakom koraku privlaĉila paţnju muškaraca. I odisala je ledenom harizmom, nasuprot njenoj istinskoj prirodi, naslućivao je. Ni u snu nije pomišljao da će ga toliko snaţno privući. Okrenuo se od nje da mu ne bi proĉitala misli na licu. Skrivao se iza laţnog ponosa i osećaja obaveze prema precima, jer se duţe od decenije borio s dubokom sumnjom u sebe. A ţeleo je sve da izgladi. Napisao je pismo, koje je ostalo bez odgovora. Uputio je izvinjenje, usudio se da gaji nadu... I zbog svega toga osećao se kao da ga je napisao sopstvenom krvlju. Uzalud. Povratka nema, a ni oproštaja. A šta je drugo oĉekivao? Za ono što je uĉinio oproštaja nema.

Sanjalica&Bella Don@ Moraće da ţivi s griţom savesti, kao i dosad, to je pravedna kazna. Ništa ne moţe uĉiniti da bude kao što je bilo pre tog nesrećnog dogaĊaja. A susret s Vanesom ponovo mu je prizvao u svest ĉitavu tu mizeriju. Razgovarali su na engleskom, po njegovoj ţelji. Na prvi pogled odavala je utisak obrazovane Engleskinje na proputovanju po Italiji. Na sebi je imala jednostavnu plavu haljinu i široki šal od belog platna, ogrnut oko ramena. Ime joj je Vanesa Vele i unuka je jednog sicilijanskog para, ĉiji je pepeo ţelela da sahrani na ovom spokojnom groblju. Majka joj je Sicilijanka, a otac Australijanac sicilijanskog porekla. Kad se pomerio, Karlos je osetio ubod oštre ivice papirnog koverta u unutrašnjem dţepu sakoa. Vanesa se nije mogla oteti utisku da se ovaj ĉovek namerno trudi da pojaĉa stepen napetosti meĊu njima. Ĉlanovi porodice Monini odnosili su se s notom okrutnosti prema onima koje su smatrali manje privilegovanim. Kao dokaz tome sluţila je istorija njene familije, kako u pisanim dokumentima tako i u usmenom predanju. MeĊutim, ovaj Monini definitivno nije imao razloga da se ovako nadmeno ponaša prema njoj. Odgovor sveštenika, s kojim je stupila u kontakt povodom poslednje ţelje njenih bake i dede, šokirao ju je. Naime, on joj je preneo da joj za to treba dozvola padronea, što je zapravo formalnost, i da joj je već zakazao susret s njim. S vojvodom bi se radije sastala u nekom hotelu umesto na ovom mestu bremenitom istorijom, prepunom nemih uspomena brojnih pokopanih duša. Pritom je Karlosova harizma budila u njoj osećaj nesigurnosti. Udaljila se za korak od njega, ovoga puta vodeći raĉuna o tome da se ne spotakne. - Vaši baka i deda napustili su Siciliju posle venĉanja da bi se nastanili u Londonu. I uprkos tome, ţeleli su da budu pokopani ovde? - obratio joj se. Tipiĉno za takvog ĉoveka: uticajnog, dominantnog i nadasve nadobudnog da na takav naĉin preispituje ţelje obiĉnih ljudi. Kao da je još uvek njihov feudalni vladar! Vanesa je osetila raĊanje otpora u sebi, silno se radujući što konaĉno ima konkretan razlog da joj se ovaj tip ne dopadne.

Sanjalica&Bella Don@ Pritom nije bila u obavezi da se bilo kome pravda, a njeni baka i deda polaţu pravo na to da im bude ispunjena poslednja ţelja da poĉivaju uz svoje najbliţe. - Emigrirali su jer ovde više nije bilo ţivota za njih, jer su se za crkavicu ubijali od posla na zemlji vaše porodice, ali Siciliju su uvek smatrali svojom domovinom. Iznenadila ga je direktnom kritikom. - Zapravo, neobiĉno mi je to što su tu ţelju preneli na unuku umesto na svoju kćerku. Opet je pomislio na pismo u svom dţepu, pa je gotovo naglas zastenjao. Ali izvinio se i u nekom trenutku prošlost će biti baš to: prošlost. Ne sme se utapati u samosaţaljenju, jer je ovde posredi nešto sasvim drugo. - Moja majka godinama već ţivi sa svojim drugim muţem u Palm Springsu, a ja sam ostala u Londonu. - S majĉinim roditeljima? Iako je to bilo pitanje, zvuĉalo je kao tvrdnja. Vanesa nije bila sigurna da li je to provokacija u potrazi za razlogom za odbijanje njene molbe. U tom sluĉaju nije nameravala da mu udovolji. Previše je nedaća prevalila preko leĊa. Taj krst nosi svako ko osramoti sopstvenu porodicu. Roditelji su joj okrenuli leĊa i ta stigma doveka će proganjati Vanesu oduzimajući joj sva prava na ponos. - Tako je - potvrdila je. - Posle razvoda preselila sam se kod njih. - Ali ne odmah posle razvoda? To pitanje pogodilo ju je poput groma iz vedra neba, ali nije dopustila da se to primeti. - Ne - oborenog pogleda napeto se usredsredila na niz grobova, koji su simboliĉno odraţavali njenu primoranost da nakon razvoda roditelja pokopa sve svoje nade i snove. - Isprva ste ţiveli kod oca. Zar to nije neuobiĉajeno za devojku tog uzrasta? Mislim, da ne ţivi s majkom? Seoski sveštenik zamolio ju je da mu detaljno ispriĉa sve o svojoj porodici i zato je nije iznenadila Moninijeva upućenost. Pritom, postoji i mogućnost da se sveštenik dodatno raspitivao o njoj.

Sanjalica&Bella Don@ Najednom je osetila muĉninu. Bila bi katastrofa ako ovaj arogantni aristokrata odbije poslednju ţelju njenih bake i dede samo zbog... nje. Oborila je glavu i slap plave kose zaklonio je njeno napeto lice. Kolena su joj podrhtavala od ţelje da pobegne, ali kukaviĉko povlaĉenje samo bi odloţilo tok sudbine. Treba saĉuvati samopoštovanje i suoĉiti se s izazovom. Stegnula je vilice, gnevna zbog nesnošljive znatiţelje ovog ĉoveka. Šta ga se tiĉe odnos izmeĊu nje i njene majke? Nikad nisu bile bliske. Vanesina majka oduvek se radije prepuštala zabavama i aferama nego brizi o svom detetu. Kad je naposletku najavila da se seli u Palm Springs, Vanesa je osetila olakšanje. S ocem je sve bilo drugaĉije; njegovo postojano prisustvo stalno ju je podsećalo na vlastiti neuspeh. Progovorila je tek posle nekog vremena. - PohaĊala sam osmi razred u Londonu kad su se moji roditelji razveli, Zato sam privremeno ostala s ocem. Iznajmio je stan pošto je naša kuća prodata. Mama je odmah otputovala u Palm Springs. Razgovor je bio isuviše liĉan za njen ukus, ali nije se smela zameriti ovom ĉoveku, od ĉije je cenjene dozvole zavisila. Kasnije će dati oduška osećanjima i tek tada će se konaĉno zatvoriti vrata prošlosti i moći će da uzme ţivot u svoje ruke. Kad se pokaţe dostojnom poverenja... Odluĉno je potisnula gorak ukus u ustima. Toliko se promenila od onomad... I dalje joj je bilo teško da se priseća vremena kad je preţivljavala krah braka svojih roditelja. Posle razvoda slali su je kao neţeljeni paket tamo-vamo i svuda je bila nepoţeljna, a animozitet je najjaĉe pokazivala oĉeva nova partnerka. To je bio povod da ih Vanesa sve javno osramoti, ĉime je popriliĉno pogoršala ionako napetu situaciju. Nikakvo ĉudo što su je njeni roditelji i njihovi novi partneri smatrali nemogućim detetom. Vanesu je povredilo to što se njen otac posvetio poslu zaboravivši na nju. I osećala je da se kajao što se oţenio njenom majkom i što s njom ima dete. Briljantni mladi akademik bio je primoran da se oţeni, jer je sicilijanska zajednica u Kembridţu poštovala stroga društvena pravila. A lepa studentkinja u njemu je videla priliku za bekstvo iz tradicionalne porodice. Da nije poštovao ta pravila, njegova nauĉna karijera bila bi okonĉana.

Sanjalica&Bella Don@ Vanesa sebe nije smatrala Sicilijankom, ali je osećala da njenim venama teĉe vrela italijanska krv. I patila je zbog nedostatka oĉeve ljubavi i svog javnog poniţenja s tim u vezi. Obiĉno su se sicilijanski oĉevi ponosili svojom decom štiteći ih od svega, ali nju otac nije voleo, jer mu je smetala u karijeri, najpre kao plaĉljivo, zahtevno dete, a kasnije kao buntovna tinejdţerka. Njen otac je voleo putovanja i osećaj slobode, pa je venĉanje i roĊenje deteta doţiveo kao sputavanje i nije izgradio dobar odnos s kćerkom. Vanesa se zato povukla u svet mašte, gde je bila oĉeva mezimica. U internatu za devojke, u koji ju je majka poslala, predškolarcima se hvalila ocem, koji je u meĊuvremenu poĉeo da vodi nauĉnu emisiju na TV-u. Vršnjakinje su je prihvatile iskljuĉivo zbog poznatog oca. To površno stremljenje za priznanjem izvuklo je na površinu njene najgore karakterne osobine. Još kao dete nauĉila je da lošim ponašanjem postiţe znaĉajniji efekat nego dobrim. U školi je negovala imidţ neobuzdane devojke. Njen otac je bar donekle bio prisutan u njenom ţivotu, a onda ga je preuzela Vera Lorimar, oĉeva privatna sekretarica, dvadestsedmogodišnja Australijanka, samo devet godina starija od Vanese. I naravno da je time otpoĉela bespoštedna bitka za paţnju uvaţenog akademika. Koliko je bila ljubomorna na Veru! Australijanka je bila razvedena i njene dve kćerkice ugnezdile su se u sobi, koja je u oĉevom stanu bila namenjena Vanesi. Vanesa je bojila kosu u crno, jer su Vera i njene kćerke bile tamnokose. Potom je poĉela previše da se šminka, da oblaĉi kratke suknjice i bluze s dubokim dekolteom, provokativno da se ponaša... Bio je to kompletan repertoar poziva u pomoć kćerke, koja je ĉeznula za paţnjom i ljubavlju. Ali njen otac voleo je samo svoju uzbudljivu sekretaricu, za kojom su se svi osvrtali. Zato je Vanesa odluĉila da opĉinjava muškarce da bi i sama postigla takav efekat... da bi se otac ponosio njome kao Verom... i pre toga, svojom prvom suprugom. Kako time nije postigla ţeljeni efekat, Vanesa je pokušala da ga šokira. Sve je bilo bolje od nesnosne ravnodušnosti. Ĉinila je sve u pokušaju da se resi osećaja praznine, te gladi svoje duše, i da konaĉno postane... dragocena.

Sanjalica&Bella Don@ U seksu nije imala iskustva, jer je svu emocionalnu energiju trošila boreći se za oĉevu ljubav. Naravno, ĉvrsto je verovala u to da će jednoga dana upoznati nekoga u koga će se zaljubiti, ali do tada je morala steći osećaj vlastite vrednosti. Godinama je ţivela stremeći toj fantastiĉnoj viziji, ne primećujući koliko to razorno deluje na nju. Ni njenom ocu ni majci nije palo na pamet da je upozore na opasnost. Vanesa je oboma bila tek odjek uspomene na grešku iz mladosti i na brak koji ni ona ni on nisu ţeleli. - Ali u vreme mature ţiveli ste s bakom i dedom? - upitao je Karlos Monini prenuvši je iz razmišljanja dubokim glasom. Istog trena njenim telom prostrujala je vrelina, jer je ovaj ĉovek zaista bio neodoljiv. Nijednoj ţeni na kugli zemaljskoj ne bi promakao... Vanesu je ljutila sopstvena podloţnost njegovom šarmu. To joj nimalo nije pristajalo. Ljutnja se pretvorila u paniku kad je shvatila da je bespomoćna. To nije fer! Sve se u njoj najednom umirilo... poput zatišja pred buru. Ovde se sve odvijalo u pogrešnom smeru. Ako odmah ne povrati kontrolu nad svojim osećanjima, neće biti dobro. On ne sme primetiti da je bez imalo truda i napora uspeo da je izbaci iz koloseka, A nesumnjivo bi mu prijalo da to zna. Ali nisam više nezrela tinejdžerka podsetila je sebe. Niko se ne može tako odnositi prema meni! - Pošto ste odliĉno obavešteni, nesumnjivo znate i to da me je otac zamolio da se iselim iz stana zato što sam bila nepodnošljiva, pa se plašio da ću loše uticati na kćerke njegove nove ţivotne saputnice. - Izbacio vas je na ulicu - zakljuĉio je mirno, ali ga je pogodilo to što je Vanesa preţivljavala od ljudi, koji su je morali obasipati ljubavlju i poštovanjem. Sad je shvatio zašto nije odgovorila na njegovo pismo i zašto mu nije oprostila. Vanesa je ljutito dotaknula svoje uţarene obraze. Postidela se iako je znala da su roditelji bili nepravedni prema njoj. Ali to više nema nikakvog znaĉaja. Tokom obuke za posrednika-medijatora i porodiĉnog terapeuta nauĉila je kako da se izbori s pogrešnim rasuĊivanjem i procenama.

Sanjalica&Bella Don@ - On i Vera ţeleli su novi poĉetak u Australiji i zato su prodali stan u Londonu. Tada mi je bilo osamnaest godina i upisala sam studije. Ipak, u pravu ste, otac me je doslovce ostavio na ulici. Okrenuvši Vanesi leĊa, njen otac zapoĉeo je novi ţivot. Karlos se prisetio da je i on svojevremeno bio na drugom kraju sveta, gde je nauĉio kako da poboljša teške ţivotne uslove ljudi pod svojim patronatom. Dakako, ništa ne bi pomoglo ako joj to spomene. Njena antipatija prema njemu bila je gotovo opipljiva i takvo priznanje samo bi dolilo ulje na vatru. - Potom ste prešli kod bake i dede? - drţati se ĉinjenica i izbeći suvišne emocije ĉinilo mu se kao najbolja strategija. Napetost je u Vanesi rasla iz minuta u minut. Bilo joj je dosta podsećanja na prošlost. Ponovo se u njoj probudio stid, ali i strah iako je verovala da ih je prevazišla. Baka i deda obasuli su je ljubavlju oslobodivši je tako osećaja napuštenosti. Prvi put u ţivotu Vanesa je otkrila koliko je detetu vaţna sigurnost i toplina porodiĉnog okrilja punog ljubavi. To joj je promenilo ţivot i tada se zarekla da će se jednog dana oduţiti baki i dedi. - Da. - Baš su bili velikodušni ako se uzme u obzir... - Moje tadašnje ponašanje? Da, bili su velikodušni. Mnogi su ih osuĊivali zbog toga. Osramotila sam porodicu i to se moglo odraziti na ĉitavu zajednicu. Vama ti mehanizmi nesumnjivo nisu nimalo strani? Uostalom, ĉini se da znate sve o razmerama štete koju sam prouzrokovala svojim ponašanjem. Baka i deda su zbog toga propatili, ali su me ipak podrţavali. Upravo zato danas ovde stojim trpeći poniţenje od vas. Ţeleo je da je uveri da mu je ţao zbog toga i da je podseti na svoje izvinjenje, ali je znao da mora ostati nepokolebljiv. Ovde je reĉ o neĉem vaţnijem. SviĊalo se to njima ili ne, oboje su tek dva kamiĉka u nepreglednom mozaiku. Njihovi su ţivoti neraskidivo vezani za zajednicu u kojoj su roĊeni. - Dakle, ţelite da ispunite obećanje i da njihov pepeo ovde pohranite?

Sanjalica&Bella Don@ - To su oboje oduvek ţeleli. Pogotovo posle... svega što su zbog mene istrpeli. Ovo je povratak na rodnu grudu, ali i rehabilitacija u zajednici. Volela bih da poĉivaju uz crkvu u kojoj su kršteni i u kojoj su se venĉali. Uĉiniću sve da tako bude, pa makar morala i na kolenima da molim! Nije oĉekivao toliku iskrenost. Animozitet da, ali iskrenost? Time je pogodila tananu strunu negde duboko u njemu. Savremeni i obrazovani deo u njemu stalno je tragao za naĉinom da svoje ljude oslobodi prevaziĊenih obiĉaja i tradicije, i da ih uvede ih dvadeset prvi vek. Zato je saosećao s Vanesom, koju je progutao sistem vrednosti, ĉija arhaiĉna pravila nisu ostavljala mesta individualizmu. Pismo u njegovom dţepu pritiskalo ga je sve jaĉe, poput soli posute po ţivoj rani. Polako gubim kontrolu nad sobom, pomislila je Vanesa. Ne smem dopustiti da ovo ode predaleko! Mora se pribrati. Nikome neće dopustiti da se ispreĉiti ispunjenju obećanja koje je dugovala baki i dedi, pogotovo ne ovaj arogantni, nadobudni sicilijanski plemić, koji svakoga moţe izvesti iz takta! I na nju je primenio šarm, ali sad mu to više neće dopustiti! Kuća na Noting Hilu onomad je bila njeno utoĉište. Baka i deda pruţili su joj sve ono što su joj otac i majka uskratili, i to u kritiĉnom trenutku, jer je teret sramote teško nosila na svojim nejakim plećima. Ipak, nikad ni pomislila nije da će biti primorana da se pravda pred ovim ĉovekom. - Kao što znate, ne odluĉujem samo ja. Seoske starešine... - Prihvataju vaše naloge, baš kao i pre sto godina. Dodala bih još i to da bi uskraćivanje grobnog mesta mojim baki i dedi bilo okrutno. Kazniti ih i posthumno... - To su pravila funkcionisanja našeg društva. Ĉitava familija pati kad jedan njen ĉlan padne u nemilost. - I smatrate da je to u redu? - prasnula je. - U ovom delu Sicilije ljudi još uvek uglavnom ţive po pravilima i obiĉajima, koji su vekovima na snazi. Naravno da bih voleo da uvedem izvesne promene na dobrobit svih, jer sam svestan nedostataka tradicije. Ali reforme iziskuju vreme ako je cilj da se izbegne nepoverenje meĊu generacijama.

Sanjalica&Bella Don@ U tome je bilo više istine nego što je Vanesa bila spremna da prizna. To je bila šansa da se duhovi prošlosti umire i da se prihvati budućnost. Pokušala je s drugaĉijim pristupom. - Moji baka i deda zaduţili su ovu zajednicu, jer su svojim roditeljima, braći i sestrama redovno slali novac Osim toga, prihvatali su stanovnike sela u svojoj kući u Londonu. Ĉesto su slali pomoć u novcu i zato zasluţuju da se njihov trud poštuje. Karlos je bio impresioniran njenim strasnim zalaganjem. U tom trenutku mobilni ga je diskretnim tonom podsetio na predstojeći sastanak. Pretpostavio je da će razgovor s Vanesom brzo obaviti, ali preostalo je još nekoliko nerazjašnjenih pitanja. - Naţalost, moram da krenem na sastanak. - Ipak, još ponešto treba da rašĉistimo. Javiću vam se - obećao je odlazeći. Vanesa je gnevno gledala za njim. Tipiĉno ponašanje ĉoveka, koji je od kolevke zadojen arogancijom! Okrutnost mu kola venama! A šta je oĉekivala? Trebalo bi da joj bude drago što je konaĉno otišao. MeĊutim, Karlos je zastao i okrenuo se. - Vaš sin - doviknuo je. - Jeste li ga doveli na Siciliju?

