ČASOPIS DIJABETES I MI broj 2

SAVETI STRUČNJAK A, ISHRANA I RECEPTI, NAČIN ŽIVOTA BROJ 2 - NOVEMBAR-DECEMBAR 2010.

A N CE . n i d

49

HRANA KAO LEK

ČAROBNA KUHINJA 14. NOVEMBAR

SVETSKI DAN

DIJABETESA KRALJ KOMEDIJE

DIJABETES & VI

DŽERI LUIS

POBEĐUJE DIJABETES

BROJ 2 - NOVEMBAR-DECEMBAR 2010.

8

SVETSKI DAN DIJABETESA 14.

NOVEMBAR Ovaj datum je izabran jer obeležava rođendan Frederika Bantinga, koji je, zajedno sa Čarlsom Bestom 1921. godine otkrio insulin.

11

ORGANIZACIJA BRIGE O OSOBAMA SA DIJABETESOM U ZAJEČARU U Zaječaru, prema istraživanju populacije od 2009. godine, 7,5% građana ima registrovan dijabetes. U Ambulanti za dijabetes registrovano je oko 3.300 kartona što čini oko 5% populacije.

14

PLAVI KRUG NAD BEOGRADOM PLAVI KRUG je organizacija koja je nastala iz Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda.

16

18

20

DIJABETES I DECA - PLAN BRIGE Deca koja imaju tip 1 dijabetesa mogu sebi pomoći da ostanu zdrava tako što će paziti na sledeće četri stvari: redovno uzimaju insulin, hrane se zdravom hranom i poštuju plan obroka, redovno kontrolišu nivo šećera u krvi (glikemiju), budu aktivni tako što će se igrati i redovno vežbati.

SRBIJA - OBOLEVA JEDNO DETE NA 2.500 – 3.000 DECE Dijabetes melitus (šećerna bolest) je najčešća endokrina bolest detinjstva. ŠKOLSKI IZLETI I DIJABETES Višednevna putovanja i izleti podstiču samopouzdanje, zabavni su i unapređuju samosvest i samostalnost.

Deca/adolescenti sa dijabetesom mogu u potpunosti učestvovati u višednevnim programima.

DIJABETES & VI

21

VEŽBANJE - NAJZDRAVIJA ŽIVOTNA NAVIKA Fizička neaktivnost jedan je od najznačajnijih rizika za bolesti krvnih sudova, kojima su inače posebno sklone osobe sa šećernom bolesti.

22

MRŠAVITE BAŠ KOLIKO TREBA Masne naslage, opušteni mišići, umorna koža...

Večna noćna mora koja se vraća kad god trebate nešto da obučete...

24

KAKO SPREČITI PREJEDANJE Budući da u svetu više od milijarde ljudi pati od prekomerne telesne težine, a bar 300 miliona od njih su debeli, debljina predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema i izazova 21. veka. To je ujedno i vrlo kompleksan poremećaj koji srećemo kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Debljina je bolest koja pogađa sve dobne i socio-ekonomske grupe, a ima ozbiljne socijalne i psihološke dimenzije.

25

ČAROBNA KUHINJA - LAKŠE SA DIJABETESOM Od ovog broja počinjemo objavljivanje recepata iz četiri izdanja kuvara “Čarobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom” kako biste lako i jednostavno pripremali ukusne obroke, prilagođene onima koji imaju dijabetes ali i onima koji žele zdravije da se hrane.

29

SLATKE NAMIRNICE U ISHRANI DIJABETIČARA Svi vole slatko! I osobe koje imaju šećernu bolest imaju potrebe za slatkišima. Mogu ih konzumirati, ali moraju da nauče - KOJE, KADA I KOLIKO!

31 DŽERI LUIS - KRALJ KOMEDIJE POBEĐUJE DIJABETES Džeri Luis je rođen 16. marta 1926. kao Džozef Levič u Nnjuarku, Nju Džersi. Pošto su mu oba roditelja radila u šou biznisu, kao zabavljači, puno su putovali a Luis je veći deo svog detinjstva proveo živeći sa rođacima.

info

DIJABETES KOD DECE I ADOLESCENATA l 70.000 dece godišnje dobije tip 1 dijabetesa l 3 odsto godišnje raste obolevanje od dijabetesa kod dece l naveći broj dece sa dijabetesom je u jugoistočnoj Aziji l tip 1 dijabetesa u porastu je u centralnoj i istočnoj Evropi l 2-3 odsto mladih sa dijabetesom ima tip 2 dijabetesa l Raste broj kasnih komplikacija kod mladih ljudi u zemljama u razvoju

KONZUMIRANJE KOFEINA OTEŽAVA REGULACIJU NIVOA INSULINA Kofein može negativno da utiče na sposobnost organizma da sagori šećer u krvi i time pogorša dijabetes tipa II, ustanovili su američki naučnici Tim stručnjaka iz univerzitetskog medicinskog centra Djuk, u Severnoj Karolini, otkrio je da postoji čvrsta veza između kofeina i povećanog nivoa glukoze i insulina kod pacijenata obolelih od dijabetesa tipa II. Na osnovu rezultata ovog istraživanja stručnjaci savetuju dijabetičarima da smanje ili potpuno eliminišu kofein u ishrani.

'U organizmu zdrave osobe glukoza sagori za oko sat vremena posle jela. Međutim, kod dijabetičara glukoza ne sagoreva tako efikasno', kaže Džejms Lejn, profesor psihijatrije koji je predvodio istraživanje.

'Rezultati našeg istraživanja su pokazali da dijabetičari koji konzumiraju kofein teže regulišu nivo insulina i glukoze u organizmu od dijabetičara koji ne unose kofein', objasnio je Lejn.

Rezultati do kojih su došli američki naučnici pokazali su da kofein kod dijabetičara povećava nivo glukoze za 21 odsto, a nivo insulina za čak 48 odsto. To važi samo kada se kofein uzima posle ili u toku jela. Naime, pokazalo se da kofein ne utiče mnogo na nivo glukoze i insulina kada se uzima na prazan stomak.

Američko udruženje dijabetičara kaže da najmanje 90 odsto od 17 miliona Amerikanaca koji boluju od dijabetesa imaju dijabetes tipa II kod koga organizam ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ćelije 'ignorišu' insulin, bez koga hrana ne može da se pretvori u energiju.

DIJABETES & MI

9

ODSTO AMERIKANACA JE DEPRIMIRANO

Podaci prikupljeni od 235.000 odraslih osoba u SAD pokazuju kako ih 9 odsto pati od kliničke depresije, dok je teška depresija prisutna kod 3 odsto ispitanika.

Stručnjaci iz Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) dodaju kako je reč o rezultatima za razdoblje od 2006. do 2008. godine. Slično istraživanje sprovedeno 2001. i 2002. godine je pokazalo da je depresija prisutna kod 6,6 odsto odraslih.

Ponovno se potvrdilo kako je nezaposlenost jedan od najvećih faktora rizika za depresiju, a slede hronična stanja poput gojaznosti, bolesti srca i poteškoća sa snom.

Uz to, značajan je bio uticaj slabijeg socioekonomskog statusa i ostalih poteškoća sa mentalnim zdravljem.

5

info

HODANJE ODRŽAVA MOZAK I TELO MLADIM Svi znamo da se šetnjom može razgibati telo koje stari, ali najnovije istraživanje pokazuje da se šetnjom održava i "gipkost" mozga "Moždane funkcije slabe sa starenjem", kaže Artur Kramer sa Univerziteta Ilinois koji je sa saradnicima godinu dana pratio 70 osoba u dobu od 60 do 80 godina. Osim njihovih fizičkih sposobnosti, uz pomoć magnetne rezonance pratili su i funkciju mozga.

"Kod osoba koje su redovno šetale poboljšali su se i pamćenje, pažnja i niz drugih kognitivnih procesa", rekao je Kramer.

Ali, ti se rezultati nisu dogodili preko noći učinak je primećen tek posle 12 meseci. Testovi sprovedeni nakon prvih 6 meseci nisu pokazali značajnije poboljšanje.

ČASOPIS DIJABETES I MI Izdavač: Ekološko udruženje ZELENO PITANJE Bulevar oslobođenja 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6414 083 Fax: 021 6414 025 E mail: sasjov@nadlanu.com Predsednik udruženja: Bogdan Đurđev Glavni i odgovorni urednik: Saša Jovanović Stručni konsultatnti: Stela Prgomelja Violeta Orešković Tehničko uređenje: TIME TRAVEL Štampa: COLOR PRINT, Novi Sad Distribucija: DISTRI PRESS, Beograd Fotografija na naslovnoj strani: Violeta Orešković

SOJA MOŽE UBLAŽITI POTEŠKOĆE SA SNOM Istraživanje sprovedeno na ženama koje su prošle menopauzu pokazuje kako sastojci soje slični estrogenu mogu znatno popraviti kvalitet sna, objavio je časopis „Menopause“ Brazilski naučnici sa „Universidade Federal de Sao Paolo“ su učinak jedinjenja izoflavona pratili tokom 4 meseca kod 38 ispitanica koje su patile od nesanice.

Koristeći se polisomnografijom, nizom preciznih testova za merenje kvaliteta sna, istraživači su utvrdili kako je svakodnevno uzimanje 80 miligrama izoflavona povezano sa produženjem sna te povećanjem efikasnosti sna. Na početku studije se 90 odsto ispitanica žalilo na nesanicu, a na kraju samo njih 37 odsto.

PRVI PUT UGRAĐENO TRAJNO VEŠTAČKO SRCE Trajno veštačko srce ugrađeno je petnaestogodišnjem dečaku u rimskoj pedijatrijskoj bolnici Bambino Gesu, što je prvi takav slučaj u svetu Operaciju je izvela kardiohirurška ekipa te bolnice. Najveća je novost što ugrađeno srce nije privremeno rešenje za bolesnika, kakvo se inače primenjuje, već trajno.

Stručnjaci kažu da se privremeno veštačko srce obično ugrađuje bolesnicima koji čekaju na presađivanje tog organa. Ovaj put su se rimski kardiolozi odlučili na ugradnju trajnog veštačkog srca. Detaljne informacije o operaciji objaviće se na skorašnjoj konferenciji za štampu, najavljeno je u Rimu.

6

Deo tekstova je preuzet sa interneta i gde god je bilo naznačeno potpisan je izvor koji je korišćen. Zahvaljujemo se svima koji svojim tekstovima pomažu borbu u prevenciji i lečenju dijabetesa.

Pre svake radikalne izmene režima ishrane, fizičkih aktivnosti ili dugogodišnjih navika, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom, koji će proceniti da li ste Vi sposobni, i u kojoj meri, da takve izmene i sprovedete u delo. U suprotnom, možete ozbiljno narušiti svoje zdravlje.

PODRŽITE NAS! Pretplatom i oglasom podržite rad časopisa za borbu protiv šećerne bolesti.

Informisanost u lečenju dijabetesa je jedna od glavnih karika i zbog toga želimo da najšira populacija što više sazna o dijabetesu.

Pravovremena informisanost će omogućiti rano otkrivanje dijabetesa i time doprineti smanjivanju pojave kasnih komplikacija.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 616.379(05) DIJABETES i mi / glavni i odgovorni urednik Saša Jovanović - 2010, br. 1 - .

- Novi Sad : Ekološko udruženje građana "Zeleno pitanje", 2010-. - Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno.

ISSN 2217-2890 COBISS.SR-ID 255012871

DIJABETES & MI

info

ISHRANA MOŽE SMANJITI RIZIK OBOLEVANJA OD RAKA PLUĆA

DUGOTRAJNE POSLEDICE PREJEDANJA Istraživanje švedskih naučnika sa univerziteta u Linkoepingu je pokazalo kako već i kratak period preteranog unosa hrane može promeniti fiziologiju pojedinca i otežati kontrolu telesne težine Praćenjem 18 ispitanika prosečnog doba od 26 godina naučnici su utvrdili da je veliki unos brze hrane u kombinaciji sa odsutnošću fizičke aktivnosti tokom četiri nedelje dovodio do prosečnog povećanja telesne mase od 6,4 kilograma. Kod tih je ispitanika i dve godine kasnije bilo uočljivo povećanje udela masnog tkiva u organizmu, upozoravaju istraživači u časopisu „Nutrition & Metabolism“. Naučnici napominju kako je 6 meseci posle početka eksperimenta kod učesnika istraživanja zabeleženo privremeno smanjenje telesne mase i kako su se suvišni kilogrami vratili oko 6 meseci posle toga. U kontrolnoj grupi ispitanika sa podjednakim nivoom fizičke aktivnosti, ali bez četvoronedeljnog prejedanja brzom hranom, nije dolazilo do ovakvih varijacija u telesnoj masi. Istraživači na osnovu toga zaključuju kako je ispitanicima u prvoj grupi postalo znatno teže izgubiti suvišne kilograme i održavati normalnu telesnu masu.

