^uvari BR. 6/7 - 2015. - CENA 100,00 DIN.
@ivotna sredina
pre svega
ravnice ^A SO PI S
QE ZA V ELIKE QUBITE
E OD R I PR
Pas na{ prijateq 365
DANA PROTIV OTPADA
Sve o
krokodilima Energija je pokreta~ na{ih `ivota
[kolski zeleni press
Pa{waci velike drpqe
Plus: Ugro`ene i za{ti}ene vrste
P RO JE KT I
DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS Ekolo{ko udru`ewe "ZELENO PITAWE" uz podr{ku novosadske Uprave za za{titu `ivotne sredine realizuje projekat "DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS" Ideja projekta je da ekolo{ko obrazovawe koje direktno uti~e na `ivot na Planeti, se pribli`i deci na jedan lakši i interesantniji na~in. Ciq projekta je da se promovi{emo me|upredmetni pristup ekolo{kom obrazovawu kao princip koji treba da bude sastavni deo na{e kulture i vrednosnog sistema. U okviru projekta {tampa se i kwi`ica za decu sa istim
nazivom "DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS". Ova kwi`ica predstavqa zbirku pesama koja odgovara potrebama u~enika prvog, drugog i tre}eg razreda. Kao takva prihvatqiva je u praksi kao pomo}na literatura pri upoznavawu sa odre|enim pojmovima u prirodi. Autor kwi`ice je Sa{a Jovanovi}, dok je ilustracije uradila Vesna Zec.
SEVER Kada gleda{ Sunce Onda mora{ znati S koje strane sveta Ono ne}e sjati To je da zna{ sever Gdeje hladno ~esto Pa i na{e Sunce Tra`i toplo mesto
Projekat "DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS" je pomogla Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine Novi Sad.
SVI U AKCIJU!!!
^UVARI RAVNICE Izdava~: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana "Zeleno pitawe" Bulevar oslobo|ewa 11 21000 Novi Sad Telefoni: 021 6 414 083 064 819 5472 Mejl adresa:
cuvariravnice@gmail.com
Predsednik udru`ewa i glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jovanovi} sasjov@open.telekom.rs
Dragi moji ^uvari ravnice, pozdravqa vas va{ ^ika Keka! Ja sam ~uveni ^ika Keka, Panonski mornar bez Panonskog broda i Panonskog mora,… ^uveni ^ika Keka koji jo{ uvek brodi Panonskom ravnicom i svuda {irom ove na{e jedine Planete… Brodim kao borac za za{titu `ivotne sredine, kao ^UVAR RAVNICE!!! I ovoga puta sam spremio za vas pregr{t lepih akcija i aktivnosti kao {to su [KOLSKI ZELENI PRESS, ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH @IVOTA, DA BOQE UPOZNAMO SVET OKO NAS, @IVOTNA SREDINA PRE SVEGA, PAS NA[ PRIJATEQ, 365 DANA PROTIV OTPADA… Mnogo je akcija ali nas ^UVARA RANICE ima jo{ vi{e, tako da prakti~no i nema tu nekih aktivnopsti koje mi ne mo`emo uspe{no da izvr{imo. Pored va{e velike pomo}i, aktivnosti na{eg ekolo{kog udru`ewa "ZELENO PITAWE" su pomogli i poma`u i na{i velikih prijateqi dece i za{tite `ivotne sredine iz novosadske Uprave za za{titu `ivotne sredine, prijateqi iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine kao i drugari iz Republi~kog ministarstva kulture i informisawa. A da bi se znalo kako to mi i {ta radimo poma`u nam qubiteqi prirode i borci za za{titu `ivotne sredine iz Radio televizije Vojvodine, Kolor pres grupe, Vojvo|anskog magazina, Sremske televizije, Radio televizije Stara Pazova, Radio Planete, Novosadske televizije, Televizije Most Novi Sad, Televizije Panonija – Novi Sad, Ozon radija iz Sremske Mitrovice, Radio Impulsa iz Ba~ke Palanke, Radija „Dowi Srem -“ Pe}inci, Radija [id... Pridru`ite nam se i vi ukqu~ite se u akcije o kojima mo`ete da ~itate na stranicama koje slede… Ukoliko `elite da znate {ta mi to radimo izme|u brojeva "^uvari ravnice" pratite nas na na{oj fejsbuk stranici "^ASOPIS ^UVARI RAVNICE" i gledajete de~iju ekolo{ku emisiju "PITAM SE, PITAM SE" na prvom programu TELEVIZIJE VOJVODINE svake subote u 10,30. Voli vas va{ ^ika Keka i "^uvari ravnice"!
Pomo}nica glavnog urednika: Vesna Zec
vesnamagdalena973@gmail.com
Stru~ni konsultant i ~lan redakcije: Dr Zvonko We`i}
zvonko.njezic@fins.uns.ac.rs
Tehni~ko ure|ewe i dizajn: Dragan Stankovi} [tampa: Color print, Novi Sad, Piperi, Novi Sad Prvi broj mo`ete pogledati na internet adresi
www.issuu.com/ sasajovanovic/docs/cuvari_ ravnice1
CIP -– Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 502/504 ^UVARI ravnice / glavni i odgovorni urednik Sa{a Jovanovi}. 2013. Br. 1 (jesen) - . Novi Sad : Ekolo{ko Udru`ewe "Zeleno pitawe" 2013. Ilustr. : 30 cm ^etiri puta godi{we. ISSN 2334-7953 COBISS SR.-ID 278688775
3
DA LI STE ^ULI???
Jezik kameleona dvostruko je du`i od wegovog tela.
KAMELEON LEPTIR
^ulo za ukus kod leptira je sme{teno na nogama.
TIGAR
Glasno rikawe tigra se ~uje na udaqenost od dva kilometra.
4
SLON
Slonovi mogu na dan da pojedu oko 225 kilograma biqne hrane i popiju do 136 litara vode odjednom.
Jedna osoba svakog dana prose~no napravi 1.8 kilograma sme}a.
[teta je baciti stari papir i novine u sme}e. Ako ih odlo`imo u odgovaraju}e kontejnere za stari papir, iz wih se opet mogu napraviti kwige, novine, sveske... Svaka tona recikliranog papira zna~i u{tedu od hiqadu ~etristo trideset i {est (1.436) litara nafte.
Samo jedan autobus mo`e da preveze onoliko qudi koliko bi ih stalo u ~ak 40 automobila.
DA LI STE ZNALI???
Stiropor se drobi u mrvice koje nalikuju hrani. @ivotiwe jedu te mrvice i umiru.
Dovoqan je samo 1 gram pesticida da zagadi 10 miliona litara vode. 5
365 DANA PROTIV OTPADA
AKCIJA KOJA NE PRESTAJE! Jedno od temeqnih qudskih prava je pravo svakog ~oveka na `ivot u zdravoj i ~istoj `ivotnoj sredini. Me|utim, trebamo sebi da postavimo pitawe koliko mi danas ostvarujemo to pravo, i ako ne, ko je krivac tome?
O
svrnemo li se oko sebe, osmotrimo li dobro `ivotnu sredinu u kojoj `ivimo, uo~i}emo jedan od najve}ih ekolo{kih problema u svetu - otpad. Veoma je rasprostrawen, svakoga dana nastaju sve ve}e
6
koli~ine, a wegov {tetan uticaj na zdravqe Problemi sa sirovinama, resursi na{e qudi i `ivotnu sredinu tera nas da {to hitnije planete koji nisu neiscrpni, name}u potrebu preduzmemo neke korake u re{avawu problema. novog pristupa problemu: iskori{tavawa, Ne `elimo da samo postavqamo pitawa, ni reciklirawa, ponovne upotrebe... samo da dajemo gotove odgovore, ve} `elimo Na{a vrlo skora budu}nost sigurno je da podstaknemo sve nas da uo~imo probleme "bezdeponijsko dru{tvo". Dru{tvo u kome koji se javqaju kod upravqawa otpadom i da se odba~ene stvari ne}emo tretirati kao otpad, zajedno prihvatimo wihovog re{avawa. ve} kao vredne sirovine koje }emo Svesni smo da samo promena ponovno vra}ati u tehnolo{ke na~ina razmi{qawa i ~ovekovog procese i na taj na~in odnosa prema `ivotnoj {tedeti prirodne sredini, kao i na~ina resurse i sa~uvati postupawa s otpadom, mo`e "majku Zemqu" za rezultirati ostvarewem mogu}i opstanak postavqenih ciqeva. qudi, `ivotiwa i Briga o otpadu treba biqaka. da traje tokom cele Kompletan godine kroz izbegavawe, sistem smawivawe, odvojeno upravqawa sakupqawe otpada... otpadom Tako|e treba svi obuhvata slede}e zajedno da podstaknemo, mere: i odrasle i decu, da l nadzor toka ispravno reaguju na otpada od mesta posledice qudskog nastanka do mesta nemara te da prihvate kona~ne obrade sopstvenu odgovornost. l izbegavawe i Svi treba da spoznaju da smawivawe otpada sve ve}e koli~ine otpada iz l selektivno godine u godinu sve vi{e rastu. skupqawe i razvrtsavawe Javqaju se nove tehnologije koje otpada proizvode i nove vrste otpada... l reciklirawe i obnavqawe l Otkud toliko otpada oko nas? otpadnih materija U pro{losti su za{tita qudskog l Da li smo li nemarni? zdravqa i bezbednost bili glavni l obrada neiskori{}enog l Pona{amo li se nemarno razlozi za upravqawe otpadom. otpada prema prirodi? Za{tita qudskog zdravqa l minimalno odlagawe l Poznajemo li dobro i `ivotne sredine i danas obra}enog otpada problematiku otpada? predstavqa jedan od glavnih ciqeva l edukacija l Da li smo svesni posledica upravqawa otpadom. Pove}ana neodgovornog pona{awa upotreba raznih materijala Svima nama treba da bude prema prirodi? uslovqava izuzetno veliki pritisak l [ta }e biti prioritet ~ista, zrava i lepa na sistem upravqawa otpadom. `ivotna sredina u kojoj `ivimo sutra? Problemi sa deponijima, a zajedno }emo to lak{e zaga|ivawem `ivotne sredine, ostvariti. tro{kovima odr`avawa, sanirawa i otvarawa Malim koracima se ostvaruju novih deponija toliko su narasli da je stari veliki ciqevi, za nas i budu}e na~in pona{awa i odnosa prema otpadu generacije. Obrazovawe o `ivotnoj jednostavno neprihvatqiv. sredini traje celi `ivot.