Sanjalica&Bella Don@

2. Takav je, dakle, osećaj kad ti neko izvuĉe tlo pod nogama! Trebalo je da bude spremna na to pitanje. - Da - Vanesin glas je podrhtavao od napetosti. A zapravo nije bilo nikakvog razloga da se plaši, jer to, uostalom, nije tajna: kao samohrana majka odgajala je devetogodišnjeg deĉaka. - I niste ga poveli ovamo? Smatrate li da je to ispravno? Tek mu je devet godina. Odgovorna majka bi... - Kako bi bilo da zaboravimo na glupe formalnosti? - Vanesa je presekla vojvodu, s uţivanjem gledajući kako se trgnuo od iznenaĊenja. - Smešne su! A kao odgovorna majka, odluĉila sam da će mu biti bolje na ĉasu tenisa s decom u hotelu nego na groblju. Moj sin Maks bio je veoma vezan za svog pradedu, koji mu mnogo nedostaje, i ne znam kako bi reagovao na ovo. Vanesa je treperila od potisnutog gneva, ali je to prikrivala. U proteklih osamnaest meseci pogoršao se njen odnos sa sinom, jer ju je Maks smatrao odgovornom za to što nema oca. To se odrazilo na ponašanje u školi, gde se tukao i svaĊao s vršnjacima koji su se hvalili svojim superoĉevima. IzmeĊu nje i njenog sina otvorila se nepremostiva provalija. Vanesa bi sve uĉinila da ga zaštiti od bola, s kojim je trenutno morao da se nosi. Ali sad je insistirao na neĉemu što mu nije mogla pruţiti: ţeleo je oca. Maks je pametan deĉak, pohaĊa dobru školu, a na školarinu je išao veliki deo njene zarade. Iako su oĉevi ostalih deĉaka iz razliĉitih razloga ĉesto bili odsutni, ta su deca bar delimiĉno bila u kontaktu s njima. Vanesin deda bio je zabrinut za praunuka, koji ništa ne zna o svom biološkom ocu. Istovremeno je znao da Vanesa ne moţe reći deĉaku istinu. Još manje je bila spremna da ga laţe ili da mu ponudi ulepšanu verziju. Njena je ljubav prema sinu apsolutno bezuslovna i uĉinila bi sve da on bude srećan. Ali nije mu mogla priĉati o ocu, bar ne još. Ispriĉaće mu sve kad bude dovoljno odrastao da moţe razumeti ono što se dogodilo.

Sanjalica&Bella Don@ Njenom greškom odrastao je bez oca. Zato su njeni baka i deda malenog obasipali ljubavlju, baš kao što su podrţali svoju unuku kad se usprotivila abortusu iako su je roditelji na to nagovarali. Rodila je Maksa, pa valjda to nešto znaĉi? - Treba još mnogo toga da razjasnimo - hladno je uzvratio Karlos. - Doći ću sutra u jedanaest u hotelski restoran. Njegov odseĉni ton nije ostavio mesta prigovoru. Šteta što svemoćnog vojvodu od Moninija niko ne moţe da povuĉe s tog pijedestala, jer bi sigurno bio divan obiĉni smrtnik. Zamišljeno ga je gledala kako ulazi u tamnu limuzinu i nestaje iza aleje ĉempresa. Hodajući stazom kroz hotelski vrt kraj teniskih terena, Karlos je dobro osmotrio deĉaka. Sin Vanese Velĉ... Visok i razvijen za svoj uzrast, tamne kose i preplanulog tena, pravi potomak sicilijanskih predaka. Dobro je ovladao tehnikom igre. Bacivši pogled na sat, Karlos je ubrzao korak, jer nije ţeleo da ga Vanesa ĉeka. Ponovo je osetio dobro poznati nalet tuge i kajanja. I Vanesa je pogledala na sat. Minut posle jedanaest! Njen sin se obradovao kad mu je predloţila da ode na još jedan ĉas tenisa. Takvi bonusi inaĉe nisu bili uobiĉajena praksa. Pre polaska skrenula je paţnju Maksu da raspolaţu ograniĉenim budţetom. Muĉilo ju je to što u nedostatku vremena i novca nije mogla da im priušti lepe trenutke, koji bi pomogli da ublaţi raskol meĊu njima. Takav bi savet dala svojim klijentima u sliĉnoj situaciji. Odgoj dece bio je znatno lakši u kompletnoj porodici, ali Vanesa i Maks imali su samo jedno drugo. Ugledala je Karlosa Moninija kako prilazi njenom stolu, leţerno odeven i... veoma seksi. Nikakvo ĉudo što je privukao paţnju i poglede svih prisutnih ţena. Ona ga nije smatrala toliko neodoljivim... Ha, koga ona to laţe? Njena juĉerašnja snaţna reakcija na njegovo prisustvo sve joj je rekla. Ali sad treba da se posveti drugim stvarima. Naţalost, nervoza ju je ponovo obuzela ĉim je Karlos seo do nje. Iskosa osmotrivši njenu kafu s mlekom, naruĉio je dupli espreso. - Vaš sin i danas ima ĉas tenisa? - rekao je umesto pozdrava.

Sanjalica&Bella Don@ - Otkuda znate? - osetila je blagu nelagodu. - Sluĉajno sam prošao kraj terena. - Ako ovo brzo završimo, stići ću da ga gledam kako igra - mrzovoljno je uzvratila. Espreso je posluţen i Karlos je, osmehujući se, zadrţao pogled na konobarici nešto duţe nego što je pristojno. - Ima još jedna okolnost, o kojoj ţelim da popriĉamo... osim tvoje ţelje u vezi s pokopom. U trenutku ju je obuzeo nemir, a puls joj je podivljao. - Uoĉi tvog dolaska na Siciliju primio sam pismo advokata tvog dede. Starac ga je napisao rekavši da mi bude uruĉeno posle njegove smrti. - Moj deda je pisao... tebi? - smeteno je izgovorila osetivši da joj se grlo osušilo. - Da. Ĉini se da je bio ozbiljno zabrinut za dobrobit i budućnost svog praunuka. Tebi to oĉito nije mogao da poveri, pa se obratio meni, Vanesa se nakašljala u nadi da će time prikriti razmere šoka. Dedina zabrinutost u vezi s Maksovim animozitetom prema majci nije joj bila novost. Starac ju je ĉak upozorio na glasine unutar sicilijanske zajednice, koje će pre ili kasnije ĉuti i njen sin. Školarci umeju da budu veoma nemilosrdni, a Maks se ionako osećao kao autsajder, jer nije znao ko mu je otac. Deda se plašio da će glasine pogoršati deĉakov osećaj ogromnog nedostatka, ali su mu ruke bile vezane. - Nije imao pravo to da uĉini. Ĉak ni iz najboljih namera - rekla je grubo. - Dobro je znao koliko mrzim taj nepotistiĉki ruralni sistem, u kojem se svaki minorni problemĉić iznosi pred padronea da bi ga on razmatrio. - Dosta! Tvoj deda mi se nije obratio kao svom padroneu, već zato što smatra da sam Maksov otac! Bol ju je pogodio neoĉekivano i snaţno. Osećala se nemoćnom pred bujicom sećanja na prošlost i sramotu kojoj je bila izloţena. Kao da joj je ponovo bilo osamnaest godina kad je pala u nemilost, dok su joj dušu razdirale emocije. Pali anĊeo... I danas je jasno videla prezir na oĉevom licu dok se Vera trijumfalno smešila. Privukla je kćerke sebi uhvativši muţa za

Sanjalica&Bella Don@ ruku. Mala, zatvorena zajednica, koja je Vanesu svesno iskljuĉila iz svog okrilja. Pred okupljenim pripadnicima zajednice Vanesu je seoski starešina postavio na stub srama. Usred omiljenog kafića na trgu pokazao ju je kao mladu ţenu, koja je svojim ponašanjem osramotila i porodicu i zajednicu. Okrenula se Karlosu Moniniju u potrazi za podrškom, ali on je ustao i otišao ostavivši je samu. Goru kaznu nije mogla da zamisli. Njegovo odbacivanje duboko ju je povredilo iako to nije ţelela da prizna. Maks je samo njen sin i dok se ona bude pitala, tako će ostati. Nije zasluţio da ga Maks nazove ocem! Video je promenu na njenom licu pitajući se šta to pokušava da sakrije od njega. Zašto nije otvoreno priznala nešto što ionako više nije tajna? Vanesa je kljuĉala od besa. Kako je deda mogao to da joj uĉini? A samo je njemu i baki poverila ko je otac njenog vanbraĉnog deteta: Karlos Monini, vojvoda od Moninija, gospodar poseda u oblasti Sicilije, gde je rodno mesto njenih predaka. I oboje su joj obećali da će tu tajnu zadrţati za sebe. Ionako niko u to ne bi poverovao, pogotovo ne pošto je Karlos sam... ne, o tome nije ţelela da razmišlja. Prošlost je odavno pokopana i sad je vaţan samo Maks. Odluĉno je podigla glavu. - Maks je samo moj sin. Upravo se toga Karlos pribojavao. Duboko uzdahnuvši, predao je Vanesi pismo. Pritom su iz koverte iskliznule priloţene fotografije rasuvši se po stolu. Pogledala ih je. Kako je mlada bila onog davnog leta! Svi osim njene majke doputovali su na Siciliju o raspustu. Vanesa isprva nije gajila iluzije o Verinim motivima za dolazak ovamo, jer je znala da ova ne propušta priliku da produbi jaz izmeĊu oca i kćerke. Naţalost, Vanesine reakcije bile su potpuno u skladu s Verinim namerama. Naime, Vanesa se svim silama trudila da privuĉe oĉevu paţnju, što znaĉi da nije birala sredstva.

Sanjalica&Bella Don@ Na toj fotografiji trudila se ne samo da kopira Verin seksi stil odevanja, nego i da je nadmaši. Kosu je obojila u crno, haljina je bila prekratka, potpetice previsoke, a na licu joj je bio izdašan sloj šminke. Fotografija je prikazivala osamnaestogodišnjakinju koja se oĉajniĉki trudila da deluje seksi. Ipak, svaki odrastao ĉovek bi, pogotovo otac kome je stalo do kćerke, pod tom fasadom prepoznao ranjivost... Nikakvo ĉudo što su je momci u selu smatrali lakim plenom. Delovala je jeftino, voljno, pa su je tako tretirali. I razume se da je ignorisala bakine opomene. - Priliĉno si se promenila - primetio je Karlos. - Ne bih te prepoznao. - Tada mi je bilo osamnaest i ţelela sam da privuĉeni... - Paţnju muškaraca. Da, sećam se. Vanesa je osetila da joj obrazi gore. - Ţelela sam da me otac primeti - objasnila je. Karlos je tada, s dvadeset dve, tek preuzeo kontrolu nad svojim nasledstvom. Više nijedan tutor nije mogao da mu kaţe šta treba da radi. Zajednica je pratila svaki njegov potez, jer su ljudi ţeleli moralnog starešinu da zastupa njihove interese. Vanesino leţerno ponašanje izazivalo je loše reakcije meĊu starešinama sela i oni su se naposletku obratili Karlosu prituţbama. Karlos je otišao u posetu Vanesinoj porodici da proveri navode i da popriĉa s Vanesinim ocem. Posle susreta s njom shvatio je zašto su je momci smatrali neodoljivom. Ĉak ni preterana šminka nije narušila njenu prirodnu lepotu. Te oĉi, ta baršunasta koţa, meke, zavodljive usne... I bio je šokiran ţudnjom za tajnovitom neznankom. Priznao je sebi da onomad nije saslušao šta je Vanesa imala da kaţe. I njega je zavarao površni utisak i zato je bio besan na sebe. Koliko je baš on doprineo tome da je se otac naposletku odrekne? Još jednom je pogledao fotografiju. Svojevremeno ga je obuzeo strah zbog osećanja koja je Vanesa u njemu probudila. Pritom mu je promakao nesrećni izraz u oĉima te mlade devojke, jer nije ţeleo da ga vidi. Griţa savseti i gnev slili su se u jedno.

Sanjalica&Bella Don@ - Mislila si da će otac obratiti paţnju na tebe ako me zavedeš? ţeleo je da zna. Svojim ponašanjem odgurnula je oca, koji se prikljuĉio sveopštem mišljenju i okrenuo joj je leĊa. Naivno se ponadala da će je Karlos braniti... i da će moţda ĉak pred svima priznati da je voli. Ali on joj nije pritekao u pomoć, Dragoceni trenuci u Karlosovom naruĉju, posle telesne naslade... bili su samoobmana. Dok je ona, ispunjena nadom i radošću, sanjarila o zajedniĉkoj budućnosti, za njega to nije bilo nimalo znaĉajno. Odluĉila je da kaţe istinu. - Sigurno nisam spavala s tobom da bi me tvoj predstavnik kompromitovao pred okupljenim narodom dok se ti baškariš u svom dvorcu! Moj otac je bio van sebe zbog... od reĉi do reĉi mu je rekla što joj je tada otac izgovorio: zato što sam bila glupa poverovavši u to da bi ĉovek kakav je Karlos Monini od mene ţeleo bilo šta više od prolazne zabave. Rekao je da sam osramotila ĉitavu porodicu. Moji baka i deda zato su poneli najteţi deo tereta. Po selu su se proširile glasine samo zato što sam bila glupa umislivši da te volim i da ti voliš mene. Priznanje joj je prijalo, pa je duboko udahnula. - Nije reĉ o tome da mi je ţao što si me odbacio. Zapravo, time si mi uĉinio uslugu. To bi se ionako desilo pre ili kasnije, zar ne? Devojka kakva sam ja ne moţe biti dovoljno dobra za vojvodu. Upravo nam je to tvoj predstavnik sasuo u lice kad je došao da obavi prljavi posao umesto tebe i da nam naloţi da što pre odemo. - Vanesa... - grlo mu se stisnulo, ali nije smeo popustiti pred emocijama. Previše je toga bilo na kocki. Ispravno ili pogrešno, nije mogao okrenuti leĊa vekovnoj tradiciji. Mogao bi se izviniti i pokušati da objasni. Ali ĉemu? Vanesin deda ga je u pismu upozorio na mogućnost da će ga Vanesa odbiti, jer ga smatra neprijateljem. Iako je tada koristio zaštitu, nije mogao iskljuĉiti mogućnost da je Vanesino dete i njegovo. Ĉudno se osećao kad je to shvatio. Nije mu bilo neprijatno, naprotiv... Opet je poĉela da pravda svoje ondašnje ponašanje.

Sanjalica&Bella Don@ - Mnoga deca odrastaju u okruţenju u kojem je loše ponašanje nagraĊeno paţnjom. Deci je stalo samo do toga da postignu ţeljeni efekat. A Karlosova ljubav? Zar nije i nju ţelela? Mlada, nezrela i neiskusna, Vanesa nije imala šanse. - Govoriš iz sopstvenog iskustva? - Tako je - potvrdila je. Neće se više izvinjavati. - Jesi li zato postala porodiĉni terapeut? - Da - ĉemu to poricati? - I uprkos tome tvoj deda smatra da se nisi pravilno postavila prema svom sinu? Jedna od osobina koju je Maks mogao naslediti jedino od svog oca bio je nesalomivi ponos. - Deĉak se teško miri s tim što ne zna ko mu je otac - odgovorila je. - Deda je znao da sam nameravala to da mu kaţem kad bude dovoljno odrastao da podnese istinu. - A ona je...? - To znaš i ti. Da sam došla na Siciliju i spavala sam s tobom. Sudeći po mom ocu i njegovoj ţeni Veri, time sam naudila ne samo svom, nego i njihovom ugledu. Preĉesto sam bila u društvu mladića koji su oĉito ţeleli samo jedno. Priznajem svoju najveću grešku: s tobom sam spavala samo da bih privukla oĉevu paţnju. Ĉinilo mi se da ću s najznaĉajnijim muškarcem u okruţenju nesumnjivo postići cilj. Drugi razlog radije će zadrţati za sebe. Previše bi mu laskalo kad bi znao da je bila luda za njim. Nevina, ali zaljubljena, i u potrazi za telesnim ispunjenjem. Do tog trenutka njen ţivot bio je odreĊen potrebom da privuĉe oĉevu paţnju. Karlos je bio prvi muškarac zbog koga je na trenutak zaboravila traumu iz detinjstva. Sad joj je bilo jasno koliko je Karlos robovao konvencijama. Ona se oslobodila tih okova pa sama odluĉuje o sopstvenom ţivotu. Jedno pritom nije smela zaboraviti: njen sin je i dalje veza s tom prošlošću, jer ĉezne za ljubavlju svog biološkog oca. Prijatelji i kolege savetovali su joj da se upusti u vezu s nekim ko će njenom sinu posluţiti kao uzor. Vanesa to nije mogla zamisliti.

Sanjalica&Bella Don@ Ĉvrsto je odluĉila da se nikad više ne zaljubi, jer se plašila da će opet biti povreĊena. - Koristio sam kondom - muklo je izgovorio. Znaĉi, ţeli sve da porekne. Nije vaţno. Ni Maks ni ona nisu upućeni na njega, ĉak i ako je njen deda drugaĉije mislio. - Nisam tvrdila da si ti otac - jetko je uzvratila. - Ali pošto tvoj deda to tvrdi, moram... - Zaboravi na to - podigla je ruku. - Maksu ne treba neodluĉan otac, a ni ja te ni na šta neću primoravati. Od tebe ţelim samo saglasnost da pepeo najmilijih pohranim na crkvenom groblju. - Smatraš li da je deĉak moj sin? Zašto je postavio to pitanje kad ga je oslobodila odgovornosti? - O tome ću razgovarati samo s njim i to kad bude dovoljno odrastao. - A šta kaţeš na DNK test? - Ĉemu? To samo tebi nešto znaĉi, njemu ne. Pritom si priliĉno siguran da nije tvoj. - Ukoliko je moj sin, ne ţelim da odrasta u uverenju da se nisam brinuo o njemu. Iznenadio ju je iskreni prizvuk u tim reĉima i umesto gneva, venama joj je u trenu prostrujala jeza. - Neću dopustiti nikakav test samo da bi ti umirio savest. Prihvati moje obećanje da ništa neću zahtevati od tebe. Maks je moje dete i taĉka. - A sudeći po reĉima tvog dede, i moje. U tom sluĉaju, prihvatiću odgovornost. Test moţemo obaviti i bez uznemiravanja deĉaka. Dovoljan je uzorak njegove pljuvaĉke. - Ne! - Vaţno ti je da babi i dedi omogućiš mesto poslednjeg poĉinka. A ja ţelim da znam imam li sina ili nemam. - To je iznuda - prebacila mu je. - Imam pravo da znam. Tvoj deda je, oĉigledno, smatrao da je on moj i da sam mu potreban. Poštujem ĉoveka i polazim od toga da mu je na umu bila dobrobit deteta, a ne moj status ili novac. Moţeš li

Sanjalica&Bella Don@ zaista, kao školovana porodiĉna terapeutkinja, ozbiljno tvrditi da ţeliš da uskratiš sinu pravo na istinu? - Da mu uskratim... šta? To da je kopile muškarca, koji je njegovu majku ostavio na cedilu? Koji ju je prepustio javnoj osudi, da je stave na stub srama i prognaju iz sela? Ti, zapravo, ţeliš da test bude negativan! Uvek će postojati ta zajednica, bilo ovde ili u Londonu, koja će diskriminisati mog sina zato što je vanbraĉno dete. A ja neću dopustiti da on plaća ceh mojih grehova! - Tvoje optuţbe su neosnovane. Ako se ispostavi da sam otac, na miru ćemo se dogovoriti šta nam je ĉiniti. Dotad se usredsredimo na to da prvo utvrdimo oĉinstvo. - Pristaću samo pod uslovom da moj sin to ne sazna. - Dogovoreno - nipošto nije ţeleo da naudi deĉaku. - Pobrinuću se za sve. I ĉim saznamo rezultate... - Zar za tebe ne bi bilo jednostavnije da naprosto zaboraviš pismo mog dede? - još jednom je pokušala. - Ne - neumoljivo je uzvratio.

