Simillimum times 2014 2015 no 1

!"#"$$"#%#&'"#(!&

)*+,-.&/0123/014&5&6*78&9:&;*8&1&5&<=>=?@.A&/012& &

SRE!NA NOVA NASTUPAJU!A 2015.

GODINA

HAPPY NEW YEAR 2015

SADR"AJ Homeopatski lekovi za putovanja – Nikol Dueli (Tatjana Babi!)

.... 2

Slu"aj: Jo# neko vreme zajedno – Maja Leti!

.... 7

Homeopatija za visok holesteril – Ma#kur Ahmed (Biljana Stevanovi!) .... 15 Potencirani biolo#ki poveziva"i – $andran Nambiar (Biljana Stevanovi!) ....17 Homeopatski model ljudskog pona#anja – Du#an Raji!

.... 22

Vodo, hvala ti –

.... 36

Slu"aj: Migrena i prolaps diska – Mahe# Gandi (Branka Popovi!)

.... 49

Homeopatija za %ivotinje: Pasji %ivot – Mirjam &ivadikar (Tatjana Babi!) ... 60 Slu"aj (%ivotinje): Tobi – Mirjam $ivadikar (Tatjana Babi!)

.... 70

similia similibus curantur

!

"!

- delotvorno i jednostavno Autor: Nikol Dueli (Nicole Duelli, CCH, RSHom (NA)) Prevod i obrada: Tatjana Babi!

Putovanje na odmor mo%e biti ispunjen zabavom i oslobo'eno napetosti. Me'utim, za one koji se ne ose!aju dobro kad putuju, uznemirenost mo%e nadja"ati prazni"nu radost.

Bez obzira koliko su zanimljiva ili egzoti"na odredi#ta putovanja, neki putnici te#ko podnose vo%nju i promenu vremenske zone. Drugi provode vi!e vremena u kupatilu nego !to u"ivaju. Sre#om, sa homeopatskim lekovima kao savr#enim saputnicima, pomo! je uvek pri ruci.

Prirodni i bez ne%eljenog dejstva, homeopatski lekovi deluju brzo u hitnim slu"ajevima, kao #to je trema pre letenja avionom, umor, mu"nina, opekotine od sunca ili vetra, a nisu u suprotnosti sa uobi"ajenim tretmanima za ozbiljnije hitne slu#ajeve. Ovi lekovi su jevtini i dovoljno mali, pa su zgodni za no#enje svuda.

Zasnovani na principu da se sli"no sli"nim le"i, lekovi su odabrani u skladu sa svojom sli"no#!u simptomima bolesti. &to je lek sli"niji, to !e ishod le"enja biti bolji.

Sledi pregled najboljih homeopatskih lekova za tegobe na putovanju. Nabavite predlo%ene lekove i pripremite svoj "pribor za prvu pomo!" za slede!e putovanje.

similia similibus curantur

!

#!

UZNEMIRENOST I STRAH ZBOG PUTOVANJA Četrdeset odsto putnika postanu uznemireni pred ili tokom letenja. Ako osetite uznemirenost pre putovanja, uzmite neki od sledećih lekova.

SIMPTOMI

LEK

Tiha uznemirenost pre putovanja sa slabošću, treperenjem i mogućim prolivom

GELSEMIUM 30 C

Uzvrpoljenost, teskoba i uznemirenost pre putovanja; klaustrofobija ili strah od visine

ARGENTUM NITRICUM 30 C

Panika sa strahom od letenja, strahom od smrti i udesa

ACONITUM 30 C

DOZA Uzeti kod prvih znaka uznemirenost i ponavljati svaka 4 sata po potrebi, tokom putovanja Isto kao Gelsemijum gore Uzeti 1 do 2 sata pre leta; Ponoviti pre poletanja i ako je potrebno, svakih 1 do 4 sata

VREMENSKA RAZLIKA (engl. JET LAG) Putovanja velikih razdaljina u kratkom vremenu uzrokuju tegobe zbog promene vremenske zone; Ovo se ne može u potpunosti izbeći, ali se može znatno umanjiti. Pijte puno vode, uzdržavajte se od alkohola, jedite laganu hranu i probajte ove lekove.

similia similibus curantur

3

SIMPTOMI Nesanica uprkos umoru, promene u obrascima spavanja, neorijentisanost Maglovit ose!aj, "ok, bol u mi!i"ima Mamurluk zbog leta, umor i razdra%ljivost, ose!aj hladno!e i jeze, muka, glavobolja

LEK COCCULUS 30 C ARNICA 30 C NUX VOMICA 30 C

DOZA Uzeti dva puta dnevno, 2 dana pre leta i do 2 do 3 dana nakon leta Uzeti svakih 4 do 6 sati, do 3 dana Isto kao Arnika gore

BOLEST VO"NJE ("morska bolest") Uobi"ajena i najvi#e u%asavaju!a, bolest vo%nje poga'a putnike u kolima, avionu, brodu, ili drugom vidu prevoza. Naj"e#!e su podlo%na deca od 3 do 12 godina starosti.

SIMPTOMI

Mu!nina, povra"anje, vrtoglavica

Te!ka mu"nina i povra!anje sa hladnim znojenjem i vrtoglavicom; (elja za sve%im vazduhom Bolest koja izgleda kao mamurluk; !eli da povra!a, ali ne mo"e; drhtavica; glavobolja

LEK

COCCULUS 30 C

TABACUM 30 C

NUX VOMICA 30 C

DOZA Uzeti 1 sat pre polaska, zatim na svakih 6 sati; Po potrebi, uzeti na svaka 2 sata, a posle 3 do 4 doze proceniti: ako nema pobolj#anja, izabrati Tabakum ili Nuks vomiku; sa pobolj#anjem prestati sa uzimanjem leka Uzeti na svakih 1/2 do 2 sata, ukupno 3 doze, zatim samo po potrebi; ili 3 puta dnevno u trajanju do 3 dana Isto kao Tabakum gore

similia similibus curantur

!

%!

PUTNI PROLIV Putni proliv mo%e mo%e da nastupi u bilo kom trenutku.

Kada voda nije za pi!e, piti samo fla"iranu vodu, jesti samo dobro kuvanu hrane, a vo!e treba olju#titi; izbegavati led u pi!ima.

Ukoliko dobijete proliv, poku!ajte slede"e.

SIMPTOMI Proliv je obi!no udru"en sa iscrpljeno!"u; nemir; mogu!e povra!anje

LEK

DOZA

ARSENICUM ALBUM 30 C

Uzeti svaka 2 do 4 sata, preispitati nakon 3 doze; lek ponoviti samo ukoliko se tegobe opet pogor#aju

Smrdljiva, eksplozivna stolica sa dosta krkljanja u crevima !udnja za ledeno hladnim pi!em; mogu!e povra!anje

PODOPHYLLUM 30 C

Isto kao Arsenicum gore

VERATRUM ALBUM 30 C

Isto kao Arsenicum gore

OPEKOTINE OD SUNCA Opekotine od sunca su mogu!e bilo gde, gde sunce sija.

Izbegavajte jako sunce i uvek koristite prirodnu za#titnu kremu. Ukoliko izgorite, probajte neki od ovih lekova.

SIMPTOMI

LEK

DOZA

Blage opekotine od sunca

Neven sprej, gel ili krem

Blage opekotina od sunca sa svrabom

URTICA URENS 30 C

Bolne opekotine od sunca, mogu!e stvaranje mehura

CANTHARIS 30 C

Nanesite spolja, prema uputstvu sa pakovanja Uzmite 3 puta dnevno prvog i narednog dana, onda po potrebi jednom ili dva puta dnevno, do 3 dana Isto kao Urtika gore

similia similibus curantur

!

&!

SUN#ANICA, TOPLOTNI UDAR Sun!anica je hitan medicinski slu!aj. Deca i stari su najvi!e podlo"ni. Odmah pozovite lekara, a u me!uvremenu poku"ajte slede#e.

SIMPTOMI Rasprskavaju!a, udaraju!a (pulsiraju!a) glavobolja; groznica; vru!a, suva ko%a nakon izlo%enosti sun"evom zra"enju !!!

LEK

DOZA Dati svakih 15 minuta dok medicinska pomo! ne bude pru%ena

BELLADONNA 30 C

HOMEOPATSKI PRIBOR ZA PRVU POMO! Homeopatski pribor za prvu pomo! obi"no dolazi sa 20 ili vi#e lekove koji se mogu koristiti kod ku!e i na putovanju. Pribor ne samo da sadr%i lekove potrebne tokom putovanja, ve! i za druge tegobe, kao #to su gripa, prehlada, mamurluk, povrede.

!

similia similibus curantur

!

'!

-homeopatski slu$aj Autor: Maja Leti!

Krajem januara 2014. godine pomo! je potra%ila %ena, na pragu 70-te godine. Bila je toliko slaba da jedva da je mogla da govori. (7) Ve! mesecima se nije ose!ala dobro i svakim danom bilo je sve gore.

Nije imala snage da izlazi, pa je pregled obavljen u njenoj ku!i.

Imala je !erku od 33 godine, invalida. )erka joj se razbolela u "etvrtoj godini a ubrzo potom ju je mu% napustio. Lekari nisu mogli da postave dijagnozu detetu te je devoj"ica pro#la mnogo ispitivanja i tretmana, ali se stanje samo pogor#avalo. U jednom trenutku do%ivela je klini"ku smrt, a vise puta bila u kriti"nom stanju. Sve #to je bilo jasno je da devoj"ica ima te%ak neurolo#ki poreme!aj nepoznatog uzroka i da je bolest neizle"iva. Terapija se svela na lekove protiv epilepsije, koji nisu mnogo pomagali. Imale su nekoliko ro'aka, ali nisu bili od pomo!i. Kroz %ivot se probijala sama sa bolesnim detetom.

Bila je bleda, iznemogla, bezvoljna. Ina"e izuzetno "ista i pedantna osoba, u tom trenutku izgledala je veoma neuredno. Nosila je neku staru majcu, bila je bez prslu"eta i ose!ala se na znoj.

Njene prve re"i su bile: „Zovem te zbog alergije. Bolje da me ubije# ti nego lekari!“ Onda se dugo smejala svojim re"ima a zatim se uozbiljila i rekla: „&alim se... Ma ne #alim se! Ostavi!u ti !erku u amanet. Nema" "ta da brine", ona je bogata. Ima dva stana, dosta novca, o#evu penziju i invalidninu!“ (1) Rekla je da ima neku alergiju. Pokazala je lekarski nalaz. Dijagnoza je bila Herpes zoster n. Intercostalis.

similia similibus curantur

!

(!

NJENA PRIČA „Od septembra 2013. godine se ne osećam dobro. Prvo je počela da me boli grudna kost, a posle se javio i bol pri udisaju. Otišla sam kod kardiologa, ali posle pregleda i EKG-a rečeno mi je da je sa srcem sve u redu. Doktorka me je pitala da li se umaram kad idem uz stepenice, ali ja se ne umaram. To joj je bilo nelogično. Dobila sam terapiju za krvni pritisak jer je počeo naglo da pada a do tada je bio dobar.

Od septembra kao da me je neko štipaljkama okačio za ramena. Svaka sitnica je počela da mi smeta! Stalno optužujem ćerku: „Mogla si da uradiš ovo, mogla si ono da uradiš!“ Osećam nemoć, kao da me iskorišćava, neće ništa sama da uradi, da se potrudi oko nečega. Mogla je da ide na fizikalnu terapiju da osposobi tu levu ruku, ali ona je odbijala da vežba. Ako traži nešto od mene, a ja to ne uradim, ona se naljuti. Ona to ne kaže, samo ćuti, ali ja osećam. Kao da ne činim dovoljno za nju.

Početkom decembra prošle godine sam dobila helkobakterije. Pila sam mesec dana tri užasna antibiotika. Vrednost je bila 2,5 (1,5 je gornja granica normalne vrednosti).

Herpes se pojavio 7. januara 2014. godine. Bila sam na strogoj dijeti zbog helikobakterije. Odjednom je počelo da me peče i ja sam morala da utrčim pod tuš! (6). Prijala mi je topla voda. Ne vruća. Ne mogu da se tuširam svako jutro jer mi onda celo kupatilo bude mokro ali toga dana sam morala to da uradim.

Osećam da slabim, da nemam više snage kao što sam ranije imala.

Popuštam u svim segmentima. (3) Ćerka je jača od mene i psihički i fizički.

Ljutim se na nju zato što neće da ode sama do prodavnice, a može. Onda u besu istrčim napolje. Kada se vratim, ona je dobro. Kao da joj treba da bude malo sama.

Najviše me muči što mi se život gasi a ja ne znam šta ću sa njom! (4) Sve što moram da uradim moram da platim nekoga. Nisam više sposobna sama. Sledeće godine ću napuniti 70 godina! Ne mogu više kao što sam nekada mogla. Osećam slabost čak i u glasu. Ne podnosim to što me rebra i plećka bole jer ne mogu da dišem i da hodam, želim da se osećam sposobnom similia similibus curantur

8

da hodam. Zašto me boli kada moram toliko toga da uradim?! Za najobičnije usisavanje moram da platim jer više nisam sposobna da to uradim sama!! Ne dam više nikome da mi pere prozore. Imala sam jednu ženu koja ih je prala ali nije htela da me sluša kako se peru prozori! Jedva to uradim sama. (2) Uvek sam bila protiv kolica za pijacu, ali sada ću i ja morati da ih kupim. Ne mogu više da nosim u rukama. Nervira me što svi vuku ta kolica i ja se saplićem o njih! Ne može čovek da prođe između tezgi.

(Skida se da pokaže herpes, iako je nisam zamolila da se skine. Imala sam utisak kao da ona vodi slučaj a ja samo zapisujem) Herpes je sada malo bolje, ali jako sporo prolazi. Kažu da bi to trebalo brže da ide. Mažem ovu antibiotsku mast. Nervira me što me bole mišići od plećke sa spoljne strane ruke i niz leđa do peta. Moram da stavim hladnu oblogu.

Normalno spavam, ali se osećam slabo.

Nefrološki, desni bubreg je pokretan i nekada je u dobrom položaju, nekada nije. Nekoliko puta sam izbacivala kamen iz bubrega. Zadnjih deset godina se to smirilo.

Dva puta sam operisala rak. Prvi put dojke, a drugi put ginekološki. Izvađena mi je materica i jajnici.

Leva ruka otiče jer su mi prilikom operacije raka dojke izvađene limfne žlezde. Moram svako jutro da je vežbam. Ne mogu da šetam sa ćerkom jer ona neće sama da hoda nego mi se okači o tu ruku koja otiče, a ja ne mogu da je vučem, teška je.

Stalno idem gola i otvaram prozore. Ćerka je zimogrožljiva a ja jedva čekam da ona ode u kupatilo da širom otvorim prozor, toliko mi je vrućina.

(8)“ ~~~ Bila je to žena koja se sama borila za dete ceo život. Nosila je bolesno dete na rukama do četvrtog sprata jer u tadašnjem stanu nije bilo lifta, čistila stepeništa po Parizu dok joj je dete bilo u bolnici, da bi kupila lekove za par meseci unapred. Ustajala bi pre zore da spremi kuću i skuva ručak, da bi se posle posla posvetila detetu. Nekada je bilo teško stići do lekara i ona je bila similia similibus curantur

9

primorana da poklanja lekarima bonove za benzin koje je dobijala na račun bolesnog deteta, da bi skratila vreme čekanja na lekarski pregled. Lekari su nekada bili bestidni i otvoreno joj govorili da su očekivali više. Ulagala je u nekretnine da bi obezbedila dete posle svoje smrti. Do tog trenutka bila je puna snage i samopouzdanja. Iako je decenijama pravila plan šta sa ćerkom posle njene smrti, na pragu sedamdesete godine osećala je nemoć i zabrinutost za dete. Ona šala sa početka razgovora bila je i poenta slučaja.

Svi potrebni podaci bili su sakupljeni.

REPERTORIZACIJA

OBJAŠNJENJE IZBORA RUBRIKA DELUSION – wealth of – na početku razgovora izjavila je: „Ostaviću ti ćerku u amanet, nemaš šta da brineš, ona je bogata...“ Ništa na njima nije odavalo da su bogate. Živele su veoma skromno. Očigledno je da je majka donekle obezbedila dete finansijski, ali sve je to bilo daleko od nekog bogatstva. Čak ni majka nije bila spokojna da će to „bogatstvo“ biti dovoljno da obezbedi dete posle njene smrti.

EGOTISM (self esteem) – je preterano cenjenje ili uvažavanje sebe. To ide do te mere da niko drugi ne može to što ta osoba može. Ona je posebna, nezamenjiva. U gradu od preko 2 miliona stanovnika malo je verovatno da

similia similibus curantur 10

niko ne može da opere prozore bolje od sedamdesetogodišnje žene. To nije stvar nedostatka novca. Ona ima dovoljno novca da plati kućnu pomoćnicu, ali niko ne može to da uradi kako treba.