Česta konzumacija voća i povrća može kod nekih pušača smanjiti izglede za razvoj raka pluća, pokazuju podaci prikupljeni od 450.000 ispitanika u 10 evropskih zemalja Holandski istraživači koji su sproveli studiju napominju kako znatno jači pozitivan efekt ima prestanak pušenja, piše stručni časopis „Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention“. Ipak, prema njihovim nalazima su pušači sa ishranom koja je obilovala voćem i povrćem imali prosečno 27% manji rizik obolevanja od najčešćeg tipa raka pluća. Neke ranije studije su već pokazale kako je visoki udeo voća i povrća u ishrani povezan sa manjim izgledima za razvoj karcinoma debelog creva, želuca, dojke, usne duplje, grla i jednjaka. Istraživači napominju kako ovakva ishrana smanjuje rizik za gojaznost, poznati faktor rizika za rak.

MAGNEZIJUM SMANJUJE RIZIK ZA DIJABETES Studija sprovedena u SAD na „University of North Carolina“ sugeriše kako unos dovoljnih količina magnezijuma može prepoloviti izglede za razvoj dijabetesa tipa 2 Naučnici u časopisu „Diabetes Care“ pišu kako ovi nalazi pojašnjavaju dobro poznati pozitivan učinak konzumacije proizvoda od integralnog zrna, inače bogatog izvora magnezijuma. Po njihovom mišljenju, ovakav uticaj magnezijuma je posledica njegovog uticaja na funkcionisanje nekoliko enzima ključnih za prerađivanje glukoze u organizmu. Novi podaci su prikupljeni od 4.497 ispitanika koji su na početku 20-godišnjeg istraživanja bili u dobu između 18 i 30 godina i nisu imali dijabetes.

Utvrđeno je kako osobe koje unose prosečno 200 miligrama magnezijuma na svakih 1.000 konzumiranih kalorija imaju prosečno 47% manje izglede za razvoj dijabetesa tipa 2 tokom posmatranih 20 godina.

DIJABETES & MI

7

EDUKACIJA I

PREVENCIJA Svetski dan dijabetesa se svake godine 14. novembra obeležava pod okriljem Ujedinjenih nacija. Ovaj datum je izabran jer obeležava rođendan Frederika Bantinga, koji je, zajedno sa Čarlsom Bestom 1921. godine otkrio insulin 8

Međunarodni simbol Svetskog dana dijabetesa je plavi krug i predstavlja jedinstvo svetske javnosti u borbi protiv pandemije dijabetesa.

DIJABETES & MI

svetski dan dijabetesa

Svetski dan dijabetesa je osmišljen od strane Internacionalne dijabetološke federacije (IDF) i Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1991. godine, kako bi se podigla svest o brzom razvoju ovog oboljenja širom sveta.

IDF vodi kampanju Svetskog dana dijabetesa na globalnom nivou – osmišljava glavne teme kampanje, održava internet portal, priprema materijale, postere i pomaže zemljama članicama da osnovne poruke kampanje prenesu na odgovarajući način u svojim sredinama. Dijabetološki savez Srbije je članica IDF-a od 2003. godine i redovno sprovodi planirane aktivnosti za taj dan.

DIJABETES & MI

9

svetski dan dijabetesa Glavna tema kampanje za period 2009-2013. je „Edukacija i prevencija“. Tema 2007. i 2008. godine je bila „Dijabetes kod dece i adolescenata“. Prethodne teme su bile „Dijabetes i gojaznost“ (2004), „Dijabetes i nega stopala“ (2005) i „Dijabetes u vulnerabilnoj populaciji“ (2006).

Kroz kampanju „Ujedinjeni za dijabetes“, IDF je uspeo, zajedno sa svojim zemljama članicama, da izdejstvuje donošenje Rezolucije o dijabetesu Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 20. decembra 2006. godine. Generalna skupština UN je tom prilikom uvrstila Svetski dan dijabetesa u dan Ujedinjenih nacija, koji se pod okriljem UN obeležava od 2007. godine.

Svetski dan dijabetesa okuplja milione ljudi širom sveta u preko 160 zemalja, uključujući decu i odrasle sa dijabetesom, lekare, političare i medije.

Organizuju se brojni lokalni i nacionalni događaji od strane asocijacija osoba sa dijabetesom, strukovnih udruženja, donosioca odluka u zdravstvu i individualaca koji su usko vezani za dijabetes.

U noći između 14. i 15. novembra širom sveta se plavim reflektorima osvetljavaju različite znamenitosti, simbolišući plavu boju Ujedinjenih nacija.

U gradovima širom sveta organizuju se mnoge manifestacije, trke, paljenje plavih sveća, različite školske aktivnosti, pravljenje plavog kruga telima ili kišobranima, preventivni pregledi u cilju sprečavanja dijabetesa i njegovih komplikacija i mnogi drugi. Šećerna bolest je postala pandemija globalnih razmera i pretpostavlja se da će do 2030. godine od ovog oboljenja patiti preko 438 miliona ljudi. U Srbiji postoji preko pola miliona osoba sa dijabetesom, a trenutno ih je u svetu 285 miliona.

I u našoj zemlji će se, kao i svake godine, različitim programima i osvetljavanjem monumentalnih građevina plavim reflektorima obeležiti Svetski dan dijabetesa 2010.

Stela Prgomelja Dijabetološki savez Srbije 10

DIJABETES & MI

zaječar

ORGANIZACIJA BRIGE O OSOBAMA SA DIJABETESOM Dijabetes je hronična multisistemska bolest koja zahteva godišnju specijalističku evaluaciju koja je detaljna, efikasna i korisna za osobu sa dijabetesom. Cilj godišnjeg pregleda treba da bude celokupno sagledavanje osobe sa dijabetesom jer dijabetes može da ošteti gotovo sve sisteme u organizmu. Godišnji pregled treba da bude pod kontrolom doktora edukovanog za lečenje dijabetesa U Zaječaru, prema istraživanju populacije od 2009. godine, 7,5% građana ima registrovan dijabetes. U Ambulanti za dijabetes registrovano je oko 3.300 kartona što čini oko 5% populacije. Briga o dijabetesu obuhvata više paralelnih pristupa: l Dobru regulaciju glikemije, što podrazumeva celodnevnu i svakodnevnu glikemiju što je moguće sličnijoj onoj u zdravih osoba. l Izbegavanje i odlaganje mikrovaskularnih komplikacija koje su karakteristika loše regulacije dijabetesa Izbegavanje makrovaskularnih komplikacija (infarkta, šloga i periferne ishemije), gde je dijabetes jedan od faktora rizika. l Kontrola ostalih faktora rizika za nastanak makrovaskularnih komplikacija (hipertenzije, hiperholesteroloemije, gojaznosti, posebno abdominalne gojaznosti). l Edukacija osoba sa dijabetesom zdravom stilu života. l Promocija zdravog stila života među građanima . l Sistematski pristup ranom otkrivanju

DIJABETES & MI

dijabetesa i otkrivanju osoba koje su u riziku za dijabetes.

se ambulantno ne može postići dobra glikoregulacija.

U brigu o osobama sa dijabetesom u Zaječaru uključeni su: l Lekari opšte medicine koji kao odabrani doktori prepisuju terapiju osobama sa dijabetesom i upućuju ih na godišnje i kontrolne preglede i pomažu osobama sa dijabetesom da reše osnovne dileme kod korekcije terapije. l Ambulanta za dijabetes koja je u sklopu polikliničkog dela interne medicine i u kojoj rade dvojica internista, pedijatar, dijetetičar i dve medicinske sestre u kojoj se rade prvi, godišnji i po potrebi kontrolni pregledi osoba sa dijabetesom. Svakoj osobi otvara se elektronski karton u sDiabNet bazi podataka i papirni karton. l Oftalmološka ambulanta kojoj se upućuju, jednom godišnje, sve osobe sa dijabetesom a po potrebi i češće i čiji je zadatak da se osobe sa dijabetesom na vreme upute na LFC. l Kapaciteti Bolnice u Zaječaru u kojoj se primaju osobe sa dijabetesom, kako zbog lečenja kasnih i akutnih komplikacija, tako i zbog titriranja doze insulina ako

Standardni dijabetološki pregled u Zaječaru Ovaj pregled radi se u Ambulanti za dijabetes i definiše se kao godišnji pregled ali ne mora biti plod samo jednog susreta osobe sa dijabetesom i zdravstvene službe. U principu, osoba sa dijabetesom ima 2 kontrolna pregled tokom godine i oni se dopunjuju. Ako se terapija menja ili nova uvodi, kontrolni pregledi zakazuju se za mesec dana pa za 3 meseca uz savet osobi sa dijabetesom da telefonom javlja glikemijske profile prema potrebi (obično jednom nedeljno do uspostavljanja ciljne glikoregulacije).

Godišnji pregled osobe sa dijabetesom plod je timskog rada u Ambulanti i pojedine delove pregleda rade edukovane medicinske sestre.

Osnovni podaci o osobi sa dijabetesom Osnovni podaci o osobi sa dijabetesom uzimaju se prilikom prvog pregleda i otvaranja kartona ali se dopunjuju ili

11

zaječar koriguju prilikom svakog godišnjeg pregleda. Svakoj osobi, u elektronski karton, upisuju se sve značajne dijagnoze i ako nemaju veze sa dijabetesom (maligne bolesti i druge hronične bolesti, podaci o većim operacijama) i one se pojavljuju u svakom izveštaju koji osoba sa dijabetesom dobije.

Svakoj osobi procenjuje se tip dijabetesa prema kliničkom toku, dužina trajanja dijabetesa, aktuelna terapija, pušački status i eventualna konzumacija alkohola, postojanje drugih oboljenja i stanja.

Posebno se notira postojanje infarkta ili revaskularizacije miokarda, šloga i postojanje amputacija.

Antropometrijske mere Meri se visina, težina, obim struka i kukova i izračunava BMI. Antropometrijske mere radi medicinska sestra odmah po prijemu bolesnika i ovaj pregled radi se prilikom svakog kontakta osobe sa dijabetesom sa Ambulantom za dijabetes. BMI izračunava se kompjuterski. Osoba sa dijabetesom, na svakom izveštaju, posebno godišnjem ima sve antropometrijske podatke.

Krvni pritisak Krvni pritisak meri medicinska sestra jednom godišnje, po potrebi češće a rezultat lekar tumači, analizira antihipertenzivnu terapiju i prema potrebi daje savet o uvođenju ili korekciji terapije.

U principu, terapija koju je odredio kardiolog ili internista ali i lekar opšte medicine ne koriguje se ali se uvek naglasi da treba razmotriti uvođenje ACE inhibiotra ili ARB ako nisu u terapiji.

Laboratorijska obrada Svakoj osobi određuje se glikemija pre i posle doručka a osobama koje se leče insulinom i glikemijski profili. Određuje se kreatinin, ukupni holesterol, HDL, LDL, trigliceridi, transaminaze i opšti pregled mokraće sa određivanjem proteina.

Glikolizirani hemoglobin određuje se prema mogućnostima a uz cilj da se svakoj osobi određuje bar jednom godišnje.

Postojanje godišnje laboratorijske obrade kontrolišu i lekar i sestra koja priprema osobu sa dijabetesom za pregled.

posle doručka ili glikemijskim profilima i nivou glikoliziranog hemoglobina, terapija se prilagođava potrebi osobe sa dijabetesom. Tokom ovog procesa, daju se kraći edukativni saveti (o zdravom stilu života, hipoglikemijama, doziranju insulina i prilagođavanju doza i sl.).

Stopala Saveti o ishrani i zdravom stilu života U ambulanti za dijabetes deo tima je dijetetičar koji osobama sa dijabetesom prilikom započinjanja lečenja a i kasnije u određenim intervalima daje smernice o zdravoj ishrani i zdravim stilovima života.

Nekoliko puta godišnje, za građanstvo, drže se predavanja o ovim temama a socijalana sredina stimuliše šetnju kao način očuvanja zdravlja dobrim održavanjem šetačkih staza. Značaj optimalne i zdrave ishrane, naglašava i lekar prilikom svakog pregleda i daje informaniju osobi sa dijabetesom o kretanju njene telesne težine tokom lečenja.

Indeks telesne mase Svaka osoba sa dijabetesom na izveštaju dobije određen BMI pri svakom pregledu, i osobe koje su gojazne dobijaju savet o mogućnostima redukcije telesne težine.

