Simillimum times 2014 2015 no 3 april by Vladimir Holodkov

!asopis Udru"enja za #irenje i unapre$enje klasi%ne homeopatije - “Simillimum” Beograd

SIMILLIMUM TIMES Godina 2014-2015 Vol. 6, No. 3 April 2015

STIGLO PROLE!E ....

SADRŽAJ Pismo čitaocima

.... 1

Intervju sa Anitom Salunke

.... 2

Razgovor vodila Branka Popović

Anksioznost: medicinski i homeopatski pristup

.... 7

Autor: Goran Bojić Pripremila: Jelena Stijak

Osobenosti izvorske vode i njena primena u homeopatiji....21 Pripremio: Miloš Rodić (projekat, jun 2011)

Jedan lek (pesma)

.... 46

Sačinila: dr Radinka Blagojević

Efikasnost homeopatskih sredstva u radu sa hipertenzijom: klinička studija .... 49 Autor: Arun Prasad, MDHom. (Indija) Prevela: Jelena Popović, student II godine (mart 2011)

PISMO ČITAOCIMA .... Naš časopis "Simillimum times" je nastao kao posledica projekta studenata homeopatije još 2005 godine. Ranije u periodu od 2005. do 2012. izlazio je četiri puta godišnje u toku jedne školske godine sa jednom redakcijom. Redakcija se menjala svake školske godine. U jednom trenutku smo odlučili da ga štampamo na predlog jedne od redakcija. Prihvatili smo. Teme su profesionalne i kao izraz tog pionirskog poduhvata u Srbiji, "Simillimum times" ima svoj ISSN broj kod Narodne biblioteke Srbije. Želja je da ovaj časopis preraste u naučno-istraživački-stručni časopis. Dajemo uzorke nekih brojeva. Časopis je do aprila 2014 izlazio u štampanoj formi u ograničenom tiražu od 100 do 150 primeraka. Od školske 2012/2013, časopis izlazi tako da na drugoj godini studija se formira redakcija koja nastavlja i u trećoj sa radom i zadužena je za dva broija godišnje, ali već naredna generacija se aktivira tako da je očuvan kontinuitet izlaženja od četiri broja godišnje. To znači da na nivou jedne školske godine imamo dve redakcije od po 4 studenta čime dobijamo jedan novi duh razvoja "Simillimum timesa". Osim studenata koji biraju tekstove i usaglašavaju ih sa glavnim i odgovornim urednikom, svi mogu da učestvuju u objavljivanju članaka (koji je prethodno recenziran i dobio dozvolu za objavu). Nova programska orijentacija od 2012/2013 je stvaranje takvog stila pisanja da se objavljuju uspešni homeopatski slučajevi čime postižemo cilj: "Simillimum times" treba da bude naučno-istraživački-stručni časopis. Za sada se objavljuju tekstovi na srpskom i srodnim jezicima sa nadom da će prerasti u časopis sa tekstovima na engleskom jeziku da bi bio vidljiviji za širu homeopatsku javnost. DOBRODOŠLI NAM KAO SARADNICI ZA OVAJ ČASOPIS! Pišite o svemu što ste uradili u vašoj homeopatskoj praksi a želite da podelite sa kolegama iz kruga homeopatije. Radovi se recenziraju i ne plaćaju se. Uslovi pisanja biće poslati potencijalnim autorima putem e-maila. Obim rada je do 15 strana, jezik pisanja je sa govornog područja exJugoslavije i engleski OD APRILA 2014. ČASOPIS ELEKTRONSKOJ FORMI.

EKONOMSKIH

Čini nam se da će tako biti dostupniji i široj javnosti.

RAZLOGA

IZLAZI

ANITA SALUNKE (drugi intervju) Branka Popović, za Simillimum Times U Beogradu je, u organizaciji Udruženja za širenje i unapređenje klasične homeopatiji ˝Simillimum˝, održan međunarodni seminar 20-22.juna 2014. Tom prilikom je dr Anita Salunke predstavila drugi deo seminara ˝Mijazam: kamen temeljac preciznog prepisivanja˝.

Dr Anita Salunke je jedan od najboljih doktora homeopata u Mumbaju (Indija). Takođe radi i kao predavač u Indiji i na internacionalnim forumima. Ona govori: „Znanje samo za sebe ne čini dobrog doktora. Lečenje je umetnost koliko je i nauka, tako da zahteva i intuitivne sposobnosti terapeuta.“ Njene intuitivne i isceliteljske sposobnosti su je učinile jednom od najboljih doktora homeopatije širom sveta, a njena strast za komunikacijom sa ljudima je doprinela da sada predaje kako u Indiji tako i širom sveta.

Asocijacija koju vodi Anita Salunke pod nazivom MindHeal Homeopathy je jedinstven pristup nastao spajanjem dve različite škole dr R. Šankarana (gde je naučila dubinsko razumevanje uzimanja slučaja) i dr P. Vidžajakara (kroz čije je mentorstvo prošla Prediktivnu školu homeopatije i dobila znanja o teoriji supresije i mijazmima). (videti njen sajt http://www.mindheal.org/) Simillimum Times: U prethodnom razgovoru pomenuli ste svoje početke i kako ste se zainteresovali da učite homeopatiju zbog Vaše majke. Moji počeci učenja homeopatije vezani su za decu. Pomenuli ste da postoje psorična, sikotična i sifilistična deca. Ako su deca rođena kao sifilistična koliko je moguće preokrenuti tok, recimo kod dece sa srčanim smetnjama i problemima na valvulama. Anita Salunke: Osnova homeopatije, u bilo kom datom slučaju, je da se preokrene proces sifilistične patologije. Osnova homeopatije je u genetici, gde genetika donosi odbranu na destruktivan način, homeopatije preokreće taj proces. To važi koji god da je nalaz u pitanju, bilo da je reč o valvulama ili većim srčanim problemima. Ali mi tražimo patologiju i dajemo konstitucijski lek, bez obzira da li su to bebe ili bilo koji pacijent sa velikim problemom. Na mom sajtu možete pogledati slučaj bebe sa hidrocefalusom, sedmomesečna beba sa viškom cerebrospinalne tečnosti u mozgu, gde nije bilo moguće staviti šant i rešiti to hirurški, zbog opasnosti. Bila je 3 meseca u bolnici. Sada ima skoro 8 godina i krenula je u normalnu školu. Januar 2005. godine •

•

• • •

Protruzija očiju, fontanele uvećane kao posledica hidrocefalusa Prestanak disanja sa „zvečanjem“ u grudima za vreme izdisaja dok spava Povratne prehlade, kašalj, groznica Plače samo kad je gladna Ne može da sedi, leži na jednoj strani

Mart 2005. godine Pojavljuje se osip na skalpu (dobar znak!) Apetit se popravlja Opreznost se popravlja „Zvečanje“ u grudima nestaje

• • • •

Jul 2007. godine • Počinje da hoda • Počinje da govori

Januar 2009. godine Hod se poboljšava Razumevanje se poboljšava • Apetit je bolji • Govor je bolji • Izražava normalno bes i frustracije • Diskoloracija vrata se smanjuje April 2010. godine

• •

•

Diskoloracija zuba

Decembar 2010. godine •

Dobrog zdravlja

•

Diskoloracija i oticanje vrata se smanjuje i dalje

Februar 2011. godine •

Povećana budnost i aktivnost

•

Razumevanje se i dalje popravlja

•

Normalne emocije (oseća se loše kad ljudi komentarišu njen izgled, upoređuje sebe sa ostalima)

Septembar 2011. godine •

Veća sklonost ka pričanju

•

Oticanje vrata je nestalo

•

Normalne emocije (tvrdoglavost, nestašnost)

Simillimum Times: Da li uzrast pacijenta utiče na lečenje? Kad se započinje lečenje? Anita Salunke: Ne. Ja imam pacijentkinju, trinaestogodišnju devojčicu, umno zaostalu. Smeškala se bez razloga, lupala dlanovima, detinjasto i regresivno ponašanje. A sada se popravilo, samo sa homeopatijom. Nakon nekoliko nedelja od početka tretmana razvila je kašalj i prehladu, što je značilo da lek deluje i da je organizam počeo da se bori protiv bolesti. Njeno detinjasto,

neobično ponašanje je iščezlo posle 3 meseca. Sve to možete naći na mom blogu http://mindhealhomeoclinic.blogspot.com/2011_11_01_archive.html Simillimum Times: Da li savetujete roditelje da promene ishranu deteta? Anita Salunke: Da, ishrana igra bitnu stavku, pogotovo kod autizma. Ali moji pacijenti su uglavnom siromašni, tako da im to ne možete savetovati, kad to ne mogu da priušte. Simillimum Times: Govorili ste o „unutrašnjem lekaru“. Možete li još nešto reći o tome? Anita Salunke: Dok unutrašnji lekar radi vi ste slobodni u razmišljanju, vaše mentalno stanje je bolje, apetit je dobar, spavate dobro, osećanja su čista, vi ste bez znakova bolesti i energija je na visokom nivou. Vi u stvari živite život, poletni ste. To znači da unutrašnji lekar dobro radi. I vi ne idete u bolnicu. Što više idete lekarima, više nanosite štetu sebi. Simillimum Times: Možete li još nešto reći o homeopatiji kao umetnosti lečenja? Anita Salunke: Nauka i umetnost, da. Možete poznavati sve medicinske termine, ali da ne znate da uzmete slučaj, pošto je to umetnost. Svaki slučaj je za sebe. Ne možete to raditi sistemski-šablonski. Tu leži umetnost. Ako ne poznajete umetnost uzimanja slučaja, onda ni homeopatiju kao nauku ne možete pravilno da upotrebite. Simillimum Times: Koliko različitih načina da priđete slučaju, slično je tome... Anita Salunke: Da. Svaki je slučaj izazov za sebe. I razlikuje se od ostalih. Mi tretiramo individualnost kao odliku, ne tretiramo ono što je uobičajeno i uopšteno. Šta je to u individui izazov i što želimo da vidimo? Nekada je to lice, nekada je to slika leka, karakter leka ili neobična gestikulacija, neobično smeškanje, neobično ponašanje. Sve te stvari. Simillimum Times: Moje sledeće pitanje je vezano za psihijatriju. Koliko imate pacijenta sa psihijatrijskim nalazom? Anita Salunke: Imam dosta pacijenata kao homeopata. Šizofrenija, histerija... Bavim se i on-lajn predavanjima na tu temu i kursevima, oko 35 slučajeva sa šizofrenijom i praćenje tih slučajeva tokom šest, sedam godina, sa metodologijom i rešavanjem takvih slučajeva mogu se naći na: http://mindheal.org/online/onlinecourse.html. Takođe radim i online konsultacije preko Skajpa. Postoje osobe, pacijenti, sa kojima komuniciram na ruskom, preko prevodioca, ukoliko ne govore engleski. Simillimum Times: Hvala što ste se odazvali i po drugi put u nekoliko rečenica pojasnili homeopatiju kao umetnost isceljenja. Želimo Vam da nastavite uspešnu praksu a mi se nadamo da ćemo uspeti da Vas posetimo u daleki Mumbai.

ANKSIOZNOST MEDICINSKI I HOMEOPATSKI PRISTUP Autor: Goran Bojić Pripremila: Jelena Stijak

MEDICINSKO-PSIHOLOŠKI PRISTUP 1. ANKSIOZNOST KAO EGZISTENCIJALNO STANJE Anksioznost (ili strepnja, što je najpribližniji prevod na srpski jezik) je stanje uobičajeno za ljude. Sve dok postoji objektivna životna nesigurnost, postojaće i strepnja, tj. manje-više izraženo svesno ili podsvesno očekivanje pojedinca da bi stvari mogle da donesu loše posledice po njega, kao i strah od tih konkretnih posledica. Ili, može da postoji strepnja da bi se određena teška ili neprijatna životna iskustva, koja su već proživljena, mogla ponoviti u budućnosti.

Sa te strane, prema medicinskom rečniku, anksioznost/strepnja je tipično ljudsko osećanje, povezano sa sposobnošću čoveka da projektuje svoje misli u budućnost ili prošlost. Kako ćemo videti u daljem toku ovog članka, to otvara mogućnosti da se anksioznim poremećajima, osim lekovima, pristupi i raznim metodama koje imaju za cilj promenu razmišljanja i stavova. Da je ljudska strepnja/anksioznost veoma tipično stanje, svedoče neki značajni savremeni mislioci koji su na ovom osećanju zasnovali dosta od svoje filozofije. Konkretno, reč je o poznatom filozofu Serenu Kjerkegoru koji je u svom radu "Pojam anksioznosti/strepnje" povezao strah i strepnju (anksioznost) sa "vrtoglavicom slobode", tj. osnovnim čovekovim atributom, ali i odgovornošću, da poseduje slobodnu volju, odnosno slobodu izbora. (Concept of Anxiety, Wikipedia). Da čovek ne poseduje slobodnu volju, tj. slobodu izbora, teško da bi bilo moguće razviti strepnju, jer bi sve već bilo neizmenljivo i unapred određeno, tako da neizvesnosti nema. 2. ANKSIOZNOST KAO POREMEĆAJ Ovde dolazimo do bitnog pitanja kada nešto što je manje-više svojstveno svim ljudima i postaje poremećaj. Potrebno je razlikovati "anksioznost" i "anksiozni poremećaj". Dakle, prema onlajn Medicinskom rečniku (online Medical Dictionary), "određena osoba može da se oseća anksiozno a da nema nikakav anksiozni poremećaj. Pored toga, obično se ne smatra da je osoba koja se suočava sa nekom jasno prisutnom opasnošću ili strahom zasnovanim na realnim osnovama u stanju anksioznosti". Iz ovoga vidimo dve bitne stvari. Prva je da čovek može da se (povremeno) oseća anksiozno a da to nije poremećaj; Druga je da je "anksiozni poremećaj" iracionalno stanje, koje se ne može povezati sa postojećim uslovima, tj. realnim razlozima za strah/strepnju. To daje mogućnost da se u empirijskom smislu anksiozni poremećaj odredi kvantitativno i kvalitativno, na sledeći način: Kvalitativno, „Anksioznost je patološko stanje obeleženo iracionalnim i prekomernim osećajem uplašenosti i strepnje, koji su praćeni znacima uzrokovanim hiperaktivnošću vegetativnog nervnog sistema. Razlikuje se od straha, koji predstavlja odgovor na poznati uzrok.“; Kvantitativno, „Stanje se može nazvati anksioznim poremećajem kad je anksioznost snažna, dugotrajna i ograničava psihološko i društveno funkcionisanje.“ (Anksiozni poremećaji, brošura) Pitanje kada anksioznost postaje poremećaj je takođe bitno povezano sa pojmom „normalnosti“ u psihologiji i psihijatriji. Ako je Frojd svojevremeno

izjavio da je normalnost „sposobnost za ljubav i rad“, onda je verovatno da anksioznost postaje poremećaj tek kada tu sposobnost poremeti. Veoma bitna stvar u svemu tome jeste i lični stav samog pojedinca prema sopstvenom problemu, odnosno, činjenica da je potražio pomoć zbog „anksioznosti“ ili pratećih simptoma, svakako je pokazatelj da je jedno uobičajeno ljudsko stanje kod date osobe prešlo u „poremećaj“ - u svakom slučaju u nešto sa čime ona sama, sopstvenim resursima, ne može da izađe na kraj. Lični doživljaj problema i doslovan način na koji određena osoba opisuje svoje stanje je posebno bitan za homeopatski pristup (o čemu ćemo detaljnije govoriti u drugom delu članka), jer je homeopatija visokoindividualizovan pristup i po pravilu ne primenjuje isti lek na dva različita pojedinca čak i ako bi se, objektivno gledano, stanje kod oba moglo okarakterisati kao anksiozni poremećaj.

2a. ANKSIOZNOST U SKLOPU DRUGIH POREMEĆAJA Takođe je bitno strepnju/anksioznost izdvojiti u posebnu kategoriju kada je ona u sklopu nekog drugog psihofizičkog poremećaja, odnosno, kada se javlja kao povezano, prateće stanje ili simptom. U medicinskoj literaturi se anksioznost obično pominje povezano sa depresivnim poremećajem, šizofrenijom, bipolarnim poremećajima, netipičnim psihozama, poremećajima prilagođavanja, kao i poremećajima povezanim sa

zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, kao jedan od pratećih simptoma ovih stanja. (Anksiozni poremećaji, brošura) 3. ZNACI (simptomi) ANKSIOZNOSTI Prema medicinskom vodiču „Anksiozni poremećaji“, opšti znaci, zajednički svim anksioznim poremećajima bili bi sledeći: • • • • •

Lični osećaj anksioznosti, Akutni početak (dugo traju, ali njihova evolucija nastanka nije dugotrajna), Relativno očuvana radna sposobnost, Prepoznavanje patoloških misli, Izostanak otuđenja od realnosti.