DELUSIONS – thin – he is getting - Deluzija da mršavi. Mršaviti u prvom smislu reči znači gubiti na masi, postajati tanji. Reč mršaviti možemo koristiti i kada postoji gubitak ili umanjenje drugih stvari (novac: novčanik mi je smršao/istanjio se) ili sposobnosti (ne mogu više ono što sam nekada mogao). Ova dama baš to i saopštava: „nekada sam mogla... sada više ne mogu“. Zašto je ovo deluzija? Posledica njenog stava, da sve mora i može sama, dovela je do preterane iscrpljenosti. Njen problem nije bio toliko u tome što je ostarila, jer je još uvek bila pri snazi, već u tome što je sve radila sama, svojim mišićima. To je išlo do te mere da nije želela da koristi kolica sa točkićima za pijacu već je u poznim godinama nosila u rukama sve što bi kupila na pijaci. Nije stekla prijatelje koji bi joj pomogli, nema dobre odnose sa komšijama, ne štedi se da bi joj život bio lakši. Iz tog razloga, što njena potreba da sve drži pod kontrolom i da sve radi sama dovodi do još većeg opadanja njene snage i sposobnosti. Kada bi promenila takav stav, manje bi se umarala i kvalitetnije bi živela.

ANXIETY – children – about his - Ovo je opšte osećanje svakog roditelja ali bi ipak bilo pogrešno primeniti ovu rubriku na svaku osobu koja ima decu.

Ovde imamo stanje preterane osetljivosti, brige koja preokupira njen um do te mere da sve drugo postaje nevažno. Sve njene akcije usmerene su ka tome da što više obezbedi svoje dete.

PROPISAN LEK Sulphur 12C, split doza KONTROLA (22.2.2014.) „Dobro sam. Baš sam dobro. Vratila mi se snaga i raspoloženje. Nemam više osećaj da umirem. I glas mi je jak, mogu da pričam.

Herpes je skroz prošao, ostale su samo fleke. Ne boli me više. Mogu da obučem prsluče.

similia similibus curantur 11

Nezadovoljna sam jer imam podo"njake koje nikada nisam imala. Pre neki dan sam #etala ceo sat, a dok sam bila bolesna, nisam imala snage ni ru"ak da spremim.

Slika: stanje ko$e pre leka (gore) i posle leka (dole)

Sad idem ulicom i ose!am svoju snagu od nekada. Ne ose!am vi#e onaj bol.

Volela bih da idem na neki koncert ili u pozori#te ali ne smem od drogiranih, pijanih... ho!u neke promene, ali !erka je tip koji ne voli promene.

Nemam vi#e nadutost i zatvor. Po"ela sam da pijem laneno ulje, verovatno od toga.

Ose!am da mi je lak#e, ali ne mogu da jedem ba# sve.... Ose!am %arenje (%garavicu) u grlu. Ne ose!am gastritis u %elucu, samo u grlu. Zavisi od toga #ta jedem.

Imam normalan san, dobar apetit. Bila sam oslabila od septembra, ali sada sam vratila deo te%ine. Ve%bam svako jutro, ako zakasnim ujutru, ja to uradim tokom dana. Ne %elim da imam Popajevu ruku!â&#x20AC;&#x153;

!

similia similibus curantur "#!

OPAŽANJE Pacijentkinja je zaista imala uvećane podočnjake, ali imala je i 70 godina.

Ovo nije uzeto kao značajan simptom. Vratila joj se snaga, optimizam, želja za životom. San je normalan, apetit dobar. Fizički simptomi su bili minorni i bilo je očekivano da se još više smanje. U narednom periodu se to i desilo.

Od tada je prošlo 8 meseci a majka se i dalje oseća dobro. Nije bilo potrebe za dodatnim dozama leka. Zahvaljujući homeopatiji, majka i ćerka će još neko vreme biti zajedno.

ZAKLJUČAK Haneman je u “Organonu“ dao opšte smernice kako se dolazi do totaliteta simptoma. Totalitet simptoma je, prema dr Kentu, veoma širok pojam i on obuhvata sve ono što čini suštinu bolesti. To je ono jedino što omogućava lekaru da izvrši individualizaciju bolesti kao i lekova. Međutim, dr Kent pri tome ne misli na male, pojedinačne simptome, već na one koji će u umu lekara stvoriti jasnu prestavu prirode bolesti. On dalje tvrdi da se ti mali simptomi mogu bez većih problema izostaviti, ali bitni, karakteristični simptomi, koji su slika same bolesti, moraju biti prisutni. Šankaran pojašnjava da je potrebno identifikovati sinergiju slučaja, naći jedno sidro koje predstavlja stabilnu tačku slučaja. Sulfur (Sulphur) je najveći polikrest u homeopatiji i očekivano je da pokrije sve, ili veliku većinu fizičkih simptoma, ali presudno za prepisivanje u ovom slučaju, bilo je mentalno stanje pacijentkinje. Deluzija da je bogata, egoizam, strah od gubljenja snage i zabrinutost za dete su simptomi bez kojih se u ovom slučaju ne može. Oni su bitni i karakteristični i stvorili su jasnu predstavu prirode bolesti. Preko njih se sama bolest izrazila i njihovim otklanjanjem vraćeno je zdravlje pacijentu. Ispraćena su sva homeopatska načela a dejstvo leka podleže Heringovom zakonu. U izboru homeopatskog leka koristili smo i potvrđujuće rubrike koje imamo kod naše pacijentkinje, kada smo se opredeljivali za Sulfur.

similia similibus curantur 13

Literatura: „Desktop Guide to Keynotes and Confirmatory Symptoms“ - Roger Morrison, M.D. „Lectures of hoemopathic materia medica" - James Tyler Kent „Synthesis, Repertorium Homeopathicum Syntheticum“ , edition 8.1 - Dr. Frederik Schroyens "Homeopathy and Elements" - J.C.Scholten Complete Repertory - Roger Van Zandvoort „Homoeopathic Drug Pictures“ - Dr. M. L. Tyler „Homeopathic psychology“ - Philip Baliey „First Step“ – homeoeopathic book on „Applied Mind“ - Ashok Mohanty „Feelings“ - Dr. Sanajy Sehgal and Dr. Yogesh Sehgal ”Simillimum Times” je dao saglasnost autorki da ovaj rad objavi na engleskom jeziku u e-časopisu HPTAHY.COM

similia similibus curantur 14

- naj$e&'e kori&'eni lekovi Izvor: http://www.thehomeotoday.com/

Autor: Ma"kur Ahmed (Mashkoor Ahmed) Prevod: Biljana Stevanovi!

Holesterol je vrsta masno!e u telu. Masno!a je u telu prisutna u mnogim oblicima, kao #to su trigliceridi, lipoproteini male gustine (LDL), lipoproteini veoma niske gustine (VLDL) i lipoproteini velike gustine (HDL). Od navedenih masno!a, dobrim holesterolom se smatra samo HDL, koji je je koristan za organizam, dok su ostale vrste #tetne. Oni mogu dovesti do blokiranja krvnih sudova izazivaju!i bolesti srca i paralizu. Pored genetsih uzroka koji nisu toliko uobi"ajeni, glavni uzrok pove!anog holesterola je nepravilan na"in %ivota, odnosno uno#enje prevelikih koli"ina â&#x20AC;&#x17E;brzeâ&#x20AC;&#x153; hrane i nedostatak telesne aktivnosti. Jednom godi#nje treba obaviti ukupno odre'ivanje masno!a u krvi, kako bi se saznalo pravo zdravstveno stanje pre nego #to bude kasno. Razine holesterola do vrednosti 250 mogu se oboriti nadziranjem ishrane, telesnim ve%banjem i bez upotrebe lekova. U slu"aju vi#ih razina holesterola, potrebni su lekovi.

HOMEOPATSKI LEKOVI ZA HOLESTEROL ADONIS

VERNALIS

(Adonis

vernalis):

Ovaj homeopatski lek se koristi ako su mi#i!i srca u fazi masne degeneracije. Uskla'uje bilo (puls) i poja"ava kontrakcije srca uz pove!anje izlu"ivanja mokra!e. Slabo srce, slabo/usporeno bilo i umanjena vitalnost organizma.

Doza: 5-10 kapi timkture

HOLESTERINUM Cholesterinum): Ovo je naj"e#!i homeopatski lek za sni%avanje holesterola. To je nozoda napravljena od epitela sluznice %u"ne kese.

!

similia similibus curantur "&!

Doza: tre!a trituracija KRATEGUS (Crataegus oxyacantha): Glog homeopatski lek za holesterol koji se koristi kao sr"ani tonik. To je lek protiv nesanice, malokrvnosti, visoke napetosti u arterijama, nepravilnog bila i disanja. Ima snagu rastvara"a naslaga u arterijama, mokra!i kod dijabeti"ara.

je

Doza: 1-15 kapi tinkture, mora se koristiti du%e vreme da bi se postigao povoljan ishod. Ukoliko je po"elo za"epljavanje arterija, morate koristiti 15 kapi mati"ne tinkture 3 puta na dan, tokom vremena du%eg od tri meseca.

!FOSFORUS

(Phosphorus): Homeopatski lek za pove!an holesterol udru%en sa nervozom. Lek protiv razaraju!eg metabolizma, %ute atrofije jetre, ciroze, masne degeneracije i sub-akutnog hepatitisa.

Doza: Potencije 3-30. Ne bi trebalo davati previ#e male ili previ#e kontinuirane doze.

! !

!

similia similibus curantur "'!

- najava revolucije u homeopatiji i modernoj molekularnoj medicini Autor: &andran Nambiar (Dr. K.C. Chandran Nambiar) Prevod i obrada: Biljana Stevanovi!

Jednog dana, kada moderna biohemija bude toliko napredovala da molekularna patologija i biohemijski mehanizmi svih bolesti budu istra%eni i otkriveni homeopatama i farmaceutskoj hemiji, do te faze da molekularna struktura i biolo#ka delovanja svih supstanci lekova budu poznati, homeopatska praksa !e se postepeno razviti od trenutne â&#x20AC;&#x17E;prakse zasnovane na simptomima i dokazimaâ&#x20AC;&#x153; do â&#x20AC;&#x17E;prakse zasnovane na nauci i znanjuâ&#x20AC;&#x153;. Znam da !e takav razvoj biti postepen, veoma spor i dugotrajan proces. U toj fazi, homeopatija !e univerzalno biti prepoznata kao napredna oblast molekularne medicine i sa pravom svrstana u Molekularne terapeutske otiske/MTO. MIT/MTO nudi #irok spektar potencijalnih oblika razli"itih biolo#kih poveziva"a (liganda) kao mo!nih terapeutskih agenasa koji se mogu koristiti za razli"ite vrste akutnih i hroni"nih bolesti. Mnoge bolesti su izazvane blokiranjem biolo#kih receptora od strane egzogenih ili endogenih patogenih molekula. Ako bismo mogli ukloniti ove patolo#ke blokade receptora pomo!u odgovaraju!ih molekularnih otisaka biolo#kih veznika, kao #to su hormoni, metaboliti, signaliziraju!i molekuli, neurotransmiteri, citokini itd, to bi najavilo veliku revoluciju u celokupnoj medicini i farmaceutskom istra%ivanju. Nadam se da !e odgovorna lica ovo uzeti u obzir radi pobolj#anja zdravlja "ove"anstva. !

similia similibus curantur "(!

Hajde da vidimo kako INSULIN 30 deluje u određenim slučajevima dijabetesa tipa 2: Prema mojim saznanjima, molekularni otisci insulina imaju potvrđenu prijemčivost prema bilo kojem patogenom molekulu koji se vezuje za insulinske receptore. Kao takvi, molekularni otisci sadržani u insulinu 30 mogu delovati kao povezivači za patogene molekule koji inhibiraju insulinske receptore. Ovim delovanjem, insulinski receptori se oslobađaju od svojih inhibicija, zbog čega se olakšava normalna sadejstvo između njih i insulina. Pozitivni učinci Insulina 30 kod Dijabetesa tipa 2 se mogu racionalno objasniti na ovom modelu. Drugim rečima, Insulin 30 će biti delotvoran samo u slučajevima kada proizvodnja insulina nije potpuno sprečena, pri čemu je dijabetes izazvan inhibicijom insulinskih receptora, usled dejstva nekih egzogenih ili endogenih patogenih molekula.

Znamo da je većina bolesti izazvana vezivanjem endogenih ili egzogenih patogenih molekula za različite biološke molekule kao što su enzimi i receptori, pri čemu oni inhibiraju njihov normalan rad.

Kada se biološki molekuli inhibiraju, njima je sprečena sadejstvo sa njihovim prirodnim povezivačima, pri čemu su takve interakcije bitne za normalne životne tokove. Patogeni molekuli blokiraju biološke molekule vezivanjem na povezujuća ili aktivna područja. Ovo se dešava kada su funkcionalne grupe patogenih molekula slične u odnosu na funkcionalne grupe u prirodnim povezivačima.

Sa homeopatskog stanovišta, očigledno je da će prirodni povezivači bioloških molekula biti najpogodnija sredina za patogene molekule koji ih inhibiraju.

To znači da će molekularni otisci bioloških povezivača moći da se vezuju za patogene molekule koji mogu napadati ove biološke molekule. Prema tome, moguće je da se potencijalni biološki povezivači iskoriste kao snažni terapeutski agensi protiv različitih vrsta bolesti.

Na osnovu toga se otvaraju mogućnosti za razvoj čitavog spektra novih

similia similibus curantur 18

potencijalnih

homeopatskih

lekova

dobijenih

od

BIOLOŠKIH

POVEZIVAČA, a koji se mogu koristiti kao posebni terapeutski agensi na osnovu unapređenog znanja iz biohemije i molekularne patologije.

Ovde po prvi put predstavljam ideju revolucionarnih dimenzija, ne samo za homeopatiju, nego i za čitavu medicinu i farmaceutsku industriju.

Potencijalni BIOLOŠKI POVEZIVAČI će biti veliki korak u razvoju homeopatije kao dela moderne medicinske nauke. Takođe, ovo će homeopatske recepte učiniti određenijim. ŠTA SU BIOLOŠKI POVEZIVAČI?

Razumevanje POVEZIVAČA je veoma važno za proučavanje biološkog mehanizma delovanja homeopatskog leka kako je navedeno u naučnom objašnjenju homeopatije, vezano za MTO. U biohemiji i farmakologiji, POVEZIVAČ je supstanca – mali molekul – koji formira kompleks vezujući se za biomolekul u biološke svrhe. Kod vezivanja protein – povezivač,

similia similibus curantur 19

povezivač obično predstavlja signalni molekul okidač koji se vezuje za mesto na ciljanom proteinu. U okviru studija o vezi DNK – povezivač, povezivač je obično mali molekul ili jon, ili čak protein koji se vezuje za dvostruku spiralu DNK. Vezivanje nastaje delovanjem intermolekularnih sila, kao što su jonske veze, vodonične veze i van der Valove sile. Spajanje je obično suprotno odvajanju.

Stvarna ireverzibilna kovalentna veza između povezivača i njegovog ciljanog molekula je retka u biološkim sistemima. Nasuprot značenju u metaloorganskoj i neorganskoj hemiji, ona je nebitna kada se povezivač stvarno vezuje za metal, kao što je to slučaj kod hemoglobina.

Spajanje povezivača sa receptorom (receptorom proteina) pojačava njegovu hemijsku strukturu (trodimenzionalni oblik). Poboljšano stanje receptora proteina određuje njegovo funkcionalno stanje. Povezivači mogu biti supstrati, inhibitori, aktivatori i neurotransmiteri. Težnja jačanja veze se naziva prijemčivost (afinitet). Prijemčivost za vezivanja je određen neposrednim međudejstvima i efektima rastvarača koji imaju značajnu neposrednu ulogu u aktiviranju nekovalentne veze u jedinjenju.

Radioaktivni povezivači su jedinjenja sa radioaktivnim izotopima koji se koriste „in vivo“ kao oznake u PET studijama i za „in vitro“ studije o vezivanju. Interakcija većine povezivača sa njihovim mestima vezivanja se može opisati u odnosu na prijemčivost ka vezivanju. Uopšteno, povezivač velike prijemčivosti nastaje od veće među-molekularne sile između njega i receptora, dok povezivač sa slabom prijemčivošću vezivanja nastaje iz njihove slabije među-molekularne veze.

Uopšteno, jaka prijemčivost vezivanja se odnosi na dužu otpornost između povezivača i mesta njegovog spajanja sa receptorom, nego što je to slučaj za vezivanje sa slabom prijemčivošću. Jaka priemčivost je često psihološki bitna

similia similibus curantur 20

kada se deo energije vezivanja može koristiti za stvaranje odgovarajuće promene u receptoru, što dovodi do snažnijeg delovanja zajedničkog jonskog kanala ili enzima.

