ЧУВАРИ РАВНИЦЕ И ДРУЖИНА БЕЛОГ ЗЕЦА by sasa jovanovic

Саша Јовановић

ЧУВАРИ РАВНИЦЕ И ДРУЖИНА БЕЛОГ ЗЕЦА Приручник за љубитеље природе, планинаре, равничаре, шетаче... „Чувари равнице и дружина Белог Зеца“ је приручник, али и подсетник, који истиче улогу сваког поједница у заштити животне средине, а уједно апелује на велике и мале да помогну у очувају природног блага. Уз овај приручник, "велики" ће се подсетити, а "мали" научити како да чувају и сачувају изворе живота: воде, шуме, земљу и ваздух. С обзиром на то да су "Војводинашуме" јавно предузеће чија је основна делатност брига о војвођанским шумама, помогли смо издање ове књиге са идејом да заједно сачувамо наша добра. Јавно предузеће „Војводинашуме“ је управљач 16 заштићених подручја, од којих многа имају међународни значај и статус. У специјалне резервате природе под управом ЈП „Војводинашуме“ спадају: Горње Подунавље, Обедска бара, Делиблатска пешчара, Ковиљско-петроварадински рит и Багремара. Велика пажња је посвећена управљању специјалним резерватима природе, а значај природе и заштита животне средине представљају приоритете у раду овог предузећа. Верујемо да ћете читајући ову књигу и сами схватити значај очувања природних вредности за живот око нас, као и да с ћете препознати своју улогу у заштити природе и њених становника. Марта Такач Генерални Директор Јавно предузеће „Војводинашуме“ 3

Јутро, које је негде још сабајле кренуло из далеке Кине, полако је стизало на обронке Фрушке Горе. Пролећни смог се ширио из правца Новог Сада па преко Беочина стизао на осунчани пропланак где се налазила необична дружина. Велики бели зец је стајао на једном пању и без прекида нешто објашњавао једној дивљој свињи и једној дивљој гуски. - Не може се више овако. Моје крзно није више бело... Још мало па ће постати чисто сиво а ускоро изгледа и црно... Па ја сам кроз генерације чувао своју белу крв, то јест, бело крзно... Још мој прапрапрадеда је дошао из далеког Сибира и населио се овде... Кад год кренем из Бачког Моноштора и Горњег подунавља мало по Војводини увек ми се крзно испрља... Па, људи, докле ће то тако... Не звао се ја Бачки Бели Зец ако ја томе не станем на пут... - Бачки Бели Зец је причао без даха... - Јесте, јесте – наставила је дивља свиња – и код нас је тако. Кад год ја кренем негде на пут из Купинова, са Обедске баре, увек наиђем на неки свињац... Свуда најлон кесе, гуме, ђубре, крш и лом... Не може то тако... Не звала се ја Сремска Дивља Свиња ако ти се Бачки Бели Зеко ја не придружим у тим..., тим..., како се то каже данас, тим..., креколошким акцијама... - Нису ти то креколошке акције, то су еколошке акције – исправи је дивља гуска која се звала Банатска Дивља Гуска. Код мене у Уљми, на Делиблатској пешчари редовно спроводимо еколошке акције али чим кренем рођацима у посету у Горње подунавње, то је тамо код тебе Бачки Бели Зеко, на том свом путу на свашта наилазим. То је толико дима, чађи, смога, неког горког ваздуха... Најгоре ми је када летим поред Панчева... Тамо морам да слетим и наставим пут аутобусом јер кроз тај ваздух се не може ни летети... 5

Забринута тројка се утркивала ко ће изнети своје веће муке и невоље са загађењем природе или као би се то рекло – животне средине. Све је у реду док су животиње на свом терену, у заштићеним резерватима природе, уз наравно неке ситније куће проблеме – као и у свакој кући. Проблем настаје када крену од куће... Због тог свог проблема су се и састали на врху Фрушке горе, па још мало ниже... Нашли су се да реше проблем загађивања животињске животне средине, па и мало шире. Национални парк „Фрушка гора“ је право место за такве договоре... - Него, имам ја један предлог – мудро рече Бачки Бели Зец. - Реци, Зеко, реци Зеко – углас су повикали Сремска Дивља Свиња и Банатска Дивља Гуска. - Ја предлажем да се ми организујемо – рече Бачки Бели Зец. - Како? Како? - упиташе углас Сремска Дивља Свиња и Банатска Дивља Гуска. - Предлажем се организујемо и да одемо у Руму на вашар јер тамо има пуно паметног животињског света а можда сретнем и моју пријатељицу Гицу из Лаћарка. Она свашта зна... Зна она који је кукуруз најбољи, зна да прави такве гужваре са маком а, бога ми, и шненокле... Знаће она и ко то прави проблеме и загађује природу а вероватно ће знати и како да их решимо – мудро рече Бачки Бели Зец. - А где је та Рума? А како ћемо до Руме? А колико је то далеко? – навали са питањима Банатска Дивља Гуска. - Полако! Само полако... – смиривао је ситуацију Бачки Бели Зец – ићи ћемо кроз овај прелепи национални парк „Фрушка гора“ до Врдника, па онда ударимо пољем до Павловачког језера и онда скренемо лево и 6

