ČASOPIS DIJABETES I MI broj 3 by sasa jovanovic

SAVETI STRUČNJAK A, ISHRANA I RECEPTI, NAČIN ŽIVOTA BROJ 3 - JANUAR-FEBRUAR 2011.

A N CE . n i d

ČAROBNA KUHINJA

RECEPTI ZA LAKŠI ŽIVOT SA

DIJABETESOM

INSULINSKA TERAPIJA NIJE BAUK OLIMPIJSKI POBEDNIK DIJABETES & VI

GERI HOL

ŠAMPION SA DIJABETESOM

Lična iskustva o korišćenju insulinske pumpe plus baza namirnica sa nutritivnim podacima. Knjiga koja će vam pomoći da pravilno brojite ugljene hidrate, korigujete doze u odnosu na ishranu i fizičku aktivnost, uz savete za mnoge situacije. Namenjena je kako korisnicima insulinske pumpe, tako i osobama koje daju insulin više puta dnevno. Recenzenti: Doc. dr Teodora Beljić Živković i Doc. dr Aleksandra Jotić. Preporučuje Dijabetološki savez Srbije. Knjigu možete naručiti na sledeće načine: 1. na e-mail stela@sezampro.rs (430 din + PTT, plaćanje pouzećem) 2. preko web knjižare www.knjizara.com 3. preko web knjižare www.korisnaknjiga.com

BROJ 3 - JANUAR-FEBRUAR 2011.

INSULINSKA TERAPIJA NIJE BAUK Insulin je hormon neophodan za pravilan rad svih funkcija u organizmu, bilo da ste osoba sa tipom 1 dijabetesa, gde ne postoji lučenje insulina, ili ste tip 2, kod koga ili ima nedovoljno insulina, ili organizam ne reaguje na izlučenu količinu. DIJABETOLOŠKI SAVEZ SRBIJE PODIZANJE SVESTI O DIJABETESU Dijabetološki savez Srbije je udruženje osoba koje žive sa šećernom bolešću (dijabetičara), onih koji žive za (zdravstvenih radnika) i onih koji žive od šećerne bolesti (individualaca - proizvođača zdrave hrane i entuzijasta iz farmaceutske industrije). DIJABETES I RAK UMESTO AIDS-A I TUBERKULOZE Rak, dijabetes i bolesti krvotoka – to su medicinski su izazovi 21. veka. Te bolesti našeg doba su globalan problem i ne pogađaju više samo bogate, visoko razvijene zemlje.

RAD I SPOSOBNOST ZA RAD Rad je sastavni deo aktivnosti svakog zdravog čoveka, a posebno dijabetičara, pošto njegovo zdravstveno stanje zahteva angažovanost i kretanje.

STRES I DIJABETES Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti.

ŠTA ZNAČI IMATI PRETERANU TELESNU TEŽINU Od samog rođenja, važno je koliko ste teški i ishranjeni.

DIJABETES & VI

ČETIRI NAČINA DA SMANJITE ŽELJU ZA HRANOM U današnjem svetu, u kojem polovinu dnevnih kalorija možete udahnuti samo prolaskom kraj obližnjeg McDonaldsa, često jedina stvar koja stoji između vas i viška kilograma je snaga volje, ta toliko željena sposobnost koja može zaustaviti želju za prejedanjem.

ISHRANA - ŠTA IZBEGAVATI?

“ČAROBNA KUHINJA - LAKŠE SA DIJABETESOM” Od prošlog broja počelo je objavljivanje recepata iz pet izdanja kuvara “Čarobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom”, koja su nastala iz ličnog iskustva majke mladića koji ima dijabetes, tip 1.

UPITNIK - PROCENA RIZIKA OD NASTANKA DIJABETESA TIPA 2 Ukoliko sumnjate da Vama ili nekom bližnjem preti dijabetes tip 2, evo jednostavnog načina da proverite. Odgovorom na nekoliko jednostavnih pitanja sa velikom sigurnoću možete utvrditi da li ste u riziku od nastanka dijabetesa tipa 2.

GERI HOL - VIŠESTRUKI OLIMPIJSKI POBEDNIK SA DIJABETESOM Kad je 1999. američkom plivaču Geriju Holu Junioru dijagnostikovan diabetes melitus tip 1 mnogi su konstatovali kako je to prerani kraj jedne sjajne sportske karijere koja je mogla još i više sijati da je potrajala, ali sportista u punom zamahu, višestruki osvajač medalja i učesnik Olimpijskih igara u dva navrata, jednostavno se nije predao.

33 ŠTA JESTI ZA ZDRAVO SRCE Kardiovaskularne ili bolesti krvnih sudova su najveći ubica u razvijenom svetu tj. zauzimaju najveći procenat uzroka smrtnosti. Mnogi faktori od genetske predispozicije preko stresa do načina života i životnih navika utiču na zdravlje srca, a mi vam ovde donosimo neke namirnice za koje je dokazano da štite srce i pomažu mu da duže i zdravije kuca.

info

KRATKI I JASNI SAVETI ZA ISHRANU DIJABETIČARA l Jedite uvek u isto vreme i kontrolišite nivo šećera u krvi. l Jedine pet voćki i komada povrća dnevno jer su njihova vlakna dobročinitelji za dijabetičare: usporavaju apsorpciju glukoze u krvi iz creva. l Koncentrišite se na lisnato povrće, supe i sokove od povrća. U svoju ishranu uključite paradajz, krastavac, šargarepu, luk, španat, pasulj, gorku tikvu i zelje. Takođe, sokovi jabuke, limuna i sličnih agruma su korisni ali zaobiđite banane, mango, grožđe i papaju. l Povrće koje sadrži puno ugljenih hidrata, poput krompira se ne preporučuje. l Jedite puno skroba, koji se nalazi u hlebu, žitaricama i kukuruzu. Ne morate u potpunosti izbaciti šećer i slatkiše, ali budite više nego umereni. l Izbegavajte torte, keks, sušeno voće i ulje pri kuvanju. I ne zaboravite – osim pravilne ishrane morate se strogo pridržavati sledećih pravila: l NE SMETE PUŠITI l NE SMETE PITI ALKOHOL l NE SMETE NEKONTROLISANO UNOSITI ŠEĆER U ORGANIZAM l BAVITE SE VEŽBOM KOLIKO VAM TO DOPUŠTA VAŠE STANJE

PASIVNO PUŠENJE POVEZANO SA GUBITKOM SLUHA

Osobe izložene pasivnom pušenju imaju veći rizik za gubitak sluha, tvrde američki naičnici sa “University of Miami” i “Florida International University” Časopis “Tobacco Control” dodaje kako je već poznato da sami pušači imaju veći rizik za oštećenja sluha. Novi nalazi prikupljeni od 3307 ispitanika sugerišu kako duvanski dim iz okoline može narušiti protok krvi u malim krvnim sudovima unutar uha, što dovodi do pomanjkanja kiseonika, nakupljanja toksičnih materija i pojave trajnih oštećenja. Naučnici napominju kako se ovde radi o oštećenjima koja se razlikuju od onih povezanih sa starenjem ili izloženošću buci.

RIBA IZ KONZERVE ŠTITI OD DEBLJINE

Masna riba u kombinaciji sa jednim satom šetnje recept je za zdravlje i mršavljenje Ako su vaše omiljeno jelo sardine iz konzerve ili za večeru volite da pojedete neku masniju ribu, samo nastavite sa takvim prehrambenim navikama jer će vam one osigurati zdravlje i sprečiti prekomerno debljanje. Zna se da masne kiseline iz ribe usporavaju proces starenja ljudskog mozga, ali je nova studija australijskih naučnika otkrila da riba može pomoći i gojaznim osobama. Pokazalo se da mogu izgubiti znatan broj suvišnih kilograma ako svaki dan unose dozu omega-3 masnih kiselina i pritom umereno vežbaju. Dovoljna je čak i šetnja od 45 minuta. Ali uspešna je samo kombinacija ribe i vežbanja. Kod onih koji su jeli ribu, a nisu vežbali ili obrnuto, koji su vežbali bez konzumiranja ribe, nije bilo rezultata u mršavljenju. Riblje ulje povećava elastičnost zidova krvnih sudova i poboljšava protok krvi prema mišićima tokom vežbanja.

DIJABETES & MI

info

CRNI LUK

ČASOPIS DIJABETES I MI

Za jačanje srca, protiv visokog pritisaka, otklanjanje nesanice i nervoze, olakšava iskašljavanje, reguliše šećer u krvi, deluje kao diuretik i laksativno sredstvo, pomaze kod nesvestice, reguliše probavu, leči upalu krajnika i promuklost, bolesti pluća i bronhija, vodenu bolest, ublažuje bol, leči rane i otoke, visoku temperaturu, sprečava zgrušavanje krvi, pomaže kod začepljenja koronarne arterije, sprečava opadanje kose, otklanja žuljeve Crni luk (Allium cepa L.) je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije, poznatiji ali ne i priznatiji od belog luka. Analizom njegove biološke vrednosti može se zaključiti da on ni po čemu, čak ni u svojim lekovitim svojstvima, ne zaostaje iza belog luka. Možda ga, u nečemu, čak i nadmašuje. Za jelo se koristi preko cele godine: mladi luk u proleće, nedozrela glavica u toku leta i zrela lukovica preko zime. Pogrešno je odbacivati nadzemni deo mladog luka, jer on nije ništa manje vredan od glavice. Što se hranljivosti tiče, u crnom luku ima najviše ugljenih hidrata i zanemarljivo malo belančevina i masti. Osušene, zrele glavice, znatno su vrednije u kaloričnim smislu. No, osnovu biološke vrednosti luka čine svakako minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva mineralnih soli, naročito kalijuma i sumpora, i raznih oligoelemenata, crni luk je bogat vitaminima (B1, B2, C, E, K,P) a ima i karotina (provitamin A), glikozida, eteričnih ulja, biljnih hormona sličnih insulinu, bakterostatike i baktericidne fitoncide...

DORUČAK SPAVANJE U DOBRO ČUVA VITKOST OSVETLJENIM Dobar doručak osigurava energiju potrebnu za dug i naporan dan, poboljšava mentalno i telesno stanje te pomaže mršavljenje

Ljudi koji jedu doručak mršave, a oni koji ga preskaču dobijaju kilograme. Najvažniji obrok dana jednako je zanemaren među mlađim i starijim generacijama, a velika tajna privikavanja na jutarnji obed je obična navika. Nova istraživanja upućuju da svakodnevno odvajanje vremena za dobar doručak nije samo ključ zdrave i uravnotežene ishrane nego je i najpozitivnija odluka koju možete doneti ako želite da izgubite kilograme. Doručak povećava dnevni unos vlakana i oprskbljuje organizam sa više zaštitnih hranjivih materija kao što su vitamini i minerali.

PROSTORIJAMA

Naučnici u Velsu su sproveli istraživanje posle kojeg tvrde da spavanje u dobro osvetljenoj prostoriji može da spreči probleme koje mnoge osobe obolele od dijabetesa imaju sa vidom Oko 10% dijabetičara je pogođeno retinopatijom - poremećajem koji za posledicu može imati ozbiljno narušavanje vida, pa čak i slepilo. Retinopatija se javlja u situacijama kad sitni krvni sudovi u oku puknu ili budu blokirane, što oštećuje mrežnicu zbog nedostatka kiseonika. Ako se rano uoči, retinopatija se uspešno tretira promenom načina ishrane ili hirurškim zahvatom. Posebni problemi za dijabetičare (koji ionako pate od problema s distribucijom kiseonika po telu) nastaju noću, jer je oku u mraku potrebno više kiseonika. Naučnici koji su sproveli ovo istraživanje tvrde da svetlost može proći i kroz očni kapak dok osoba spava, sprečavajući na taj način dodatno naprezanje oka uz mali nivo dostupnog kiseonika. Na taj način se značajno smanjuje i rizik od oštećenja mrežnjače.