7
EKOLO[KO UDRU@EWE GRA\ANA "ZELENO PITAWE" I ^ASOPIS "^UVARI RAVNICE", UZ PODR[KU REPUBLI^KOG MINISTARSTVA KULTURE I INFORMISAWA POZIVAJU OSNOVNE [KOLE DA SE UKQU^E U PROGRAM "[KOLSKI ZELENI PRESS" Ovim putem pozivamo u~iteqice, u~iteqe, nastavnice, nastavnike..., da se sa svojim u~enicima ukqu~e u program „"[KOLSKI ZELENI PRESS"“ putem slawa tekstova i fotografija do 30. oktobra 2015. Aktivnosti programa su usmerene na obuku „[KOLSKIH ZELENIH NOVINARA“ i objavqivawa radova putem {tampanih izdawa (~asopis "^uvari ravnice"“) i elektronskih izdawa (blog, fejsbuk stranica...). Ciq "[KOLSKOG ZELENOG PRESSA"“ je da se u~enici ukqu~e u prepoznavawe dobrih i lo{ih primera za{tite `ivotne sredine u {koli, oko {kole, u svom mestu stanovawa, u okolini mesta stanovawa i wihova prezentacija putem ~lanka (teksta) i fotografije. Ciq "[KOLSKOG ZELENOG PRESSA" je prezentacija radova na {kolskoj oglasnoj tabli, u {kolskom informatoru, na internet prezentaciji {kole, na fejsbuk stranici formiranoj za ovu namenu i blogu koji za ovu namenu pokre}e inicijator akcije, ekolo{ko udru`ewe "Zeleno pitawe"“ a najboqi, najzanimqiviji, najduhovitiji, najkreativniji radovi }e se publikovati u de~ijem ekolo{kom ~asopisu "^uvari ravnice"“... Ciq„ "[KOLSKOG ZELENOG PRESSA"“ je da
se u~enici ukazivawem na pojave u svojoj sredini aktivno ukqu~e u za{titu `ivotne sredine i pomognu re{avawe problema ukazivawem na wih i na primere dobre prakse.
KO SU [KOLSKI ZELENI NOVINARI [KOLSKI ZELENI NOVINARI“ se bave `ivotnom sredinom u svojoj {koli, na ulici, u svom mestu, u svojoj ku}i. [KOLSKI ZELENI NOVINARI“ otkrivaju lokalne probleme za{tite `ivotne sredine i ukazuju na wih.
[KOLSKI ZELENI NOVINARI“ otkrivaju lokalne dobre primere brige o za{titi `ivotne sredine i ukazuju na wih. [KOLSKI ZELENI NOVINARI“ o pojedinim pitawima za{tite `ivotne sredine anketiraju i intervjui{u druge u~enike, nastavno osobqe, stru~wake, sugra|ane... i te odgovore koriste za kreirawe tekstova... [KOLSKI ZELENI NOVINARI“ ukazuju}i na lokalne probleme za{tite `ivotne sredine obra}aju pa`wu na povezanost tih problema sa globalnim problemima ~itave zemqe, regiona, planete... [KOLSKI ZELENI NOVINARI“ prate sajtove na srpskom i drugim jezicima, biraju interesantne informacije, obra|uju ih i prezentuju ih na svoj na~in. [KOLSKI ZELENI NOVINARI“: - Prime}uju, opisuju, istra`uju lokalnu pozitivnu/ ^ASOPIS "^UVARI RAVNICE" - NA KIOSCIMA U VOJVODINI, BEOGRADU I PUTEM PRETPLATE!
9
negativnu pojavu u `ivotnoj sredini - Ispituju (upore|uju, tuma~e, ocewuju) informacije iz raznih izvora; - Identifikuju kqu~ne pojedince i grupe koji su ukqu~eni, wihove razli~ite poglede na pitawe, pristupe u re{avawu istog i wihove osnovne pretpostavke i ciqeve; - Sprovode originalna istra`ivawa, kao {to su ankete/ upitnici ili intervjuisawe kqu~nih pojedinca ili grupa radi dobijawa informacije iz prve ruke; - Povezuju lokalne ekolo{ke probleme/pita`a sa ve}om globalnom slikom, predla`u mogu} a re{ewa lokalnog problema/ pitawa `ivotne sredine: - Identifikuju re{ewe/a za problem/pitawe `ivotne sredine i procewuju wegovu mogu}u efikasnost, daju}i razloge za i protiv (prednosti i mane); - Predla`u re{ewe daju}i opravdawe za to. - Izve{tavaju lokalnu javnost o lokalnom pitawu
10
`ivotne sredine i wegovim mogu} im re{ewima putem novinarske produkcije (~lanaka, fotografija) - Prave ~lanak, fotografiju(e) koji dokumentuje ekolo{ki problem / pitawe i (ako je mogu}e) predla`u wegovo re{ewe;
-
Zauzimaju pozitivan pristup u podsticawu promena i pronala`ewu re{ewa; - Distribuiraju svaj rad lokalnoj javnosti putem odabranog/ih medija, na primer novina, ~asopisa, radio, televizije, interneta, dru{tvenih mre`a... U programu "[KOLSKI ZELENI PRESS"“ nagra|uju se najboqi ~lanak (do 250 re~i), fotografija i foto pri~a (do 12 fotografija) u tri starosne kategorije u~enika (3-4 razred, 5-6 razred, 7-8 razred). U~enici mogu raditi individualno ili u grupama, s tim, da se maksimalno mo`e prijaviti jedan rad po pojedincu ili grupi. Svi autori, ako rade u timu, moraju biti iste starosne kategorije. Ne postoji ograni~ewe u broju poslatih radove iz jedne {kole. MEJL ADRESA ZA SLAWE RADOVA je cuvariravnice@gmail.com Radovi se moraju poslati do kraja oktobra 2015.
INFORMACIJE I KONTAKT EKOLO[KO UDRU@EWE "ZELENO PITAWE", NOVI SAD TELEFON: 064 819 54 72 MEJL ADRESA: cuvariravnice@gmail.com FEJSBUK STRANICA: "^ASOPIS ^UVARI RAVNICE"
Radovi }e se ocewivati ne po temama, ve} po starosnim grupama u~enika i u kategorijama pojedina~nog i timskog rada: (3-4 razred, 5-6 razred, 7-8 razred). Nema obaveznih tema, mada je savet da prioritetne oblasti budu `ivotna sredina, voda, otpad, za{tita `ivotiwa, u{teda energije, klimatske promene, biolo{ka raznovrsnost, ugro`ene vrste... POSTANITE DEO "[KOLSKOG ZELENOG PRESSA"“!
PREPORUKE I PRAVILA ZA PRIPREMU RADOVA Ciq programa je da se promovi{e: - znawe o `ivotnoj sredini (razumevawe lokalnih ekolo{kih pitawa i problema sa globalnim pristupom) - aktivno u~e{}e (aktivan a ne pasivan pristup, razvoj znawa i ume}a, timski rad) - pozitivan pristup (istra`ivawe, kako problema tako i re{ewa, ukazivawe na pozitivne pojave).
o `ivotnoj sredini svakako je korisno za program "[KOLSKI ZELENI PRESS". Problem `ivotne sredine je konkretan primer postoje}e ili potencijalne ekolo{ke degradacije, uni{tewa, zaga|ewa... Pitawe `ivotne sredine je povezano ali se i razlikuje od ekolo{kog problema. Pokazuje postojaqe razli~itih perspektiva (pogleda) o mogu}im re{ewima ekolo{kog problema. [ta je ekolo{ki ~lanak? ^lanak se pi{e kratko i jasno, a jedna stranica bi bila idealna. U okviru programa "[KOLSKI ZELENI PRESS" ~lanak ne sme da sadr`i vi{e od 250 re~i i mo`e sadr`ati ilustracije, grafikone i fotografije kao ilustraciju.