ту смо... Ту је Рума а и румски вашар сваког трећег у месецу... - Можда тамо сретнемо и моју блиску рођаку гуску са именом Гуса. Она иде по тим славама, преславама и вашарима свуда по Војводини. Ех, где та све није била... Она је једном ишла чак на далеки север, скроз до Суботице. Сигурно и она нешто зна јер та је свуда само не у резервату природе – рече Банатска Дивља Гуска. - А да успут нема негде неких ловаца? – интересовала се Сремска Дивља Свиња. - Е, то већ не знам, мораћемо бити на опрезу – одговори Бачки Бели Зец. Док се дружина организовала кроз траву им се приближавала лисица која поче да виче из далека: - Ехеј! Јуху! Ви тамо! Чекајте ме! Стижем! - Ко је сад ово? – уплашено ће Банатска Дивња Гуска. - Да погледамо... – рече Бачки Бели Зец и подиже двоглед да боље осмотри придошлицу. – Их, па то је моја кума, Ковиљска Мудра Лисица... Кумо! Кумо! Ево нас! Дођи! - Ја се бојим! – дрхтала је Банатска Дивља Гуска – појешће ме... - Не бој се! Кума је вегетаријанац па се ја више бојим за своје шаргарепе... Ковиљска Мудра Лија дотрча до наше дружине и загледајући Банатску Дивљу Гуску рече: - Ех, да нисам вегетаријанац... Ух, ала би овде било гозбе... Него, мал' не закасних... А ви сте, колико видим, хтели да кренете без мене? Као да ја нећу да идем са вама... Мало сам се задржала тамо у оном мом Ковиљско петроварадинском риту... Имали смо пуно посла, бројали смо животиње да видимо да ли смо сви на броју. Има пуно оних који киндапују нашу браћу и сетре... 7

- Каже се киднапују - исправи је Бачки Бели Зец. - Добро! Нек' се каже, како се каже, али мал', мал' па фали неко из нашег прелепог рита. Да ми је знати ко то ради, ко краде моје рибље комшије и ко дира птице, зечеве, коме они сметају... Него, код бројања фалила једна кокошка и две патке и сви на мене гракнуше да кажем где су... Откуд ја знам где су? Ту су негде! Повуци, потегни, они на мене, ја на њих, они на мене а ја опет на њих... То је трајало све док се не појавише две патке и кокошка... Играле се жмуре па су заборавиле где су се сакриле... Ех, глупа живина... Па док се нису сетиле где су се сакриле, па док се нису нашле, па док нису дошле, мени побеже онај ковиљски аутобус за Нови Сад... Морала сам онда да пливам чак од ковиљског до петроварадинског дела рита, да не закасним... И то је боље него да идем аутобусом, сва се нагутам дима и гарежи... Како то ником не смета? Успут, срећом, пливајући сретнем Дунавског Бркатог Сома који ме стави на леђа и донесе до Петроварадина. Није могао даље да ме вози јер је имао договорени меч у одбојци на песку на новосадској плажи Штранд. Каже у питању је велики дерби, рибе против рибочувара а судије су Новосадски Мрвотрагачки Врапци... Озбиљна утакмица... Шта ћу, ку'ћу, једва стигнем на онај черевићки аутобус, и у диму из ауспуха, које је више улазио у аутобус него у природу - не знаш шта је горе, стигох до жељене станице, па узбрдо и ево ме... Него, хоћу и ја да идем са вама... Идем по договору са тобом Бачки Бели Зеко, поводом оних наших проблема у вези заштите животињске средине... А где то идемо? - Кренули смо у Руму на вашар – рече Бачки Бели Зец – па бирамо пут...