Znaci anksioznosti mogu se zapaziti na razini tela, ponašanja, osećanja i shvatanja, pa bi se mogli opisati na sledeći način. Telesni: u njih spadaju glavobolje, vrtoglavice, mučnina sa ili bez povraćanja, trnci, bledilo kože, znojenje, utrnulost, teškoće sa disanjem i osećaj stezanja u grlu, vratu, ramenima ili rukama. (Zanimljivo je da su ti telesni znaci slični ispopljavanju straha, odnosno reakcije „bori se ili beži“ u kojoj učestvuju hormoni, mišići i kardiovaskularni sistem.) Simptomi ponašanja: u njih spadaju nervozno šetkanje, drhtavica, nemir, ubrzano disanje, napet govor, kršenje ruku ili lupkanje prstima. Kognitivni: u kognitivne znake spada vraćanje opsesivnih misli, uverenje osobe da je osuđena (ubeđena je da će joj se desiti nešto loše), bolesne misli i ideje, koje izazivaju strah, pometnju, nesposobnost usredsređivanja. Emocionalni: osećanja koja se povezuju sa strepnjom su napetost, nervoza, osećaj nestvarnosti, panike, straha, preteranog uzbuđenja. 4. VRSTE ANKSIOZNOG POREMEĆAJA Prema „Vodiču za anksiozne poremećaje“, glavni oblici su: 4. 1. Generalizovani anksiozni poremećaj Glavni znaci ove vrste poremećaja strepnje (anksioznog poremećaja) su strepnja i prekomerna briga zbog životnih situacija. Osoba provodi većinu vremena brinući o svakodnevnim životnim situacijama. 10

4. 2. Panični poremećaj Karakteriše ga pojava paničnih napada najmanje jednom mesečno. Panični napad je epizoda, trajanja 10 minuta do sat vremena, u kojoj osoba oseća nepodnošljivu zabrinutost ili nepodnošljiv strah, osećaj životne ugroženosti, unutrašnji nemir. Strah od pojave ovih napada navodi osobu da menja ponašanje i izbegava određene situacije (npr. da ostane sama, da se vozi autobusom, da stoji na mostu, da izlazi u kafanu, bioskop i sl). 4. 3. Specifične fobije Za fobije je tipično da osoba oseća iracionalan strah i paniku u situacijama koje nisu objektivno opasne. Fobije su fokusirane, povezane sa određenim stvarima/situacijama, pa mogu biti fobije od visine, oluje, vode, vožnje liftom, leta avionom, zatvorenog prostora. Kod fobije je karakteristično da je osoba svesna da njen strah nije normalan i da nema stvarne opasnosti, ali ne može da ga kontroliše. 4. 4. Društveni anksiozni poremećaj Društvena fobija je preteran strah od izloženosti posmatranju i kritičkoj oceni drugih, koja se obično izražava kao strah od javnih nastupa, pojave na televiziji, od iznošenja svog mišljenja na sastanku, susreta sa značajnim ljudima, od pokazivanja svojih znanja i veština i slično.

4. 5. Posttraumatski stresni poremećaj To je anksiozni poremećaj kod osoba koje su preživele stvarnu strašnu situaciju u životu, opasnost po život, ranjavanje, ugroženost svog ili ruđeg života i slično. Glavni simptom je da ne mogu da se oslobode sećanja na traumtičnu situaciju, stalno im se vraća u sećanje, bilo u budnom stanju putem asocijacija, bilo u snovima. Kao reakcija na to javlja se izbegavanje aktivnosti i situacija koje ih podsećaju na preživljenu traumu. 4. 6. Opsesivno-kompulzivni poremećaj Ovde je osećaj strepnje povezan sa neprijatnim opsedajućim mislima koje se osobi stalno vraćaju. Ona ih doživljava kao nametnute, ali prepoznaje da su njene sopstvene. Ili, može se raditi o prisilnim radnjama, koje su opet neprijatne prirode, pri čemu osoba shvata da su te radnje neprimerene i iracionlalne, ali ne može da ih se oslobodi. 5. UOBIČAJENA TERAPIJA Priručnik za porodične lekare koji govori o terapiji anksioznih poremećaja preporučuje farmakoterapiju, obično sedativima, antidepresivima i anksioliticima, što svakako ne može biti trajno rešenje, mada može dati

trenutno olakšanje i, da tako kažemo, „kupiti vreme“ da osoba počne da svesno i aktivno radi na provazilaženju svog problema. Temeljniji način rada sa anksioznim poremećajima je neki oblik psihoterapije, pošto on deluje na uzroke poremećaja koji su, kao što smo napomenuli, uglavnom u umu, jer je anksioznost za razliku od straha tipično ljudsko stanje. Pokazalo se da veoma dobre rezultate u radu sa anksioznim poremećajima daje kognitivno-bihejvioralna terapija (jer ona menja praktično, delatno ponašanje) a rezultate daju i dinamička psihoterapija i pojedinačna i grupna analitički usmerena psihoterapija. (Anksiozni poremećaji, brošura)

HOMEOPATSKI PRISTUP 1. HOMEOPATIJA KAO SISITEM LEČENJA Homeopatija je sistem lečenja zasnovan na podsticanju i preusmeravanju „životne sile“ – ili, savremenim terminima rečeno, sveukupne osnovne energije koja upravlja telesnim, metaboličkim i nervnim procesima. U homeopatiji se ne tretira bolest – odnosno, u ovom slučaju, anksiozni poremećaj, već se nastoji da se dovede u red celokupno dejstvo životne sile osobe koja se obratila terapeutu. Dakle, oboljenje, odnosno „simptom“ se u homeopatiji smatra samo poremećajem toka ukupne životne sile. 1.1 Osnovni princip homeopatije i osnovna zamerka alopatske medicine Za razliku od alopatske medicine, homeopatija koristi supstance razređene do te mere da farmakologija, zasnovana na delovanju tačno određene merljive doze određene supstance, na telesne procese, zamera homeopatiji da su njihovi preparati „placebo“ – zato što u njima gotovo da i nema supstance koja bi bila farmakološki delotvorna. Međutim, homeopatski preparati deluju na drugim principima. U novije vreme takve metode delovanja teorijski je formulisala kvantna medicina, posebno informoterapija ( www.informodijagnostika.com ). Umesto farmakološki delotvorne supstance koja bi delovala na nivou hemijskih reakcija, homeopatski preparati prenose samo „informaciju“ životnoj sili da preusmeri svoj tok. Zahvaljujući toj informaciji, počinje dubinsko preusmeravanje psihofizičkih procesa, koje bi (ukoliko je odabran pravi preparat, tj, informacija) nakon družeg vremena trebalo da rezultuje vraćanjem poremećene ravnoteže, odnosno izlečenjem.

Još jedna uobičajena zamerka homeopatskim preparatima u krugovima zvanične medicine na koju se mora osvrnuti, jeste da su oni „placebo“, odnosno da ako i deluju, to nije zahvaljujući informaciji koju sadrže, već naprosto imaju placebo efekat. Međutim, nekoliko novijih istraživanja su dokazala da homeopatski preparati deluju na bebe, životinje (u veterinarskoj homeopatiji) i biljke, jasno ukazuju da homeopatski preparati nisu placebo (British Homeopathic Journal 2001; 90: 180-182; Acta vet. scand. 2001, Suppl. 95, 47-50.) 2. HOMEOPATSKI INTERVJU Primeni bilo kog leka, prethodi detaljan intervju sa pacijentom, koji donekle podseća na psihološki intervju. Homeopata nastoji da od pacijenta dobije detaljan opis njegovih tegoba, pri čemu se ne meša i ne interpretira, već beleži ono što pacijent govori o svojim tegobama, tačno na način na koji je to pacijent rekao. Tačnost i neinterpretiranje su od ključne važnosti za određivanje homeopatske terapije. U tom smislu homeopatski intervju ima srodnosti sa metodom Karla Rodžersa, tzv. „metodom usredsređenom na klijenta” (McLeod, S. A. (2007). Carl Rogers.) Homeopata veoma pažljivo i saosećajno sluša pacijenta i uzima opise samog pacijenta kao ono što je najvrednije za određivanje homeopatskog leka. Međutim, lek se ne određuje za simptom, u ovom slučaju anksiozni poremećaj, već za celokupnu konstituciju pacijenta. Zbog toga, na primer, dva pacijenta koja bi, medicinski gledano mogli da se podvedu pod istu vrstu anksioznog poremećaja mogu da dobiju dva potpuno različita homeopatska leka. 3. HOMEOPATSKI LEKOVI ZA ANKSIOZNOST Da bi se stekla predstava o međuodnosu simptoma kako ih saopštava pacijent i homeopatskog leka, ovde ćemo nabrojati nekoliko homeopatskih lekova koji odgovaraju tipovima ličnosti (koje karakteriše koherentno povezana grupa simptoma, karakternih crta, stavova i sl) i odgovarajućih lekova.

AKONITUM (jedić) - Aconitum napellus „Veliki strah i strepnja u umu, sa velikom nervnom razdražljivošću; plaši se da izađe napolje, da se uključi u gomilu ukoliko postoji bilo kakva uznemirenost, ili ako ima mnogo ljudi, plaši se de pređe ulicu… Izraz lica mu je izraz straha… Ubeđen je da će se njegova/njena bolest završiti smrću; predviđa dan kada će umreti; strah da će umreti tokom trudnoće…“ (Dr. Rajan Sankaran, The Soul of Remedies, - Aconitum napellus) AURUM (zlato) - Aurum metallicum „Zahteva od sebe marljivost i odgovornost, savesnost i osećaj dužnosti do najvišeg stupnja, ima beskompromisne principe ili ciljeve koji prevazilaze granice mogućeg. Gotovo će uništiti sebe nastojeći da postigne te ciljeve, jer ako ih ne postigne, ima osećaj neuspehe, krivice i očajanja… Plaši se da će izgubiti poverenje u sebe i u druge… ima osećaj da može da padne sa tog visokog položaja. To ga može učiniti samoubicom.“ (Dr. Rajan Sankaran, The Soul of Remedies Remedies Aurum metallicum)

KANABIS INDIKA (indijska konoplja) - Cannabis Indica „To je lek za one koji su zaključani u kući… U kući nema nikakvih podsticaja za nju ili njega, ali se plaše da izađu, jer osećaju da je to rizično. Zato ostaju kod kuće, u strahu od opasnosti koje vrebaju napolju, a nedostatak podsticaja nadoknađuju stvaranjem fantazija i sagledavanjem stvari kao mnogo preteranijih nego što u stvarnosti izgledaju – njihova percepcija postaje preterana…“ (Dr. Rajan Sankaran, The Soul of Remedies - Cannabis indica) NITRIKUM ACIDUM (azotna kiselina) - Nitricum acidum „Glavna tema Nitrikuma je osećaj strepnje od iznenadne opasnosti i smrti… Tema Nitrikum aciduma je stalni osećaj pretnje. Ta pretnja se opaža u oblasti zdravlja, rada, odnosa sa ljudima… Kod Nitrikuma napor je usmeren da se izbore sa stalnim pretnjama ili opasnostima koje opažaju. Taj napor uzima oblik teške, uporne borbe koja se sprovodi sa neoprostivim, nasilnim, malicioznim stavom i internalizovanim hladnim besom… Na primer, Nitrikum acidum ima veliku strepnju u pogledu zdravlja. On oseća da bilo šta u pogledu njegovog zdravlje može da ode u pogrešnom pravcu u bilo kom trenutku. Zato je na oprezu od svake moguće bolesti…“ (Dr. Rajan Sankaran The Soul of Remedies Nitricum acidum)

VERATRUM ALBUM (bela čemerika) - Veratrum album „Veratrum ima osećaj da je izgubio svoj društveni položaj i da mora da ga povrati brzo, ne birajući sredstva, ili će biti gotov. Društveni položaj je veoma važan činilac u ljudskom životu, jer on osigurava sigurnost, izglede na brak i zaštitu od napada. Ugroženost društvenog položaja je pretnja za sve te stvari. Veratrum ima skriveni strah da će ga neko napasti, da će ostati sam u divljini, da će ga napustiti njegov partner…” (Dr. Rajan Sankaran The Soul of Remedies -- Veratrum album)

NAPOMENA: Ovde su citirane osnovne osobine i suština određenog leka, i to samo ona koja se tiče anksioznog poremećaja. Opisi lekova su daleko opširniji i idu u tanane detalje u pogledu svih psiholoških i telesnih simptoma, kao i u pogledu karakterističnog izgleda i ponašanja odgovarajuće osobe. 4. SVRHA I DELOVANJE HOMEOPATSKOG INTERVJUA Što se tiče anksioznog poremećaja, moglo bi se reći da već homeopatski intervju, kojim započinje svaki tretman, i koji obično u celini traje nekoliko sati, ima terapeutsko delovanje na pacijenta, jer rasvetljavajući odgovarajuće simptome pomaže da se kod date osobe razvije svesnost, uvid i prepoznavanje sopstvenog stanja. Međutim, homeopatija se ne svodi na psihoterapeutsko delovanje koje se javlja već pri samom pažljivom i saosećajnom slušanju pacijenta. Homeopata nastoji da utvrdi poklapanje karakteristika klijenta sa određenim homeopatskim tipom, koristeći sopstveno iskustvo, pisane reference, ali i intuiciju. Tokom više od 200 godina homeopatske prakse razvijeni su i detaljno razrađeni opisi niza homeopatskih lekova/tipova, tako da homeopata može da koristi ukrštene reference kako bi tačno odredio tip kojem pacijent pripada (sada i uz pomoć kompjuterskih programa). Kada utvrdi tačan homeopatski tip, homeopata određuje lek.

Iz primera homepatkih tipova/lekova koje smo naveli, vidimo da svi ovi tipovi imaju karakteristike koje bi se mogle podvesti pod dijagnozu anksioznog poremećaja. Međutim, homeopata daje lek ne u skladu sa pojedinim simptomima već u skladu sa opštom slikom pacijenta, takozvanom konstitucijom, tako da će, na primer, od ćetiri različite osobe koje se mogu svrstati pod dijagnozu anksiozni poremećaj jedna dobiti Nitrikum acidum, druga Akonitum napelus, treća Kanabis indiku, četvrta Veratrum album (primer je, naravno, proizvoljan). 5. DELOVANJE HOMEOPATSKIH LEKOVA Ono što je bitno da se shvati jeste da je delovanje određenih homepatskih lekova utvrđeno takozvanim “dokazivanjem”. To jest, homeopati su uzimali homeopatske preparate ne znajući o kojim se radi i potom beležili svoja stanja/simptome. Kada se homeopatski lekovi uzimaju radi dokazivanja, to radi zdrava osoba, ali ti lekovi izazivaju simptome određenih poremećaja. Beleženjem tih simptoma, na osnovu 200-godišnje prakse i mnogobrojnih ličnih eksperimenata homeopata tačno su utvrđeni simptomi koje izazivaju određeni lekovi. Kada se homopatski dokazan lek, koji izaziva tačno određen set simptoma, primeni na osobu koja ima upravo takve simptome, odnosno, kada je

homeopata tačno utvrdio tip pacijenta, na nivou informacije homeopatski lek deluje na „životnu silu“ pacijenta, dovodeći je do toga da preusmeri svoje delovanje i neutrališe ili oslabi upravo date simptome. Uprošćeno rečeno, moglo bi se reći da homeopatski lek „podseća“ životnu silu kako treba da radi na ispravan način. Već smo rekli da delovanje homepatskog leka nije isto što i placebo, s obzirom da je potvrđeno na maloj deci, životinjama i biljkama. Ono što je bitno jeste da homeopata odredi tačan lek, što zahteva odlično poznavanje homeopatskih lekova/tipova, veliko praktično iskustvo i razvijenu intuiciju. Nakon što je pacijentu određen lek, on se prati tokom dužeg perioda da bi se utvrdilo kako se dalje razvija njegovo stanje. U primeru koji smo naveli, pretpostavimo da je homeopata u razgovoru sa pacijentom, na osnovu nekoliko puta različito postavljenih istih pitanja (provera dijagnoze), utvrdio da pacijent ima osećaj stalne ugroženosti, osećaj da njegovo zdravlje u svakom trenutku može da pođe naopako, strah od iznenadne smrti… i sl. Na osnovu svog znanja ili referenci koje ima, homeopata određuje lek (Nitric acid) koji treba da deluje tako što će ispraviti ili ublažiti dati poremećaj. Nakon davanja leka, homeopata i dalje prati pacijenta tokom dužeg perioda i utvrđuje da li je i u kolikoj meri došlo do poboljšanja, za šta je potrebno još nekoliko razgovora. DODATAK: Nekoliko podataka o delotvornosti i rasprostranjenosti homeopatije Homeopatiju kao sistem lečenja osnovao je u 18. veku nemački lekar Samuel Haneman i od tada pa do danas ona se koristi i priznata je kao važeći oblik komplementarne ili alternativne terapije u medicinskim sistemima mnogih zemalja, uključujući i Srbiju (od 2007. godine kada je uključena podzakonskim aktom o alternativnoj medicini). Postoji nekoliko proučavanja i statistika koja pokazuje da homeopatski lekovi spadaju u znatno korišćene u Zapadnoj Evropi, kao i jedno francusko proučavanje, koje je utvrdilo da korišćenje homeopatskih preparata koji su znatno jeftiniji, može da smanji ukupne troškove lečenja. Evo nekoliko primera za to: Koliko se homeopatija koristi u Evropi (Podaci Holističkog homeopatskog centra za istraživanje, (Holistic and Homeopathic Resource Center))

Koliko evropski lekari koriste homeopatiju? • 40% francuskih lekara (18000) lečilo je 40% francuske populacije (časopis Compl. Med Research, maj 1990, 4(2)4-8) • 40% holandskih lekara koristi homeopatiju • 37% britanskih lekara, od čega 42% porodičnih doktora, obraćaju se homeopatima (British Medical Journal, 7. jun 1986, str. 1458-1500) • 20% nemačkih lekara koristi homeopatiju • 20% škotskih lekara se obučavalo homeopatiji Koliko se koriste homeopatski lekovi? • Skoro sve apoteke u Nemačkoj i Francuskoj (oko 20,000) drže homeopatske lekove • U Francuskoj je najkorišćeniji lek protiv prehlade i gripa – homeopatski • Najpopularniji lek protiv alergijskog rinitisa (polenska kijavica) u Nemačkoj je homeopatski • U Nemačkoje homeopatski lekovi protiv prehlade, gušobolje i ciruklatornih problema spadaju u 10 najkorišćenijih LITERATURA 1. Anksiozni poremećaji, brošura, (autori: dr Biljana Lakić, specijalista psihijatar, Nacionalni koordinator za mentalno zdravlje RS, Klinika za psihijatriju KC Banjaluka, doc. dr Maja Račić, specijalista porodične medicine, Katedra porodične, medicine, Medicinski fakultet Foča, prof. dr Svjetlana Stoisavljević-Šatara, specijalista kliničke farmakologije, šef. Katedre za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju, Medicinski fakultet u Banjaluci) 2. Online Medical Dictionary (http://medicaldictionary.thefreedictionary.com/anxiety) 3. McLeod, S. A. (2007). Carl Rogers. Retrieved from http://www.simplypsychology.org/carl-rogers.html 4. The Concept of Anxiety, citirano prema http://en.wikipedia.org/wiki/The_Concept_of_Anxiety 5. Informodijagnostika, dr Zinovij Skripnjuk, http://www.informodijagnostika.com/index.php?option=com_content&task=view&i d=6&Itemid=5. 6. Homeopathy in acute otitis media in children: Treatment effect or spontaneous resolution? (Heiner Frei1, André Thurneysen, British Homeopathic Journal 2001; 90: 180-182) 7. Alternative Therapy of Animals – Homeopathy and Other Alternative Methods of Therapy (By Torleiv Løken, Acta vet. scand. 2001, Suppl. 95, 47-50), 8. Dr. Rajan Sankaran The Soul of Remedies (citirano prema: Radar 10, Encyclopaedia Homeopathica)