Izvor svih ilustracija koje nisu originalne mora biti naveden. Preporu~uje se da naslov ~lanka ne bude duga~ak. ^lanak mora biti napisan na bazi podataka, a tema vezana za `ivotnu sredinu. ^lanak mo`e da bude napisan i u obliku intervjua. ^lanak mora biti poslat elektronski u WORD-u sa prate}im fotografijama, a prema smernicama za fotografije. Kako se pi{e ~lanak? Ciq novinara (i ~lanka) je da bude ~itan. Stoga je zadatak [KOLSKIH ZELENIH NOVINARA“ da uvere ~itaoca da pro~ita ~lanak od po~etka do kraja. ^itaoce treba voditi kroz tekst i na kraju ga treba ostaviti s pozitivnim ose}awem zbog informacija koje su u wemu prona{li. Za koga se pi{e? U {koli u~enici sti~u navika pisawa za u~iteqe i nstavnike kojima je posao da pro~itaju sastav ili rad u celini pre nego {to ga ocene - ali kada se pi{e za
Ekolo[ki problemi i pitawa Razumevawe razlike termina „problem“ i „pitawe“ u obrazovawu
11
FOTOGRAFI[ITE! Mogu}e je prijaviti jednu fotografiju ili seriju fotografija do 12 fotografija (foto esej). Fotografija mora da prika`e temu vezanu za `ivotnu sredinu i mora biti kvalitetna. Prijave fotografija moraju da imaju naslov, kao i kratak tekst ne du`i od 50 re~i koji obja{wava fotografiju na novinarski na~in (ko, {ta, gde, za{to, kada i kako). Fotografije se moraju poslati elektronskom po{tom u jpg, ili tif formatu sa rezolucijom ne mawom od 300 ta~aka.
~itaoce novina mora se prona}i na~in kako da im se privu~e pa`wa, jer oni nisu pla}eni da ~itaju ~lanke. Zato novinari imaju vlastite metode pomo}u kojih privla~e pa`wu ~italaca. Kada se pi{e ~lanak treba misliti na svoje budu}e ~itaoce. Novinaru je, nakon istra`ivawa neke teme materija postala vrlo poznata, ali mnogi ~itaoci se prvi put susre}u sa tom tematikom. Zato treba prona}i sve pomove, osobe ili mesta koja nisu predstavqena te ih treba razjasniti. Kako da se ilustruje ~lanak? Slika govori hiqadu re~i! Duga~ki opisi }e ~lanak ~initi te{ko ~itqivim, pa zato }e ga svaka fotografija u~initi atraktivnijim i zanimqivijim. Ukoliko se poku{ava nekome opisati pojava koju nikada pre nije video, bi}e puno lak{e uz fotografiju.
PI[ITE! - Treba biti jasan i koristiti kratke, jednostavne i precizne re~i - Naslov treba da bude. kratak, zanimqiv, sme{an ili provokativan kako bi privukao pa`wu ~italaca. - Kqu~na poruka uvek mora biti na po~etku ~lanka. - Prva re~enica ne treba da sadr`i vi{e od 25 re~i i treba da pokriva sva pitawa: "ko, {ta, gde, kada, za{to i kako".
12
- Ne treba pisati vi{e od dve stranice, idalno je jednu, osim ukoliko se ne pi{u du`e reporta`e - 250 re~i je dovoqno da saop{tite ono {to treba. - Ne treba previ{e koristiti stru~ne re~i, nau~nu ili tehni~ku terminologiju, jer nisu svi. upoznati sa stru~nim nazivima - Treba izbegavati preveliku upotrebu brojeva: treba izabrati samo najzna~ajnije, vi{e koristiti procente, a ne apsolutne brojeve jer ih lak{e uporediti. Pi{ite u kratkim re~enicama! Kako skratiti re~enice? - Napravite izbor jer previ{e informacija slabi kqu~nu ideju ~lanka i neki prikupqeni podaci mogu biti i neupotrebqivi pi{u}i jezgrovito {aqete ja~u poruku. - Slo`ite informacije prema kqu~noj poruci (od najvi{e do najmawe zna~ajnih, od najkonkretnijih do apstraktnih, od pojedina~nih do op{tih, od aktuelnih do pro{lih...). - Izbacite sva ponavqaqa, prideve i priloge koji ne daju nikakvo zna~ewe re~enici. - Najboqi na~in za pisawe kratkih re~enice je davawe samo jedne informacije u jednoj re~enici. - Nekad treba kombinovati duge i kratke re~enice, jer to tekstu daje ritam. - U tekst se mogu ubaciti citati, mi{qewa drugih qudi, delovi intervjua...
KRITERIJUMI ZA OCEWIVAWE U nastavku slede pitawa koja poma`u ~lanovima `irija u oceni radova, ali i u~enicima u pripremi radova: - Da li je ~lanak daje odgovore na pitawa: ko, {ta, gde, kada, kako i za{to? - Da li ~lanak ima po~etak, sredinu i kraj? - Da li u~enik navodi (koristi) stvarne podatke i pouzdane izvore/ mi{qewa? - U slu~aju fotografije, da li je slika tehni~ki i umetni~ki dobro ura|ena, tj. da li je dobro komponovana, adekvatne rezolucije i efektna? - Da li tekst uz fotografiju daje odgovore na pitawa: ko, {ta, gde, kada, kako i za{to? - Da li je predlo`eno re{enje i da li je ono realno, dobro obja{weno i opravdano? - Da li se o upotrebi ilustracija, fotografija, grafikona, uz ~lanak, dobro razmislilo? - Da li je u~enik izabrao dobru, interesantnu temu ili stvorio ~lanak koji pokre}e? - Da li je u~enik napu{tao {kolsko dvori{te, odnosno radio na terenu, prikupqao podatke i intervjuisao qude li~no ili preko telefona ili je samo koristio (ili citirao) internet izvore? - Da li je zauzet pozitivan pristup tj. da li se u~enik koncentrisao na re{ewa, a ne samo probleme?
KAKO SE PRIJAVITI ZA U^E[]E? Prijave za u~e{}e se vr{e iskqu~ivo elektronskom po{tom na adresu cuvariravnice@gmail.com Uz rad se obavezno {aqe i prijava za u~e{}e na na na{em formularu ili bez wega ALI SA SVIM TRA@ENIM PODACIMA IZ FORMULARA napisanim u programu za pisawe WORD!
13
NAUKA I TEHNOLOGIJA
ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH
@IVOTA Energiju koristimo je da bismo radili. Energija osvetqava na{e gradove, pokre}e automobile, vozove, brodove, avione i ostala motorna vozila. Energija greje na{e domove, omogu}ava kuvawe hrane i slu{awe muzike, daje nam sliku na televizoru, pokre}e ma{ine u fabrikama i traktore na farmama. Energija je uzrok svemu {to se doga|a oko nas. Da bi dobili korisnu energiju mi koristimo neobnovqivim i obnovwivim izvorima energije... Neobnovqivi izvori energije su izvori energije koji se ne mogu regenerisati ni ponovno proizvesti. To su: ugaq, nafta, prirodni gas i nuklearna energija. Ugaq, nafta i prirodni gas se nazivaju fosilna goriva. Samo ime fosilna goriva govori o wihovom nastanku.
Pre mnogo miliona godina ostaci biqaka i `ivotiwa su po~eli da se talo`e na dno okeana ili na tlo. S vremenom je te ostatke prekrio sloj blata, muqa i peska. U tim uslovima su se razvijale ogromne temperature i veliki pritisci, a to su idealni uslovi za pretvarawe ostataka biqaka i `ivotiwa u fosilna goriva. Glavni izvor energije fosilnih goriva je ugqenik, pa wihovim sagorijevawem u atmosferu odlazi puno ugqen dioksida. To je glavni problem iskori{}avawa fosilnih goriva gledano s ekolo{kog aspekta. Obnovqivi izvori energije, ozna~avani i kao trajni energetski izvori, predstavqaju energetske resurse koji se koriste za proizvodwu elektri~ne energije ili toplotne energije, odnosno
svaki koristan rad, a ~ije rezerve se konstantno ili cikli~no obnavqaju. Sam naziv obnovqivi, kao i trajni, poti~e od ~iwenice da se energija tro{i u iznosu koji ne prema{uje brzinu kojom se stvara u prirodi. Neki put se me|u obnovqive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina. Ovo je u suprotnosti sa neobnovqivim izvorima kojima su rezerve procewene na desetine ili stotine godina, dok je wihovo stvarawe trajalo desetinama miliona godina.
KAKO U[TEDETI STRUJU? Koristite {tedqive sijalice. Iako su skupqe (komad ko{ta oko 300 dinara), {tedqive sijalice traju neuporedivo du`e, a za istu ja~inu svetlosti koriste neuporedivo mawu koli~inu elektri~ne energije. Na taj na~in }ete u velikoj meri u{tedeti struju i smawiti ra~une.