Povezivač, koji se vezuje na receptor, poboljšava ulogu receptora i pokreće fiziološko dejstvo smatra se agonistom za taj receptor. Povezivanje agonista na receptor se može opisati u odnosu na to koliko fiziološko dejstvo može biti pokrenuto, kao i na koncentraciju agonista potrebnog za izazivanje fiziološkog dejstva. Jaka prijemčivost spajanja povezivača ukazuje na to da je relativno

niska

koncentracija

povezivača

dovoljna

za

maksimalno

obuhvatanje područja povezivanja i pokretanje fiziološkog dejstva.

Različiti patogeni molekuli i molekuli lekova rade po principu vezivanja i blokiranja bioloških molekula, čime sprečavaju normaln međudejstva između bioloških molekula i njihovih prirodnih povezivača.

POVEZIVAČI koji pospešuju biološka delovanja se nazivaju „agonistima“ a oni koji umanjuju ova delovanja se nazivaju „antagonistima“.

Povezivači se takođe nazivaju „inhibitorima“ i „aktivatorima“ zavisno od uloge koju imaju.

BILO KAKAV endogeni ili egzogeni molekul se može smatrati povezivačem, ako može da se veže sa biološkim molekulom i da utiče na njegovo delovanje.

Pod BIOLOŠKIM POVEZIVAČIMA se podrazumevaju različiti endogeni molekuli i joni koji imaju važne uloge u normalnim biološkim tokovima na osnovu dejstva na biološke molekule. Citokini, signalizirajući molekuli, prostaglandini, hormoni, neuromedijatori, ko-faktori, vitamini, neurotransmiteri, slobodni radikali – spisak bioloških povezivača može biti veoma dugačak.

similia similibus curantur 21

Autor: Prof. dr Du"an Raji!

1. UVOD Ljudsko pona#anje zavisi od karakternih crta pojedinaca. Podela ljudi na odre'ene karakterne strukture, kao #to su sangvinik, kolerik, flegmatik i melanholik, datira jo# od Hipokrata (460. â&#x20AC;&#x201C; 377. p.n.e.). Svaki od navedenih tipova li"nosti bi "e#!e od drugih bio %rtva odre'enih telesnih i psihosomatskih bolesti. Vekovima kasnije nastala je Kre"merova #kola (1888. â&#x20AC;&#x201C; 1964.), koja je sve li"nosti delila na pikni"ki, leptozomni, atletski i displasti"ni konstitucioni tip i svakom je pripisala odre'ena du#evna stanja i sklonost telesnim bolestima. &eldon pravi podelu na mezomorfe, endo- i egzomorfe tipove. Sli"ne konstitucione tipove opisuju i Pende (longilinealni â&#x20AC;&#x201C; brevilinealni), Matri"ni (ekto-, ento-, mezoblasti"ni), Sigo (cerebralni, respiratorni, digestivni, muskularni tipovi).

Ukratko, pobornici ovog konstitucionog modela smatraju da strukturalna i funkcionalna manifestacija nekog pojedinca, predisponira jednu osobu da oboli od odre'ene telesne i psihi"ke bolesti.

Aleksander i njegova #kola iz $ikaga smatraju da tip konflikta bira psihosomatsku bolest. Blokadom simpatikusa razvijaju se migrena, arterijska hipertenzija, hipertireoza, kardijalna neuroza, artritis, sinkopa, dijabetes mehitus, dok blokada parasimpatikusa izaziva nastanak gastroduedalnog ulkusa, opstipacije, dijareje, kolitisa, stanja umora, astme. Prema ovoj #koli, !

similia similibus curantur ##!

skoro svakoj psihosomatskoj bolesti prethodio bi psihofiziološki poremećaj.

Bostonska škola smatra da psihosomatska bolest nastaje na taj način što se konflikt, koji nije mogao da se obradi kroz uobičajene mehanizme, zbog aleksitimije (siromaštvo fantazama, ograničena verbalizacija, „tehnički“ životni stil) sada obrušava preko hipotalamusa na vegetativno inervisane organe i preko poremećaja u radu izaziva i poremećaj u strukturi, odnosno telesnu bolest.

Džordž Endži je razvio model koji predstavlja vezu između gubitka objekta (npr. člana porodice) i nastanka psihosomatske bolesti.

Prema modelu stresa, stresor je definisan kao svaki onaj agens koji ugrožava organizam: fizički (hladnoća, toplota), hemijski (toksične i nagrizajuće materije), biološki (infektivni agensi) i psihološki (napuštanje, uskraćivanje ljubavi, lišavanje, odbacivanje), te socijalni (gubitak posla, socijalna degradacija), dovodeći do emocionalne aktivacije koja je nespecifična i koja izaziva vegetativni odgovor organizma koji nazivamo stres i koje se može iskazati ili kroz psihičke ili kroz telesne promene.

Rejh naglašava da je percepcija stresogenog delovanja izrazito individualna i zavisi od strukture ličnosti. Stres je takođe individualni doživljaj u određenoj kulturi i ono što je za jednu osobu stres, za drugu može biti čak poželjan događaj.

Poslednjih decenija egzistira američki model stresa XYZ. Aktivator X je svaki događaj iz spoljašnje ili unutrašnje sredine koji utiče na psihičko i/ili telesno stanje neke osobe. Y je reakcija koja takođe može biti telesna i/ili psihološka i predstavlja odgovor na delovanje aktivatora. Posledice Z su prolongirani efekti reakcija koji mogu biti biološki, psihološki i socijalni.

Medijatori su kvaliteti osobe koji utiču na različitost odgovora.

Između svih delova XYZ modela postoji dinamička interakcija. Svi navedeni modeli izuzev XYZ imaju istorijsku vrednost (1).

Na kraju uvodnog dela o uticaju ličnosti na razvoj bolesti i obratno, kao i njenog ponašanja, treba naglasiti: -

stresor je svaki agens koji ugrožava organizam biološki, psihološki i socijalno, similia similibus curantur 23

-

stres je uniformni odgovor organizma na taj ugrožavajući faktor, osim univerzalnih stresnih situacija (npr. smrt drage osobe, poplava i sl.), većina stresornih delovanja ima strogo individualni karakter, delovanje stresora je pojačano ili smanjeno brojnim faktorima, posebno osobinama ličnosti.

Ako se delovanje stresora pretvori u prolongirani stres, tj. biohemijskofiziološki odgovor, postepeno dolazi do stvaranja psihofiziološkog, a zatim i psihosomatskog simptoma. Kod prvog nastaje oštećenje u funkciji, a kod drugog u tkivu.

Savremena alopatska medicina je nedovoljno holistička, ali ona ipak sve više uviđa da je bolest psihosomatska kategorija koja zahteva holistički pristup, a ne kao zbir organa između kojih ne postoji uzajamna veza. S druge strane, homeopatija od svog nastanka posmatra ljudsko biće celovito tj. holistički.

Cilj ovog rada je, da se u odnosu na napred opisane modele u literaturi, predstavi originalni homeopatski model ljudskog ponašanja, posmatrajući pri tom čoveka kao individuu i kao pripadnika određenog naroda ili etničke grupe u međunarodnoj zajednici.

2. INDIVIDUALNI MODEL LJUDSKOG PONAŠANJA Prema homeopatskom tumačenju, koje je prihvaćeno od većine današnjih homeopata, usled delovanja stresora na prijemčivog pojedinca, dolazi do centralnog poremećaja vitalne ili životne sile. Zbog nastojanja da taj poremećaj minimizira sa aspekta održavanja funkcije življenja, vitalna sila „prebacuje“ poremećaj na stvaranje biotičkog, abiotičkog ili antropogenog dinamičkog poremećaja u organizmu, izazivajući određenu informacionu i energetsko vibracionu frekvenciju (osećaj carstva). Na taj poremećaj pacijent može da reaguje pasivno, aktivno ili kroz kompenzovanu reakciju (2), a najčešće se dešava da to bude međusobno kombinovana reakcija koja obuhvata jedan ili više načina reagovanja (sl. 1). Koji model reakcije će uslediti, zavisi od mnoštva faktora (vrste stresa, konstitucije pacijenta, životnih okolnosti itd.) i on se razlikuje od pojedinca do pojedinca. Može da se kaže da pasivna reakcija odražava ono što se osobi dešava, aktivna ono što osoba čini, a kompenzacija je ono kako osoba živi svoj život uprkos doživljenom osetu (3, 4). Koliko je ljudi, toliko je modela njihovog

similia similibus curantur 24

ponašanja, pri čemu uvek postoji mogućnost da se više ljudi ponašaju prema sličnom modelu.

Slika 1. Homeopatski, linearni model ljudskog ponašanja Ukoliko posmatramo pojedinca i pokušamo da razumemo dubinu njegovog ponašanja, onda u osnovi postoje dva modela njegovog homeopatskog ponašanja. Prvi obuhvata pasivnu i aktivnu reakciju. Taj model je opisan kroz rubrike u repertorijumu, a obuhvata nekompenzovano ponašanje, naziva se genijus leka i on se poklapa sa simptomima i ponašanjem dobrovoljaca koji su učestvovali u dokazivanju leka. Ovakvo stanje se najčešće susreće kod akutnog oboljenja. Ovde se slika homeopatskog leka lakše poklapa sa portretom ličnosti. On je karakterističan za osobe dečjeg uzrasta i manje obrazovana lica, kao i lica koja se nalaze zatečena u stanju doživljenog stresa, za lica koja se nalaze opuštena u uslovima porodičnog ambijenta, prilikom davanja anamneze i u sličnim situacijama. Međutim, u realnom životu, čovek je prisiljen da prikriva svoja prava osećanja, pa ih najčešće prikazuje u kompenzovanom obliku. Ovo kompenzovano stanje je opisano kroz 11 poznatih homeopatskih mijazmi: akutni, psora, tifusni, sikoza, malarični, lišajni, kancerozni, tuberkulozni, leprozni, sifilični (2-4) i AIDS. Navedene

similia similibus curantur 25

mijazme su pratilac skoro svih hroničnih bolesti i otežavaju proces isceljenja pacijenta. Ovde je znatno teže otkriti sliku leka u odnosu na portret ličnosti, jer je ličnost „zamaskirala“ svoj portret jednim od navedenih mijazmi.

Prema tome, bez obzira u kom stanju se nalazio pacijent, on bi mogao da se na dijagramu prikaže preko dve prave: one koja opisuje genijus leka ili sliku leka, a sadrži nekompenzovano stanje (obuhvata pasivnu i aktivnu reakciju) i drugu pravu koja opisuje narav ili karakter pacijenta ili portret ličnosti, a sadrži kompenzovano stanje. Leva prava ili nekompenzovana je tipična za akutno, a desna kompenzovana za hronično stanje (sl. 2).

Slika 2. Slika mogućeg ponašanja pojedinca

Čovek kompenzuje u sledećim situacijama (2-4): 1. Kada društvena zajednica ne prihvata njegovo ponašanje, 2. Kada su simptomi koje oseća štetni po osobu, 3. Kada su simptomi štetni po našu sopstvenu sliku o sebi.

Dijagram sa sl. 2 može da pruži objašnjenje zašto se npr. grip kao sistemska bolest koja uzrokuje centralni poremećaj vitalne sile, uzrokujući pri tome promenu psihe, imuniteta, nerava i endokrinog (PINE) sistema, može isceliti na dva različita načina kod istog pacijenta: kao akutne bolesti, primenom homeopatskog leka za akutno stanje (npr. Aconituma) i kao hronične bolesti,

similia similibus curantur 26

primenom homeopatskog leka za konstituciono stanje pacijenta (npr.

Pulsatile).

Kompenzovano ponašanje može da se identifikuje ukoliko se pokuša pronaći bilo koja radnja koju čovek obavlja uz napor, snagom svoje volje. Kad kompenzujemo, naše akcije su promenjene, ali ne i naše stanje. Ako se promeni stanje, menja se i celi doživljaj, jer ulazimo u stanje novog leka. To se događa kada sama kompenzacija postane nedovoljna (2-4).

2.1. PRIMERI INDIVIDUALNOG HOMEOPATSKOG PONAŠANJA Ukoliko uzmemo na primer pacijenta koji se nalazi u stanju aconituma, videćemo da je jedan od izraženih simptoma koji razvija ovaj lek, a nalazi se u repertorijumu markiran sa 3 boda, strah od smrti u trudnoći (5). Na taj strah aconitum pacijentkinja će najverovatnije kompenzovano reagovati na dva moguća načina. Jedan je da će izbegavati trudnoću dok god bude mogla, a ukoliko se to ipak desi, onda će, ukoliko je religiozna, često moliti Boga da prilikom porođaja sve protekne kako treba. Kompenzovano stanje pacijenta se ne nalazi u repertorijumu, ali je zato obuhvaćeno kroz opise mijazma (sl.

3).

Slika 3. Homeopatski model ponašanja čoveka u stanju aconituma Ukoliko uzmemo na primer pacijenta u stanju lycopodiuma, za njega je tipičan npr. strah od neuspeha (5). Kompenzujući tu primarnu slabost svoje

similia similibus curantur 27

ličnosti, ovaj pacijent će da uloži veliki napor da postigne uspeh po svaku cenu, kako bi bio voljen i prihvaćen od svog okruženja, zbog čega će morati da kompenzuje svoja primarna osećanja, odnosno da ih potiskuje (sl. 4).

Slika 4. Homeopatski model ponašanja čoveka u stanju lycopodiuma Na sličan način mogli bi da se urade homeopatski modeli ponašanja lica koji se nalaze u bilo kom poznatom homeopatskom stanju. To znači da bismo imali nekoliko hiljada individualnih modela ljudskog ponašanja (koliko i poznatih, dokazanih homeopatskih lekova), što je nepraktično za primenu, pa je logičnije da se uradi njihova generalizacija. Svaki lek ima svoje kompenzovano ponašanje, koje je obično suprotno po manifestaciji od primarnog osećaja. Ta kompenzovana ponašanja su sadržana u mijazmama, zbog čega bi mogli da konstatujemo da u homeopatiji za sada postoji 11 tipova ličnosti, od kojih svaki pojedinačno ima predispozicije za određene fizičke i psihosomatske bolesti (sl. 5), a to znači i načine ponašanja. U tih 11 mijazmi mogu da se smeste sva moguća individualna, homeopatska stanja ljudi i vidovi njihovog mogućeg ponašanja, a takođe i svi poznati homeopatski lekovi.

similia similibus curantur 28

Slika 5. Homeopatski model ljudskog ponašanja izražen preko mijazama Vrednost homeopatskog modela ponašanja čoveka (sl. 5) može da se kritički preispituje i osporava u odnosu na vrednosti drugih, napred pomenutih modela. Činjenica je, međutim, da ni jedan navedeni model ljudskog ponašanja nije savršen, ali svaki od njih predstavlja mali doprinos u pravcu našeg sopstvenog, boljeg razumevanja evolutivnog razvoja čoveka i njegovog ponašanja.

3. HOMEOPATSKI MODEL KOLEKTIVNOG PONAŠANJA LJUDI Poznato je da na skali stresa u Srbiji, ali i u našem regionu, najviše bodova nosi smrt deteta (100 bodova) (1). Međutim, u Albaniji ili nekim drugim državama najveći stres predstavlja smrt oca, dok je u SAD to smrt bračnog druga. Dakle, vednosni kriterijumi su relativni i zavise umnogome od kulturoloških i istorijskih vrednosti određenih naroda i podneblja na kome žive. Proizlazi da će neka kompenzovana reakcija pacijenta na stresor izgledati drugačije kod nas, u odnosu na druge kulturne sredine. Recimo, jedan lek poput Lyc će imati dosta sličnih osobina bilo da živi u Srbiji ili u Nemačkoj, ali će isto tako imati i neke različite karakteristike koje će Lyc da kompenzuju u zavisnosti od prihvatljivih normi ponašanja u ovoj ili onoj državi. Na taj način su uspostavljeni različiti nepisani zakoni društvene

similia similibus curantur 29

prihvatljivosti određenog načina ponašanja, zbog čega nastaju nesporazumi između država i naroda.

Dr Pak smatra da je pomoću njegovog trodimenzionalnog modela moguće ne samo objasniti, već i predvideti vrste ljudskog ponašanja kao što su mir, sukobi ili ratovi (6). Da bi ilustrovao ovo stanovište, on koristi dijagrame koji jasno prikazuju, da što se kulture više razlikuju po interaktivnom ponašanju, to su ozbiljniji nesporazumi, kulturološki šokovi i sukobi (sl. 6). Ako je kultura „levo orijentisana“ (što odgovara siromaštvu i slaboj naseljenosti) pozitivno ponašanje niskog intenziteta je shvaćeno kao više pozitivno, dok negativno ponašanje većeg intenziteta nosi nisko negativno značenje. I obrnuto, u modelu „desno orijentisanih“ kultura (koja ima veću prefinjenost, gustu naseljenost, bogatstvo), pozitivno ponašanje višeg intenziteta nosi neznatno pozitivno značenje, a negativno ponašanje nižeg intenziteta protumačeno je kao neprijateljsko. Pripadnici „desno orijentisanih“ kultura vide pojedince iz „levo orijentisanih“ kultura kao divlje, maliciozne ili nerazumne. U desno orijentisanim kulturama agresije će biti skrivene i mogu se naći na Z-osi. Pripadnici desno orijentisanih kultura mogu svoj bes i mržnju da izražavaju jednostavnim ćutanjem (6). To može biti objašnjenje zašto prva generacija naših imigranata, prilikom naseljavanja zapadnih zemalja iz ekonomskih razloga, ima izvesne probleme neprilagođenosti i neshvatanja koji mogu da traju veoma dugo, pa čak i ceo njihov život. S druge strane, ovo razmišljanje upućuje na zaključak da lice – pacijent, koje zatraži pomoć domaćeg, a ne inostranog homeopate, može da se nada dobro izabranom leku, odnosno da očekuje isceljenje. Trodimenzionalni model se može koristiti da predvidi verovatnoću i tipove pozitivnih i negativnih pojava, uključujući i najekstremnija ponašanja kao što su fizičko nasilje, ubistva ili rat. On bi mogao poslužiti da se smanji mogućnost pojave ovakvog ponašanja.