Sanjalica&Bella Don@

3. - Bili je pobedio samo zato što je njegov tata bio tamo da mu kaţe kako da odigra! Od trenutka kad je došla po njega na teren, Vanesin sin se neprestano ţalio na poraz u tenisu, koji je pretrpeo od drugog deĉaka. Sad su sedeli za veĉerom i Maksa je to i dalje muĉilo. Poţelela je da ga zagrli i uteši, ali njenom detetu su takvi izlivi majĉine ljubavi bili nepodnošljivi. Vanesi je preostalo samo da se nekako izbori s griţom savesti jer se morala posluţiti trikom da bi pribavila Maksov DNK uzorak. Tvrdeći da zvuĉi promuklo, zahtevala je da mu pogleda grlo. Uzorak je već poslala Karlosu koji će se postarati za sve. Kako je deda mogao to da joj uĉini? Ĉim dobiju rezultate testa, ubediće Karlosa da od njega ništa ne oĉekuje. Maks ne sme da se nade u poziciji sporednog deteta u odnosu na decu koju će Karlos kasniju dobiti. Namrštila se. Kad se sve uzme u obzir, postavlja se pitanje zašto se Karlos dosad nije oţenio. Zar nije njegova duţnost i obaveza da dobije naslednika? Plemićka titula, posedi, bogatstvo... sve to se vekovima prenosi s oca na sina, A Karlos zasigurno neće prekinuti tradiciju. Zamak je svojevremeno podignut zarad uspešne odbrane poseda od neprijateljskih napada. Granice su tokom godina proširivane, a zamak je, kamen po kamen, izrastao u impozantnu graĊevinu kakva je danas. Zamišljeno je posmatrao prostranu galeriju predaka uza stepenište, gde su bili nanizani portreti svih vojvoda od Moninija, od ĉetrnaestog veka. I svaki je dobio muškog naslednika. Karlos je od najranijeg detinjstva, otkad su mu roditelji poginuli u brodolomu, shvatio znaĉaj ţenidbe i brige za narednu generaciju svoje porodice. Karlosu je sad trideset jedna godina i svi su od njega oĉekivali naslednika, ali niko nije znao koliko je Karlos zazirao od ponovnog gubitka kontrole nad sobom, kao što mu se to desilo s Vanesom. Kad

Sanjalica&Bella Don@ je otišla, prošlo je mnogo meseci pre nego što se usudio da pogleda drugu ţenu. I nimalo mu nije bilo teško da se kontroliše, koliko god lepa i senzualna bila ţena koju je osvojio, što je trebalo da ga umiri. S druge strane, shvatio je da je seks tek prazna naslada, koja ni u kom sluĉaju ne moţe namiriti potrebe Karlosove duše, a to je drţao pod kljuĉem duboko u svom srcu. Ta tajna odaja iznenada se otvorila, i to u trenu kad je ugledao Vanesu. Zbog nje se sve vreme uzdrţavao od ulaska u brak. Nijedna druga nije ga uzbudila na takav naĉin niti je dotaknula njegovo srce. Godinama je ţiveo s izvesnošću da je poslednji izdanak svoje loze. A onda je stiglo pismo Vanesinog dede... Pomislivši na to da ima sina, srce mu je veselo zaigralo u grudima. Njegova krv, u veĉnoj vezi s njim. Ako se ispostavi da je Maks njegov sin, Karlos će se odgovorno prihvatiti uloge oca. Silno je ţeleo takav ishod. Pismo Vanesinog dede izazvalo je pravu buru osećanja u njemu oţivljavajući davno zaboravljene ĉeţnje. Sin je bio logiĉna posledica onoga što se desilo izmeĊu njega i Vanese. Plima strasti oboje ih je otrgnula iz realnosti šaljući ih na kratko putovanje, koje ih je oboje ostavilo bez daha. A potom je sudbina nastavila svojim tokom... Ţivo se sećao onog popodneva kad je prvi put ugledao Vanesu. Hodala je po prašnjavoj stazi, koja je iz sela vodila do zamka: raspuštene kose, haljine pripijene uz to draţesno telo i blistavih, inteligentnih oĉiju na tom lepom licu. Bila je prava buntovnica. Ĉesto su je viĊali kako pije pivo iz boce, kako se razdragano smeje plešući po trgu i poziva seosku mladeţ na pobunu protiv roditelja. Karlosa je odmerila neprijateljskim pogledom i time je u trenu zagolicala njegovu paţnju. Nijedna ovdašnja devojka nije se usudila da ga direktno pogleda u oĉi. Pitao je Vanesu kud se uputila. Zabacivši u crno ofarbanu kosu, odgovorila mu je da ovde nema kud da se ode i da jedva ĉeka da se vrati u London, jer tamo moţe da odlazi u Nacionalnu galeriju portreta i da se priprema za studije umetnosti. Privukla ga je kao magnet iako je znao da se ni u šta ne sme upustiti s njom. Sta god ona bila u Londonu, ovde, na Siciliji, ona je deo zajednice, a odgovornost za zajednicu poĉivala je na njegovim

Sanjalica&Bella Don@ plećima. Ipak ju je pozvao u zamak da joj pokaţe stare portrete svojih predaka. Lice joj se zarumenelo i u tom trenu delovala je krhko i ţenstveno. - Ništa ti se neće dogoditi - rekao je podsaknut zaštitniĉkim nagonom. - Dajem ti reĉ. - A reĉ vojvode mnogo je vrednija od reĉi obiĉnog smrtnika? zadirkivala ga je. Karlos je uţivao u razgovoru s njom. Iako pritom nisu prešli nepisanu granicu pristojnosti, na sve strane vrcale su erotske iskrice. Onda joj je pokazao galeriju predaka i umetniĉku zbirku svoje porodice. Prepoznala je dela velikih majstora. Opustivši se, ćaskali su o svemu i svaĉemu. I danas se ĉudio tome koliko se brzo onomad otvorio Vanesi. Prepoznao je njenu sposobnost intuitivnog razumevanja ljudi. A sada... osećaj istinske emocionalne blizine ponovo se probudio u njemu, snaţniji sada nego pre. Ne mogu da zaspim, jer sam prerano legla, pokušavala je da ubedi sebe. Stajala je na balkonu Maksove sobe. Deĉak je mirno spavao. Ispod nje svetlucali su hotelski vrt i pripadajući bazen pod harmoniĉno usklaĊenim noćnim osvetljenjem. Izdaleka je dopirala tiha muzika, a tu i tamo poneki zagrljeni par prošetao je ispred hotela. Takvu ljubavnu vezu nikad nije iskusila. Duboko u duši strahovala je da bi se ponovo pretvorila u devojku kakva je nekad bila ako bi dopustila sebi da bude emocionalno ranjiva. To bi znaĉilo ponavljanje starih grešaka. Mnogo joj je vaţnija Maksova budućnost. Hotelu su prilazili dvoje tinejdţera podsećajući Vanesu na njen prethodni boravak na Siciliji. Osetila je da joj se mišići napinju. Svim silama trudila se da odagna te uţasne uspomene, podjednako bolne sad kao i onomad. Bilo je to usred njenog raspusta. Otac joj već tri dana nije uputio nijednu reĉ, postiĊen izgledom i ponašanjem svoje kćerke. Vera je, naravno, silno uţivala u razdoru meĊu njima. Od poĉetka veze s njenim ocem nije propuštala priliku da produbi njihov konflikt.

Sanjalica&Bella Don@ Progonjena tim mislima, Vanesa se tada uputila u šetnju stazom prema zamku. Ne bi bilo preterano tvrditi da joj je taj dan kad je nabasala na Karlosa, promenio ĉitav ţivot. Razume se da se naslušala priĉa o njemu i njegovoj familiji, ali kad se našla licem u lice s njim, konaĉno joj se ukazala prilika da nadigra Veru... tako što će se spetljati s najvaţnijim ĉovekom u okruţenju. Na kraju je shvatila da joj je vreme provedeno s Karlosom znaĉilo mnogo više od oĉevog uvaţavanja, ali bilo je prekasno. Zaljubila se u Karlosa. Kad je dolazio u selo, trudila se da bude u njegovoj blizini ĉak i ako je zato morala da ĉeka u gostionici izloţena neprijatnom dobacivanju ljubomornih momaka, kojima nije promaklo da se u igru umešala krupna zverka. Svima je bilo jasno da je zabacila udicu daleko iznad svog nivoa. Ĉvrsto je namerila da im pokaţe koliko greše. Ipak, tajne susrete s Karlosom, šetnje po parku oko zamka, duge razgovore i sve vedre, romantiĉne momente zadrţala je za sebe. Bilo je lako potpuno se predati bajkovitoj ideji da je Karlos voli koliko i ona njega i da će je uĉiniti svojom vojvotkinjom da bi njen otac konaĉno mogao da se ponosi njome. MeĊutim, Karlos ni na koji naĉin nije pokušao da vezu s njom uĉini konkretnom. Ĉak se udaljio od nje. Samo je jedne jedine veĉeri, kad ju je sluĉajno video u seoskoj gostionici u društvu lokalnih mladića, izgledao ljutito, moţda ĉak ljubomorno. - Takvim ponašanjem rušiš svoj ugled - prebacio joj je kad ga je kasnije upitala za razlog njegove ljubomore. - A šta je s tim mladićem? Zar i on ne stavlja svoj ugled na kocku? - Za muškarca vaţe drugaĉija pravila, bar u ovom delu sveta. - Ne bi trebalo tako da bude. To nije fer! Umesto da se raţesti, trebalo je da obrati paţnju na njegove reĉi. Ali i za to je bilo prekasno. Koliko je idiotski bilo slobodno tumaĉiti njegovu reakciju kao ljubomoru samo zato što ju je ţelela! Naposletku je uspela da ubedi sebe u to da je i on gajio strasna osećanja prema njoj, naivno pretpostavivši da je moguće prevazići prepreke na putu njihove

Sanjalica&Bella Don@ navodne ljubavi. Pritom joj Karlos nikad nije ulio ni trunĉicu nade u tom smislu. U noći Maksovog zaĉeća silno je ţelela da se sastane s Karlosom. Ĉeznula je za njim tokom njegovog poslovnog odusustva. Iskrala se iz kuće, otišla je u zamak i popela se u njegovu sobu. Kad je ušla, ugledala ga je za kompjuterom. IznenaĊeno je skoĉio na noge šireći ruke kad mu je poletela u zagrljaj. - Vanesa, ne bi trebalo da budeš ovde! Ponesena silinom osećanja, nije primetila da gorljivi ljubavnik ne bi to izgovorio. Vanesa je bila duboko ubeĊena u to da je Karlos voli i ţeli. I ţelela je da mu dokaţe koliko je snaţna njena ljubav prema njemu. - Morala sam da doĊem - priznala je odmaknuvši se za korak. Nedostajao si mi, Karlose - tiho je zatvorila vrata sobe i svukla je jaknu, koja je pala na pod. Ne odmiĉući pogled s njega, lagano mu je prilazila oslobaĊajući se odeće onako kako je to jednom videla na filmu. Kad je ostala u donjem vešu, rekla je: - Pomozi mi, otkopĉaj mi grudnjak - potom mu se bacila u naruĉje i ovoga puta ju je snaţno zagrlio. Milovanjem je budio u njoj osećaj sigurnosti, uzbuĊenja, zadovoljstva. Telesno su se savršeno dopunjavali. Ţelela je da je Karlos uĉini svojom, bez odlaganja. Ljubila ga je posvuda. Bilo je uzbudljivo, ali najvaţniji joj je bio osećaj da je on voli. Ĉvrsto je u to bila uverena. - Poljubi me, Karlose! - ponavljala je izmeĊu uzdaha tek sad primetivši da joj ne uzvraća milovanje. - Ne smemo, Vanesa. Oboma nam je to jasno, zar ne? Ne moţemo to uraditi! Nije ţelela da ga sluša. Silina ţudnje, koja ju je obuzela, potpuno joj je iskljuĉila moć rasuĊivanja. Dok se Karlos trudio da se odmakne od nje, ona ga je sve ţeljnije privlaĉila sebi. Zajedno su se srušili na krevet i osetila je ĉvrstinu njegove ţudnje. UzbuĊenje koje ju je obuzelo postalo je nepodnošljivo, pa je strasnim poljupcem u korenu sasekla njegovo protivljenje.

Sanjalica&Bella Don@ Vanesa je nepomiĉno zurila u pomrĉinu. Još uvek je osećala nelagodu zato što je bila onako nasrtljiva. Iz vizure odrasle osobe bilo joj je jasno šta je izazvala takvim ponašanjem. Gnev se tada pretoĉio u poţudu, što nipošto ne treba pobrkati s iskrenim osećanjima prema ţeni. Onomad ju je drţao za ruĉne zglobove, s palĉevima na njenom pulsu. Vanesa je imala osećaj da je svakim otkucajem srca sve dalje od stvarnosti, da je napušta sav oprez i potpuno se predala. Bila je to boţanstvena, strasna noć u naruĉju pravog muškarca. Kroz otvoreni prozor videlo se modro nebo posuto svetlucavim zvezdama nad udaljenim planinskim vrhovima, a ona se osećala kao u raju. Karlosovo snaţno, mišićavo telo utisnulo ju je duboko u meki madrac. Ljubio ju je sve većim ţarom, sve ţeljnije uranjajući u magiju ljubavne igre, nemoćan da joj se odupre. U toj ĉarobnoj noći Vanesa je postala ţena u svakom pogledu. Zadovoljenje koje je potom osetila nije bilo tek odraz njene moći nad Karlosovom ţudnjom. Bilo je autentiĉno, zadiralo je duboko u njenu dušu i nikada je nije napustilo. A njena ţelja nije bila raspaljena samo vinom, koje je te noći pila. Proistekla je iz arhaiĉnog nagona za potrebom da bude s najsnaţnijim i najmoćnijim predstavnikom svog roda... da postane jedno s njim. Naposletku je iscrpljena leţala u njegovom naruĉju dok joj se srce rastakalo od sreće. Nije ţelela da ostane uz njega ĉitave noći, jer je ono što je upravo doţivela bilo isuviše dragoceno. Karlos sad treba da ozvaniĉi njihovu vezu, da zatraţi njenu ruku od oca. - Moram da idem - prošaptala je. - Da, zaista moraš. Na putu do kuće mislila je, naravno, na njega. Prvi put u ţivotu neko joj je pokazao koliko mu znaĉi i njeni snovi konaĉno su se pretoĉili u javu. Karlos je voli, a protekli sati bili su dokaz tome. Naţalost, grdno se prevarila. Narednih dana nije ni videla ni ĉula Karlosa. Kad su joj rekli da je otputovao u Rim, Vanesa je izgubila tlo pod nogama, jer su je

Sanjalica&Bella Don@ nagrizale ĉeţnja i nesigurnost. Nije mogla da shvati zašto nije pokušao da se vidi s njom. Zato je Vanesa odluĉila da nagovori ĉlanove svoje porodice da produţe boravak na Siciliji. Baka i deda su odmah pristali dogovorivši se s vlasnikom vile u kojoj su letovali. A onda im je u posetu došao predstavnik sela da ih obavesti o tome da njihovo prisustvo u selu više nije poţeljno. Grubim reĉima prebacio je njenom ocu da zapostavlja svoju duţnost prema kćerki, koja je osramotila svakog poštenog i ĉasnog Sicilijanca, a ponajviše svog oca, bacajući se u naruĉje mladićima iz sela, u nameri da se što pre uda! Ĉovek je potom, besno gledajući Vanesu, izneo presudu u ime ĉitavog sela: ona i njena porodica iskljuĉeni su iz zajednice. Kad se okrenuo da poĊe, Vanesa ga je uhvatila za rukav. - Karlos to nikad ne bi dopustio. On me voli. - Naš vojvoda je po mom savetu otputovao u Rim i neće se vratiti dok ne napustite opštinu. A ljubavi što se tiĉe... Ne misliš valjda da bi ijedan pristojan muškarac mogao gajiti osećanja prema devojci kakva si ti? - On vam je... rekao za nas? - promucala je. - Naravno. Ĉim je predstavnik otišao, otac se obrušio na nju. - Kad samo pomislim na novac i vreme koje sam uloţio u tebe! I to mi je „hvala“? Dovodiš me u situaciju da mi jedan nalickani ĉobanin uruĉi šutkartu? Gospode Boţe, postaću predmet podsmeha ako to saznaju na univerzitetu. I sve zbog tebe! - Dušo, rekla sam ti da si je razmazio - umešala se Vera. - Ona ne zasluţuje takvog divnog oca, rekla sam ti to milion puta do sada. Vanesu je najviše od svega pogodio povreĊeni izraz u oĉima bake i dede... Nije trebalo da se vratim ovamo, pomislila je sad. Ali poslednje ţelje njenih najmilijih znaĉile su joj više od sopstvenog ponosa. A to što je njen deda pisao Karlosu potpuno ju je izbacilo iz takta. Ponovo je mislima odlutala u prošlost. Posle zgode s predstavnikom opštine i oĉevih ukora Vanesa je bila omamljena bolom i razoĉaranjem. Samo su joj se baka i deda obraćali iako se po njima jasno videlo koliko ih je sve to pogodilo.

Sanjalica&Bella Don@ Vanesa je pokušala da objasni ocu, ali on više nije ţeleo ni da ĉuje za svoju kćerku. Voţnja do aerodroma protekla joj je u bunilu. U selu su im okretali leĊa u prolazu, a neki deĉaci bacali su kamenĉiće na automobil. Vanesino se srce slomilo kad je ugledala suze u dedinim oĉima. Od tada je prošlo deset godina i u meĊuvremenu je Vanesa sazrela i stekla iskustvo. Sad je dobra porodiĉna terapeutkinja, kojoj se klijenti ĉesto obraćaju s mnogo gorim iskustvima od njenih. Osećala je koliko je glupo bilo opsesivno predavanje maštanju, a za tu glupost platila je visoku cenu. Sve bi bilo lakše da nije zavisila od Karlosove dozvole za pokop svojih najmilijih. Ipak neće odustati od namere da im se bar na ovakav naĉin oduţi, A ako je Karlosova cena laboratorijski test? Pa, u tom sluĉaju moraće da se izbori za svoje dete... i svoj duševni mir.

Sanjalica&Bella Don@

4. Završivši ĉas na teniskom terenu, Maks je sedeo zadubljen u igricu kad ga je senka na displeju navela da podigne pogled. Karlos ga je radoznalo posmatrao. Osim što je izgledao kao pravi pravcati Sicilijanac, maslinastog tena i garavih uvojaka, deĉak je nesporno imao crte lica Moninijevih. Pogled tamnih oĉiju bio je oprezan, jer Maks nije znao ništa o neznancu koji mu je prišao. U Karlosovom dţepu bio je rezultat DNK testa, kojim je dokazano da je otac Vanesinog sina. I dok je gledao u Maksa, proţela su ga snaţna osećanja prema deĉaku, kao da su njih dvojica nevidljivom niti vezani. Nije oĉekivao tako snaţnu reakciju, bar ne odmah. Srećom, imao je malo iskustva iz kontakata sa sinovima svoje roĊake. - Dobro si igrao. - Gledali ste me? Iskrena radost kojom je to izgovorio potvrdila je svaku reĉ iz pisma Vanesinog dede: deĉaku nedostaje otac. Koliko god da je Vanesa dobra majka, puna ljubavi i briţna, nesrećno iskustvo sa sopstvenim ocem bacilo je tamnu senku na njen odnos s Maksom.

„Prepoznajem u njemu istu čežnju koja je i Vanesu večito proganjala. Ti si njegov otac. Tvoja je dužnost i obaveza da se brineš o njemu. Verujem u tvoj osečaj časti i znam da ćeš prihvatiti svoje obaveze. Pritom nije reč o novcu. Vanesa zarađuje dovoljno, a koliko je poznajem, nikad ne bi dopustila da je izdržavaš.“ Karlos je sumnjao u to da bi ona prihvatila bilo kakvu pomoć od njega. Ubedio je sebe u to da je pre deset godina osetio silno olakšanje što je Vanesa otišla kad se vratio iz Rima. Karlos je bio zateĉen i u trenutku nije mogao da smisli izgovor za Vanesino prisustvo u zamku kad ga je predstavnik sela suoĉio s tom ĉinjenicom. Ĉovek ju je svojim

Sanjalica&Bella Don@ oĉima video i nije bilo teško izvući zakljuĉak. Jedino što je Karlosu preostalo bilo je da se kao vojvoda pokaţe dostojnim titule i prekine kontakt s Vanesom. - To je nemoguće - Karlos je pokušao da se odbrani. - Njena porodica letuje ovde, oni su ĉlanovi naše zajednice. Od nas se oĉekuje da im pokaţemo da su poţeljni. A Vanesa? Ona je naroĉito bila dobrodošla... u njegovom krevetu. A moţda i u srcu? Bio je rastrzan izmeĊu ţudnje, koju je samo ona mogla umiriti, i odgovornosti prema zajednici. Ţudnju je moguće kontrolisati i ĉak poreći. Baš kao što je to uĉinio i kad ga je ophrvala tuga posle gubitka roditelja. Moniniju nije priliĉilo da dopusti da ga vode emocije. Ipak... sve te besane noći u Rimu... ţudnja za Vanesom... pismo u kojem ju je molio za oproštaj, a koje je ostalo bez odgovora. Iako je već sigurno znala da nosi njegovo dete! Zagledao se u Maksove oĉi, toliko sliĉne njegovim. - Kako ti se ĉini ovde na Siciliji? - Mnogo je bolje nego kod kuće, jer je toplo. Mrzim kad je hladno. Mamini baka i deda su sa Sicilije, a mama je donela njihove urne s pepelom da ih sahranimo. Karlos je klimnuo glavom. Prišao im je drugi deĉak u pratnji svog oca. - Zdravo, Makse! Vidim, pridruţio ti se tvoj tata? Karlos je strpljivo ĉekao Maksov odgovor. A njegov sin mu se ćutke, instinktivno primaknuo u ţelji da mu Karlos stavi ruku na rame, baš kao taj drugi otac svom detetu. Karlos je ispod majice osetio obrise kostiju. Mršavi deĉak delovao mu je tako krhko. I znao je koliko je dragocen. Dakle, takav je osećaj imati svoje dete. Vanesa je zastala prilazeći teniskom terenu, a onda je ubrzala korak dok joj je srce pulsiralo u grlu. Naposletku im je pritrĉala pruţajući Maksu ruke.