14
Ma{inu za ve{ ili prawe sudova ukqu~ujte posle pono}i, kada je struja jeftinija. Ku}ne aparate, kada ih ne koristite, obavezno iskqu~ite iz {tekera. ^ak i kada se ne koriste oni crpe elektri~nu energiju. Ne zaboravqajte da nakon puwewa mobilnog telefona iskqu~ite puwa~ iz struje. Izbegavajte da vam u istom trenutku u ku}i radi veliki broj ure|aja. Termoizolacijom objekta, koja iako dosta ko{ta, mo`e da u{tedi od 20 do 65 procenata potro{we energije. Na du`em vremenskom planu ova u{teda je i vi{e nego isplativa. Projekat ,,ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH @IVOTA, je pomogla Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine - Novi Sad.
T KA JE RO P
@IVOTNA SREDINA PRE SVEGA @ivotna sredina je skup prirodnih vrednosti ~iji slo`eni me|usobni odnosi ~ine okru`ewe, odnosno prostor i uslove za `ivot. To su svi uslovi, okolnosti i uticaji koji okru`uju i uti~u na razvoj jednog organizma ili grupe organizama a uticaji dolaze, kako od `ive, tako i od ne`ive prirode. @ivotnu sredinu ~ini svet prirode (biqke, `ivotiwe, zemqi{te, vazduh i voda), koji je postojao milijardama godina pre ~oveka i svet objekata, predmeta i institucija koje je ~ovek sam izgradio koriste}i tehniku, tehnologiju i nauku da bi stvorio okru`ewe koje odgovara wegovim potrebama.
Ekolo{ko udru`ewe "Zeleno pitawe" je uz podr{ku Gradske uprave za za{titu `ivotne sredine iz Novog Sada, pokrenulo projekat "ENERGIJA JE POKRETA^ NA[IH @IVOTA" sa ciqem da se podigne svest o zna~aju energije i wene u{te足de za za{titu `ivotne sredine i unapre|ewe kvaliteta `ivota. Projekat se realizuje edukacijom u~enika osnovnih {kola kroz edukativne radionice.
@ivotna sredina predstavqa sve ono {to nas okru`uje, odnosno sve ono sa ~ime je direktno ili indirektno povezana ~ovekova `ivotna i proizvodna aktivnost. Za{tita `ivotne sredine podrazumeva skup razli~itih postupaka i mera koji spre~avaju ugro`avawe `ivotne sredine s ciqem o~uvawa biolo{ke ravnote`e. Ekolo{ka odbrana je multidisciplina i treba da predstavqa trajnu obavezu svih ~lanova dru{tva. Wena multidisciplinarnost proisti~e iz ~iwenice {to zdravqe, `ivotna sredina i socijalni uslovi predstavqaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Briga o `ivotnoj sredini je sa gledi{ta na{eg dru{tva prioritet od sveukupnog zna~aja za dru{tvo. Zdrava `ivotna sredina je osnov za o~uvawe qudske egzistencije, zdravog razvoja dru{tva i bitan faktor za nivo `ivota stanovni{tva.
Projekat Ekolo{kog udru`ewa "Zeleno pitawe" - "@IVOTNA SREDINA PRE SVEGA" je pomogao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeqstvo i za{titu `ivotne sredine.
15
SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE
PA[WACI VELIKE DROPQE
16
Mokrin, tu, selo u Bana o tome {to p t a n z o p je eni Vasa | o r u m e w su u } i Ra{a i t n A a k i M Staji}, tome {to o p i je t a n Popov. Poz a svetsko v a ` r d o u l e im se u ovom s wu uskr{w a c u t u o v t u prvens prvenstvo o k s t e v s i jajima guskova. nadmetawu postaje sve n i r k o M , e Me|utim tome {to s o p ji i t a n z po i i specijaln i z a l a n o tam rirode rezervat p velike "Pa{waci dropqe"
Specijalni rezervat prirode "Pa{waci velike dropqe" se prostire na teritorijama op{tina ^oka, Kikinda i Novi Kne`evac. Ovaj rezervat je jedino stani{te u Srbiji ptice velika dropqa (otis tarda) i wih u rezervatu ima samo 14. Dropqe iz hladnijih krajeva, npr. iz Mongolije ili Rusije se sele na jug, ali, po{to ovde nije toliko hladno preko zime i ptice imaju dovoqno hrane, na{e dropqe se ne sele. U ovom rezervatu ima puno i drugih za{ti}enih vrsta biqaka i `ivotiwa. Najzna~ajnije su biqke lepqivi pucavac, slatinska detelina i poqski zvezdan... Od `ivotiwa tu su `aba ~e{warka i tekunica, mali glodar sli~an veverici koji `ivi na zemqi. U rezervatu ima i mnogo retkih ptica kao {to su }urlikovac, stepski soko, siva vetru{ka i ritska sova koja se kao i dropqa tako|e gnezdi na zemqi. Nekada je mnogo ve}i prostor Vojvodine bio pod pa{wacima i velike dropqe su imale mnogo vi{e prostora na kojem su `ivele. Do danas je veliki deo tog prostora pretvoren u oranice i da se ne bi i ovaj prostor na taj na~in bio izgubqen formiran je specijalni rezervat prirode.
17
[epurewe
UGRO@ENA VRSTA Velika dropqa se nalazi na svetskoj Crvenoj listi ugro`enih vrsta i predstavqa strogo za{ti}enu vrstu u Srbiji. Weno stani{te predstavqa o~uvani tipi~ni panonski predeo, sa osobenim biqnim zajednicama i florom i faunom ~iji su brojni predstavnici strogo za{ti}ene vrste i vrste od zna~aja za za{titu po me|unarodnim kriterijumima. Velika dropqa je izuzetno krupna ptica. Mu`jak mo`e da dostigne visinu do jednog metra. Te`ina mu`jaka varira od 8 do 16 kilograma, a `enke od 4 do 6. Najpovoqniji uslovi za gne`|ewe velike dropqe su na vla`nim livadama. Velika dropqa se gnezdi i u poqoprivrednim kulturama, pre svega u `itaricama. Tereni bez travnatog pokriva~a ili sa niskom travom nisu povoqni za gne`|ewe velike
18
dropqe, kao ni visoke poqoprivredne kulture kao {to su suncokret ili kukuruz. Velika dropqa u na{im krajevima ima status stanarice (zadr`ava se preko cele godine), a pojavquje se i u preletu, ali veoma retko tokom jeseni, odnosno leta, na putu od podru~ja gne`|ewa ka zimovali{tima i obrnuto. Pri blagim zimama, kod velike dropqe se ne budi instinkt za seobom. U slu~aju kada su zime jake, poqa pokrije sneg, te pristup hrani bude ote`an, velika dropqa napu{ta podru~je gne`|ewa i odlazi na podru~ja koja pru`aju povoqnije uslove zawihov opstanak u toku zime. Male su {anse za uspe{no zimovawe i povratak na podru~je gde se gnezdi. Ona `ivi u malim jatima, u kojima je, naj~e{}e, broj `enki ve}i od broja mu`jaka. Mawi broj mu`jaka je posledica odstrela, u vreme dok je ptica bila lovna
Svadbeni ples
SVADBENA IGRA
divqa~, dok su `enke bile pod lovostajem. Osnovni na~in kretawa velike dropqe je hod, {etwa. U slu~aju opasnosti, uko~i se u mestu. U po~etku poku{ava da se udaqi hodom, ako tako ne uspe da pobegne od opasnosti, ona potr~i tri, ~etiri koraka. Ako ni to nije dovoqno, velika dropqa poleti. Smatra se da leti brzinom od 50 kilometara na ~as. Velike dropqe tokom prole}a, u toku "svadbenog plesa", mogu se lako uo~iti. Leti, velika dropqa je te{ko uo~qiva, jer je u letwim mesecima aktivna samo u ranim jutarwim i kasnim ve~erwim ~asovima. U septembru se mogu ponovo videti u letu ili skupqene u jatu. U jatima ostaje i preko zime. Odrasli primerci velike dropqe imaju malo neprijateqa u prirodi, a stradaju jaja i mladi primerci.
Svadbena igra mu`jaka po~iwe sredinom marta ili po~etkom aprila meseca i traje do po~etka, odnosno, kraja maja. Igra se odvija u ranim jutarwim ~asovima, a onda se ponavqa u popodnevnim, ali je maweg intenziteta. Osnovna pojava svadbene igre je {epurewe mu`jaka dropqe. [epurewe je svadbeni ples mu`jaka velike dropqe, pri ~emu se on ra{iri i podigne svoj rep kako bi izgledao {to ve}i i lep{i. Sli~no kao {to radi paun. Mu`jaci se na taj na~in prave va`ni kako bi privukli `enke. Gnezdo velike dropqe je malo udubqewe u zemqi, sa nekoliko trav~ica ili pera. Gnezdo mo`e biti locirano u gustoj travi, ali mo`e se na}i i pored puta, izlo`eno pogledima. Jaja, u zavisnosti od vremenskih uslova, pola`e uglavnom u maju. Gnezdo od gnezda je udaqeno od 80 do 500 metara. @enka pola`e jedno do tri jajeta. Izme|u polagawa jaja pro|e od 24 do 28 sati. Jaje velike dropqe je izrazito veliko i prose~na te`ina mu je izme|u 110 i 170 grama.