Prlikom svakog pregleda ukazuje se na pravac promene telesne težine a terapija prilagođava tome.

Optimizacija glikoregulacije Posle uzimanja podataka o postojanju osmotskih tegoba i hipoglikemijskih epizoda a prema glikemijama pre i

12

sa pregledom očnog dna i nalazi notiraju u bazi podataka. Osobe koje imaju promene koje su posledice dijabetesa zakazuju se za kontrolne pregled i znatno česće kako bi se u pravom trenutku uputile na LFC.

Oči Svakoj osobi sa dijabetesom jednom godišnje savetuje se oftalmološki pregled

Svakoj osobi sa dijabetesom jednom godišnje pregledaju se stopala. Sestra edukator pregleda integritet kože, notira postojanje promena koje bi mogle voditi ka dijabetesom stopalu, pregleda obuću i da osnovne savete o prevenciji. Osobe koje imaju promene upucuju se hirurgu a ako se notira dijabetesno stopalo, intenzivira se insulinska terapija.

Krvni pritisak Svakoj osobi sa dijabetesom meri se krvni pritisak jednom godišnje, notira se postojanje hipertenzije i daju saveti o terapiji. Ako se osoba već leči kod kardiologa ili interniste zbog hipertenzije, terapija se ne koriguje a ako je novootkrivna ili neregulisana hipertenzija daje se terapija, stim što je prvi lek izbora ACE inhibitor ili ARB a dalje daju ostali antihipertenzivi prema potrebi.

Bubrežna funkcija Svakoj osobi, jednom godišnje određuje se kreatinin i ako je povišen i klirens kreatinina. Ako se prilikom opšteg pregleda mokraće nađe proteinurija daje se savet o redukciji proteina u ishrani. Nažalost,

DIJABETES & MI

tome kako se osoba sa dijabetesom toga pridržava. Prilikom pregleda stopala i obuće daju se saveti o prevenciji dijabetesnog stopala i komentarišu eventulane promene ili greške koje su uočene. l Prilikom dijagnoze a kasnije po potrebi, osoba sa dijabetesom razgovara sa dijetetičarom i dobija individualne savete o ishrani. l Dok se overava izveštaj sestra koja je primila osobu sa dijabetesom, obično postavlja pitanje, šta vam je doktor rekao i procenjuje da li je osoba razumela savete.

Ako nije, ceo postupak se ponavlja.

Praćenje pacijenata.

Svim osobama sa dijabetesom

mikroalbuminurija još uvek nije rutinska analiza. Osobe sa sniženim klirensom kreatinina upućuju se nefrologu kako bi se na vreme uključile u program hemodijalize.

Lipidni profil Svakoj osobi sa dijabetesom, jednom godišnje radi se lipidni profil i ako su ukupni holesterol i LDL povišeni uvodi se statin u terapiju. Statin se daje i svim osobam sa makrovaskularnim komplikacijama bez obzira imaju li povišene lipide. Terpija povišenih triglicerida sprovodi se samo ako postoji opasnost od pankreatitisa.

Rano otkrivnje dijabetesne neuropatije Svakoj osobi sa dijabetesom uzme se anamneza o tegobama koje bi ličile na polineurpatske (bolovi u listovima tokom noći, trnjenje stopala i druge neobične senzacije). Nažalost, još uvek se ne radi skrining monofilamentom. Sve osobe koje imaju intenzivne tegobe upućuju se neurologu. U lečenju i preveciji polineuropatije savetuje se alfalipoična kiselina. Postoji mogućnost infuzione terapije ovog leka ako se osoba za to odluči. Osobama sa intenzivnim tegobama daje se terapija bola antidepresivima i antiepilepticima.

Edukacija osoba sa dijabetesom l Edukativni proces započinje sestra koja prva stupa u kontakt sa osobom

DIJABETES & MI

sa dijabetesom tokom prijave bolesnika za pregled. Tokom traženja papirnog kartona, sestra uzima podatke o tome kako se osoba osećala između dva pregleda i da li je imala neke probleme i dileme što se tiče terapije i stila života.

Svaki pozitivan nalaz referiše sestri koja priprema osobu sa dijabetesom za pregled i ona nastavlja da razrađuje postojeći problem pa ako ga ne razreši referiše o njemu doktroru. l Tokom pregleda lekar koristi priliku da započne razgovor na neku od ekukativnih tema kao što su to, zdrava ishrana, značaj redovne fizičke aktivnosti, problemi koje metformin može izazvati i kako reagovati, hipoglkemija, mogućnosti prilagođavanja doze insulina i slično. l Sestra koja je pripremala osobu za pregled, ako je potrebno obučava osobu nekoj od specifičnih veština kao što je to davanje insulina, korišćenje sredstava za davanje insulina, glukomera i slično. l Edukativni proces nastavlja sestra koja priprema osobu za lekarski pregled i tokom antropometrijskih merena naglašava značaj zdrave ishrane i redovne fizičke aktivnosti i započinje razvor o

koje se jave Ambulanti zakazuje se kontrolni pregled, obično za 6 meseci.

Osobama kojima se menja terapija ili je glikoregulacija nestabilna, zakazuju se i česće kontrole ili se naručuje kontrola telefonom sa profilom glikemije. Postoji mogućnost hospitalizacije radi korekcije doze u svakom trenutku.

Osobe koje se ne jave na kontrolni pregled posle godinu dana dozivaju se telefonom a osobama koje i tada ne odgovore, šalje se patronaža.

Osobe kojima se dijabetes notira u bolnici tokom lečnja mikrovaskulranih ili makrovaskularnih komplikacija a ne jave se Ambulanti za dijabetes, takođe se šalje patronaža.

Rezultati ovakvog pristupa Prema podacima iz elektronske baze podataka oko 60% registovanih osoba sa dijabetesom, tokom 2009. godine imalo je godišnji kontrolni pregled a od toga oko 85% kompletan pregled. Ostalih 15% su nepokretne osobe o kojima savet traži porodica. Od osoba sa kompletnim godišnjim pregledom, 90% osoba ima pregledana stopala, 93% osoba ima izmeren krvni pritisak, 65% osoba uradi lipidogram jednom godišnje a 60% osoba ima notiran oftalmološki godišnji pregled.

Prim dr mr sc. Miodrag Đorđević www.diabetes.rs

KONTAKTIRAJTE NAS: direktno (prostorije Dispanzera za dijabetes, Zdravstvenog centra u Zaječaru, Rasadnička bb, 19000 Zaječar telefonom: 019 428 554, radnim danom od 8-14 sati elektronskom postom diabetesza@ptt.rs ili na adresu: Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar (Zdravstveni centar Zaječar) 19000 Zaječar, Rasadnička bb

13

udruženje

PLAVI KRUG NAD

BEOGRADOM PLAVI KRUG je organizacija koja je nastala iz Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda. Suočavajući se sa problemom pojave sve većeg broja osoba obolelih od dijabetesa osnovan je 22. 03. 2010. PLAVI KRUG, Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda Udruženje je nevladina i neprofitabilna organizacija, koja se bavi prevencijom, edukacijom i poboljšanjem kvaliteta života osoba obolelih od dijabetes mellitus-a, njihovih porodica i prijatelja.

Upravu čine novi, mladi i poletni ljudi

14

koji uz pregršt svežih ideja, naoružani osmehom žele da skrenu pažnju javnosti na probleme sa kojima se susreću osobe obolele od dijabetesa.

Osnovni cilj udruženja je poboljšanje položaja i kvaliteta života osoba obolelih

od dijabetesa, njihovih porodica, prijatelja i svih onih na koje ova bolest utiče. Nizom akcija i delatnosti pokušava da podigne nivo zdravstvene kulture, prenese različita iskustva koja se tiču pravilnog lečenja

DIJABETES & MI

Ukoliko ste osoba koja boluje od dijabetesa, u svom okruženju imate osobe koje boluju od ove bolesti ili jednostavno želite da se priključite našem udruženju kontaktirajte nas, biće nam drago da postanete naš član. Podelite sa nama vaše ideje ili probleme, a mi ćemo pokušati da ih rešimo na najbolji mogući način.

Kontaktirajte nas preko sajta – www.plavikrug.org ili putem telefona 061.3238.124, postanite deo našeg udruženja i pomozite nam da život sa dijabetesom učinimo lepšim i boljim. ove bolesti i pomogne ljudima da shvate šta je zapravo dijabetes i kako se sa njim živi. Neki od načina kojima pokušava ovo da ostvari su upoznavanje javnosti sa značajem sprečavanja pojave ovog

DIJABETES & MI

oboljenja, organizovanje radionica, organizovanje kampova, tribina i seminara za obolele od dijabetesa i zainteresovane za ovo stanje, pomaganje obolelima da ostvare svoja prava u zdravstvu .

Takođe, PLAVI KRUG ima za cilj da podstakne prehrambenu industriju da se bavi proizvodnjom životnih namirnica pogodnih za ishranu obolelih od šećerne bolesti i svima onima koji vode računa o svojoj ishrani i zdravlju, kao i da pokrene inicijativu za otvaranje odgovarajućih prodavnica i restorana namenjenih obolelima od dijabetesa.

PLAVI KRUG je već uspeo da realizuje niz akcija na kojima je proveravao nivo šećera u krvi. Merili su krvni pritisak, kao i holesterol i trigliceride. Neke od najvažnijih akcija koje su radili bile su na „Prolećnom festivalu zdravlja“ u aprilu i „Sajmu zdravlja“ u maju ove godine.

U saradnji sa Crvenim Krstom Novi Beograd organizovale su se akcije ispred TC Ušće, u Studentskom gradu, a sa Institutom za transfuziju krvi pojavili su se i na „Sajmu hrane i pića“ početkom juna ove godine. Članovi Udruženja su proveravali glikemije na seminaru „Snaga pacijenata“ u Madlenijanumu, kao i na „Sajmu nevladinih organizacija“ na trgu Nikole Pašića.

Primećena je velika posećenost i interesovanje građana na svim manifestacijama na kojima je PLAVI KRUG učestvovao. Veliki procenat građana nije ni svestan posledica koje može da prouzrokuje dijabetes . Na sprovedenim akcijama proveren je veliki broj ljudi i otkriveno je 27 osoba sa dijabetesom tipa 2. Veliko interesovanje mlađe i starije populacije ukazuje da je ovako nešto, posle ukidanja savetovališta za diabetes Beogradu, zaista bilo potrebno. PLAVI KRUG nastavlja sa svojim akcijama i uveliko se sprema za 14. novembar, Dan dijabetesa.

Na sajtu www.worlddiabetesday.org Beograd je naveden među svetskim metropolama koje su u okviru UN kampanje podržale ovaj događaj, a slike našeg grada su obišle svet.

I ove godine uz pomoć PLAVOG KRUGA Beograd će 14. novembar obeležiti kao ostatak sveta. Očekuje da će preko 1.000 znamenitosti širom sveta biti osvetljeno plavom bojom, u cilju obeležavanja Svetskog dana dijabetesa i širenja svesti o oboljenju koje dobija pandemijske razmere. Beograd se ravnopravno priključio svetskoj kampanji

Do 2006 godine nije postojao globalni simbol dijabetesa.

PLAVI KRUG predstavlja univerzalni simbol dijabetesa.

Namena ovog simbola je da pruži dijabetesu jednostavan identitet.

Plave ivice kruga označavaju boju neba i zastave Ujedinjenih Nacija. Ujedinjene Nacije su same po sebi simbol ujedinjenja među ljudima različitih nacija i jedina je organizacija koja može privući pažnju svih vlada da je krajnje vreme za borbu protiv dijabetesa i za preokret globalnih trendova koji će zaustaviti ekonomski razvoj i uzrokovati tako mnogo patnje i prerane smrti.

Krug se često susreće u prirodi i kao takav je bio korišćen još od nastanka ljudske vrste.

Prepoznatljivost je sasvim sigurna. U različitim kulturama krug simbolizuje život i zdravlje.

Najznačajnije za kampanju borbe protiv dijabetesa , krug simbolizuje jedinstvo. Zato ujedinjena, kombinovana, snaga je ključni element koji čini ovu kampanju toliko posebnom.

Svetska zajednica za borbu protiv dijabetesa se složila u podršci Rezolucije o dijabetesu Ujedinjenih Nacija i treba da ostane ujedinjena da bi učinila značaj. i znamenitostima kao što su Empire State Building, Tokio Tower, London's Eye, Niagara Falls (kanadska strana), zgrada Opere u Sidneju... U našem gradu će biti uplavljeno više znamenitosti, „Pobednik“ na Ušću, novi železnički most, gejzir na Adi, toranj na Avali, hotel Moskva...