Izdavač: Ekološko udruženje ZELENO PITANJE Bulevar oslobođenja 11 21000 Novi Sad Telefon: 021 6414 083 E mail: sasjov@nadlanu.com Predsednik udruženja: Bogdan Đurđev Glavni i odgovorni urednik: Saša Jovanović Stručni konsultatnti: Stela Prgomelja Violeta Orešković Tehničko uređenje: TIME TRAVEL Štampa: COLOR PRINT, Novi Sad Distribucija: DISTRI PRESS, Beograd Fotografija na naslovnoj strani: Violeta Orešković

Deo tekstova je preuzet sa interneta i gde god je bilo naznačeno potpisan je izvor koji je korišćen. Zahvaljujemo se svima koji svojim tekstovima pomažu borbu u prevenciji i lečenju dijabetesa. Podaci dostupni na ovim stranicama ne mogu, niti teže za tim da budu zamena za lekarski pregled. Ekološko udruženje „Zeleno pitanje“ nije i ne može biti odgovorno za provizorno postavljenu dijagnozu i lečenje na osnovi podataka dostupnih na ovim stranicama. Brigu za sopstveno zdravlje uvek poverite vašem lekaru. Pre svake radikalne izmene režima ishrane, fizičkih aktivnosti ili dugogodišnjih navika, potrebno je da se konsultujete sa svojim lekarom, koji će proceniti da li ste Vi sposobni, i u kojoj meri, da takve izmene i sprovedete u delo. U suprotnom, možete ozbiljno narušiti svoje zdravlje.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 616.379(05) DIJABETES i mi / glavni i odgovorni urednik Saša Jovanović - 2010, br. 1 - . - Novi Sad : Ekološko udruženje građana "Zeleno pitanje", 2010-. - Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno. ISSN 2217-2890 COBISS.SR-ID 255012871

DIJABETES & MI

info

SMEH PROTIV BORA, BOLESTI I DEBLJINE

ŽUTI PIRINAČ Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač. Učestalo konzumiranje belog pirinča podstiče pojavu dijabetesa tipa 2, dok je opasnost od razvoja tog oboljenja manja ako se konzumira žuti (integralni) pirinač, pokazali su rezultati američkog istraživanja Naučnici sa Harvarda su došli do tog rezultata obavivši analizu konzumiranja belog i žutog pirinča kod 157.463 žene i 39.756 muškaraca u periodu od 14 do 20 godina, prenele su svetske agencije. Oni su ustanovili da su osobe koje konzumiraju beli pirinač pet puta nedeljno izložene 17 odsto većoj opasnosti od razvoja dijabetesa tipa 2 od onih koji ga jedu samo jednom mesečno. Među osobama koje su jele žuti pirinač dva ili više puta sedmično opasnost od pojave dijabetesa bila je manja za 11 odsto u odnosu na one koje su jele beli pirinač samo jednom mesečno. Istraživanje je, kako su naveli naučnici, pokazalo da zamena konzumiranja belog pirinča žutim ili nekim drugim žitaricama, kao što su cela zrna žita i ječma, smanjuje za 36 odsto opasnost od razvoja dijabetesa. Žuti pirinač sadrži više vlakana, minerala i vitamina, i ne diže toliko brzo nivo šećera u krvi kao beli pirinač, istakli su istraživači. www.herbateka.eu

DIJABETES & MI

Da biste dobili bitku sa godinama koje neumoljivo prolaze i što duže ostali mladi, pre svega utičite na svoje raspoloženje i što češće uživajte u zdravom smehu, koji će sačuvati mladost i duha i tela, a lice zaštititi od “zabrinutih” bora. Stalno nezadovoljstvo, strogi kriterijumi na poslu i u porodici ili razmišljanja o bivšim ljubavima uzrokuju stalno prisutno neraspoloženje, koje se ispisano borama počinje ocrtavati na našem licu. Ne borimo li se protiv tog neprijatelja, plima lošeg raspoloženja potpuno će nas preplaviti, što će otvoriti vrata stresu, koji će dalje pokrenuti celu lavinu fizičkih i psihičkih problema. Poznato je da stres pogoduje taloženju masnih naslaga i prekomernoj težini, ali je manje poznato da se deblji ljudi puno teže od vitkih kasnije rešavaju nakupljenog stresa, pa sve to postaje zatvoreni krug, što na kraju vodi u mračne hodnike depresije.

ŽENE DESET GODINA ŽIVOTA PROVEDU NA DIJETI Četvrtina žena uopšte ne gubi kilograme, a polovina odlazi na česte dijete jer ne uspeva da zadrži težinu koju njima postižu U svojoj nameri da postignu figuru svojih snova žene potroše gotovo deset godina svog života na dijetama. Prosečna žena godišnje ode na dve dijete, a svaka od njih u proseku traje pet nedelja. To se nakupi do 104 dijete u dobu od 18. do 70. godine života. Vremenski, žene su u svom životnom veku celu jednu deceniju na dijeti. Jedna od deset žena na dijetama je i češće od dva puta godišnje, te u svom životu 25 godina provede strogo pazeći na ishranu.

iskustva

INSULINSKA TERAPIJA NIJE BAUK

Insulin je hormon neophodan za pravilan rad svih funkcija u organizmu, bilo da ste osoba sa tipom 1 dijabetesa, gde ne postoji lučenje insulina, ili ste tip 2, kod koga ili ima nedovoljno insulina, ili organizam ne reaguje na izlučenu količinu

ića već godinama ima povišen nivo šećera u krvi i doktorka mu je dala tablete. Osim što je pio lekove redovno, ničeg drugog se nije pridržavao. Jeo je i pio sve kao i ranije. Ženu je često prozivao da mu ona zabranjuje da jede i da neće da mu sprema hranu koju voli, da hoće da ga uništi i tome slično. Ona ga je molila, pokušala lepim, pa ružnim i na kraju, kada je videla da nema nikakve koristi, digla ruke od prepiranja. Poslednjih meseci primetila je da je Mića mnogo smršao, iako mu je apetit više 8

nego odličan. Pio je dosta tečnosti, čak se i noću budio par puta da mokri. Jedva ga je dovukla ponovo kod lekara, i to tek kada se Mića požalio da mu već izvesno vreme trnu prsti na nogama. Znala je ona odavno da mu taj šećer nije dobro regulisan, ali šta vredi kad nije hteo da sluša. Sad se, izgleda, malo uplašio i pristao da ode na pregled i ujutro da krv i urin na analizu. Na laboratorijskim nalazima šećer mu je bio 18! U urinu tri krstića za šećer! Doktorka se uzobilji i reče Mići: - Ajde sad mi lepo reci šta si radio i kako si

živeo od našeg poslednjeg viđenja. Da li si slušao moje savete? - Pa, doktorka, ja sam probao da živim kako ste mi rekli, nije loša ta hrana, ali malo mi 'leba. Ja bez 3-4 parčeta 'leba kao da nisam ni jeo. I ne mogu bez slaninice i tako toga. Eto, jedno veče sam se kladio sa prijateljima da ako kasno uveče pojedem pola kile 'leba i paket viršli, da će šećer da mi bude dobar. I bio je ujutro, doktorka, znate koliko? Čista petica! Merio sam! - E, moj Mićo, sad će tebi doktorka da objasni šta si uradio sa tim hlebom i

DIJABETES & MI

iskustva dnevno, pa ćemo da vidimo kako ti se šećer ponaša i određivati terapiju. - Na insulin!? – reće Mića iznenađeno. – Ma, ni mrtav! Uvek sam govorio, sve ću da radim samo neću na insulin! - Mićo, ako ne budeš primao insulin, za koji mesec bi mogao da ostaneš bez noge ili da ti otkažu bubrezi, srce, ili da izgubiš vid. Eto, već se žališ da ti noge trnu. Insulin je jedino rešenje, ako misliš da doživiš lepu starost. I bolje ćeš se osećati nego sada. Tu se Mića malo pribere, shvati da mora da posluša, inače, ode voz. ŠTA NAM JE ČINITI? Ovo je jedna od tipičnih priča na koje nailazimo kod ljudi koji imaju dijabetes tip 2, a koji se nisu pridržavali prvobitnih uputstava svojih lekara kada im je dijabetes otkriven. Insulin je hormon neophodan za pravilan rad svih funkcija u organizmu, bilo da ste osoba sa tipom 1 dijabetesa, gde ne postoji lučenje insulina, ili ste tip 2, kod koga ili ima nedovoljno insulina, ili organizam ne reaguje na izlučenu količinu. Ugljeni hidrati iz hrane koju unesemo se pretvaraju u šećere, oni su energija za naše ćelije. Da bi energija iz hrane ušla u naše ćelije, potreban je insulin. Insulin je „ključ“ koji otvara vrata svake ćelije i omogućava njen nesmetan rad. Ako insulina nema, ćelija ostaje zaključana, dok se šećeri talože u našim krvnim

sudovima. Tako nastaje povišen nivo šećera u krvi. O štetnostima povišenog nivoa šećera u krvi možemo pisati mnogo, ali ukratko - ako ovo stanje potraje, dolazi do oštećenja krvnih sudova i odumiranja pojedinih tkiva, a od organa najčešće stradaju bubrezi, srce, oči i udovi. Cilj terapije insulinom je nadoknada oštećenog i/ili nedovoljnog delovanja insulina u organizmu. Terapija se prilagođava svakoj osobi ponaosob i zavisi od tipa šećerne bolesti, kako je šećerna bolest regulisana, od mogućnosti i spremnosti da se osoba obuči za davanje insulina, od životnog stila, od mogućnosti da sprovodi samokontrole šećera i od uzrasta. Izbor preparata insulina obavlja lekar na osnovu uvida u lečenje. Lečenje se po pravilu započinje humanim insulinima, a u slučaju neuspeha terapije ovom vrstom insulina mogu se primeniti insulinski analozi. Kod osoba sa tipom 1 šećerne bolesti primenjuje se po pravilu režim intenzivirane insulinske terapije sa 4 dnevne doze insulina. U slučaju neuspeha ove terapije može se preći na primenu insulinske pumpe, koja programirano ubrizgava određenu količinu insulina tokom 24 sata. Kod osoba sa tipom 2 šećerne bolesti primenjuje se po pravilu režim sa 1 ili 2 dnevne doze insulina, uz nastavak i modifikaciju terapije tabletama.

viršlama. Pankreas ima određenu količinu insulina u svom 'rezervoaru' i bitno je da ga ne opterećuješ puno sa hranom i pićem. Kad se tako najedeš, ti ga svaki put polako cediš kao sunđer. Sad ti je pankreas u takvom stanju da nemaš više svog insulina, sve si iscedio. - Pa, kako doktorka, kako mislite iscedio? - Lepo, nemaš više rezervi insulina u svom telu i zato ti je loše. - I šta ćemo sada, doktorka? – upita Mića nervozno. - Moraćeš na insulin, eto šta ćemo. Primaćeš za početak jednom ili dva puta