Sanjalica&Bella Don@ Otac i sin istovremeno su se okrenuli i njihova sliĉnost pogodila je Vanesu kao grom. Još gore je bilo to što se Maks refleksno uhvatio za Karlos a, kao da bi ih ona mogla razdvojiti. Karlos je mirno poloţio ruku na njenu, dodirom prenoseći varnicu na nju. Vanesino telo je snaţno reagovalo, što je pojaĉalo strah u njoj. Osim panike, proţelo ju je još jedno, dobro poznato osećanje, koje bi najradije porekla. Pogodila ju je spoznaja da na prošlost nije stavljena taĉka, uprkos svemu. Karlos je uvek uspevao da jednim jedinim dodirom uĉini da njeno telo zatreperi. Kako je sopstveno telo moglo tako da je izda? Pa Karlos ju je ponizio i ostavio na cedilu! Pokušala je da povuĉe ruku, ali Karlos ju je ĉvrsto uhvatio. - Nameravao sam da navratim do tebe - rekao je. - Treba o mnogo ĉemu da se dogovorimo. - Jedino o ĉemu ćemo razgovarati je grobno mesto za urne moje bake i dede - uzvratila je ledenim tonom. - Moţeš doći sutra da me gledaš kako igram - predloţio je Maks. Vanesa je istog trena u glavi poĉela da razmatra mogućnost pomeranja leta na raniji datum. Urnu moţe da poveri mesnom svešteniku, a ona će iz Londona lakše urediti sve s Karlosom, jer će biti daleko od njega. Konaĉno je uspela da oslobodi ruku, ali je vrelina i dalje harala njenim telom. Moţda je to samo mrţnja? Daj Boţe da je tako! U tom trenutku prišla im je koordinatorka da odvede Maksa na fotografsku radionicu. Ţena se obratila Karlosu, potpuno ignorišući Vanesu. Maks je gnevno pogledao majku dok ga je ona lagano usmeravala prema koordinatorki. Srdito je otresao Vanesinu ruku i time ju je povredio. Karlos je priskoĉio u pomoć obraćajući se deĉaku. - To nije zadovoljavajuće ponašanje prema svojoj majci! Pokaţi poštovanje, mladiću! Maks ga je uplašeno pogledao, pa je klimnuo glavom pridruţivši se ostaloj deci. - Nemaš pravo tako da mu se obraćaš - prokomentarisala je Vanesa kad su ostali sami. - On je moj sin.

Sanjalica&Bella Don@ - I moj je - leţerno je odgovorio Karlos. - Dobio sam rezultate testa. Srce joj je poskoĉilo u grudima. Probudila su se i sećanja i nekadašnja osećanja: ĉeţnja i pre svega spoznaja da je neko ţeli. Zatim ju je presekao snaţan bol, baš kao nekad. Umnogome je sama kriva za svoju sudbinu, ali je Karlos ipak mogao da bude blaţi prema njoj. Ali on je Maksov otac i tu ĉinjenicu ne sme da prenebregne. - Nije mi potreban test da bih znala ko je otac mog deteta procedila je kroz zube. Karlos je podigao obrve. Ponovo ga je podsetila na uplašenu, buntovnu tinejdţerku i zaboravljena osećanja opet su nabujala u njemu. - Treba ponešto da razjasnimo, smatram da bi zamak bio odgovarajuće mesto za to. Tamo nas niko neće uznemiravati. Zamak... MeĊu tim zidinama zaĉet je njen sin. Danas svakako neće završiti u Karlosovoj spavaćoj sobi. Prethodna poseta ostavila joj je priliĉno gorko iskustvo. - Neću... Ne obazirući se na njeno protivljenje, Karlos ju je uhvatio za ruku i poveo prema svom automobilu. Voţnja od hotela do zamka bila je kratka i Vanesa je pretpostavila da je Karlos suvlasnik hotela, koji je oĉito izgraĊen na njegovom posedu. Prolazak kroz impozantnu ulaznu kapiju nije je ostavio hladnom. Porodica Monini generacijama vlada ovim delom zemlje, a tokom vekova nagomilali su popriliĉno bogatstvo. Soko je simbol njihovog porodiĉnog grba. Vanesa se najeţila prisećajući se Karlosove ruke na Maksovom ramenu. Izraz u sinovljevim oĉima slomio joj je srce, jer ju je podsetio na ono što je njoj nedostajalo u detinjstvu. Nijedan Sicilijanac, a kamoli autentiĉni vojvoda, ne bi se odrekao svog biološkog deteta. Ali šta to znaĉi za nju? Maks je samo njen, ona ga je rodila i odgajila, ţelela da ga zaštiti od svih zala ovog sveta. Njegovom ocu podala se mladalaĉki lakomisleno, od silne ţelje za priznanjem i ljubavlju. Sad je njen sin ponašanjem izrazio ţelju da

Sanjalica&Bella Don@ pripadne svom ocu. Neće dopustiti Karlosu da ga razoĉara, kao što je razoĉarao nju u odsudnom trenutku. Vozilo se zaustavilo pred širokim mermernim stepeništem. Karlos joj je galantno otvorio vrata pomogavši joj da izaĊe. Ali malo lepih manira ne ĉine ga dobrim ocem! Osetila je ĉvor u ţelucu kad je pomislila na odluke koje joj predstoje. Foaje je bio impresivan, kakvog ga se sećala. U nišama na zidovima izloţena su umetniĉka dela, zavojito stepenište vodi na prostranu galeriju, kojom se širi miris sveţeg cveća iz starinskih vaza. - Izvoli - pokazao joj je dvokrilna vrata, koja su vodila u mali prolazni salon, poput predvorja za veću primaću sobu. U pozadini je ugledala ogromna staklena vrata, kroz koja se video divno ureĊeni vrt. Preko kamene terase silazilo se na negovani travnjak u ĉijem je središtu šumela fontana. - Ovo spreda bio je vrt moje majke - objasnio je Karlos. Vanesa je progutala knedlu. - Sećam je se iz bakinih priĉa. Bilo ti je tek šest godina kad je umrla, zar ne? - Tako je. Moji roditelji stradali su u brodolomu. Naizgled niotkuda pojavila se sluţavka. - Mogu li vas neĉim ponuditi? - Kafu, molim. Espreso - rekla je Vanesa osećajući da bi joj sad baš prijao. - Moji baka i deda uvek su ga pili, jer im je mirisao na domovinu. Ţena je izašla i ubrzo se ponovo pojavila da posluţi kafu. Karlos je prvi progovorio: - Zašto mi nisi rekla da si trudna? - Zar moram da ti objašnjavam? Znam da mi ne bi poverovao. Uostalom, predstavnik zajednice doslovce je sahranio moj ugled i moral. Niko mi nije verovao, isprva ĉak ni baka ni deda. Tek posle Maksovog roĊenja primetili su sliĉnost s tobom. - Ali znala si od poĉetka? - Da. - Kako? Bio je to udarac na njen ponos.

Sanjalica&Bella Don@ - Ne tiĉe te se. Zapravo, ni dete ne treba da te zanima. - On je moj sin i naravno da me zanima. Već sam ti to objasnio. - A ja sam tebi objasnila da ne polaţem nadu u tebe. Maks ne treba da odrasta kao nezakonito dete ĉoveka kojem će uvek biti na drugom mestu. U odnosu na tvoju buduću, zakonitu decu on će biti autsajder, i zato ţelim toga da ga poštedim - zastala je, pa je nastavila: - Iz prve ruke znam koliko je teško kad otac ne obraća paţnju na tebe. Kad budeš imao drugu decu... - Maks će ostati moje jedino dete. Tim smirenim komentarom potpuno ju je pomeo. Njegovo jedino dete? - Pa to ne znaš. On je trenutno tvoj jedini sin, ali... - Neće biti više dece. Upravo zato ću Maksa priznati kao svog sina i naslednika. Ne moţe i neće biti druge dece. Karlos je sedeo u polusenci, pa nije mogla da razazna izraz na njegovom licu. Glas mu je svakako zvuĉao ĉvrsto i odluĉno, Vanesa je osetila ĉak i buĊenje izvesnog saosećanja. Nijednom muškarcu ne bi bilo lako da izgovori nešto sliĉno. - Ne moţeš to znati - usprotivila se. - Znam to pouzdano. Pre šest godina uĉestvovao sam u prekooceanskoj humanitarnoj operaciji, koju sam sufinansirao. Tada sam zaradio zauške. Naţalost, kasno sam dobio dijagnozu. Kasniji testovi potvrdili su da sam sterilan. Pošto nemam muškog srodnika da nasledi moju titulu, već sam se bio pomirio s tim da loza izumire sa mnom. Poznavajući njegovo poreklo, kao i aroganciju, donekle se moţe proceniti šta njemu znaĉi takva sudbina. - Mogao bi usvojiti dete - rekla je. - Pa da se generacije Moninija prevrću u grobovima? Ne bih rekao. U našem istorijatu ima primera priznavanja vanbraĉne dece, ali da dete drugog muškarca uzmu kao svoje? To je nezamislivo. - Misliš na pravo prve noći, zar ne? - provokativno ga je pogledala. Taj srednjovekovni ritual pristaje staromodnim predstavama o italijanskim vojvodama. - Ne obavezno. Koliko znam, moji preci nisu morali da primoravaju ţene da spavaju s njima. Naprotiv.

Sanjalica&Bella Don@ Ponovo despotizam progovara iz njega. Pa ipak, Vanesa ga je razumela. - Moţeš li zamisliti kakav je osećaj posle stotina i stotina godina biti prvi u lozi koji ne moţe imati naslednika? - nakašljao se. - U tom svetlu, jasno ti je koliko mi znaĉi pismo tvog dede - da Vanesa nije doputovala na Siciliju, on bi joj svakako ušao u trag i pronašao bi je. Isprva nisam ţeleo da poverujem u to. Ali test oĉinstva pruţio mi je dokaz, a na Maksu je jasno uoĉljiva porodiĉna sliĉnost. - Moji baka i deda ĉesto su govorili da Maks veoma podseća na tvog oca kad je bio deĉak - nevoljno je priznala. - Sigurno shvataš zašto ţelim da Maks odrasta kao moj sin i naslednik. I ne mora da strahuje da će ga ikad zaseniti drugo dete. Vrlo dobro znam koliko je strašno odrastati bez roditelja i ozbiljno shvatam ulogu oca. Ţiveće ovde u zamku i... - Ovde?! - uţasnuto je odmahnula glavom. - Ne! Mesto mu je uz mene. - Jesi li sigurna da i on tako misli? - Naravno! Pa ja sam mu majka! - A ja otac. I to mi daje izvesna prava - Karlos je posmatrao kako se njeno lice menja, a panika je naprosto izvirivala iz njenih uplašenih oĉiju. - Ne dolazi u obzir da ţivi izmeĊu Sicilije i Londona, to ne bi bilo fer prema njemu. Bio bi rastrzan izmeĊu dva razliĉita sveta - ţustro se usprotivila. Muk. Pokušala je na drugi naĉin. - Neću ţrtvovati Maksa nekoj... arhaiĉnoj ulozi, koju si mu namenio. On je samo deĉak i pojma nema o moćnoj istoriji feudalnih vladara, presvetih Moninija. - Onda je krajnje vreme Ċa sazna ponešto o tome. - To će ga opteretiti! Ne ţelim da odrasta onako kako si ti odrastao. Karlos je ućutao, a Vanesa se najednom osećala kao u klopci. - U tom sluĉaju - konaĉno je progovorio - sloţićeš se s mojim predlogom da ostaneš ovde uznjega. Na taj naĉin imaće oba roditelja uza se, pa ga moţeš odgajati i poduĉavati.

Sanjalica&Bella Don@ Iako je to trebalo da deluje kao predlog, Vanesi se pre ĉinilo kao pretnja. - To neće biti moguće. Gradim karijeru u Londonu. - Ali imaš i sina, koji, sudeći po reĉima tvog dede, oseća snaţnu potrebu za oĉevom blizinom. To bi ipak trebalo da bude vaţnije od tvoje karijere, zar ne? - Baš ti mi to kaţeš! Jedini razlog tvoje ţelje da zadrţiš Maksa ovde jeste potreba da imaš naslednika. Karlos je odmahnuo glavom. - Isprva je to bio razlog, ali otkad sam saznao rezultat testa, ne znam... osećam ljubav prema tom deĉaku, verovala mi ili ne. Ni sebi ne mogu da objasnim, ali to osećam - teško mu je bilo da to prizna, ali morao je da bude iskren prema njoj. - Onog trena kad sam shvatio da je zaista moj sin... preplavila me je ljubav prema njemu, ţelja da ga zaštitim, da budem uz njega. I zaista me je koštalo mnogo snage da se uzdrţim da ga tamo, na igralištu ne zagrlim. Njegove reĉi podsetile su je na sopstvene misli nedugo po Maksovom roĊenju. - Naravno da mi je Maks vaţniji od karijere - promrmljala je. - Najvaţnije je svakom detetu da odrasta u porodici s oba roditelja - nastavio je Karlos. - A to znaĉi da se nas dvoje moramo venĉati.

Sanjalica&Bella Don@

5. - Venĉati?! - ta reĉ gotovo se zaglavila u Vanesinom grlu. - Tako bi bilo najbolje za sve. Ne samo zbog Maksa, nego i zarad rehabilitacije ugleda tvoje porodice. - Misliš, nakon što sam ga potpuno uništila? - jetko je upitala. Otkud mu pomisao da će se ona udati za njega? Nezamislivo, neĉuveno! Njemu se to, naprotiv, ĉinilo kao dobra ideja. - Trenutno si u kolektivnom sećanju sela buntovnica, koja je osramotila svoju familiju. Naţalost, to podrazumeva da senka tvojih propusta ne pogaĊa samo tebe, nego i Maksa, kao i tvoje baku i dedu. Time što priznajem oĉinstvo, ugled će ti biti bar u društvenom smislu rehabilitovan. Ali u nekom trenutku Maks će saznati sve osim ako se nas dvoje venĉamo. Vanesa je grozniĉavo razmišljala. Najradije bi odbila Karlosov nadmeni predlog i sasula mu u lice šta o njemu misli. A opet, zašto bi se uzrujavala zbog toga? - Kao moja supruga, konaĉno ćeš ostaviti prošlost za sobom. Isto vaţi i za ostatak tvoje porodice, pre svega za Maksa - objasnio je Karlos. Znao je šta je trenutno osećala, bila je rastrzana izmeĊu ljubavi prema sinu i sopstvenog ponosa. Karlosu nije bilo sasvim jasno zašto ga ona toliko privlaĉi. Moţda zato što mu je rodila sina? Ili je to samo zato što je to ona? Još uvek se stideo što je i nju i njenu porodicu ostavio na cedilu pre deset godina. Nije bilo opravdanja za to. Veza s Vanesom bila je snaţnija i dublja od svega što je poznavao. A pošto nije znao kako da se nosi s tim nekontrolisanim osećanjima, iskljuĉio ju je iz svog ţivota. Mogao je ostati u zamku i odloţiti putovanje u Rim, ali nije to uĉinio. Okrenuo je leĊa Vanesi i tako razorio nešto veoma dragoceno, jedinstveno i neponovljivo. Preĉesto se svega prisećao tokom proteklih godina, ispunjen grizom savesti, ali time nije ţeleo da je opterećuje. Uostalom, znao je

Sanjalica&Bella Don@ šta ona misli o njemu i njegovoj izdaji. Naposletku, nije odgovorila na njegovo pismo. Brak bi povratio ugled njenoj porodici, ali venĉanje neće ublaţiti osećaj da je kriv. Ipak, ne sme joj dopustiti da ga odbije. Maks mu je jedini sin i mora da bude odgajan kao njegov naslednik iako će Vanesa morati da podnese ţrtvu. - Više puta si naglasila da su ti najvaţniji Maks, baka i deda. Sad ti se ukazala prilika da to dokaţeš prihvatanjem moje prosidbe. Dakle, ipak je klopka!, pomislila je Vanesa. Ako odbijem, prebaciće mi da su mi sopstveni interesi važniji od Maksovih. Ali ona više nije bespomoćna osamnaestogodišnjakinja i nisu sve karte u njegovim rukama. Maks je njen sin. Moţe se vratiti u hotel i rezervisati let za London. Potom će sve urediti u skladu s njenim uslovima, na miru i s velike udaljenosti. Naţalost, proĉitao joj je misli. - Toplo bih ti savetovao da ne vuĉeš ishitrene poteze, kao, recimo, da s Maksom napustiš zemlju, jer bez moje dozvole moj sin neće kroĉiti nogom s ovog ostrva - gnevno je dodao. Gotovo joj je pozlilo, jer je znala kakav je Karlosov uticaj u ovim krajevima. Ali nije sve izgubljeno. - Stalno spominješ da Maks treba da mi bude prva misao. Smatram da bi to trebalo da vaţi i za tebe. Ţeliš da ga priznaš kao svog sina, da ţivi ovde i da odrasta kao tvoj naslednik, a pritom ne pomišljaš na to koliko će biti šokiran kad sazna da si mu otac Ne moţeš mu to reći tek tako, iz vedra neba. Najpre ga moraš pripremiti, a ĉak i ako prihvati ĉinjenicu da si mu ti biološki otac, moţda će te odbiti. - Ti ćeš ga na to navesti? Da bi mi se konaĉno osvetila, zar ne? - Nikad to ne bih uĉinila. Nikada se ne bih preko sinovljevih leĊa razraĉunavala s tobom! Previše mi je stalo do njega! - Ako je zaista tako, trebalo bi da se pobrinemo da što pre sve sazna. Maks oĉajniĉki ţeli oca. Primetio sam to za ono kratko vreme koliko sam bio s njim. Ne sumnjam da će se obradovati kad ĉuje da sam mu otac Oĉi su joj zaiskrile i naglo je uvukla vazduh u pluća. Bes i strah oduzeli su joj moć govora.

Sanjalica&Bella Don@ - Potom mu moţemo reći da planiramo venĉanje da biste oboje mogli da ţivite ovde, sa mnom - završio je. - Mislim da prenagljuješ, kao i da misliš pre svega na samog sebe, umesto na Maksovu dobrobit! Tu ponudu koristiš da me pokoriš svojoj volji. - Ne, samo pokušavam da ti predoĉim prednosti braka za sve nas. Stalo mi je do Maksa, a i tebi naš sin treba da bude na prvom mestu! - Ali meĊu nama nema... ljubavi. A brak treba da se zasniva na obostranoj ljubavi - samo joj je to palo na pamet. - To nije taĉno - spremno je doĉekao i Vanesa se ukoĉila. Poţelela je da ga pita šta je time mislio. Ima li meĊu njima ipak ljubavi? - Oboje volimo svog sina - nastavio je. Srećom, Vanesa se nije izletela u afektu! - Dugujemo mu naklonost. Treba mu omogućiti srećno detinjstvo u stabilnom porodiĉnom okruţenju, s majkom i ocem, koje vezuje zajedniĉka ljubav prema njemu. Ni tebi ni meni to nije bilo dato, Vanesa, i oboje smo zbog toga propatili. - Govoriš o mom ocu, koji me nije ţeleo? - ratoborno je podigla bradu. - Govorim o tome da se ni otac ni majka nisu brinuli o tebi. Nikoga nije bilo briga kako ti je. Znam da ti sve ovo nije lako izgovorio je mirno. - Nisi jedina koja ljubav i poštovanje smatra osnovom funkcionalnog braka. I ja tako gledam na to. Srce joj je neobuzdano tuklo, kao da je i sad ona osamnaestogodišnjakinja, ludo zaljubljena u Karlosa Moninija. - Ali oboje treba da se sloţimo u jednom: meĊu nama nije moguć brak. - Znam šta misliš o meni - ravnodušno je rekao. - To mi je jasno, jer mi nisi odgovorila na pismo. - Kakvo pismo? - zbunjeno se namrštila. Karlos je oklevao. Ponovo je prebrzo spustio karte na sto, ali sad više nije bilo povratka. Dugovao joj je objašnjenje. - Ono koje sam ti poslao po povratku iz Rima. Izvinio sam se za svoje ponašanje i zamolio te za oproštaj. Pisao mi je?, zaĉudila se Vanesa. Da se izvini? To nije moguće!