Udruženje sarađuje i sa drugim udruženjima za borbu protiv šećerne bolesti u okviru Dijabetološkog saveza Srbije, koja je članica IDF-a (International Diabetes Federation), Asocijacijom za proučavanje dijabetesa Srbije, Nacionalnim programom za dijabetes, kao i sa međunarodnim organizacijama koje se bave sličnim problemima.

PLAVI KRUG ima za cilj: podršku svim postojećim naporima za širenje svesti o dijabetesu, inspirisanje novih aktivnosti, skretanje pažnje širokog javnog mnjenja na dijabetes, zaštitni znak dijabetesa, pružanje razloga za podršku borbi protiv dijabetesa.

15

dijabetes i deca

PLAN BRIGE

Deca koja imaju tip 1 dijabetesa mogu sebi pomoći da ostanu zdrava tako što će paziti na sledeće četri stvari: redovno uzimaju insulin, hrane se zdravom hranom i poštuju plan obroka, redovno kontrolišu nivo šećera u krvi (glikemiju), budu aktivni tako što će se igrati i redovno vežbati Sprovoditi sve četri stvari odjednom može biti zbunjujuće jer je potrebno dosta stvari pamtiti. I kao što uvek kad nešto što nam se učini komplikovanim radimo, tako ćemo postupiti i u ovom slučaju.

Napravićemo plan u kome ćemo sve zapisati. Svaka osoba sa dijabetesom i kako odrasla tako i dete treba da imaju sopstveni plan brige o dijabetesu.

Ovaj plan pomoći će deci i roditeljima da rade ono što će pomoći da deca ostanu zdrava, aktivni i da se dobro osećate.

Deca, roditelji i zdravstveni tim zajednički treba da naprave plan brige o dijabetesu.

Praćenje tog plana daje vam informaciju kako da budete zdravi i izbegnete kasnije zdravstvene probleme.

Injekcije insulina Uzimanje injekcija insulina važan je način da osobe sa tipom 1 dijabetesa kontrolišu

16

količinu šećera u krvi. Organizam glukozu dobija iz hrane koju jedemo. Glukoza se krvlju prenosi do svake ćelije u telu. Kao što su baterije potrebne CD vokmenu, tako i glukoza daje telu energiju da funkcioniše.

Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti hormon koji se zove insulin. Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije tako da ona ostaje u krvi i njen nivo raste. Kada neko ima povišen šećer u krvi može se jako bolesno osećati.

Insulin je jedini lek koji može vratiti nivo šećera u krvi u normalne vrednosti kod osoba sa tipom 1 dijabetesa.

Kod osoba koje nemaju dijabetes, pankreas proizvodi i u krv ispušta količinu insulina koja je potrebna da bi nivo šećera u krvi bio onakav kakav treba da bude. Ali osobe koje imaju tip 1 dijabetesa ne mogu proizvesti sopstveni

insulin i potrebno im je da insulin dobiju injekcijom. Osoba koja ima dijabetes, takođe, mora znati koliko insulina treba da uzme i kada da ga uzme u zavisnosti od toga šta jede i šta radi. Gde ćete naći odgovore na ta pitanja? Naravno, u sopstvenom planu za brigu o dijabetesu.

Zdrava ishrana Kao deo svog plana za brigu o dijabetesu, deca koja imaju dijabetes treba Da jedu raznovrsnu hranu kao i sva druga deca koja žele da budu zdrava.

Ali kad deca sa dijabetesom pojedu više neke određene hrane moraju joj prilagoditi dozu insulina. Ugljeni hidrati, kao što je to hleb ili testenine više će povećati nivo glikemije u krvi.

Neka deca mogu koristiti plan ishrane osobe sa dijabetesom. Ovaj plan

DIJABETES & MI

omogućava da obroke, doručak, ručak, večeru i užine rasporedite pravilno i tako poboljšate regulaciju svog dijabetesa.

Ovaj plan vas, takođe, podseća na grupe namirnica koje treba da uključite u vaš obrok i određuje količinu hrane koju treba da pojedete.

I po ovom planu dozvoljeno je povremeno pojesti neku brzu hranu i poneki slatkiš ali ovu hranu treba izbegavati ako imate tip 1 dijabetesa.

Svako ko se zdravo hrani treba da izbegava ovu hranu jer ako se često jede može dovesti do gojaznosti a kasnije i do mnogih zdravstvenih problema kao što su to, na primer, bolesti srca. Osobe koje imaju dijabetes već su u riziku od ovih problema.

Merenje glikemije Merenje šećera u krvi (glikemije) jedini je način da proverite kako su usklađeni doza insulina koju ste dali i hrana koju ste pojeli. Većina dece sa dijabetesom kontrolišu svoju glikemiju glukometrima i to obično tri do četri puta na dan.

Neka deca glikemiju određuju i češće od toga. Ovi aparatići rade tako što im je potreban jako mali uzorak krvi. Kada određujete glikemiju morate dobiti kap krvi ubodom u vrh prsta.

Održavanje glikemije u normalnim vrednostima dovešće do toga da se dobro i zdravo osećate. Takođe, manje je verovatno da u kasnijem životu imate probleme zbog dijabetesa. Vaš zdravstveni tim reći će vama i vašim roditeljima koji nivo glikemije treba da postignete i koliko često da je kontrolišete.

STROGO VASPITANJE DO PET PUTA POVEĆAVA GOJAZNOST KOD DECE Počisti tanjir ili ćeš dobiti svoje, takav pristup vaspitanju može imati neželjenu posledicu - gojaznost kod dece Istraživanje sprovedeno na univerzitetu u Bostonu pokazalo je kako deca strogih rodtelja pet puta češće pate od gojaznosti od dece čiji su se roditelji prema njima odnosili fleksibilnije i sa poštovanjem, ali istovremeno postavljali jasna pravila. Deca preterano popustljivih roditelja debljala su se dvostruko češće. Najboljim vaspitnim pristupom i u ovom slučaju se pokazao onaj koji kombinuje čvrstoću i fleksibilnost, pa se pravila mogu povremeno prilagoditi situaciji. Na primer, pravilo može glasiti da dete za ručak treba da jede povrće, ali ono može odabrati koje i koliko će ga pojesti.

Biti aktivan Deca sa dijabetesom treba da se igraju kao i sva druga deca. Fizička aktivnost važan je deo plana brige o dijabetesu i može pomoći da se izbegnu problemi u kasnijem životu. Ali nivo glikemije može se menjati tokom fizičke aktivnosti pa deca moraju znati kako da se nose sa tim.

Vas zdravstveni tim može vam dati savete šta da radite pre, u toku i posle fizičkog vežbanja. Reći će vam šta da radite ako se ne osećate dobro tokom vežbanja. Ali sa pravom kombinacijom zdrave ishrane, merenja glikemije, uzimanja insulina aktivnosti moći ćete da budete aktivni i da se super osećate.

Izvor: www.kidshealth.org www.diabetes.rs

DIJABETES & MI

GOJAZNOST KOD DECE Deca kod čijih se majki u trudnoći razvio dijabetes imaju gotovo za trećinu veće izglede za preveliku telesnu težinu i gojaznost, utvrdili su američki naučnici. Njihova je studija pokazala i da tretiranje tzv. gestacijskog dijabetesa dovodi do smanjenja uočenog rizika. Rezultati objavljeni u naučnom časopisu “Diabetes Care” se temelje na praćenju 10.000 majki i njihove dece u razdoblju od 5 do 7 godina. U istraživanju nisu učestvovale žene kod kojih je dijabetes bio prisutan pre trudnoće. Povećanje rizika za višak kilograma kod dece je bilo uočljivo bez obzira na eventualno povećanje telesne težine majke u trudnoći, starosti majke, broj prethodnih trudnoća, etničku pripadnost i porođajnu težinu deteta.

17

Dijabetes melitus (šećerna bolest) je najčešća endokrina bolest detinjstva.

U Srbiji od šećerne bolesti oboljeva jedno dete na 2.500 – 3.000 dece. Osnovna karakteristika dečjeg dijabetesa je nestabilnost, promenljivost, nagle promene nivoa glukoze u krvi iz dana u dan, ali i promena koja se zbiva tokom rasta i razvoja

Deca u 98% slučajeva oboljevaju od nestabilnog, ketozi sklonog, insulin – zavisnog oblika dijabetes melitusa (tip I), koji se najčešće javlja u pubertetu. Insulin zavisni dijabetes melitus (IZDM) je nasledno oboljenje. Odgovoran je izmenjen gen na kratkom kraku šestog hromozoma. Kod genetski sklone dece početak bolesti može biti isprovociran virusnom infekcijom, delovanjem neke hemijske materije, sastojka hrane npr. proteina kravljeg mleka ili stresom. Nakon toga sledi dugotrajna imunološka reakcija koja dovodi do oštećenja beta

OBOLEVA JEDNO DETE

NA 2.500 – 3.000 DECE 18

DIJABETES & MI

srbija ćelija pankreasa, koje su odgovorne za stvaranje insulina. U to vreme nema simptoma bolesti, ali su prisutna antitela protiv beta ćelija, citotoksične T ćelije, kao i povećano lučenje medijatora ćelijskog oštećenja – citokina u koje se ubrajaju interleukin 1, interferon gama i faktor tumorske nekroze – alfa.

Klinička slika Većina dece ima tegobe 2 do 4 nedelja pre postavljanja dijagnoze. Deca imaju pojačano mokrenje, žeđ, apetit je često promenjen, nekada pojačan, a nekada znatno smanjen, gube težinu, zamaraju se i imaju poremećaje vida. Stanje se pogoršava, počinju da povraćaju, može se javiti dehidratacija, bol u trbuhu, ubrzano disanje sa mirisom izdahnutog vazduha na aceton, pospanost sve do kome. Postoji hiperglikemija – šećer u krvi je iznad 11mmol/l. U mokraću je prisutna glikoza, a nekad i ketoni.

Trećina bolesnika dospeva u bolnicu u dijabetičnoj ketoacidozi (DKA).

Bolest protiče kroz nekoliko faza.

Tegobe sa početka bolesti se primenom insulinske terapije povlače. Posle izvesnog vremena su potrebne znatno niže doze insulina. Dve trećine dece ulazi u fazu remisije, kada im nije potreban insulin. To traje od par nedelja do dve godine. Mnogi roditelji obično pomisle da se dete primenom nekih narodnih lekova izlečilo. Međutim, za to vreme se beta ćelije iscrpljuju i bolest «se vraća» i ispoljava u svom definitivnom obliku – «totalni dijabetes». Tada su potrebne doze insulina 0.8 – 1.3 jedinica po kilogramu telesne težine dnevno.

Devojčicama su potrebne veće doze.

U pubertetu su mladima potrebne veće doze nego odraslima. Postoji relativna insulinska rezistencija kao posledica povećanog lučenja hormona rasta, insulinu sličnog faktora rasa i polnih hormona, kao i povećanog nivo stresa u tom periodu.

Terapija Cilj lečenja je uklanjanje svih simptoma bolesti, sprečavanje urgentnih stanja (dijabetična ketoacidoza i hipoglikemija), omogućavanje normalnog rasta i polnog razvoja i sprečavanje emocionalnih poremećaja. U cilju lečenja koriste se insulin, pravilna ishrana, fizička aktivnost, rešavanje stresa i kontrola nivoa šećera u krvi, kao i određivanje šećera i ketona u urinu. Insulinska terapija je osnova

DIJABETES & MI

lečenja. Najčešće se koristi kombinacija insulina kratkog dejstva (Inutral, Actrapid) i insulina srednjeg dejstva (Izofan, Inzulatard). Po pravilu se koristi sintetski humani insulin, 30 minuta pre doručka i pre večere tj. dva puta dnevno. Približno se daje dve trećine insulina ujutru i jedna trećina uveče, a odnos brzodelujućeg i sporijeg je 1: 3. deca ispod 4 godine su osetljiva na insulin brzog dejstva pa se on daje 1 – 2 jedinice, dok ostatak čini izofan – insulin. Deca uzrasta 5 – 10 godina obično koriste 4 jedinice brzodelujućeg, a većoj deci treba više.

Sve više se koristi intenzivna insulinska terapija, jer se pokazalo da su sa njom komplikacije blaže. Ona podrazumeva češće korišćenje insulina ili korišćenje insulinskih pumpi, što je kod nas za decu još uvek retko. Brzodelujući insulin se daje 3 - 4 puta dnevno pre obroka, a sporo delujući pred spavanje. Da bi korišćenje insulina bilo što lakše i bezbolno koristi se insulinsko «penkalo».