DIJABETES & MI

iskustva

Kada počnete sa primenom insulinske terapije, važno je da razumete njene mehanizme. Svaki insulin deluje u nekom određenom intervalu i ima periode svoj najjačeg dejstva. Zato je najbolje da se konsultujete sa lekarom i upoznate insulin koji primate. Takođe, morate redovno da merite šećer u krvi, odnosno nabavite aparat i tračice za samokontrolu. Tako ćete znati da li terapija koja vam je preporučena daje dobre rezultate. Međutim, nije samo davanje insulina i merenje šećera dovoljno. U terapiji dijabetesa važe 3 pravila: l Fizička aktivnost l Ishrana l Terapija (insulinom, tabletama, ili kombinovano) Prvo ćete voditi računa da svaki dan budete aktivni i da makar u brzoj šetnji provedete 30 minuta. To će poboljšati stanje organizma i pokrenuti cirkulaciju 10

insulina koji ste dali. Samim tim je moguće i da smanjite količinu insulina koju ćete davati, da vam šećer u krvi ne bi bio suviše nizak. Drugo, vodite računa o unosu ugljenih hidrata iz hrane. Kao što smo rekli na početku teksta, to su šećeri i oni vam direktno utiču na stanje organizma. Najviše šećera imaju beli hleb i peciva,

beli pirinač, testenina, krompir. Poželjno je da izbacite slatkiše iz ishrane, ali ako pojedete pola kile hleba – to vam je isto kao da ste pojeli dva parčeta torte. Jedna kašika brašna i jedna kašika šećera će jednako podići nivo šećera u krvi, uglavnom do istog nivoa. Masnoće smanjite na najmanju moguću meru, jer sem metabolisanja ugljenih hidrata, kod osoba sa dijabetesom je poremećeno i metabolisanje masti. Treće, koliku ćete dozu insulina dati svakog dana zavisi od toga da li ste ispoštovali prva dva pravila i opšteg stanja vašeg organizma. Ako ste bili fizički aktivni i hranili se kako vam je savetovano, šećer će vam najčešće biti u granicama zadovoljavajućeg. Tada terapiju, ako daje dobre rezultate, nećete mnogo menjati. Ali, ako sedite ceo dan i ne pazite šta jedete, sigurno će vam biti potrebno mnogo više insulina. Dakle, doza insulina nije uvek ista, jer ni vaš svaki dan nije isti. Bitno je da se pridržavate ovih nekolik osnovnih pravila, redovno merite šećer u krvi i zajedno sa vašim lekarom analizirate rezultate. Šta je neophodno da znate o podešavanju doze insulina? Doza insulina se najčešće koriguje svaka 2-3 dana Registrujte prvo sve niske vrednosti šećera u toku dana i noći Zatim u konsultaciji sa lekarom odredite ciljnu vrednost šećera na prazan stomak Doza insulina se ne podešava, odnosno ne smanjuje ili ne povećava za više od 2-4 jedinice ili za 10%. Za sve druge specifične situacije, konsultujte se sa svojim lekarom. Stela Prgomelja Dijabetološki savez Srbije i Udruženje „Plavi krug“ Beograd

Korisni linkovi: n www.diabeta.net – Dijabetološki savez Srbije n www.diabetes.rs – Udruženje za borbu protiv šećerne bolesti Zaječar n www.secernabolest.com Društvo za prevenciju i borbu protiv šećerne bolesti "Pomoravlje" iz Ćuprije n www.diabetzr.org – Društvo za borbu protiv šećerne bolesti Zrenjanin n www.dijabetes-novisad.org - Društvo za borbu protiv šećerne bolesti grada Novog Sada n www.plavikrug.org - Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda – Plavi krug

DIJABETES & MI

dijabetološki savez srbije

PODIZANJE SVESTI O DIJABETESU Dijabetološki savez Srbije je udruženje osoba koje žive sa šećernom bolešću (dijabetičara), onih koji žive za (zdravstvenih radnika) i onih koji žive od šećerne bolesti (individualaca - proizvođača zdrave hrane i entuzijasta iz farmaceutske industrije)

Dijabetološki savez Srbije je neprofitna, nevladina edukativna društvena organizacija, osnovana 1997. godine. Postala je članica posmatrač u Internacionalnoj dijabetološkoj federaciji (IDF - International Diabetes Federation) na Svetskom kongresu IDF-a u Mexico City-ju 2000. godine. Punopravni član IDF-a sa pravom na 3 glasa u IDF-u postala je 2003. godine na Svetskom kongresu IDF-a u Parizu. Diabetološki savez Srbije u ovoj organizaciji zastupa i predstavlja osobe sa dijabetesom sa teritorije Srbije na globalnom i evropskom nivou. Učestvuje na redovnim godišnjim sastancima za region Evrope, a svake treće godine na Svetskom kongresu IDF-a ima svoj štand, na kome izlaže rezultate naših udruženja i dostignuća u edukaciji i terapiji dijabetesa. U svom radu Dijabetoloki savez Srbije je do sada učinio puno toga u edukaciji osoba sa dijabetesom i promociji zdravih stilova života. Izdvojićemo samo neke. Organizovano je deset izložbi prehrambenih, farmaceutskih, tehničkih i edukativnih proizvoda za zdrave i osobe sa dijabetesom u prostorijama Privredne komore Srbije, pod nazivom DiaBeta. Prvi internet sajt o dijabetesu – www.diabeta.net - publikovan je 2002. godine. Prvi „Video priručnik za osobe sa dijabetesom“, snimljen je 2004. godine, prikazivao se na većini TV stanica u Srbiji, Crnog Gori i Republici Srpskoj. Organizovano je na desetine kampova za odrasle osobe i edukativnih produženih vikenda za poslovne ljude sa dijabetesom. Nosilac je istraživanja učestalosti dijabetesa u romskoj populaciji. Svake godine, zajedno sa aktivistima beogradskog udruženja, proverava nivo šećera u krvi i vrši procenu rizika za nastanak tipa 2 dijabetesa poslanicima u Domu narodne skupštine Srbije. Dijabetološki savez Srbije u saradnji sa IDF-om, svojom matičnom asocijacijom, sprovodi neophodne pripreme za realizaciju obeležavanja 14. novembra, Svetskog dana dijabetesa, na teme koje određuje IDF. Pripema, prevodi i štampa promotivni materijal vezan za Sveski dan dijabetesa. Pomaže udruženjima u Srbiji da potrebne poruke i dobijene materijale prezentuju na pravi način u svojim sredinama.

DIJABETES & MI

Sarađuje sa štampanim i elektronskim medijima kako bi se u našem narodu podigla svest o dijabetesu kao rastućoj pandemiji i prepoznao plavi krug kao međunarodni simbol za dijabetes. Pruža svu neophodnu pomoć i podršku osnivanju novih udruženja na teritoriji naše zemlje i u okruženju. Takođe, u stalnom je kontaktu sa srodnim savezima i udruženjima koja u svom članstvu mogu imati i osobe sa dijabetesom. Poslednjih godina Dijabetološki savez Srbije ulaže velike napore u ujedinjenju svih udruženja na teritoriji naše zemlje, sa ciljem da se postane krovna organizacija, koja će jednoglasno i usaglašeno zastupati interese osoba sa dijabetesom, kako u ostvarivanju i proširivanju prava, tako i u poboljšanju uslova zdravstvene zaštite i kvaliteta njihovog života. KONTAKTIRAJTE NAS Dijabetološki savez Srbije Beograd Telefon: 011 3283-267, 3283-485 Telefaks: 011 3283-578 www.diabeta.net

bolesti 21. veka

Rak, dijabetes i bolesti krvotoka – to su medicinski su izazovi 21. veka. Te bolesti našeg doba su globalan problem i ne pogađaju više samo bogate, visoko razvijene zemlje

DIJABETES I RAK UMESTO AIDS-A I

TUBERKULOZE Najčešći uzroci smrti danas više nisu zarazne bolesti poput AIDS-a, malarije ili tuberkuloze, već hronične tegobe poput šećerne bolesti ili visokog pritiska. Za 60 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu nisu krive zarazne bolesti, a taj trend je u porastu. Za naučnike poput Petera Piota, direktora Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu uzroci tih promena su očigledni. Danas sve više ljudi umire od bolesti krvotoka, dijabetesa i preterane debljine, sa izuzetkom Afrike južno od Sahare. Tamo je AIDS i dalje glavni uzrok smrti. Piot smatra da je takav razvoj posledica promenjenog stila života i loših navika u ishrani, a to znači – previše soli, previše šećera, previše masnoće. Tome još dodatno doprinosi činjenica da jeftina hrana po pravilu nije posebno zdrava. „Treba dodati 12

da se danas manje krećemo nego pre. Sve te faktore koji štete zdravlju Evropljana danas srećemo i u drugim krajevima sveta“, naglašava naučnik. Moderno društvo, moderne bolesti Dugo vremena su hronična oboljenja poput prekomerne težine ili visokog pritiska važila kao bolesti blagostanja, bolesti visoko razvijenog društva zapadnih industrijskih zemalja. Ali, to se globalizacijom i urbanizacijom promenilo. I u Africi industrijski proizvedena hrana sve više zamenjuje tradicionalno spremljena jela, u arapskom svetu konzumiraju se tone bezalkoholnih pića punih šećera, a duvanska industrija je područje svog delovanja, zbog strogih zabrana u Americi i Evropi, prebacila na Aziju.

Globalizacija i širenje hroničnih bolesti definitivno su povezani, ali je izraz „bolesti blagostanja“ zastareo, kaže Peka Puska, predsednik Svetske zdravstvene federacije. On ukazuje na činjenicu da se iste bolesti šire i u siromašnijim zemljama i da je faktor rizika od njih i u razvijenim zemljama naročito visok u siromašnijim slojevima. „Siromaštvo prouzrokuje hronične bolesti, a hronične bolesti prouzrokuju siromaštvo“, tvrdi Puska. Psihičke bolesti godinama zanemarivane Osamdeset odsto ljudi koji umiru od hroničnih bolesti u međuvremenu dolaze iz zemalja s niskim ili srednjim primanjima i sve više naučnika, političara i međunarodnih organizacija to prepoznaje kao problem. Ali, postoji još

DIJABETES & MI

bolesti 21. veka jedno široko polje hroničnih bolesti koje su do sada ostale nedovoljno istražene i zanemarene: psihičke bolesti. Od depresije danas pati više od 150 miliona ljudi. Za Petera Piota radi se o zdravstvenom problemu koji je do sada bio najviše zanemarivan. Problem je, tvrdi Piot, i to što su ljudi koji imaju psihičke probleme u većini zemalja stigmatizirani. Još uvek se zanemaruje činjenica da su psihička oboljenja važan uzrok mnogih drugih bolesti. „Tako je Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila da u junu 2011. organizuje konferenciju o bolestima koje nisu zarazne, što je fenomenalno. Ali odlučeno je da na njoj neće biti raspravljano o psihičkim bolestima. To smatram apsolutno šokantnim“, kaže direktor Londonske škole za higijenu i tropske bolesti. Bolje sprečiti, nego lečiti Kao jedan od brojnih, delom još neistraženih uzroka sve češćih psihičkih oboljenja, smatra se stres prouzrokovan modernim načinom života. I protiv njega je teško naći lek. Ali protiv bolesti kao što su dijabetes i visoki pritisak može se učiniti puno, pre svega prevencijom, kaže Ala Alvan koji je u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji zadužen za nezarazne bolesti. „Manjim konzumiranjem duvana i alkohola, zdravom ishranom i fizičkom aktivnošću možete izbeći veliki deo tih bolesti“, tvrdi Ala Alvan. Ana Korves / Dunja Dragojević www.dw-world.de