Sanjalica&Bella Don@ Usta su joj se osušila. I znala je da on govori istinu. A znala je i to koliko ga je koštalo da joj se obrati. - Nije bilo pisma. Bar ga ja nikad nisam primila. - Poslao sam ga na adresu tvog oca. Dugo su se ćutke gledali. - Moţda je mislio da treba da me zaštiti - razmišljala je naglas. Karlosu se stegnulo srce. Ako je to ĉinilo da se ona oseća bolje, neka misli tako. - Da, moţda - sloţio se tiho. Dakle, otac joj nije predao pismo. Vanesa je progutala knedlu dok su je pod kapcima pekle suze. Nije ţelela da pokaţe slabost. Uostalom, reĉ je samo o pismenom izvinjenju. To se moglo oĉekivati od momka Karlosovog odgoja. Sve je rešavao civilizovano i s distance da bi mogao podvući crtu i nastaviti dalje. - Ţivimo u sadašnjosti, Vanesa, ne više u prošlosti - podsetio ju je. - Oboje smo odgovorni za našeg Maksa i njegova dobrobit treba da nam bude na prvom mestu. Jasno mi je da ne ţeliš brak bez ljubavi, ali obećavam da ću uĉiniti sve da ti ipak budem dobar suprug... i savršen otac Maksu. Brak bez ljubavi... Karlos je u pravu: oboje moraju uĉiniti ono što je najbolje za Maksa. Znala je da on voli svog sina i da ga ţeli uza se, kao svog jedinog naslednika. Ali ako se uda za Karlosa, pobrinuće se za to da njen sin ne prihvati sasvim tradicionalne vrednosti. - Ţeliš da mi budeš dobar suprug? Poznato je da su ţene u tvojoj porodici uvek skrajnute. Ne mogu tako da ţivim, Karlose. Bez obzira na sve, moj sin treba da nauĉi da nema razlike izmeĊu muškaraca i ţena. - Slaţem se s tim - izgovorio je na njeno ogromno iznenaĊenje. - Ti... zaista se slaţeš? Znaš da volim svoj posao i ne moţeš zahtevati od mene da ga se odreknem. Neću to bataliti samo da bih... - Samo da bi bila Maksova majka? - sarkastiĉno je dodao. - Samo da bih postala vojvotkinja od Moninija - samouvereno ga je ispravila. - Ne. Neću to zahtevati od tebe. Struĉnošću i iskustvom mogla bi da me podrţiš, jer ţelim da uvedem ovdašnje ljude u dvadeset prvi vek. Zajedno moţemo mnogo toga postići. 42

Sanjalica&Bella Don@ Ta ideja joj se dopala i u njoj se javila ţelja da se ukljuĉi u Karlosove planove. - Vaspitavajući zajedno svog sina, moţemo prevaspitati i ovdašnji ţivalj - revnosno je nastavio. - Ipak će Maks jednom postati vojvoda. Potrebna mi je tvoja pomoć, Vanesa, da sve promenim za našeg sina. Potreban sam ti makar samo zato što Maks toliko ĉezne za ocem. Oba roditelja, ujedinjena u ljubavi prema njemu... treba samo da pristaneš. - Tek tako? Nemoguće. - Sve je moguće. Osetila je da u njoj slabi otpor. Karlos je izgovorio neke nepobitne istine, a draţima zajedniĉkog ţivota Vanesa nije mogla da odoli. Ţelela je da ostane uz njega... ali da pristane na brak iz raĉuna? Ĉak i ako Karlos ne oseća ništa prema njoj, voli svog sina. I potreban mu je. - Biće govorkanja o našoj prošlosti, a od toga sam oduvek htela da zaštitim Maksa. Ĉak i ako ga priznaš pred ĉitavim svetom i oţeniš se mnome, ogovaranja neće izostati. Ne mogu to dopustiti. - Ne moraš. Razglasiću da sam se pre deset godina nedoliĉno poneo prema tebi. Ljubomora prema seoskim momcima navela me je na to da te ne zaštitim. Tvrdiću da si kasnije odbila moju braĉnu ponudu, jer si kao moderna mlada ţena imala planove za budućnost. Naposletku sam morao da te pustim da odeš. Kad si se vratila na Siciliju, shvatili smo da i dalje gajimo snaţna osećanja jedno prema drugom. I ovog puta odmah si pristala da se udaš za mene. - Sve ćeš to razglasiti? Zadivio je Vanesu velikodušnom ponudom da preuzme svu krivicu na sebe. - Razume se. Ĉim postaneš moja supruga, duţnost mi je da štitim tvoj ugled. Aha, pomislila je. Nije reč toliko o meni koliko o mojoj poziciji supruge i vojvotkinje ove sicilijanske zabiti! - Tvoj deda bi zarad tebe i Maksa ţeleo da prihvatiš moju ponudu - primetio je. - Dokle ćeš me emocionalno ucenjivati? - prasnula je.

Sanjalica&Bella Don@ - Dok ne pristaneš - odgovorio je smešeći se. - Ovo moţemo uraditi na dva naĉina: mirno i razumno, što bi znaĉilo da se kao roditelji zajedno brinemo o svom sinu, ili da se borimo za njega, ĉime bismo mu zapravo naudili. - Zaboravio si treću mogućnost. - Da ĉujem? - Mogao bi da zaboraviš da ti je Maks sin i da nas pustiš da se vratimo u London. Kao mene onomad... Strogo ju je pogledao. - Nikada sebi neću oprostiti ono što sam tada uĉinio. Dopustio sam da me predstavnik sela nagovori. Video te je kako se usred noći iskradaš iz zamka I hteo je... - Nije trebalo da se petljaš s devojkom, koja je svim momcima iz sela zavrtela pamet? - Poneo sam se kao slabić, kojem drugi odreĊuju šta da radi istovremeno je paniĉno beţao od svojih osećanja, koja nije bio u stanju da kontroliše. Ali kako da joj to prizna? Dugo mu je trebalo ĉak i da sebi prizna koliko ga je Vanesa izbacila iz ravnoteţe. Vanesa je morala priznati da je donekle ĉak razumela Karlosa. Rano je izgubio roditelje, nametnuta mu je velika odgovornost dok su njime manipulisali stariji, uticajniji ljudi, kojima su samo njihovi interesi bili vaţni. - Ne mogu dopustiti da našeg sina lišiš njegovog nasleĊa. On ima pravo da zna svoje poreklo. Nije imala argumenata protiv tog racionalnog i odluĉnog stava. Šta god sad da kaţe, delovaće samoţivo. - Znam koliko zahtevam od tebe u Maksovo ime - nastavio je pomirljivijim tonom. - Ali svestan sam i ĉinjenice da si dovoljno snaţna da savladaš izazove koji su pred nama. To je bilo klasiĉno psihološko ratovanje: suptilna pohvala, koja pretpostavlja njen pristanak. - Ako te pustim da odeš, da li bi to bilo dobro za Maksa? odmahnuo je glavom. - Ne verujem da bi. Kako će kasnije reagovati ako ga sad odvedeš? Jesi li zaista spremna da mu uskratiš oca samo da bi ga drţala podalje od mene? 44

Sanjalica&Bella Don@ Naravno da je odgovor na ovo pitanje bio „ne“. Kako bi bilo koja majka mogla doneti drugaĉiju odluku? Ali ako je iskrena prema sebi, moţe li ona zamisliti brak bez seksa i ljubavi? Odavno je odluĉila da ţivi sama. Ali uz Karlosa... Treba li da Maks gleda kako se njegova majka svakodnevno nada ljubavi, koja joj je nedostiţna? Duboko je udahnula, pa je ustala da prošeta po bašti. Potom je zastala na suncem okupanom travnjaku i okrenula se Karlosu koji ju je ćutke pratio. - Ako prihvatim tvoju ponudu... - poĉela je pomno motreći njegovu reakciju - ... to bi podrazumevalo izvesne uslove. Pritom je reĉ pre svega o tvom stavu prema meni i kako će to uticati na Maksa. Morali bismo da pronaĊemo rešenje za to. Najvaţnije je da deĉaku bude dobro. Ali ne moţeš tvrditi da ga voliš kao svog sina. Uopšte ga ne poznaješ, kao ni on tebe. Plašim se da će ti se on svim srcem predati. Moguće je da na obema stranama postoje izvesna nerealna oĉekivanja, koja će neminovno doneti razoĉaranje. Zato bi bilo smislenije da te Maks najpre bolje upozna pre nego što mu otkriješ istinu. Karlos joj je prišao, ali ništa nije mogla da dokuĉi iz tih bezizraţajnih ĉeliĉnosivih oĉiju, toliko sliĉnih Maksovim. Samo su se obrve primaknule jedna drugoj kad je rekao: - Ne mislim tako. Maks je inteligentno dete. Nas dvojica smo veoma sliĉni i neće mu biti teško da sabere dva i dva. Ako mu odmah ne kaţemo istinu, pomisliće da ga ne ţelim. Vanesa je neko vreme razmišljala o tome, pa je klimnula glavom. - Shvatam. Ali šta da mu kaţemo o našoj prošlosti? - Ti i ja smo se razišli posle svaĊe i više nisi ţelela kontakt sa mnom, a moje ponašanje navelo te je na zakljuĉak da ne ţelim dete. Da... deĉak Maksovog uzrasta lakše će prihvatiti jednostavno objašnjenje nego realnost, pogotovo kad je reĉ o tako kompleksnim emocijama, kao u njihovom sluĉaju! - Dobro - dopustila je. - Ali ne moţemo ga zaskoĉiti vešću da si mu ti otac. - Zašto? Pa on dobro reaguje na mene. Moţeš li prihvatiti to da meĊu nama dvojicom postoji veza, koju on instinktivno oseĉa?

Sanjalica&Bella Don@ - Maksu je devet godina i nema pojma ko si ti. Da, on ţeli oca. Ali i ti moraš shvatiti da je u njegovoj glavi idealizovana slika oca upravo zato što toliko ĉezne za njim! - A ko je za to kriv? Ko mu je prećutao istinu? - Uĉinila sam to za njegovo dobro. Zar misliš da bih dopustila da proĊe kao ja? Za svoju situaciju sama sam bila odgovorna, svesno sam prekršila pravila i osramotila svoju porodicu. Ali Maks nije kriv što sam ga rodila. Postajalo mu je jasno koliko Vanesa voli svog sina. - Moramo se što pre venĉati. Iskoristiću svoj uticaj da ubrzamo papirologiju. Što pre sve sredimo, pre će se Maks naviknuti na novo okruţenje i porodicu. - Ne moţemo tek tako stati pred oltar - pobunila se. - Imam posao, obaveze, prijatelje. London je moj dom, a Maks tamo pohaĊa školu. Moţemo mu, naravno, reći da si mu otac i moţemo planirati venĉanje. Ali moram se vratiti u Englesku, a posle nekoliko meseci... - Ne. Šta god treba tamo da središ i urediš, u redu, ali Maks ostaje sa mnom. O tome neću pregovarati. Vanesa je poĉela da podrhtava znajući koliko bezobziran Karlos ume da bude prilikom sprovoĊenja svoje volje. Ali ona se neće predati bez borbe. Ne ovoga puta! - Rekla sam da imam obaveze. Ne mogu odbaciti svoj ţivot i udati se za tebe. - Naša situacija jasna je kao dan. Ne treba ĉekati mesecima da se stvari skockaju. Uostalom, ni za Maksa to ne bi bilo dobro. Verovatno bi se uplašio da smo se ponovo posvaĊali i razišli. - Na sve strane priĉaće se o nama - to je bio slab argument, ali nije smislila ništa bolje. Osećala je uţasan strah. Ali zašto? Budalasta, neobuzdana devojka, kakva je nekad bila, ni tren se ne bi premišljala da se upusti u tu avanturu. Ali Vanesa više nije takva, sazrela je i postala obazriva. Sve za ĉim je kao devojka ĉeznula bilo je da se baci u Karlosovo naruĉje. Ali to je bilo tako davno. - Da, u poĉetku će moţda biti govorkanja. I šta onda? Ĉim se venĉamo, svi će nas doţivljavati kao normalan braĉni par, koji odgaja 46

Sanjalica&Bella Don@ svoje dete i prošlost će se zaboraviti. Ljude će više obradovati ĉinjenica da imam naslednika i niko neće vaskrsavati prastari skandal pogledao je na sat. - Vreme je da poĊemo po deĉaka. Vanesa je bila isuviše potresena da bi mogla da razmišlja. Kao u transu, dopustila je da je Karlos odvede do automobila. - I on je zaista moj pravi tata? Bilo je jedanaest uveĉe. Maks je leţao u hotelskom krevetu, budan i pun pitanja. - Da, on ti je otac - odgovorila je Vanesa po ko zna koji put. - I sad ćemo ţiveti ovde da biste se venĉali? - proverio je ponovo. - Tako je. Ali samo ako i ti to ţeliš. - Ti i tata se venĉate i onda svi ovde ţivimo zajedno, kao prava porodica? - Tako je - umorno se sloţila osećajući pritom ogroman strah. Ali to znaĉi i velike promene, Makse. Ti imaš školske drugare u Londonu i... - Više bih voleo da ţivim ovde s tobom i s tatom. Uostalom, oni su me ionako veĉito zadirkivali, jer nisam znao ko mi je otac. Srećom, mnogo liĉim na njega. Bilijev tata je to rekao kad nas je video zajedno. Više liĉim na tatu nego na tebe. Zašto mi to pre nisi rekla? - Htela sam da saĉekam da malo odrasteš, Makse... - Zato što ste se posvaĊali i on nije znao za mene? - Tako je. Maleni je zevnuo, kapci su mu se sklapali. Vanesa je poljubila sina i, briţljivo ga ušuškavši, iskljuĉila je lampu na noćnom stoĉiću. U biblioteci u zamku Karlos je sedeo za starim, masivnim pisaćim stolom, namrgoĊeno pregledajući papire, koji su mu ranije te veĉeri pristigli faksom. Izveštaj iz detektivske agencije kojoj je naloţio da diskretno istraţi Vanesin ţivot... Ţeleo je da sazna svaki detalj o njoj, i prošlost i sadašnjost, da bi izbegao moguća neprijatna iznenaĊenja. Ona je majka njegovog deteta i svom sinu ţeleo je da pruţi samo najbolje.

Sanjalica&Bella Don@ U izveštaju su bili navedeni šturi faktografski podaci, ali Karlos je umeo da ĉita izmeĊu redova. Od roĊenja je Vanesa oĉito bila na putu oĉevoj karijeri i njegovim ambicijama. Indirektno joj je prebacivao to što postoji, stalno je odbacujući, ma koliko se ona trudila da pridobije njegovu ljubav. Gnev i saosećanje pojaĉali su u Karlosu griţu savesti. Sad je znao šta je zadesilo Vanesu nakon što ju je on izneverio. To nije mogao ni da ignoriše ni da ulepša. Umesto da zatvara oĉi pred stvarnošću i utapa se u samosaţaljenju zbog gubitka kontrole nad sopstvenim osećanjima, trebalo je da se pozabavi njenom situacijom. I što je još gore: ubedio je sebe u to da Vanesa ne zasluţuje da je on ţeli. Nikad to sebi neće oprostiti. Smrknuta lica trudio se da proguta gorak ukus kajanja. Za sebe je tvrdio da je saosećajan i mudar savetnik, uvek na usluzi svojim ljudima. Ali prema Vanesi se poneo kao idiot, a bio joj je potrebniji nego ikome ikada u ţivotu. Samo zato što je izgubio glavu za njom. Samo zato što je dotakla ţicu u njemu, zbog koje je osećao slabost prema njoj. Ta nelagoda probudila je u njemu toliki strah da je praktiĉno kaznio Vanesu za vlastitu ranjivost. Apsolutno nepravedno. Njegov postupak je neoprostiv. Nikakvo ĉudo što je osećala animozitet prema njemu. Ali bez obzira na sve, oni imaju zajedniĉko dete, sina koga oboje podjednako vole iako ga je Karlos tek upoznao. Ponovo je pregledao izveštaj. Koliko je hrabrosti i snage koštalo Vanesu da posle svih tih iskustava ipak bude dobra samohrana majka, da se školuje i izgradi karijeru? Karlos joj se divio, a ona je njega prezirala. A ipak će se udati za njega... zarad Maksa.

Sanjalica&Bella Don@

6. - Ovim vas proglašavam muţem i ţenom. Sad moţete poljubiti nevestu. Vanesa se ukoĉila kad joj je Karlos ĉvrsto utisnuo poljubac na usne, samo na trenutak. To je bio drugi poljubac kojim je zapeĉaćen ĉin njihovog venĉanja posle ceremonije koja je prethodila na italijanskom jeziku. Ovo je bila engleska verzija. Venĉani su u privatnoj kapeli na porodiĉnom grofovskom imanju. Biskup, inaĉe Karlosov dalji roĊak, doputovao je iz Rima za tu priliku. MeĊu gostima bila je i Karlosova roĊaka s muţem i decom. Njen najmlaĊi sin je godinu i po dana stariji od Maksa. Vanesi se Silvana odmah dopala. Karlosova roĊaka je vedra, neposredna ţena, koja je uprkos privilegijama ţivela u srećnom braku s obiĉnim graĊaninom. Ovu posetu smatrala je kratkim porodiĉnim odmorom i Vanesa joj je na izletima po okolini poverila Maksa, koji se odliĉno slagao sa Silvaninim sinovima. Maks je uţivao, a Silvana je smatrala da bi i Vanesi i Karlosu prijalo da malo budu sami, jer joj je bila poznata iskljuĉivo zvaniĉna verzija njihovog ljubavnog odnosa, pa srećom nije postavljala neugodna pitanja. Bezrezervno je prihvatila Vanesu i Maksa i oboma je poţelela najtopliju dobrodošlicu u svoju porodicu. Deĉak se brzo privikao na ţivot u zamku dok je Vanesa još uvek bila nesigurna. Karlos nije ispuštao njenu ruku od prvog poljupca. Primetila je da je poĉela da podrhtava pod njegovim dodirom. To je nesumnjivo prirodna reakcija na stres ovako napornog dana, ponavljala je u sebi. Karlos je primetio da teški ĉipkani veo s grbom Moninijevih, izvezenim sitnim dijamantima i biserima, podrhtava na Vanesinoj glavi, a njena sitna šaka bila je hladna i vlaţna. Pomislivši da joj se moţda slošilo, refleksno ju je privukao sebi osećajući duţnost da joj pruţi podršku i zaštitu.

Sanjalica&Bella Don@ Dok je biskup izgovarao molitve, on je pomno pratio reakcije svoje ne veste. Bila je veoma elegantna i primamljiva u neupadljivoj, jednostavnoj venĉanici dugih rukava, zatvorenoj do grla, koju je odabrala uprkos širokom izboru kreacija koje joj je podastro. Izgubljen u mislima, palcem je prevlaĉio po jednostavnom prstenu od belog zlata, koji joj je pre nekoliko minuta stavio na prst. Koţa joj je bila meka i neţna na dodir, a na nokte je nanela neupadljivi roze lak. Najednom se prisetio onih dana kad je na njenim noktima bio tamnoljubiĉasti ili crni lak i vrelina mu je preplavila prepone jer mu je pred oĉi iskrsnula slika Vanesinih prstiju obavijenih oko njegove erekcije. Ruka joj je podrhtavala - baš kao i njegovo telo... još se toga dobro sećao. Nagnula se nad njim nespretno ga dodirujući, kao da je bio prvi muškarac koga je u ţivotu videla nagog. Karlos se zbog toga osećao posebnim. I ta magija raĊala je ĉarobnu privlaĉnost meĊu njima. Uzalud se trudio da potisne misli o toj ljubavnoj avanturi da ga telo ne bi izdalo. Ipak, nije uspeo da se oslobodi misli na Vanesine usne koje ga ljube, koje ga uzbuĊuju, njene bojaţljive znatiţelje kojom ga je izluĊivala... Pa morala je znati šta mu je time ĉinila! Koliko je muĉna bila njegova ţudnja... ţelja da je uĉini svojom, da joj pokaţe dokle ga je dovela stavljajući ga na slatke muke! Iz te oluje strasti rodio se Maks... Vanesa je postiĊeno otrgnula ruku da Karlos ne bi primetio koliko je ganuta. U maloj kapeli vrvelo je od lokalnih zvaniĉnika, na ĉijem je prisustvu mladoţenja insistirao. U vazduhu se osećala slatkasta teţina tamjana, a melodije s orgulja odjekivale su u Vanesinim ušima. Nastupio je trenutak da muţ i ţena izaĊu iz kapele. Jutros nije mogla da pojede ni zalogaj, a uoĉi venĉanja Silvana joj je u ruku utisnula ĉašu šampanjca, koji joj je malo udario u glavu. Pre podne je doslovce proletelo, kao u kakvom snu. Naţalost, slavlje još nije poĉelo. Moraće da pregrmi formalni prijem, koji će se odrţati u velikoj baroknoj sali zamka. - Mama, sad si vojvotkinja! - pritrĉao joj je ozareni Maks i to joj je spasio dan. Protekle nedelje bio je pun entuzijazma i primetno je postao samopouzdan. Srce joj je bilo puno. To je opravdavalo svaku njenu ţrtvu.