- Ја вам, драги моји, знам најбоље путеве и пречице, стазе и богазе, где нема ни паса, ни керова, ни кучића, а браћо и сестре моје, ни ловаца... - Па шта онда чекао? Хајдемо на пут одмах – наредбодавно викну Сремска Дивља Свиња. - Хајдемо! – викнуше сви у глас. Симпатична дружина се покренулу и полако почела да замиче иза жбуња и жбунова, кроз ниску и високу траву, пут шуме... ДАЛЕКИ ПУТ У РУМУ НА ВАШАР Дружина се пробијала кроз планину, преко брда и долина, кроз непрегледне ливаде, шуме и шумарке, преко јендека и јаруга, пањева и грања, бара и барица... Путовали су сигурно већ више од пет, можда и целих шест минута када Банатска Дивља Гуска рече: - Хајде Зеко, причај нам о вашару у Руми? Причај нам шта тамо има и шта ћемо ми тамо све да радимо? - Причај нам Зеко о вашару, причај нам, причај нам... – замоли дружина свог вођу Бачког Белог Зеца. - Вашар у Руми је као и сваки други вашар, само пуно већи, богатији и онако, равичарски. Он је толико велик да кад се попнеш на шамлицу, иако је све равно к'о тепсија, не можеш га целог видети. Мораш се ти мој брајко попети на столицу ако не и на сто па да га опет не видиш целог. Чега ту све има... Има шећерне пене, гумених бомбона, лицидерских срца, сокова бар три врсте, мекика, гужвара и осталих колача, свега што не ваља за зубе али ваља за стомак... Има ту и којекаквог доброг и паметног света из свих крајева Војводине а највише оних људи... Јој, они ми некако највише сметају... Све ми се чини да они ту нешто брљају по природи... Једва чекам Гицу, моју 9

стару лаћаркушу, да се испричамо и да је приупитам штогод... Ми морамо сачувати природу и ван наши кућа јер ће то загађење насрнути и на наше домове. Морамо нешто да урадимо... Него испричајте ви мени како је код вас кући? Како живот, фамилија, комшије? Ради ли се штогод, расту ли шаргарепе и купус? Хајде причајете, хоћу и ја да чујем нешто ново... - предаде реч Бачки Бели Зец.

КОВИЉСКО-ПЕТРОВАРАДИНСКИ РИТ - Шта има ново код мене у риту? Да си ти мени жив и здрав Бачки Бели Зеко... Код мене увек има нових становника, пролазника са свих страна света, има рибочувара и ловочувара који брину о риту а највише волим када нам дођу деца да разгледају природу – поносно је причала Ковиљска Мудра Лисица. Ковиљско-петроварадински рит вам је, ако нисте знали, један од најочуванијих ритских предела уз реку Дунав и он представља остатак некадашњних непрегледних пространстава бара и ритова. То вам је било тако давно да се ни ја не сећам... Овај наш земаљски рај се налази у југоисточној Бачкој, на подручју средњег тока Дунава. То вам је такорећи природна граница се делом Срема... Знате оно, Петроварадин, Сремски Карловци, Ковиљ... А шта у риту свега има... То је чудо над чудима... Рит је богат разноврсним шумским, ливадским, мочварним и барским биљкама и животињама које са простором где бораве чине нераскидиву целину... Та, ја бих рекла да сви заједно чинимо једну велику породицу. Ту има много речних острва, рукаваца, мочвара, где живе многе строго заштићене биљне и животињске врсте. Знам да ми неки неће веровати али у овом резервату живи 172 врста птица и 46 врста риба. Е, због тог богатства које поседују, Ковиљско-петроварадински рит је давне 1989. године, кад ја још ни у школу нисам пошла - а не знам ни да ли сам се родила, проглешен за међународно значајно станиште птица. Ту код мене у кошилуку живе црна рода, орао белорепан, црна луња, орао осичар, зелена жуна, велика и мала бела чапља. Комшије у води су ми штука, кечига и шаран а од биљних врста смо окружени врбом, белом и црном тополом, јасеном, белим и жутим локвањем. Све милина и дивота једна... То вам је најлепше место на целом свету... Ту је тако лепо али кад кренем малко ван рита у посету фамилији, мука ме спопадне... Никад ми неће бити јасни они који прљају, загађују и уништавају природу. Па где ће им душа? Боје ли се они кога? – завршавала је причу Ковиљска Мудра Лија.