DIJABETES & MI

JABUKOVO SIRĆE TOPI KILOGRAME Mešavina jabukovog sirćeta i vode može pomoći u gubitku suvišnih kilograma. Važno je napomenuti da ovo nikako ne može biti jedina metoda mršavljenja, jer bez fizičke aktivnosti i zdrave ishrane uspeh je kratkoročan Umereno korišćenje ovog napitka veoma uspešno reguliše nivo masnoća u krvi, pomaže kod umora i upornih glavobolja, a i u narodnoj medicini poznato je kao sredstvo koje smanjuje apetit. Naime, u jabuci se nalaze pektini, celulozna vlakna koja se ne razgrađuju u našim crevima i koja za sebe vežu masnoće bubreći, pa na taj način stvaraju brz osećaj sitosti. Jabukovo sirće ne sme se koristiti više od dva meseca, a posebno kod osoba koje pate od problema sa želucem. Takođe se ne preporučuje osobama sa niskim pritiskom, jer ga ovaj napitak dodatno snižava. Najbolji učinak postiže se kada se ujutro pre doručka popije smesa od 2 dl tople vode i jedne kafene kašike sirćeta, a isti napitak treba da se popije još jednom tokom dana.

aktivnosti

RAD I SPOSOBNOST ZA RAD

Rad je sastavni deo aktivnosti svakog zdravog čoveka, a posebno dijabetičara, pošto njegovo zdravstveno stanje zahteva angažovanost i kretanje. Ovo ponašanje se odnosi na sve dijabetičare (kao zdravi ljudi), izuzev onih koji imaju smetnje izazvane oštećenjem srca, bubrega, pluća ili jače hipertenzije (povećanog krvnog pritiska)

lad dijabetičar (šećerna bolest dobijena u detinjstvu) treba da se psihički i fizički razvije u normalnu ličnost (pod uslovom da su primenjene sve mere savremenog lečenja). On je sposoban za normalno školovanje, ali kod njega treba probuditi interesovanje za obrazovanje u strukama koje neće kasnije zahtevati prekvalifikaciju

(u slučaju da to zdravstveno stanje zahteva). Tako, pravilna profesionalna orijentacija, blagovremeno sagledana, postaje snažan motiv za rad u budućoj profesiji. Postoje struke koje su nepodobne za profesiju dijabetičara, kao što su pekar, poslastičar, kuvar, rad sa životnim namirnicama i dr., zbog trajnog

iskušenja između degustacije svoga proizvoda i određenih potreba prema svom zdravlju. Takođe, nepodobne su i struke u kojima može da se ugrozi fizička bezbednost zbog nepredviđenih hipoglikemijskih pojava, kao što su profesionalni vozači, mašinovođe i dr., što povlači i određene zakonske i moralne posledice.

DIJABETES & MI

aktivnosti SMENA I NOĆNI RAD

OCENA SPOSOBNOSTI ZA RAD

Dijabetičar je uslovno spospoban za rad u popodnevnoj smeni, pošto je kompletan način lečenja postavljen tako da je njegova fiziološka regularnost vezana za prepodnevni rad. Međutim, malim korigovanjem dnevnog unosa hrane dijabetičar može da se prilagodi za rad u popodnevnoj smeni, ali pod uslovom da taj rad nije "rad pod normom" (u industriji, fabrikama i dr.), nego odgovarajući obim rada koji se po količini uključuje u određeni vremenski period (nedeljno, mesečno). Uslovna sposobnost za rad u popodnevnoj smeni odnosi se na dijabetičare koji se leče svim vidovima terapije (dijeta, dijeta i tablete, insulin), a imaju "stabilno" ponašanje dijabetesa na manjim dozama insulina. Dijabetičari nisu sposobni za noćni rad iz razloga što gube ritam redovnog načina lečenja, čime bitno doprinose oštećenju svog zdravlja, stvarajući uslove za preranu invalidnost, koja je prvenstveno štetna za njih same, a u širem planu za društvenu zajednicu i porodicu obolelog.

Ocena sposobnosti ili nesposobnosti za određeni rad jeste najčešći problem dijabetičara koji više godina boluju od šećerne bolesti i imaju mali radni staž, a rade na poslovima koji su takve prirode da su u raskoraku sa njihovim fizičkim zdravljem. Sama šećerna bolest je izuzetno retko predmet ocenjivanja sposobnosti za rad (teški, nestabilni oblici), ali su zato njene posledice (oboljenja krvnih sudova, srca, bubrega i dr.) najčešći predmet za ovakvu procenu. Oštećenja većeg obima sa posledicama na funkciju vitalnih organa česti su razlog prevremene invalidnosti ili prevremenog penzionisanja. Mladi invalid, penzioner, ima pred sobom jedan problem - da reši pitanje svog opstanka preko dobijene invalidnine ili penzije. Međutim, mlad invalid ili penzioner ostaje nezadovoljna ličnost, jer ovakvim rešenjem svoje egzistencije ne rešava zadovoljavanje i svojih potreba ili potreba porodice. Ovo je osnovni razlog da dijabetičar blagovremeno brine

DIJABETES & MI

o svom zdravlju, odlažući što je moguće više pojavu bitnijeg oštećenja zdravlja. Blagovremena profesionalna orijentacija dijabetičara bitnije doprinosi smanjenju invalidnosti, a njihovo kompletno lečenje im omogućava dug, normalan i bezbrižan život. Dijabetičar je po pravilu dobar radnik (ima potrebu da se dokazuje), pa ne zaslužuje nesocijalne mere ponašanja od strane pojedinaca (najčešće neukih) u sredini u kojoj radi ili živi. Svaki dijabetičar je svestan činjenice da su život i zdravlje jedini i da je u njegovom ličnom i interesu porodice da ih čuva. Prekvalifikacija za rad je najčešći problem mladog dijabetičara (ređe starijeg). Dokvalifikacija je uglavnom problem starijih dijabetičara (bolest dobijena u srednjim godinama), koji su se bavili poslovima koji sada ne odgovaraju njihovom zdravstvenom stanju. Osim ovih mogućnosti, za dijabetičara može da se nađe izlaz u promeni radnog mesta u okviru iste kvalifikacije. Dijabetičari su nesposobni za vojnu službu. www.diabeta.net

način života

STRES I DIJABETES

Sasvim je ispravno mišljenje da stres može dovesti do pojave šećerne bolesti, odnosno pogoršati kontrolu šećerne bolesti. Objašnjivi su i mehanizmi koji dovode do ove pojave i najviše se okrivljuju stresni hormoni

Šta je stres? Stres je svaka promena u spoljnoj sredini ili u našem telu koja utiče na nas pozitivno ili negativno. Neki kažu da je stres sve ono što nas izbacuje iz stanja mirovanja ili ravnoteže. Poznati su nam "stresori" iz spoljne sredine: loše vreme (preterano hladno, vetrovito ili toplo), loše vesti, loše društvo, "presing" da se ispune obaveze, nedostatak para, vožnja autom, čekanje za prevoz, virusi i bakterije koje mogu izazvati oboljenje, mobilni telefon u trenutku poziva 16

(najviše zrači dok se ne uspostavi veza), buka... čak je samokontrola šećera u krvi, za neke osobe, stresna u momentu dok iščekuju rezultat. Unutrašnji faktori koji utiču kao stres su: temperatura, bolest (svaka infekcija mokraćnih puteva je stres za telo), retinopatija (slabovidost otežava kretanje, čitanje i komunikaciju sa ljudima, što je stalni izvor stresa), nefropatija (veoma često dovodi do iznenadnog skoka pritiska što je stres za telo), kvaran zub i mnogi drugi.

Kako telo reaguje na stres? Naše telo uvek reaguje na stres i to je dobro. To je odraz spremnosti našeg tela da se bori. Reakcija se odigrava kroz 3 faze: Alarm prvi odgovor na stres je izlučivanje hormona - kateholamina (adrenalina) i kortikosteroida (kortizola) iz nadbubrežne žljezde. Ovi hormoni imaju za cilj brzo oslobađanje energije glikoze (iz rezerve glikogena u jetri), da bi telo moglo da odreaguje aktivacijom mišića. To je naša praiskonska reakcija, ostala još iz vremena kada je čovek morao da beži ili da se bori, kada je napadnut. Danas, čovek je napadnut, ali više psihički, nego fizički. Nije potrebno da beži, niti da se bori ali je reakcija ostala ista skok šećera u krvi. Rezistencija ili adaptacija stres traje dugo i ne prestaje. Hormoni imaju i druga dejstva. Podstiču imunitet da se bori, podstiču srce da radi jače, podstiču sušenje krvnih sudova da bi se više krvi dopremalo u srce i mišiće, podstiču lučenje kiseline u želucu, smanjuju san, izazivaju ustreptalost i teškoće sa disanjem i teraju telo da

DIJABETES & MI

način života stalno "pravi" još glikoze, da se "nađe ako zatreba". Znači, telo je duže vreme spremno za borbu a fizičke borbe nema. šećer u krvi je povišen, ali se ne troši. Srce i krvni sudovi su spremni, ali se ne iskazuju. Promene se dešavaju na nivou transmitera u mozgu. Povećano je lučenje beta-endorfina, dopamina i noradrenalina. čovek je mentano spreman za borbu i ne može da spava. Ustreptalost se često oseća kao "knedla u grlu" i "nedostatak vazduha". Zamor sve ima svoje trajanje, pa i spremnost tela da odgovori na stres. Telo se zamorilo. Imunitet je odjednom popustio. Zato sledi prehlada ili drugo oboljenje, posle dužeg psihičkog napora. Pojavio se povišeni krvni pritisak. Pojavila se aritmija srca. Pojavio se čir na dvanaestopalačnom crevu. Ustalila se nesanica. Kod žena nastaje poremećaj ciklusa. Kod muškaraca erektilna disfunkcija ili poremećaj u spermatogenezi. Ustalio je zamor čovek je hronično umoran. Sve to dovodi do lošeg raspoloženja depresije ili anksioznosti. Bolest ako stres traje i tokom faze zamora, javljaju se ozbiljne bolesti. Pad imuniteta dovodi do pojave oboljenja kojima se "ne zna uzrok". To su autoimune bolesti (šećerna bolest, hipertiroeza, oboljenje nadbubrežnih žljedza, vitiligo, ulcerozni kolitis, M. coeliacus, vaskulitis) i maligna oboljenja. Poremećaj u radu kardiovaskularnog sistema dovodi do koronarne bolesti, infarkta srca, povišenog pritiska, povišenih masnoća u krvi.