Sanjalica&Bella Don@ Iako ju je s vremena na vreme ţacnula prisnost izmeĊu Karlosa i Maksa, morala je da se privikne na to. I uprkos njenim strahovima, Karlosu je pošlo za rukom da se zbliţi sa svojim sinom. Posmatrajući deĉaka kako prilazi Silvaninim sinovima, Vanesa se osetila veoma usamljenom. Da su bar baka i deda tu s njom! Polaganje urni trebalo je da se odrţi krajem nedelje, što joj je sad bila slaba uteha. Osećajući da mu pogled stalno beţi na Vanesu, Karlos se pitao da li je to iz potrebe da je kontroliše ili iz iskrene brige prema njoj? Ipak je u meĊuvremenu stekao jasnu sliku o tome da je ţivot dosad nimalo nije mazio. I ţeleo je da joj to na neki naĉin nadoknadi. Uostalom, kao majka njegovog sina i njegova supruga, zasluţila je podršku. I ţeleo ju je... Zelja je bila toliko snaţna da je osećao fiziĉki bol. Verovatno je podsvesno oduvek znao da Vanesa nije osoba kakvom su je smatrali. Danas je bila nešto samouverenija i sa zadovoljstvom je primetio da se vesto i ljubazno ophodi prema gostima. Strpljivo ih je slušala, smešila se i kratko je komentarisala. Svaki je muškarac takvu ţenu mogao samo poţeleti. Ugledavši predstavnika sela kako joj prilazi, Karlos se izvinio sagovorniku i pohitao je prema njoj. Njegova je odgovornost da je u svako doba štiti. Neće je ostaviti na cedilu kao pre deset godina i kao što je to uĉino njen otac. Vanesa je odahnula kad se Karlos stvorio kraj nje, ĉvrsto je obujmivši oko ramena. Refleksno se privila uz njega zagledavši mu se u oĉi. Njena odanost je stvarna, htela ona to ili ne. Šokirano je zakljuĉila da se na njoj primećuju jasni znaci uzbuĊenja, Osećala je da opet ima osamnaest godina, da je zaljubljena i ophrvana ţeljom! Ali zar to nije ljudski? - Moja draţesna supruga. Zvuk njegovog glasa prenuo ju je iz zanesenosti. Samo pogled u njene oĉi bio je dovoljan da Karlos shvati šta se u njoj dešava.

Sanjalica&Bella Don@ Mirnim tonom objasnio je predstavniku sela koliko mu znaĉi to što su se Vanesa i on posle toliko godina ponovo pronašli. Izgovarajući te reĉi, shvatio je koliko je istine u njima. Pritom je neţno grlio svoju suprugu ponašajući se upravo onako kako se to od njega oĉekuje. Vanesa nije smela dopustiti da je to ponese. Da nije Maksa, Karlos je ne bi zaprosio i to nipošto ne sme smetnuti s uma. - Lagao bih ako bih rekao da nisam iznenaĊen - uzvratio je predstavnik sela, - Iako je deĉak van svake sumnje vaš sin. - Apsolutno - sloţio se Karlos, a Vanesino srce poĉelo je da tutnji, - Moja vojvotkinja velikodušno mi je pruţila priliku da ispravim ranije greške. A znajući da je puna razumevanja, ne sumnjam u njenu spremnost da i drugima oprosti. Vanesi je zastao dah osećajući jasan prekor u Karlosovim recima upućenim ovom ĉoveku, koji je bio zasluţan za to što su glasine o njoj doprle do Londona. Nije gajila iluzije da će joj se taj ĉovek ikad za to izviniti. - Veoma sam srećan - bezbriţno je nastavio Karlos - i poĉastvovan time što sam se oţenio ovakvom ţenom. Ona mi je rodila divnog sina. - Sin je uistinu dar s neba - primetio je predstavnik. - Krajem nedelje pepeo porodice moje ţene biće pohranjen uz crkvu Santa Marija, jer su odrasli u ovom selu i smatram da zvaniĉnici naše zajednice treba da prisustvuju pokopu. I ţelim da uĉinim nešto u spomen na preminule: finansiraću popravku velikog mozaika na prozoru kapele, koji je polomljen u poslednjoj oluji. To je bilo dovoljno da predstavnik poslušno ispuni sve Karlo sove naloge. Takvi su pute vi moći. Svojevremeno je Karlos iskoristio svoj uticaj protiv Vanese, a danas ga koristi njoj u korist. A to sve samo zato što je rodila Maksa. Ćutke je saĉekala da se predstavnik sela udalji. - Nisi morao da glumiš mog spasioca - promrmljala je. Sposobna sam da se nosim s takvima. Kao devojka sam ga se moţda plašila, jer me je povlaĉio po blatu i ponizio moju porodicu, ali to je bilo davno i sve se u meĊuvremenu promenilo. A što se tiĉe pokopa...

Sanjalica&Bella Don@ zar misliš da ţelim da mu prisustvuju ljudi, koji su došli samo zato što moraju? - Za tvoje baku i dedu, kao i za tradicionalno nastrojene pripadnike naše zajednice, to je veoma vaţno. Bio je u pravu. Ali mogli su bar prestati da se pretvaraju da su srećan par. - Sad me moţeš pustiti. Predstavnik je otišao i više nema razloga da glumiš briţnog supruga. - On nije jedini ĉija je paţnja danas usmerena na nas - Karlos se kiselo osmehnuo, odluĉno je obujmivši rukom oko struka. Zatim joj se primakao kao da će joj došapnuti nešto intimno. - Oboje smo odluĉili da svima pokaţemo da je ovo brak iz ljubavi. Ljudi ţele da vide dokaze, bar na ovaj veliki dan. Drugom rukom zadenuo joj je pramen kose iza uha i pritom je pogled zadrţao na njenim usnama. Teškom mukom uzdrţavao se da je ne poljubi. Vanesa je uzdrhtala, primetila je to i usne su poĉele da joj bride od ţelje za dodirom njegovih... - Ne! - prigušeno je izgovorila zabacivši glavu. - Šta ne? - upitao je. - Ne gledaj me tako! - Kako? - Znaš o ĉemu priĉam - prošaputala je. - Gledaš me kao da bi... - Kao da bih s tobom u krevet? Upravo to treba da pomisle naši gosti. Telo joj je izgaralo u plamenu ţelje, ali se trudila da se obuzda. Deset godina je prošlo otkad je naga leţala u naruĉju ovog ĉoveka. I tokom tih deset godina nezajaţljivu poţudu zamenila je istinska ljubav... - Sad smo u braku. To je dovoljno... A zapravo ni ti ni ja ne ţelimo, mislim, nećemo... Izmicalo joj je tlo pod nogama, a to bespomoćno zamuckivanje odalo je Karlosu sve: ona ga ne ţeli. To bi trebalo da ga raduje, jer ni njemu ne trebaju komplikacije koje bi sigurno nastale posle seksa. Ipak, preplavilo ga je razoĉaranje. Ili sujeta? Nikad sebe nije smatrao površnim. Sve ovo je zbog Maksa, seks nije deo dogovora, oboje su se sloţili. 53

Sanjalica&Bella Don@ - U braku ćemo zadrţati platonski odnos, ali niko to ne treba da zna. Slaţeš se s tim, zar ne? - Da - nevoljno je potvrdila, osećajući hladnoću u srcu. - I kad već spominjemo seksualni ţivot, zbog Maksa bi trebalo da se u poĉetku oboje uzdrţavamo od avantura. Kako ni ti ni ja trenutno nemamo ozbiljne partnere... - Njuškao si po mom privatnom ţivotu? - Razume se da sam ţeleo da saznam kakve si muškarce dovodila pred mog sina... - Zar zbilja veruješ da sam bila bezobzirna? Prihvatila sam tvoju ponudu samo zato što mom sinu treba otac. Nevaţan je moj liĉni stav prema tebi, jer vidim da ćeš mu biti dobar otac. Vidim da ti je stalo do njega. Nisi... kao moj otac Zaţmurila je, previše je toga rekla. Srećom, u tom trenutku dotrĉao je Maks sa Silvanom. Vanesa je uţivala u sinovljevoj radosti. Deĉak joj je oduševljeno priĉao o planiranom izletu u novi vodeni park, koji je pre nekoliko dana otvoren na drugom kraju ostrva. Ali najlepši trenutak bio je onaj kad im je Silvanin suprug odrţao zdravicu. Maks je, naime, iskoristio taj trenutak da rumenih obraza izjavi: - Sad konaĉno imam pravog tatu! Karlos ga je povukao u krilo. -Tako je, Maks, a ja imam najboljeg sina na svetu. Niko nam to nikad ne moţe oduzeti.

Sanjalica&Bella Don@

7. Kad se slavlje naposletku okonĉalo i kad je ostala nasamo s Karlosom, poĉela su da joj naviru sećanja na njihovu jedinu zajedniĉku noć. Morala je duboko da uhahne da bi ostala prisebna. Iz elegantno opremljene dnevne sobe kroz dvokrilna klizna vrata ulazilo se u Karlosovu spavaću sobu. Na braĉnom krevetu prekrivaĉ je bio preklopljen s obeju strana. Mladence su za prvu svadbenu noć doĉekali opojne arome cveća, kao i voće i šampanjac na srebrnom posluţavniku. Talas jeze prostrujao je Vanesinim telom. Jednom se zabavljala s Karlosom u ovom krevetu, taĉnije, doslovce ga je preklinjala da je uzme. Iz spavaće sobe jedna vrata vodila su u luksuzno opremljeno kupatilo, a druga u Karlosovu garderobu. Ne bi trebalo da budem ovde, prošlo joj je kroz glavu. Trenutno nije bila u stanju da veruje sebi. U ovoj prostoriji, u ovom krevetu, zaĉet je njen sin. Upravo ovde se ponadala da je Karlos voli i da će je zadrţati uza se iako nije bilo ni najmanje naznake takvog ishoda. Krajiĉkom oka pogledala je Karlosa kako svlaĉi sako i nemarno ga prebacuje preko naslona stolice. Pritom se tkanina bele košulje napela na njegovim prsima i Vanesinom utrobom prostrujao je vreli talas. Mahnite otkucaje srca osećala je u grlu, pa je morala da zaţmuri. Ali to je bila fatalna greška, jer je pred oĉima iskrsnula slila... Karlos kleĉi nad njom nag, obasjan plamenom vatre iz kamina. Pruţila je obe ruke da ga dodirne, prstima klizeći niz njegov mišićavi stomak, a onda ih je odluĉno stegnula oko njegove muškosti. Osećaj njegove koţe pod prstima zauvek joj se urezao u pamćenje. Bila je glatka, neţna i napeta preko mišićavog tela. Da li je još uvek takva? Vanesa se prisećala ritma otkucaja njegovog srca, nešto brţeg od njenog. Karlos je zabacio glavu, muklo stenjući kad se posvetila njegovom uţivanju. Prijale su joj te snaţne reakcije, pa ga je, voĊena instinktom, provocirala do granica izdrţljivosti.

Sanjalica&Bella Don@ Kakav je boţanstven osećaj bio kad ju je prvim snaţnim naletom potpuno osvojio! Bio je to osećaj ispunjenja svih snova kojima se predavala otkad ga je prvi put srela. Njeno telo bilo je spremno da mu se prepusti. Sve se to odvijalo u ovoj sobi i sad ju je prošlost ponovo zavila u svoj magiĉni plašt satkan od sećanja. MeĊutim, istog trena osetila je da spasonosni strah paralise svaki atom njenog tela. Strah od uspomena one noći, od sećanja na njega. Slabašno se nakašijala. - Tebi... je vaţno šta će ljudi misliti. A da bismo glumili zaljubljeni par, treba da delimo spavaću sobu? - Zvuĉi mi logiĉno. - U prvom razgovoru obećao si mi zasebnu sobu - podsetila ga je. - I biće tako u pravom trenutku. Ali za poĉetak moraćemo da improvizujemo. - A krevet? Treba li i njega da delimo? - sopstveno uzbuĊenje gotovo ju je vreĊalo. Karlos ju je mrko pogledao. - Ne, spavaću u uglu na sofi. - Tri nedelje? Dok tvoja sestra ne otputuje? - Tako je. Ali ujutro, kad sluţavka doĊe da pospremi sobu, krevet mora da izgleda kao da smo oboje u njemu spavali. Vanesa je klimnula glavom, drugo joj nije preostalo. - Bio je ovo dug dan, treba da se odmoriš. Ja moram nešto da odradim - dodao je odlazeći u dnevnu sobu, gde mu je radni sto bio ispod prozora. Ĉudan osećaj obuzeo ju je dok ga je gledala kako odlazi. Je li to razoĉaranje? Ali ona ne ţeli da mu se pribliţi! To nije bilo u skladu s njihovim planovima. Uprkos venĉanju, zbliţavanje je iskljuĉeno bez mnogo reĉi. Zakoraĉila je prema kupatilu kad su je Karlosove reĉi zaustavile. - Jedno mi nisi objasnila - progovorio je. - Kako to da ni za trenutak nisi posumnjala u to da sam ja otac? Dedi si, oĉito, bez trunke sumnje to priznala.

Sanjalica&Bella Don@ Stajala je nepomiĉno, fiksirajući pogledom zamišljenu taĉku na zidu. Prošlo je neko vreme pre nego što se okrenula da se suoĉi s Karlosovim upitnim pogledom. Dobro je znala šta je time hteo da kaţe. Ponos je izbio iz nje, šake je gnevno stisnula, - Bila sam potpuno sigurna zato što to nije mogao biti niko drugi nego ti! Samo si ti mogao biti Maksov otac. - Zaista nisi nimalo sumnjala u to? Ni sam nije shvatao zašto ju je toliko pritiskao. Bilo je to gotovo kao da... kao da... Moţda je ţeleo da izvuĉe iz nje priznanje da je iskljuĉivo njega ţelela kao oca svog sina? Morao je priznati sebi da je osećao ţelju za apsolutnom bliskošću s njom. Ţeleo je da mu ona potvrdi da nikad u ţivotu nije doţivela ništa nalik tome. Ali ta ţelja bila je apsurdna i budalasta. Uostalom, mogla bi ga ĉak i koštati... Vanesi je promaknuo preklinjući ton u njegovom glasu, pa je reagovala poneta sopstvenim osećanjima. Pa ona je propatila posle upuštanja u odnos s Karlosom i doslovce je prošla kroz pakao, a on je opet osuĊuje. I pritom ništa nije skrivila, nije bila laka devojka, kakvom ju je smatrao. Nikada takva nije bila. Danas je ţelela konaĉno da progovori u svoju odbranu. Treba da mu bude jasno da ju je pogrešno procenio. - Nisam, ni u jednom jedinom trenutku. Nisam koristila kontracepciju i ti si bio prvi muškarac s kojim sam spavala. Bio mu je potreban ceo minut da shvati to što mu je Vanesa upravo priznala. - Bila si devica? - prošaputao je osećajući da mu tlo izmiĉe pod nogama, jer je bio uveren u to da ona govori istinu. Kako mu je to promaklo? Koliko god se upinjao da prizove u sećanje svaki detalj te noći s Vanesom, ona se definitivno nije ponašala kao nevina devojka. Nije bila ni bojaţljiva ni uzdrţana. Naprotiv, iznenadila ga je i ponela silinom svoje strasti. Njeni dodiri odavali su glad, a spontanošću je potpuno podrila njegovu samokontrolu. To nisu mogli biti dodiri neiskusne mlade ţene... Ili moţda jesu? Moţda se samo prepustila instinktu da je vodi. U svakom sluĉaju, on

Sanjalica&Bella Don@ joj nije odoleo. Dakle, bio joj je prvi ljubavnik. Ko bi to pomislio? Karlos je onomad bio isuviše zaokupljen svojim problemima ţudnjom za Vanesom i strahom od toga - pa je svu paţnju usmerio isljuĉivo na sebe. Bilo je to bezobzirno ponašanje egoistiĉnog, razmaţenog mladića. Podjednako loše, kao i javno odbacivanje Vanese. Iz detektivskog izveštaja saznao je da se u Londonu gotovo izvesno nikad nije upustila u seksualnu vezu. Nije bilo indicija o sastancima, bliskim poznanstvima ili muškim posetama. U startu je pretpostavio da je naprosto bila zaokupljena trudnoćom i odgajanjem deteta. Ali sad je sve sagledao iz drugog ugla. Da li se zbog njega od one noći ni sa kim nije upustila u vezu? - Zaista si bila devica? - u neverici je ponovio. - To nije... Zapravo je ţeleo da kaţe: to nije nešto što bih očekivao nakon što sam te upoznao. Ali Vanesa ga je presekla usred reĉenice. - Misliš da to nije moguće? Uveravam te da jeste! I svejedno mi je veruješ li mi. Jedino mi je vaţno to što sam u svakom trenu, bez trunĉice sumnje, znala ko je Maksov otac. - Ali delovala si kao da si... - Jeftina devojka, koja se podaje svakom zainteresovanom momku? O da, dobro znam šta su drugi mislili o meni, A samo sam ţelela da budem omiljena u društvu, da budem u centru paţnje. I bila sam uţasno ljubomorna na Veru, jer mi je sa svojim kćerkama preotela svu oĉevu ljubav. Rano sam shvatila da se ruţnim ponašanjem privlaĉi paţnja, a devojku koja se tako ponaša niko ne smatra devicom. Pretvarala sam se da sam iskusna u tome i nije mi bilo teško da drţim na odstojanju momke koji su mislili da me lako mogu iskoristiti... a moj otac je bio toliko besan na mene da me je sve vreme drţao na oku. I to je sve što sam ţelela. - Ali spavala si sa mnom... Prekasno je shvatila da je na tankom ledu. Karlosu bi moglo pasti na pamet da je bila ozbiljno zaljubljena u njega. - Da, jer sam znala ko si. Namrštio se u neverici. Vanesa je brzo nastavila da bi izbegla neugodna pitanja.

Sanjalica&Bella Don@ - Mislila sam da bi moj otac bio impresionaran ako se tebi dopadnem, i da bi naklonost najvaţnijeg muškarca u selu podigla moju vrednost u njegovim oĉima. Mnogo sam toga nauĉila slušajući prijateljice, a pomogli su mi i filmovi da doĉaram da sam seksualno iskusna. Karlos se okrenuo od nje. Kako mu je onda promakla njena ranjivost? Odgovor se sam nametnuo: dopustio je da mu ţelja zastre sve ostalo. - Ako sam te povredio... Te promukle reĉi bile su toliko neoĉekivane da se Vanesa trgnula, a njen prkos i odbrambeni stav naprosto su nestali. - Nisi me povredio - umirila ga je uzdahnuvši. - Ţelela sam to i navela sam te da i ti poţeliš isto. Tada sam bila ubeĊena da smo junaci iz bajke i da ćeš me strasno zavoleti, kao što sam verovala da ja volim tebe. Ako me otac ne ţeli, mogao bi bar ti da me primiš u svoje srce. Tako sam se osećala. Telesno je nije povredio. U njegovom naruĉju doţivela je nepojmljivu sreću, jer se u tim trenucima osećala oboţavanom. Ali nije ţelela više da mu otvara dušu... - Naravno, nisam predvidela mogućnost da ćeš me napustiti i da će me otac odbaciti. Niti da ću ostati u drugom stanju. Ni zbog ĉega se nije kajala. Maks je najvaţnije biće u njenom ţivotu i voli ga više od svega na svetu iako joj se ĉitav ţivot naglavaĉke izvrnuo. Ponovo je uzdahnula. - Zaista nisam slutila šta će me zadesiti. Otac mi je definitivno okrenuo leĊa kad je ĉuo da sam trudna. On i majka pokušavali su da me nagovore na abortus, ali nisam im to dopustila. Srećom, umešali su se baka i deda. Podrţali su me, bili su predivni i hrabrili su me da poĊem svojim putem. I tada sam se zarekla da ću im se oduţiti. Naposletku su zbog mene morali da se nose s pogrdama i sramotom. Spasli su me i time beskrajno zaduţili. Zato sam ţelela da im ispunim poslednju ţelju da ovde poĉivaju. To je najmanje što sam mogla uĉiniti za njih. - Već je sve pripremljeno za petak i ĉini se da će prisustvovati celo selo. - Hvala ti.