Da bi se uspešno pratila bolest i ostvarila dobra regulacija glikemije potrebno je svakodnevno merenje glikemije na kućnom aparatu. Idealno je da se meri pre svakog obroka i pre spavanja ili najmanje dva puta dnevno. Ako dobijene vrednosti nisu normalne koriguje se doza insulina. Teži se da kod školske dece vrednosti budu pre obroka 4 - 6mmol/l, tokom dana 4 - 8mmol/l (ne bi trebalo da bude više od 10mmol/l posle obroka).

Kod predškolske dece i dece koja su sklona hipoglikemijama vrednosti treba da budu veće 6 - 8 mmol/l natašte.

Dobar uvid u kvalitet regulacije glikoze daje testiranje glikoliziranog hemoglobina. Test ispituje koncentraciju hemoglobina A1c (HbA1c) ili glikoliziranog hemoglobina. Hemoglobin, protein crvenih krvnih zrnaca se menja kada se za njega veže glikoza. Promena zavisi od prosečne koncentracije šećera u krvi.

Kod zdravih ljudi vrednost A1c je ispod 7%. Kod dijabetičara vrednost od 8 - 9% pokazuje da je u zadnja 2 - 3 meseca nivo glikoze bio dobar.

Komplikacije bolesti Komplikacije bolesti su hipoglikemija, fenomen zore i dijabetska ketoacidoza, kao rane ili akutne komplikacije. Hronične komplikacije su degenerativne promene.

Hipoglikemija je česta akutna komplikacija kod mladih dijabetičara, pogotovo ako su pod intenzivnom

insulinskom terapijom. Izazvana je velikom dozom insulina, preskakanjem obroka ili prevelikom fizičkom aktivnošću.

Njeni simptomi su glad, slabost, podrhtavanje, znojenje, umor, pospanost, glavobolja i poremećaj ponašanja. Ako dete odmah ne uzme 2 – 3 kocke šećera, keks i slično može doći do gubitka svesti i konvulzija. Tada roditelji treba da daju injekciju glukagona 0.3 – 0.54mg u mišić.

U bolnici se daje rastvor 25% glikoze 20 – 50ml u venu. Hipoglkemija može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja.

Dawn fenomen ili fenomen zore je hipoglikemija koja se javlja u jutarnjim časovima. Veoma se često sreće kod dece u periodu rasta. Nastaje zbog prestanka delovanja večernje doze insulina uz istovremeno antagonističko delovanje hormona rasta i kortizola koji se najviše luče u ranim jutarnjim satima.

Problem se rešava tako što se večernja doza insulina razdvoji. Insulin brzog dejstva se daje pre večere, a sporog dejstva pre spavanja.

Dijabetska ketoacidoza je teška akutna komplikacija koja se ispoljava povraćanjem, izraženom dehidracijom, bolom u trbuhu, hiperventilacijom (ubrzano disanje), mirisom acetona u izdahnutom vazduhu, pospanošću i na kraju komom. Leči se davanjem insulina, nadoknadom tečnosti i elektrolita i uklanjanjem i lečenjem njenog izazivača, što je najčešće infekcija. Terapijom se sprečava teška i često fatalna komplikacija – edem mozga. Znaci edema mozga su proširene i nejednake zenice, nestabilnost krvnog pritiska, bradikardija (usporen srčani rad), konvulzije i apneja (prestanak disanja).

Hronične komplikacije su degenerativne promene. Zbog promena na sitnim krvnim sudovima dolazi do zadebljanja kože, neuropatija, retinopatije i bubrežne insuficijencije najčešće u 4. i 5. deceniji života. Učestalost komplikacija se znatno smanjuje ako je glikemija blizu normali i glikozirani hemoglobin ispod 8%. Da bi se komplikacije odložile potrebna je kontrola holesterola i njegovih frakcija (HDL i LDL) i po potrebi dijetalna ishrana sa manje masnoće da bi se sprečila ubrzana ateroskleroza. Kod adolescenata jednom godišnje treba određivati mikroalbuminuriju koja može rano da ukaže na oštećenje bubrega.

U godinama razvoja jednom godišnje pregledati oči i redovno meriti krvni pritisak.

19

deca

ŠKOLSKI IZLETI I

D I JA B E T E S Višednevna putovanja i izleti podstiču samopouzdanje, zabavni su i unapređuju samosvest i samostalnost. Deca/ adolescenti sa dijabetesom mogu u potpunosti učestvovati u višednevnim programima. Obično deca/adolescenti pohađaju kamp u vreme kada su već odgovorni i samostalni pri lečenju svog dijabetesa. To uključuje: davanje injekcija insulina, merenje šećera u krvi, prepoznavanje i rano lečenje hipoglikemije, razumevanje programa ishrane, razumevanje potrebe da obroci budu na vreme, razumevanje potrebe za dodatnom hranom bogatom ugljenim hidratima pre, za vreme i nakon vežbe ili fizičke aktivnosti.

Roditelji ili staratelji se trebaju sastati sa organizatorima dosta unapred kako bi dogovorili sve o posebnim potrebama. Roditelji mlađe dece mogu biti pozvani da prisustvuju putovanju ako dete sa dijabetesom nije u celosti samostalno.

Potrebno je osoblje upoznati sa: - planiranjem obroka (posebno zbog potrebe za ugljenim hidratima u svim obrocima i užinama) - prevencijom hipoglikemije - merenjem nivoa šećera u krvi - prepoznavanjem i lečenjem hipoglikemije - lečenjem dijabetesa u bolesti: "Pravila za dane kada se učenik u školi oseća loše" - kada zvati pomoć i detaljima o hitnoj medicinskoj pomoći .

Nužno je da svi članovi osoblja, prijatelji i osobe koje zajedno

20

dele sobu budu svesni posebnih potreba deteta-adolescenta s dijabetesom. Pre odlaska na višednevno putovanje, doze insulina se obično smanjuju kako bi i dalje od kuće bila omogućena vežba i drugačiji način života, a što sve može povećati

Potrepštine za višednevna putovanja

Dete/adolescent s dijabetesom mora poneti dovoljne količine insulina i pribora.

Takođe je potrebno priložiti podatke o kontaktu medicinske sestre/bolnice i omogućiti sredstva za hlađenje insulina za vreme toplog vremena ako nije dostupan frižider.

Dijabetički kampovi - višednevna putovanja

mogućnost nastanka hipoglikemije. Pri svakom obroku i užini potrebno je ponuditi hranu koja sadrži ugljene hidrate koji se sporo apsorbuju (hleb, krompir, testenina, pirinač, povrće, žitarice).

Obroke je potrebno posluživati u redovno vreme.

Dodatna hrana bogata ugljenim hidratima potrebna je uz vežbu i mora biti dostupna na mestu održavanja vežbe.

Dijabetički kampovi - /višednevna putovanja za decu i tinejdžere održavaju se jednom godišnje. Detalji o datumu, mestu, dobnim grupama i troškovima mogu se dobiti od detetove/ adolescentove medicinske sestre specijalizovane za dijabetes. Ova događanja su posebno osmišljena za decu/adolescente s dijabetesom i njihove porodice, te ih vodi osoblje dobro upoznato sa dijabetesom.

Planiranje je nužno za bezbrižne školske izlete.

Uzmite u obzir i planirajte: vreme obroka, vreme davanja injekcija insulina i testiranja krvi, prevoz odgovarajućih zaliha hrane (sendviča, grickalica, keksa, voća) kada se nalazite napolju (kako bi se izbegla potreba kupovanja hrane ili grickalica).

Autobusi Od prevoznika je potrebno zatražiti dozvolu kako bi omogućili detetu/ adolescentu sa dijabetesom da uzme grickalice za vreme putovanja autobusom.

Posebni događaji Deci/adolescentima sa dijabetesom treba omogućiti učestvovanje u posebnim zabavama i proslavama. Hrana kao što su sendviči, pizza, kokice, voće i sladoled je prikladna. U slučaju deljenja kesica sa slatkišima ili čašćenja, detetu treba dozvoliti da dobijeno ponese kući kako bi roditelji to proverili.

DIJABETES & MI

vežbanje

VEŽBANJE NAJZDRAVIJA ŽIVOTNA NAVIK A Redovna vežba je najzdravija životna navika u svakom životnom dobu. Nezamenjiva je njena uloga u čuvanju snage, pokretljivosti i izdržljivosti organizma. Time direktno doprinosi telesnom i duševnom zdravlju, a to posebno dolazi do izražaja kod dugotrajnog zadržavanja nezavisnosti u starosti.

Povoljni učinci redovnog vežbanja se višestruko ističu u smanjenju metaboličke neravnoteže. Povećana potrošnja energije kod vežbi može pomoći u smanjenju telesne težine, ali vežba je najvažnija u dugoročnom održavanju gubitka telesne težine. Nezavisno od toga, ona dodatno utiče na povećanje osetljivosti na insulin i akutno smanjuje nivoe glukoze u krvi. Sveukupno je dokazano da redovna vežba smanjuje rizik pojave šećerne bolesti tipa 2. Smanjuju se takođe ostali rizični činioci kao što je povišeni krvni pritisak i masnoće u krvi.

Taj celi niz povoljnih uticaja toliko je izuuzetan da je čak podstaknuo istraživanja kako bi se stvorila tableta koja bi oponašala učinke vežbe. Takvo rešenje za lenost je ipak još daleko, a uostalom sigurno nikada neće dostići savršenu prirodnu dobrobit koju nam pruža kretanje.

Koliko vežbati Danas su prihvaćene preporuke o poželjnih 30 minuta svakodnevnog vežbanja. Taj ritam može biti i drugačiji, ali bilo bi dobro sveukupno odraditi najmanje oko 2,5 sata nedeljno.

Više vrede češća razdoblja od samo desetak minuta trajanja nego dugo vežbanje isključivo vikendom.

Aktivnosti treba rasporediti kroz najmanje 3 dana u nedelji bez više od 2 uzastopna dana bez vežbe.

DIJABETES & MI

Fizička neaktivnost jedan je od najznačajnijih rizika za bolesti krvnih sudova, kojima su inače posebno sklone osobe sa šećernom bolesti. Štetni uticaj navike nekretanja u tim okolnostima uporediv je sa dobro poznatim zlom koje uzrokuje pušenje

Izazov svakodnevnice Kada se čvrsto prihvati spoznaja o važnosti vežbe, preostaje onaj najveći izazov, uneti tu promenu u način života.

Loše navike stiču se godinama pa je potrebna snažna vera i odlučnost kako bi obavezu vežbanja u potpunosti uključili u svakodnevnicu. Očekivanja trebaju biti strpljiva jer se do pravih dostignuća može doći samo polako i postupno. Započeti vežbanje nikada nije prekasno. Za lakši početak, dobro je prikupiti što više saveta i ideja o tome kako se sve može povećati fizička aktivnost.

Prilike su oko nas U prvom redu potrebno je za vežbu iskoristiti već postojeće svakodnevne prilike. Hodajte gde god možete.

Produžite hodanje pri dolasku i odlasku sa posla izlazeći na ranijoj autobusnoj stanici ili parkirajte auto dalje. Umesto telefonskih poziva, prošetajte do svog saradnika, a što više koristite stepenice umesto lifta. U svakoj prilici ubrzajte ritam koraka. Možda na posao možete i biciklom. Odbacite daljinski upravljač ako već gledate televiziju, a još bolje bi bilo za to vreme voziti kućni bicikl. Vrlo je vredna fizička aktivnost pri uzgoju cveća pa makar i na balkonu, a svi kućni poslovi takođe joj mogu značajno doprineti.

Izabrati najbolje za sebe Pri daljnjem izboru vežbe vodite računa o tome koliko

odgovara vašem životnom okruženju i fizičkim sposobnostima. Hodanje je obično prva preporuka: najjednostavnija mogućnost koja lako može postati redovna navika, a ne zahteva posebne uslove i pripreme. Ohrabrite se hodajući u društvu sa porodicom, prijateljima, vikendom planinarite, skupljajte šumske plodove ili jednostavno krenite u prirodu u "lov na najbolju fotografiju". Zimi čak i veliki marketi mogu biti dobar prostor za hodanje. Danas je sve popularnije hodanje sa štapovima, tzv. nordijsko hodanje. Na taj način vežba se i gornji, a delomično opterećuje donji deo tela.

Celi je niz daljnjih mogućnosti: trčanje, vožnja bicikla, ples, gimnastika, tenis ili plivanje, a proverite takođe u obližnjoj sportskoj dvorani možete li se uključiti u neki od ekipnih sportova.

Istrajnošću do uspeha Najvažnije je zadržati motivaciju i ostati istrajan. To se najbolje postiže ako vam je vežbanje zabavno. Menjajte više različitih aktivnosti kako bi vam bilo zanimljivije.