Kako se čovek brani od stresa? To zavisi koliko je podučen. Mnogi ljudi se prepuštaju stresu i svojim ponašanjem još više doprinose bolesti. Više puše, više jedu, više piju, stalno se nerviraju. Oni ne znaju kako da se opuste i sebi da pomognu. Manji broj ljudi ode kod lekara i traži lek za lupanje srca, knedlu u grlu, nedostatak vazduha, povišen pritisak, nesanicu, nervozu. Uobičajeni lekovi koji im se prepisuju su: beta blokeri (propranolol, inderal, presolol, atenolol, prinorm), anksiolitici (bensedin, bromazepam, xalol) i antidepresivi (demetrin, amizol, miansan). Dobiju savet da se pravilno hrane i da smanje pušenje. Koliko to lekovi i saveti pomažu? Još manji broj ljudi nauči neku od tehnika relaksacije, meditacije, počne da izlazi iz kuće u prirodu, da se rekreira i da se

DIJABETES & MI

Adaptogene biljke koje se najviše koriste

Rhodiola rosea – Artička ruža Panax ginseng – Korejski žen-šen Withania somnifera – Ašvaganda Schizandra chinensis – Kineska magnolija, šizandra Eleutherococcus senticosus – Sibirski žen-šen Ganoderma Lucidum – Reiši pečurka Acanthaceae – Andrographis paniculata Cicer arietinum – vrsta stočnog graška druži sa pozitivnim ljudima. Ovi ljudi se najispravnije bore sa stresom. Ima li još nešto što može pomoći odgovoru našeg tela na stres? Ima to su adaptogene biljke. Termin "adaptogena biljka" ušao je u medicinu 1949. godine i uveo ga je ruski naučnik dr Nikolaj Lazarev. "Adaptogen" je definisan kao supstanca koja može da uskladi i harmonizuje odgovor tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke podražaje iz spoljne i unutrašnje sredine. Godine 1969. naučnici Brekhman i Dardymov su tačno definisali zahteve koje mora da ispuni ekstrakt ili aktivni princip biljke da bi se dobio naziv "adaptogena" biljka. Biljke i postoje u prirodi da bi harmonizovale funkciju našeg tela. Mnogima pomaže i to što gledaju u "zelenilo" i što neguju biljke. Mnogi ljudi svakodnevno piju čajeve od različitih biljaka i uočili su da im različite biljke pomažu za različita oboljenja. Ljudi koji su stalno izloženi stresu, pr. u Sibiru, hladnoj i vlažnoj klimi, kuvaju čaj od biljke Rhodiole roseae (zove se još i

"arktička ruža" ili "zlatni koren"). Ta biljka im pomaže da se "adaptiraju" odnosno prilagode svoje telo oštroj klimi. Ekstrakti biljke rozavin, rozin, rodiolin, salidrozid, smanjuju lučenje hormona kateholamina i kortizola, kao odgovor na stres. Upotreba čaja od arktičke ruže smanjuje pojavu povišenog pritiska, šećera u krvi, nesanice, nervoze. Ako se telo adaptira na stres, čovek živi duže. Zato ljudi u Sibiru žive dugo, iako u veoma nepovoljnim uslovima. Oni su naučili da iskoriste "ono što im priroda pruža". Rhodiola rosea je prva među adaptogenim biljkama. Ima 28 aktivna principa, flavonoida, tanina, glikozida i antioksidanasa, od kojih su najvažniji navedeni. Ova biljka najviše može da koristi savremenom čoveku da se adaptira na stres. Ima zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem i antikancersko dejstvo. Ekstrakt ove biljke je testiran i kod nas, na VMA, može se nabaviti u vidu kapsula, i možete ga poručiti ovde. Asist. dr sci. med. Teodora Beljić www.diabeta.net

kilogrami ili tinejdžer (2-19 godina) gojazan je. Gojazna je i svaka druga odrasla osoba. U našoj zemlji ovaj problem nije još uvek tih razmera ali ako se što pre nešto ne učini to se lako može i nama dogoditi. I kod dece i kod odraslih preterana telesna težina vodi različitim zdravstvnim problemima i oboljenjima. Uz to gojazno dete može se osetiti odbačenim zato što teško može pratiti drugove u igri. Šta znači biti punačak? Kada se kaže da je neko punačak ili ima preteranu telesnu težinu to znači da u organizmu ima više masti nego što je to zdravo. Svi mi imamo određenu količinu telesnih masti ali kad neko ima previše to mu ugrožava zdravlje i smanjuje sposobnost da se kreće, trči i igra sa drugovima i drugaricama. Takođe, izgleda krupnije i zaobljenije od ostale dece.

PREKOMERNA TELESNA

TEŽINA Od samog rođenja, važno je koliko ste teški i ishranjeni. Možda i ne znate kolika je bila vaša težina na rođenju. Većina beba, na rođenju, ima oko 3,5 kg ali neke bebe imaju 2 kg pa i manje. Bebe rastu jako brzo i bivaju sve teže i svi su srećni jer to znači da dobro napreduju i da su sve veće i snažnije

dok dalje rastete, vaša telesna težina i dalje je važna. To je nešto što vaši roditelji i doktori stalno prate. Kada odete na sistematski pregled, doktor će u vaš karton upisati vašu telesnu visinu i težinu i uporediti je sa onom koju ste imali na prethodnom pregledu. Vaš doktor želi da proveri da li imate normalnu

telesnu težinu jer i kad je ona manja i kad je veća, to nije zdravo i može biti problem. U sadašnje vreme, biti punačak (imati težinu veću nego što je to normalno) veći je problem nego biti pothranjen. U poslednjih 30 godina u zemljama zapada sve je više dece sa preteranom telesnom težinom. Svako treće dete

Kako se to meri? Neko može biti punačak, mršav, ili idealne telesne težine. Ne postoji savršena telesna težina koja bi svakom detetu odgovarala ali postoje rasponi prema visini i prema tome da li je u pitanju dečak ili devojčica. Biti punačak nije samo velika brojka na skali. Doktor je prava osoba da napravi procenu o težini nekog deteta. Doktor posmatra težinu deteta uzimajući u obzir i visinu. Normalno je da višlje dete bude i teže od onog koje je niže. Verovatno je najbolje odrediti nešto što se zove indeks telesne mase (BMI). BMI je broj koji se računski dobija iz visine i težine deteta. Dobijena brojka može se uporediti sa grafikonom uzimajući u obzir životnu dob i pol deteta. BMI ukazuje na to koliko masnoća neko ima u organizmu ali je to samo gruba procena jer su mišići teži od masti i moguće je da mišićava osoba ima veliki BMI a ne bude gojazna ili punačka. Takođe je moguće da neko ko ima nizak ili idealan BMI ima suviše masti u telu. Možete i sami izračunati svoj BMI prema formuli: BMI = TT (u kilogramima)/ TV2 (u metrima) Zašto neko postaje punačak ili gojazan? Uobičajen način da neko postane punačak ili gojazan je da unosi više kalorija (iz hrane i pića) nego što sagori fizičkom aktivnošću (igranjem fudbala ili šetnjom do škole, na primer). Višak kalorija uskadišti se u telu kao telesna masnoća. Što osoba više kalorija unosi,

DIJABETES & MI

kilogrami više se masti nakupi u organizmu. Ovaj proces lako se dogodi u modernom svetu. Ljudi provode mnogo vremena pred televizorom i kompjuterom a imaju malo vremena za vežbanje. Umesto da hodamo ili vozimo bicikl vozimo se autom ili gradskim prevozom. Deca izbegavaju časove fiskulture a kod kuce radije igraju video igrice nego sto se igraju u dvorištu. I odrasli više vremena provode sedeći za stolom i u autu nego što je to nekada bio slučaj. Ljudi žive brzo i nemaju vremena da kuvaju zdrave obroke. Jede se često u restoranima i često je jede brza hrana. Gojaznost je često porodični problem ali to ne treba da vas obeshrabri da pravite zdrave izbore i dostignete i održite zdravu telesnu težinu. Vaše navike, šta ćete jesti i kako ćete vežbati, mogu dovesti do velikih promena. Najveći problem za većinu ljudi je kako postići dovoljnu fizičku aktivnost i fizičko vežbanje.

zabranjena hrana ali pokušajte da hranu bogatu mastima i kalorijama jedete u što manjim količinama.

dođete do plana koji podrazumeva ishranu zdravom hranom i redovnu fizičku aktivnost.

Šta treba da uradite ako mislite da ste punački? Razgovor sa roditeljima najbolji je prvi korak ako ste zabrinuti za svoju telesnu težinu. Majka ili otac mogu vam zakazati lekarski pregled. Doktor vam može preporučiti načine da promenite svoje navike u ishrani i fizičkom vežbanju. U principu, deci nije potrebna neka posebna dijeta ali dete koje je vrlo gojazno može potražiti pomoć dijetetčara ili doktora specijalizovanog za probleme sa ishranom. Zajednički moći ćete da

Šta ako je neko koga poznajete gojazan? Ako imate prijatelja ili rođaka koji je gojazan, ne zaboravite da budete ljubazni. On ili ona, verovatno su već svesni problema. Šale i zadirkivanja mogu učiniti da se oni osećaju još gore. Umesto toga, pokušajte da ih ohrabrite time što ćete sa njima podeliti svoje znanje o zdravoj ishrani ili zajedničkim vežbanjem. Uradite to i oboje ćete biti zadovoljni onim što ćete videti u ogledalu. www.kidshealth.org www.diabetes.rs

Kako gojaznost i povećana telesna težina može uticati na tvoje zdravlje? Teško je dobro se osećati ako vaše telo mora nositi dodatni teret. Višak kilograma može vam otežati disanje i san. Osoba se može osećati umorno i imati razne tegobe i bolove. Može vam pogoršati raspoloženje i učiniti vas tužnim pa i ljutim. A kad se ljudi osećaju loše jedu još više jer hrana smiruje. To je loše pogotovo ako je neko već punačak. Kad je neko punačak potrebno je da što pre potraži pomoć jer je to stanje koje vam može škoditi. Punačke osobe u većoj su opasnosti da dobiju tip 2 dijabetesa a u kasnijem životu u većem su riziku od srčanih oboljenja. Kako se možete sačuvati da ne postanete gojazni? Najbolji način je da ostanete pri zdravoj telesnoj težini je da budete aktivni. Možete se priključiti nekom sportskom timu. Ako ne volite timske sportove, pokušajte sa plivanjem, tenisom ili jednostavno budite aktivni u sopstvenom dvorištu. Dodatna fizička aktivnost može biti penjanje stepenicama umesto liftom, pešačenje do škole umesto vožnje. Biti aktivan znači i manje gledanje televizije i igranja video igara. Zdrava ishrana drugi je deo brige za zdravlje. Trudite se da jedete raznovrsnu hranu i imate pet obroka dnevno koji sadrže povrće ili voće. Izaberite za piće vodu i obrano mleko a izbegavajte zaslađene, gazirane napitke. Ne postoji

DIJABETES & MI

kilogrami

NAČINA DA SMANJITE

ŽELJU ZA HRANOM U današnjem svetu, u kojem polovinu dnevnih kalorija možete udahnuti samo prolaskom kraj obližnjeg McDonaldsa, često jedina stvar koja stoji između vas i viška kilograma je snaga volje, ta toliko željena sposobnost koja može zaustaviti želju za prejedanjem

ko vam snaga volje baš i nije jaka, obradovaće vas kad čujete kako su istraživanja pokazala da je snaga volje vrsta mentalnog mišića, i da se ona, kao i svaki drugi mišić, može ojačati. - Sada znamo da se kapacitet samokontrole može povećati, kaže dr. Roj Baumajster, profesor psihologije na „Florida State University”. Postoje četiri taktike koje će vam pomoći da odoliti napasti i dovedete se u formu. Počnite ih primenjivati i videćete da uskoro sve one pizze, prženi krompirići, kolači i svi ostali specijaliteti neće biti nikakva konkurencija vašoj snazi volje.

JEDITE MANJE I ČEŠĆE Šta pomaže rešiti: Nekontrolisanu glad. Zašto deluje: Kad dugo ništa ne pojedete, nivo šećera u krvi pada, pa možete osetiti veliku glad zbog koje se nećete moći suzdržati da se ne prejedete. Ako jedete manje obroke svakih tri do pet sati, nivo šećera u krvi će ostati stabilan i nećete pasti u iskušenje da se odate poroku prejedanja. NIvo šećera u krvi čini i više od toga da utiče na to koliko ste gladni, on direktno utiče i na snagu volje. Istraživanja su pokazala kako je nivo šećera u krvi pao kod onih ispitanika koji su morali vršiti zadatke samokontrole. - Mentalni zadaci, kao što je samokontrola ili koncentrisanje, trebaju energiju isto kao i fizičke aktivnosti, objašnjava Baumajster. - Zato će biti teže kontrolisati se ako se ne jede redovno, odnosno češće i manje. Za međuobroke birajte hranu koja sadrži čiste proteine i malo zdravih masti (koje pronalazimo u orašastom voću, maslinovom ulju i ribi). Primer: nemasni jogurt sa svežim voćem ili šaka oraha ili badema i jedna jabuka...