Sanjalica&Bella Don@ Karlos joj je prišao. Srce joj je preskoĉilo otkucaj, a grlo joj se osušilo. Ako on sad pruţi ruke, ako je poljubi... Zadrhtala je osećajući da će je noge svakog trena izdati. Primetio je da se malĉice zanela, pa je zastao. Nije ţelela da joj priĊe. Uĉinilo mu se ĉak kao da joj se gadi. - Kasno je, naporan dan je za nama. Predlaţem da legneš i pokušaš da zaspiš. Klimnula je glavom, zanemela od razoĉaranja, a onda je zatvorila dvokrilna vrata koja su delila spavaću od radne sobe i dnevnog boravka. Ovo je bila prva noć, koju će provesti kao Karlosova zakonita supruga. Prva od mnogih noći, u kojima će sama i budna doĉekivati zoru...

Sanjalica&Bella Don@

8. Dolazeći na groblje, Vanesa je ugledala mnoštvo seljana, koji su se, puni poštovanja, okupili pod senkom stabala svrstavajući se u procesiju sa sveštenikom na ĉelu. Karlos je bio u pravu: i baka i deda bili bi zadovoljni ovako dostojanstvenom sahranom. Mnogo bi im znaĉilo prisustvo tolikog broja ljudi iz njihove stare domovine i bili bi ponosni na svoju unuku, koja je, zajedno s Karlosom, predvodila pogrebnu povorku. Maks je hodao uz Karlosa, odeven u crno odelo kao njegov otac. Vanesa je hodala korak iza njih, u skladu s ovdašnjim obiĉajima. Pratili su je Silvana sa suprugom i decom, a za njima stanovnici sela. Ali umesto prema novim grobnim mestima, Karlos je pogrebnu povorku poveo ka impozantnoj porodiĉnoj kripti Moninijevih, Masivna vrata bila su širom otvorena, a s obeju strana postavljeni su raskošni venci od cveća. Pre nego što je Vanesa uspela da se povrati od ĉuĊenja, progovorio je predstavnik sela: - Biće pokopani u kripti Moninijevih? - Razume se - odgovorio je Karlos ispravivši ramena. Vanesa je spoznala da za proteklih deset godina nije samo ona odrasla. Ranije je Karlosa smatrala nesnošljivo arogantnim, ali zar mu ta nadmenost nije sluţila kao štit? To bi najpre pomislila kao terapeutkinja. Od Karlosa se oduvek oĉekivalo da preuzme breme odgovornosti. Još u detinjstvu i mladosti morao je da nauĉi kako da se postavi u odnosu na znatno starije sunarodnike, za koje je bio odgovoran. A kad ga neko izazove, Karlos mora da se brani. Kao mlad momak nije uspeo da se odupre volji prestavnika sela, ali sad je uzeo sudbinu u svoje ruke. Uprkos svemu što se svojevremeno dešavalo, odluĉio je da se oţeni njome i da je uĉini poštenom. I u najkraćem mogućem roku preuzeo je odgovornost za svog devetogodišnjeg sina i stao je u odbranu porodice svoje ţene pred ĉitavom seoskom zajednicom.

Sanjalica&Bella Don@ - Moj sin je Monini, a oni su njegovi prababa i pradeda. Njihova krv teĉe venama mog sina - mirno je objasnio Karlos. - Gde bi drugo trebalo da budu pokopani? Vanesa je osetila radost. Jednom reĉenicom u korenu je sasekao sve komentare. Posle pogreba okupili su se na seoskom trgu, gde je upriliĉena zakuska pod krošnjama stoletnih mašina, koje su sunĉani dan uĉinile podnošljivim. Ţene su radoznalim pogledima odmeravale Vanesu odajući utisak da je nerado prihvataju kao novu vojvotkinju. Njihova reakcija prema Maksu je, naprotiv, bila apsolutno pozitivna, što su iskazivale blagonaklonim komentarima. Sedeći sama na klupi u hladu, Vanesa je zamišljeno posmatrala Karlosa i Maksa. Njihov odnos je nesumnjivo blizak i prisan, dakle, uĉinila je najbolje za svoje dete. Njena osećanja manje su vaţna. Za Karlosa se udala da bi Maks imao oca. Maleni je pronašao mir, postao je srdaĉan i prema njoj, dok se ocu neskriveno divio. Vanesa je slutila u kakvu će liĉnost stasati pod Karlosovim uticajem. A Karlos voli svog sina iznad svega iako prema njegovoj majci ne gaji sliĉna osećanja. Vanesa je u srcu osetila ubod noţem. Zašto je to toliko tišti? Pa ne treba joj da je Karlos voli. To su bili tinejdţerski snovi, a prošlosti nema mesta u sadašnjosti. To bi znaĉilo da je i dalje zaljubljena u njega. Što nije taĉno... i ne sme biti! U suprotnom, njihov zajedniĉki plan neće funkcionisati na duţe staze. A moţda se trudila da potisne nešto, da neĉemu umanji vrednost? Moţda se njeno srce nikad nije potpuno oporavilo? To je baš smešno! Kako je moguće da je svih ovih godina bila zaljubljena u njega, a da toga nije bila svesna? - Uţasno si bleda. Je li sve u redu? Nije ti dobro? - ĉula je Karlosov glas, pa je poskoĉila s klupe i povukla se dublje pod krošnje maslinjaka. Trenutno je bila previše uznemirena za razgovor, pogotovo s Karlosom! - Ništa mi nije - rekla je, ali joj nije poverovao.

Sanjalica&Bella Don@ - Ne ĉini mi se tako - prišao joj je u dva koraka. - Znam da ti je teško zbog bake i dede, ali odliĉno si se drţala. Mislim da je obred bio veoma korektan. Eh, kad bi znao! pomislila je Vanesa. Ĉitavog dana upinjala se da pronaĊe balans izmeĊu tuge i uzbuĊenja zbog ponovnog suoĉavanja sa seoskom zajednicom. Bila je ponosna na svog sina, koji joj je pomogao da ostane pribrana. Ali izbacio ju je iz ravnoteţe opasan smer u kojem je odlutala u mislima! Posle dugog i napornog dana Vanesu je zabolela glava. Deĉaci su već zaspali. Zevajući, izašla je iz kupatila u nameri da se štovali na krevet. Karlos je priĉao sa Silvanom u salonu dogovarajući detalje kratkog izleta u Rim, jer je ţeleo da taj drevni grad pokaţe Maksu. I nameravao je da svojoj supruzi pruţi priliku da ode na poĉinak pre nego što i sam poĊe u svoje privatne odaje. Vanesa mu je bila zahvalna na tome i osećala je olakšanje što još uvek nije pokušao da je zavede. Hoće li u nekom trenutku Karlos ipak potraţiti ljubavnicu da zadovolji svoje potrebe? Telo joj se ukoĉilo, jer joj se od toga slošilo. Njen sin ne sme da odrasta u uverenju da je to prihvatljivo. Lažeš sebe! Razdire te ljubomora! Srce joj je tuklo tako snaţno da je osećala bol, a glavobolja je postala nesnošljiva. Sve bi dala za šolju okrepljujućeg ĉaja! To joj je oduvek pomagalo da se opusti. U dnevnom boravku bila je mala, ali dobro opremljena kuhinjska niša. Karlos je tamo pripremao sebi sendviĉ ili kuvao kafu kad je ostajao da radi dugo u noć. Obukla je kućni ogrtaĉ preko jednostavne spavaćice i pošla je da pristavi ĉaj. Izabrala je matiĉnjak. Nekoliko minuta kasnije sa šoljom u ruci pošla je nazad u spavaću sobu. Uplašeno je zastala kad je Karlos ušao u dnevni boravak. - Oprosti - rekla je Vanesa. - Htela sam da skuvam ĉaj - poţurila je mimo njega. - Ţelela bih još jednom da ti se zahvalim, zaista mi mnogo znaĉi ono što si danas uĉinio za moje baku i dedu. - Nisam to uĉinio za njih. - Ne, verovatno nisi - glas joj je tupo zvuĉao. - Reĉ je iskljuĉivo o ugledu Moninijevih. To je jedino što ti znaĉi, zar ne?

Sanjalica&Bella Don@ - Zapravo sve vreme mi je Maks na umu - kruto se branio. - Da, on jeste tvoj sin, ne smemo to zaboraviti - uzdahnula je. - Svoje srećno detinjstvo moţe da zahvali iskljuĉivo tebi. Kompliment?, zaĉudila se. Od Karlosa?! Time je donekle ublaţio njen stav. - Njemu se ne sme desiti što i meni. Moje detinjstvo i mladost bili su... noćna mora. Maks zna koliko ga volim i nikad se neće plašiti da će izgubiti moju ljubav. - Zato nisi pustila nijednog muškarca u svoj ţivot? Vanesa je otpila gutljaj vrelog ĉaja da se ne bi uspaniĉila. - Ne moram na to da odgovorim. - Ali to je istina, zar ne? Nije bilo drugog osim mene. Vanesa je pocrvenela. Pošto je ćutala, nastavio je: - Kad sam saznao da imam sina, zahtevao sam sprovoĊenje istrage o tvom ţivotu. - Platio si nekome da me špijunira? Da neko zabada nos u moj privatni ţivot? - brecnula se. Karlos se povukao za korak. - Nisam imao izbora - pravdao se. - Ĉovek u mojoj poziciji... - Da, jasno! Pozicija ti, naravno, da je pravo da se postaviš iznad svih! - Ali ne sebe radi - ţustro je objasnio. - Reĉ je o ljudima, koji se oslanjaju na svog padronea. Maks će postati njihov vojvoda posle mene. U ovim krajevima to je i danas veoma znaĉajno. - Dobro je što sad to i ja znam! - odloţila je šolju na sto i podboĉila se. - Ali za svog sina ţelim više od plemićke titule. Jedini razlog što sam prihvatila ovaj fiktivni brak je uverenje... - ... da će tvoj sin imati bolje u slove za ţivot od tebe. Shvatio sam to. I sveĉano ti se zaklinjem da mu nikad neću pruţiti razlog da posumnja u moju ljubav. I ti si uverena u to, jer me inaĉe nikad ne bi pustila u vaš ţivot. - Ne sećam se da sam imala izbora. Zapretio si mi oduzimanjem Maksa ako ne pristanem! - Ipak je on moj sin!

Sanjalica&Bella Don@ - On je naš sin! U suštini je bila srećna što su njih dvojica za kratko vreme izgradili divan odnos. Nije se pokajala zbog svoje odluke, ali se još nije privikla na posledice. Maksu je prijala oĉeva blizina. Smejao se i igrao s njim, i poveravao mu je sve što mu je bilo na srcu. Ipak, ljutile su je Karlosove nadmene metode! - I šta su ti tvoja njuškala prenela? Ta istraga nesumnjivo je trebalo da dokaţe da sam nepodobna kao majka? Ĉak i da je to isprva planirao, nalazi detektivske agencije dokazali su suprotno. Ali to nikad nije bila Karlosova namera i Vanesino nepoverenje duboko ga je povredilo. - Ono što sam saznao dokazalo je da sam te loše procenio. Saznao sam koliko si propatila zbog svog oca, kao i to da su baš ta poniţenja doprinela onome što se meĊu nama dogodilo pre deset godina. Vanesa je prebledela. - Ne ţelim tvoje saţaljenje - gnevno je uzvratila. - Za raspad porodice nikada nije samo jedan krivac. Moj otac se nije pomirio s ĉinjenicom da je silom ušao u brak. Nikakvo ĉudo što me je odbacio. Zbog izraza u njenim oĉima Karlos je izgarao od ţelje da je dodirne, da joj kaţe da on... Šta zapravo? Da ţeli da pruţi šansu njihovom braku? Da izgara od ţelje za njom? Da je nikad nije zaboravio? A Vanesa je glumila hrabrost upinjući se da ne pokaţe koliko je zapravo slaba... na njega. Uostalom, nije je samo otac odbacio! - Da sam bila dobro i jednostavno dete, umesto što sam se otvoreno suprotstavljala... niko se zbog mene ne bi stideo i sve bi bilo drugaĉije. Starih navika teško se rešavamo. Uprkos obrazovanju, Vanesa je uvek iznova upadala u stari model ponašanja u pokušaju da odbrani oca. - Tvog oca trebalo bi da je stid! - opsovao je Karlos. - Samo je on kriv što si bila takva... a pomalo i ja snosim odgovornost za to. Bio je razjaren. Ipak, takvo priznanje nije od njega oĉekivala. Zbunilo ju je, istovremeno budeći u njoj nadu. Silno je ţelela da

Sanjalica&Bella Don@ poveruje u to da se on oseća odgovornim za ono što se dogodilo posle njihove kratke avanture, ali je to bilo baš teško. - Ne ţelim više o tome da priĉamo. Odluĉno je prišla dvokrilnim vratima, koja su vodila u spavaću sobu, ali joj se Karlos ispreĉio na putu. - Vanesa... Bio joj je previše blizu. S tako malog odstojanja primetila je detalje, koje bi u ovom trenu radije previdela: njegovu glatku, meku koţu, topli blesak u njegovim oĉima. Ţelela je da se privije uz njega, da je zagrli tim snaţnim rukama kojih je ostala ţeljna. Uzalud se trudila da se provuĉe mimo njega, ĉvrsto ju je drţao. A onda se obrela u njegovom naruĉju i... poljubio ju je, ovoga puta bez uzdrţavanja i svom silinom. Vanesa mu je uzvratila predajući se u talasu poţude. Dopustila je da je toliko snaţno stisne uza se da je osetila koliko je uzbuĊen, baš kao onomad. I dopustila mu je da šake zavuĉe pod njen kućni ogrtaĉ i spavaćicu. Obuzela ju je nezajaţljiva ţelja, tako snaţna da joj se nije mogla odupreti. Nestalo je misli iz njene glave, sumnje je razvejao vetar. Vanesa je jezikom neţno prevukla preko njegovih usana. Karlos je zastenjao, silovito je ljubeći. Poĉetni osećaj malaksalosti u njenoj utrobi pretoĉio se u preponama u plamen ţudnje. Najednom joj se ĉinilo neprirodnim što se toliko dugo odricala seksa. Ţelela je da se oseća ţivom i poţeljnom, da oseti uzbuĊenje, ţelela je da dodirne Karlosa, da ga miluje i da ga dovede do ivice razuma... kao što je to uĉinila pre deset godina. Ţelela je da vrhovima prstiju klizi po njegovoj glatkoj koţi... i da je on odvede pravo u raj. Više nije bila u stanju da kontroliše poţudu oglušujući se o sve dosadašnje prigovore. UbeĊenje da moţe ţiveti u potpunoj apstinenciji palo je u zaborav i jedino je bila vaţna ta oĉajniĉka ţelja za telesnim zadovoljenjem. - Vanesa... Ĉeţnjiva nota u njegovom glasu uĉinila je da se oseća kao da je jedina ţena na svetu, koja mu je ikad nešto znaĉila, koju je ikad ţeleo. Ta misao pojaĉala je ţelju u njoj.

Sanjalica&Bella Don@ Smaknuo je svileni ogrtaĉ s njenih ramena povukavši istovremeno i bretele spavaĉice niz nadlaktice. Potom ju je poljubio u vrat i malo udubljenje iznad kljuĉnjaĉe mulujući joj rukom dojku. Prošla je ĉitava veĉnost otkad je ovo osetila, ali njeno telo sećalo se svega. Prigušeno je vrisnula osetivši njegove usne na svojoj bradavici. Neţno ju je sisao i Vanesi su suze potekle niz obraze... toliko su joj ovakve neţnosti nedostajale! Iako je strahovala od vlastitih osećanja i od silne ĉeţnje za Karlosovom blizinom, bilo je prekasno da se zaustavi. Ţudela je da ga oseti u sebi, da ga nikada više ne pusti! Drhtavim prstima poĉela je da mu otkopĉava košulju uzdišući kad je konaĉno pod prstima osetila njegovu koţu. Isprva se usteţući, a potom sve odvaţnije dodirima je premeravala njegove mišiće na prsima dok se Karlos borio za kontrolu nad sobom. Osećala je zadovoljstvo što mu je priuštila slatke muke. Neka i on ţudi za njom onako kako ona ţudi za njim! Ĉim je shvatila kakvu moć ima nad njim, Vanesu je preplavila ţudnja. Posle toliko godina uzdrţavanja odluĉila da uţiva u ovome. Instinkt ju je vodio dok ga je strasno ljubila ostavljajući trag uţarenih dodira po njegovom telu, ţeleći da ga zadovolji, da ga... Karlos ju je povukao na krevet, pa je nestrpljivo strgnuo odeću i s nje i sa sebe. Neţno je mazio njene pune dojke i oĉvrsle bradavice raspaljujući ţelju u njoj. Stenjući, zarila je prste u Karlosovu kosu dok joj je jezikom niz vrat ispisivao trag sve do bradavice, koju je potom usisao. - Ne! - slabašno se pobunila. - Ne mogu to da izdrţim! Karlos ju je pogledao. - Onda znaš kako se ja osećam. Toliko me izluĊuješ... toliko te silno ţelim... Bila je apsolutno spremna za njega, drhtavo išĉekujući. Ali ovo je prebrzo! Vanesa je refleksno prislonila dlan izmeĊu butina da obuzda uzbuĊenje, što je Karlos pogrešno protumaĉio kao poziv da se posveti tom delu. Vanesa se ukoĉila osećajući zrakastu eksploziju od prepona ka svim delovima tela pa se izvijala prema njegovim usnama. To je bilo previše za nju... Odgurnula ga je, dohvatila je spavaćicu s poda i

Sanjalica&Bella Don@ ignorišući Karlosov protest, potrĉala je u kupatilo zalupivši vrata za sobom. Srce joj je i dalje bolno tuklo u grlu. Slošilo joj se kad je postala svesna u kakav se rizik upustila: pa bila je spremna da preda dušu Karlosu! A ne sme ga voleti. Nikad mu nije smela dopustiti da je dodirne, a kamoli da spava s njim. Da nije pobegla, izloţila bi se podsmehu priznanjem da ga voli, znala je to! Ĉula je kako je doziva kroz zakljuĉana vrata. Molio ju je da izaĊe i razgovara s njim. - Ne, nisi smeo da me dotakne š. To nije deo našeg dogovora. Bila je u pravu, Karlos je to znao, ali to nije moglo promeniti ĉinjenicu da ju je ţeleo više nego ijednu ţenu na svetu. Bio je okovan ţeljom za njom. - Pa i ti si to ţelela - oĉajniĉki je naveo jedini argument koji mu je pao na um. - Nisam - porekla je iako je znala da je to laţ. Više nije mogla da poriĉe: ona voli Karlosa! Ili, bolje reĉeno, ponovo se zaljubila u ovog ĉoveka iako on prema njoj ne oseća ništa osim... ţelje da uzme njeno telo. Ponavlja se tuţna storija njenog ţivota, Karlos je u spavaćoj sobi podigao svileni kućni ogrtaĉ s poda. Na tkanini je ostao slatkasti miris Vanesinog tela. Sklopio je kapke. U njemu je besnela poţuda bez naznake da će se ikad umiriti. A ona ga je upravo sad ţelela istom silinom. Naţalost, sve se svelo iskljuĉivo na ţelju za nasladom, bar u njenom sluĉaju. Njega što se tiĉe, Karlos to nije mogao da tvrdi. Nije znao da li je ţeleo samo seks. Da li tu postoji nešto više? Moţda iskrena, duboka osećanja? Bio je zbunjen, napeto razmišljajući. Da, tu je bilo ljubavi, koju je godinama potiskivao i za koju je verovao da je ne moţe osećati prema Vanesi, jer su toliko razliĉiti. Ali sad je konaĉno prestao da se zavarava!

Sanjalica&Bella Don@

9. - Vanesa, jesi li sigurna da ne ţeliš s nama u Rim? Još uvek nije kasno da se predomisliš. Bilo je dva po podne i svi su stajali u prostranom ulaznom holu zamka: deĉaci, Silvana, njen suprug i Karlos. Okupili su se da krenu na aerodrom i da privatnom avionom otputuju na tri dana u glavni grad. - Ne, zaista ne mogu - rekla je Vanesa Silvani. - Moram da završim nekoliko izveštaja i da ih pošaljem u London. To nije sasvim bila laţ. Iako je dokumente trebalo saĉiniti, klijenti su joj dali na raspolaganje sve vreme koje joj za to treba. Ipak, nipošto nije ţelela da im se pridruţi, jer tako ne bi mogla da se kloni Karlosa, pogotovo kad se smeste u hotel. Iako on oĉito nije imao problem s tim da glumi briţnog supruga i da pred ĉitavim svetom pokazuje koliko „voli“ svoju suprugu, ĉak i bez prisnih dodira, koji se od pravog para oĉekuju. Vanesi je bilo znatno teţe da se tako ponaša, jer ĉim bi joj se Karlos pribliţio, njeno telo se ponašalo autonomno, kao navoĊeno nekom silom... što je donekle bilo taĉno. Precenila je sopstvene snage pristankom da se uda za Karlosa. Oĉito su emocije iz najskrovitijih delova njene duše oţivljavale kad bi je on dotaknuo, pa makar i sluĉajno, u prolazu. Emocije su ozbiljno remetile Vanesin duševni mir. Naravno da je Karlos ţeleo da je odvede u krevet, jer nema pametnija posla. Ali ona je ţelela više od toga. Ţelela je istinsku ljubav. Bilo je oĉigledno da se Karlosu nije dopalo njeno odbijanje da poĊe s njima u Rim. Moţda nije poverovao u njen izgovor da ima posla. Pre tri dana zaprepastilo ju je otkrovenje da je zaljubljena u svog supruga i od tada je pokušavala da ga drţi na odstojanju. Njeno ponašanje te sudbonosne noći kad je nekoliko sati provela zakljuĉana u kupatilu, pokazalo joj je sve. Da joj je opet prišao, Karlos bi primetio promenu, a Vanesa to nipošto nije ţelela.