Ako vam nešto manje odgovara, pokušajte drugo, isprobajte različite stvari dok ne nađete ono u čemu ćete uživati.

Vrlo je važna podrška okoline pa se okružite i družite sa aktivnim ljudima koji će vas podsticati i zajednički učestvovati.

Nekim ljudima odgovara tokom vežbe istovremeno slušanje muzike, razgovor ili gledanje televizije dok vežbate u kući.

Te aktivnosti mogu im skrenuti pažnju i olakšati savladavanje napora.

Dr sc. Vlatka PandžićJakšić, dr med., specijalista internista dijabetologija

21

saveti

MRŠAVITE

BAŠ KOLIKO TREBA

Pre svega ne očajavajte i ne trudite se da jednim udarcem uklonite celulit ili višak kilograma. Najbolje je čvrsto odlučiti i slediti postupan plan na duge staze. Time ćete osigurati trajan rezultat, postignut na zdrav način i steći savršenu formu...

Da bi ste se vratili u formu, pre brzopletog uletanja u dijete treba da ispitate svoje telo, otkrijelte svoju anatomiju i prehrambene navike. Najbolje je mršaviti na zdrav način, osiguravajući telu sve potrebne hranljive materije i izbegavajući preterivanja, koja su loša ne samo za liniju već i za srce i krvne sudove.

Kad započinjete dijetu, prvo uzmite u obzir da je ne možete sprovoditi ako bolujete od neke bolesti ili imate duševnih problema. U tim slučajevima se svaki potez u cilju

mršavljenja mora sprovoditi jedino uz nadzor lekara.

Ovi su predlozi isključivo za zdrave osobe čiji je jedini problem višak kilograma.

Zato u ovom tekstu ne dajemo rešenja za osobe koje treba da izgube više od 15 kilograma, jer u tom slučaju možda postoje

22

zdravstveni problemi povezani sa viškom kilograma i preporučljivo je potražiti lekarsku pomoć.

Kao drugo, odredite koliko kilograma morate da smršate i da li postoji celulit, jer u tom slučaju uz držanje niskokalorične dijete treba da preduzmete i druge mere.

IZBEGNITE „JO JO EFEKAT“ Da ne bi ste upali u začarani krug, nazvan „jo jo efekat“, sa neprestanim oscilacijama telesne težine, treba izbegavati neuravnotežene dijete, one kojma se brzo gube kilogrami ili su preterano stroge, jer njima gubite samo mišićnu masu, a vrlo malo masti.

Potrošnja zaliha masti zahteva vremena.

Kad organizam treba energiju, najbrži način da je dobije je da posegne za rezervama šećera koje se nalaze u jetri i mišićima, i za belančevinama. Zato se u prvim danima dijete koja se zasniva na odrescima i salatama, bez hleba i testa, gube kilogrami. Ali kada se dijeta prekine, ako ste izgubili 3 kilograma, odmah ćete vratitit 4 ili više. Da bi ste prekinuli taj začarani krug, morate se odreći brzih i čudotvornih dijeta i odlučiti se za zdravu, uravnoteženu dijetu, sporu ali sigurnu.

Nisu sve žene koje pate od celulita debele. Zato samo one koje imaju problema moraju da slede neku od dijeta za mršavljenje.

U jednom ili drugom slučaju treba voditi računa o sledećem: - Treba izbegavati jednolične dijete, dakle one sastavljene od jedne ili malobrojnih vrsta hrane, dijete sa pirindžom, voćem...

- Pobediti celulit za stolom znači jesti od svega po malo, izbegavajući zabranjenu hranu, ograničavajući drugu i vodeći posebnu brigu o načinu kuvanja.

DIJABETES & MI

info - Važno je šta i kako se jede. Ako volite testenine, ne morate je u potpunosti izbaciti iz jelovnika. Uzmite pola uobičajene porcije i začinite testo nsikokaloričnim prelivom.

- Reč dijeta ne mora da bude sinonim za kuvanu ribu i samo povrće. Uz malo mašte možete skuvati jela siromašna kalorijama a ipak vrlo ukusna. Sa nekoliko kapi maslinovog ulja svako jelo će biti ukusnije. Možete koristiti i aromatično bilje i začine da bi ste dali dašak raznovrsnosti zelenišu i ribi ili svežem kravljem siru.

- Zabranjena su jela sa sosovima i prelivima ali nema prigovora na lagane prelive: obrani jogurt sa malo soli i bibera može da začini svaku salatu.

PROMENITE NAVIKE Može da bude teško da promenite navike koje ste imali celi život i zato je bolje to raditi postepeno: trebaće vam 2-3 nedelje da se prilagodite i nekoliko meseci da bi ste postigli konačnu, idealnu telesnu težinu.

Efikasnost neke dijete za mršavljenje ne dokazuje se na vagi već u struku, jer uravnotežena dijeta pomaže da se poveća mišićna masa koja je teža od izgubljene masti. Zato, da bi ste proverili da li ste smršali, najbolje je obući za broj manje pantalone ili haljinu.

Ne mršavite samo ako manje jedete.

Treba sagorevati kalorije, a to se postiže na samo jedan način: sa više kretanja.

Ali i tu je postepenost ključna reč. Ne možete sa 0 sati odjednom da skočite na 6 sati fizičke aktivnosti nedeljno.

Bolje je svakoga dana se sve više kretati dok, malo po malo, ne dostignete 30-60 minuta vežbanja dnevno. Uvek imajte na umu sledeće pravilio: intezitet vežbanja razvija mišiće, trajanje pojačava metabolizam i podstiče mršavljenje. Zato ako treba birati između 20 minuta trčanja ili sat vremena hoda, odlučite se za ovo drugo.

NE SLEDITE DIJETU ZA MRŠAVLJENJE... ...ako ste umorni a nemate mogućnost da se odmorite ...ako bolujete od neke bolesti, makar i bazazlene poput gripa ili prehlade ...ako patite od depresije ili ste je upravo preboleli ...ako prolazite kroz neku emocionalnu krizu

DIJABETES & MI

AUSTRALIJANCI SU NAJDEBLJI LJUDI NA SVETU Istraživanja i statistike pokazali su da su Australijanci prešišali Amerikance u jedenju, a takav porast broja gojaznih ljudi rezultiraće verovatno tragičnim posledicama i uzrokovati oko 123.000 preranih smrti u sledećih 20 godina Ako se taj trend ne zaustavi, stručnjaci predviđaju da bi se troškovi zdravstva mogli popeti do šest milijardi dolara, a 700.000 ljudi moglo bi biti primljeno na lečenje zbog srčanih ili moždanih udara te začepljenja krvnih sudova, prenosi Sydney Morning Herald. Poslednji podaci pokazuju da je oko četiri miliona Australijanaca (oko 26 %) gojazno, dok u SAD-u broj gojaznih nije prešao 25%. Za takvo stanje australijski stručnjaci optužuju drastičan porast popularnosti brze hrane i smanjenje fizičke aktivnosti.

Najveći rizik od prerane smrti preti ljudima srednjih godina, među kojima je oko 70% muškaraca i 60% žena u dobu između 45 i 64 godine gojazno.

Ali stručnjaci su optimistični i smatraju da gubitak 5 kg u 5 meseci može smanjiti mogućnost odlaska u bolnicu zbog srčanih problema za 27 % te smrtnost za 34 % u narednih 20 godina.

ZAGAĐENI VAZDUH

POVEĆAVA RIZIK ZA DIJABETES Istraživanje naučnika sa Harvarda je pokazalo da izloženost izduvnim gasovima automobila i dimu iz industrijskih postrojenja povećava izglede za razvoj dijabetesa Utvrđeno je kako 20 odsto veći rizik za dijabetes preti i osobama nastanjenim u područjima u kojima je stepen zagađenja pri vrhu vrednosti koje se smatraju prihvatljivima po sadašnjim standardima.

Istraživači dodaju kako je izloženost zagađenju bila povezana sa većim rizikom za dijabetes bez obzira na činioce poput gojaznosti ili sedelačkog načina života. Naučnici veruju da je to moguće objasniti većim izgledima za razvoj hroničnih upalnih procesa nakon dugotrajne izloženosti zagađenju. Testiranja sprovedena na životinjama su pokazala kako upale pridonose pojavi rezistencije na insulin, stanju koje prethodi dijabetesu. Već je poznato kako je zagađeni vazduh važan faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, dodaje časopis Diabetes Care.

23

ishrana Budući da u svetu više od milijarde ljudi pati od prekomerne telesne težine, a bar 300 miliona od njih su gojazni, debljina predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema i izazova 21. veka. To je ujedno i vrlo kompleksan poremećaj koji srećemo kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju. Gojaznost je bolest koja pogađa sve dobne i socio-ekonomske grupe, a ima ozbiljne socijalne i psihološke dimenzije

KAKO SPREČITI

PREJEDANJE Najozbiljnije posledice prekomerne telesne težine i gojaznosti uključuju hipertenziju i hiperlipidemiju (debljina je jedan od glavnih činilaca rizika), koronarnu bolest srca, ishemički moždani udar, tip 2 šećerne bolesti, neke maligne bolesti (karcinom endometrija, dojke, prostate, kolona), osteoporozu kao i psihosocijalne probleme, socijalnu stigmatizaciju i diskriminaciju.

Prekomerna telesna težina i debljina značajno doprinose razvoju osteoartritisa, koji je važan uzrok onesposobljenosti odraslih osoba. Zbog svega navedenog potreban je vrlo ozbiljan pristup u prevenciji i kontroli problema gojaznost.

Gojaznost možemo definisati kao stanje prekomernog nakupljanja masnog tkiva do mere u kojoj zdravlje osobe može biti ugroženo. To je vrlo kompleksna, multifaktorijalno uzrokovana bolest u čijem nastanku važnu ulogu ima interakcija između nasleđa i okoline. Iako je naše razumevanje razvoja te bolesti nepotpuno, možemo reći da su u njenom nastanku integrirani socijalni, bihevioralni,

24

kulturološki, fiziološki, metabolički i genetski činioci.

Rastuća epidemija gojaznosti reflektuje promene u samim temeljima društva i uzorcima ponašanja u poslednjih nekoliko decenija. Dok genetska osnova određuje sklonost osobe debljanju, energetska ravnoteža je određena unosom kalorija i telesnom aktivnošću. Od 80-tih godina prošlog veka povećan unos hrane bogate energijom, a siromašne hranjivima, sa velikom količinom šećera i zasićenih masti, u kombinaciji sa smanjenom telesnom aktivnošću doveo je do trostrukog porasta prevalencije debljine u mnogim zemljama Evrope.

Kako sprečiti prejedanje?

Malim bebama je urođeno da jedu kada su gladne, a prestaju jesti kad osećaju zadovoljstvo, odnosno kad su site. Ali tokom odrastanja mnogi od nas, zbog reklamnih poruka, korišćenja hrane kao nagrade u vaspitanju, krutih vaspitnih metoda – «Moraš do kraja isprazniti tanjir!» i sl., gubimo taj divno izbalansirani način ishrane i počinjemo se prejedati.

Pa ipak, unos hrane kada smo gladni, kao i završavanje obroka u trenutku kad osećamo zadovoljstvo, odnosno sitost, je ključno za zdrav način ishrane i stil življenja.

Relativno je lako poštovati deo preporuke "Jedite samo kada ste gladni", ali malo je teže prestati sa jelom kada smo siti, posebno ako smo tokom godina odrastanja izgubili tu naviku iz novorođenačkog doba.

Postoje neke preporuke stručnjaka, kako izbeći prejedanje: • JEDITE POLAKO. To je opšte poznata preporuka, koja ne samo da olakšava varenje hrane kada je ona dobro sažvakana, već daje i dovoljno vremena mozgu da primi važne poruke o osećaju sitosti. Naime, prema nekim istraživanjima, kod mršavijih osoba signali o osećaju sitosti dolaze do mozga za 12 minuta, a za 20 minuta kod debelih osoba.

• BUDITE SVESNI. Ova preporuka se odnosi na izbegavanje jela pred

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja televizorom ili kompjuterom, ili za vreme vožnje. Važno je obratiti pažnju na ono što jedemo, ukus, miris, boju, neki stručnjaci čak preporučuju kratku meditaciju pre jela kako bismo bili što više fokusirani na sam proces jedenja, da bi nam hrana bila zadovoljstvo te da bismo pre primetili kad smo pojeli dovoljno.