JEDITE RUKOM KOJU INAČE NE KORISTITE

Kako pomaže: Odvlačenje pažnje. Zašto deluje: Držanje viljuške rukom koju inače ne koristite, automatski će vas usporiti i naterati vas da se fokusirate na ono što jedete, dve stvari koje dokazano pomažu mršavljenju. Istraživanja su pokazala kako sa redovnom vežbom ova jednostavna zamena može ojačati snagu volje. Baumajster je ustanovio da su osobe koje je iscrpio jedan test volje odolevanje tanjiru punom kolača i umesto toga konzumiranje povrća, brže odustale na sledećim testovima, kao što je pokušaj rešavanja nerešivog zadatka. U njegovom istraživanju, ispitanici koji su nekoliko nedelja vežbali samokontrolu jednostavnim zadacima, kao što je korišćenje "slabije" ruke za pranje zuba ili korišćenje miša na kompjuteru, duže su rešavali isti zadatak. - Vežbanjem njihovih sposobnosti da se odupru nekom prirodnom impulsu, povećali su i ojačali celokupnu snagu volje da se odupru prirodnim porivima, kaže Baumajster. Ispitanici su videli znatan napredak unutar tri nedelje od kako su počeli sa vežbom. Naravno, rezultati zavise od toga koliko se često vežba i koliko ćete istrajati u tome.

DIJABETES & MI

kilogrami REDOVNO SE MERITE

Kako pomaže: Da ne izgubite cilj iz vida. Zašto deluje: Gotovo da ništa ne pomaže da zadržite zadani cilj u vidu kao kad vidite te velike brojke na svojoj vagi. Redovnim merenjem lakše ćete primetiti kilograme koje ste možda nehotice nakupili, pa odmah možete krenuti u borbu protiv njih. U stvari, kad su istraživači na Univerziteta u Minesoti analizirali više od 1.800 osoba koje su smršajte, saznali su da se oko 40 posto njih merilo redovno - dnevno ili nedeljno. I što su se češće merilli, to su više izgubili: 6 kilograma za one koji su se merili svakog dana u poređenju sa tri kilograma za one koji su se merili jednom nedeljno. (Oni koji se uopšte nisu merili, dobili su u proseku dva i po kilograma). Važno je i da zapamtite: - Nemojte se obeshrabriti ako brojke koje vidite na vagi nisu one koje biste želeli da vidite. Vaša odeća, doba dana, koliko ste vode popili i koliko je zadržavate tog dana, sve utiče na kilažu. A ponekad vi mršavite iako se broj na vagi ne menja, odnosno ako vežbate težinu masnoća menja težina mišića, kaže Baumajster. Kako biste povećali šanse za mršavljenjem postavite sebi realne ciljeve, i to više manjih. Neka vam cilj bude da izgubite tri kilograma, pa nakon toga daljnjih tri, i tako dalje. Istraživanje na Univerzitetu Ajova je pokazalo - što su češći i detaljniji ciljevi, veće su šanse da ćete ih se držati i postići. Postizanje jednog cilja motivisaće vas za drugi, i tako sve dok ne dosegnete željenu težinu.

ORASPOLOŽITE SE

Šta pomaže rešiti: Emocionalno prejedanje. Zašto deluje: Procenjuje se da kad se ljudi prejedaju, njih 75 posto to čini jer su nesrećni ili u depresiji. Upravo zato je logično da bi vam dizanje raspoloženja moglo smetnuti sa uma preterivanje u hrani, ovo potvrđuje i istraživanje sprovedeno u časopisu „Journal of Experimental Social Psychology“. Istraživači su do kraja iskoristili snagu volje ispitanika zamolivši ih da jedu samo rotkvice u sobi punoj keksa i čokolade. Ispitanici su bili podeljeni u dve grupe, jednima je za vreme boravka u prostoriji puštena komedija, a drugima dosadan edukacioni fim. Šta mislite koja je grupa imala bolje rezultate? Rezultati pokazuju da čak i mala doza ugodnih emocija može ojačati snagu volje kako bismo rekli ne. Zato drugi put, kad ste suočeni sa iskušenjem, napravite šta god možete da biste se oraspoložili. Dobri osećaji će možda biti kratkotrajni, ali trajaće dovoljno dugo da biste odoleli tom komadu čokoladne torte. Izvor: womenshealthmag.com

ŠEĆER JE OPASAN Proizvođači hrane u nju stavljaju mnogo više šećera nego pre 30 godina. To povećanje tiče se raznih namirnica, čak i voća. Stručnjaci upozoravaju da ono utiče na pojavu karijesa i dijabetesa. Čak bi ga trebalo klasifikovati kao tešku drogu, jer stvara zavisnost i štetan je

U objavljenom članku u časopisu »British Medical Journal« piše da je šećer isto opasan kao i duvan. Istraživanje koje se bavilo sastojcima hrane od 1978. godine pokazalo je kako je najviše šećera dodato u zobene pahuljice i hleb od integralnog zrna. Jedan takav hleb, na primer, za trećinu je slađi nego ranije. Kesica supe od paradajza pre je imala 2,6 grama

DIJABETES & MI

šećera, dok ga danas ima dvostruko više. Između 1978. i 2002. nivo šećera u banani od 100 grama porasla je sa 16,2 grama na 20, 9. Čak su i šargarepe

slađe. U nekim zapadnim zemljama su sprovedene kampanje za smanjivanje soli u hrani, a sada se razmišlja da se isto napravi sa šećerom.

ishrana

ŠTA IZBEGAVATI? 1

Zašto veliko, kad može i maleno?

Malo ko jede samo ono što nalaže dijeta, pa svi povremeno ' zgreše' s' čokoladom ili čipsom. Međutim, ako već zgrešite, nije svejedno pojedete li rebro čokolade ili celo pakovanje od 300 grama, pojedete li mali čips ili porodično pakovanje... Zato, ako povremeno morate ''zgrešiti'', činite to s' malim pakovanjima.

Mikrotalasne pećnice

Mikrotalasne pećnice pripadaju najvećim modernim zabludama – dugo su reklamirane kao brza i zdrava zamena za gotova jela puna soli, šećera, glutaminata... Istraživanja su pokazala da mikrotalasne pećnice menjaju molekularnu strukturu, pa hrana iz njih sa nutritivnog gledišta postaje gotovo beskorisna: na kratko će umiriti glad, ali vaše telo neće dobiti ključne nutrijente. Zato – mikrotalasnu koristite povremeno.

Grickalice i ostali međuobroci

Tempo života većini ljudi ne ostavlja puno vremena za pripremanje hrane. Kad ste na poslu od jutra i kad kući dolazite u sumrak, teško je ne pojesti nešto između obroka. Grickalice i obična Coca-Cola predstavljaju 300-500 kalorija viška, pa to na nedeljnom nivou iznosi oko 3.000 kalorija, što je ekvivalent za skoro pola kilograma masti. To je taman ono što stručnjaci savetuju kao zdravi i dugoročno najuspešniji tempo mršavljenja (oko 500 kalorija dnevne uštede smatra se najmudrijom dijetom). Umesto industrijskih grickalica, nosite u torbi voće i/ili povrće.

Izbegavajte cikluse prejedanjegladovanje

Ovaj scenario poznat je gotovo svima koji su ikada pokušali da smršaju: pre dijete kažete sebi: ''Danas ću se još dobro najesti, a od sutra sam na dijeti.'' Pa onda nekoliko dana hrabro gladujete i preterujete u jednom smeru, da biste uskoro popustili i dobro se najeli. I tako u krug. Najgora dijeta je piti vodu, pojesti papričicu i jogurt dnevno, pa posle pet dana izludeti od gladi i završiti nad kutijom keksa.

ishrana

Alkohol

Mnogi ne vode naročitu brigu o tome šta piju, jer misle da nešto što je tečno i prirodno ne može biti škodljivo, poput piva i vina. Naime, glasna je vika na industrijske slatke sokove i slatke napitke sa '' mehurićima '' , na likere i '' žestinu '', o pivu se ponešto piše, a kalorije u vinu gotovo se i ne spominju. Vino i pivo imaju svojih prednosti i čak se preporučuju u malim količinama, ali ne i kad želite da smršate, jer tada treba jesti ono što će telu doneti najviše koristi uz najmanje kalorija. Velika čaša vina sadrži oko 170 kalorija, pa ako svakoga dana popijete jednu, to je godišnji višak od 62.000 kalorija ili skoro devet kilograma masti.

Dosada

Umesto da se dosađujete kod kuće (i samim time više mislite o hrani i više se mučite ako želite istrajati u skidanju kilograma), nazovite prijatelja, prošetajte sami ili sa psom (ako ga nemate, ima zahvalni komšija, prijatelj ili rođak), zadubite se u dobru knjigu... Dosada je među sigurnijim načinima nabijanja kila pre nego što toga uopšte postanete svesni.

komade voća i povrća. Vlakna zasićuju, pa hrane siromašne vlaknima moramo pojesti više da bismo osećali sitost. Primer: 2,5 dl narandžinog soka sadrži isto kalorija kao čaša Coca-Cole.

Dehidracija

Šećer (a ne masti) je glavni neprijatelj zdrave ishrane i vitkosti. Ima ga u skoro svakoj industrijski prerađenoj, gotovoj hrani. Šećer izaziva umor, nesanicu, teskobu, depresiju, prerano starenje...

Mnogi mešaju žeđ i glad, a kako su živa bića uveliko sačinjena od vode, pobrinite se da popijete najmanje 1,5 - 2 l vode dnevno (to je minimum koji treba popiti ako se ne bavite značajnim fizičkim aktivnostima). Samo ako dovoljno pijete ( vode ), znaćete kada ste zaista gladni.

Preterivanje sa šećerima

Sokovi i frapei

Voćni napici svakako su bolji od čokoladica, ali bolje je jesti sirove, cele

Izbacivanje masti iz ishrane

Iako poslednji u ovom nizu, ovaj ''greh'' jedan je od najpogubnijih, jer su

masti ključne za normalno funkcionisanje organizma. Međutim, nije svejedno kakve masti uzimate: bez dileme treba ograničiti tzv. loše masti (gotova jela, većina životinjskih masti, krofne i skoro sve slatkiše) te ih zameniti zdravim mastima. Najbolji izvori kvalitetnih masti su orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje, neke vrste voća (avokado)... Ukratko, nezasićene masti koje sadrže nabrojane namirnice povoljno utiču na masti u krvi i cirkulaciju, a odlične su i za kožu i mozak.