OSOBENOSTI IZVORSKE VODE I NJENA UPOTREBA U HOMEOPATIJI Pripremi: Miloš Rodić, student II godine (jun 2011)

VODA Memorija vode je konceptualna osnova homeopatije koja tvrdi da je voda u stanju da zapamti koje su čestice bile u njoj ranije rastvorene. Ta "memorija" omogućuje vodi da zadrži osobine originalnog rastvora čak i kada nema nijedne čestice prvobitnog rastvora u njoj. Francuski profesor Benveniste, sa Francuskog Nacionalnog Instituta za zdravlje i medicinske nauke, u Parizu, je još 1983. godine izveo jedan eksperiment čiji su rezultati uzdrmali ortodoksni naučni svet, jer su pobili temelje na kojima počiva "moderna" fizika - i naučna misao uopšte. On je jednu vrstu belih krvnih ćelija koje se zovu - bazofili izlagao dejstvu anti-

imunoglobulina E (aIgE), koji inače ima biološku osobinu da neutrališe bazofile. Hteo je da vidi u kojoj najmanjoj koncentraciji E (aIgE) mogu da ostvare efekat na bazofilne ćelije. U tom eksperimentu on je dodavao jednu kap, homeopatskim rečnikom rečeno, - "majčinske otopine" (u ovom slučaju - aIgE) u 99 kapi destilovane vode, a onda je tu smesu mućkao 30 sekundi. Nakon toga je uzeo jednu kap od te nove smese pa ju dodao u drugih 99 kapi destilovane vode. Ponovio je takav proces 120 puta i nakon svakog razređenja još uvek je dolazilo do reakcije aIgE sa bazofilima. Ako pokušamo da upotrebimo "malo" brojeva, to znači da je na kraju inicijalna otopina aIgE bila razređena u odnosu 1:1+23 nule (broj koji je teško rečima izraziti), i još uvek je ta nova otopina ostvarivala efekat na bazofilne ćelije. Kada su izvršili statistička izračunavanja, pokazalo se da je već posle 23-ćeg razređenja, 100 triliona biliona molekula destilovane vode bilo dodano na svaku molekulu antiimunoglobulina E, što znači da ni jedna molekula aIgE nije već odavno mogla da bude prisutna u novoj otopini, a do reakcije je još uvek dolazilo. Na kraju je zaključeno da je reakcija koja se još uvek odvijala mogla samo da bude rezultat FIZIČKE MEMORIJE VODE. Da stvar bude interesantnija, pokazalo se da je rastvor koji je 37 puta razređen, bio više nego dvostruko delotvorniji od onog razređenog samo 3 puta. To je još pre 200 godina otkrio „otac“ homeopatske medicine, Samuel Haneman. Naravno, iako „naučno“ uspostavljeni „matriks“ sve više liči - na kulu od karata, on još uvek ne sme da se ruši, te su rezultati i ovog eksperimenta brzo zataškani. U svakom slučaju osnova na kojoj počiva homeopatska medicina je ovim eksperimentom bila i naučno dokazana, jedini je problem ostao to što sada znamo da voda zapamti i desetine hiljada raznoraznih hemikalija koje ispuštamo u atmosferu, reke i mora, i da bez obzira na to koliko je kasnije "glancamo", filtriramo, "tretiramo" hlorom, fluorom itd. ona nam uredno vraća sve što smo u nju "uložili" (ili odložili). Dakle, krajem 1930-tih godina, prof. Pikardi, direktor Instituta za fiziku Univerziteta u Firenci, zapazio je da voda nakon izlaganja elektromagnetnim talasima menja neke svoje osobine i ta se promena zadržava mesecima. Ovu pojavu nazvao je aktivacija vode. Njegovo otkriće je prošlo nezapaženo i ubrzo je zaboravljeno. Dr Žak Benvenist (1935-2004) bio je direktor istraživanja u nacionalnom institutu za medicinska istraživanja (INSERM) u Parizu. Godine 1988. je proučavao supstance koje izazivaju alergijsku

reakciju. Sa svojim timom je bela krvna zrnca izlagao dejstvu jednog antiseruma, rastvorenog u vodi, koji izaziva otpuštanje histamina koji se nalazi u belim krvnim zrncima. Pratili su ponašanje belih krvnih zrnaca u zavisnosti od stupnja razređenosti antiseruma u vodi. Dogodio se neočekivan ishod! Biološka aktivnost se i dalje pokazivala, čak i kada u rastvoru više nije bilo ni jednog molekula aktivne supstance antiseruma. Nešto čega više nema delovalo je kao da je još uvek tu. A tu je bila samo voda! Kasnije su istraživali dejstvo magnetnog polja na vodu. Korištene su frekvencije za koje se prethodno dokazalo da su izazivale alergijske napade i voda je dobijala osobine alergena. Frekvencije koje su neutralisale alergijeske napade davale su vodi terapijski efekat. Danas je poznato da se molekuli sastoje od atoma koji neprestano vibriraju i pri tome emituju infracrveno zračenje. Ovo zračenje nauka već decenijama koristi za određivanje molekula. Benvenis kaže da su molekuli u korezonanci i sve to poredi sa radio-prijemnikom, koji mora biti podešen sa radio-predajnikom da bi od njega mogao primiti signal. Dakle, molekuli međusobno komuniciraju preko magnetnog polja. Budući da se sve biološke reakcije odvijaju u vodi, tj. molekuli vode okružuju svaki drugi molekul. Jedan molekul proteina je okružen sa 1000 molekula vode. Oni su radio-relejni repetitori i pojačavaju i prosleđuju biološke signale od molekula koje okružuju. Voda je nesumnjivo najpoznatije, a verovatno i najvažnije, hemijsko jedinjenje. Voda je, međutim, u poređenju sa drugim tečnostima, veoma neobična supstanca. Uočeno je čak četrdeset neobičnih osobina koje vodu razlikuju od velike većine drugih tečnosti. Opšte su poznate osnovne osobine vode, na primer, da ona mrzne na 0o C, da (pri nornalnom atmosferskom pritisku) ključa na 100o C, i da je led lakši (tačnije, ima manju gustinu) od tečne vode. Svako iole školovan zna da je formula vode H2O. Za nas su ove osobine vode potpuno uobičajene i ne izazivaju nikakve nedoumice. Voda je, međutim, u poređenju sa drugim tečnostima, veoma neobična supstanca tj. ima niz „anomalnih“ osobina. Razmotrimo pobliže o čemu se radi. 1. Visoka tačka ključanja. Voda je jedinjenje vodonika i kiseonika, dakle voda se može smatrati hidridom kiseonika. Kiseonik pripada VIa grupi Periodnog sistema elemenata. Da bi se uvidelo koliko je tačka ključanja vode visoka, treba je uporediti sa temperaturom na kojoj ključaju hidridi ostalih elemenata iz VIa grupe: H2S ključa na -62o C, H2Se na -42o C, dok tačka

ključanja H2Te iznosi -2o C. Hidrid kiseonika ključa na temperaturi koja je za oko sto sedamdeset stupanja viša od temperature koju bismo očekivali na osnovu težnje u nizu sumpor-selen-telur! Ovo ukazuje da između molekula u vodi postoje privlačne sile koje su mnogo jače od onih u sličnim jedinjenjima drugih elemenata. Ili, možda, molekuli koji se nalaze u (tečnoj) vodi nemaju formulu H2O. 2. Visoka tačka topljenja. Tačka topljenja leda je, uzimajući u obzir hidride drugih elemenata VIa grupe Periodnog sistema, za najmanje sto stupnjeva viša od očekivane. Zaista, H2S se mrzne na -83o C, H2Se na -65o C, a H2Te na -49o C. Na osnovu analogije, tačku topljenja H2O procenili bismo na oko 100o C.

3. Voda se prilikom hlađenja širi. Ogromna većina supstanci se prilikom zagrevanja širi, to jest smanjuje im se gustina. Obratno, prilikom hlađenja gustina se povećava. To je slučaj i sa vodom, ali samo na temperaturama iznad 4o C (tačnije: iznad 3,98o C ). Na 4o C gustina vode je najveća, da bi se hlađenjem ispod te temperature smanjivala. 4. Voda prilikom hlađenja postaje stišljivija. Ogromna većina tečnosti prilikom zagrevanja se sve manje opire promeni zapremine, to jest njihova stišljivost raste. Obratno, prilikom hlađenja stišljivost se smanjuje. U slučaju vode stišlkivost se usled hlađenja smanjuje samo u intervalu od 100o C do 46o C, dok se daljim hlađenjem povećava.

5. Toplotni kapacitet vode ima minimum. Toplotni kapacitet vode je najmanji na 35o C, a raste i prilikom zagrevanja i prilikom hlađenja. 6. Brzina zvuka u vodi raste sa povećanjem temperature. U tipičnim tečnostima brzina zvuka se smanjuje sa povećanjem temperature, dok je u vodi obratno tj. povećava se i dostiže maksimu na 73o C. 7. Druge anomalije vode. Uočene su i brojne druge anomalije, koje vodu razlikuju od velike većine drugih tečnosti. Zainteresovane čitaoce upućujemo na sajt www.lsbu.ac.uk/water/anmlies.html, gde je nabrojano čak četrdeset takvih osobina. Voda je hemijski spoj dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Hemijska formula vode je H2O. Čista voda pri običnoj temperaturi je tečnost bez mirisa i okusa. Voda pokriva tri četvrtine Zemljine površine u obliku okeana. Takođe je prisutna u obliku vodenih tokova (reke, jezera, itd.) i podzemnih voda. Učestvuje u izgradnji biljnog i životinjskog sveta. Ljudsko telo se sastoji 60 70% od vode. Zemljina atmosfera može sadržavati do 4% vode u obliku pare, koja se pri promeni pritiska i temperature vraća u tečnom obliku (kiša) ili čvrstom obliku (sneg, grad). Mnogi minerali sadrže hemijski vezanu vodu, koja se naziva kristalna voda. FIZIČKE OSOBINE Polarnost: Polarnost je neravnomerna raspodela naboja unutar molekula. Uzrokovana je podelom naboja usled neravnomerne raspodele elektrona u molekulu. Atom kiseonika u molekulu vode je elektronegativan (teži privlačenju elektrona), pa jedan kraj molekula ima parcijalno negativan naboj, a drugi kraj molekula, oko vodonikovih atoma, parcijalno pozitivan naboj. To uzrokuje asimetričnost molekule vode - dva atoma vodonika su pod uglom od 104.5° vezana za atomom kiseonika. Polarnost uveliko određuje ostale osobine vode.

Anomalija vode: Pri prelasku iz tečnog u čvrsto agregatno stanje voda se širi, za razliku od većine ostalih tečnosti. Ova osobina je od naročitog geološkog značaja, jer zimi voda koja je prodrla u pukotine ruši stene prilikom širenja i omogućava stvaranje tla za vegetaciju. Porastom temperature specifična težina vode se najpre povećava (za razliku od gotovo svih drugih tečnosti) do 4 °C, pa tek onda počinje opadati. I ova osobina je značajna u prirodi jer se morska voda zimi najpre hladi do 4 °C i ta hladna voda, zbog svoje veće težine tone, a lakša, toplija voda dolazi na površinu. Kada se ohladi ispod 4°C, hladna voda ostaje na površini i prelazi u led koji je lakši i ostaje na površini. Zbog toga, hladnoća veoma polako prodire u veće dubine, što je od važnosti za žive organizme u vodi. Čistoća vode: Od prirodnih voda najveću čistoću ima kišnica. Izvorska voda i rečne vode sadrže 0,01 - 0,2% čvrstih supstanci, a to su uglavnom spojevi kalcijuma i magnezijuma i pod njima se podrazumijeva tvrdoća vode. Morska voda sadrži oko 3% natrijum hlorida i oko 3,3% soli uopšte. Kao pitka voda najprikladnija je izvorska voda. U nedostatku izvorske vode koristi se podzemna ili rečna voda i u tom slučaju je potrebno prečišćavanje. VODA KROZ RELIGIJU I FILOZOFIJU Prema rečima Leonarda da Vinčija voda je „pokretač prirode.“ Vavilonska boginja Meseca, Ištar, bila je povezana sa svetim izvorima, i njen hram je smešten u prirodnim pećinama u kojima se javljaju izvori. U njihovoj mitologiji prvi bogovi potekli su iz slane vode (Tiamat) i slatke vode (Apsu). Priče starih Egipćana su propovedale da bog sunca Atum (Ra) počiva u prvobitnom moru (Nun). U Kuranu stoje reči: „Iz vode možemo stvoriti svako živo biće.“ U Islamu se ne smatra da voda daje samo život, već da je svaki život ustvari i sačinjen od vode: „Svaka živa stvar na zemlji sačinjena 26

je od vode.“ U većini religija voda se smatra za svetu tečnost koja čisti telo od grehova. Većina verovanja sa „ritualnim pranjem“ vezuje se za hrišćanstvo, islam, hinduizam i judizam. Krštenje vodom je centralna ceremonija hrišćanstva, a deo je i ceremonije micva u Judizmu. U Islamu, u većini slučajeva pristupanje dnevnim molitvama se obavlja nakon pranja određenih delova tela čistom vodom.

Mnoge religije takođe smatraju izvore ili pojave vode svetima, a takvi primeri uključuju Lourdes u rimskom katolicizmu, bunar Zamzam u Islamu i reku Gang (među mnogim drugim) u Hinduizmu. Rimski filozof Seneka izjavio je „Tamo gde nastaje izvor ili vodeni tok tu valja graditi oltar i položiti žtrvu.“ Grčki filozof Empedokle je propovedao da je voda pored vatre, zemlje i vazduha jedan od 4 bitna elementa, i da predstavlja osnovnu materiju univerzuma. Voda je isto tako smatrana jednim od pet elemenata u tradicionalnoj kineskoj filozofiji zajedno sa zemljom, vatrom, drvetom i metalom. „Nijedan živi organizam ne može da živi bez vode u bilo kojoj od njenih formi. Razlog je jednostavan: naše ćelije, sva živa bića, uljučujući nas same, žive u vodenom okruženju. Prema tome, postoje stalne hemijske razmene kroz membrane naših ćelija između spoljnjeg okruženja koje se sastoji od krvi i unutarćelijske tečnosti koja se sastoji od raznih supstanci rastvorenih u

vodi. $iva bi!a su prvenstveno i uglavnom sa#injena od vode s obzirom da voda postoji unutar i van njihovih !elija.â&#x20AC;&#x153; (Claude Villeneuve, Eau secours) PORUKA VODE U knjizi â&#x20AC;&#x17E;Poruka vodeâ&#x20AC;&#x153; Dr Masaru Emoto prikazao je interesantne #injenice do kojih je do"ao u toku svog istra%iva#kog rada na molekulu vode. Svoja istra%ivanja bazirao je na dejstvu ljudske energije, misli, re#i i muzike na strukturu molekula vode. Dr Emoto je dokumentovao ove molekularne promene. On je zamrzavao kapljice vode, a zatim ih prou#avao pod mikroskopom i fotografisao.

Dr Emoto je otkrio mnogo zadivljuju!ih razlika u kristalnoj strukturi vode, poreklom iz razli#itih izvora i pod razli#itim uslovima "irom planete. Voda iz planinskih tokova i izvora ima prelepo, geometrijski formiran kristal vode, dok su kristali zaga(enih voda iz industrijskih oblasti potpuno druga#ijeg izgleda.

Kristal iz prirodne izvorske vode Dr Emoto je odlučio i da sagleda moguće efekte muzike na strukturu vode. Postavio je destilovanu vodu između dva zvučnika na nekoliko sati, a zatim je fotografisao kristale. Prva slika je slika kristala obrazovanih nakon puštanja hrišćanske himne „Amejzing Grejs” (Amazing Grace) ili na srpskom „Prekrasna milost“ koju je 1799. godine napisao Džon Njutn (John Newton, 1725.–1807.).