ОБЕДСКА БАРА - Верујем ја теби Ковиљска Мудра Лисице да је код тебе у риту лепо, верујем... Што ти не бих веровала... – поче своју причу Сремска Дивља Свиња – наравно да верујем, скоро сви верујемо... Лепо! Само не знам да ли си ти икада била на Обедској бари. Можда си била, можда и ниси а можда и јеси... Ех, ко није био на Обедској бари тај не зна шта је лепота... Па има и она песма: „Дођи мала на Обедску бару, у пролеће кад липе цветају, шетаћемо ја и ти по најлепшој природи...“ Драги моји пријатељи, Обедска бара је специјални резерват природе још од 19. века када се о њој причало као о царству птица и она представља једно од најстаријих заштићених подручја у Европи. Шта сад кажете? Ништа! Наравно да ништа не говорите кад сте занемели над овим податком... Моја Обедска бара се налази у југоисточном Срему између насеља Купиново, Обреж, Грабовци и реке Саве. Корито Обедске баре је остатак напуштеног корита реке Саве чији ток сада тече јужније. Највеће богатство Обедске баре се огледа у сплету бара, мочварне вегетације, шума и мртваја, са изузетно богатим биљним и животињским светом. Међутим, неке врсте су угрожене као што су риба чиков, змија шарка, дивља мачка, слепи миш... Од биљних врста Обедску бару, између осталог, красе бели и жути локвањ, барска папрат, мочварна орхидеја и барска коприва... Ако ми верујете, птице у овом резервату броје 58.000 парова, а има их преко 200 врста. Некако су ми најинтересантније моје комшинице чапља кашикара, мала бела чапља, црна рода, бела рода, орао кликтавац, орао белорепан, беловрата мухарица и црвенрепка... Због свега овога што сам испричала овај специјални резерват природе је под посебним режимом заштите и има статус подручја од изузетног значаја за птице Европе. Ето, рекох и ја коју о својој кући и милом дому... – весело ће Ковиљска Мудра Лисица.

ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА - Треба ви да дођете код мене на Делиблатску пешчару драги моји другари – кочоперно поче да прича Банатска Дивља Гуска. - Делиблатска пешчара је највећа континентална пешчара у целој Европи... Да, да... Немојте да ме тако гледате... То вам је највећа пешчара у целој целцатој Европи... У модерном добу, то вам је после старог добра а пре будућег доба, ветар по имену кошава је формирао дински рељеф... Ви сигурно знате шта су дине а шта је рељеф, толико бар не треба да вам објашњавам... Ова пешчара се налази у јужном Банату између Дунава и западних падина Карпата. Дугачка је око 354 километара а широка око 11 километара и простире се у правцу југоистоксеверозапад. Данас, код нас, на Делиблатској пешчари борави око 900 различитих биљних и животињских врста. Неке од строго заштићених биљака су банатски божур, степски божур, панчићев пелен, шерпет, двадесетак врста орхидеја и клека. Међу ретким животињским врстама налазе се пустињски мрави, банатски соко, орао крсташ, степски скочимиш, степски твор и слепо куче. Такође су и вукови стално настањени у пешчари. Али то није све... Резерват Делиблатска пешчара покрива и део реке Дунав, где је предео под називом Лабудово окно познат као најзначајније станиште птица у Европи. Неке од ретких врста птица су мала бела чапља, жута чапља, ибис, мали корморан и ласта брегуница... Ето, видите где ја и са киме живим...

ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ - Колико лепих прича и колико лепих места за један удобан и комфоран животињски живот... – искрено рече Бачки Бели Зец – стварно лепа, много лепа места... - И мој крај је диван. Горње подунавље је такође специјални резерват природе који се налази на северозападу Војводине. Ја живим близу Дунава у Горњем подунављу, близу Бачког Моноштора. Горње подунавље се одликује богатством и разноликошћу шума, мочвара, рукаваца, речних острва и бара... И код нас има ретких животињских врста. То су мој комшија орао белорепан, пријатељица црна рода и школски друг јелен. У Горњем подунављу је живот врло динамичан јер ту на једном месту у слози живи 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца и 230 врста птица. Такође са нама живи и огроман број инсеката а само дневних лептира постоји 60 врста. Највише се свађам са комарцима... Ајаоој, што су они досадни, само зује, пецкају, боду, гризу... И ми сви ту живимо у слози и љубави док се мало не посвађамо, па опет помиримо, и тако у круг... Али, понекад, да бих побегао од те гужве, одем код моје рођаке Бачкопаланачке Кракате Роде која живи у Багремари код Бачке Паланке. Волим да одем тамо да се дивим кукурјаку... - Ти да се дивиш курјаку? – ушита зачуђено Ковиљска Лукава Лисица. - Нисам рекао курјаку, већ кукурјаку.... То је вишегодишња биљка из породице љутића и представља природну реткост а спада у категорију крајње угрожених врста у Србији. Багремара је заштићено подручје као једино станиште кукурјака на територији наше земље. Цвета у рано пролеће, испод снега па ја чим пролеће промоли своју главу ја ухватим трк и хитам ка Багремари да уживам у њему... Него, чини ми се да се приближавамо Руми... Осећам мирис вашара...