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja

Lakše sa dijabetesom Dragi čitaoci, Od prošlog broja počelo je objavljivanje recepata iz pet izdanja kuvara “Čarobna kuhinja – Lakše sa dijabetesom”, koja su nastala iz ličnog iskustva majke mladića koji ima dijabetes, tip 1. Uz svaki recept u kuvaru objavljena je tabela koja daje nutritivni sastav za 100 g pripremljenog jela, što omogućava jednostavnije doziranje terapije, kao i tabela sa nutritivnim sastavom namirnica koje se u tom receptu koriste. Pored toga, u svaki recept su uključeni i podaci o glikemijskom indeksu i glikemijskom opterećenju (pojmovi koji su u svetu nastali 80-tih godina, a kod nas još uvek nisu uključeni u ishranu osoba sa dijabetesom na pravi način), kako za svaku pojedinačnu namirnicu, tako i za gotovo jelo, kao i preporuke o izboru namirnica, kombinaciji namirnica sa različitim glikemijskim indeksima, poređenje različitih namirnica u okviru iste grupe ... , a sve na osnovu ličnog iskustva. Glikemijski (slatki) indeks (u tabelama u receptima GI) predstavlja brzinu kojom se povećava nivo šećera u krvi posle uzimanja određenih namirnica, a zavisi od količine i vrste ugljenih hidrata u njima i od količine dijetnih vlakana. Određuje se u odnosu na glukozu za koju je vrednost GI jednaka 100. Glikemijski indeks namirnica se utvrđuje eksperimentalnim putem (po određenoj

metodologiji), a za gotovo jelo, ili za obrok, određuje se računskim putem. Glikemijski indeks može biti nizak (do 55 – jogurt, mleko, skoro svo voće, skoro svo povrće, kuvani špageti, ovseno i ječmeno integralno brašno, koštunjavo voće...), srednji (56-69 – banane, kajsije, kuvana cvekla, ražano i heljdino integralno brašno...) i visok (preko 70 – lubenica, koren paškanata, beli pirinač, kukuruzno brašno...). Da bi regulacija glikemije (nivoa šećera u krvi) bila optimalna, potrebno je kombinovati namirnice sa nižim i višim glikemijskim indeksima. Na primer: ako za doručak želite da pojedete ovsene pahuljice – čiji je GI 50, prelijte ih jogurtom čiji je GI 14. Ako pravite voćnu salatu, kombinujte voće sa visokim GI, kao što su banana (62), ananas (62) ili kivi (52) sa voćem sa niskim GI kao što su grejpfrut (25), višnje (22) ili jagodičasto voće (jagode, maline, ribizle, kupine) čiji je GI 32. Kada govorimo o zaslađivačima, nihov GI se, takođe, meri u odnosu na glukozu pa tako beli šećer ima GI 68, fruktoza ima GI 23, a sorbitol (prirodni alkohol) ima GI 9. Glikemijsko opterećenje (u tabelama u receptima GO), za razliku od glikemijskog indeksa, zavisi i od količine unetih ugljenih hidrata, tj. predstavlja opterećenje organizma glukozom. Ukoliko pojedete jednu manju jabuku, koja je teška oko 100

“Možete da imate dijabetes, ali to nije prepreka da budete u najboljoj kondiciji, da uživate u ukusnim obrocima i desertima i pri tome smajujete rizik od mnogih drugih oboljenja. Zato ovu knjigu toplo preporučujem, prevashodno osobama sa dijabetesom, ali i svima onima koji su zainteresovani za svoje zdravlje, da je prihvate sa poverenjem jer je za njih napisana s ljubavlju.” Dr Slobodanka Babić, nutricionista

g, glikemijsko opterećenje će biti 4.2. Ukoliko pojedete duplo veću jabuku, tešku oko 200 g, glikemijsko opterećenje će biti 8.4 iako je glikemijski indeks obe jabuke isti, tj. 38. To znači da i namirnice sa niskim glikemijskim indeksom mogu izazvati značajniji porast nivoa glukoze u krvi kada se unose u velikim količinama, kao što i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom mogu izazvati malo opterećenje ako imaju malo ugljenih hidrata ili se unose u malim količinama (na primer: lubenica čiji je GI 72, u 100 g sadrži oko 95% vode i samo 7 g ugljenih hidrata i ima glikemijsko opterećenje 5, što je samo malo veće od glikemijskog opterećenja jabuke koja ima duplo niži glikemijski indeks – 38, ali i 11 g ugljenih hidrata u 100 g). Za pravilnu regulaciju glikemije (nivoa šećera u krvi) potrebno je poznavati i glikemijski indeks i glikemijsko opterećenje za određenu namirnicu ili jelo. Preporučena dnevna vrednost za glikemijsko opterećenje je oko 100, a može se kretati od niskog (60) do visokog (180). Violeta Orešković

“Od davnina su čoveku bila poznata blagotvorna i lekovita svojstva hrane, osobito biljnog porekla, a danas nauka shvata značaj ishrane i u nastanku i u prevenciji mnogih bolesti. Hrana sa visokim udelom masnoća, rafiniranih šećera, i sa niskim sadržajem biljnih vlakana jedan je od uzroka sve učestalijeg nastanka gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja i dijabeta. ‘Čarobna kuhinja’ nudi nešto sasvim drugo: raznovrsnu, nerafiniranu, prirodnu hranu, bogatu biljnim vlaknima i nutritientima, vitaminima i mineralima. Svi obroci su dobro izbalansirani, sa idealnim odnosom belančevina, masti i ugljenih hidrata. Iako je namenjena prvenstveno osobama sa dijabetesom, to je pravilna ishrana koju mogu koristiti svi koji vode računa o svom zdravlju, kondiciji i telesnoj težini.” Dr Slobodanka Babić, nutricionista

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja ČORBA OD GRAŠKA Potrebno je za 5 osoba 450 g graška 120 g šargarepe 50 g biljne pavlake za kuvanje 2 supene kašike seckanog peršuna so, začini po ukusu Priprema U 8 dl ključale vode staviti grašak i šargarepu iseckanu na kolutove. Kuvati oko 10 minuta, presuti u blender, dodati biljnu pavlaku za kuvanje i začine, pa sve blendirati dok se čorba ne ujednači u fini krem. Na kraju dodati seckani peršun. Služiti toplo!

GRČKA MUSAKA Potrebno je za 5 osoba 60g ulja od grožđanih koštica 250g patlidžana 300g junećeg ili konjskog mlevenog mesa 200g crvene paprike 100g kuvanog paradajza "Tomatino" 100g crnog luka 100g jogurta 100g krem sira "ELLA" (0% mlečne masti) 3 dl mleka (1.6% m. m.) 20g ovsenog brašna so, biber, začini po ukusu Priprema Krompir i patlidžan iseći na kolutove i prepeći ih na tiganju sa vrlo malo ulja, samo da porumene. Papriku iseći na šire trake i propržiti je na malo ulja, da se zapeče. U vatrostalnu činiju poređati red krompira, patlidžan, pa papriku. Meso prodinstati na ulju i luku, dodati kuvani paradajz, posoliti, začiniti i staviti u činiju, preko paprike. Na malo ulja propržiti brašno (paziti da ne potamni), sipati mleko i kad proključa doliti jogurt. Sačekati da probaci ključ, skloniti sa vatre i umešati sir. Preliti preko mesa i staviti u rernu zagrejanu na 2500, posle 15 minuta smanjiti na 2000 i peći dok musaka ne dobije lepu boju i dok sva tečnost ne ispari, oko 45 minuta.

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja PRILOG OD POVRĆA SA BUNDEVOM Potrebno je za 4 osobe 300g bundeve 300g tikvica 200g šargarepe 200g brokolija 200g krompira 50g hladno ceđenog maslinovog ulja 1 supena kašika seckanog peršuna 1 supena kašika bosiljka 15g belog luka (3 do 4 čena) so, začini po ukusu Priprema Brokoli razdvojiti na sitne cvetiće, a ostalo povrće iseckati na kockice. Sve spustiti u 1 litar proključale, posoljene vode i kuvati 7-8 minuta, dok povrće ne omekša (paziti da se ne raskuva). Preliv napraviti od maslinovog ulja, seckanog peršuna, bosiljka i sitno iseckanog belog luka. Sve dobro izmešati, preliti preko povrća i služiti toplo uz bareno juneće meso ili uz mladi sir!

ŠARENA SALATA Potrebno je za 5 osoba 500g testenine sa povrćem 150g kuvane šunke 60g kisele paprike (žute ili crvene) 60g šargarepe 60g kiselih krastavčića 100g majoneza "light" 200g kisele pavlake (12% m. m.) 15g belog luka (4-5 čenova) 1 kašičica senfa so, začini po ukusu Priprema Testeninu spustiti u posoljenu proključalu vodu u koju je dodato malo ulja (da se rezanci ne bi lepili). Kada je kuvana (paziti da se ne raskuva) isprati je pod mlazom hladne vode i dobro ocediti. Pomešati sa majonezom, pavlakom i senfom, pa dodati povrće, sitno iseckano na kockice, šunku iseckanu na kockice i proprženu u tiganju (bez masnoće) sa iseckanim belim lukom. Sve pažžjivo promešati i služiti hladno.

DIJABETES & MI

čarobna kuhinja

ROLAT SA JABUKAMA I CIMETOM Potrebno je (za pleh 38 x 28 cm) (može i crni plitki pleh za rernu) 60 g ovsenog brašna 600 g oljuštenih i izrendanih jabuka 6 jaja 40 g zaslađivača DIAMEL 10 g cimeta (1 supena kašika) 10 g ulja od grožđanih koštica tečni zaslađivač po ukusu 150 g mleka 1 kesica šlaga ("Dr Öetker Light") Priprema U plitak pleh staviti papir za pečenje i četkicom ga premazati uljem. Ravnomerno rasporediti izrendane jabuke, posuti ih cimetom i poprskati tečnim zaslađivačem. Pleh staviti u rernu zagrejanu na 2000C i peći oko 15 minuta. Žumanca penasto umutiti sa zaslađivačem DIAMEL i 3 supene kašike vruće vode. Lagano dodavati brašno, sve vreme muteći i na kraju dodati čvrsto umućen sneg od 6 belanaca. Promešati kašikom (nikako mikserom) da se sve lepo sjedini. Testo preliti preko pečenih jabuka, dok su vruće, vratiti u rernu i peći oko 20 minuta, dok testo ne porumeni. Pleh izvaditi iz rerne, testo prekriti vlažnom platnenom salvetom, a preko staviti drugi pleh, slične veličine i

DIJABETES & MI

prevrnuti. Skloniti pleh u kome se kolač pekao, tako da na vrhu ostane papir za pečenje. Rolat umotati pomoću vlažne krpe, od sebe, zajedno sa papirom za pečenje, dobro zategnuti i ostaviti oko 15 minuta da se prohladi. Odmotati, skinuti papir za pečenje, ponovo zamotati salvetom i staviti u frižider da se potpuno ohladi i stegne. Rolat premazati umućenim šlagom, posuti cimetom, seći na kolutove, debljine oko 1.5 cm i servirati.

upitnik

PROCENA RIZIKA OD NASTANKA DIJABETESA TIPA 2 Ukoliko sumnjate da Vama ili nekom bližnjem preti dijabetes tip 2, evo jednostavnog načina da proverite. Odgovorom na nekoliko jednostavnih pitanja sa velikom sigurnoću možete utvrditi da li ste u riziku od nastanka dijabetesa tipa 2 6. Da li ste koristili lekove za sniženje krvnog pritiska? BODOVI ODGOVOR 0 NE 2 DA

Ovaj upitnik primenjuju i lekari i uveden je u Nacionalni vodič za prevenciju tipa 2 dijabetesa. Bitno je samo da budete iskreni i da stvarno uzmete metar i izmerite struk. Merenje izvršite u predelu pupka, u opuštenom stanju (nemojte „uvlačiti“ stomak). ITM ili indeks telesne mase se računa tako što se Vaši kilogrami podele sa kvadratom Vaše visine. Primer: osoba težine 80 kg i visine 1,80 će imati ITM od 24,7 (80 / 1,80x1,80) Ukoliko dobijete rezultat Umeren, Visok i Vrlo visok, odmah se konsultujte sa vašim izabranim lekarom, kako biste uneli neophodne izmene u Vašim životnim navikama.