Odnos između različitih načina interaktivnog ponašanja, tumačenja i raznih bolesti može biti oblast od velikog značaja za zdravstvene nauke, uključujući i homeopatiju. Zdravstveni poremećaji poput dijabetesa, srčanih bolesti, visokog krvnog pritiska i drugi, mogu biti vezani za prethodno opisane modele ponašanja. Ispitivanje tih odnosa može obezbediti nove pravce razvoja i širenja medicinskh istraživanja u 21. veku.

similia similibus curantur 30

! " # $ %$ &' $ (() *) + $ ,ORIJENTACIJE PORE(ENJE DESNE SISTEMA

LEVE ORIJENTACIJE

Otvoreno, direktno

Indirektno, skriveno

Pozitivno pona!anje—ve"e pona!anje— LEVE ORJENTACIJE: Otvoreno, direktno;Pozitivno Pozitivno pona&anje – ve'e zna$enje; zna#enje malo zna#enje Negativno pona&anje – malo zna$enje; Odsustvo saradnje – neutralno zna$enje; Negativno pona!anje— Negativno pona!anje— malo zna#enje

veliko zna#enje

Odsustvo saradnje— DESNE ORJENTACIJE: Indirektno, skriveno; Pozitivno pona&anje – malo zna$enje; Odsustvo saradnje— negativno zna#enje neutralno zna#enje Negativno pona&anje – veliko zna$enje; Odsustvo saradnje – negativno zna$enje;

Slika 6. Trodimenzionalni model ljudskog pona"anja prema Paku

Model dr Paka je veoma ubedljiv kada govorimo o ljudskom pona#anju u razli"itim kulturama. Me'utim, sa homeopatskog stanovi#ta ovom modelu mo%emo da suprostavimo ili pridodamo kao dopunu, originalni homeopatski.

Poznata je "injenica da ljudi koji %ive u jednom podneblju, koji su izlo%eni istim ili sli"nim uticajima, pri tom imaju sli"ne radne, socijalne, prehrambene, kulturolo#ke, istorijske i druge navike i vrednosti, pokazuju visok stepen me'usobne sli"nosti. Tako se za Nemce tvrdi da je lycopodium dominaraju!i lek koji pokriva "ak oko 40% pripadnika ove nacije. Neki autori tuma"e protekla i sada#nja zbivanja na mapi Evrope i sveta, u kojima

!

similia similibus curantur $"!

je ovaj narod glavni protagonista, upravo uticajem ovog leka, naročito u delu želje za moći, vladanjem, dominacijom nad drugima.

Pretpostavimo da je kod Srba dominirajući lek Nat-mur (stalno prisutna tuga iz prošlosti), zbog izgubljenih istorijskih bitaka u proteklom vremenu (Kosovski boj, raspad SFRJ i dr.) i nespremnosti da se uhvate u koštac sa svojom sadašnjošću i budućnošću, na racionalniji način. Malo naroda u svetu poseduje inat kao ključnu karakternu crtu svog bića, zbog čega su kroz istorijska dešavanja plaćeni visoki cehovi (Beograd je u svojoj istoriji 37 puta razaran do temelja).

Za svaki narod bi se mogao odrediti tzv. kostitucioni lek, odnosno stanje.

Potrebno je zamisliti virtuelnu sliku prosečnog Srbina (inadžija, ne može da otrpi nepravdu), Nemca (racionalnost, želja za moći), Kineza (vrednoća, upornost), Amerikanca (beskrupuloznost, želja za dominacijom nad drugima), Engleza (lukavstvo), Rusa (romantizam, fatalnost) itd., odrediti mu ključne karakteristike i onda ih repertorizovati, pri čemu bi se izdvojila najkarakterističnija stanja pojedinih nacija. Zatim bi te lekove trebalo posmatrati u međusobnom kontekstu i utvrditi nivo njihove međusobne komplementarnosti. Naravno, prvo bi trebalo definisati pojam komplementarnosti. Odmah bi bilo jasno ko će s kim najbolje sarađivati, a gde mogu da se očekuju nerazumevanja. Drugi mogući način određivanja homeopatskog identiteta pojedinih naroda moguće je utvrditi ukoliko se uzme statistički dovoljno veliki uzorak stanovništva za repertorizaciju i utvrdi najznačajniji lek među njima. Taj statistički najzastupljeniji lek bi predstavljao dominirajuće stanje tog naciona.

Ako homeopatski model identifikacije stanja i ponašanja naroda dovedemo u vezu sa modelom dr Paka (sl. 6), onda bi na levoj strani prave pored Srba, stajali svi bivši jugoslovenski narodi, većina naroda istočne Evrope, Rusi, arapski narodi i dr. Na desnoj pravoj bi se nalazili najrazvijeniji narodi koji žive u SAD, Nemačkoj, Britaniji, Francuskoj, Holandiji, Švajcarskoj itd. Sa homeopatskog aspekta razvijeniji i bogatiji narodi više kompenzuju od onih koji su siromašniji, odnosno nerazvijeniji. Kompenzacija vodi u bolesnije, mijazmatičnije teže stanje. Međutim, činjenica je da određena kompenzovana stanja koja dovode do nastanka mijazama, mogu da podstaknu ljude na veće pregalaštvo i samoodricanje (vid kompenzacije), čime se delimično može objasniti uspešnost bogatih. Ipak, zdravo stanje ne znači biti bogat, već

similia similibus curantur 32

označava slobodu, spontanost i bivanje u sadašnjosti, kada unutrašnji duh može ispuniti zahteve situacije. U Kubi prevladava siromaštvo među stanovništvom (prosečna plata iznosi 20 USD), ali njihov narod pleše po ulicama i stalno je nasmejan. Zdravlje takođe predstavlja prostor u kome osoba ima slobodu da živi i izražava se bez uslova. Zdrava osoba prihvata druge kao onakve kakvi su, bez želje da ti drugi budu drugačiji... Zdrav, nekompenzovan čovek ne oseća nikakvu potrebu da čini stvari preko svoje volje.

Slika 7. Nemci i Srbi analizirani sa homeopatskog stanovišta Sa sl. 7 možemo za sada samo hipotetički da pretpostavimo zašto je između Nemaca (Lyc) i Srba (Nat-m) kroz zajedničku istoriju, pa i sadašnjost, bilo tako mnogo nerazumevanja. Iako se dijagram sa sl. 7 (naš homeopatski model) poklapa i nadopunjuje sa dijagramom sa sl. 6 (Pakov model), za realne dokaze ove hipoteze, potrebna su mnogo opsežnija i dublja istraživanja, sprovedena na statistički značajnom uzorku.

Ovde moramo istaći jednu vrlo bitnu činjenicu. Naime, veoma je različito tumačenje pojma komplementarnosti kada govorimo o relacijama između pojedinaca i između naroda. Ako razmatramo komplementarnost bračnog para, onda je u takvoj zajednici neophodno postojanje suprotnosti koje se nalaze u naravi muškarca i žene, kako bi došlo do međusobnog privlačenja ili nadopunjavanja (npr. komplementarni su lycopodium i pulsatila). To je poput ključa (muškarac) i brave (žena). Ova komplementarnost je samo donekle

similia similibus curantur 33

izučena i data u homeopatskoj literaturi (7). Međutim, između različitih naroda nema te duboke međusobne interakcije koja se zasniva na dopunjavanju, kao u bračnom odnosu, već postoji sasvim suprotna vrsta komplementarnosti, tj. jedna vrsta površne privlačnosti zbog prepoznavanja sličnih vrednosti u drugima u odnosu na nas same (npr. Srbi i Rusi), kao i sklonost osudama drugih naroda koji su u odnosu na nas drugačiji, tj. različiti po naravi. Međunarodni odnosi zasnivaju se na ekonomskim interesima, političkim, bezbednosnim, istorijskim, religijskim itd., a ne na vrednostima porodične zajednice, pa su u tom smislu poželjne slične vrednosne kategorije i slični, a ne suprotni zajednički pogledi na svetska dešavanja. Suprotni pogledi na istu stvar vrlo često dovede do nesporazuma i u krajnjem slučaju do međusobnih ratova. To praktično znači da između naroda koji je pretežno u lycopodium stanju (npr. Nemci) i nekog naroda koji je u stanju Nat-m ili pulsatile (suprotno od komplementarnosti bračnih partnera), verovatno neće biti dobre i kvalitetne bilateralne saradnje, već mogu samo da se očekuju nesporazumi. Ovom aspektu homeopatske komplementarnosti, između različitih naroda, tek bi trebalo posvetiti pažnju i obaviti istraživanje, kako bi se bolje razumela suština međunarodnih odnosa i pronašli mogući uzroci nastanka nesporazuma među narodima i njihovim državama, odnosno kako bi se u budućnosti bolje razumeli i efikasnije sarađivali, na dobrobit svake pojedinačne države, ali i međunarodne zajednice.

ZAKLJUČAK U radu je izložen originalni prikaz homeopatskog modela ljudskog ponašanja. Utvrđeno je da se svaki čovek može nalaziti u akutnom ili hroničnom stanju. Akutno opisuje njegovu pasivnu i aktivnu reakciju na stres i to je stanje sadržano u repertorijumu. Međutim, hronično stanje prelazi u stanje mijazme koje je vrsta voljne reakcije nastale kao rezultat nastojanja da se izgradi socijalno prihvatljive norme ponašanja. Ovo stanje je teže uočljivo za identifikaciju i za lečenje.

Svaki pacijent se u početku oboljenja nalazi u svom akutnom stanju koje može da se isceli veoma brzo ili u suprotnom, da dovede do fatalnog ishoda, a druga mogućnost je da preraste u hronično stanje, uz razvoj određene pripadajuće mijazme nastale u cilju preživljavanja postojećeg stanja.

similia similibus curantur 34

Kao što postoji homeopatski model ljudskog ponašanja na nivou pojedinca, tako postoji i kolektivni, na nivou naroda ili država. U radu je ukazano na dve mogućnosti kako bi mogla da se odredi pripadnost nekog naroda određenom homeopatskom stanju. Takođe je ukazano na suprotan značaj komplementarnosti između muškarca i žene, u odnosu na komplementarnost između naroda.

Zdravo ljudsko ponašanje se postiže onda kad čovek postane svestan svoje pogrešne percepcije stvarnosti, do čega može doći tek onda kad se suoči sa svojom deluzijom. To predstavlja osnovu zakona sličnosti na kome se zasniva homeopatija i ukazuje na njen neosporni značaj u odnosu na druge nauke, kao i bitnu ulogu koju može da ima u životu čoveka.

Literatura: 1. Adamović, V.: Psihosomatska medicina i konsultativna psihijatrija – priručnik za kliničku praksu, JP Službeni list SCG, Beograd, 2005.

2. Šankaran, R.: Duh homeopatije, Advaita Sarajevo, 2010.

3. Šankaran, R.: Osjet u homeopatiji, Advaita, Sarajevo, 2012.

4. Šankaran, R.: Supstanca homeopatije, Advaita, Sarajevo, 2005.

5. Đurić, J., Radović, M., Jakovljević, N.: ArsCura – Pregled simptoma i homeopatskih pripravaka, Agencija Dynamis, Beograd, 2012.

6. Pak, V.: Trodimenzionalni model ljudskog ponašanja, Čigoja, Beograd, 2006.

7. Rehman, A.: Encyclopedia of Remedy Relationships in Homeopathy, Thieme, Stutgart, 2005.

similia similibus curantur 35

- homeopatija i voda Vrhovno Dobro je kao voda koja hrani sve bez ikakvog truda da to "ini. Zadovoljna prizemnim mestima koje ljudi preziru.

Zato je kao Tao. U boravi#tu, %ivi blizu zemlje. U razmi#ljanju, budi jednostavan. U raspravi, budi fer i velikodu#an. U upravljanju, ne poku#avaj da kontroli#e#. U radu, "ini ono u "emu u%iva#. U porodi"nom %ivotu, budi sveprisutan. Kada si zadovoljan da jednostavno bude# to #to jesi, bez pore'enja ili takmi"enja sa drugima, svi !e te po#tovati. (Lao Tze)

'B*&@.&C=&7*&D=&*?,&7B*&?.B7*&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&EFGA*&?=&H=&IA.J*?&K*?,7*L.7*& "C&M*F&D.-&G*&N*&D.OP:&-.&D.G=A&M*F&N*&FO=&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<.&F?,H=Q&O=&G,:&L*+.&GA=@.&G,& "C&M*F&D.-&>**J&O*FK:&-.&D.G=A&M*F&N*&FO=&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&R,G*&O=&O.&A*O-*?&L*+*?&7HF@,7*& "C&M*FA&P=.+&+=M&P*G:&-.&D.G=A&N*&>**7&.?&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<.&-.H=+=Q&O=&G,:&L*+.&GA=@.&G,& "C&M*FA&>P,7+&+=M&NA*D:&-.&D.G=A&P=&N*&FO=&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&!F->=&-.O&H=&@F+-,?&*J*?&N7=+.7*& "C&D.G=A&J,77&M*FA&>P,7+:&-.&D.G=A&M*F&N*&FO=&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<.&N7.LF&*P7.+,:&L*+.&GA=@.&G,& 'B*?,&@.&KB*?*&=&*&*?,&-.&7*&?.B7*&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&S@7.J=&-.+&-.?.&T888U&K.J.*& V*&OB*PF-&G*B7=&O=&JB*&?.&7*B?,&*&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<.&+=>.&A.OGF&G,:&L*+.&GA=@.&G,& ;*GP,-N&D,GP*FG&D.G=A&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&<.&W,L&,&I+A.L&O,&G,:&L*+.&GA=@.&G,&

!

similia similibus curantur $'!

Water, him no get enemy! Otrov se u vodi nagomilao Omi o l'ota o Ko san od stakla što sam šakom lomio If you fight am, unless you wan die Jutros umio vodom I say water no get enemy Vodo, vodo, hvala ti…

I dey talk of Black man power If you fight am, unless you wan die I dey talk of Black power, I say Vodo, vodo, hvala ti...

I say water no get enemy Govorim o snazi ljudi If you fight am, unless you wan die Vodo, vodo, hvala ti...

Omi o l'ota o I say water no get enemy Omi o l'ota o Water Get No Enemy, Fela Kuti Tekst: Miroslav Ničić, Zemlja gruva, pesma Voda

Kroz istoriju…

Tales iz Mileta (matematičar i filozof, živeo u 6.veku pre n.e.) je prvi pokušao da raznovrsnost pojava svede na jedan parametar: vodu. Za Talesa je ceo univerzum živi organizam koji se hrani izdisajima vode. Prevazišao je sve ostale mudrace mnogostranošću svoje delatnosti: bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filozof. Ako je i bio genijalan praktičar (Arist. Polit. Ι 11,1259 a 6), on se jedini od sedmorice mudraca u svom razmišljanju uzdigao iznad sfere obične koristi (Plut. Sol. 3) i tako postao ne samo neposredni osnivač jonske nauke i filozofije, nego i posredni tvorac nauke i filozofije uopšte.

Otklanjajući sve mitološke i teološke činioce, a uvodeći prirodnu uzročnost i posledičnost, on je prvi na racionalan način učinio pokušaj da prirodu (φύσιν) objasni prirodnim putem. Posmatrajući pojedine predmete, pojave i procese u prirodi, organskoj i anorganskoj, on je nalazio promenu, a u toj promeni

similia similibus curantur 37

našao nešto nepromenljivo, iz čega sve proizilazi i u što se sve razrešava, a to je vοda. Kao praosnovu svega on je, dakle, uzeo materiju koja se može empirijski proveravati i voda je za njega, ne samo opšta prapodloga života, nego i apsolutni kosmički princip i to zato što bez vode nema vlage ni žitkosti, a bez vlage nema hrane, života, ni toplote. Voda se očevidno menja u paru, sneg, led: tako od vode postaje i sve drugo i pretvara se natrag u vodu.