• I PRVI ZALOGAJ SE RAČUNA. Prema nekim istraživanjima prvi zalogaji predstavljaju maksimalni užitak, jer tokom daljneg procesa jedenja naše čulo ukusa postaje manje osetljivo na sastojke hrane koji joj daju prijatan ukus. Dakle, polagano uživanje u tim prvim zalogajima pomoći će nam da prekinemo jelo onda kada smo siti.

• OBRATITE PAŽNJU NA NAČIN SERVIRANJA HRANE. Upotreba manjih tanjira, kao i lepo aranžiranje hrane pomažu nam da prestanemo da jedemo baš kada osetimo sitost – što je manji tanjir, manja je porcija.

• IZBOR HRANE. Potrebno je izbegavati hranu koja nam daje puno kalorija, a malo volumena, poput mlečnih šejkova, sireva, čokolade, čipsa, belog hleba (hrana sa velikim udelom masti, šećera, rafinirani ugljeni hidrati). Hrana koja sadrži više vlakana, proteina ili vode će pre dovesti do osećaja sitosti, a bez unosa preterane količine kalorija.

Praktični saveti za kraj • prilikom kupovanja namirnica nemojte biti gladni; • obratite pažnju na deklarisanu kalorijsku vrednost i nutritivni sastav namirnica koje kupujete; • light proizvodi (tzv. sugar free, fat free – bez šećera, bez masti) nisu i „calorie free“ (bez kalorija), dakle oprez – kalorije se broje! Ne jedite ih u neograničenim količinama; • fizička aktivnost može biti jako zabavna, možete se družiti sa drugima dok vežbate, izgledaćete i osećaćete se bolje kada ste fizički aktivni; • fizička aktivnost je odličan način za izbacivanje stresa i negativnih emocija; • kada čujete omiljenu pesmu zaplešite; • nagradite svaki pa i najmanji uspeh i ostvareni cilj (naravno ne sa hranom!); • ako koji put posustanete – nije važno, oprostite sebi i nastavite dalje prema svom cilju; • u svemu tražite pozitivnu stranu,veselite se malim stvarima, budite srećni i uživajte u životu. www.zdravobudi.hr,

DIJABETES & MI

Lakše sa dijabetesom Od ovog broja počinjemo objavljivanje recepata iz četiri izdanja kuvara “Čarobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom” kako biste lako i jednostavno pripremali ukusne obroke, prilagođene onima koji imaju dijabetes ali i onima koji žele zdravije da se hrane. Uz svaki recept objavljena je tabela koja daje nutritivni sastav za 100 grama pripremljenog jela, što omogućava jednostavnije doziranje terapije, kao i tabela sa nutritivnim sastavom namirnica koje se u tom receptu koriste. Jela u kuvarima su podeljena u grupe (Supe i čorbe, Pite i testa, Glavna jela, Prilozi i Poslastice), a na ovim stranicama ćemo pokušati da vam prenesemo deo svega toga.

U prvom broju “Čarobne kuhinje” na meniju su jela uobičajena u našoj kuhinji, Zbirka recepata, nastala pripremljena od namirnica koje se lako mogu iz ličnog iskustva majke pronaći u našim prodavnicama i na pijacama mladića koji ima dijabetes (Čorbast pasulj, Rizi-bizi, Kupus sa mesom, tipa 1, omogućava vam Gibanica, Palačinke...) da, pripremajući hranu po Drugi broj “Čarobne kuhinje” i dalje čine receptima koji su uobičajeni jela jednostavna za pripremanje, ali sada u našoj svakodnevnoj među njima ima recepata i za one koji vole kuhinji, brzo i lako ovladate jela od ribe i morskih plodova, kao i za one brojanjem ugljenih hidrata, koji su više okrenuti biljnoj hrani pa su tu lakše regulišete dijabetes Čorba od karfiola, Pita sa spanaćem, Ćuftice i time sebi i svojoj porodici od oslića, Bundevara... omogućite uživanje u Trećim izdanjem “Čarobne kuhinje” svakom obroku! započinje objavljivanje tematskih izdanja kuvara. Na samom početku tog niza je “Mediteranska kuhinja”, koju karakteriše brzo pripremanje hrane, čime najveći deo hranljivih materija ostaje sačuvan u obroku, a obilje začina i različitih aroma čine je veoma ukusnom.

U ovom broju ćete pronaći recepte za Riblju čorbu, Kiš sa spanaćem, Grčku musaku, Salatu od tunjevine, Tiramisu... Četvrto izdanje “Čarobne kuhinje”, sa podnaslovom “Poslastice”, nagoveštava pokušaj suprotstavljanja jednoj od najvećih zabluda vezanih za dijabetes – zabrani uživanja u slatkišima. Iskustvo moje porodice sa pripremanjem i uključivanjem kolača u svakodnevnu ishranu pokazuje da ova vrsta hrane ne remeti dobru regulaciju dijabetesa, ukoliko se pravilno dozira terapija (obratite se svom endokrinologu u vezi doziranja terapije).

Na stranicama četvrtog broja pronaći ćete poslastice koje su pravile još naše bake, izazove za one koji smatraju da nema pravog kulinarskog užitka bez čokolade, slatkiše sa voćem koji pripadaju svakom vremenu... Tu su i oni savremeni, lagani, slatkasto-kiselkasti, sa sirom, jogurtom, paradajzom i još po nečim od čega niste ni sanjali da može da se napravi kolač.

Violeta Orešković, autor kuvara U sledećem broju, pored novih recepata, moći ćete da pročitate više o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju!

25

čarobna kuhinja GIBANICA SA KORAMA OD OVSENOG BRAŠNA Potrebno je za 8 osoba - 5 jaja - 500 g kora za pitu od ovsenog brašna - 400 g mladog kravljeg sira (25% m. m.)

- 300 g kravljeg sira "ELLA" (0% m. m.)

- 80 g ulja od grožđanih koštica - 400 g mleka (1,6% m. m.)

Priprema Umutiti 4 jaja i dodati im usitnjen sir (pomešati obe vrste), ulje i 250g mleka i posoliti prema ukusu. U blago podmazan pleh staviti na dno dve kore isečene na dimenziju pleha, premazati ih filom pa zatim ređati naizmenično kore i fil dok se sve ne potroši. Završiti korom. Gibanicu proseći nožem negde do 1cm iznad dna, po sredini i popreko na više mesta, a zatim je preliti preostalim mlekom umućenim sa jednim jajetom.

Peći u rerni zagrejanoj na 250oC, a posle 15 minuta smanjiti na 200oC i peći dok gornja kora ne porumeni.

Seći na kocke i služiti toplo.

Napomena: Ukoliko koristite obične kore za gibanicu, nutritivni sastav će biti vrlo sličan (podaci su dati u tabeli), ali će glikemijski indeks (GI) i glikemijsko opterećenje (GO) biti skoro duplo veći.

ČORBA OD BUNDEVE Potrebno je za 5 osoba - 400g sveže bundeve - 1 l domaće supe ili vode sa kockom za supu - 20g peršuna (jedna veća šaka) - so, biber, začini po ukusu

Priprema Očistiti bundevu i iseći je na krupnije komade. Spustiti ih u proključalu supu ili vodu sa kockom za supu, začiniti i, kada ponovo provri, kuvati 4 do 5 minuta.

Prohladiti, presuti u blender i pasirati dok se masa ne ujednači, 1 do 2 minuta. Može se pasirati i ručnim mikserom. Posuti sitno seckanim peršunom.

Ukus čorbe možete obogatiti dodavanjem karija ili nekog drugog začina, po ukusu.

Služiti toplo!

26

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja JUNEĆI GULAŠ

Potrebno je za 4 osobe - 40g ulja od grožđanih koštica - 200 g luka - 500 g junećeg mesa od buta - 80 g kuvanog paradajza "Tomatino" - 2 čena belog luka - 30 g ovsenog brašna (dve pune kašike) - 10 g peršuna (1 manja šaka) - 0,5 dl crvenog vina - so, bosiljak, začini po ukusu

Priprema Na ulju malo prodinstati sitno iseckan luk a zatim dodati meso isečeno na krupnije komade (debljine oko 2 cm).

Posoliti, pobiberiti i začiniti po ukusu. Dinstati oko 1,5 sat, stalno dolivajući po malo vode (paziti da ne zagori). Ukoliko gulaš spremate u pretis loncu potrebno je oko 40 minuta.

U soku od paradajza razmutiti brašno i sipati u gulaš pred kraj kuvanja, dodati kašičicu usitnjenog bosiljka, beli luk isečen na tanke listiće i kuvati još oko 5 minuta. Pred sam kraj sipati crveno vino.

Služiti toplo, uz kuvanu integralnu testeninu, domaći krompir pire ili palentu.

Priprema krompir pirea Za 4 osobe potrebno je 900g obarenog krompira, 80g putera, 180g mleka (1,6% m. m.) i so, prema ukusu.

Obareni krompir izgnječiti ručnim mikserom ili ga penasto umutiti u seckalici, dodati mleko, puter i so.

PAŠTETA OD ŠAMPINJONA Potrebno je za 2 osobe 250 g šampinjona 100 g crnog luka 30 g margarina ili ulja od grožđanih koštica 10 g belog luka (2−3 čena) 20 g kečapa (jedna supena kašika) 40 g posnog lajt majoneza 1 supena kašika seckanog peršuna so biber, začini po ukusu

Priprema Šampinjone oprati, očistiti i usitniti u seckalici, tako da ostanu u sitnim komadićima. Na margarinu ili ulju prodinstati veoma sitno iseckan crni luk, na tihoj vatri, dok ne postane staklast. Dodati sitno iseckan beli luk i šampinjone, posoliti, pobiberiti, začiniti po ukusu i dinstati na tihoj vatri, uz mešanje, dok ne ispari sva tečnost, oko 20 minuta. Kada se namaz ohladi dodati kečap, majonez i seckani peršun i ostaviti u frižider da se stegne. Servirati uz tanko isečene kriške crnog hleba!

Napomena: Margarin u pašteti omogućava da se ona stegne kada se potpuno ohladi. Ukoliko se koristi ulje pašteta će biti malo mekša, ukus isti, a nutritivni sastav neznatno promenjen.

DIJABETES & MI

27

čarobna kuhinja ŠVARCVALD TORTA

OBJAŠNJENJE TABELE

Savremena shvatanja tretiraju dijabetes kao poremećaj metabolizma ugljenih hidrata.

Ishrana namenjena osobama sa dijabetesom podrazumeva zdrave, uravnotežene obroke, kakvi se inače preporučuju svima koji vode računa o svom zdravlju.

Osobe sa dijabetesom se razlikuju od drugih samo po tome što, zbog pravilnog doziranja terapije, moraju znati šta i koliko unose u organizam u okviru obroka, a to se prvenstveno odnosi na broj i vrstu ugljenih hidrata. Znači, potrebno je da “poznaju” hranu koju jedu.

28

Potrebno je (za pleh 26 x 18 cm) za kore - 4 jaja - 20 g kakao praha - 50 g zaslađivača DIAMEL - 100 g ovsenog brašna - 1/2 kafene kašičice tečnog zaslađivača za preliv - 400 g zamrznutih višanja - 50 g zaslađivača DIAMEL - 40 g gustina - 10 g cimeta za fil - 250 g slatke pavlake - 100 g "ELLA" krem sira (0% m. m.)

- 1 kesica običnog šlaga - 100 g mleka (1.6% m. m.)

- 1/2 kafene kašičice tečnog zaslađivača - 40 g diet čokolade "Pionir"

Priprema Kore: Penasto umutiti žumanca sa zaslađivačima i 1 supenom kašikom vrele vode. Dodati brašno i kakao i na kraju kašikom lagano umešati čvrst sneg od belanaca. Peći dve kore u plehu 26 x 18 cm ili ispeći jednu koru u plehu 26 x 40 cm, pa je preseći na dva dela. Testo staviti u rernu zagrejanu na 2000C i peći oko 10 minuta.

Preliv: Gustin razmutititi u 60 g vode (bez grudvica) i dodati višnjama, pomešanim sa 70 g vode, tečnim zaslađivačem i cimetom. Pustiti da provri (na tihoj vatri) i kad počne da se zgušnjava sipati preko prve kore koja je stavljena u pleh ili odgovarajući kalup.

Fil: Mutiti slatku pavlaku i čim počne da se zgušnjava dodati šlag u prahu i mleko. Mutiti dok se smesa ne ujednači, pa dodati krem sir i tečni zaslađivač. Polovinu fila naneti preko preliva od višanja, zatim staviti drugu koru i premazati drugom polovinom fila. Posuti krupno rendanom čokoladom, iseći na kocke i svaku kocku kolača ukrasiti višnjom.