Druga slika je kristal obrazovan nakon puštanja „Edelvajs“ mjuzikla od Rodžersa i Hamerštajna (1959. Rodgers and Hammerstein) Na trećoj slici je kristal vode obrazovan nakon hevi metal muzike. Pošto je uvideo uticaj različitih uslova, zagađenja, i muzike na vodu, dr Emoto i njegove kolege odlučile su da vide da li postoji 30

uticaj misli i reči na kristale vode. Koristeći reči otkucane na papiru ili na staklu, voda je zaleđena a zatim i fotografisana. Tom prilikom dobijeni su zapanjujući rezultati. njegov rad je još jedan od primera koji nam ukazuje na neverovatne sposobnosti vode da prima, pamti i prenosi informacije i uticaje. Ta sposobnost je jedna od osnova homeopatije. HOMEOPATSKI LEKOVI IZ MINERALNIH IZVORA Izvor je bilo koja prirodna pojava gde voda izbija na površinu iz dubine zemlje. Izvor može biti rezultat kraškog reljefa gde površinska voda postaje deo podzemnih voda, a zatim izlazi natrag na površinu; ili može nastati usled pritiska u obliku vulkanske aktivnosti. Rezultat toga može biti termalna voda (termalni izvor). Delovanje podzemnih voda neprestano rastvara stene, usled čega se menja sadržaj vode. Voda postaje bogata raznim mineralima, zavisno od prirode geologije kroz koje prolazi. Izvori koje sadrže značajne količine minerala ponekad se nazivaju i mineralni izvori. Vrste mineralnih uzvora Mineralni izvori razvrstavaju se prema hemijskom sastavu vode i prema lekovitim dejstvima: • Lithia izvori - sadrže litijeve soli. • Chalybeate (čelični) izvori - sadrže soli gvožđa. • Alum izvori - sadrže alum. • Sumporni izvori - sadrže vodonik-sulfid. • Slani izvori - sadrže soli kalcijuma, magnezijuma i natrijuma. • Alkalni izvori - sadrže alkale. • Kalcijumski izvori - sadrže kreč (kalcijum hidroksid). • Termalni izvori mogu sadržavati visoke koncentracije različitih minerala. • Soda izvori - sadrže ugljen dioksid (soda voda). • Slatki izvori su izvori bez prepoznatljivih sumpora ili soli Homeopatski lekovi iz mineralnog izvora: 1. CARLSBAD (http://www.homeoint.org/books/boericmm/c/carl.htm)

2. FRANZENSBAD (http://hpathy.com/e-books/encyclopedia-of-pure-materia-medica-by-tfallen/franzensbad-franz/)

3. GASTEIN 31

(http://homeoint.org/allen/g/gast.htm)

4. GETTYSBURG (http://www.homeoint.org/books/boericmm/g/get.htm)

5. HALL 6. KISSINGEN 7. LAPIS ALBUS (http://www.homeoint.org/site/kumar/lapisalbus.htm) 8. LEVICA 9. LIPPSPRINGE 10. SANICULA AQUA (http://jacobleone.home.comcast.net/~jacobleone/lectures/honomaniac/sanicula_aqua.doc)

11. SKOOKUM CHUCK (http://hpathy.com/clinical-cases/skookum-chuck-aqua-2/)

12. TEPLITZ 13. VICHY 14. VOESLAU 15. WIESBADEN 16. WILDBAD 17. AQUA MARINA (http://hpathy.com/clinical-cases/all-at-sea-a-case-of-aqua-marina/)

18. AQUA PURA Druge izvorske i mineralne vode koje nisu obrađene: Adelheid Aqua (Adel) -- Adelheid-Spring near Heilbronn, Germany Aqua Bad Fuessing (Aq-fuess) -- Well in Bad Fuessing Aqua Chalice Well (Aq-cha) -- Chalice Well Water Aqua Cross Springs Bath (Aq-cross) -- Water from Cross Springs in Bath Aqua destillata (Aq-dest) -- Distillated Water Aqua Fida vetusta (Aq-gey) -- Geysir water Aqua fluviatilis Dreisam (Aq-fl-dr) -- Water from River Dreisam (Freiburg) Aqua fontis Hochstein (Aq-hoch) -- Springs in Hochstein, Bavaria Aqua Formentera Aqua c. Sale (Aq-for) -- Water from a Salt Lake on Formentera Aqua Ganga (Aq-gang) -- Ganges Water Aqua glacies antarcticae (Aq-gl-pol) -- Antarctic Ice Aqua Kastensee bei Glonn (Aq-kast) Aqua marina sulfurata (Aq-mar-s) -- Sea water near sulfur spring Aqua maris mortui (Aq-mar-m) -- Dead Sea Water Aqua Monachensis (Aq-mona) -- Rainwater from Munich Aqua Nordenau (Aq-no) -- Water from the spring of Nordenau, Germany

Aqua Odilia (Aq-odil) -- Water from St.Odilia´s Well Aqua petra (Aq-pet) -- Mineral Springs in Chase and Brittingham Aqua Rudas (Aq-rud) -- Quellwasser der Juventus Quelle von Bad Rudas in Budapest Aqua sulis (Aq-sul) -- Aquae-Sulis the Roman Bath Spa Water Aqua XwMuthkwium (Aq-musq) -- Musqueam Creek Water Bartfeld Aqua (Bart) -- Bartfelder Acid Spring Bondonneau Aqua (Bond) -- Bondonneau Mineral Water Lourdes Aqua (Aq-lourd) -- Water from Lourdes Narzan aqua (Narz) -- Mineral Spring at Kiszlawodsk in the Caucasus Reinerz aqua (Rein) -- Warm Spring at Reinerz, Prussia Taosca Aqua (Taos-aq) -- water from the seven streams of Taosca 1. KARLSBAD (Carlsbad) / Karlovy Vary •

•

Vode iz Šprudel i Milbrinen izvora u Karlovim Varima u Češkoj (Sprudel Mühlbrunnen, Karlovy Vary). Karlsbad voda je vrlo kompleksnog sastava, i pretežno sadrži sulfite, bikarbonate i hlorid natrijum, sa karbonatima, sulfatima, fosfatima, fluoridima i oksidima kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, kalija, aluminijuma, sa tragovima jodida i bromida natrijuma, cezijuma, rubidijuma, litijuma i boraks oksida.

Klinička slika • Crvenjenje nakon jela. Zatvor. Grč. Iznurenost. Dijabetes. Giht. Reumatizam. Išijas. Uganuća. Nagon za mokrenjem.

Karakteristike • Najpoznatiji je po svom delovanju na jetru, te u lečenju proždrljivosti i dijabetesa. • Bolovi: dislocirani i raštrkani; vučenje, cepanje, probadanje, pečenje; prigušeni udari i trzaji • Koža ima crvene mrlje i pruge, često gori poput vatre. • Bubuljice i pustule. • Mravinjanje i peckanje na raznim delovima, uz izbijanje znoja. • Simptomi: gore im je - ujutro i uveče; nakon jela i pića; nakon ležanja u krevetu; za vreme plime; - bolje im je na otvorenom; u pokretu. 2. FRANCENSBAD (Franzensbad) • •

•

Alkalno-slani izvori Francensbad, u blizini Egera, u Češkoj. Vode svakog od tri glavna izvora: Francenskvele, Zalckvele te Vizenkvele (Franzens-Quelle (F.), Salz-Quelle (S.), Wiesen-Quelle (W.)) (dokazao dr. Vacke (dr.Watzke). Natrijum sulfat je daleko najzastupljeniji sastojak, hloridi i karbonat sode su sledeći. Vode su takođe bogate gasom ugljenične kiseline.

Karakteristike • Francensbad voda se koristi zbog njenog okrepljujućeg učinka, posebno u hroničnom poremećaju varenja, kod upornog zatvora i inercije donjeg creva; kod anemija kao posledica krvarenja; i nervnih poremećaja uzrokovanih iscrpljenošću. Sažet bol u celom čelu; osećaj grčenja kože čela. 3. GADŠTAJN • •

•

Vrući izvori Vildbad Gadštajn kod Salcburga, Austrija (Wildbad Gadstein, Salzburga). Ona sadrži pretežno natrijum sulfat, ali i silicijumsku kiselinu, kalijum sulfata i karbonata, litijum hlorid, magnezijum karbonat, karbonat gvožđa, aluminijum fosfat, a u tragovima i kalcijum fluorid, stroncij, arsenikum, titanik kiseline, rubidij, cezij, kao i slobodne ugljenične kiseline . Lapis albus je vrsta siliko-fluorid-kalcijum stena koja se može naći na izvoru.

Klinička slika

•

Amenoreja. Udar. Kamenac. Žuljevi. Česte prehlade. Zatvor. Iscrpljenost. Proliv. Giht. Šuljevi. Dismenoreja. Paraliza. Reumatizam. Ožiljci. Seksualna slabost. Zapaljenje cekuma. Uvećani čirevi.

Karakteristike • Konstantin Džejms (Constantin James) opisuje učinke kupke: „Uopšteno neugodan osećaj. Umesto opuštanja (kako bi se očekivalo u toploj kupki), koža kao da se skuplja. Javlja se blagi nedostatak vazduha.. Uskoro se neobična toplota, uz potrese i podrhtavanje, širi po svim udovima. Čini se da se pacijentu povećanje vitalnosti proteže kroz čitavo biće, a on se oseća aktivanije nego pre; najduže šetnje uzrokuju malo umora i to se odmah popravi spavanjem.'“ • Svi simptomi se poboljšavaju pre oluje, ili za vreme Juga (vrsta vetra). 4. GETISBURG • •

Slani mineralni izvor u Getisburgu, Pensilvanija (Gettysburg, PA, USA) Preovlađujući sastojak je magnezijum sulfat, ali sadrži i mnogo alkalnih soli i soli metala. Sadrži i litijum.

Klinička slika • Oboljenja kostiju. Bolesti kuka. Potsova bolest. Skrofuloza. Čirevi. Karakteristike • Delovanje je vrlo slično dejstvu Silike (koju sadrži). Koristan je u slučajevima propadanje kičme ili kuka, zapaljenje zglobova. Skrofulozna dece. Ligamenti kruti, bol u ligamentima, popušta pri odmoru. 5. HAL • Slani izvor Hal (Hall) u gornjoj Austriji. • Sadrži hloride, jodide, bromide, karbonate alkalnih metala i gvožđa, ali daleko najveći sastojak je natrijum hlorid. Klinička slika • Sklonost ka oboljenjima dojki; Gušavost; Uvećane žlezde

Karakteristike • Gušavost. Često problemi sa mlečnim žlezdama. Probadanje u dojkama; ekstremna osetljivost na dodir posteljine. • Velika slabost i naporna noćna preznojavanja. • Nemir noću, sa mnogo neprijatnih snova. 6. KISINGEN •

•

Kisingen (Kissingen) je banja u Bavarskoj i sedište okruga Bad Kisingen. Smeštena je na jugu planine Ren, na recu Sale Frankonijan (Rhön, Saale Franconian), to je svetski poznato lečilište. Sastav je vrlo kompleksan, ali natrijum muriatikum je glavni sastojak.

Klinička slika • Albuminurija. Zatvor. Kurje oči. Dijabetes. Dijareja. Giht. • Hemoroidi. Oboljenja jetre. Limfne žlezde, sklonost ka oboljevanju. • Buka u ušima. Rektum, , sklonost ka oboljevanju. Slezina, sklonost ka oboljevanju. Bradavice 7. LAPIS ALBUS •

Siliko-fluorid kalcijuma - vrsta kamena koju je pronašao Graufogl u mineralnim izvorima Gaštajna, i nazvao ga Lapis albus tj. „beli kamen'“. Ove vode protiču preko tog kamenja, u dolini Ahen (Achen), gde ima mnogo gušavosti i debilizma.

Klinička slika • Karcinom. Kretenizam. Dismenoreja. Epithelioma. Fibrom. Žlezde, proširene. Gušavost. • Leukoreja. Pruritus. Škrofula.Tuberkuloza.Tumori. Karakteristike • Vodeći pokazatelji su: pečenje, pucanje, probadajući bolovi: u srcu, stomaku, grudima i maternice. • Averzija prema mesu. Žudi za slatkim. Žudnja za ledenom vodom, još u detinjstvu. • Stopala i noge hladne do kolena.

8. LEVIKO • • •

Sinonimi:Leviko akva, Leviko, Lev (Levico Aqua, Levico, Lev) Mineralni izvor u Južnom Tirolu, koji sadrži arsen, gvožđe, bakar i mnoge druge elemente. Vode u Leviko i Vetriolo banjama su jedinstvene zbog visokog sadržaja soli gvožđa i arsena. Banja je poznata po Balneoterapiji.

Klinička slika • Slabost, kožne bolesti. Karakteristike • Levica je cenjena u slučajevima lečenja nervoze, i kožnih problema; poboljšava apetit. • Dr Burnett kaže o njoj: „Levico, u dozi od 5 do 10 kapi, je od velike pomoći u slučajevima gde postoji mnogo slabosti, posebno nakon upotrebe lekova kao što je Bacilinum.“ Levico se koristi u dve potencije, jakoj i slaboj. 9. LIPŠPRINGE AKVA •

Voda mineralnih izvora u Lipšpringu, Vestfalija (Lippspringe). Sadrži sulfate natrijuma i kalcijuma, magnezijum hloride, i ostale soli u

manjoj meri, kao i ugljeničnu kiselinu, azot, i slobodne čestice kiseonika. Klinička slika • Proliv. Iskašljavanje krvi. Šuljevi. Žutica. Leukoreja. • Menoragija. Bubrežni kamenac. Urtikarija. Paraziti. Karakteristike • Lippspringe je hladan, sulfurni, slani izvor, u vrlo gasovitom stanju. • Koristi se za piće i kupanje, kao osveživač i kao laksativ. • Iznad svega je dobar za tuberkulozu sa iskašljavanjem krvi, kada su pacijenti punokrvni, razdražljivi, i skloni skupljanju tečnosti u plućima. (Konstantin Džejms). • Efekat čišćenja je vrlo značajan; kao i diuretični. 10. SANIKULA, SANIKULA AKVA • • •

Mineralna voda izvora u Sanikuli, Otava (Sanicula, Sanicula aqua, Ottawa, Ill, SAD) Sadrži - natrijum murijatikum, kalcijum, magnezijum, tragove litjuma, boraksa... Voda Sanikula je bez mirisa i boje, ima prijatan i blag ukus.

Klinička slika • Amenoreja. Neuralgija. Astma. Ubod pčele. Abcesi . Krčenje creva. Bol u trtici, Kondilomi. • Konjunktivitis. Zatvor kod dece. Ulceracija rožnice. Prehlada. Kašalj. Spora probava. • Iscrpljenost. Probavne smetnje. Leukoreja. Noćni strahovi. Rektum, grč. Karakteristike • Deca su tvrdoglava, samovoljna, ljutita; izvijaju se unazad. • Probava je spora. Deca povraćaju mleko ubrzo nakon konzumiranja. • Noge hladne i lepljive. • Stolica ima miris trulog sira. • Vaginalni iscedak ima miris na ribu. • Žudi za slanim; žudi za slaninom, od čega mu je gore. Tera ga na stolicu, mora napustiti sto. • Velika žeđ; pije malo i često; povraća čim hrana ili piće dođu do želuca.

• • •

• •

Nema želju za stolicom. Nakon velikog napinjanja tek delimično se prazni. Proliv je promenjive prirode i boje: nekad kao kajgana, ili trava-zelen; zeleni od stajanja Bolje je kaada je želudac pun, gore im je kada je prazan. Reumatski bolovi u ramenima, gore je na levoj strani, širi se prema grudima. Bolje je od toplote, pacijent se leđima okreće prema vatri; Bolje je od odmora; na otvorenom Gore je od hladnoće ili pokreta.

11. ČAK SKUKAM • •

Skukam Lajmčen Čak (Skookum Limechen Chuck) ili „Jako Lekovita Voda“ Lekovito jezero - jezero u zapadnom delu SAD koje sadrži: natrijum karbonat, natrijum hlorid, natrijum silikat, kalijum hlorid, gvožđe karbonat, magnezijum karbonat, kalcijum karbonata, aluminijum oksid, s tragovima karbonat litijuma, boraksa, i kalijum sulfata.

Klinička slika • Dojke, tumor. Katar. Ekcem, posle vakcinacije. Polenska groznica. Reumatizam. • Urtikarija. Vakcinacija. Karakteristike • Lek za polensku groznicu, prehladu. • Lek za mnoge slučajeve težih kožnih bolesti: urtikariju, ekceme. • Uveliko olakšava hronični nosni katar sa zelenkasto žutim iscedkom. • Reumatizam nestaje, a ubrzo se pojavljuje čmičak na kapcima. 12. TEPLIC • •

Mineralne vode Teplica (Teplitz) u Češkoj. Sadrži Natrijum karbonat, Natrijum hlorid, Natrijum silikat, Kalijum sulfat, Kalijum hlorid, Kalcijum karbonat, Silicijum.

Klinička slika • Amenoreja. Sklonost ka oboljenjima kostiju. Tumori u dojkama. Krvarenje iz nosa. Osip.

• •

Crveni vetar. Nadutost. Giht. Leukoreja. Metroragija. Reumatizam. Težak govor. Vrtoglavica.

Karakteristike • Teplic vode uživaju veliki ugled u lečenju gušavosti, posebno atipične. • Izvori su alkalni i topli, a povišena temperatura je jedan od glavnih simptoma ovog leka. • Simptomi Nat-c i Nat-m se kombinuju. Suzna, razdražljiva, depresivna osoba; zabeležena i vrtoglavica velikog intenziteta. • Neki neobični simptomi su: pri pomeranju glave izgleda mu kao da nešto pada sa jedne strane na drugu. • Pečenje u želucu, jako se poboljšava od pijenja hladne vode. • Suva usta sa pečenjem na vrhu jezika. Oticanje resica i krajnika uz teško gutanje. • Paraliza jezika, udova. • Kolena: natečena, zgrčena, pucanje u kolenima, bolovi u čašicama. • Napetost u Ahilovoj tetivi, koja sprečava da se osloni petu. • Simptomi su gori noću (u kostima). • Bolni hemoroidi i pečući bol u anusu. Kiseli i plesniv miris znoja. • Pogoršanje od kretanje, poboljšanje od pijenje hladne vode. 13. VIŠI • •

Mineralni izvori u Višiiju (Vichy) u Francuskoj. Grandgrile (Grande-Grille) izvor sadrži Carb-ac, Mur- ac, Sil- ac, Phos-ac, Ars-ac, natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum.

Klinička slika • Upala bešike. Zatvor. Dijabetes. Kamenje u žuči. Giht. Žgaravica. • Probavne smetnje. Intermitentna groznica. Reumatizam. Sklonost ka oboljenjima kože. • Sklonost ka oboljenjima materice. Karakteristike • Viši izvori su alkalni. • Koriste se u velikom broju bolesti, posebno za: bolesti probavnog sastava, bolesti jetre, abdominalna uvećanja kao posledica malarije; hronično uvećanje materice, upalu bešike, pesak, giht i reumu, šećernu bolest, kožne bolesti (Constantin James). 40

• • •

Među najistaknutijim simptomima su probadajući bolovi: ispod mastoidne kosti; u grudima; i oko srca. Nadutost i žarenje u želucu. Simptomi se pogoršavaju od hladnoće; od promaje, nakon jela (nelagodnost je veća za vreme večere); pogoršavaju se kada sedi; nakon koitusa. Jak svrab na vrhu glavića, skrotumu. Kašalj noću, teško iskašljavanje. Vrlo bolno probadanje sa desne strane grudi.

14. FESLAU • •

Mineralni izvor na Feslau (Vöslau) u Austriji. Sadrži: Calc-c, Calc-sul, Calc-mur, Mag-c, Mag-s, Mag-mur, Nat-sul, Nat-m, Alum, Sil.

Klinička slika • Poremećaji menstruacije. Koprivnjača. Vrtoglavica.

Nevoljno

izlučivanje

semena.