ВАШАР У РУМИ Вашар у Руми! А на вашару... На вашару свега и свачега... Као на вашару... Рингишпил се врти до бесвести, дрангулија и џиџа биџа на све стране, лицидерских срца, шећерне пене, колача свакаквих, пуно воћа, поврћа, пуно веселих лица... Кроз ту гужву се пробијала дружина са Бачким Белим Зецом на челу. - Где ћемо сада? – питала је Банатска Дивља Гуска. - Где ћемо сада? – питала је Сремска Дивља Свиња. - Где ћемо сада? – питала је Ковиљска Лукава Лисица. - Где ћемо сада? – питали су сви углас. - Идемо прво до изложбе кукуруза да видимо да ли је тамо моја пријатељица Гица из Лаћарка. Сигурно сте чули за њу а и за село Лаћарак. О њој сам вам можда и ја причао, док бам је Лаћарак највеће село код нас, а можда и веће. Ако Гица није код изложбе кукуруза сигурно је на изложби штрудли... Ево у сусрет нам иде њен комшија дабар Даба из Засавице... Питаћемо њега да ли је видео Гицу. - Еееееј, Дабооо! Дааабоооо! – поче да виче Бачки Бели Зец. Из гужве главу промоли Даба, насмеја се и потрча у сусрет Бачком Белом Зецу. - Зееекоооо! Јаооо, што се радујем! - поче да виче дабар Даба и из трка скочи у загрљај Бачком Белом Зецу. - Где си ти Дабо? Нисам те видео сто година? Како си? – упита га Бачки Бели Зец. - Добро сам. Стално сам тамо код мене на бари Засавици. Правим бране али ми их неко стално руши. Ја градим, неко руши... Не одустајем ти ја тако лако, видећемо коме ће пре досадити... Него, дошао сам на вашар да видим или какве модерније грађе за моју брану а и магарци и волови што живе са мном на бари Засавици ме замолили да им купим нешто сена јер полако спремају зимницу... – распричао се дабар Даба. - Да ли си видео госпођу свињу по имену Гица, из Лаћарка? – упита Бачки Бели Зец свог старог пријатеља дабра Дабу. - Јесам. Видео сам је са Радиначком Белом Овцом како тамо доле разгледају неке хеклераје... А што је тражиш? – био је радознао дабар Даба. - Моја дружина и ја имамо проблеме са неким ко уништава, загађује и прља природу а не знамо ко је и како да се против њега боримо, па сам мислио да Гица сигурно зна... – забринуто је причао Бачки Бели Зец. 19

- Види, види... Па и ми имамо исти проблем... На бари Засавица је све дивно. Лепо и прекрасно, али чим кренем у набавку у Сремску Митровицу док пливам Савом на свашта у води налетим... Свега ту има па ми се и рибе жале да и оне једва пливају од нечистоће која тече Савом. Иста брига и нас мори... Идем и ја са вама да чујем шта ће Гица рећи – рече дабар Даба и прикључи се дружини.

ГОСПОЂА ГИЦА ИЗ ЛАЋАРКА Док је дружина шетала вашаром у потрази за госпођом Гицом из Лаћарка неко изненада затвори очи Бачком Белом Зецу. - Јуухууу! Погоди ко је... – јавио се симпатични гроктави глас. - Ко је? Госпођа Гицо, моја прелепа пријатељице, па то сте ви! – весело одговори Бачки Бели Зец. - Их, па као си погодио? Ти увек погодиш... Не може да те човек, то јест, свиња, никако изненади – мелодично гроктајући рече госпођа Гица из Лаћарка. - Како не бих погодио поред вашег миомирисног парфема... Па, он је чувен надалеко – улагујући се рече Бачки Бели Зец. - Ех, ласкавче један... Откуд ти на вашару у Руми? Још би прошао овуда а у Лаћарак код мене не би ни свратио... Лоло и бекријо једна... – грокћући процвркута госпођа Гица из Лаћарка. - Немојте тако мадам Гицо... Па ја сам овде само зарад вас – мелодично рече Бачки Бели Зец. - Немој мене да фарбаш, вандрокашу један... Их, баш због мене? – поцрвене госпођа Гица из Лаћарка. - Јесте, јесте, баш због вас милостива госпођо. Имам вас ја штошта приупитати? – рече Бачки Бели Зец. - Јел' ти то, онако, озбиљно? – упита још црвенија госпођа Гица из Лаћарка. - Најозбиљније, моја лепа госпа Гицо - рече Бачки Бели Зец. - Па, јел' ћеш ме питати пред свима? – стидљиво ће госпођа Гица из Лаћарка. - Пред свима, него како! Нека сви чују и нека сви знају! – сигурним гласом ће Бачки Бели Зец. - Па, питај онда, унцуте један... – враголасто ће госпођа Гица из Лаћарка. - Видите госпођа Гицо, ја, односно, ми имамо један велики проблем. Приметили смо да неко изван наших кућа, заштићених резервата природе, уништава, загађује и прља природу. Ја сам био слободан да вас питам да ли ви можда знате, а ви свашта знате, ко то уништава, загађује и прља природу и животињску животну средину? – нежно је упита Бачки Бели Зец. - А то си хтео да ме питаш? - уозбиљи се госпођа Гица из Лаћарка – а ја мислила, бог зна шта ћеш ме питати... Мож' мислити шта он мене пита! Ијууу, шта је све мени прошло кроз главу... Пих, какво питање? Мож' мислити! А ја помислила... 21