DIJABETES & MI

ishrana

SLATKE NAMIRNICE U ISHRANI DIJABETIČARA Svi vole slatko! I osobe koje imaju šećernu bolest imaju potrebe za slatkišima. Mogu ih konzumirati, ali moraju da nauče - KOJE, KADA I KOLIKO! KOJE slatkiše mogu da koriste dijabetičari?

One slatkiše kod kojih je glikoza zamenjena zaslađivačem i/ili slatkim alkoholom (pročitati sa etikete). Takve poslastice imaju isti ukus, a veoma malo podižu šećer u krvi.

Preporučuju se oni slatkiši koji u svom sastavu imaju nenutritivne zaslađivače (aspartam, ciklamat, saharin, acesulfam, sukraloza) pošto nemaju kalorija, a daju slatki ukus.

Takođe, imaju manje kalorija od klasičnih slatkiša. Mnogi zdravi ljudi konzumiraju upravo ovakve slatkiše - keks, bombone ili čokoladice.

Takve namirnice na svojoj etiketi imaju natpis “Bez šećera”, “Dijet” ili “Reduced calorie” (25% smanjene kalorije), “Lite” ili “Light” (kalorije proizvoda su smanjene za 1/3).

KADA je najbolje konzumirati slatkiše?

Ukoliko se koristi keks koji sadrži zaslađivač i slatki alkohol, može se slobodno uzeti za užinu, bez veće opasnosti da će povećati šećer u krvi.

Ukoliko se osoba nalazi u prilici da se posluži “običnim, slatkim” slatkišem (parče torte ili kolača), najbolje je da ga uzme posle punog obroka.

Iz obroka tada izbaciti druge ugljene hidrate (hleb, krompir, pirinač), a potruditi se da obrok sadrži mnogo salate, povrća iz grupe A i nešto mesa (najbolje ribe).

Pošto, nenutritivni zaslađivači ne daju energiju, mnogi slatkiši sadrže i slatki alkohol. Slatki alkoholi (sorbitoll, manitol, ksilitol, laktitol) po hemijskoj strukturi su alkoholi, ali nastali su iz šećera. Nalaze se u prirodi u voću. Ubrajaju se u nutririvne zaslađivače. Daju upola manje kalorija po gramu od šećera. Sporije se resorbuju iz creva (imaju nizak slatki indeks). Ne resorbovani deo se pretvara u debelom crevu u masne kiseline, pa prekomerna upotreba može imati laksativni efekat.

DIJABETES & MI

Slatki alkoholi su otporni na dejstvo bakterija u ustima i ne dovode do karijesa. Koriste se u žvakaćim gumama i bombonama, a na proizvodu može da piše “Ne izaziva karijes” ili “Nekariogeni”.

Veoma sporo podižu šećer u krvi. Za resorpciju slatkih alkohola iz creva nije potreban insulin. U jetri se metabolišu u fruktozu, pa je zato njihovu dalju preradu i iskorišćavanje energije potreban insulin, u sličnoj količini kao za fruktozu.

Računaju se u šećerne jedinice. Imaju nizak glikemijski indeks, sličan fruktozi (glikemijski indeks fruktoze je 23, a saharoze 65). Slast im je ista ili manja od šećera.

Primer: Slatkoća sorbitola je 60% slatkoće kristalnog šećera, a ima 1/3 manje kalorija. Sorbitol ima 2.6 kcal po gramu i ne savetuje se veća dnevna upotreba od 30 gr zbog mogućnosti nadimanja i pojave tečnih stolica.

KOME su namenjeni slatkiši sa malo kalorija, šećera i masti?

Ne samo dijabetičarima! Ovakvi slatkiši se preporučuju zdravim osobama, koje žele da ostnu vitke, vitalne i bez karijesa.

Gojaznim osobama koje žele da smršaju ili da održavaju postignutu smanjenu težinu. Takođe se savetuju osobama koje pate od hipoglikemije i koje imaju stalnu potrebu za slatkim namirnicama.

Konzumiranje običnih slatkiša (čokolade, kolača) jako stimuliše pankreas na lučenje insulina, što 2 časa po uzimanju obroka dovodi do hipoglikemije. Stoga se njima savetuju slatkiši, sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata i zaslađivačem koji u manjoj meri stimulišu pankreas na lučenje slatkiša. Žene sa sindromom policističnih jajnika imaju često povišeni insulin u krvi zbog insulinske rezistencije tkiva. Takve osobe su sklone slatkišima i gojenju, te im se savetuju slatke namirnice i napici bez dodatnog šećera i sa manje kalorija.

Osobe koje su imale dijabetes u trudnoći, osobe koje imaju porodičnu sklonost za dijabetes i osobe sa povićenim masnoćama u krvi takođe se savetuju da konzumiraju slatkiše sa zaslađivačem, manje kalorija i masti.

KOLIKO slatkiša je dozvoljeno?

Važno je proveriti sastav slatkiša sa etikete! Takođe je neophodno živeti planski (šta ćete raditi sledećih 3 sata?) i znati koliko je kalorija i šećernih jedinica dozvoljeno po obroku. Uobičajeno užina sadrži 1 do 2 šećerne jedinice.

Primer: BAMBIJEV DIJABET SENDVIČ KEKS - 1 keks sadrži 74 kcal, 6.5 gr svarljivih ugljenih hidrata, 4.5 gr sorbitola i 3.3 gr masti, što znači da 1 keks ima nešto manje od 1 šećerne jedinice.

Osoba koja je “u pokretu” može da uzme 2 keksa sa čajem za užinu. Ali ako se radi o detetu pred kojim je umereno težak čas fizičkog, ili lakša sportska aktivnost, može da uzme 4 keksa. Ako se radi o sportisti koji ima šećernu bolest, pred trening može da uzme i 6 keksova. Starija osoba uzima 1 keks za užinu. Dovoljno da se zasladi, a da ne “pokvari šećer”!

Koji je slatkiš najbolji?

Najbolji je onaj koji sadrži najmanje kalorija, daju istu slast kao svaki drugi slatkiš, ali sporije podiže šećer u krvi (niži glikemijski indeks) i u mnogo manjoj meri (zbog sadržaja zaslađivača). To može da bude keks, sladoled ili posni kolač sa zaslađivačem. Poželjno je da 100 grama slatkiša sadrži manje od 3 gr masti (“Low fat”), a više od 3 gr biljnih vlakana (“Hign fibre”). dr Teodora Beljić Medicinski fakultet, Beograd

29

KRALJ KOMEDIJE

POBEĐUJE DIJABETES Džeri Luis je rođen 16. marta 1926. kao Džozef Levič u Nnjuarku, Nju Džersi.

Pošto su mu oba roditelja radila u šou biznisu, kao zabavljači, puno su putovali a Luis je veći deo svog detinjstva proveo živeći sa rođacima. Dolasci roditelja tokom leta kada su ga obilazili, i njihovi nastupi pred lokalnom publikom, su imali veliki uticaj na mladog zabavljača. Napustio je srednju školu sa ciljem da putuje i izvodi svoje sopstvene komične predstave 30

DIJABETES & MI

džeri luis 1946. godine je sreo svog partnera Dina Martina koji se pridružio Luisovim nastupima.

Do kraja 40-ih Martin i Luis su postali nacionalni najpopularniji dvojac na polju komedije.

1949. godine su debitovali na velikom platnu sa sporednim ulogama u filmu „MY FRIEND IRMA“. Pošto su njihove uloge bile toliko popularne ne samo da su dobili veće uloge nego su snimili 13 komedija za Paramaunt. Pošto su snimili svoj poslednji film „HOLLYWOOD OR BUST“ objavili su razlaz.

Uspeh koji je postigao sa Dinom Martinom je omogućio Džeri Luisu da lako nastavi solo karijeru. Luisova karijera je dostigla neslućene visine i on je potpisao ugovor na deset miliona dolara sa Paramauntom.

1965. godine prelazi u novu filmsku kuću Kolumbija da bi potom se oprobao u različitim delovim filmske industrije.

1981. godine se uspešno vratio kao glumac, scenarista i režiser.

Tokom 90-tih je nastavio da radi na filmu i na televiziji.

Džeri Luis se tokom života borio sa rakom prostate, dva infarkta (decembar 1982. i jun 2006.) i dijabetesom - i pobedio!

2003. godine kada su ga pitali o njegovoj bolesti Luis je izjavio: „Imam dijabetes ali volim slatkiše i zbog toga sam upadao u sve vrste nevolja.“ Džeri Luis ima šest sinova iz prvog braka sa Peti Palmer od koje se razveo 1982. godine. Takođe ima ćerku sa sadašnjom suprugom Sendi Pitnik, sedam unučadi i jedno praunuče.

Njegov lični moto iskazuje njegovu stvarnu ljubav prema ljudima: „Kroz ovaj život ću proći samo jednom. Zbog toga svako dobro delo ili pažnju, koje mogu učiniti ili pružiti bilo kom ljudskom biću, dozvolite mi da to bude sada. Nikada više neću proći ovim putem ponovo!“.

DIJABETES & MI

31

DIJETE POZNATIH

„Da sam znao da ću ovako dugo živeti bolje bih se brinuo o sebi.“ – Eubie Blake (u stotoj godini života)

Izgled holivudskih zvezda nešto je o čemu često maštaju i žene i muškaraci u celom svetu. One izgledaju divno na televiziji, u filmovima i gde god se pojave.

Zasijaju na dodelama nagrada i svi se fotografi takmiče kako bi uhvatili što bolju fotografiju njihovog veličanstvenog hoda po crvenom tepihu, dok aura nepobedivosti okružuje njihovu prekrasnu pojavu.

Fizički izgled zvezda je ono što im u velikoj većini slučajeva osigurava odeću, aute i velike posede, a one mu moraju posvetiti mnogo pažnje kako bi zadržale izgled koju njihovi obožavaoci vole. Isto kao što pažljivo biraju odeću, frizuru i šminku koju nose, one se moraju brinuti i o svojoj liniji. Dijeta, odmor i vežbanje naših seksi zvezdica daju nam ključ njihove tajne kako ostati fit, svež i prekrasan.

Donosimo vam dijete nekih poznatih žena.

DŽENIFER ANISTON Ova fenomenalna filmska zvezda ima velik krug obožavaoca, i to zahvaljujući njenim dosetkama, često imitiranim frizurama i seksi vitkom telu. Biti u formi za nju je rezultat discipline u dijeti, koja prati pravilo 40:30:30.

40% ugljenih hidrata s malo šećera mahunarke, žitarice, voće i povrće daju potrebne ugljene hidrate 30% čistih proteina – nisko kalorični mlečni proizvodi, piletina, ćuretina, govedina, tofu i riba 30% esencijalnih masnoća – orašasto voće i koštice, riba i maslinovo ulje.

Po Dženifer Aniston najvažnije je imati uravnoteženu ishranu kako bi osigurali potrebne hranjive materije, hormonalnu ravnotežu i gubitak težine.

GVINET PALTROU

„Oni koji se ne brinu o svom zdravlju mogli bi bar imati toliko dostojanstva i odmah leći u grob.“ – Henrik Ibsen

32

Da li je jedna od najpoznatijih mršavica Gvinet Paltrou na dijeti, pitanje je koje njeni obožavaoci često postavljaju.

Gvinet se drži prehrambenog režima koji izbegava mlečne proizvode, šećer i bielo brašno. Povrće, integralni pirinač i nemasno meso njena su uobičajena hrana. Joga je još jedna tajna njene savršene linije.

OPRA VINFRI Oprah Vinfri, proslavljena tv voditeljka mora zadržati svoj izgled radi svoje milionske publike u celom svetu. Sa telesnom građom na koju se kilogrami lako lepe, Opra se mora redovno boriti s viškom težine. Ona vežba pet dana u nedelji, provodeći najmanje 30 minuta trčeći, nakon čega vežba s tegovima.

Jede: voće, orašasto voće, žitarice, mahunarke, povrće, ribu, piletinu i mlečne proizvode s malo masnoća.

Izbegava šećer i belo brašno i obavezno ne jede ništa nakon 19 sati.

DIJABETES & MI

Lična iskustva o korišćenju insulinske pumpe plus baza namirnica sa nutritivnim podacima.

Knjiga koja će vam pomoći da pravilno brojite ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno.

Recenzenti: Doc. dr Teodora Beljić Živković i Doc. dr Aleksandra Jotić.

Preporučuje Dijabetološki savez Srbije.

Knjigu možete naručiti na sledeće načine: 1. na e-mail stela@sezampro.rs (430 din + PTT, plaćanje pouzećem) 2. preko web knjižare www.knjizara.com 3. preko web knjižare www.korisnaknjiga.com

00

DIJABETES & MI