Karakteristike • Naleti krvi, pritiska • Grlo je osetljivo na gutanje tople hrane i pića. • Koprivnjača. • Kod muškaraca jako seksualno uzbuđenje i isticanje semene tečnost, kod žena povećavano izlučivanje sluzi, mnogi problemi povezani sa menstruacijom. • Težina i osećaj napetosti u želucu. • Pritisak i napetost u regiji jetre, koji se šire ka desnom ramenu. • Jaka seksualna želja i želja za mokrenjem. • Povećana genitalna sekrecija. • Suvi kašalj sa blagom boli u grudima. • Slabost kod mladih ljudi. 15. VIZBADEN • •

Vizbaden (Wiesbaden) je grad u jugozapadnoj Nemačkoj. Jedan je od najstarijih SPA gradova u Europi. Njegovo ime doslovno znači „livadska kupka“. U jednom trenutku Vizbaden je imao 27 toplih izvora. Petnaest od njih još uvek teče i danas. 41

Klinička slika • Amenoreja. Angina pektoris. Jak miris tela. Zatvor. Kurje oči. Proliv. • Prekomerno stvaranje voska u ušima. Krvarenje iz nosa. Glaukom. Giht. Krvarenje. • Hemoroidi. • Kosa: brz rast; opadanje; tamna. • Kile, ingvinalne, femoralne. Problemi sa varenjem. • Sprečava pobačaj. Reumatizam. Sterilnost. Vrtoglavica. Prišt na prstu. Karakteristike • Giht i reumatizam su glavni problemi za koje se preporučuje Vizbaden. Paraliza, mišićna kontrakcija, uganuća, rane koje se sporo leče, su takođe imali koristi. • Krvarenja iz čmara i nosa koja oslobađaju druge simptome. • Tokom menstruacija postoji velika slabost, kao i zatvor. • Kosa brzo raste i postaje tamnija. Nokti takođe brzo rastu. • Pogoršanje tokom menstruacije; od kafe (učestalo mokrenje), od ležanja u krevetu (vrtoglavica). 16. VILDBAD •

Opis •

Vildbad (Wildbad) se nalazi u neposrednoj blizini malog sela Krojt (Kreuth), na južnom kraju jezera Tegnerze (Tegernsee) u Bavarskoj, Nemačka. Voda sadrži Nat-m, Nat-c, Nat-sul, K-sul, Calc-c, Sil-ac, Mag-c, u tragovima magnezijum.

Klinička slika • Bolovi u kostima. Katar. Giht. Problemi sa kosom. Problemi sa varenjem. • Kolena, škripanje. Nokti, meki. • Paraliza, kičmena. Paraplegija. Reumatizam.

ZAJEDNIČKA OBELEŽJA 1. Slabost • Carlsbad - opšta slabost uz nemir, opšti anksiozni osećaj 42

•

• • • • • •

Franzensbad - okrepljujući efekat pogotovo u hroničnom poremećaju probave, anemije posle krvarenja, i nervnih poremećaja uzrokovanih iscrpljenošću. Gastein - iscrpljenost, sklonost ka spavanju. Mentalni i fizički nemir. Hall - Anemija, velika slabost i iscrpljujuće noćno znojenje. Mnogi simptomi javljaju nakon spavanja. Sanicula - neuhranjenost u dece. Teplitz - paraliza udova i jezika, vrtoglavica jakog intenziteta. Vichy - iznurenost, a svi simptomi <od hladnoće i promaje Wildbad - poremećaji kičmene moždine i paraplegija. Kissingen - umor, pulsiranje celog tijela, drhtanje celog tela Levico - slabost, nervna bolest; pojačan apetit; anemija.

2. Sklonost ka prehladi • Carlsbad, Gastein, Frabzensbad, Hall, Sanicula (osetljivi na oluje), Teplitz, Vichy. 3. Sklonost ka oboljenjima žlezda • škrofulozni poremećaji kod dece - Gettysburg, Sanicula, Lapis albus, Levico. • škrofulozni poremećaji sa pojačanim apetitom - Lapis alba • na mlečne žlezde utiču mnogi lekovi kao što su Hall, Skookum Chuck, Lapis albus, Teplitz. Stoga se koriste u tumorima dojki. • gušavost - Hall, Lapis albus (otekline su elastične) 4. Dijabetes • Carlsbad - DM uz proždrljivosti i poremećaje jetre. • Gettysburg - DM uz probleme sa ligamentima. • Vichy - DM uz probleme sa uriniranjem. • Kissingen 5. Anksioznost i odsutnost • Carlsbad – opšta teskoba. Zabrinuti za domaće zadatke. Slabo samopouzdanje. Nesiguran, zaboravlja imena. • Sanicula - strah od mraka. Uporan, tvrdoglav strah od pokreta na dole. Ne vidi svrhu.. • Teplitz – razdražljivost, neraspoloženje. Vrtoglavica. • Kissengen – žudnja, plač i jadikovanje. Plačljivost. Stalno traži neprijatne stvari o kojima bi da razmišlja.

•

Lippspringe - depresija, tuga, teskoba, prestrašenost. Slabo pamćenje i razdražljivost.

6. Oboljenja gastrointestinalnog trakta • Carlsbad - delovanje na jetru, proždrljivost i DM • Franzensbad - problemi sa zatvorom ili dijarejom. • Gastein - zatvor, proliv, krvarenje hemoroida; kamenje u žuči. • Sanicula - zatvor kod dece, neuredne stolice; netolerancija na mleko. • Teplitz - hemoroidi, krvarenja > simptomi gori u želucu > od pijenja hladne vode. • Weisbaden - Ingvinalne i femoralne hernije. • Kissingen - Povraćanje krvi. Oboljenja jetre, slezine i stomačnih žlezda. • Lippspringe - Dijareja < noć; hemoroidi. • Vichy - bolesti probavnog trakta: vrlo suva usta, jako gorak ukus u ustima, i obilno lučenje pljuvačke, žgaravica, kiselina. Problemi sa jetrom, sa ili bez žučnih kamenaca. 7. Artritis i oboljenja kostiju: • Aqua Pura – artritis • Carlsbad - giht, reuma, išijas • Gastein – giht • Gettysburg - propadanje kičme, kuka ;reumatizam. Ligamenati kruti. Bolovi u ligamentima > od odmora. Potts bolest. • Sanicula - lumbago. Pečenje u dlanovima i tabanima.Rickets. • Skookum Chuck - Jaki reumatski bolovi u udovima sa smanjenom kiselošću mokraće. • Teplitz - giht, posebno atonični; Bolovi u kostima, noću, išijas; Bolovi u kičmi. • Vichy - giht i reumatizam. Ukočen vrat. • Weisbafen - giht i reumatizam. Pasivni ili atonični giht. Mišićne kontrakcija, i kontrakcije tetiva; ukočenost zbog starih lomova. • Wildbad - giht, reuma. Desno rame boli kao da je uganuto. Osećaj rasklimatanosti u zglobovima. Puckanje u kolenima, osećaj da se kosti ne uklapaju, išijas. • Kissingen – giht 8. Urinarni problemi • Gastein - kamenac u bubregu i bešici. • Aqua Pura - poremećaji bubrega. 44

• • • • • • • •

Gettysburg - Jarko obojen urin sa crvenim sedimentima peska. Sanicula - mrlje od mokraće crvene. Dete plače pre mokrenja; iznenadno mokrenje. Carlsbad - Cigla crveni sedimenti. Urin ostavlja tamno žute fleke na vešu. Skookum Chuck - manjak mokraćne kiseline u urinu. Vichy - upala bešike. Učestalo mokrenje tokom noći. Wildbad - Prejaka kiselost mokraće. Kissingen - Pesak i šljunak u mokraći (albuminurije). Lippspringe - Diuretik. Pogoršanje nakon mokrenja.

9. Seksualne disfunkcije; Impotencija Aqua Marina - Impotencija. Posle semenog pražnjenja sledi slabost. Pospanost. Gastein - Seksualna slabost, nevoljno ispuštanje semena. Erotski snovi i neželjeno uzbuđenje; afrodizijak. Vichy -Nakon koitusa, preterana slabost kao od gladi. Voeslau - Navala krvi u genitalije. Lippspringe - <nakon koitusa, posebno osećaj težine u grudima. 10. Koža Aqua Marina – Lupus; ekcem dlanova, varikoznih čireva, arocyanosis. Fetidan znoj stopala i ruku. Aqua Pura - Višestruke alergije. Carlsbad – Rašireni čirevi, bubuljice, pustule. Pojačano znojenje genitalija. Povećana osetljivost kože. Franzensbad - osetljivost kože. Gastein - Kaloidi, čirevi. Sanicula - Smrdljivi znoj stopala. Ekcem - lepljiva tečnost iza ušiju, između prstiju. Svrab i češanje. Popucala koža na rukama i prstima: ekcem <kupanje. Znojenje glave. Skookum Chuck - Antipsorik lek. Bolesti kože, ekcemi, suva koža, koprivnjača, ekcem izazvan vakcinacijom; opadanje kose. Teplitlz - osip, čirevi. Vichy - Bubuljice. Koprivnjača. Weisbaden - Opadanje kose, prerano posedi. Kurje oči i callosities sa paljenjem i snimanje. Znojenje sa svrabom. Jak miris tela. Wildbad – Problemi sa kosom. Kissingen - Bradavice, kurje oči. Levico - Razne kožne bolesti. Lippspringe – Koprivnjača.

ЈЕДАН ЛЕК Др Радинка БЛАГОЈЕВИЋ Један човек и једна жена – љубав неизмерна. Два човекa и једна жена – није љубав неизмерна. Један човек и две жене – то баш нису лепе сцене. Само један човек и само једна жена – тад је љубав за сва времена. Сто симптома – једна бољка, једна бољка – једног чојка, један чојко (човек) – једно цело, једне силе он је дело, то је сила – звана Вита, и она се за све пита: за физику, емотику, ботанику, поетику. Динамична сила Вита, за живот се, код свих пита. Једно цело – један лек, то је здравље заувек.

Једно цело – а два лека, Неизвестан исход чека: да погорша, да поништи, да замрси и потисне – силе дејства нису јасне. Ханеман је закон дао: енергију једног лека, сила Вита само чека. Јер – кад оболи, кад се смори симптомима Вита збори, периферним много чешће, центар живи чува жешће ! 100 симптома – једна бољка, једна бољка – једног чојка, један човек – једно цело, силе Вите – живо дело, када пати, кад оболи симптомима Вита моли: Једна мука – један лек, минималан – нек је тек, потенциран – баш увек, према чојку нек је лек – да здрав буде заувек.

Уз додатак један дичан: да је лек бољци сличан – тако лечи лекар вичан. Сила Вита, уз тај лек, тера болест из дубине, тера болест са висине, задњи симптом прво ништи, да дух живи он не тишти. Све витално она чува, докле болест не одува. Кад одува, равнотежу чува. Да је Нина – независна, а Радинка баш радосна, да је Душица драгоцена, душом дише и лек пише, да ј` Тијана – тихованка, и Милица – мисленица, две Јелене – јединствене, јаке, јешне и успешне, две Драгане, баш друштвене и у духу ненадмашне. Шифра: „Уби ме прејака реч !“

П.С. Што не уби, то оснажи, да се прави лек потражи. П.П.С.

Где ? Код ХОМЕОПАТЕ !

EFIKASNOST HOMEOPATSKIH SREDSTVA U RADU SA HIPERTENZIJOM: KLINIČKA STUDIJA Prevela: Jelena Popović, student II godine (mart 2011) Arun Prasad, MD (Hom) Prevod je isključivo u edukativne svrhe i nema komercijalni efekat. Ni jedan deo prevoda ne može se kopirati niti koristiti ni na koji način bez saglasnosti prevodioca i Udruženja „Simillimum“.

U narednom preglednom članku, pročitaćete kako se neka teška stanja mogu tretirati homeopatski sredstvima sa prethodno dobrom informativnom podrškom o tegobi. U ovom slučaju imamo napis o hipertenziji, svakako tegobi modernog doba. Nadamo se da će ovakvih članaka biti još i da ćemo proširiti novu izdavačku seriju pod nazivom «Naučno-istraživački radovi u homeopatiji». Jedan rad o crevnim nozodama smo objavili svojevremeno u «Simillimum timesu». Očigledno je da indijske homeopate daju dobre signale za dubinsko razumevanje homeopatije sa potrebniom znanjima iz klasične, konvencionalne, «Zapadne» medicine. To je holistički-integrtivni pristup isceljivanju a ne lečenju. Ken Vilber je 80-tih godina XX veka dao definiciju čoveka kao skup vibrantnih probaliteta i time otvorio nove poglede na isceljenje.

Napomena: Ako se u tekstu koristi pojam «lek», radi se o pojmu «homeopatskog sredstva» koje je usvojeno kao termin za ono što dajemo pacijentima koji se isceljuju homeopatskim putem. U opticaju su i termini «supstanca», «pripravak», «preparat», «materija». ------------------------------------------------------

UVOD „Može se reći da je čovekov život poklon njegovog krvnog pritiska, kao što je Egipat dar Nila“. To je rekao Ser William Osler, ikona moderne medicine i čovek za koga se kaže da je najuticajniji lekar u istoriji. Ser Osler je u pravu pošto je arterijski pritisak važan u održavanju u životu, i najvažniji factor koji osigurava da cirkulacija krvi dođe do svih tkiva u našem telu. U isto vreme, visok krvni pritisak može biti štetan ako traje duže vremena. Pioniri u studiji arterijskoj pritiska, velečasni Stephen Hale, koji je izmerio prvi krvni pritisak na životinjama, i Scipione Riva Rocci, koja je izmislila aparat za krvni pritisak, verovatno nisu ni bili svesni punog značenja njihovih otkrića. Tek kasnih pedesetih XX veka je svet medicine postao svestan važnosti visokog krvnog pritiska kao najavljivača komplikacija obično pripisivanih ‘starom dobu’. U današnje vreme, visok krvni pritisak se prepoznaje kao najvažniji javni zdravstveni problem razvijenih zemalja i osnovna hipertenzija je odgovorna za 95% slučajeva. Vrlo često vodi do smrtonosnih komplikacija ako nije tretiran. ‘Tihi ubica’ kako je poznat, takođe postaje rastući problem velikih proporcija u zemljama u razvoju. Praktičari alopatskog sistema medicine su pokušali da se bore sa ovom bolešću pokušavajući da razviju lekove koji bi trebalo da spuste visok arterijski pritisak. Tokom godina oni su bili uspešni u razvijanju lekova koji su imali mogućnost da spuste krvni pritisak, ali magnituda problma na društvenom nivou je ostala. Razlozi za ovo su mnogi, uključujući efekte lekova i relativno visoke troškove lečenja, ali odsustvo holističkog pogleda na bolest je verovatno najvažnija. Kao i kod drugih stanja, težnja je da se leče ‘rezultati’ bolesti. Ovo se pokazuje manje uspešno, i utiče na zdravlje pacijenta. 50

Homeopatski lekar sa druge strane, smatra bolest za poremećaj životne sile, koja mu je poznata samo kroz znake i simbole. On razume da je pacijent bolestan pre nego što se bolest lokalizuje. Hipertenzija, kao i druge dijagnoze, se smatra samo delom celine. Homeopatski pristup takođe nema posledice koje se mogu videti kod alopatskog, kao što su razni efekti lekova i visoka cena koštanja tretmana. Tako da je potencijalno odgovarajuće za rešavanje problema osnovne hipertenzije, naročito u zemljama u razvoju kao što je Indija. Na žalost, malo je informacija koje se tiču rada sa hipertenzijom u homeopatskoj literaturi. Mnoge knjige klasičnih terapeuta i materia medica i ne spominju ovo stanje. Verovatno zbog nedostatka svesnosti o hipertenziji tokom ranih dana homeopatije. Kliničke studije o efektivnosti homeopatskih lekova kod hipertenzije su retke. Uglavnom se pokušavalo da se prouči aktivnost ‘određenih’ lekova pre nego korišćenje individualiziranog pristupa. Svi ovi faktori su me ohrabrili da krenem sa ovom studijom o efikasnosti homeopatskih lekova u radu sa osnovnom hipertenzijom. Nadam se da će pružiti korisne informacije o osnovnoj hipertenziji kao i o homeopatskom pristupu ovoj bolesti.