- Па, госпођа Гицо, да ли знате ко је то? – стидљиво упита Бачки Бели Зец. - Е, моје магаре... – рече госпођа Гица из Лаћарка. - Али, је нисам магаре – збуњено рече Бачки Бели Зец. - Јеси, јеси Зеко! Ти се једно велико магаре! – разочарано ће госпођа Гица из Лаћарка – магаре си и превелико због тог твог питања... А ја помислила ко зна шта ће мене питати Зека а он испаде магаре... 'Ајд добро, шта сам ја мислила, ту си испо магаре али и врапци на грани знају ко уништава, загађује и прља природу... Е, мој Зеко! - Ко? Ко, госпођа Гицо? Реците ми! – збуњено поче да прича Бачки Бели Зец. - Ко? Ко? Па људи! Људи, магаре моје зечије! Људи! – гласно ће госпођа Гица из Лаћарка. - Како људи? Зашто људи? - још збуњенији је био Бачки Бели Зец. - Зашто људи? Е, то и они не знају! А, ако и знају, баш их брига! Тако ти је мој магарећи зецу! – рече госпођа Гица из Лаћарка. - Па шта да радимо госпа Гицо? Шта ћемо? Како ћемо? Ко ће нам помоћи? Ко ће њих спречити? – уплашено је запиткивао Бачки Бели Зец. - Видите, ако неко може да вам помогне то су деца! Да, Да! Деца! Шта ме тако гледаш? Лепо ти кажем, деца! – значајно рече госпођа Гица из Лаћарка. - Реците ми како деца? Откуд деца? – ништа није било јасно Бачком Белом Зецу. - Слушај ти мене Зеко. Свако у свом крају одакле долази има пуно деце. Е, па, видиш ти мој Зеко, деца која иду у школу она су ти паметнија и мудрија од свих људи на овоме свету. Она воле природу, животиње, биљке, другу децу и све људе. Деца се већ увелико боре да заштите животну средину и сачувају природу и она једино могу да победе људе. Саветујем да се придружите деци и помогнете њима а она ће помоћи вама! – значајно је говорила госпођа Гица из Лаћарка. - Па, то је дивно! То је сјајно! То је красно! То је супер! То је дизел! – поче Бачки Бели Зец да виче и љуби госпођа Гицу из Лаћарка. - Ма, пусти ме! Шта си навалио! – поче да се отима госпођа Гица из Лаћарка. - Па, ви сте дивни! То је решење! Ја јако волим природу! – весело ће Бачки Бели Зец. 22

- Волим и ја природу па те не љубим! Ју, ју, сву ме изљуби! – гроктала је госпођа Гица из Лаћарка. Док се госпођа Гица из Лаћарка брисала марамицом од пољубаца дружина Бачког Белог Зеца се грлила, љубила, скакала, поврискивала, певала, играла, прескакала, котрљала и шта све не још све до краја вашара а онда...

A ОНДА... Онда се свако од њих вратио својој кући свраћајући у сваки град, свако село, сваку кућу, сваку школу и упознавали се са децом... Причали су и договарали се... И договорили су се да формирају ЧУВАРЕ РАВНИЦЕ! Шта су то ЧУВАРИ РАВНИЦЕ? Ко су ЧУВАРИ РАВНИЦЕ? Ми смо сви ЧУВАРИ РАВНИЦЕ јер у њој, од ње и са њом живимо! Покажимо како је чувамо! Свако од нас може да уради много конкретних ствари у циљу очувања животне средине. Ово је наш покушај да вас замолимо да не будете лењи, да се тргнете, да засучете рукаве и урадите нешто конкретно. Уколико свако од нас учини мало, заједно можемо учинити много у решавању овог проблема! Запевајмо и нашу химну, химну ЧУВАРА РАВНИЦЕ: 23