Problem koji je postavio Tales, a koji je bio središnji problem filozofa i Miletske škole i čitavog kosmološkog razdoblja grčke filozofije, jeste odrediti što je „arhé”, to jest, što je prapočetak sveta, ono što nadživljuje svaku prolaznu promenu, iz čega sve proizlazi i u što se sve vraća. U svojem pokušaju racionalne interpretacije svega postojećeg, Tales je isključio svako objašnjenje koje bi se pozivalo na bogove ili na nadnaravna bića. Iz pokušaja objašnjenja sveta (ovdje su „svet”, „priroda” i „sve” - sinonimi), Tales je prvi uklonio mit i time zaslužio epitet prvog filozofa).

Poruke skrivene u vodi Tekst ujedno predstavlja i omaž liku i delu dr. Masaru Emota koji je svoje putovanje na Zemlji završio dana 17. oktobra 2014. Tek svaki kraj je jedan novi početak ili da citiram samog doktora: „Život je ljubav koja je dar od Boga i roditelja, a smrt je zahvalnost za odlazak u drugu dimenziju”.

similia similibus curantur 38

Svako ko je došao u susret sa radom dr. Emota upoznat je i sa značajem LJUBAVI I ZAHVALNOSTI, emocija koje ujedinjene stvaraju jedan od najlepših kristala vode.

Ako pomislimo da smo bili voda pre nego što smo postali ljudska bića, približićemo se odgovoru na temeljno pitanje: „Šta je ljudsko biće?”

Razumemo li vodu, bolje ćemo razumeti i ljudsko telo; možda ćemo čak razotkriti misteriju svog rođenja i postojanja. Šta je, dakle, voda? Možda ćete najpre reći da je ona životna sila. Izgubimo li 50% vode iz tela, više se ne možemo održati u životu. Voda koju prenose krv i telesne tecnosti sredstvo je kojim se našim telom prenose hranjive stvari. Protok vode omogućava nam aktivan život. Voda energiju prenosi čitavim telom. Prenos energije sličan je teretnom vozilu koje se kreće telom. Ako su telesni kanali zakrčeni i prljavi, ukaljaće se i teret u vozilu. Zato je od presudne važnosti da voda uvek bude čista.

Medicinska nauka sve više uviđa da je voda prenosnik energije pa se njome koristi i u lečenju bolesti. Homeopatija je jedno od područja u kojima je shvaćena vrednost vode. Homeopatiju je osmislio Samuel Haneman (Samuel Hahnemann, 1791-1843.) u prvoj polovini 19. stoleća u Nemačkoj, ali koreni joj sežu do oca medicine, Hipokrata (oko 460-370. godine pre nove ere), koji je zapisao mnoge pripravke slične homeopatskim. Ti nas pioniri medicine uče da “slično lečimo sličnim, da se protiv otrova borimo otrovom”. Npr. kod trovanja olovom, simptomi se mogu ublažiti vodom u kojoj se nalaze veoma male količine olova - u količini od 1:10²³ i manjoj. U tom slučaju u vodi praktično više nema olova, ali su se zadržale njegove karakteristike i one predstavljaju lek protiv trovanja olovom.

Homeopatija tvrdi da je preparat tim učinkovitiji što je razblaženje veće.

Logički je zaključak da bi postotak olova u rastvoru trebao biti viši, što je otrov u telu gušći. Ta se ideja moze izraziti i ovako: umesto da se simptoma oslobađamo učinkom tvari, koristimo se informacijom prenesenom na vodu, kojom se uklanjaju informacije o simptomima trovanja olovom.

similia similibus curantur 39

Voda znači poseduje sposobnost kopiranja i pamćenja informacija. Mogli bismo reći da voda okeana pamti stvorenja koja žive u okeanu. Lednjaci bi mogli sadržavati milione godina povesti naše planete. Voda kruži planetom, teče kroz naša tela i širi se čitavim svetom. Kad bismo bili u stanju pročitati informacije upamćene u vodi, čitali bismo pripovest epskih razmera.

Razumevanje vode donosi nam razumevanje svemira, prirodnih čudesa i samoga života. (izvor: “Poruke skrivene u vodi”, dr Masaru Emoto)

Homeopatija i H₂O U homeopatiji ćemo svakako sresti i lekove u čijem sastavu je voda: Aqua Marina (morska voda), Sanicula Aqua (voda sa izvora u Iliniosu, SAD), Aqua Nova (primarna voda) i Rock Water (planinska izvorska voda).

Sastav vode je predstavljen spojem: Vodonika (Hydrogen) - gasa čija je srž sukoba između zemaljskog i vanzemaljskog postojanja („Da li želim da budem inkarniran ili ne?”), sa osećajem napuštenosti, izdaje, izolacije i čije su veze sa Zemljom slabe. Ipak je prisutan osećaj opšte svesti i povezanosti, osećanje jedinstva sa ukupnošću, čiji je okean predstavnik.

Kiseonika (Oxygen) - gasa koji je sličan vodoniku po svojoj “neuzemljenosti i nevezanosti”. Kiseoniku je potrebno da se poveže sa drugim elementima tokom oksidacije ili disanja, pri tom oslobađajući skladištenu energiju drugih elemenata. Blisko je povezan sa nadahnućem i predstavlja središte u osnovnom toku sagorevanja životnog goriva.

Akva marina (Aqua Marina) (izvori: http://abchomeopathy.com/r.php/Aqua, http://hpathy.com/materiamedica/introduction-to-sea-remedies/, http://homeoresearch.blogspot.com/2012/01/aqua-marina-sea-water.html, http://www.interhomeopathy.org/sea-remedies-a-vast-little-explored-treasuresource-of-healing-potential)

Spada u „morske lekove”. Gledanje u more je po Jungu metafora za senku nerešenih sukoba. Osim kiseonika i vodonika, u sastav morske vode ulaze još i elementi hlor (Chloridium ili Muriaticum) i natrijum (Natrium). Kao i kod drugih halogenih elemenata, veze hlora sa drugim elementima su slabe.

Najčešća veza kod životinja je sa majkom, tako da su česte teme majčinstvo

similia similibus curantur 40

nasuprot nemajčinstvu, povezanost nasuprot nepovezanosti, razočaranje, tuga, osećaj samoće i odvojenosti. Sepija (Sepia) takođe nosi ove teme.

Natrijum je vrlo polaran i oseća duboku čežnju za odnosom 1:1, kao i za emotivnom sigurnošću i zaštitom. Oboljenja od razočaranja u ljubavi i tihe tuge.

Po Vitulkasu (Vithoulkas) Akva Marina predstavlja alternativni izbor kod lekova Natrijum murijatikum i Medorinum (Nat.mur i Med) kada postoji izraženo pogoršanje ili poboljšanje kraj mora ili od kupanja u morskoj vodi, kao i kad izostanje odgovor nakon primene pomenutih lekova. Javlja se sećaj kao da je riblja kost u grlu ili dlaka u grlu, sa golicanjem, koje se širi na uši i slepoočnice i izaziva refleks gutanja, mučninu u stomaku i želucu.

Jezik vode: protok, potonuti, plivati, plutati, nanos, preplaviti… Postoji kod morskih lekova, takođe i afinitet ka moru, bavljenje sportovima na vodi i slično. Takođe voda može da im izgleda zastrašujuće, sa skrivenim dubinama, da postoji strah od ajkula, strah od davljenja….

Javlja se pšta i genitalna slabost, uprkos prisutnoj želji. Vezikularni osip.

Polineuritis alkoholičara sa mentalnim poremećajima. Adisonova bolest (hipokorticizam ili hronični nedostatak hormona nadbubrežne žlezde).

Mršavljenje. Hipoglikemija. Pojačano lučenje hormona štitaste žlezde.

Znojenje. Drhtanje. Jutarnji umor, osećaj groznice u 10 h ujutru. Morska bolest. Kraj mora, efekti.

similia similibus curantur 41

Modaliteti: Bolje od jela i odmora. Gore od pokreta, pritiska i vrućine. Gore u popodnevnim i večernjim satima, neuralgija u prednjem delu glave. Bol u desnom uhu, pogoršanje uveče. Bol u licu, pogoršanje od hladne vode.

Odvojnost ka kupanju.

Umna slika: Otežana usredsređenost za umni rad. Oseća se izmučeno. Odsutan u mislima, uznemirenost. Izmučen nepristojnim mislima i strahom od ludila. Strah da ga neko uhodi. Traži spas u religiji. Strepnja se povećava pričanjem, šetnjom u društvu, od hladnog pića, od znojenja. Strepnja se poboljšanje u periodu od 14

do 16 h.

Sanicula Aqua (izvori: http://www.raymondsevarhomeopathy.com/download/Sanicula%20aqua.pdf, http://abchomeopathy.com/r.php/Sanic)

Lek je napravljen od izvorske vode u Ilinoisu, SAD. Sadrži: natrijum hlorid, natrijum bikarbonat, natrijum bromid, natrijum jodid, natrijum fosfat, boraks, kalcijum hlorid, kalcijum bikarbonat, kalcijum sulfat, magnezijum hlorid, silicijum, aluminijum oksid, litijum karbonat, gvođže bikarbonat.

Lekovi za diferencijalnu dijagnozu su: Kamomila (Chamomilla), Silika (Silicea terra), Natrijum grupa, Murijatikum grupa, Kalkarea karbonika (Calcarea carbonica), Magnezijum karbonikum (Magnesia carbonica), Medorinum (Medorrhinum) i Tuberkulinum (Tuberculinum). Lek je koristan kod noćnog umokravanja (enuresis), morske bolesti, zatvora, rahitisa.

Umna slika: Želja da bude nošen brzo, što poboljšava akutne fizičke simptome ili emotivno stanje. Nemir, strah od pokreta na dole. Vrlo mušićavi, traže stvari koje potom bacaju od sebe, ne znaju šta bi hteli.

Averzija na dodir i na gledanje u njih, na pregled ili na raspravu, mešanje sa njima. Brze promene raspoloženja, od iritabilnosti i tvrdoglavosti do razigranosti. Zahtevaju dosta energije i pažnje od strane majke. Strahovi: mrak, od pokreta nadole (kao Borax), od pada- vešaju se za majku, od lopova, da je neko iza njih, od medicinskog pregleda.

Sikotična remedija sa sekretom. Orificijumi i sekreti su vrlo jakog i odbojnog mirisa kao trula riba ili jak plavi sir. Pacijent sa jezom, pogoršanje od hladnoće, sa modalitetima od poneva do 17h i od 21h do ponoći. Postoji

similia similibus curantur 42

iscrpljenost i pad zbog nedovoljne asimilacije minerala i nutrijenata sa željom za šunkom, slaninom, mlekom, slatkim, slanim.

Drugi važni simptomi: kasnije uči da hoda, mršavljenje odozgo na dole, bol u donjem delu leđa poboljšava se od ležanja na tvrdoj podlozi, jezik vreo, u toku stanja kad je povišena t mora da ga drži van, oznojena glava tokom spavanja, goruća toplota u stopalima u krevetu sa željom da se otkrije, stolica: ogromna, ispada ili labava i zelena.

Jedinstvene rubrike Sanicula aqua: • Vertigo; KNEADING bread or making similar motions (Vrtoglavica, prilikom mešenja hleba ili sličnih pokreta) • Generalities; MOTION; agg.; during; arms, of; kneading bread or making similar motion (Opšte, pokret, pogoršanje, tokom; ruku; mešenja hleba ili sličnih pokreta) • Vertigo; RIDING on horseback; aggravates; dark, in (Vrtoglavica, jahanje na konju, pogoršanje, u mraku) • Head: FONTANELS; closing premature, prior to birth (Glava, fontanele, rano zatvarnje, pre rođenja) • Head; HARD; baby, in, no sign of suture or posterior fontanel (Glava, tvrda, kod beba, nema znakova sutura ili posteriorne fontanele) • Mouth; HEAT; tongue; stick it out, has to, to cool it (Usta, toplota, jezik, mora da izbaci van, da bi rashladio) • Teeth; PAIN; pulled out, as if; left in their sockets, and (Zubi, bol, kao da su izvađeni i ostavljeni u svom ležištu) • Stool; SQUARE; carved with a knife, as if (Stolica, kvadratasta, kao da je izrezana nožem) • Expectoration; CHEESE, like; large, sinking in water (Iskašljavanje, sir, kao; velika, tone u vodi) • Back; SPINE, complaints of; gliding over each other, as if; lumbar region, rocking in a chair (Leđa, kičma, žalbe zbog, kao da klize jedan preko drugog, u lumbalnom delu, ljuljanje u stolici)

similia similibus curantur 43

• Generalities; FOOD and drinks; bread; desires; fresh only (Opšte, hrana i piće, hleb, želja, jedino svež) • Generalities; FOOD and drinks; milk; desires; cold; icy (Opšte, hrana i piće, mleko, želi, hladno, ledeno)

Rock water (planinska rečna voda) Bahove cvetne kapi br. 27 (Izvor: http://www.bahovekapi.org/?p=443,)

Svi ostali Bahovi cvetni preparati su napravljeni od cveća, sem ovog. On je napravljen od čiste izvorske vode potencirane na suncu. Spada u grupu lekova za preteranu brižnost.

Ključno: za preteranu samokontrolu i umnu rigidnost (nestabilnost)!

Rok voter (Rock Water) preparat je za sve koji su u svojim stavovima kruti, strogi, pravolinijski, ukidajući sebi sva životna zadovoljstva, jer smatraju da im ona samo smetaju i stoje kao prepreka na njihovom putu. Rok voter osobe su kao i izvorna supstanca: tvrdi prema sebi, strogi, sa jakim načelima, potiskuju svoje životne potrebe kao što je hrana, san ili kretanje.

similia similibus curantur 44

Nepopustljivi su prema sebi želeći da budu zdravi, vitalni, aktivni i sve čine da tako i ostane. Nadaju se da će tako biti primer drugima koji će slediti njihov princip koji vodi ka boljem i kvalitetnijem životu. Često su skloni perfekcionizmu iako oni sami, pa i njihova okolina, jako pati zbog toga. Pa ipak, veoma su trpeljivi kada drugi pogreše. Mada se stalno trude da održe kontrolu nad sobom, ono što je još svojstveno za ovu esenciju jeste da često potiskuju svoje emocionalne kao i seksualne potrebe, jer je to u njihovim očima umanjuje duhovni razvoj.

Njihovo telo pokazuje klasične simptome stresa kao što je poremećaj u ishrani, glavobolja, psihosomatski bolovi, bol u želucu, menstrualni poremećaj. Ostali simptomi su fanatizam, jak perfekcionizam, dogmatizam, unutrašnja i spoljašnja krutost.

Rok voter omogućava ovim ljudima da se opuste, da uživaju u zabavi i radostima života. Da popuste, da postanu otvoreniji. Odnos sa samim sobom postaje uravnotežen i požrtvovanje i idealizam se svode na pravu meru.

Bolesti od kojih mogu da boluju osobe u negativnom stanju Rok voter (bolesti nastale kao posledica unutrašnje ukočenosti i nedopuštanja da stvari idu svojim tokom) su: problemi sa venama, kožna oboljenja, seksualni problemi vezani za prepuštanje, impotencija, hroničan bol u leđima, ukočenost udova, reumatizam, anoreksija, zatvor, opsesivne neuroze, problemi sa jetrom, žuči…

Aqua nova Izvori: http://www.hominf.org/aquanova/aqnofr.htm http://hr.wikipedia.org/wiki/Tales )

Lek predstavlja novostvorenu vodu i sprovedeno je dokazivanje ovog leka od strane Miša Norlanda i Pitera Frejzera (Misha Norland i Peter Fraser) 2006. godine. Voda je dobijena kombustijom Braunovog gasa.

similia similibus curantur 45

Miša Norland je zbog svoje opčinjenosti primitivnim supstancama došao na ideju da uradi dokazivanje novostvorene vode. Jedno od važnijih svojstava vode je njena sposobnost da se menja, ne u fizičkom, koliko u metafizičkom smislu, u procesu i iskustvu kome je izložena.

U našem dubljem razumevanju supstanci i elemenata kao što su to Mapa Mundi i Realmi, zabeleženo je da su svojstva lekova povezana sa vodom i da je svojstvo „morskih” lekova pamćenje prošlosti i nemogućnost njenog prevazilaženja. Takvi činioci su ukazali da voda nije samo čista voda, već i nešto više od toga.

Destilovana voda je korišćena ali se ne može sa sigurnošću reći da je svo pamćenje vode izbrisano na taj način. Zato je voda koja bi trebalo da bude osnovna supstanca i bez pamćenja pravljena postupkom elektolize vode i spaljivanja (kombustije). Takva voda ima drugačija svojstva, kao i supstance koje su otpljene u njoj (drugačija je temperatura topljenja). Jedan od razloga je taj, što voda nastala na takav način sadrži i monoatomski vodonik i kiseonik a ne uobičajene di-atomske spojeve H₂ i O₂.

Rezultati dokazivanja su bili zanimljivi. Izgleda da nije postojala nikakva koherencija među ispitanicima kao ni između grupa. Placebo grupa je imala simptome, iako je očekivano da nema nikakvih značajnih simptoma, kako pojedinaca tako i grupe. Ispalo je da je svaki ispitivač dokazivao sebe, u stvari. Ako je Piter Frejzer u pravu, onda bi nakon dokazivanja sa Akvua nova pacijent pokazivao jaču i jasniju sliku svog homeopatskog leka, što bi dovelo do lakšeg pronalaženja istog, od strane homeopata.