7. Da li Vam je ikada izmerena povišena vrednost šećera u krvi (u rutinskom pregledu, tokom bolesti ili u trudnoći)? BODOVI ODGOVOR 0 NE 5 DA

1. Starost BODOVI 0 2 3 4

8. Da li je neko u vašoj porodici imao ili sada ima dijabetes? BODOVI ODGOVOR 0 NE 3 DA (deda, baba, tetka,ujak, stric ili prvi rođaci, ali ne roditelji, braća, sestre ili deca) 5 DA (roditelji, braća, sestre ili dete)

ODGOVOR <45 45-54 55-64 >64

2. ITM - odnos telesne težine i visine (kg/m2) BODOVI ODGOVOR 0 <25 1 25-30 3 >30 3. Obim struka (u cm) Veoma je važno da sada izmerite obim struka. Merenje izvršite u opuštenom stanju, u visini pupka. BODOVI ODGOVOR M Ž 0 <94 <80 3 94-102 80-88 4 >102 >88 4. Da li uobičajeno tokom dana upražnjavate najmanje 30 min. fizičke aktivnosti na poslu i/ili tokom odmora (uključujući i normalnu dnevnu aktivnost)? BODOVI ODGOVOR 0 DA 2 NE 5. Koliko često jedete povrće ili voće? BODOVI ODGOVOR 0 Svaki dan 1 Ne svaki dan

Rizik za razvoj tipa 2 dijabetesa u narednih 10 godina je: Zbir bodova <7 Nizak (1 od 100 osoba će dobiti dijabetes) 7 - 11 Lako povišen (1 od 25 osoba će dobiti dijabetes) 12 - 14 Umeren (1 od 6 osoba će dobiti dijabetes) 15 - 20 Visok (1 od 3 osoba će dobiti dijabetes) >20 Vrlo visok (1 od 2 osoba će dobiti dijabetes) Prema Nacionalnom vodiču za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti "PREVENCIJA TIPA 2 DIJABETESA" PODSETNIK - Kontrole šećera, holesterola i krvnog pritiska sprovedite jedanput godišnje nakon navršene 40 godine života. - Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost održaće duže Vaše zdravlje i lepši izgled. - Boravak u prirodi oslobađa od stresa, smanjuje potebu za cigaretama i produžava život. VAŽNO JE ZNATI - Smanjenjem prekomerne telesne težine za samo 10%, smanjujete rizik za dijabetes za 50%, redukujete krvni pritisak za 10 mmHg i ukupni holesterol za 10%! - Dijabetes je bolest koja ne boli - možete je imati više godina, a da je ne osetite! - Dijabetes je često nasledan. - Rano otkriveni dijabetes obezbeđuje dug i kvalitetan život uz poštovanje nekoliko jednostavnih pravila. - Kasno otkriveni dijabetes ozbiljno ugrožava srce i krvne sudove, bubrege, nervni sistem, vid.

DIJABETES & MI

geri hol Kad je 1999. američkom plivaču Geriju Holu Junioru dijagnostikovan diabetes melitus tip 1 mnogi su konstatovali kako je to prerani kraj jedne sjajne sportske karijere koja je mogla još i više sijati da je potrajala, ali sportista u punom zamahu, višestruki osvajač medalja i učesnik Olimpijskih igara u dva navrata, jednostavno se nije predao

OLIMPIJSKI POBEDNIK SA

DIJABETESOM

saradnji sa trenerima i lekarima Univerziteta Berkli uspostavio je preciznu kontrolu svoje bolesti i polako počeo da trenira u skladu sa zahtevima svog, sada novog i "bolesnog" tela. Trud celog tima se isplatio, jer je već na OIimpijadi u Sidneju 2000. godine osvojio zlato u elitnoj plivačkoj disciplini 50 metara slobodno, čemu je dodao i zlato sa američkom štafetom na 4x100 metara slobodno. Uspeh je ponovio i na olimpijadi 2004. godine u Atini kada je opet osvojio zlatnu medalju i kad je u 29 godini postao najstariji plivač koji je u 80 godina dugoj istoriji osvojio zlatnu medalju za američki tim. Kao treća generacija plivača u svojoj porodici Geri Hol Junior je rođen da pliva. Praktično je odrastao u vodi provodeći leta i praznike roneći i ribareći kod dede na Bahamima. Njegov deda, šampion i plivačka legenda, bacao je novčiće u morske dubine da bi testirao unuke. Gari bi se uvek vratio sa dna sa punim džepom novčića. U to vreme niko nije mogao da predvidi da će dečačić koji je voleo da izranja te novčiće pretvotiti u olimpijsko zlato. Danas, Geri je jedan od najuvaženijih i najpoznatijih učesnika olimpijada. Kroz svoju fondaciju Hol je postao moćni promoter upoznavanja sa dijabetesom, prevencije i edukacije. Njegovi česti nastupi na kojima širi svoju poruku nade ujedno tražeći od Kongresa veće fondove za istraživanje dijabetesa. 30

DIJABETES & MI

geri hol Oba Gerijeva roditelja, Meri i Geri Senior, su bili plivači dok je otac tri puta bio član olimpijskog tima SAD. Rođen je 26. septembra 1974. kao najstariji od šestoro dece. Zvršio je studije na “Teksas univerzitetu” Oženjen je sa Elizabetom Hol i imaju ćerku Gigi i sina Čarlsa. Žive u Majami Biču .

OLIMPIJSKE MEDALJE

1996. - 2 zlatne, 2 srebrne 2000. - 2 zlatne, 1 srebrna, 1 bronzana 2004. - 1 zlatna, 1 bronzana

DIJABETES & MI

DIJETE POZNATIH

„Budite oprezni kad čitate članke o zdravlju – mogli biste umreti zbog štamparske grešeke.“ – Mark Tven

Izgled holivudskih zvezda nešto je o čemu često maštaju i žene i muškaraci u celom svetu. One izgledaju divno na televiziji, u filmovima i gde god se pojave. Zasijaju na dodelama nagrada i svi se fotografi takmiče kako bi uhvatili što bolju fotografiju njihovog veličanstvenog hoda po crvenom tepihu, dok aura nepobedivosti okružuje njihovu prekrasnu pojavu. Fizički izgled zvezda je ono što im u velikoj većini slučajeva osigurava odeću, aute i velike posede, a one mu moraju posvetiti mnogo pažnje kako bi zadržale izgled koju njihovi obožavaoci vole. Isto kao što pažljivo biraju odeću, frizuru i šminku koju nose, one se moraju brinuti i o svojoj liniji. Dijeta, odmor i vežbanje naših seksi zvezdica daju nam ključ njihove tajne kako ostati fit, svež i prekrasan. Donosimo vam dijete nekih poznatih žena.

MADONA

„Ljudsko je telo park u kojem je volja glavni baštovan.“ – Wiliam Šekspir

Kraljica popa o kojoj sanjaju muškarci širom sveta, ima telo bez premca. Njeno ime postalo je sinonim za fitnes i održavanje seksi tela i u četrdesetim. Njena ljubav prema Aštanga jogi i njeno nekonzumiranje brze, pržene hrane osiguravaju joj telo koje ostaje u fit formi. Njena organska prehrana bogata je nemasnim proteinima.

KEJT HADSON Interesuje li vas kako je zgodna ćerka Goldi Hon izgubila 27 kilograma koje je dobila u trudnoći? Kejt Hadson brzo je prešla na dijetu bogatu proteinima i odmah je počela redovno vežbati. Glasove kritike koje je dobila nakon što joj se kilaža u trudnoći povećala, utišala je gubitkom svih suvišnih kilograma i izvežbavši trbušnjake na kojima joj svi zavide. Njena visoko proteinska dijeta u kombinaciji sa kardiovaskularnim vežbama i vežbanjem s tegovima veoma je korisna za ženska tela.

KLAUDIA ŠIFER Ovaj supermodel iz Nemačke ima najjednostavniji plan dijete od svih pre spomenutih zvezda. Ona jede voće, čaj i med za doručak, salate i supe za ručak, te salatu od piletine ili tune, ili komad piletine za večeru. Uveče na jelovniku može biti i samo povrće. Za vreme snimanja, možete je videti kako jede crno grožđe i pije sok od paradajza ili biljni čaj.

DIJABETES & MI

ishrana

ŠTA JESTI ZA ZDRAVO

SRCE ardiovaskularne ili bolesti krvnih sudova su najveći ubica u razvijenom svetu tj. zauzimaju najveći procenat uzroka smrtnosti. Mnogi faktori od genetske predispozicije preko stresa do načina života i životnih navika utiču na zdravlje srca, a mi vam ovde donosimo neke namirnice za koje je dokazano da štite srce i pomažu mu da duže i zdravije kuca

Jedite jabuke kao zdrav međuobrok ili dodajte kriške jabuke u vašu salatu. Bademi Bademi i drugi orašasti plodovi sadrže zdrava ulja, vitamin E i druge materije koje će pomoći u zadržavanju dobrog nivoa holesterola. Bademi su takođe dobar izvor proteina i vlakana.

Riba Riba je izvrstan izvor omega-3 masnih kiselina koje štite vaše srce jer smanjuju rizik od krvnih ugrušaka. Te masti takođe pomažu u održavanju zdravog holesterola. Jedite losos ili drugu masnu morsku ribu poput tune ili sardina najmanje dva puta nedeljno. Ni ostale vrste ribe svakako neće odmoći.

Crveno vino Crveno vino sadrži snažan antioksidans, dobar za vaše srce, koji se zove resveratrol. Naravno, budite umereni!

Maslinovo ulje Maslinovo ulje smanjuje rizik od srčanih bolesti snižavanjem nivoa vašeg holesterola. Što više koristite maslinovo ulje pri kuvanju.

Jabuke Jabuke sadrže sastojke koji deluju protivupalno i pomoći će sprečavanje stvaranja krvnih ugrušaka. Jabuke sadrže vitamine i vlakna, a dolaze u čak nekoliko ukusnih sorti.

DIJABETES & MI

Paradajz Paradajz je bogat vitaminima i likopenom, koji smanjuje rizik od srčanih bolesti. Dodajte kriške paradajza u sendvič ili vašu salatu i jedite što češće sos od paradajza. Naime, sos od paradajza, pa čak i onaj koji kupite u prodavnici, sadrži više likopena nego sirovi paradajz.

Zeleno lisnato povrće Zeleno lisnato povrće sadrži folnu kiselinu koja pomaže u održavanju niskog nivoa homocisteina, te vitamin E. Pokušajte što češće jesti sveži španat ili kupus.

pretplata

KAKO SE PRETPLATITI NA ČASOPIS Pretplata na šest brojeva sa poštarinom iznosi 300,00. Uplatiti na žiro račun izdavača 300.00 dinara za pretplatu na jedan primerak – šest brojeva. Uplatnicu pošaljite na adresu: Ekološko udruženje „Zeleno pitanje“ Časopis „Dijabetes i mi“ Bulevar oslobođenja 11 21000 Novi Sad

POPUNJAVANJE UPLATNICE UPLATILAC: Ime, prezime, ulica, broj, poštanski broj, mesto SVRHA UPLATE: Pretplata na 6 brojeva časopisa „DIJABETES I MI“ PRIMALAC UPLATE: Ekološko udruženje „Zeleno pitanje“, Bulevar oslobođenja 11, Novi Sad IZNOS: 300,00 ŽIRO RAČUN: 160-330401-19 POZIV NA BROJ: Datum uplate 34

DIJABETES & MI