Definicija i klasifikacija Krvni pritisak (lit. 2) je stalna varijabla u populaciji bez jasne razlike među individuama koje su sa hipertenzijom i normotenzijom. Kriva koja se javlja je u obliku zvona, pomalo iskošena na desno. Rizik koji je prisutan takođe prati krivu krvnog pritiska i nije moguće identifikovati nivo krvnog pritiska koji nosi rizik i onaj koji ne nosi. Svaka definicija ‘hipertenzije’ je zato proizvoljna. WHO (Svetska zdravstvena organizacija) i Međunarodno udruženje hipertenzije je definisalo hipertenziju kao ‘sistolički krvni pritisak od 140 mm Hg ili viši, ili dijastolički krvni pritisak od 90 mm Hg ili viši kod osoba koje ne uzimaju lekove protiv hipertenzije’. Ovaj tradicionalni nivo hipertenzije je pragmatičan i zasnovan na evidenciji (lit. 4, 5) dobrobiti tretmana, naspram kontraindikacija i troškova lečenja. Zaista, hipertenzija

može biti definisana kao nivo krvnog pritiska (lit. 6) gde lečenje donosi više dobra nego zla. Različite organizacije su klasifikovale krvni pritisak po različitim nivoima jačine. Klasifikacija WHO-ISO je data. Hipertenzija: PROBLEM Kardiovaskularne bolesti (lit. 7) su odgovorne za oko 20% smrti širom sveta. One su glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama, i to u oko 50% slučajeva. Javljaju se i kao zdravstveni problem u zemljama u razvoju gde su na trećem mestu sa oko 16%. Najčešća među bolestima je hipertenzija, ishemijsko oboljenje srca, i cerebravaskularne bolesti. S obzirom (lit. 3) na centralnu ulogu hipertenzije u patogenezi koronarnih srčanih bolesti i šloga, jasno je da je njena kontrola jedan od najvećih izazova sa kojima se sreću zdravstvene ustanove i lekari širom sveta. Kategorija* Optimalno+ Normalno Visok normalan Stupanj I Hipertenzija (blago) Granično Stupanj II (umereno) Stupanj III (jako) Izolovana sistolična Hipertenzija

Sistolički BP (mm Hg) < 120 < 130 130-139

Dijastolički BP (mm Hg) < 80 < 85 85-89

140-159 140-149 160-179

90-99 90-94 100-109

≥ 180

≥ 110

≥ 140

< 90

Granica 140-149 Tabela 1. WHO-ISH klasifikacija krvnog pritiska

< 90

Beleška: * Za odrasle od 18 i više godina * Kada sistolni i dijastolni krvni pritisci spadaju u različite kategorije, viša kategorija treba da se primeni + Prema kardiovaskularnom riziku

Preovlađivanje: Globalno Hipertenzija (lit. 8) pogađa do četvrtinu odrasle populacije. To zavisi od godina, rasne strukture i kriterijuma koji se koriste da definišu stanje. Kod bele populacije, 20% odraslih od 35-65 godina ima dijastolički krvni pritisak od 90-109 mm Hg, 4-5% ima pritisak od 110-129 mm Hg, i 0.5% ima pritisak od > 130 mm Hg. Preovlađivanje je čak veće kod populacije koja nije bela. Preovlađivanje: Indija Epidemiološke (lit. 9) studije pokazuju rastući trend vezano za hipertenziju u Indiji u poslednje tri decenije. Ovo je u suprotnosti sa otkrićima koja su data u razvijenim zemljama, koje govore o padu. Studije (lit. 10) pokazuju opšte preovlađivanje kod starosne grupe od 25-64 godine kao 25.6%. Ova11 slika je blizu 33% kod starosne grupe od 45-65 godina. Preovlađivanje: Kerala Kerala ima velike probleme sa hipertenzijom, kao što pokazuju rezultati multricentrične studije (lit. 10) među Indijskim gradovima, gde Thiruvananthapuram ima najveću stopu hipertenzije od 30.7% populacije koja ima hipertenziju. Procenti su mnogo veći kod starije populacije, i u urbanim nego u ruralnim regionima. U studiji (lit. 12) koja je sprovedena od strane grupe koja je proučavala hipertenziju među subjektima od 60 godina, 69% uzoraka iz urbanih regiona i 55% iz ruralnih su imali hipertenziju. Kerala (lit. 11) takođe ima i druge faktore rizika kardiovaskularnih oboljenja kao što je gojaznost, pušenje, nedostatak vežbanja i drugo, što se više nalazi kod urbane populacije. ‘Pravila polovina’ Veličina problema je sadržana u činjenici da hipertenzija ostaje bolest ‘ledenog brega’, sa velikim procentom slučajeva koji ostaju neotkriveni. Ranih sedamdesetih godina postalo je evidentno da je samo polovina subjekata sa hipertenzijom u razvijenim zemljama svesna svog stanja. Oko polovina njih se leči lekovima i druga polovina od onih koji su tretirani su adekvatno tretirani. Ovo je postalo poznato kao ‘pravilo polovina’, a situacija u zemljama u razvoju je verovatno još lošija. Uzroci hipertenzije Tradicionalno, hipertenzija je klasifikovana kao osnovna (lit. 2) ili primarna, gde nema jasnog uzroka, i sekundarna, gde postoji jasna anatomska, patološka ili biohemijska abnormalnost. Ali ovaj pregled osnovne

hipertenzije se sve više bori sa konstitucijskim, dijetetskim i faktorima okruženja u svojoj patogenezi. Osnovna (lit. 5) hipertenzija je najčešći uzrok hipertenzije, čak do 95%. Među sekundarnim uzrocima, bubrežne bolesti su uzrok većine slučajeva. Korisna klasifikacija je data: 1) Sistolička hipertenzija sa povećanim pritiskom pulsa a) sa umanjenom popustljivošću aorte (arterioskleroza) b) sa uvećanom jačinom udaraca i) Izbacivanje aorte ii) Thyrotoxicosis iii) Groznica iv) A-V fistula v) Patent ductus arteriosus 2) Sistolička i dijastolička hipertenzija (uvećan periferni vaskularni otpor) a) Nepoznata etiologija i) Osnovna hipertenzija ii) Toxemia trudnoće iii) Akutna naizmenična porfirija b) Bubrežni uzroci i) Hronični pyelonephritis ii) Akutni ili hronični glomurulonephritis iii) Policistična bolest iv) Renovaskulani stenosis ili bubrežni infarkt v) Jake bubrežne bolesti npr. dijabetska nefropatija vi) Tumori nastali lošim radom renalnog sistema (poremećaj enzima renina) c) Endokrini uzroci i) Kušingov sindrom/Kušingova bolest ii) Konov sindrom iii) Pheochromocytoma iv) Hipothyroidism v) Akromegalo d) Jatrogeni uzroci i) Oralne kontraceptivne pilule ii) ACTH i kortikosteroidi iii) Nesteroidni antiupalni lekovi e) Razni uzroci i) Sužavanje aorte ii) Trovanje-olovo, talijum itd.

iii) Poliarterijska nodoza iv) Uvećan intravaskulatni volumen-tranfuzija krvi, Polycythemia vera itd. v) Uvećan intrakranijalni pritisak

Osnovna hipertenzija: UZROK BOLESTI: Iako osnovna hipertenzija po definiciji nema neki poznati uzrok, epidemiološke studije su identifikovale nekoliko faktora rizika za njeno razvijanje. Svi ovi faktori se ne mogu naći kod svake pojedinačne osobe, zbog heterogene prirode populacije sa osnovnom hipertenzijom. Neki od bitnih faktora rizika su sledeći: I) Satrost: Hipertenzija je dominantno poremećaj populacija kod kojih je fundamentalni problem tendencija da krvni pritisak raste sa godinama. Taj (lit. 14) sistolički krvni pritisak raste do sedme decenije kod muškaraca i šeste decenije kod žena. Dijastolički krvni pritisak raste do šeste decenije i onda počinje da pada. II) Urbani život: Izolovane (lit. 2) zajednice u Africi i Aziji ne pokazuju vezu među godinama i višim krvnim pritiskom. Kada migriraju u zapadna društva, povišeni krvni pritisak može da se vidi, što znači da su faktori okruženja vezani za urbani život veoma važni. Studije (lit. 15) u Indiji takođe pokazuju malo preovladavanje hipertenzije kod ruralne populacije, verovatno vezano za fizičku aktivnost i nizak indeks telesne mase (BMI-Body Mass Index). III) Socijalni status: Uvećani (lit. 16) krvni pritisak se može češće naći kod ljudi niskog socio-ekonomskog statusa. Ali teško je predvideti njegov uticaj bez drugih aspekata životnog stila vezanog za hipertenziju, kao alkohol, gojaznost itd. IV) Genetski faktori: Genetski (lit. 5) faktori su dugo smatrani važnim za genezu hipertenzije. Ovo se može naći i u studijama porodica, koje pokazuju sličan nivo krvnog pritiska kod rođaka prvog kolena. Jedna (lit. 17) pozitivna porodična istorija nalazi se u 70% slučajeva osnovne hipertenzije. Ona (lit. 13) je takođe predvidiva kod dece roditelja sa hipertenzijom u 45% slučajeva. Ipak (lit. 5) studije pokazuju varijacije u veličini generskih faktora, opet naglašavajući heterogenu prirodu populacije sa osnovnom hipertenzijom.

V) Dijetetski aspekti A) TELESNA TEŽINA Postoji (lit. 2) definitivni dokaz da je krvni pritisak povezan sa telesnom težinom, koji se izražava ili kao BMI, relativna težina ili debljina kože. Studije su takođe pokazale da je krvni pritisak više vezan za mušku gojaznost. Hipertenzija (lit. 16) i gojaznost takođe mogu da dele slično poreklo, i genetski i vezano za okruženje. Mogu se vezati za hipertenziju, gojaznost, netoleranciju na glukozu i poremećaje metabolizma lipida, zvanih Sindrom X. Uloga odbrane insulina, koja je povezana sa gojaznošću se takođe ispiruje i postoje studije koje pokazuju da može imati efekte nezavisne od BMI.

B) VELIKI UNOS SOLI Postojali su kontradiktorni izve"taji o patogenetskoj va%nosti uno"enja soli. Dokaz (lit. 17) od epidemiolo"kih i studija migracije pokazuju pozitivnu vezu izme(u unosa soli i krvnog pritiska. Probna le#enja tako(e pojazuju smanjenje krvnog pritiska sa redukcijom soli. Ipak (lit. 5), postoje i studije koje pokazuju da samo 60% pacijenata sa hipertenzijom reaguju na nivoe unosa soli. C) KALIJUM Postoji (lit. 16) inverzivna veza izme(u kalijuma i krvnog pritiska. Probna le#enja tako(e pokazuju smanjenje nivoa krvnog pritiska sa suplementima kalijuma. D) KALCIJUM Nekoliko (lit. 2) epidemiolo"kih studija su vezane za nizak unos kalcijuma i visokog krvnog pritiska. Ali suplementacija kalcijuma nema naizgled nikakve efekte na krvni pritisak. E) ALKOHOL Postoji (lit. 16) stalna pozitivna veza izme(u konzumiranja alkohola i krvnog pritiska. Ova veza je nezavisna od drugih faktora kao "to su godine, BMI, socijalna klasa itd. Uzimanje (lit. 14) vi"e od 6 jedinica na dan (jedna jedinica

= pola krigle piva, jedne čašice žestokog pića ili jedne čaše vina) uvećava rizik progresivno. F) JEDENJE MESA Nevegetarijanci (lit. 1) imaju viši krvni pritisak u bilo kom dobu u poređenju sa vegetarijancima. Testovi prelaska su pokazali padanje krvnog pritiska sa prelaskom na vegeterijanstvo. VI) Pušenje: Pušenje (lit. 16) izaziva akutni rast krvnog pritiska, ali dugoročni efekti su nejasni. Možda nema mnogo efekta na sam krvni pritisak, ima važan suprotni efekat na prognozu u slučajevima hipertenzije. VII) Fizička aktivnost: Ljudi (lit. 16) sa sedentarnim stilom života obično imaju visok nivo krvnog pritiska. Godine vezane za krvni pritisak su manje kod fizički neaktivnih. Mnoga probna lečenja su takođe pokazala da fizička aktivnost smanjuje arterijski pritisak nezavisno od promene težine. VIII) Stres: Praćenje ambulstornog (lit. 4) krvnog pritiska je pokazalo bitan rast krvnog pritiska tokom perioda akutnog bola, tenzije ili mentalnog stresa. Predloženo je da ljudi mogu promeniti ove normalne prolazne hipertenzijske odgovore u stres. Stalni dokazi koji potvrđuju ovu ideju su uvek bili teški za nalaženje, zbog teškoća u merenju stresa, i različitog reagovanja na stres. Ali je jasno da psihološki faktori imaju ulogu u izazivanju i održavanju hipertenzije. Osnovna (lit. 18) hipertenija dominira kod ljudi koji imaju mentalni stes tokom posla i oni koji su 'stresne' ličnosti. Neke (lit. 16) studije su takođe implicirale potisnut bes i nedostatak socijalne potpore kao osnovu za hipertenziju. Psihološki stres može takođe biti povezan sa drugim aspektima života povezanih sa hipertenzijom, kao što su prejedanje, previše pića, dosta kalorija, hrana puna soli i fizička neaktivnost. IX) Intra uterinski rast: Jedna (lit. 16) veza između težine na rođenju i krvnog pritiska odraslog privukla je veliku pažnju. Rečeno je da hipertenzija i drugi kardiovaskularni faktori rizika kao gojaznost, NIDDM itd. mogu imati poreklo u slabijem razvoju in utero ili slabog hranjenja kod dece. 'Sindrom X' tako može biti nazvan i kao 'sindrom male bebe'. X) Prateće bolesti: Hipertenzija (lit. 16, 18) i Diabetes mellitus obično idu zajedno. Kod populacije sa hipertenzijom, oko 15-18% pokazuje neku abnormalnost u netoleranciji glukoze. Čak 50% dijabetičara pokazuju uvećane nivoe krvnog pritiska. Kao što je već rečeno, hipertenzija, abnormalnost lipida, gojaznost i netolerancija glukoze su gusto povezani.

Osnovna hipertenzija: PATOGENEZA Precizno odrediti patogene mehanizme koji su odgovorni za osnovnu hipertenziju je jako teško, zato što je mnoštvo sistema uključeno u regulaciju arterijskog pritiska, i posotji velika kompleksnost njihovog uticaja jednih na druge. Nekoliko abnormalnosti je otkriveno kod pacijenata, sa tvrdnjom da su odgovorni za rast krvnog pritiska. Ali postoji akumulirani dokaz za hipotezu da osnovna hipertenzija može imati veliki broj različitih uzroka, koji deluju kod različite populacije. Takođe je primećeno da faktori okruženja koji su smatrani odgovorni ne deluju kod svih individua. Na primer, efekti stresa i visokog unosa soli ne mogu se naći kod svih pacijenata. Moguće je da je potrebna genetska predispozicija, koja određuje unutrašnje abnormalnosti kroz koje faktori okruženja rade. Ova unutrašnja veza između faktora okruženja i genetski određene slabosti na adaptaciju na ove faktore, može biti kritički mehanizam za javljanje hipertenzije. Različite abnormalije i patogeni mehanizmi koji se nalaze u osnovnoj hipertenziji su sada razmatrani. 1) Hiperaktivni simpatetični nervni sistem: Stimulacija (lit. 19) simpatetičkog nervnog sistema podiže krvni pritisak, više kod pacijenata sa hipertenzijom ili pred-hipertenzijom nego kod normotensiva. Ovaj hiper odgovor može biti primećen pre nego što se razvije pritajena hipertenzija koja se obično manifestuje kao visoka stopa pulsa pri spavanju. Čak i tada, visoki umesto normalni nivoi kateholamina se nalaze samo kod nekih pacijenata. Naglašava se da genetski (lit. 20) imaju više uticaja od aktivnost i mogu biti odgovorni za podizanje krvnog pritiska, zbog faktora okruženja poput stresa, visokog unosa soli itd. 2) Renin-Angiotensin-Aldosteron mehanizmi: Renin (lit. 19), proteolitički enzim koji se može naći u ćelijama bubrega, katališe konverziju proteina angiotensinogena u angiotensin I. Ovaj neaktivni produkt se deli konverzijom enzima u angiotensina II koji je potentni vasokonstrinktor. On (lit. 21) takođe stimuliše otpuštanje aldosterona iz bubrežnih žlezdi, koji deluje na bubrežne kanale izazivajući zadržavanje soli i vode, što dalje podiže krvni pritisak. Renin-angiotensin sistem igra veoma važnu ulogu u održavanju normalnog arterijskog pritiska čak i u prisustvu varijacija drugih faktora kao unos soli. Uloga renina u patogenezi osnovne hipertenzije je proučavana sa puno interesovanja. Ipak, postoji (lit. 5) veliki opseg plazma renin aktivnosti kod

pacijenata sa osnovnom hipertenzijom i povišeni nivoi nisu nađeni kod većine. One su obično normalne u 60%, potisnite u 20% i povišene u samo 15% slučajeva. Predloženo je da se umesto povišenog nivoa renina, primarna abnormalnost javi aldosteronom kao odgovorom na angiotensin II, bar kod nekih pacijenata. Na visoko natrijumskoj hrani, krvni pritisak može biti povišen kod pacijenata zbog blage hiperaldosteronioze. 3) Abnormalni prenos natrijuma: Abnormalnosti (lit. 5) u prenosu natrijuma u crvenim krvnim ćelijama se vide kod 35-50% pacijenata sa osnovnom hipertenzijom. Naglašeno je da ova abnormalnost može biti prisutna u vaskularnim ćelijama glatkih mišića. Rezultirajući rast intraćelijskog natrijuma je praćen akumulacijom jona kalcijuma. Višak kalcijuma u ćelijama povećava osetljivost vaskularnih ćelija glatkih mišića do stimulansa pritiska, kao simpatetičko izlučivanje. 4) Umanjeni pritisak natriuresisa: Normalno (lit. 21) krvni pritisak se održava na nivou koji će omogućiti adekvatno izbacivanje soli i vode bubrezima. Ovo osigurava da so i voda ulaze i izlaze jednako tokom dugog perioda. Kad god postoji višak natrijuma i vode u telu, krvni pritisak raste, uzrokujući da bubrezi izbacuju so i vodu. Ovo se zove pritiskajuća diureza ili pritiskajuća natriureza. Predloženo je (lit. 13, 17) da kod nekih pacijenata može da se javi genetski određen defekt u sposobnosti bubrega da izbace višak natrijuma, osim pri nivoima visokog krvnog pritiska. Sa pravim izlaganjem okolini (visok natrijum, nizak kalijum), krvni pritisak može biti uvećan kao mehanizam kompenzacije smanjenju nivoa natrijuma. 5) Atrial-natriuretik faktori: Uvećanje nivoa (lit. 2) atrial-natriuretik faktora (ANF) -hormonalna supstanca koju proizvodi desna pretkomora srca što stimuliše izbacivanje natrijuma- može se naći kod pacijenata sa hipertenzijom. ANF se normalno ispušta kao odgovor na gomilanje soli i zadržavanje tečnosti. Jedan (lit. 5) od natriuretic faktora, takozvani digitaliskao natriuretic faktor inhibira natrijum-kalijum pumpu u ćeliji, do intraćelijske akumulacije kalcijuma i hiper reaktivni vaskularni glatki mišić. 6) Insulinska otpornost: Insulinska otpornost (lit. 5) i hiperinsulinemia su prisutni u bitnoj frakciji populacije sa hipertenzijom-čak i kod mršavih ljudi sa hipertenzijom koji nisu dijabetičari. Hiperinsulinemia (lit. 16) može biti delimično odgovorna za zadržavanje natrijuma, uvećanu aktivnost i hipertrofiju vaskularnog glatkog mišića. Može da izazove i modifikaciju u mehanizmima transporta jona, rezultirajući uvećanim nivoima intraćelijskog kalcijuma u vaskularnom glatkom mišiću.