Za kraj: Pogovor iz knjige “Poruke skrivene u vodi” dr.

Masaru Emota „Iskreno se nadam da ćemo se i dalje baviti prekrasnim istraživanjem vode i svemira. Jako sam se iznenadio kad sam prvi put čuo da voda neprestano pristiže iz udaljenih svemirskih prostranstava na Zemlju. Pomislio sam: ako voda i dalje nastaviti stizati istom brzinom, uskoro će poplaviti Zemlju.

Od davnine je ljudska rasa neprestano podložna uništenju i razaranju koje izaziva voda. Gotovo sve kulture sveta pamte priču o velikom potopu, a postoje čak i naučni dokazi koji govore da je Zemlja nekada bila prekrivena

similia similibus curantur 46

vodom. Ne možemo potpuno odbaciti priču o Noji i velikom potopu, kao ni priče o civilizaciji Atlantide i o kontinentu Mu, koji su izgubljeni u moru.

Posve je istinita izreka da se “istorija ponavlja”. Čak i danas postoji opasnost da će voda iz svemira ponovo prekriti našu planetu. To bi se moglo dogoditi za hiljadu ili deset hiljada godina, ali možda nije prerano da se počnemo pripremati za takvu katastrofu. Često se objavljuju vesti o poplavama u svim delovima sveta. No, kad sam se uplašio te mogućnosti, na um mi je pala posve drukčija ideja. Sve što postoji u svemiru poseduje svoj odraz. Mikrosvet verna je reprodukcija makro-sveta, a svemir je ogromna „mandala” (na sanskrtu, krug). Takav način razmišljanja vodi nas do zaključka da se sve ono što se događa u svemiru događa i u našem telu.

Za ljudsko telo je važno kruženje vode, pa možemo zaključiti da je to važno i za sam svemir. Ako velike količine vode teku samo u jednom smeru, prema Zemlji, u konačnici će se zaustaviti kruženje vode u svemiru. Voda dolazi na Zemlju, potom se vraća u udaljena svemirska prostranstva, u svom

similia similibus curantur 47

beskrajnom, veličanstvenom putovanju. Voda s ove planete jednoga će se dana uputiti na putovanje u svemir.

No, šta za nas znači činjenica da voda neprestano pristiže na Zemlju? Možda Zemlja nije jedino odredište tih velikih količina vode. Iako se možda spušta i na druge planete, nijedna druga planeta, koliko znamo, nema preko potrebne uslove da bi je zadržala. Uporedimo li Sunčev sistem sa ljudskim telom, pretpostavljam da Zemlja ima ulogu jetre.

Jetra svakoga dana pročišćuje 200 litara vode i tu pročišćenu vodu šalje u druge telesne organe. Imajući to na umu, nije teško zamisliti da Zemlja igra ključnu ulogu pročišćavanja vode koja kruži Sunčevim sistemom i onda se vraća u svemir. Čija je, dakle, odgovornost pročistiti vodu koja se spustila na Zemlju? Naša, ljudska, zato što smo i mi sami sastavljeni od vode. Budući da smo se ovde rodili, svi smo odgovorni za pročišćavanje vode na Zemlji. …Kad moja duša bude spremna krenuti na putovanje u svemir, nameravam doviknuti svim ljudima: “Krećemo u obilazak svemira! Punom parom prema Marsu!”“

similia similibus curantur 48

- homeopatski slu$aj Izvor: http://hpathy.com/materia-medica/evolution-plants-brief-synopsisillustrative-case-example/

Autor: Mahe" Gandi (Dr. Mahesh Gandhi) Prevod i obrada: Branka Popovi!

Ovo je slu"aj mlade %ene koja mi se obratila 5. januara 2009. Upu!ena je od strane kolege iz Izraela. Njene glavne tegobe su bile: (1) strahovi, (2) migrenske glavobolje i (3) prolaps vertebralnog diskusa.

H: 'ta je problem?

P: Postoji problem sa strahovima. Pla#im se mnogih stvari. Fizi"ki imam migrene. Ovo se de#ava u poslednjih 7, 8 godina. U poslednje vreme su u"estale. Pre sam imala 2-3 epizode, onda je to prestalo na par godina. Pre 2 godine, u zimsko vreme, imala sam ih nekoliko. Bilo ih je 10 u mesec dana za vreme zime.

Mislila sam da mogu da se pobrinem za to sa tobom.Zasigurno migrene po"inju kad sam pod stresom ili sam zbog ne"eg nesre!na kao #to je sva'a sa momkom. To me zaista pogodi i onda glavobolja po"ne. Ako se ne pobrinem na vreme za to onda preraste u ogromnu migrenu.

Pro#li put je trajala 3 dana. Koristim analgetike iako ih ne volim. Pre 2 godine sam radila u restoranu. Ja sam kuvar. Konstantno sam radila u stresu.

Ljudi su gladni a ja moram to da isporu"im. Na poslu sam imala mnogo epizoda migrene. Nekad se i budim sa glavoboljom. Kad me boli glava to je najgori bol koji mogu da zamislim.

H: Recite mi jo" o tome.

P: Rekla bih jo# ne#to #to se ti"e fizi"kih problema. Od pre mesec, mesec i po dana, krenuo je bol u donjem delu le'a. Dijagnoza je prolaps diska. Bol je ogroman. Nije se odjednom desilo, po"ela sam da ose!am bol jednog dana i postajao je sve gori i gori. Jednog jutra sam se nagnula da obu"em ve# i nisam mogla. Shvatila sam da je postalo ba# lo#e. Nisam dobro. Preselila sam se sa momkom u novu ku!u, tako da nisam mogla da izbegnem dizanje te#kih kutija i pomeranje name#taja oko selidbe. !

similia similibus curantur %*!

Još jedna stvar je emotivna povezanost. Nisam zaista u stresu ali sam veoma povezana sa svojim emocijama sada. Pre 8 meseci sam ostavila pušenje i osećala sam se tako hrabro. Učinila sam to nakon 12,13 godina pušenja.

Otada se osećam više povezano sa sobom, pouzdanije, svesnije, izoštrenije.

Ali sada telo može da se rapadne.

H: Odlično Vam ide, nastavite da pričate.

P: To su 2 velika fizička problema, migrene i donji deo kičme. To zahteva veliki deo mog vremena sada. Osećam se pomalo obogaljeno zato što ne mogu više da činim stvari kao pre. Ja sam kuvar i moram da koristim telo, sada kada imam bolove to ne mogu da radim.

Ovo otvara vrata nečemu o čemu želim još da razgovaram sa Vama.

Pokušaću da budem precizna iako ne znam kako da to opišem. U pitanju je fokus. Sinoć sam razmišljala o čemu bih pričala sa Vama danas. To je stanje bitisanja, o mojoj ambiciji, da pokrenem sebe, da idem dalje. Sada bih želela svoj restoran i da kuvam. Postoji mali plan, stvarno se uzbudim i pričam prijateljima o tome. Napisala sam ciljeve. Potreban je novac i da pokrenem to, ali realnost mi pokazuje da to baš nije tako.

Imam velikih problema sa motivacijom. To je povezanost sa fokusom.

Odlučim da nešto uradim sutra ili dan nakon toga ili u toku nedelje i onda zaboravim na to i radim neke druge stvari koje pronađem da su mi važnije.

Povezala sam to i sa poteškoćama da se probudim ujutru. Odvezem svog dečka na železničku stanicu, ustajem u 8 ujutru, tako da imam taj izgovor, inače bih ostala u krevetu i tako kaznila sebe. Osuđujem sebe i kritikujem dosta.

Postoji poteškoća i sa motivacijom i sprovođenjem plana u akciju.

Poslednja stvar je da sam umorna više nego obično. Sada pokušavam da to sredim sa ishranom. Čak sam par puta pomislila da sam u drugom stanju koliko sam umorna, bez ikakvog razloga.

Spavam dosta. Najmanje 8,9 sati mada bih lako mogla još da spavam. Sredinom dana sam najviše živa, budna. Možda je to zbog zimskog vremena, ne znam. To čak dostiže tačku, ali to je ove zime, nije bilo tako pre, da je to nešto radikalno, kao da sam depresivna. To nije kao depresija danima ili duže. Možda čak

similia similibus curantur 50

pola dana, tako se loše osećam ni zbog čega. U sred dana ja bih da se sakrijem od sveta. Biram da se isključim, da ne osećam, samo da spavam ili da nestanem. Znam da je zbog mene, moje prošlosti, to sam imala oko mesec, dva, pre 10 godina. Sada se jako trudim da ne bude tako. Ulažem mnogo energije da ne bude tako. To je kao krug koji me spušta, kritikujem sebe, osećam se još gore, tako da je bolje da ne dospem u takvo stanje. Održavam sebe u balansu, balans... to je nešto drugo. Bitno mi je da se precizno izražavam kada pričam o tome. Osećam se veoma povezano sa sobom u poslednjih godinu dana. Ja poznajem sebe, s jedne strane, nisam više dete.

Možda sam i imala loša iskustva ali gledam da ne paničim što se toga tiče. S druge strane, osećam se tako nebalansirano, uzrmano, van kontrole. I umem da postanem veoma emotivna u vezi sa tim. Tako se osećam pe nego što treba da dobijem menstruaciju. Ne osećam se stabilno i lako me dotaknu stvari.

Kada sam stabilnija onda sam više centrirana. Dečko zna da kaže neke stvari i da me tako iznervira ili potrese. Kad sem centrirana onda vidim i razumem odakle to dolazi. Tako da ne može da prođe tek tako kad znam da sam u pravu, više sam u balansu. I suprotno je kada nisam u centru, najmanja stvar može da se desi i da me potrese telo kao list na drvetu. Želim da pronađem svoj balans.

Nekad mi na um pada slika joga poze drveta. Stojiš kao drvo, potrebno je da si u balansu, noge su prizemljene, kao unutra, samo tako možeš nagore. Ja nisam u balansu, migrene, bol u leđima, prestala sam da pušim, moj partner – sve je povezano sa svim. Potreban mi je lek za to. To moram da zamislim kao podršku. Ne zamišljam da će se nešto promeniti ili da ću se setiti za podršku sebi.

H: Kakva vam je podrška potrebna?

P: Pa u mom fokusu, potrebno mi je da budem u centru.

H: Kakav je problem u postizanju balansa?

P: Teško je. Vodi me na mračna mesta na kojima ne bih želela da budem, gde se osećam loše, kada imam glavobolje kao migrenu. Nekad ne znam šta da radim, ne znam šta će se desiti.

H: Šta mislite pod tim mračna mesta?

P: Momenat u kome osećam da je moj život mračan, ne pamtim svetlost. Ne sećam se da postoji i svetlost. Ja zaista ne radim, nemam novca, ne izdržavam sebe, to su činjenice. Gledam u svog divnog dečka koga obično volim, živimo zajedno, planiramo porodicu... ali kad se osećam tako mračno, samo ga pogledam i osećam da neznam da li je on taj pravi, ne znam da li i

similia similibus curantur 51

on tako oseća prema meni. Svi moji prijatelji imaju već decu sada. Postoji taj strah da će svi umreti i da ću ostati sama. Svi ti demoni su budni. Kad sam imala 21. Godinu imala sam gadnu depresiju, otišla sam u Indiju na putovanje nakon vojske. Nisam se vratila i osećala dobro, nisam htela ni sa kim da pričam, da viđam nikog od mojih prijatellja. Samo sam želela da budem kod kuće i spavam.

H: Koji je osećaj bio tada?

P: Samo sam želela da nestanem, da isparim.

H: I kakvo je osećanje bilo?

P: Praznost. Tada je bilo gore i plašila sam se da će tako ostati. Kao da sam se promenila.

H: I da li ste pričali sa nekim? Šta je bio problem?

P: Nisam želela da me iko vidi u tom stanju.

H: I kakvo je osećanje o kom niste hteli da govorite, zbog ste ostajali u kući i spavali...šta je bilo glavno iskustvo u toj depresiji? Šta je bio problem, šta Vas je dovelo u to stanje... šta ste osećali?

P: Osećanje je bilo strah. Strah da ću ostati takva.Tužna, depresivna, u sebi...

Da ne volim sebe. Ne volim sebe kad sam u tom stanju...Mrzim sebe.

H: Šta znači da mrzite sebe?

P: Gledam se u ogledalu i ne vidim lepotu. Ne mislim na lepotu spolja.

Generalno mi se sviđa kako izgledam.

H: Šta znači depresija za Vas? P: Da se ne osećam dovoljno dobro.

H: Šta znači dovoljno dobro? Ili nedovoljno dobro?

P: Da se ne kontrolišem. Nešto sa osećanjima... Da se možda ne osećam konektovano. Sedela bih sa grupom ljudi i ne bih se osećala povezano sa njima, nisam razumela šta radim sa njima. Bila sam dobra devojka, nikad nisam duvala, ali bih se našla sa ljudima koji to rade. Bila sam čista ali bih i dalje sedela i duvala sa njima. A totalno sam različita od njih.

H: Šta ste onda osećali? Šta znači da ste depresivni? Ne osećati se konektovano, samokritičnost, čista, droge, šta to znači? Koje je to iskustvo depresije?

P: Osećati se tužno, depresivno, stresirano zbog nečega i ne biti u stanju da razmišljam drugačije.

similia similibus curantur 52

H: Kako ste se osećali unutra u toj tuzi i strahu? To je emocija.

P: Osećala sam kao bol u mom srcu, da nisam dovoljno dobra i nisam savršena. Da sam zaista slaba.

H: Nastavite sa tim osećajem slabosti.

P: Da nemam sposobnosti. Da ih zaboravljam čak i kad ih imam.

H: Kažete slabost, nemate sposobnosti. Koje je iskustvo tu?

P: Slabo je kad znam šta mogu da učinim da se osećam dobro ali to ne mogu da uradim. Kao da sam osakaćena. Ne mogu da to učinim, čak i nešto jednostavno kao što je doručak. Čak želim da se osećam tako. Kao da mi demon kaže ne ti to ne možeš... moraš sada da ostaneš u krevetu.

H: Koji je to demon?

P: To je kao ona reklama u Izraelu. Dobar i loš demon, dobar kaže ustani i napravi doručak, idi do mora, obuci se lepo i izađi. Onaj drugi kaže ne ti to ne možeš, ostaćeš. Na žalost, drugi pobeđuje uvek.

H: Šta je to osakaćeno, nije sposobno, ne može ni dourčak da spremi, anđeo kaže da izađeš van... šta je to?

P: Ne znam šta je to, to je nešto što sam čula i povezala... Uplašena sam neuspeha.

H: Šta je neuspeh?

P: Raditi nešto i ne uspeti.

H: Šta je to?

P: To je kao i strah od neuspeha. Kao i strah da si uspeo. Sada kad pokušavam da nešto prodam, toliko sam uplašena od neuspeha. Nekad čak i ništa ne radim. Samo odustanem i nisam savršena. Odlučim da ne radim ništa zato što nisam savršena. Možda je isto tako sa mojim bićem. Postoji težak period i potrebno je da se borim sa sobom. Kao da sam u pustinji, a odlučila sam da napravim knjigu i da je prodam. Nekada sam to radila, pre mnogo godina, sad je pokazujemo na festivalima, radionicama i odlučila sam da proizvedem.

H: Proizvedeš?

P: Volim to da radim ali ne volim da pišem o tome. Živeli smo kao komuna na nekom mestu u pustinji. Ja ću sve organizovati i odneti na štampanje i postarati se da se desi proizvodnja. To je bila lepa stvar. Samo sam krenula za tim... nikad to pre nisam radila. A onda sam videla poteškoće. Bilo je

similia similibus curantur 53

potrebno da sama napišem neke priče i bilo je potrebno da odem kod ljudi i da im kažem da oni to meni daju za nedelju dana.

H: Kakvi su to ljudi?

P: Više balansirani.

H: Pričajte kakve ste poteškoće imali dok ste to radili? Borba sa sobom?

Kakvo je unutrašnje iskustvo?

P: Ne dolazi prirodno, ne teče, moram mnogo da radim za to.

H: Zaboravite na razmišljanje... stvari ne teku ili dolaze prirodno... kako je to za Vas? Kako je to kad se pomučite? Šta je teško za Vas? P: Kada činim ovo (gest - pacijentkinja skuplja šaku u pesnicu) moram da uložim svu moć u to i da zaboravim da je imam. Težim tome da zaboravljam akciju ili stvar koju činim.

H: Šta je taj gest?

P: Borba.

H: Kako je to borba? Šta činite? Taj gest, opišite ga... Moram da uložim svu moć...

P: Sliku koju imam sad je neko ko je bez svesti i uzmeš tu osobu i staviš je u vodu.

H: Koje je to iskustvo gde ulažete svu svoju moć? Kao neko bez svesti...