19
Tekunica
@enka le`i na jajima od 25 do 28 dana, dok se ne izlegu mladi, i napu{ta gnezdo dnevno jedan do tri sata. Za to vreme mu`jak se pribli`ava gnezdu, ali ne u~estvuje u le`ewu. Kako odmi~e inkubacija jaja, `enka sve re|e napu{ta gnezdo da ne bi jaje dovela u opasnost, tako da se veoma ~esto de{ava da ~ovek bukvalno nagazi na pticu. U slu~aju da se `enka velike dropqe upla{i, ona ~esto zauvek napu{a gnezdo.
Pucavac
]urlikovac
20
PRIRODNI NEPRIJATEQI Prirodni neprijateqi nasada su, pre svega, sive vrane. Dok je na gnezdu, velika dropqa uspe{no brani nasad, a {tete nastaju kada `enka napusti gnezdo. Mladi se dosta dugo ispiqavaju iz jajeta. Od pucawa quske, pa do izlaska mladih pro|e od 12 do 36 sati. Pet od osam dana `enka direktno hrani i poji mlade i ona se sama brine o mladima. Ukoliko su izlo`eni opasnosti, te{ko ih napu{ta, a ukoliko poleti, poku{ava da zavara neprijateqa. Mladi brzo rastu. Za 7 do 8 dana po~iwu da dobijaju perje, a za 35 do 42 dana ve} pole}u. U jesewim mesecima se `enka sa mladima prikqu~uje jatu. Predatori su veoma ozbiqan faktor ugro`avawa velikih dropqi. Me|u sisarima, najopasnije su lisice, divqe sviwe i psi, zatim jazavci i kune. Me|u pticama, vrane, ~avke i ga~ci su potencijalni faktor ugro`avawa jaja. Jaja i pti}e tako|e mogu ugroziti rode, galebovi, eje i mi{ari.
UDRU@EWE ZA ZA[TITU VELIKE DROPQE Udru`ewe za za{titu velike dropqe je nevladino i neprofitno udru`ewe ~iji je ciq prevashodno za{tita populacije velike droqje, za{tita i unapre|ewe stani{ta u Specijalnom rezervatu prirode "Pa{waci velike dropqe", edukacija lokalnog stanovni{tva o zna~aju o~uvawa i za{tite stani{ta, organizovawe aktivnosti na rehabilitaciji ugro`enih podru~ja, javno zalagawe za promenu navika u pogledu kori{}ewa i ~uvawa prirodnih resursa i u pogledu postupawa sa otrovnim i otpadnim materijalima, o~uvawe tradicije i razvoj ruralnog turizma. Kontakt Udru`ewe za za{titu velike dropqe Dom kulture, Trg 9. januar 66 23305 Mokrin udruzenje@velikadroplja.rs www.velikadroplja.rs
UPRAVQA^ Lova~ko udru`ewe "Perjanica" iz Mokrina od 70-ih godina ~uva populaciju velike dropqe u svom okru`ewu. Zvani~ne aktivnosti ove organizacije, kao staraoca Specijalnog rezervata prirode "Pa{waci velike dropqe", po~iwu 1997. godine. Do kraja dvadesetog veka, osnovne aktivnosti bile su ~uvawe vrsta i stani{ta, monitoring i obele`avawe rezervata.
Neophodna je promocija odgovornog vlasni{tva pasa i udomqavawa napu{tenih, nevlasni~kih, pasa.
PAS NA[ PRIJATEQ
NE NAPU[TAJMO
PSE!
Procewuje se da ~ak 75 posto svetske populacije pasa nema vlasnika, a sli~na je situacija i sa ma~kama. Mnoge dr`ave susre}u se s problemom ograni~avawa wihove brojnosti, a prilikom izrade programa mora da uzima u obzir ne samo zdravqe gra|ana nego i dobrobit `ivotiwa
I kod nas tako|e postoji veliki broj napu{tenih i nevlasni~kih `ivotiwa, prvenstveno pasa. Javni interes za dobrobit `ivotiwa sve vi{e raste i sve je prisutniji u svetu, kao i u na{em dru{tvu. ^iweni~no i nau~no znawe u ovoj oblasti mora podr`avati i obja{wavati eti~ke odluke, a naro~ito potrebu za razumevawem problem odnosa `ivotiwa i qudi i wihovih potreba u odnosu na okru`ewe u kome se kre}u i nalaze. Dobrobit `ivotiwa je kurs kojim treba da se rukovodimo u primewivawu metoda za re{avawe problema napu{tenih `ivotiwa. Stavovi koje treba odbraniti a koji se ti~u
22
dobrobiti `ivotiwa, zahtevaju nau~no znawe o biologiji `ivotiwa, da bi se omogu}ilo {to bli`e odre|ewe wihovih fiziolo{kih, zdravstvenih i psiholo{kih potreba, kao i da bi se {to boqe re{ili problemi i pitawa wihovog uticaja na `ivotnu sredinu i zdravqe qudi. Edukacija pre svega treba da podsti~e ve}u odgovornost vlasnika pasa i ma~aka da bi se smawila u~estalost napu{tawa ku}nih qubimaca, ali ona mora da se bavi i drugim pitawima poput prevencije ujeda, brige o psima (konkretne poruke da `ivotiwe ne smeju da se napu{taju jer imaju ose}awa; uputstva o nezi, potrebama, koristi od sterilizacije), pona{awa pasa. Rezultati uporne primene programa za edukaciju postaju vidqivi na tri nivoa: - deca i wihova okolina usvajaju znawa i ve{tine; - mewaju se stavovi; - dolazi do promene u pona{awu prema `ivotiwama. Kada se u jednoj dru{tvenoj zajednici sprovodi strategija sa lokalnim javnim preduze}em u kombinaciji s edukacijom gra|ana, psi se hvataju, le~e, sterili{u i vra}aju na svoja stani{ta, gra|ani postaju svesni dobrobiti `ivotiwa i humanih metoda za ograni~avawe brojnosti uli~nih `ivotiwa. [irewe bolesti se na taj na~in dr`i pod kontrolom, zbog ~ega gra|ani po~iwu mawe da se pla{e pasa i lak{e prihvataju povratak zdravih pasa u svoje zajednice. Stoga je pored edukacije potrebna i efikasna primena zakonskih propisa i kazni predvi|enih zakonom.
PO[AQITE FOTOGRAFIJU VA[EG PSA! Po{aqite nam fotografiju va{eg psa koju }emo objaviti na na{oj fejsbuk stranici a izabrane fotografije }emo objaviti i u ~asopisu. Po{aqite nam ime psa (mo`e i par re~enica o psu), ime vlasnika i ime fotografa. Fotografije {aqite iskqu~ivo na na{u mejl adresu cuvariravnice@gmail.com.
NA[ QUBIMAC Po predawu, zlatni retriver poti~e od starih pastirskih pasa sa Kavkaza koji su obu~eni za cirkuske ta~ke i koje je, 1885. godine put naneo u Englesku, u grad Brajton. Odu{evqen ovim psima, Ser Dadli Mejd [orbenk, budu}i Lord Tvidmaut sve ih je otkupio od va{arskih glumaca da bi ih ukrstio sa psom svetog Huberta
ZLATNI
Veoma je sposoban ~uvar, miran i ne`an prema deci, tako da je veoma cewen i kao pas za dru{tvo. Mnogi radni kvaliteti kao i vrline koje odlikuju dobrog psa za dru{tvo, obezbedile su ovom britanskom psu me|unarodni uspeh i pribli`ile ga uspehu koji je postigao labradorski retriver. U Francuskoj je, me|utim, slabo rasprostrawen. Vesele je naravi i beskrajno odan svom vlasniku, spreman da se odu{evqeno odazove svakom wegovom pozivu i da mu se u potpunosti posveti. Svoju
RETRIVER
`ivotnu radost, koja mo`e biti poreme}ena samo nedostatkom qubavi i nedovoqnim kontaktom s uku}anima, izra`ava skakawem, mahawem repa, dodirivawem wu{kom i udarcima {apa. Kada `eli privu}i pa`wu, ne bira sredstva, ogla{avaju}i se sna`nim lave`om ili upornim cviqewem. Na isti na~in najavquje i ne~iji dolazak, do~ekuju}i gosta s velikim odu{evqewem, {to svakako nije preporuka za dobrog ~uvara. Za zlatne retrivere je karakteristi~no da se lako
dresiraju i jako su strpqivi i ne`ni prema deci. Umeju da zapamte i do 50 komandi u toku `ivota. S obzirom da vole da udovoqe vlasnicima dresura za wih predstavqa zabavu. Zbog razvijenog wuha koriste se za lov, tragawe i kao slu`beni psi za otkrivawe narkotika, tako|e se zbog velikog strpqewa i poslu{nosti koriste kao psi vodi~i slepih osoba.