Заједно смо се договорили да напишемо ПРОГЛАС ЧУВАРА РАВНИЦЕ који треба свако да зна, кога треба сви да се придржавамо. Зато сви ви као ЧУВАРИ РАВНИЦЕ морате свима причати о овом нашем прогласу или га дати да га прочитају... А он изгледа овако: Будимо пријатељи природи, јер све што јој је човек вернији и ближи природи, биће здравији. Дружење и пријатељство са природом оплемењује сваког човека. Човек треба да следи природу а не обрнуто. Природа може без човека, али човек не може без природе. Не заборавимо да једино човек који није непријатељ природе може престати да буде непријатељ другом човеку. Живот природе треба пажљиво посматрати, ослушнути његов дах... Са природом треба сарађивати, пружити јој пријатељску руку и помоћи јој у њеном чудесном стварању. Немамо право да се према Земљи односимо као да она постоји само ради човека. И друга жива бића полажу права на њу., Само оно што је природно има снагу да дуго траје. Еколошко звоно за узбуну поодавно звони, само га ваља чути. Треба се вратити природи јер је она извор здравља и живота. Зато треба спасити бар нешто од првобитне непромењене природе док још не буде прекасно. Будућност човечанства не зависи од насељавања других планета, већ мудрог газдовања на овој нашој. Све што радимо против природе радимо против себе јер смо саставни део природе и то несавршен и завистан део невидљиве целине, као што је врх крошње дрвета завистан о свему што се догађа између врха и корена. Еколошки проблеми не тичу нас се само у нашим односима са природом, већ и у нашим односима са нама самима. Трудимо се сви да храна не буде отров, да рибе не беже од воде, да птице не беже од ваздуха, јер куда би тада ми? За време док прочитате ову реченицу у свету се уништи више од три хектара шуме. Пре 35 година шуме су покривале четвртину Земље, две хиљадите године биле су сведене на шестину а две хиљаде двадесете шуме ће покривати само седмину Земље. За уништавање плодног тла потребно је само неколико месеци, а да би оно постало плодно потребно је пет стотина година. 25

ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ПРИРОДИ Свако од нас мора да, поштујући наш проглас, пази и придржава се ПРАВИЛА ПОНАШАЊА У ПРИРОДИ као и да друге упозорава на правила. А ПРАВИЛА ПОНАШАЊА гласе: - Ако пожелиш да посетиш оближњи парк, планину, реку или кренеш у удаљену нетакнуту природу све што си са собом понео и врати, укључујући и отпатке наравно. - Многи отпаци су смртоносна и мучна замка за велика и мала бића и трајно трују природу. Нико не жели да умре у мукама! - Никад не одбацујте батерије у природи јер су изузетно отровне, садрже живу и друге отрове! - Увек покупите своје отпатке и отпад понесите назад са собом! - Никада не палите отворену ватру јер једна варница и ветар те могу заробити у пламеном обручу. Не мислите да сте бржи од ватре јер ни животиње које су брже од вас то нису..., а пре тога би се можда угушили од дима! У пожару у природи гину најбрже животиње и професионални ватрогасци. - Кампујте само на за то предвиђеним местима како не би нарушавали станишта биљака и животиња.

- Не користите детерџенте за прање у природи, јер су веома отровни! Натпис на њима да је биоразградиво не значи и да је здраво. Једна кап детерџента убија сав живи водени свет у стотинак литара воде. - Избегавајте гажење траве тако што ћете користити постојеће путељке да не би нарушавали станишта многих биљака и животиња. На ливадама расту ретке и угрожене биљке. - Не берите цвеће које вам се допадне, јер неко је толико ретко да изумире... Оставите биљке и животиње да им се и други диве! Сликајте их и на тај начин приуштите и својим пријатељима њихову лепоту. - Немојте да једете биљке које непознајете! - Не дирајте и не храните животиње из много разлога. Прилажење њима, младунцима или леглу оне схватају као напад и можете да страдате. - Не задиркујте животиње колико год мислите да сте јачи од њих. Најчешће нису саме, а неке ма колико год да су мале имају јаке и опасне отрове. - Ако се осетите угроженим дајте животињу шансу да побегне - Немојте да узимате животиње из природе као кућне љубимце јер то они нису. Можете да будете нападнути или заражен. Те врсте траже посебну разноврсну храну и друге услове а немогуће ја набављати такву храну редовно и обезбедити такве услове. 28