Hemodinamičke promene: Sve abnormalnosti o kojima je diskutovani moraju na kraju da vode doo uvećanja totalnog perifernog otpora, uvećanja kardio protoka, ili oba-zato što je krvni pritisak rezultat kardio protoka pomnožen sa perifernim otporom. Predloženo (lit. 4, 8) je da u inicijalnim fazama razvoja osnovne hipertenzije, postoje periode prolaznih uvećanja kardio protoka, dok periferni otpor ostaje normalan. Ovo rezultira uvećanjem krvnog pritiska, koji se naziva labilna hipertenzija. Ovaj (lit. 19) naizmeničan rast krvnog pritiska rezultira uvećanim protokom krvi ka tkivima. Kako bolest napreduje, kompenzatorski auto regularni mehanizmi u tkivima izazivaju vazokonstrikciju kao odgovor na ovaj uvećani protok krvi, što dalje rezultira rastom krvnom pritiska. Kasnije arterijski zid zadebljava kao rezultat hipertrofije glatkih sudova. Pored (lit. 12) bolesti u arterio lumen dijametru, ovo takođe rezultira uvećanim odgovorom na vasokonstriktorske stimulanse. Uvećanje totalnog perifernog otpora sprečava uvećanje krvnog pritiska, čak i kad je kardio ulaz normalan. Faktori okruženja Genetski faktori Prolazni rast u kardio protoku Normalni TPR* 'Labilna hipertenzija' Vazokonstrikcija Funkcionalno povećan TPR Zadebljanje i suženje arterija Strukturalno povišen TPR, Normalni kardio protok 'Suzbijena hipertenzija' * TPR- Totalni Periferijski Otpor Slika 5. Hemodinamičke promene kod osnovne hipertenzije Izolovana sistolička hipertenzija: Kod svih ljudi, starenje je povezano sa rastom sistoličkog i padom dijastoličnog pritiska što je povezano sa aterosklerozom. Izolovana sistolička hipertenzija je patopsihološka celina, gde rast sistoličkog pritiska nastaje zbog umanjene elastičnosti aorte i njenih osnovnih grana. To nije uvek povezano sa rastom totalnog perifernog otpora, nasuprot osnovnoj hipertenziji.

Osnovna hipertenzija: ZNACI I SIMPTOMI Većina (lit. 2) pacijenata sa osnovnom hipertenzijom je asimptomatična, pa odatle termin 'tihi ubica'. Simptomi se mogu javiti tek posle razvoja komplikacija u ciljanom organu i hipertenzično stanje se obično otkriva pri rutinskom fizičkom pregledu. Umor (lit. 14), vrtoglavica, znojenje, glavobolje, nervoza, nesanica, depresija i slično se obično jave pošto pacijent sazna za dijagnozu. Zatiljačna (lit. 14,23) glavobolja se javlja kao znak hipertenzije. Bol se obično javlja po buđenju ujutru i nestaje tokom dana. Ostajanje bez daha (lit. 4) je takođe povezano sa hipertenzijom ali je verovato vezano sa pratećom gojaznošću. Drugi (lit. 14) simptomi koji su pripisani hipertenziji su epistaxis i noćno mokrenje, što ukazuje na poremećenost normalnog ritma uriniranja. Pri pregledima (lit. 24), većina nema abnormalne fizičke znake osim uvećanog krvnog pritiska. Nikakvi bitni znaci kao apikalni puls, akcentualna aortina komponenta s (lit. 2) i četvrti zvuk srca odražavaju hipertrofiju i disfunkciju. Efekti hipertenzije: Nikakve patološke promene nisu vidljive u ranim stadijumima Osnovne hipertenzije. Kada promena nastupi, može biti zbog visokog krvnog pritiska, ubrzanog procesa ateroskleroze ili iz oba razloga. a) Promene u arterijama: Kod (lit. 2) velikih ili srednjih arterija, postoji postepena reapsorpcija elastičnog tkiva i zamena glatkog mišića fibroznim tkivom. Problemi sa protokom i endotelialne povrede mogu da prate aterogenezu. Sud postaje zadebljan i delikatan, sa gubitkom krutosti. Kod malih arterija, srednja hipertrofija, zadebljanje spoljne membrane i hijalin arterioskleroza vodi do progresivnog suženja lumena. Mikro aneurizme se mogu razviti posebno u retini i mozgu. Hipertenzija takođe izaziva aterotrombotske fenomene u ovim arterijama. Klinički arterijska bolest može rezultirati aneurizmom aorte, disekcijom, stenozom karotidnih arterija itd. Periferne (lit. 12) vaskularne bolesti mogu biti prisutne kao naizmenične klaudikacije i gubitak perifernog pulsa. Arterijska bolest je takođe odgovorna za mnoge komplikacije u drugim organima kao što su srce, mozak, bubrezi i oči. b) Promene srca: Leva (lit. 2) vetrikularna hipertrofija se javlja zbog uvećanog tereta, koji izaziva hipertrofija ćelija. Takođe je praćena uvećanom fibrozom perivaskularnom i perimiocitičkom. Dok je vetrikularna hipertrofija uglavnom dobra, uvećava naslage kolagena i vodi do dijastolične disfunkcije i ventricularne slabosti u kasnijim danima. Osim ovoga, uvećani zahtev za miokardijalnim kiseonikom i koronarna arterioskleroza vode do ishemija srčanih oboljenja. Kliničke implikacije:

LEVA VETRIKULARNA HIPERTROFIJA: LVH je jak prediktor smrtnosti kod pacijenata sa hipertenzijom. Pacijenti (lit. 3) sa LVH imaju više šanse da dožive srčanu slabost, ishemiju miokardije, aritmije, iznenadnu smrt i šlog. Hipertenzivni LVH opada sa terapijom, naročito sa padom sistoličkog krvnog pritiska. SLABOST SRCA: Pacijenti sa hipertenzijom imaju 6 puta veći rizik od slabosti srca. Inicijalni simptomi su leva vetrikularna hipertrofija, ostajanje bez daha, ortopnoea itd. Kasnije to može da dovede do srčanih slabosti. BOLEST KORONARNIH ARTERiJA: Hipertenzija je jedan od najvažnijih faktora rizika za bolest koronarnih arterija (CHD). Nivoi krvnog pritiska (lit. 3) su stalni i pozitivno povezani sa rizikom od CHD-a. Više smrti (lit. 24) je povezano sa hipertenzijom zbog pojave CHD-a. Može pretstavljati miokardijski infarkt, anginu pektoris ili iznenadnu smrt. Prognoze (lit. 16) pacijenata sa CHD-om sa hipertenzijom su loše, sa smrtnošću u godinu dana od 35%, u poređenju sa 25% kod normotensiva. c) Promene u mozgu: Cerebrovaskularna bolest (lit. 2) rezultira infarktnom posle aterotromboze i intramoždanog krvarenja. Intramoždano krvarenje se može pojaviti zbog pucanja Charcot-Bouchard mikro aneurizme. Pucanje velike jagodičaste aneurizme u krugu arterija što vodi u krvarenje membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu. Veoma visoki nivoi krvnog pritiska mogu biti povezani sa cerebralnim zbog edema. Kliničke implikacije: PROLAZNI ISHEMIJSKI NAPADI (TIA): Prolazni ishemijski napadi mogu biti prisutni kao vrtoglavica, laka vrtoglavica, vertigo, zamagljeni pogled i sinkopa. 30%1 TIA mogu napredovati do šloga. ŠLOG: Hipertenzija je najvažniji faktor rizika za šlog. Kao (lit. 3) CHD, nivoi krvnog pritiska su povezani sa rizicima za šlog. Taj16 rizik je veći za sve veće podtipove, kao emobolički, trombozu i šlog za krvarenjem. DEMENCIJA: Multinfarct (lit. 2) demencija se obično nalazi kod osoba sa hipertenzijom, više kod starijih sa sistoličkom hipertenzijom. HIPERTENZIVNA ENCEFALOPATIJA: Hipertenzivna (lit. 5) encelofatija je povezana sa jakom hipertenzijom. Klinički, predstavljena je sa fluktuirajućim neurološkim znacima, i znacima uvećanog intrakranijalnog

pritiska - glavobolja, povraćanje i retinopatija sa papiloedemom. Ovo može voditi do napada, stupora i kome. d) Promene u bubregu: 'Benigna' (lit. 2, 16) osnovna hipertenzija je okarakterisana nefrosklerozom, što ukazuje na ubrzanje godina povezanih sa bolešću bubrežne funkcije. Patološke promene uključuju aterosklerozu koja sužava intrarenalne sudove i glomerularnu sklerozu. Kliničke implikacije: NEFROSKLEROZA: Poliuria (lit. 19), nokturnija, proteinurija i mikroskopska hematurija su uobičajene za kasnije faze. Ali bitno pogoršanje renalne funkcije je retko. Iako (lit. 5) približno je 10% hipertenzivnih smrti zbog renalnog slabljenja, većina je izazvana malignom hipertenzijom. e) Promene oka: Inicijalne (lit. 1) promene koje se vide kod oka uključuju zadebljanje, neregularnost i okoštalost retinalnih arterija. Kako bolest napreduje, mikro aneurizme, krvarenja, tečnosti bogate proteinima koja curi iz upaljenih mesta i konačno papiloedema se javljaju, naročito kod maligne faze. Zaokružene čvrste sluzi su rezultat curenja plazme u spoljni sloj retine. Meka sluz ili 'pamučna vuna' tačke su fokalne oblasti mikro infarkta. Krvarenja u površinskim slojevima retine su oblika plamena, dok 'tačkasta' ili 'naduvena' krvarenja mogu da se nađu u dubljim slojevima. Kliničke implikacije Retina je jedino tkivo u kojoj su krvni sudovi direktno proučavani, i stalnim oftalmoskopskim ispitivanjima daju mogućnost da se vidi arterijske promene povezane sa hipertenzijom. Keith-Wagener-Barker (lit. 24) klasifikacija je jednostavan metod za serijsku evaluaciju pacijenata sa hipertenzijom. Retinalne (lit. 14) lezije proizvode skotomatu, zamućeni vid i čak i slepilo. Postoji (lit. 25) povećan rizik od smrtnosti sa promenama III i IV stupnja. Većina okularnih lezija i poremećaja vida se potpuno uklanjaju posle nedelja ili meseci lečenja. Stupnji retinalnih promena Stupanj I Zadebljanost, neregularnost i okoštalost arteriola. Uvećaja refleksija-'srebrna žica' Stupanj II Stupanj I+zatvor retinalnih vena arterijskih prolaza 'A-V bol' Stupanj III Stupanj II+krvarenja oblika plamena i sluz 'pamučne vune' Stupanj IV Stupanj III+Papiloedema

Stupanj Stupanj I

Retinalne promene Zadebljanost, neregularnost i okoštalost arteriola. Uvećaja refleksija-'srebrna žica'

Stupanj II

Stupanj I+zatvor retinalnih vena arterijskih prolaza 'A-V bol'

Stupanj III

Stupanj II+krvarenja oblika plamena i sluz 'pamučne vune'

Stupanj IV

Stupanj III+Papiloedema

Tabela 2. Keith-Wagener-Barker klasifikacija retinalnih promena f) Maligna hipertenzija Maligna (lit. 2) faza je rezultat veoma jake hipertenzije, i zavisi od jačine kao i brzine sa kojom se pritisak podiže. Endotelija poremećaja malih arterija i arteriola nastaje zbog visokog krvnog pritiska, i vodi do curenja konstituenata plazme u zid suda. Ovo je poznato kao 'fibrinoidna nekroza'. Endotelijalna povreda takođe ukazuje na trombozu koja vodi do infarkta. Visoki krvni pritisak takođe izaziva prenaduvenost i uvećanu propustljivost krvnih sudova, rezultirajući preveliki prolaz krvi iz sudova do organa. Organi koji mogu biti ugroženi u malignoj hipertenziji su bubrezi, mozak i retina. Kliničke implikacije: Oko 18% hipertenziva razvije malignu fazu. To je medicinska hitnost, koja zahteva brzu terapiju. Ona (lit. 5) se manifestuje rastom krvnog pritiska, retinalnim promenama III i IV stupnja, i crtama hipertenzivne encefalopatije. Kardio dekompenzacija i brzo propadanje bubrežne funkcije su druge kritične crte.

Hipertenzija: KLINIČKA EVALUACIJA Kod (lit. 35) evaluacije pacijenta sa hipertenzijom, inicijalna istorija, fizička ispitivanja i laboratorijska ispitivanja treba ovako usmeriti: a) Potvrda hroničnog rasta krvnog pritiska i određivanje njegovog nivoa b) Određivanje ili odbacivanje sekundarnih uzroka hipertenzije c) Ocena jačine oštećenja organa. d) Identifikacija drugih kardiovaskularnih faktora rizika i kliničkih stanja koja mogu uticati na prognozu i tretman. Klinička istorija 65

Jedna (lit. 3) savremena klinička istorija je bitna i treba da uključi sledeće: ''Porodičnu istoriju hipertenzije, dijabetesa, dislipidemije, koronarnih srčanih oboljenja, šlog ili bubrežnu bolest» ''Trajanje i prethodni nivo visokog krvnog pritiska, sa rezultatima i pratećim efektima prethodne terapije ''Prošla istorija ili trenutni simptomi koronarnih oboljenja srca i srčanih slabosti, cerebrovaskularne bolesti, periferne vaskularne bolesti, dijabetes mellitus, giht, dislipidemija, bubrežna bolest, druge bitne bolesti i lekovi koji su uzimani itd. ''Simptomi koji ukazuju na sekundarne uzroke hipertenzije ''Razmatranje relevantnih aspekata životnog stila uključujući hranu i unos masti, natrijuma i alkohol, pušenje, fizičku aktivnost itd. ''Detaljno ispitivanje lekova koji se uzimaju kao što su oralni kontraceptivi, NSAIDS, steroidi itd. ''Lični, psihološki i faktori okruženja, uključujući porodičnu situaciju, okruženje na poslu, obrazovni profil itd. Fizičko ispitivanje Jedno (lit. 3) kompletno fizičko ispitivanje je neophodno i treba da uključi pažljivo merenje krvnog pritiska kao što je dole opisano. Drugi važni elementi ispitivanja su sledeći: '' Merenje težine i visine i izračunavanje indeksa mase tela (težina u kg/visinu u m2) ''Ispitivanje kardiovaskularnog sistema naročito zbog utvrđivanja uvećanja srca, znakova arterijske bolesti u karotidi, bubrežnim i perifernim arterijama i zbog suženja aorte ''Ispitivanje pluća zbog pucanja, i abdomena zbog arterijskih zvukova pri prolasku krvi, uvećanja bubrega ili drugih masa ''Ispitivanje optičkog i nervnog sistema zbog cerebrovaskularnog oštećenja Merenje krvnog pritiska Krvni pritisak (lit. 3) treba meriti sa živinim sfigmomanometrom, sa pacijentom koji je u sedećem položaju. Merenje u stajaćem položaju je prihvatljivo za pacijente koji su stariji ili kod dijabetičara gde je ortostatička hipotenzija česta. Kada se meri krvni pritisak, naročita pažnja treba da se povede da se osigura sledeće a. Dozvoliti pacijentu da sedi nekoliko minuta u tihoj sobi pre merenja b. Koristiti1 pravu veličinu trake tako da je na dužini najmanje od 80% i širini od najmanje 40% širine ruke. c. Staviti traku na nivo srca, sa nadlakticom koja je na podlozi.

d. Koristiti fazu 5 Korotkoff-ovog zvuka (nestajanje) da se meri dijastolički krvni pritisak i beležiti do najbližeg 2 mm Hg. Laboratorijska ispitivanja Rutinsko (lit. 3) ispitivanje u slučaju hipertenzije treba da uključi sledeće '' Analizu urina zbog krvi, proteina i glukoze i mikroskopska ispitivanja '' Hemiju krvi – kalijum, kreatinin, glukoza i ukupan holesterol '' Elektrokardiogram Detaljna (lit. 3) i specifičnija ispitivanja treba da proisteknu od nalaza istorije, ispitivanja i rutinskih ispitivanja. Treba ih razmotriti u kontekstu dobrobiti svakog individualnog pacijenta, troškove, resurse itd.

Osnovna hipertenzija: DIJAGNOZA Pošto (lit. 2) je nivo krvnog pritiska okarakterisan velikim varijacijama, dijagnoza hipertenzije se mora dati jedino nakon više merenja. Mnogi (lit. 17) vodiči savetuju da dijagnozu treba zasnovati na prosečno dva ili više čitanja uzimana tokom svake od dve ili više poseta, posle inicijalnog snimanja. Neki (lit. 17) pacijenti imaju uporna hipertenzivna čitanja u kliničkim nasuprot normalnim kućnim ili ambulatornim merenjima. Ovo se zove 'hipertenzija belog mantila' i može se pretpostaviti kod pacijenata koji su stalno napeti tokom merenja. Ali oni (lit. 16) moraju biti strogo praćeni, pošto nisu u potpunosti bez rizika od kardiovaskularnih događaja. Dijagnoza (lit. 14, 19) osnovne hipertenzije je data kada dokazi o sekundarnim uzrocima nisu nađeni u istoriji, ispitivanju i istragama. Pozitivna (lit. 14) porodična istorija je od pomoći, ali odsustvo može samo ukazati na grešku u detektovanju hipertenzije u prethodnoj generaciji. Starosna grupa od 35-55 godina, koja je više pogođena, takođe može da zavede; to samo ukazuje na arbitrarnost pri određivanju praga za dijagnozu.

Osnovna hipertenzija: PRIRODNA ISTORIJA Većina (lit. 5) netretiranih slučajeva osnovne hipertenzije razvija dalja uvećanja arterijskog pritiska sa vremenom. Povezana je sa skraćenjem ljudskog veka za 10-20 godina, obično povezana sa ubrzanjem aterosklerotičnih procesa. Približno (lit. 25) polovina pacijenata umre od kardio bolesti, jedna trećina od šloga, i 10-15% od otkazivanja bubrega. 67

Viši (lit. 19) krvni pritisak, i jače retinalne promene, gora i prognoza. U slučaju maligne hipertenzije, manje od 5% pacijenata preživi jednu godinu bez tretmana. Ali čak i individue sa blagom bolešću imaju veliki rizik od razvijanja bitnih komplikacija ako nisu tretirani.