Retriveri su pogodni za dr`awe u ku}i ili stanu uz dovoqno dnevne {etwe i istr~avawa, a jako vole dono{ewe loptice ili {tapa. Bitno je da se pravilno hrane i imaju dovoqno aktivnosti, jer u protivnom dolazi do prekomerne te`ine.
23
WE [I
TA @ E V
I V O TI
KROKODILI
M RO S
I
ALIGATORI Krokodili i aligatori pripadaju grupi `ivotiwa ~iji je razvoj zapo~eo pre razvoja dinosaurusa, i koji su se od tada vrlo malo promenili. Jo{ uvek nam nije jasno kako su se tako uspe{no prilagodili i pr`iveli ono {to dinosaurusi nisu. Najpoznatije vrste su nilski krokodil, gangeski gavijal, misisipski aligator i obi~ni kajman
24
Razvoj krokodila i aligatora zapo~eo je pre 250 miliona godina, otprilike 100 mili足ona godina nakon postanka prvih gmizavaca. U to su doba bili u potpunosti kopnene `ivotiwe, dakle nisu `iveli delomi~no i u vodi poput suvremenih vrsta. Imali su du`e noge i kra}e wju{ke od nama poznatih krokodila. Wihovi najbli`i `ivi srodnici su ptice. Wihovo srodstvo je dokazivo celim nizom osobina, ali pre svega gra|om sistema krvotoka. Krokodili i aligatori, zajedno s bliskim srodnicima kajmanima i gavijalom, pripadaju redu krokodila a karakteri{e ih odmah pre-
poznatqiv gmizoliki izgled, za{titni oklop od ko{tanih plo~a i Zavisno neverovatno sna`ne ~equsti koje od vrste, telo sadr`e brojne i mo}ne zube zlokobnog izgleda. Krokodikrokodila mo`e li imaju tawu i izdu`eniju da bude duga~ko od glavu od aligatora i kajmana, a prepoznatqivi su 1,20 pa do 7metara, i po ~etvrtom zubu s obe a na|eni su fosili strane gorwje ~equsti koji dugi i do 12 metara. je vidqiv i kada su im usta zatvorena. Zavisno od vrste, Krokodili rastu broj, oblik i du`ina zuba celog `ivota varira. Svi krokodili `ive u blizini vode, bila to mo~vara, bara, jezero, spora reka ili kanal a odre|eno vreme u woj i borave. Krokodili nemaju stalnu telesnu temperaturu pa im zbog toga treba voda. No}i uglavnom provode u vodi, a dawu se sun~aju na sprudovima. U najtoplije doba dana znaju da se zavuku u senu, a u vodi se dobro rashla|uju. Iako se ponekad ~ini da krokodili slo`no `ive u velikim grupama, oni su teritorijalne `ivotiwe. Uvek postoji dominantni mu`jak koji u vodi provodi vi{e vremena od ostalih, obilaze}i granice svoje teritorije. Wegovi obra~uni s ostalim krupnim mu`jacima propra}eni su jakom bukom. Na kopnu se krokodili kre} u na razne na~ine ali uglavnom hodaju prili~no spretno na {irokim stopalima. Plenu se
prikradaju polako klizu}i na trbusima. Odli~ni su pliva~i ali im potisnu snagu ne daju noge i stopala s pliva}im ko`icama, ve} sna`an rep. U vodi ostaju nepokretni du`e vreme, s tim da su im nozdrve, o~i i u{i iznad povr{ine vode. Krokodili su mesojedi. Gotovo sve vrste love bilo koji plen koji mogu da uhvate ali i s obzirom na veli~inu, da savladaju. Vrlo malo vrsta su specijalizovani samo na odre|ene vrste plena. ^equsti koje mogu {iroko razjapiti i sna`no sklopiti doprinose prete}em izgledu koji im je obzbedio reputaciju nemilosrdnog grabqivca. Tek izlegli mladunci i mlade `ivotiwe hrane se insektima, punoglavcima, pu`evima, malim ribama i rakovima. S vremenom se veli~ina wihovog plena pove}ava. Iako su zubi ovih `ivotiwa o{tri i zastra{uju}i, oni nisu prikladni za komadawe `ivotiwa i `vakawe mesa. Kada na ivici bare zhvati `rtvu u zamku, krokodil ili aligator }e je zgrabiti i poku{ati da odvu~e u vodu kako bi je udavio. Ubijenu krupnu `ivotiwu ugura}e u rupu u obali i ostaviti je sve dok joj ko`a ne omek{a a meso natrune, š{to }e mu omogu}iti lak{e komadawe i `vakawe.
25
Ribu love naglim sklapawem ~equsti ili je prikle{te u pli}acima. Gutaju je celu, obi~no od glave, kako im {krge i bodqe ne bi ozledile osetqivo tkivo grla. Mnogi krokodili zajedno s hranom gutaju kamewe i komade drveta koji najverovatnije poma`u u varewu hrane u `elucu. Krokodili love na razli~ite na~ine. Neki su izrazito lewi pa doslovno ~ekaju da im plien padne u usta. Drugi, posebno nilski krokodili, mnogo su agresivniji lovci koji plen ~ekaju u zasedi ili ga odlu~no progawaju. U lovu se poma`u sna`nim repovima kojima guraju bespomo}nu `rtvu prema razjapqenim ustima.
LALE GATOR Lale Gator je naj poznatiji animirani alligator. Nekada davno je bio zvezda petominutnih crtanih filmova koji su se emitovali na Televiziji Beograd u 19:15, pre drugog Dnevnika.
Krokodili pola`u jaja iz kojih se legu potpuno razvijene `ivotiwe. Parewe se odvija u vodi, u razna doba godine, {to zavisi od vrste krokodila i `ivotnim uslovima. Mesec dana posle parewa `enka pronalazi mesto na obali na koje odla`e jaja. Ona snese izme|u 20 i 80 ovalnih jaja, svakih pola minute po jedno. Razvoj mladunaca zavisi od temperature u leglu. Iz svakog jajeta potencijalno se mogu razviti jedinke oba pola. Ako jaja sazrevaju pri temperaturi od oko 30O celziusa, iz jaja se legu `enke, ali ako je temperatura u gnezdu oko 34O celziusa, iz jaja }e se izle}i iskqu~ivo mu`jaci. Za razliku od ve} ine gmizavaca, ona ima jako razvijen maj~inski ose}aj pa snesena i pokrivena jaja pa`qivo ~uva, napadaju}i svaku `ivotiwu koja im se pribli`i.
Krokodili imaju tri kapka na o~ima
26
TARZAN I SAVA MAKSI] Najpoznatiji svetski borac sa krokodilima je filmski junak TARZAN koji je proslavio glumca Xona Vajsmilera. Jedan od stvarnih naj足 ve}ih svetskih lovaca na krokodile je Sava Maksi} koji je ro}en u Koviqu nadomak Novog Sada. Sava je u potrazi za avanturom stigao do xungla Papua Nove Gvineje gde mu je lokalno stanov足 ni{tvo dalo ime GOSPODAR KROKODILA.
Kad za to do|e vreme, mladunci probijaju qusku jajeta jajnim zubi}em koji imaju na vrhu wu{ke. Majku glasawem prizivaju u pomo} i ona odmah zapo~iwe sa uklawawem pokrova iznad gnezda, istovremeno uklawaju}i i quske jajeta da bi ih se mladunci lak{e re{ili. Tada ih ne`no hvata ustima, odnosi u vodu i tamo ispu{ta. U vodi ih majka pazi da ne postanu plen vidrama, rakunima, ~apqama, grabqivim korwa~ama, velikim ribama i vodenim zmijama. Mali krokodili punih 18 jeseci ne izlaze iz vodenog "bazena" u kome borave zajedno s majkom. Tek potom po~iwu da preduzimaju ve}a putovawa. U dobu od tri godine odlaze da se pridru`e drugim i formiraju svoju teritoriju. Kad odrastu, krokodili nemaju prirodnih neprijateqa, ali wihove mladunce ugro`avaju ptice, gu{teri varani, ili ~ak i pripadnici iste vrste. Tako se procenjuje, da oko 90 posto krokodila strada u ranom razdob`u, ili ~ak jo{ kao embrion. Danas su krokodili za{ti}eni gotovo u celom svetu.
Krokodili redovno mewaju zube, pri ~emu se zubi za zamenu razvijaju u {upqinama aktivnih zuba. Svaki zub se zameni u roku od dve godine, pri ~emu se predwi mewaju ~e{}e od zadwih
27
WE [I
TA @ E V
I V O TI
M RO S
AFRI^KI
PATUQASTI JE@
Afri~ki patuqasti je` je simpati~an i nezahtevan ku}ni qubimac koji preko dana ve}inu vremena spava a aktivan postaje tek uve~e
Ovaj mali sisar je poreklom iz Afrike ali se u prirodi mo`e na}i i u Evropi, Aziji i na Novom Zelandu. Postoje dve glavne grupe je`eva: evropski, koji je zakonom za{ti}en i afri~ki, koji je omiqen kao qubimac. U prirodi do`ive od jedne do tri godine a kao qubimci od {est do devet godina. Ovi no}ni sisari-insektojedi vrlo su simpati~ne i nezahtevne `ivotiwice. Na qude deluju odbrambeno, sklup~aju se i ispu{taju zvuk sli~an {i{tawu ali se mogu pripitomiti nakon {to se naviknu na miris vlasnika. Nemaju neprijatan miris i ne izazivaju alergijske reakcije kod qudi alergi~nih na dlaku. Imaju vrlo razvijen wuh i sluh.