Sanjalica&Bella Don@ - Pa kad je tako... - Silvana nije krila razoĉaranje, a Vanesa ju je zagrlila. Srce joj je poskoĉilo od radosti kad ju je Maks snaţno zagrlio. Bio je u uzrastu kad je deĉacima neprijatno da pred drugima budu neţni prema majci, ali otkad je Karlos ušao u njegov ţivot, Maks je postao mnogo mekši prema njoj. - Ţao mi je što ne ideš s nama, mama - prošaputao je. - Tebi i tvom ocu godiće da provedete neko vreme sami uzvratila je osmehnuvši se. - Baš si plemenita! - sarkastiĉno je promrmljao Karlos kad su ostali izašli napolje. - Poverovao bih u to da nisam uveren da je nešto drugo posredi. Sklanjaš mi se s puta. - Zameraš li mi to? - Samo zato što sam ti pokazao da nisi iskljuĉivo majka, nego i ţena? - Ah, vas dvoje! Tek venĉani, nikad vam dosta neţnosti i šaputanja? - doviknula je Silvana s vrata. Karlos je zagrlio Vanesu. Ovlaš ju je poljubio i koštalo ju je mnogo truda da mu ne uzvrati svom silinom. Ako se ne odmaknem od nje, podići ću je u naručje i odneti u spavaću sobu, shvatio je Karlos. Zato ju je brzo pustio odmiĉući prema vratima. Da li je to ljubav? Ljubav? On je racionalan ĉovek, strogih principa. Kako se mogao zaljubiti u devojku, koja je bila sve ono ĉega se gnušao? I da se ta zaljubljenost vrati kao bumerang u njegovo srce posle ĉitave decenije? Zar je zaboravio kako se osećao po otvaranju pisma Vanesinog dede? S druge strane... bes je potisnulo olakšanje i... radost zbog ĉinjenice da ima sina. Voţnja do aerodroma potrajala je ĉitav sat. Uz vozaĉa, s Karlosom su u automobilu bili Maks i najmlaĊi Silvanin sin, veseo, razgovorljiv deĉak, koji je u nekom trenutku pokazao prstom kroz prozor, gde se iznad planinskih vrhova formirala tamna masa oblaka. - Pogledaj, ujka Karlose! Sigurno će kasnije biti oluja nad zamkom? S munjama i gromovima?

Sanjalica&Bella Don@ Letimiĉan pogled bio je dovoljan da primeti da se nevreme nesumnjivo primiĉe zamku. - Sećaš li se kad je prošle godine grom udario u ono veliko drvo? - ne ĉekajući Karlosov odgovor, Mario se okrenuo Maksu. - Svi su se tad uplašili, a ujka Karlos je rekao da grom ponekad udari i u zamak. Voleo bih to da vidim. A ti? Maks je klimnuo glavom, bled u licu. U meĊuvremenu su stigli na aerodrom i pošli su do šaltera za privatne letove. Karlos se namrštio. Nije mu se sviĊao sinovljev strah od nevremena. Ţeleo je da mu olakša brigu, ali to nije mogao u Mariovom prisustvu. Deĉaci su osetljivi na ponos. Kad se Mario pridruţio roditeljima, Karlos se obratio Maksu: - Ne treba da se plašiš oluje, sine. Ne moţe nam nauditi, - Ne plašim se - odgovorio je bez oklevanja, - Ali mama... ne podnosi munje i gromove! Vanesa se plaši oluje? Karlosu se srce stegnulo. - Apsolutno je bezbedna u zamku, koji je pregrmeo na stotine ozbiljnih oluja. Maksa to nije umirilo. - Znam da će se izbezumiti iako se uvek trudi da to prikrije. Jednom sam je video kad je... - Kad je šta, Makse? - Ne bi trebalo to da priĉam. Mama ne zna da sam je video, a pradeda je zahtevao da obećam da ću ćutati o tome. Ali tebi smem da kaţem, zar ne? - Tako je, jer ja od sada brinem o tvojoj majci. Jesi li znao da mnogi ljudi ne vole oluje? To nije sramota. Nazvaću poslugu i reći ću im da zatvore sve kapke na prozorima, tako ona neće gledati oluju kako besni napolju. Maks je odmahnuo glavom. - To ne pomaţe. U Londonu je jednom prilikom sve vreme dok je trajalo nevreme drhtala i plakala. Njena baka ju je drţala za ruku, a pradeda je rekao da je to zato se strašno uplašila dok je bila dete. Igrala se u dvorištu svog tate i grom je udario u drvo nedaleko od nje. Uplakana, utrĉala je u kuću, a on se jako naljutio na nju, jer je morao da radi. Pošto nije prestala da plaĉe, zakljuĉao ju je u ostavu ispod

Sanjalica&Bella Don@ stepenica i nije je pustio dok nevreme nije prošlo. Pradeda je rekao da od tada teško podnosi da bude sama tokom oluje. Karlos je sklopio oĉi na tren. Kako je neko to mogao da uĉini svom detetu? - Ostaću s njom! - obećao je mahnuvši roĊaki da priĊe. - Vi nastavite put i povedite Maksa! Vaţi, partneru? - pogledao je Maksa, koji je revnosno klimnuo glavom, kao da mu je kamen pao sa srca. - Moram nazad u zamak. - Nisi u stanju da ostaviš ţenu ni za ovoliko? - zadirkivala ga je Silvana. - Zapravo, nisam iznenaĊena. Nemoj da brineš za Maksa! - Ali nemoj da kaţeš mami šta sam ti rekao! - zamolio je deĉak grleći oca. - Obećavam. Koji minut kasnije hitao je nazad, bezuspešno pokušavajući da telefonira Vanesi. Razjareno je bacio mobilni na zadnje sedište limuzine. Njen otac je pravi gad! Kad je oluja poĉela, Vanesa se uţasno uznemirila. Ostavila je domaćicu u prizemlju i povukla se u bezbednost spavaće sobe upravo kad je u daljini odjeknula prva grmljavina. Vanesa se stidela svoje fobije, ali nije umela da se bori sa strahom koji joj je u takvim trenucima stezao srce. U dnevnom boravku osetila je blagi miris Karlosovog losiona. Duboko ga je udahnula i to ju je malo umirilo. Ali onda je na nebu blesnula munja preplavivši na delić sekunde svetlošću slabo osvetljenu sobu. Lampe su zatreperile i Vanesa je u ogledalu ugledala svoje izbezumljeno lice. Gde da se sakrijem?, unezvereno je razmišljala, a onda se instinktivno zavukla u Karlosov garderober, usput dograbivši ćebe sa sofe. Prijaće joj da se ušuška na mestu gde se oseti Karlosov umirujući miris. U prostoriji bez prozora nije se video prst pred nosom. U njoj nije bilo odblesaka munje. Kad je moćni prasak grmljavine zatresao prozorska okna, Vanesa se drhtavo šćućurila na podu, ĉvrsto sklopljenih oĉiju...

Sanjalica&Bella Don@ Gde je ona? Karlos je preskako po tri stepenice u potrazi za svojom suprugom kad je od domaćice ĉuo da se povukla u spavaću sobu. Ali tu je nije zatekao, kao ni u kupatilu, ni u dnevnom boravku, pa je grozniĉavo razmišljao gde da je traţi. Ako mu je bio potreban dokaz tome da Vanesu zaista voli više od svega na svetu, ovaj trenutak mu ga je pruţio. A istina mu je sve vreme bila nadohvat ruke. Sad je samo ţeleo da pronaĊe svoju voljenu, da je zagrli i kaţe joj da će je ĉuvati i štititi zauvek. Da će je voleti do poslednjeg daha. Ali prvo je mora pronaći. Postojala je još jedna mogućnost, ne mnogo verovatna, ali morao je da proveri... Otvorio je vrata svog garderobera i... ugledao je smotuljak na podu. Vanesa je leţala umotana u njegovo ćebe, oĉiju ĉvrsto stisnutih od straha. Neobuzdana ljubav i saosećanje preplavili su ga u trenu, pa je kleknuo podigavši je u naruĉje. Potom ju je paţljivo spustio na sofu podvukavši joj pod glavu dva jastuka. Tek tada je zatreptala i podigla kapke. - U redu je, draga - prošaputao joj je na uho milujući je po kosi. Sve je u redu. Uskoro će se završiti. Karlosl Vratio se! I video me je onakvu... na podu. A ĉvrsto se zarekla da je niko nikad ne sme videti u takvom stanju. Pokušala je da ga odgurne od sebe, ali umesto da je pusti, ĉvršće ju je stisnuo snaţnim rukama. Pritom je njeno lice povukao na svoj topli vrat. Karlos se stvorio kraj nje, kao nekim ĉudom. Tek sad je primetila da oluja jenjava, ali nova opasnost bila je na pomolu... - Zašto si se vratio? - upitala je. - Gde je Maks? - Verovatno je već u Rimu - osmehnuo se. - Mnogo se zabrinuo za tebe kad smo primetili da se sprema oluja. Nemoj se ljutiti na njega, molim te! Pritisnuo sam ga i naposletku saznao zašto te toliko plašiš ponovo je pokušala da se oslobodi njegovog stiska. - Nemoj! Ja treba da se stidim, a ne ti. Tvoj otac je okrutan, samoţiv ĉovek, a i ja sam se prema tebi poneo grozno. Krio sam se iza svoje titule, porodiĉnog ponosa i obaveza, i zato sam te onomad izgubio. Zasluţio sam svoju

Sanjalica&Bella Don@ kaznu. Ali ti si bila duboko povreĊena i to sebi prosto ne mogu da oprostim. - Ne ţelim da priĉam o tome - prekinula ga je. - Moramo da priĉamo o tome ako ţelimo da postavimo temelj zajedniĉke srećne budućnosti. Srećne budućnosti? Vanesa je prestala da diše. - Oboje to ţelimo, zar ne, Vanesa? Zajedniĉku budućnost punu ljubavi? Sigurno je primetio koliko je sanjarila o njemu i to je pojaĉalo saţaljenje u njemu! - Samo zato što te volim... - poĉela je slabašnim glasom. - Voliš me? - nije joj dopustio da nastavi. - Nisam se usudio da se nadam. Nemam pravo ni da sanjam o tome, O, draga moja, predivna Vanesa! Šta se to dešava? Nije mogla da poveruje svojim ušima. Moţe li ovo da bude istina? Svi ti poljupci, kojima joj je Karlos obasuo lice samo su je zbunili. Mora da je ovo san! - Toliko toga moram da ti kaţem - nastavio je. - Da se izvinim za sve što mi verovatno ne moţeš oprostiti. Ali najvaţnije je to da te volim, Oduvek sam te voleo, ali nisam imao hrabrosti da to sebi priznam - pogrešno je protumaĉio uplašeni izraz na njenom licu, - Da, znam šta misliš. Onomad nisam smeo da dopustim da me zaplaši tvoj imidţ. Nisi baš bila devojka kakvu sam... - Kakvu si zamišljao kao svoju vojvotkinju? - muklo je dovršila. Duboko je uzdahnuo. - Upravo tako. Dopustio sam da me vode procene drugih umesto da donesem sopstveni sud. Glupost me je navela da odaberem najlakši put. Tako sam lakše potisnuo nelagodu izazvanu time što si u tren oka uspevala da me izbezumiš. Otvorila si mi se, a ja sam te prepustio javnoj pogrdi, jer se to od mene oĉekivalo. - Ne krivim te ni za šta, Karlose - to je bila istina. - I nisam bila sasvim iskrena prema tebi. Da, u poĉetku sam nameravala da te iskoristim da bih impresionirala svog oca. A kasnije sam se... - smeteno je skrenula pogled u stranu. - Kasnije sam se ozbiljno zaljubila u tebe. - A ja sam sve upropastio... Ali nemoj misliti da nisam patio. Ĉesto si me pohodila u snovima. Toliko sam te ţeleo da sam 74

Sanjalica&Bella Don@ proklinjao sebe zbog toga. Bio sam mlad i arogantan. U ovom trenutku nadam se da ćeš mi pruţiti šansu da ti dokaţem koliko te volim. - O, Karlose! - naslonila je ĉelo na njegova prsa. - Oluja je prošla, doĊi da vidiš - uhvativši je za ruku, poveo ju je do prozora spavaće sobe. Napolju je pala noć, ali bilo je jasno da se razvedrilo, jer su visoko na nebu svetlucale zvezde. - Karlose? - Nikada, nikada te više neću ostaviti na cedilu - obećao je povukavši je za sobom na krevet. - Ostani sa mnom, Vanesa, uz mene ćeš uvek biti bezbedna i sigurna. - O, volim te više nego što to reĉima mogu israziti - uzdahnuvši, privila se uz njega. Zavukao je ruku ispod njene majice. Dopustila je to. Posle ove veĉeri ništa joj više neće biti neprijatno pred Karlosom. Video ju je skrhanu traumom iz detinjstva, a onda ju je ljubavlju i razumevanjem izvukao iz tog uţasa. I sada će mu dopustiti da je povede kroz vrata raja... Osećajući sve jaĉe uzbuĊenje, poĉela je da ga svlaĉi. Ĉinila je to polako da bi uţivala u dodiru njegove koţe pod prstima, pod usnama. - Volim te, Karlose - prošaputala je u trenutku kad je, ugnezdivši se izmeĊu njenih butina, na tren zastao. S rukama oko njegovog vrata i nogama oko bokova, jaĉe ga je privukla sebi. Ljubio ju je neobuzdanom, nezajaţljivom strašću, kao nikada pre. Konaĉno je pokazao svoju istinsku slabost: nekontrolisanu ţelju za njom. Bilo je jasno koliko mu je potrebna. Njegov pogled, kad je zastajao da je pogleda u oĉi da bi potom ponovo snaţno uronio u nju, govorio je više od bilo kakvih reĉi. Vanesa je bila presrećna, jer ju je Karlos voleo baš onakvu kakva je, a to je bilo ispunjenje njenih najsmelijih snova. Kasnije, dok je umorna i srećna leţala u njegovom naruĉju, neţno ju je poljubio u ĉelo. - Ne zasluţujem te, draga, ali uĉiniću sve da te budem dostojan, obećavam. I veoma mi je ţao što nećemo imati još dece - glas mu je zvuĉao prigušeno, kao da je bio natopljen neisplakanim suzama. -

Sanjalica&Bella Don@ Neizmerno sam ti zahvalan što si rodila Maksa i što me voliš. Ništa više ne mogu da poţelim. Prošlo je neko vreme dok nije povratio kontrolu nad svojim glasom. - Ponekad se pitam postoji li sila koja upravlja našim ţivotima. Nazovimo to sudbinom, koja se pobrinula za to da se Maks rodi da bismo dobili priliku da se pronaĊemo. Ti si moja najveća ljubav i zauvek ćeš to ostati. - I si moja - prošaputala je ispunjena ljubavlju.

Sanjalica&Bella Don@

Epilog Osamnaest meseci kasnije - Vidi Karlosa i Maksa s malom Leonom! Pogledaj koliko je ponosan - Silvana je potapšala Vanesu po ruci dok su posmatrale oca i sina kako paradiraju s tromeseĉnom bebom meĊu gostima na krštenju. Mimo svih oĉekivanja Vanesa je zatrudnela. Karlos se ponovo podvrgnuo medicinskim pretragama i reĉeno mu je da je krajnje neverovatno, ali ne sasvim nemoguće da ponovo postane otac, pa ni on ni Vanesa nisu raĉunali na to. I bilo im je jasno da je njihova kćerkica dar s neba. - Kad poraste, ja ću je ĉuvati, zar ne, tata? - Vanesa je ĉula svog sina, kome je prijala uloga starijeg brata. Karlos joj je predao Leonu u naruĉje. - Tako je - potvrdio je Karlos, neţno milujući Maksa po glavi. U prostranoj sveĉanoj sali zamka vrvelo je od zvanica pristiglih na krštenje. Vanesa je pomislila na svoju majku, koja je takoĊe pozvana na sveĉanost, ali sudeći po odgovoru, znala je da će i ovoga puta njena roditeljka izostati, ali najavila je da će poslati poklon za Leonu i poţelela je malenoj sve najbolje, - Upravo je stigao tvoj otac. Iako je Karlos to smireno izgovorio, Vanesi je srce poĉelo da tuĉe u grlu. Odmah po Leoninom roĊenju primila je oĉevo pismo, u kojem joj je saopštio da se raspao njegov brak s Verom. Ostavila ga je zbog mlaĊeg ĉoveka. Iako se ona nije osećala spremnom na to, Karlos joj je predloţio da pokopa duhove prošlosti. - On je tvoj otac i Maksov deda. Ako uzmeš u obzir poruku iz njegovog pisma sadrţanu izmeĊu redova, shvatićeš koliko je tvoj otac izgubljen i usamljen, Srećna i zadovoljna, u meĊuvremenu se pomirila sa svetom, jer su joj Karlosova ljubav i njihova deca znaĉili sve na svetu. Zato je odgovorila ocu i u narednim nedeljama nastavili su prepisku. Na njeno

Sanjalica&Bella Don@ direktno pitanje priznao je da je na Verin nagovor sakrio Karlosovo pismo. Otac ju je otvoreno zamolio za priliku da upozna zeta i unuka, pa ga je pozvala na Leonino krštenje i od tada više nisu bili u kontaktu. Znala je da u crkvi neće biti prilike da popriĉaju, pa nije obraćala paţnju na to da li je on došao. Naprosto je potisnula iz svesti misao da će se danas sresti s njim. Ali sad je s drugog kraja prostorije gledao pravo u nju skrhan ĉovek, poniţen neverstvom svoje mlade ţene, i Vanesa je osetila saţaljenje. Ne znajući kako da reaguje, pošla mu je u susret s kćerkicom u naruĉju. Iako se nije osvrnula da proveri, znala je da je Karlos u blizini i da će joj pruţiti podršku u sluĉaju nuţde. Kad je prišla ocu na korak, paţljivo ga je osmotrila. Smršao je, lice mu se izboralo. Odavao je utisak ĉoveka koji u ţivotu nije postigao sve za šta je bio sposoban. Bilo je strašno u njegovim godinama biti sam, jer je sad emotivno zavisio upravo od kćerke, koju je ĉitavog ţivota odbijao od sebe. - Zdravo, tata - izgovorila je zagrcnuvši se. - Priliĉno sam siguran da me ne ţeliš ovde - rekao je promuklim glasom, na staje Vanesa odmahnula glavom. Najednom joj je postalo jasno šta treba da uĉini. Uzdahnuvši, osvrnula se oko sebe. Maks je stajao nedaleko od njih, paţljivo ih gledajući. Vanesa se nasmešila. Porodiĉne veze nisu uvek jednostavne. - Gde bi inaĉe trebalo da budeš? - upitala je oca. - Pa mi smo tvoja porodica. Zar nećeš pozdraviti svoju prvu unuku? U deliću sekunde uĉinilo joj se da će se on okrenuti i napustiti salu, a onda su mu se oĉi ispunile suzama. - U redu je, tata - pomazila ga je po ruci. Karlos joj je prišao i, prihvativši Leonu u naruĉje, podigao ju je uvis. - Hvala Bogu, baš liĉi na majku! - Vanesa liĉi na moju majku - osmehnuo se njen otac. - I nije bilo lepše bebe od nje u bliţem i daljem okruţenju. Sad prekraja i idealizuje prošlost, frustrirano je pomislila Vanesa, ali nije imala srca da mu to kaţe. I zašto bi? Svoje srce i ljubav

Sanjalica&Bella Don@ poklonila je ĉoveku koji je ceni i zasluţuje, kome moţe verovati i koji će uvek brinuti o njoj... ĉoveku koji je istinski voli.

Kraj