Koje je to iskustvo? Šta to znači?

P: Kad neko nešto ne ume sam da uradi, onda je težak, bori se sa svojim sposobnostima. Osećam se slabo. Ogroman je procep između onog što hoću da uradim i kako se osećam i šta je potrebno da uradim. Hoću samo da ostanem u kući.

H: Uđite u to iskustvo slabosti... doživite ga, osetite ga. Šta je to?

P: Sama. Niko me ne razume. Netalentovana. Nesposobna. Borim se sa svojim sposobnostima. Nije lepo. Moja duša je bolesna. Osećam se bolesno.

Mračno je. Kad dišem, osećam se živo, ja sam živa. A kad sam takva, ja čak ni ne dišem, osećam se odvojeno. Kao da osećam da poznajem sebe 100%, osećam 20%, ostalih 80% zaboravljam. Zaboravljam da imam prijatelje koji me vole, da sam lepa, zaboravljam te stvari. Osećam se kao deo sebe.

H: Još nešto o tome... O tom delu...

P: Imam dosta delova. Imam seksi deo, zabavni deo, tužni deo, uplašeni deo, deo koji se boji. Kad se osećam loše to je 20%.

similia similibus curantur 54

H: Šta je to slabo, objasnite mi. Kad ste na 20% kako je to?

P: Slaba u svojim sposobnostima. Osećam da sam fizički slaba. Skupljam se.

Ne volim sebe. Moj um krene da me napada. Budem osakaćena.

H: Šta je to osakaćeno? Kako se to osećate u depresiji?

P: Ujutru kad se probudim, osećam se umorno. Umorna sam. Tu je fizička slabost. Mnogo, zaista. Hoću da ostanem u krevetu.

H: Kakav je to umor u telu?

P: Teško otvorim oči. Na primer, sedim na krevetu, zaista hoću da ustanem.

Tuširam se svako jutro da bih se razbudila. Pridignem se u krevetu. Da bih se probudila. Osećam se kao da ću kolabirati. Ne mogu ništa da radim. Odustala sam, ne zanima me. Osećam se slabo.

H: Pre nego što se istuširate kako se osećate?

P: Osećam se kao leptir pre nego što se otvori. Čaura. Zatvorena. Uspavana.

Kao zatvorena (pacijentkonja pravi gest rukama, prekršta ih preko grudi). Želela bih da je lakše (pravi pesnicu rukom). Teško je i borim se.

H: Šta je to sa čim se borite? Protiv čega se borite?

P: Želim nešto da uradim i potrebno je da uradim nešto kad se borim. Ne želim da ostanem u krevetu, želim da se probudim. Osećam kao da će me nešto zaustaviti. Neki demon.

H: Opišite to!

P: To sam ja. To su priče u mojoj glavi. Deo mene to ne želi. Osećam se usamljeno. Nešto glupo. Kritikujem sebe. Osećam se sama, bespomoćna. Ne osećam sebe u svetu.

H: Kakav je to osećaj „sama sam”?

P: Kao nešto glupo, kao da će deda i mama umreti i ostaću sama. Plašim se da ću poludeti. Ne znam kako se izborim sama u svetu, kako da podržim sebe u svetu. Ne razmišljam na ovakakv način, ne znam kako se osećam.

H: Pričajte o tome kako ne znate da se izborite u svetu...

P: Ako mama i deda umru, s kim sam povezana onda? Možda ću zaboraviti da se povežem. Plašim se da ću poludeti. Osećam se kao oštećena na neki način. Da imam tu ranu. Plašim se da ću ostati takva. To je odvojeno od mene, ali je teško da živim sa tim. Oštećena sam.

similia similibus curantur 55

H: Šta znači oštećena sam?

P: Razmišljam o onom što vidim i osećam, kad svi umru, ostaću povezana sa svojim strahom. Uveliko uzdišem, krenuće panika i neću uspeti da izađem iz toga. Kao ljudi u zatvorenim institucijama.

H: Zašto ne želiš zatvorenu instituciju?

P: Nisam slobodna i ne živim u tom trenutku.

H: Kakvo bi to bilo iskustvo živeti u zatvorenoj instituciji?

P: Radije bih umrla. Osećala bih se ludo i propustila bih pravi život.

H: Šta je stvarni život?

P: Mesto gde ne bih se borila kao ovde.Plašim se da sam postala takva.

H: Kako se osećate kad ste u zatvorenoj instituciji, kakvo je osećanje tamo?

P: Kao neko kome je potrebna nega.

H: Suprotno je kad niste slobodni. Kako je to kad ne biste bili tamo? Nećete da budete tamo, zašto?

P: To bi značilo da sam zaista oštećena nekako. Ne mogu da radim šta hoću.

Osećam se ugušeno. Kao da je sve prestalo. Ne mogu da se izrazim. Osećam se tužno, sažaljevam sebe. Ne možeš da dišeš.

H: Doživite to sad.

P: Osećam se sama. Želim svoju mamu. Želim bilo šta, makar i ljubimca.

Nešto što me voli i ja njega volim. Uplašena sam šta bi moglo da se desi. Kao da je nešto stalo. (Pacijentkinja skuplja šaku u pesnicu) H: Šta je taj gest? Zaboravite sad to što pričate i šta je sa rukom...

P: Nema pokreta. Sve je skupljeno. Zatvoreno. Stopirano. Kao da suprotno od igre, od reke. Kao hladno, led.

H: Šta je suprotno od tog iskustva?

P: Živost. Sloboda. Zabava. Prijatno. Kao da su čula otvorena. Mogu da mirišem vazduh. Mirišem cveće. Osećam vetar. Osećam svoje telo. Osećam pokret. Htela bih da skinem cipele i osetim zemlju. Potrčala bih i osetila travu. Osećati. Osećati. Osećati. Zaljubiti se. (Podiže ruke iznad glave i širi ih) H: Šta je taj gest sad?

P: Otvorenost. Moje srce je otvoreno. To je kao kad ležim na leđima zavaljena i gledam nebo i ptice. Moje telo se oseća otvoreno.

similia similibus curantur 56

H: Pričajte još o tome P: Otvorenost. Mir. Sve u mom telu je lako. Otvoreno, mirno. Suprotno je teško. Suprotno je sedeti ovako i ne biti u stanju da vidiš nebo (seda skupljena). Osećam se otvorno, u telu, u organima, sve funkcioniše. Čak i u ovoj zatvorenoj instituciji osećam sve spolja. Osećam ukočenost u depresiji.

Ili kad nisam slobodna ili kad sam uplašena. Ne mogu da se probudim ujutru zato što se osećam ukočeno. Kao da bih da me nešto protlja i osveži energetski.

H: Kako bi to bilo osakaćeno? Šta god Vam padne na um?

P: Neko te uslužuje zato što ne možeš sam. Zamišljam se u krevetu, bez nogu. Osakaćeno. Ne mogu da hodam. Sve vreme mi je potrbna pomoć.

Nisam slobodna.

H: Kako je to kad niste slobodni?

P: Frustrirano. Ljuto. Bespomoćno. Ljuta. Na Boga i na svoje postojanje. Ne znam zašto sam ljuta.

H: Pričajte o problemu sa leđima P:To sa leđima me čini sporijom, nespretnijom, težom. Kad sam bez bolova osećam se više otvoreno, lako.

H: A migrene?

P: Kao da je svet stao. Sve je u drugoj dimenziji. Kad se osećam bolesno pokušavam da se sama dovedem u red a ne mogu. Ne paničim ali sam uplašena. Onda u jednom trenutku shvatim da ne mogu da ustanem i osećam da treba da odustanem.

H: Kakav je osećaj kada ne možete da ustanete?

P: Bespomoćnost. Stvarno slabost. Bez pokreta.Hoću da ustanem ali sam i dalje na istom mestu, kao kanal, kao tunel.

H: Gde ste u tunelu?

P: Ne znam gde me tunal vodi. Osećaj je dobar.

H:Kakav je to dobar osećaj?

similia similibus curantur 57

P: Osećam se otvoreno i imam više mesta u telu. Više prostora. Osećam da su organi dobro, pluća se pune vazduhom i više se ne borim.

H: Ok. Dobićete svoj lek. To je to.

ANALIZA SLUČAJA Izabran je lek Ulmus, 200c.

Ulmus je preparat iz carstva biljaka, Hamamelidae porodice.

Koristi se za sezonsku depresiju i pogoršanje kod zime. Opisuju zimu kao sve je oblačno, zatvoreno, mračno. Suprotno je život, otvorenost, prijatnost.

Hamamelidae porodica je bitna za problem sa prolapsom diska i migrenama, koje su prouzrokavane stresom i svađom. Na primer, opisuje svoj problem sa leđima kao teško, nespretno, usporeno. Bez tih fizičkih ograničenja oseća se otvoreno i lako.

Mentalno-emotivno glavno osećanje Ulmusa je da nije povezan sa sobom. Na primer, pacijentkinja priča kako kad je ostavila pušenje se osećala više povezano sa sobom. Ovo je vodilo osećanju koje je življe i izoštrenije. To je jedna od glavnih tema Hamamelidae porodice. Dualnost između tuposti, umora, teškoće, crnog i zatvorenog nasuprot živo, probuđeno, povezano, lako, svetlo, izoštreno kao savršeni opis te familije. I dalje, jedna od senzacija da ne može da se pomera, da je zaglavljen i težak u suprotnosti sa lebdenjem i slobodom.

U ovom slučaju se do mijazma lako dolazi. Pacijentkinja govori kako pokušava da predstavi sebe drugima kao dobroj i nasmejanoj sve vreme. Ne sme da dopusti sebi da izgubi kontrolu. Kad je nastao problem sa leđima, sve se raspalo. Samokritična je i osuđuje sebe kao i kažnjava kad nije savršena.

Takođe veliki strah da će svi umreti i da će ostati sama. Teško uzdisanje je takođe znak ovog mijazma. Bitka između dobra i zla, borba superega. U kancer mijazmu se pacijenti osećaju sami, niko nije tu za njih, imaju visoka očekivanja od drugih. Strah od neuspeha i da neće sve ispasti savršeno. Strah od gušenja kao jedna od tema ovog mijazma. Sve je to deo kancer mijazma.

Hamamelidae su primitivne biljke, slične Magnolia porodici. Vazdušasti i difuzni, potreban im je okvir da bi razumeli sebe. Mogu biti kao deca i to je primitivan stupanj evolucije.

Na ovom stupnju fokus, motivacija i koncetracija su otežani. Postoji tema umora i težine, kao biti mrtav u suprotnosti sa biti živ, izoštren, fokusiran.

Njena slika je savršen primer, telo koje je nesvesno i bačeno u vodu da bi se

similia similibus curantur 58

ponovo spojilo sa svesno#!u i u"inilo ih %ivim. I gestikulacija ukazuje na tu senzaciju.

Najbitnije za nju je da se ponovo pove%e sa sobom. Ne postoji balans i kompenzatorna reakcija je da bi povratila balans. Nije uzemljena i ose!a se uzdrmano (kao list na vetru). Balans, centar i focus su najbitnije re"i za ovu familiju.

Lepota je tako'e tema Hamamelidae. Kad govori o zatvorenoj instituciji jo# jedna deluzija se pojavljuje. Ovde, ona ne %ivi punim plu!ima, nije slobodna i nedostaje joj stvarni %ivot. Ona je te#ka, mra"na, zatvorena. Ovde do%ivljava ose!aj gu#enja, kao da sve prestaje, ne postoji %ivot, on se skuplja, ledeno je hladan, a s druge strane je ples, %ivot, sloboda, sva "ula su slobodnai otvorena, ose!a miris, pokre!e se, ose!a zemlju i travu, kao ose!aj zaljubljenosti. To je tako'e jedan od koncepata ove porodice.

PRA!ENJE Nakon 6 meseci. Nastupilo je veliko olak#anje. Imala je samo jednu epizodu

migrene. Bol u le'ima je bolji za 75%. Mentalno-emotivno se ose!a mnogo stabilnije i u balansu. Izlazi iz ku!e i ima manje strahova. Jutarnji umor je bolje za 60% i ose!a se mnogo produktivnije. Ose!aj zatvorenosti je mnogo bolje.

!

similia similibus curantur &*!

- homeopatija za )ivotinje !

Autor: Mirjam 'ivadikar (Myriam Shivadikar, MD(MA) and PhD ( Hom)) Prevod i obrada: Tatjana Babi!

Moj odnos sa %ivotinjama je oduvek bio blizak. Jo# od kad sam bila mala devoj"ica, imala sam goru!u %elju da postanem veterinar, volela sam %ivotinje i ose!ala sam da mogu da ih razumem.

Me'utim, moja porodica je imala druge planove, oni su mislili da treba da le"im ljude. Sad shvatam koliko su bili u pravu ljudima treba vi#e pomo!i!

Kao devoj"ica, donosila bih u ku!u svaku ma"ku skitnicu, sve dok jednog dana u na#oj ku!i nije bilo toliko ma"aka, da su moji roditelji popustili i najzad sam dobila svoju prvu ma"ku. Ona je na'ena na ulici, bila je u tako jadnom stanju da je jedva mogla da hoda i moj otac je primetio: "Ona izgleda kao "Tipsy"", i tako je dobila ime - Tipsi (nacvrcana, pripita).

Mnogo kasnije, napustila sam roditeljski dom i preselila se u Notingam na godinu dana. Moji susedi su imali prelepog psa koji se pona#ao prili"no "udno. Njegovi vlasnici su bili studenti koji su "esto koristili kanabis, tako da je to delovalo i na psa. Pas je ina"e bio engleski hrt, divne zlatase boje i zvao se Zuk. To sam saznala izvode!i ga u #etnju, zapravo, on je bio taj koji je mene vodio u #etnju. Zuk je u mom stanu provodio sve vi#e i vi#e vremna i svi su se zaljubili u njega. Navikla sam se na pitanja ljudi: "Zar ga ne hrani#?" Ako ljudi stvarno vremenom po"inju da li"e na svoje pse, nisam se bunila, jer moj jedini problem prose"nog nesigurnog tinejd%era je bio taj, #to sam se ose!ala debelom, svaki put kad bih pogledala Zuka.

!

similia similibus curantur '+!

Kao homeopata, ja često prepisujem lekove za životinje, ne neposredno, kao svojim pacijentima, već posredno, prko njihovih vlasnika, koji su moji pacijenti ili prijatelji. Kao i mnogi drugi homeopati, ja nemam sposobnost veterinara da u popunosti razumem osobenost neke životinja i njihove različite bolesti. Počela sam sa preporučivanjem lekova za prvu pomoć, što je prilično jednostavno, jer lekovi koji deluju na ljude, deluju i na životinje.

Kako sam dobijala povratne informacije od njihovih vlasnika, počela sam da razumem šta deluje na životinje. Uglavnom isti lekovi kao i za ljude, sa jednim izuzetkom - Belis perenis (Bellis perennis) deluje bolje nego Arnika (Arnica) u slučaju uganuća kod pasa. Životinje, kao i mala deca, ne mogu da se izraze koristeći govor, ipak mi možemo steći uvid u njihovu narav, opažajući njihov govor tela. Svaki pacijent će ispoljiti svoju bolest kroz određene znake i simptome, koji mogu biti primećeni od strane pažljivog posmatrača.

ŽIVOTINJSKI USTAVNI LEKOVI Jedna od najdelotvornijih homeopatskih metodologija je ustavno (konstitucijsko) prepisivanje, koje mi se posebno dopada, jer jača ustav pacijenta i sprečava dalje bolesti. Takođe, radeći na ustavu neke osobe, možemo iznaći koja su to akutna stanja u koja oni mogu ući i koji im lekovi mogu biti potrebni u tim akutnim stanjima. Na primer, Kalkarea karbonika (Calc.carb) prelazi u akutno stanje Beladone (Belladonna). Opisi ustavnih lekova u Materija medikama oslikavaju gađu tela, obojenost i narav. Na primer, Pulsatila (Pulsatilla) je plavokosa, plačljiva, obično ženskog pola; Kalkarea karbonika je plavooka, svetle kose, spora i bucmasta; Ignacija (Ignatia) je tamnokosa, tamnooka, krutog držanja, visprena; dok Aurum (Aurum) odgovara tamnokosom, tamnookim, pretežno gojaznim osobama muškog pola.

Jednog dana, dok sam gledala izložbu pasa, postala sam svesna velike različitosto među rasama pasa. Budući da ima toliko razlike u veličini, građi,

similia similibus curantur 61

dlaci, boji... kako ćemo utvrditi ustave (constitutions)? Kao i kod ljudi, bitan je pojedinačan pristup, jer svaki pas ima svoje osobenisti, ličnost i tako dalje.

Međutim sa psima, zbog pripadnosti različitim rasama (i ukrštenim rasama), imamo više mogućnosti za razumevanje psa i za određivanje njegovog ustava. Ovaj se takođe odnosi i na druge životinje, kao i na ljude.