Je`evi pripadaju grupi sva{tojeda ali se najvi{e hrane insektima. U prirodi naj~e{}e jedu skakavce i cvr~ke, ali i crve i gliste pa bi bilo dobro tako ih i hraniti. Od biqaka im slobodno ponudite zelenu salatu, spana}, paradajz, {argarepu, jabuku, bananu, naranxu, diwu, gro`|e i sli~no. Takve oborke je dobro obogatiti posnim sve`im sirom ili kuvanim jajetom. Kao alternativa mo`e da poslu`i suva ili mokra hrana za ma~ke. Voda treba uvek da mu bude dostupna. Je` kao qubimac mo`e da `ivi u kavezu ili terarijum, a treba mu i osigurati mesto u kavezu u koje }e mo}i da se sakrije. Je`a mo`ete uz nadzor da pustite da {eta stanom. Vrlo su radoznali i vole da istra`uju okolinu, a za razliku od glodara ne}e da grizu kablove i name{taj. Treba ga uzimati opranim rukama kako bi se navikao na vlasnikov miris. Je`evi raspoznaju i vlasnikov glas pa je dobro pri~ati im.
DA LI ZNATE [TA SU
VOM BATI?
Ovo je Patrik. Ne, on nije ni mi{, ni hr~ak, on je vombat. I to najsta riji `ivi vombat. Vombati su kratkonogi, mi{i}avi torbari, sa prirodnim stani{tem u Australiji. Telo im je duga~ko oko 1 metra, i imaju kratki patrqasti rep. Prilagodqivi su mnogim stani{tima, a nalaze u {umskim, planinskim i pustarskim oblastima jugoisto~ne Australije, ukqu~uju}i Tasmaniju, kao i izolovani predeo od oko 300 hektara u Eping Forest nacionalnom parku u Kvinslendu. Vombat je mali torbar koji ima navike glodara: kopa duge podzemne hodnike, u koje se uvla~i preko dana. Uve~e napu{ta jazbinu i traga za hranom: travom, korewem, korom drveta i gqivama. Iako `ivi u velikim grupama, nije dru{tven i sva|a se sa ~lanovima svog “plemena”. Naziv „vombat“ poti~e od Eora aborixinske zajednice koja je `ivela u okolini dana{weg Sidneja.
28
VODA ZA SVE Ekolo{ko udru`ewe ,,Zeleno pitawe,, je izdalo jo{ jednu kwi`icu u nizu ekolo{koedukativnih izdawa. Autori kwige sy dr Zvonko We`i} i Sa{a Jovanovi} Kwi`ica ,,VODA ZA SVE,, na edukativan i zabavan na~in nas u~i i podse}a na ~iwenice o vodi, wenoj proizvodwi, upotrebi, zaga|ivawu i aa{titi. ^ika Keka, panonski mornar bez mora i broda, sa svojim prijateqima ^a{kom i Ki{kom Kapqicom razmatra situaciju sa vodom.
N K WOV A IG A [TA MO@EMO MI DA U^INIMO DA POMOGNEMO O^UVAWU VODE?
Svi mi mo`emo da sa malo pa`we u~inimo puno. Na pimer, kupawem u kadi potro{imo 3 do 4 puta vi{e vode nego za tu{irawe. Zna~i, vodu {tedimo ako se tu{iramo. Vodu {tedimo i ako se poslu`imo na{im drugarom ^a{kom, umesto da ostavimo da voda curi dok peremo zube jer zube mo`emo kvalitetno oprati i sa dva decilitra vode. Ako zatvorimo slavinu dok sapunamo ruke, {tedimo vodu. Ako vrt zalivamo samo kada je to stvarno potrebno i to polagano - tako da zemqa mo`e da upije svu vodu, {tedimo vodu. Tako|e mo`emo DA SKRENEMO PA@WU roditeqima i drugima da: - poprave neispravnu slavinu i vodikotli} koji curi jer rasipaju vodu, - ma{inu za prawe rubqa i posu|a ukqu~e kad je puna, - za odr`avawe kola koriste usluge praonica koje koriste moderne ma{ine i okrenute su {tedwi vode i energije a posti`u isti efekat, - auto peru na travnatim povr{inama, bez deterxenta, kako bi se ista voda upotrebila i za zalivawe, - ne ispiraju staze, trotoare i betonske povr{ine crevom, neka koriste metlu.
VODENA [EMA Ja se stalno trudim Imam svoju muku Nikako da vodu Uhvatim u ruku Ima je toliko Svuda na sve strane A ja da se kvasim Meni moji brane
A para i led Istoga su roda Pa od pare ni{ta A od leda voda Voda me ta mu~i Stvara mi dilemu Nikako da shvatim Tu vodenu {emu Sa{a Jovanovi}
Od snega ja vodu Vrlo lako pravim Ali sneg od vode Nikad ne sastavim
[tampawe kwige je pomoglo Javno komunalno preduze}e "Vodovod" iz Sremske Mitrovice
29
Ako `elite da upoznate Sremske Karlovce i prirodu koja ih okru`uje, do|ite na ,,Letwu pustolovinu,,! To je naziv za nezaboravno dru`ewe u prirodi, svakodnevne izlete na zanimqiva mesta, razgledawe i upoznavawe starog jezgra centra Sremskih Karlovaca, u`ivawe u kreativnim radionicama kroz koje ovladavamo starim zanatima koji se u Karlovcima neguju do dana{wih dana Ve} 17 godina Pokret gorana Novog Sada organizuje ovaj kamp za osnovce koji vole prirodu, dru`ewe, igru i zabavu i do sada je u wima u~estvovalo vi{e od 1700 dece. Kamp se organizuje za decu mla|eg uzrasta (10-11 godina) i starijeg uzrasta (12-13 godina). Izabrali smo se za Sremske Karlovce zbog lepote prirodnog okru`ewa i brojnih kulturno-istorijskih spomenika. U Sremskim Karlovcima se nalazi i Ekolo{ki centar Radulova~ki, specifi~an prostor gra}en za boravak dece i mladih. U Wemu su sme{tena deca tokom trajawa kampa, a igraju se u prostranom bezbednom dvori{tu i lepoj otvorenoj u~ionici nad potokom.
30
Sremski Karlovci su prava riznica prirodnih vrednosti, kao {to je jedna od najstarijih botani~kih ba{ta u zemqi ,,Dvorska ba{ta,, i vredna stara stabla drve}a koja predstavaju pojedina~ne spomenike prirode. U woj smo, kroz zanimqivu igru ,,Izgubqeno blago,,“ po grupama i uz mapu sa istra`iva~kim zadacima tra`ili i prona{li skriveno blago (slatki{e!). Stra`ilovo je najpopularnije izleti{te u okviru Nacionalnog parka Fru{ka Gora, pet kilometara udaqeno od Sremskih Karlovaca. Na Stra`ilovu se nalazi grob ~uvenog pesnika Branka Radi~evi}a. Karlovci le`e na desnoj obali reke Dunav, a Koviqsko-petrovaradinski rit predstavqa
Svi koji ` ele da u~estv uju u ovakvim kampovim a ili da se ukq u~e u rad Pok reta gorana, m ogu se informi sati na telefon 021/451788 ili d o}i u kancelar iju na Pozori{n om trgu 2 u Novom Sadu
specijalni rezervat prirode pod za{titom dr`ave, koji ima zanimqive pejza`e i bogat `ivi svet. Po svojoj arhitekturi, Sremski Karlovci predstavqaju tipi~an grad iz vremena austrougarske monarhije i obiluju brojnim kulturno-istorijskim spomenicima. Oni ~uvaju i neguju tradiciju starih zanata kao {to su vinarstvo, p~elarstvo, izrada predmeta od keramike, pravqewe tradicionalnih kola~a, pustovawe vune i tkawe. Da biste videli ceo grad, popnite se do Vidikovca i saznajte zanimqivu pri~u o postanku naseqa i `ivotu qudi kroz razli~ite vremenske epohe i upoznajte najzna~ajnije doga|aje iz istorije Karlovaca. U Muzeju p~elarstva mo`ete saznati mnogo toga o bogatoj porodi~noj tradiciji p~elarewa i da probate izvrstan med, koji kasnije na radionici mo`ete iskoristiti za odli~ne medewake po starom receptu. Medewaci su najlep{i kada
se poslu`e na ~ajanci uz pri~u o tradiciji ispijawa ~aja. Lepotu Dunava, glasawe ptica, raznovrsnost biqnog sveta koji raste na wegovim obalama i u mo~varama upozna}ete voze}i se goranskim brodom. Na predivnom pe{~anom sprudu, deca u`ivaju igraju}i se na pe{~anoj pla`i, br~kaju}i se u pli}aku, prskaju}i se i prave}i kule od peska. Na kraju svi pevaju himnu Dunavu koju su sami osmislili sa ciqem da i drugima skrenu pa`wu na wegov zna~aj za sve stanovnike. A Fru{ku goru zapamti}ete najlak{e po izleti{tu Stra`ilovo odakle vode putevi do gustih starih {uma, staza do groba najpoznatijeg pesnika koji je `iveo u Sremskim Karlovcima, Branka Radi~evi}a i do popularnog PlaniOdr`avawe narskog doma gde mo`ete iskusiti kampa ~ari alpinizma na ve{ta~koj steni. svake Svi koji su jednom bili na na{em godine kampu "Letwa pustolovina"“ po`ele}e poma`e da na wega do|u grad i slede}e Novi Sad, godine i - Gradska uprava pro`ive za za{titu ovo lepo `ivotne sredine i iskustvo zajedGradska uprava za no sa svojim obrazovawe vr{wacima! Du{ica Milenkovi}
31
TAJANSTVENA STANOVNICA ZOOVRTA
Zoolo{ki vrt je dobio jo{ jednu stanovnicu. Svi su znali da je tu, ali je niko jo{ nije video. ^as je bila ovde, ~as onde, ~as ovamo, pa onamo, tu i tamo, svugde i nigde. Nije imala svoj kavez niti ku}icu. Mogla je da ide kuda je htela. Posetila je lava i lavicu, slona, `irafu, kamilu, ali je nisu videli. Znali su da je bila tu, ali od we ni traga ni glasa. Ustvari, tragova je bilo. Pose}ivala je i druge stanovnike, osim onih koji `ive u vodi. Ponekad je prkosila radnicima zoovrta koji ure|uju travnate i cvetne povr{ine. Znali su da je bila tu, ali je nisu videli. Ona je jedina stanovnica zoovrta koja mo`e slobodno da iza|e iz wega , a da je niko ne vidi. Vra}a se kad `eli i opet je niko ne vidi. Retki su trenuci kad pro-
EKO PORUKE
Ako oko sebe razbacuje{ sme}e, priroda tvoj nemar oprostiti ne}e. ^uvaj okolinu, ~isto}a je spas, treba}e za `ivot nekom posle nas. Posadi i drvo, cve}e svima milo, vazduh je ~istiji kad je zelenilo.