Птице једу на стотине различитих врста инсеката, прелазе стoотине километара дневно... У заробљеништву врсте из дивљине обољевају и живе кратко. Боље усвојте напуштеног пса или мачку! - Не гурајте руке у пукотине у стењу, дрвећу, рупе у земљи, не подижи камње и пањеве. Можда нећете наићи на опасну животињу али ћете пре уништити станиште бројних врста. - При кретању користите штап којим терате све испред себе а свака животиња, чак и змија отровница, ће побећи ако јој дате шансу. - Никада не трчите кроз природу, јер су неки предивно равни терени пуни јама и рупа великих дубина. Чувајте се блата, обала река, и наводно исушених корита, јер сува покорица не значи да се испод ње не крије 3 метра живог блата. Не скачите са чамца у воду или блатао, макар блато изгледало суво. Чувајте се сваке повреде, чак и оне најмање. - Уживајте у природи али поштујте начин живота, рад и обичаје локалног становништва. Запамтите, они живе од земље коју ми користимо за рекреацију. И наравно, отворите чула, опустите се и дишите полако и дубоко! Природа је лековита!

ЧУВАЈМО ПРИРОДУ – ОНА НАМ ДАРУЈЕ ЖИВОТ!

Пуно вас воле Бачки Бели Зец, Банатска Дивља Гуска, Сремска Дивња Свиња, Ковиљска Лукава Лисица, Дунавски Бркати Сом, Бачкопаланачка Краката Рода, Дабар Даба, Госпођа Гица из Лаћарка и остали ЧУВАРИ РАВНИЦЕ, а то смо сви ми заједно!

НИЈЕ КРАЈ – ОЧУВАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ТЕК ПОЧИЊЕ 30

ПОДСЕТНИК НА ВАЖНЕ ДАТУМЕ ЧУВАРА РАВНИЦЕ 26. јануар – Светски дан образовања о заштити животне средине 02. фебруар – Светски дан мочварних подручја 14. фебруар - Светски дан очувања енергије 18. фебруар – Међународни дан билошке контроле

21. март - Светски дан шумарства 22. март - Светски дан воде 23. март - Светски дан метеорологије 17. април - Светски дан здравља 22. април - Дан планете 24. април - Светски дан заштите животиња од експеримената 26. април - Дан Чернобилске катастрофе 31

09. мај - Међународни дан птица 15. мај – Интернационални дан климе 22. мај - Светски дан заштите биодиверзитета 24. мај – Европски дан паркова 31. мај - Светски дан борбе против пушења 05. јун - Светски дан заштите животне средине 08. јун - Светски дан океана 17. јун - Светски дан борбе против поплава и исушивања

18. јун - Светски дан Сунца 29. јун - Дан Дунава 11. јул - Светски дан популације 12. август- Међународни дан младих 16. септембар - Светски дан заштите озонског омотача 22. септембар - Дан без аутомобила 22. септембар - Међународни дан мира ТРЕЋИ ВИКЕНД септембра – Очистимо свет 27. септембар - Дан туризма 28. септембар - Дан зелене куповине ПРВИ ПОНЕДЕЉАК октобра – Светски дан станишта 32

01. do 07. октобар – Светска недеља дивљих животиња 03. октобар – Међународни дан деце 04. октобар - Светски дан заштите животиња 11. октобар - Међународни дан за смањење природних катастрофа 16. октoбар – Дан хране 17. октобар - Међународни дан борбе против сиромаштва 24. октобар - Дан УН

ТРЕЋИ ВИКЕНД октобра – Дан храњења птица 01. новембар - Светски дан вегетаријанства 03. новембар - Светски дан чистог ваздуха 04. новембар - Дан климатских промена 06. новембар - Међународни дан урбаних регија 17. новембар - Дан еколошког покрета 20. новембар - Дан детета 29. новембар - Дан борбе против трговине крзном 05. децембар - Дан волонтера 10. децембар - Дан људских права 11. децембар - Дан планина 33

Саша Јовановић ЧУВАРИ РАВНИЦЕ И ДРУЖИНА БЕЛОГ ЗЕЦА ИЗДАВАЧ Еколошко удружење грађана „Зелено питање“ Булевар ослобођења 11 Нови Сад 021 6 414 083 sasjov@open.telekom.rs ЗА ИЗДАВАЧА Богдан Ђурђев Председник Удружења ИЛУСТРАЦИЈЕ Младен Ољача ШТАМПА „Пипери“ Нови Сад CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 821.163.41-93-32 ЈОВАНОВИЋ, Саша Чувари равннице и дружина белог зеца / Саша Јовановић ; Илустрације Младен Ољача. – Нови Сад : Еколошко удружење Грађана „Зелено питање“, 2011 (Нови Сад : Пипери). – 32 Стр. : илустр. ; 23 cm Тираж: 2.000. ISBN 978-86-913669-2-6 COBISS.SR-ID 265890055