Da bih utvrdila ustav, ja koristim opštu matricu "kako unutra, tako i spolja", što znači da se unutrašnjost odražava na spoljašnjost. Građa tela čoveka ili životinje odražava unutrašnje stanje živčanog sustava. Ovo je uopšten pogled i naravno, uvek ima izuzetaka, ali ako se pažljivo pogleda, može se naći razlog za taj izuzetak (na primer, kortizon izaziva debljanje.)

Stoga: Plavokosi, plavooki - mogu biti Pulsatila ili Kalkarea karbonika, koji imaju sporije narav; Tamnokosi i tamnooki, mogu biti Ignacia ili Aurum, koji imaju nagliju narav.

RASE PASA I LEKOVI Kada tražim ustavni lek psa, prvo određujem grupu lekova za tu rasu; odatle je lakše odrediti lek psa. Naglasak stavljam na izgled psa, na građu, noge, visinu, rep, dlaku, a posebno na njušku. Za mene, glava i njuška odražavaju čitavog psa i njegovu ličnost. Uopšteno, kao i kod ljudi, psi krupnijih kostiju su sporiji i imaju mirniji živčani sustav, nego rase vitkije građe, sa istaknutom njuškom. Određene rase imaju osetljiv sustav za varenje; Smatram da crevna nozoda Gertner (Gaertner), odgovara nekim rasama pasa.

Uopšteno, svim psima dobro čine Tkivne soli (Schuessler), a takođe i koloidno srebro za nadražaje spoljneg uha kao i za bilo koje infekcije.

grupa sportskih pasa: LABRADOR Opis rase: Labrador retriver je izvorno bio pas za vodu. Čvrsti, mišićavi psi, prvobitno odgajani da pomognu ribarima u Njufaundlendu, sada su poštovani širom sveta zbog svog doprinosa vojsci i policiji, radu kao psi vodiči i kao psi za traganje i spašavanje. Imaju izuzetno strpljenje i opuštenu narav. Ovi psi su inteligentni, izdržljivi i željni da udovolje. Snažan plivač, labrador retriver čini pouzdanog pratioca u lovu, a takođe i prijateljskog kućnog psa.

similia similibus curantur 62

Narav: Labrador retriver je nežan i opušten pas. Inteligentan je, lako se obučava i poznat je po strpljenju sa decom. Laborador je željan da ugodi i vrlo lako prašta, toliko, da je njihova dobra priroda ponekad uzeta zdravo za gotovo od strane nepromišljenog vlasnika. Ovaj pas je hrabar, vredan i lako se prilagođava novim okolnostima.

Uobičajena obolenja: kožne alergije, epilepsija, bolesti oka i displazija kuka.

Homeopatski ustavni lekovi: Calc.carb, Kali.carb, Carcinosin, Aurum, Cuprum.

grupa ovčarskih pasa: ŠKOTSKI OVČAR Opis rase: Border koli je graciozan pas, srednje veličine sa zašiljenom njuškom, polu-uspravnim ušima i širokim, mišićavim zadnjim nogama. Ova rasa je poznata po svojoj sposobnosti da čuva stada ovaca i zahvaljujući svom oštrom vidu i sposobnosti gonjenja.

similia similibus curantur 63

Narav: Škotski ovčari su vrlo inteligentni, osjetljiva i budni. Oni takođe mogu biti ćudljivi, tvrdoglavi i posednički. Imaju jaku želju da udovolje svojim vlasnicima i smatraju se radoholičarima. Vrlo su ljubazni prema članovima porodice, ali su pomalo uzdržani prema strancima. Jak ovčarski instinkt ove rase može uzrokovati probleme u ponašanju, kao što su jurnjava za kolima i "štipanje" dece.

Homeopatski ustavni lekovi: Ferrum.phos, Calc.phos, Kali.phos, Ignatia, Mag.phos.

grupa goničkih pasa: HRT Opis rase: Hrtovi su tanki, graciozni i aerodinamički građeni za brzinu. Imaju duge, ravne lobanje, duge oštre njuške, duboke grudi i jake, snažne noge. Ovi psi su neverovatno atletski građeni, vrlo su inteligentan i nezavisni u prirodi.

Namena rase: Trke. Hrtovi su "rasni konji" u psećem svetu i cene rutinu svakodnevnog trčanja.

similia similibus curantur 64

Narav: Ovi psi su nežni i slatki. Ako se pravilno druži sa njima, oni mogu biti veoma prijatan, čak pomalo pre-veseli ponekad. Hrtovi mogu biti donekle nestašna, kradu predmete po kući, posebno hranu. Oni su veoma odani, puni ljubavi i predivni porodični drugovi.

Uobičajena obolenja: skloni nadimanju i čirevima; osetljivi na insekticide.

Homeopatski ustavni lekovi: Gaertner, Calc.phos, Tuberculinum, Iodum, Avena sativa (umiruje živčani sustav), Ignatia, Arsenicum album.

grupa goničkih pasa: BASET Opis rase: Baset je gonič po tragu, sa veličanstvenom glavom kupolastog oblika, dugim ušima i baršunastim telom za koje se kaže da je "pola psa u visini, ali dva psa u dužini". Baset ima veoma kratke noge u odnosu na svoju veličinu i kosti teže od bilo koje druge rase pasa. Na drugom mestu po sposobnosti, odmah iza Krvoslednika, ova rasa ima istančane tragačke sposobnost i čini odanog pratioca .

Narav: Baset je nežan, blag i veoma odan. Mada je poznat po svojoj blagoj, osetljivoj prirodi, on takođe može biti veoma tvrdoglava i "nagluv" kada mu to odgovara. Slaže se sa ljudima i drugim kućnim ljubimcima, ali poseduje osećaj pripadnosti čoporu i ne voli da bude ostavljen sam kod kuće za dug

similia similibus curantur 65

vremenski period.

Uobičajena obolenja: skloni su upalama uha i infekcijama kože; takođe su skloni gojaznosti što može da dovede do problema sa kukovima, kičmom i nogama.

Homeopatski Barita.carb

ustavni

lekovi:

Calc.carb,

Morgan

pure,

Pulsatilla,

grupa ne-sportskih rasa, patuljasti psi: PUDLA Opis rase: Pudla je dobro proporcionalan pas pravougaone građe, dolazi u tri veličine: velika (standard), srednja (minijaturna) i mala (Toy = igračka). Rasa je prvobitno razvijena kao pas-oružje, za izvlačenje i donošenje iz vode.

Pudla je nedvosmisleno jedna od najinteligentnijih i najsvestranijih rasa pasa i predstavlja predivne porodične ljubimce.

similia similibus curantur 66

Narav: Pudla je najinteligentnija i najposlušnija od svih rasa pasa. One su energične i lako se obučavaju. Iako su donekle sumnjičave prema strancima, one se dobro slažu sa svakojakim ljudima i kućnim ljubimcima.

Uobičajena obolenja: displazija kukova, PRA (progresivna retino-atrofija), von Willebrandova bolest, problemi sa štitnjačom, patelarno iščašenje, LeggPerthe-ova bolest, Addison-ova bolest i kožni problemi.

Homeopatski ustavni lekovi: Platina, Phosphorus, Tuberculinum, Argentum.nit, Dysentery co, Sepia

grupa ne-sportskih TERIJER

rasa,

patuljasti

psi:

Mercurius,

JORKŠIRSKI

Opis rase: Minijaturan i glamurozan, Jorkširski terijer je veoma kompaktan pas sa dugom, svilenkastom dlakom i sa živahnom i razmetljivom ličnošću.

Prvobitno razvijen od strane radničke klase da suzbijaju pacove u rudnicima i mlinovima pamuka, danas Jorkširski terijer uživa rasprostranjenost kao omiljeni drugar i izložbeni pas.

similia similibus curantur 67

Narav: Jorkširski terijer je aktivan, inteligentan mali pas koji je privržen svojim vlasnicima i učestvuje u svim porodičnim događanjima. Blagosloven dinamičnom ličnošću, ovaj pas sebe vidi kao "velikog psa u malom telu".

Jorkiji su pogodni psi za starije osobe i za domove sa starijom decom, jer oni ne vole grubu igru. Puni ljubavi i verni, nežan Jorkširski terijeri čini idealne saputnike i razigrane porodične ljubimce.

Uobičajena obolenja: podložni su nadražaju oka, kolapsu dušnika, prevremenim zubnim bolestima i iščašenju čašice.

Homeopatski ustavni lekovi: Palladium, Arg.nit, Gaertner, Kali.phos, Calc.phos, Mercury, Pulsatilla

grupa terijera: ZAPADNOŠKOTSKI BELI TERIJER Opis rase: Zapadnoškotski beli terijer (West Highland Terrier) ili samo „vesti“ je pas elegantnog izgleda, sa kompaktnim, čvrstim telom. Prilično je

similia similibus curantur 68

mali i sa dovoljno kratkim nogama da odvedu gde god on !eli da ide. Njegov rep mora biti dovoljno dug da omogu!i njegovom vlasniku da ga izvu"e iz rupe. Ovaj pas je veoma privr%en i voli ljudsko i %ivotinjsko dru#tvo.

Narav: Zapadno#kotski beli terijer je %ivahan i uporan pas, kojem najvi!e odgovara da !ivi sa odraslima i starijom decom. Ovi psi mogu biti veoma nezavisni i tvrdoglavi. To je hrabar pas, uvek na oprezu !to ga "ini odli"nim psom !uvarom. Uz odgovaraju"u obuku oni su dobri u poslu#nosti i dobro "e se slagati sa ve!inom drugih "ivotinja, ako se pravilno upoznaju.

Uobi"ajena obolenja: bolesti jetre, kile, problemi sa ko!om, podlo!ni uganu!u "a#ice.

Homeopatski ustavni lekovi: Gaertner, Calc.carb, Pulsatilla, Carcinosin.

!

!

similia similibus curantur '*!

- homeopatski veterinarski slu$aj Autor: Mirjam 'ivadikar (Myriam Shivadikar, MD(MA) and PhD ( Hom)) Prevod i obrada: Tatjana Babi!

Tobi je zapadno#kotski beli terijer, a njegova vlasnica Aleksandra, je pod mojom brigom ve! mnogo godina. Ona je samohrana majka, ima jednu !erku. Izgubila je sina u ranom uzrastu zbog bolesti, a da bi popunila prazninu, uzela je psa - Tobija. On je dolazio sa njom na svaki njen sastanak sa mnom i le!ao bi na "ebetu. Uskoro, jo# jedan pas mu se pridru!io i tokom godina, Aleksandra je stekla pet pasa, od kojih su "etiri bila "vesti", a jedan je bio pudlica. Naravno, svi su dolazili sa Aleksandrom na sastanak i znala sam ih prili"no dobro. Ponekad, Aleksandra je tako!e dovodila i druge pse koje je vodila u !etnju. Zanimljivo, ovi psi su se pona!ali bolje od ve"ine ljudi, bili su mirni (uprkos njihovoj mani"noj vlasnici!), dobro su se pona#ali i nisu se linjali, #to je izgleda odlike rase. Me'u psima je postojala odre'ena hijerarhija, Tobi je bio neosporni vo'a, bio je opu#ten i smiren u skladu sa rasom, ali je preuzeo odgovornost i nadle%nost za grupu i imao je po#tovanje od strane drugih pasa. Izgledao je kao Kalkarea karbonika (Calc.carb), ali vi#e dostojanstven, poput Aurum ustava.

Kao je Tobi bivao stariji, imao je razne manje tegobe tokom godine !eluda"ne smetnje, manje povreda i uganu#a, infekcije oka i pse"ji grip.

On sada ima 17 godina, #to ga "ini starim. Njegova vlasnica, Aleksandra nabavila je dva nova psa, to su bili mladi D%ek Rasel terijeri, potpuno druga"ijeg kova i naravi. Kada je Aleksandra do#la da me poseti, svi psi su prisustvovali sednici. Ova sednica je bila potpuno druga"ija nego pre. Grupa bi obi"no polegala i spavala, me'utim, jedan od novih pasa nije bio opu#ten, uznemiravao je razgovor mnogo puta i stanje je bilo napeto.

Nekoliko nedelja kasnije Aleksandra me je zvala u stanju - Tobi nije dobro, odbija hranu i imao izraslinu na stomaku, koja je ispitana i utvr'eno je da je kancerogena; bila je izbezumljen od brige. Zanimljivo je da su ostali psi

!

similia similibus curantur (+!

osetili da nešto nije u redu i da ga paze i teše ga.

Moji zaključci: Tobi je stari pas, vođa grupe, ali dva nova psa su poremetila ravnotežu. Tobi nije mogao da ih kontroliše, nema više energije kao ranije, a takođe njihova vlasnica mnogo pažnje posvećuje pridošlicama. Verujem da se zbog toga osećao oštećenim, starim, da je izgubio kontrolu i odustao.

Lekovi tokom određenog vremenskog perioda: Arsenikum (Arsenicum Album): Odličan za stariji životinje, poboljšava apetit i daje njihovoj dlaci sjaj. (Dobro radi na konjima).

Crevna nozoda Gertner (Gaertner): Ovaj lek poboljšava apetit i iskoristljivost hrane. Dobar za rase koje pate od degenerativnih bolesti.

Ignacija 10M (Ignatia): U slučaju Tobija, ona mu je pomogla da se nosi sa svojm tugom i čežnjom za "dobrim starim vremenima".

Aurum (Aurum met): Stanje "nema nade"! Tobi je Aurum ustavni tip odgovornost, dužnost, visoka merila; Aurum stanje se javlja kada je pojedinac naporno radio, stavio sve na jednu kartu i sve izgubio.

Karcinizin (Carcinosin): Stanje raka. Tobi je bio glava ćopora, a sada se ponaša kao "podređen" - nemoćan, nedostatak svog ja, nema osećaj sopstvenosti. Ovaj lek vraća osećaj svojstvenost i volju da povratak u borbu i povraćaj vlasništva nad sobom.

12 Tkivnih soli (Schuessler): Budući da je Tobi star pas, predložila sam ovo kao dodatak na hranljivoj osnovi.

Ishod lečenja: Tokom perioda od nekoliko nedelja, Tobi je povratio svoje ja, kao i snagu da prevaziđu svoju bolest. Izraslina se povukla sama po sebi. (Aleksandri sam dala Dizenteriko (Dysentery co), da je smirim). Tobi je povratio svoj položaj vođe, a pridošlice su morale da se povuku na liniju!

JOŠ NEKI HOMEOPATSKI LEKOVI ZA ŽIVOTINJE •

Uganuća kod pasa: Belis perenis (Bellis perennis) similia similibus curantur 71

•

Poremećaji uha: Koloidno srebro, ubrizgava se u uho

•

Kućni ljubimci koji se šalju u prihvatilišta dok su vlasnici na odmoru: Pulsatila (Puls) za pasivne životinje, koje se lepe za vlasnike; Ignacija (Ign) za osjetljivi rase, Akonitum (Acon), Stramonijum (Stram).

•

Vrlo mladi mačići, štenci itd: Pulsatila 10M (Puls), Ignacija 10M (Ign), za osećanja napuštanja / odvajanje od majke.

•

Za spasene kućne ljubimce: Ovi kućni ljubimci su spaseni iz raznih prilika, može biti ako je životinja je loše tretirana, ako flinches kada je prišao iznenada. Ove životinje često imaju etiologiju napuštanja Pulsatila (Puls), zlostavljanja - Stafisagrija (Staph), žalosti - Ignacija, Natrijum murijatikum (Ign, Nat.mur). Ako postoji nepoverenje prema novom vlasniku - Merkurijus (Merc).

•

Vakcinacija: Obavezna je za mnoge domaće životinje. Tuja 200C (Thuja) pre i posle vakcine.

similia similibus curantur 72

"MPRESSUM

Glavni i odgovorni urednik: Tatjana Babi!

Tehni$ki urednik: Prof. dr Vladimir Holodkov

CIP – +,-,./012,314, 5 657.18,3141 9,:/;<= 717.1/-=8= >:714=, ?=/0:,; ”SIMILLIMUM TIMES» : #asopis homeopatskog centra i &kole ”Simillimum” Volume 6, broj 1 (2015) – Beograd (D)ord)a Va&ingtona 28/II sprat)

%tampa: Redakcija: III godina: Erceg Vesna, Ristivojevi! Vesna, Stevanovi! Biljana, Raji! Du#an Ure*iva$ki odbor: Dr med. spec. Liljana Bibi!-Baji!; dr med. spec. Jasmina Jovi!, dr med. Sanja Mir"i! - Cime#a, dr med. Verica Lazovi!

Izdava$: Udru%enje za #irenje i unapre'enje klasi"ne homeopatije “Simillimum”, Beograd

Udru)enje za &irenje i unapre*enje klasi$ne homeopatije «Simillimum» FORMAT: B5 Izlazi dva puta u &kolskoj godini.

ISSN 1821-3405 COBISS.SR-ID 1713

Web sajt: www.simillimum.edu.rs E-mail: simillimumbgd@gmail.com Tira): ELEKTRONSKA VERZIJA (ON-LINE VERSION)

!

similia similibus curantur ($ ($!