32
moli svoj nosi}. Ali , i to niko ne vidi. A ne vidi ni ona nas, ali nas dobro ~uje. Mo`e da oseti na{e prisustvo. Tada se pritaji i ne mrda. Ne mrdajte ni vi. Pritajite se. Mo`da }e vam se posre}iti da je vidite. - Da li si pogodio/la ko je tajanstvena stanovnica zoovrta? - Ako nisi uspeo, Sovka Mudrini} ti mo`e pomo}i: - Niko je nije video. - Ostavqa tragove. - Ne pose}uje stanovnike vode. - Ne vidi nas ili nas slabo vidi, ali dobro ~uje.
(krtica)
EKOLOGIJA DUHA
ZAGONETNE PRI^A
Tatjana Kova~ev "Tajanstvena stanovnica zoovrta" je objavqena u "^italici-pisalici", ve`banci za prvi razred, Eduka, BG
Lo{u sliku daju papir, staklo,fla{e, okolina, to je ogledalo na{e. Odla`imo zato, wih na svoje mesto, pa eko kulturu poka`imo ~esto. Qiqana Andri}
PITALICE Ogledalu stakla, niti rama nije, iz ru~ice be`i kad se dete mije. (voda)
Nit ga jede, nit ga pije, od weg `ivi, to ne krije. (vazduh)
Qiqana Andri}
ZAGONETKE Vi{ezuba neman uz glasno hvalisawe je savladala stoletnu bra}u i ostavila hiqade drugara bez doma.
Ni krivo ni du`no, postade ru`no. Na wegovim le|ima se nudi stan, manikir i tra`i izgubqeno. Le|a mu izbodena, a srce raweno. (drvo i oglasi) Tatjana Kova~ev
(motorna testera, pose~ena {uma)
Posle ko{ave, ukra{eno drvo se nikome ne svi|a. (kese na drve}u)
IGRICA LAVIRITNA DA LI IMATE KWIGU "IGRICA LAVIRINT"? U romanu "Igrica lavirint" opisane su avanture de~aka Vasilija koji je "u{ao" u kompjutersku igricu. Kroz avanture u koje je dospeo, Vasilije uspe{no re{ava probleme i prelazi sa jednog nivoa na slede}i nivo gasi vatru, suo~ava se sa mnogobrojnim tarantulama i gladnim lavovima, upoznaje gusare i wihov brod, razme{ta posva|ane vojnike na zidove tvr|ave, biva okru`en raznobojnim lopticama koje, najpre formiraju stub oko wega, zatim se re|aju stvaraju}i zanimqivo stepeni{te i sli~no. Vi{e informacija na www.igricalavirint.kovacev.net. Cena kwige je 350 dinara.
33
SVEMO]NA METLA I PLASTI^NE
FLA[E Svemo}na metla je pila svoj jutarwi ~aj kada za~u kucawe na ulaznim vratima. Br`e boqe otvori i ugleda plasti~nu fla{u koja bez pozdrava raspali pri~u: "@elim da me recikliraju. Ne `elim da me bace na gradsku deponiju. I ne `elim da me bacaju pokraj puta, u poqima, livadama, rekama i morima. To isto `ele i sve plasti~ne fla{e na planeti! Samo nam ti Svemo}na metlo mo`e{ pomo}i, samo ti. Molim te." "Aha. E, pa vidi{, to jeste veliki problem" - re~e Svemo}na metla name{taju}i crvenu ma{nicu, na svojoj glavi, koja se malo nakrivila a sa `eqom da boqe ~uje {ta to plasti~na fla{a govori. "Jeste problem, i to svih plasti~nih fla{a sveta! Zato te molimo da nam pomogne{, jer si ti jedina metla na planeti koja ima mo} i koja brine da planeta Zemqa bude ~ista i zdrava. Sve plasti~ne fla{e `ele na recikla`u. Mi volimo recikla`u! Obo`avamo recikla`u!"- zavr{i plasti~na fla{a i veselo se zavrte oko svoje ose. "Znam da volite recikla`u" slo`i se Svemo}na metla. "Zahvaquju}i recikla`i od starih fla{a nastaju nove, lepe plasti~ne fla{e i kao nove mi se opet dru`imo sa svima na planeti" - pojasni plasti~na fla{a.
34
"Tako je" - potvrdi Svemo}na metla i prenu se kad plasti~ana fla{a povika. "Ne}emo na deponiju! Ho}emo na recikla`u! Plasti~ne fla{e vole recikla`uuuu!" "Dobro, dobro! Smiri se! Stani malo, da razmislim." Plasti~na fla{a se umiri pomno iš~ekuju}i {ta }e Svemo}na metla re}i kad za~u... "Setila sam se! Re{i}emo problem." "Kako?!" "Lako. Iz ovih stopa {aqem e-po{tu svim televizijama, novinama, radio stanicama i svim internet ogla{iva~ima da objave i pozovu sve stanovnike planete da plasti~ne fla{e uvek i iskqu~ivo bacaju u kontejnere za plastiku. I naglasi}u da zbog takvog pona{awa svima sledi nagrada."
"Tako je! Bravo Svemo}na metlo, bravo! Znala sam da na tvoju pomo} mogu da ra~unam" povika plasti~na fla{a i veselo zaskakuta a onda naglo zastade i znati`eqno upita. "Stani malo, kakva nagrada? Kako to nagrada za sve? Nemogu}e je nagraditi sve stanovnike planete?" "Mogu}e je, itekako je mogu} e! Ako svi plasti~ne fla{e {aqu na recikla`u nagrada }e biti ~ista i zdrava planeta za sve wene stanovnike" - objasni Svemo}na metla. "Tako je! Tako je! Divno!" - plasti~na fla{a posko~i radosno dok je Svemo}na metla ve} uveliko slala e-po{tu i uz to stalno name{tala radoznalu ma{nicu koja joj je padala preko o~iju poku{avaju}i da pro~ita svako pismo. Lela Stojanovi}
PRIDRU@ITE NAM SE! PRETPLATITE SE NA ^ASOPPIS
"^UVARI RAVNICE"! De~iji ekolo{ki ~asopis "^UVARI RAVNICE" izlazi 4 puta godi{we i pretplata nznosi 400,00 dinara + 100,00 po{tarina ukupno 500,00 dinara. Uplatite na `iro ra~un izdava~a 500,00 dinara za pretplatu na jedan primerak - ~etiri broja. NE ZABORAVITE! Uplatnicu (skeniranu ili fotokopiju) po{aqite na jednu od mejl adresa: cuvariravnice@gmail.com , sasjov@open.telekom.rs ili ISKQU^IVO OBI^NOM PO[TOM (ne preporu~enom) na adresu: Ekolo{ko udru`ewe gra|ana "ZELENO PITAWE" ~asopis "^UVARI RAVNICE" Bulevar oslobo|ewa 11 21000 NOVI SAD fejsbuk stranica "^ASOPIS ^UVARI RAVNICE"