Osnovna hipertenzija: FAKTORIKOJI UTIČU NA PROGNOZU Verovatnoća od razvoja kardiovaskularnih komplikacija za dati nivo arterijskog pritiska varira sa prisustvom drugih faktora rizika. Od njih, nezavisni faktori rizika povezani sa aterosklerozom bitno uvećavaju efekte hipertenzije na smrtnost. Faktori koji ukazuju na lošu prognozu3 su dati u tabeli 3. Šema (lit. 26) kardiovaskularnih komplikacija je povezana sa stupnjem hipertenzije. Jaka hipertenzija je vezana sa komplikacijama povezanim sa visokim krvnim pritiskom kao što su šlog, srčana slabost i bubrežna bolest. Sa druge strane, kod blage hipertenzije rizik od miokardijskog infarkta prelazi komplikacije od šloga ili druge komplikacije. Sistolički naspram dijastoličkog pritiska Tradicionalno (lit. 27), postojalo je preveliko oslanjanje na važnost dijastoličkog pritiska kao determinante kardiovaskularnog rizika. Sistolički pritisak je mogao dosta da varira, i verovalo se da je visok pritisak odražavao 'jake' leve komore. Ali (lit. 8, 17) studije populacije i studije hipertenzije su pokazale da je sistolički pritisak jednako, ako ne i više važan od dijastoličkog pritiska. Postoji (lit. 27) takođe, rastući dokaz da je pritisak pulsa povezan sa kardiovaskularnim rizikom, naročito kod starijih.

Osnovna hipertenzija: UPRAVLJANJE Hipertenzija (lit. 2) nije bolest u tradicionalnom smislu, već indikator rizika za kardiovaskularnu bolest. Zbog toga, lečenje hipertenzije ne treba razmatrati u izolaciji, već treba da bude deo celokupnog pakovanja smanjenja rizika. Svi povratni faktori rizika treba da se sagledaju, i ovo ukazuje da su promene životnog stila kao prestanak pušenja važni kao i smanjenje krvnog pritiska. Formalna procena i stupnjevanje kardiovaskularnog rizika je predložena, da bi se odredila prognoza i cilj lečenja. Četiri (lit. 3) kategorije apsolutnog kardiovaskularnog rizika su definisane-niska, srednja, visoka i 68

veoma visoka. U okviru svake kategorije, rizik od neke pojedinačne je određen jačinom hipertenzije i brojem faktora rizika koji su uključeni. Jednostavna tabela za određivanje apsolutnog kardiovaskularnog rizika je data ispod: Faktori rizika hipertenzije Faktori rizika Hipertenzija I stupanj Bez faktora rizika Nizak rizik 1-2 faktora rizika Srednji rizik 3 ili više faktora rizika ili TOD* Visok rizik ili dijabetes Povezani klinički Veoma visok uslovi rizik * Ciljani organ oštećenja Tabela 4. prognoza

II stupanj Srednji rizik Srednji rizik Visok rizik Veoma rizik

III stupanj Visok rizik Visok rizik

Veoma rizik visok Veoma rizik

visok visok

Uslojavanje rizika da se kvantifikuje

Rizik (lit. 3) od većih kardiovaskularnih događaja u sledećih 10 godina je manji za 15% kod grupe sa niskim rizikom, 15-20% kod srednje rizične grupe, 20-30% kod visoko rizične grupe i > 30% kod veoma rizične grupe. Pacijenti sa veoma visokim rizikom zahtevaju intenzivna i brza merenja lečenja. Merenja životnih stilova Merenja životnih stilova (lit. 3,28) ili ne farmakološka lečenja treba da budu institualizovana kad god je neophodno, kod svih pacijenata. Ona se koriste da se smanji krvni pritisak i kontrolišu drugi kardiovaskularnih faktori rizika. Efektivna implementacija ovih promena zahteva od strane lekara entuzijazam, znanje, strpljenje i vreme provedeno sa pacijentima i njihovim porodicama. Važna ne farmakološka merenja su sumirana u tabelama (lit. 3, 28, 29). Promena životnog stila Prestanak pušenja Smanjenje težine

Metode Savetovanje i lečenje Promena ishrane i vežbe

Efekti na krvni pritisak 1-2 mm Hg smanjenje/kg smanjenja težine

Efekti na faktore rizika Duboki efekti dobrostanja Dobar efekat na LVH, hiperlipidemiju, dijabetes

Smanjenje soli

Smanjenje alkohola Povećanje unosa voća i povrća, smanjenje unosa masti

Limitirano unošenje hranom na < 6 gm/dan. Izbegavanje slane hrane Limit na < 20 standardnih pića/nedeljno Promena ishrane

Smanjenje od 5 mm Hg sistoličkog i 3 mm Hg dijastoličkog krvnog pritiska Smanjenje krvnog pritiska zavisno od kvantiteta Smanjenje od 6 mm Hg sistoličkog i 3 mm Hg dijastoličkog krvnog pritiska

Povećanje Promena ishrane konzumacije ribe

Pomoć u smanjenju krvnog pritiska kod gojaznih pacijenata Povećanje Aerobik vežbe Smanjenje od 4 fizičke aktivnosti Npr. Brzo mm Hg hodanje od 30-45 sistoličkog i 3 minuta, 3-4 dana mm Hg u nedelji dijastoličkog krvnog pritiska Smanjenje stresa Savetovanje, Dobri efekti tehnike relaksacije, joga itd. Tabela 5. Nefarmakološki pristupi u lečenju hipertenzije

Poboljšanje profila lipida. Pomaže smanjenju težine

Poboljšanje profila lipida. Pomaže smanjenju težine. Poboljšanje profila lipida. Pomaže smanjenju težine. Dobri efekti

Prestanak pušenja je jedna od najmoćnijih mera u poboljšanju prognoze. Osim ovih pomenutih u tabeli 5, odgovarajuće promene treba uvesti u drugim situacijama npr. dijabetes vezan sa hipertenzijom. Dobre strane konvencionalnog lečenja

Dokazi (lit. 2) iz kontrolisanih proba pokazuju da anti-hipertenzivna terapija produžava život, naročito smanjenje rizika od šloga, srčane slabosti i bubrežnog otkazivanja, ali efektni na koronarnu srčanu bolest (CHD) nisu zabeleženi. Jedno3 5 mm Hg smanjenje krvnog pritiska je vezano za 35-40% smanjenja kod rizika od šloga, dok je rizik od CHD-a smanjen za samo 16%. Drugim rečima, lečenje lekovima smanjuje rizik od šloga skoro u potpunosti, ali smanjenje CHD rizika je samo polovično od očekivanog. Iako probe pokazuju očite dobrobiti od konvencionalnog lečenja, postoje problemi da se upotrebe u praksi na nivou zajednica. Studije (lit. 3, 30) populacije pokazuju da lečeni hipertenzivi i dalje imaju visok rizik od CHDa, šloga i smrtnosti u poređenju sa normotensivnom populacijom. Problem je uvećan zbog 'vladavine polovine' naročito u zemljama u razvoju. Čak i u razvijenim zemljama, neke studije pokazuju da sam oko 27% pacijenata drže svoj krvni pritisak pod kontrolom. Uzrok (lit. 17) tako niskih nivoa kontrole je verovatno multifaktorijalan. Greška od strane lekara da provere krvni pritisak rutinski, manjak saznanja o rizicima, i loša saradnja pacijenata su važni faktori. Ovo poslenje može da se pripiše propratnim efektima lekova i asimtomatskoj prirodi bolesti. Problem blage hipertenzije Upravljanje blage do umerene hipertenzije je glavna briga na polju kontrole hipertenzije. Gomila (lit. 31, 8) hipertenzije vezana za smrtnost može biti povezana sa većim brojem pacijenata sa blagom hipertenzijom, nego za nekoliko jakih ili malignih hipertenzija. Procenjeno (lit. 14) je da je probližno polovina smrti od hipertenzije u Framinghamovoj srčanoj studiji imala krvni pritisak u odnosu od 140-460 mm Hg (sistolički) i 90-96 mm Hg (dijastolički). U isto vreme, ova grupa dobija najmanje od terapije lekovima. Dve trećine (lit. 26) svih komplikacija kod pacijenata sa blagom hipertenzijom su koronarni događaji, ali lečenje ne nudi mnogo zaštite od koronarne srčane bolesti kao protiv šloga. Dalje, svi efektivni lekovi koji su razvijeni potencijalno su i loši i dobri, i svaka dobrobit može biti odbačena zbog loših efekata leka. Ekonomika lečenja Osim loših strana koje su već pomenute, tu su pitanja praktičnosti i ekonomičnosti. Pošto blaga hipertenzija nema visok inicijalni nivo rizika, apsolutna dobrobit od lečenja je proporcionalno manja. Procenjeno (lit. 4) je da 100 pacijenata treba da bude lečeno 85 godina (850 pacijenatovih godina)

da se spreče komplikacije kao šlog kod jednog od njih. Sa (lit. 31, 32) tako visokim brojkama, trošak lečenja prema najverovatnijem dobrostanju je zabranjena. Trošak (lit. 31) sprečavanja jednog šloga bi bio veći od 20.000 funti čak i kada bi se koristile najjeftiniji lekovi.

Osnovna hipertenzija: HOMEOPATSKI KONCEPT Homeopatija (lit. 33) razmatra zdravlje kao stanje koje uključuje harmonijsko funkcionisanje životne sile. Bolest je devijacija od zdravlja, koja se razvija kada je životna sila u nemogućnosti da prevaziđe prepreke da bi normalno funkcionisala. Može se videti i kao totalni odgovor organizma na loše faktore okruženja, unutrašnje ili spoljašnje, uslovljene faktorima konstitucije, nasleđene ili dobijene. Ovo je istina za sve bolesti, uključujući i osnovnu hipertenziju. Bliže ispitivanje modernih koncepata zdravlja i bolesti koje je prihvaćeno u medicinskom svetu danas pokazuje da oni prilaze bliže homeopatskom modelu. Možda ništa ne pokazuje ovo bolje od etoloških koncepata osnovne hipertenzije, koja se vidi kao produkt 'konstitucionalnih' ili faktora okruženja. Uprkos ovim sličnostima, ostaje najvećim delom bitna razlika u konceptu bolesti u oba sistema. Esencija ove razlike se sadrži u Hanemanovoj izjavi, 'Nema (lit. 34) bolesti, već bolesnih ljudi'. Možda je još bolja izjava data od strane doktora Kenta u njegovom predavanju o 'Bolesnima'. On kaže 'alopat misli da kuća u kojoj čovek živi, koja se ruši, izražava sve o bolesti. Drugih rečima, promene tkiva su sve od bolesnog čoveka. Ali homeopatija vidi nešto što je pre rezultata. To je čovek koji je bolestan i koji mora da se vrati u zdravo stanje, ne njegovo telo, ne njegovo tkivo'. Tako se u slučaju osnovne hipertenzije, homeopatija fokusira na pacijenta (lit. 35) sa hipertenzijom a ne na samu hipertenziju. Kompletnost različitih karakterističnih znaka i simptoma koji se vide kod ovog pacijenta vodi homeopatu do sličnog leka. Slični lekovi leče kompletne simptome i sa tim simptom povišenog krvnog pritiska.

Osnovna Hipertenzija: MIJAZMATSKI UTICAJI 72

Mijazmi (lit. 36) su konstitucionalna ili dijatezijska stanja koja određuju način postojanja individue. To (lit. 37) se može videti kao predispozicija prema različitim hroničnim bolestima. Sa ovim razumevanjem mijazma, mi jasno možemo videti da to odgovara 'konstitutivnim ili naslednim uticajima' u genezi osnovne hipertenzije, opisane od strane konvencionalne škole. Haneman opisuje tri osnovna mijazma za koja veruje da su uzroci hroničnih bolesti. Kod bilo kog pacijenta, može se videti uticaj jednog mijazma, ili bilo koje kombinacije istih. Tačna mijazmatična dijagnoza zavisi od simptoma i znakova individualnih pacijenata. Ipak, široko razumevanje mijazmatičnih uticaja u osnovnoj hipertenziji je moguće zbog ispitivanja etioloških faktora, patologije i kliničke prezentacije uopšte. Etiološki faktori Visok unos soli – želja za solju (lit. 38) je pseudo psorik crta. Gojaznost – tendencija za gojaznošću je sikotična. Visok unos masti – želja za masti je pseudo psorik. Konzumacija alkohola – želja (lit. 39) za alkoholom pseudo psorik. Fiziološki faktori – tendencija (lit. 39, 33) da na pacijenta utiču potisnute emocije, tuga je psorik. Patogeneza i patologija Inicijalna 'labilna' faza u razvoju hipertenzije nastaje zbog hiper reaktivnosti vaskulature ili zbog hiperaktivnog simpatetskog nervnog sistema. Hiperaktivnost (lit. 40) je psorik crta. Kasnije se na hipertrofske promene javljaju na zidovima arterija i arteriola. Sklerotične promene se takođe javljaju kako godine prolaze. Ove pretstavljaju sikotik i tuberkulinski uticaje. Kod maligne hipertenzije, dominantna patologija je nekroza arteriola, koja pokazuje jasan uticaj sifilističkog mijazma. Kliničke prezentacije Asimptomatske prezentacije u mnogim slučajevima, uprkos hipertenziji sa patološkim slučajevima, jasno ukazuju da psora nije jedini mijazam koji ima uticaja. Čisto (lit. 39) psorik pacijent je obično žrtva mnogih neprijatnih osećaja. To je sifilistička ili sikotik stigmata koji je obično prisutan sa samo nekoliko ili bez ikakvih simptoma. Pri ispitivanju prisutnijih simptoma, otkrili smo da je zatiljačna (lit. 38) glavoblja sifilistička po poreklu. Vertigo je drugi simptom na koji se često žale, i psorik mijazam (lit. 38) proizvodi mnoge vrste vertiga. Ali to je jedinstvo sifilisa i psore koje ga naglašava do određenog stupnja. Iz mijazmatične analize koja je data, jasno je da je osnovna hipertenzija poremećaj sa multi-mijazmičnim uticajima, sa jakim psorik i pseudo-psorik uticajima. Mnogi autori (lit. 39, 33) su klasifikovali hipertenziju pod pseudo-

psorik mijazam. Ali vrlo je moguće da individualna prezentacija i tok bolesti zavise od relativne dominacije različitih mijazmičnih uticaja. Ispitivanje simptoma različitih mijazama vezano za kardiovaskularni sistem može da pomogne da se razumeju različite moguće prezentacije. A. Psorična dominacija: Pacijenti (lit. 40) sa psorik dominacijom tipično imaju labilnu hipertenziju ili hipertenziju izazvanu emocionalnim uznemirenjima kao što je bez, briga, tuga itd. Tokom (lit. 41) određenog perioda vremena, kada se faktori smire, rast krvnog pritiska može biti pod kontrolom. Oni (lit. 39) mogu biti više simtomatski, žaleći se na vrtoglavicu, dispnoeu, znojenje itd. koje su bolje kada se leži i kada se miruje i gore posle jela. Neuralgijski i probadajući bolovi u grudima, > odmor, i trakasti osećaji oko srca mogu takođe da se jave. Osećaji poput jurenja krvi u grudi, slabosti ili punoće u grudima su takođe česti. Psorik element obezbeđuje (lit. 39) da ima puno osećaja, pratećih pojava i modaliteta, dajući pravu sliku patnje. Simptomi srca su uvek povezani sa velikih strahom, uvek strah da će umreti od problema sa srcem. Na simptomatologiju jako utiču emocije poput radosti, tuge, uznemirenosti itd. B. Sifilistička dominacija: Dominantno sifilistički pacijent je obično asimptomatičan. Oni mogu godinama imati blagu dispnoeu ili bol ili čak da nemaju simptome. Oni imaju nekoliko subjektivnih simptoma, želja ili žudnji. Tipično, imaju malo mentalnih poremećaja koji prate srčano stanje, čak i kada su kritični. Ali baš ovi pacijenti mogu umreti iznenada i bez najave, njihovi životi se 'gase' poput sveće. Sifilistički (lit. 40, 41) uticaj na osnovnu hipertenziju vodi do rasprostranjenih destruktivnih promena u vitalnim organima poput srca, bubrega, retine i mozgu. Mnoge komplikacije koje ugrožavaju život hipertenziva, kao cerebralni i miokardijski infarkti, maligne faze itd. pokazuju uticaj ovih mijazama. C. Pseudo-psorična dominacija: Pseudo (lit. 39) psorik mijazam može pokazivati mnoge od subjektivnih simptoma, mentalne i emocionalne rekacije dominantnog roditelja, Psora kao i patološke psomene mlađeg roditelja, sifilisa. Hipertenzivi (lit. 41) sa tuberkulinskinopm dimenzijom češće imaju široke fluktuacije krvnog pritiska sa visokim nivoima sistoličkog i dijastoličkog pritiska. Oni mogu imati manifestacije krvarenja kao epistaxis, retinalno krvarenje, cerebralno krvarenje itd. Kod (lit. 39) tuberkulinskog kao i kod psorik srca, pacijent želi da miruje. Oni imaju pogoršanje od velikih visina, kada se penju uz stepenice. Vrtoglavicu i palpitacije su veće nego kod psore i praćene su naletom krvi u srce i grudi. Bol se pogoršava srcem, bolje

su od ležaja, i tako jaki da su vezani sa zamagljenim vidom, zvonjavom u ušima i velikom slabošću. Problemi sa srcem mogu biti povezani sa većim slabljenjem mesa. D. Sikotična dominacija: Kod dominantno sikotik pacijenta, manje je subjektivnih simptoma, kao sifilis. Mi (lit. 39) ne nalazimo strahove i zebnje psorik pacijenata, ali ova stanja imaju fatalni ishod. Kod osnovne hipertenzije, sikotik element može biti odgovoran za izraženu (lit. 38) ventrikularnu hipertrofiju. Kombinacija (lit. 39) psora sa sikotik može takođe izazvati izraženu promenu strukture srca, kao i stanja otečenosti. Po (lit. 38) pravilu sikotik pacijenti su punački, njihova gojaznost doprinosti njihovoj dispnoei. Dispnoea je retko bolna, nasuprot psorik i tuberkulinski mijazama. Može se javiti suvoća i osetljivost i bolovi koji dolaze iz srca do lopatice ili od ramena do srca. Ovi bolovi se olakšavaju pokretom, šetnjom, jahanjem ili blagim vežbanjem. Srčani (lit. 41) problemi mogu biti praćeni ili se može javiti istorija potisnutih reumatskih simptoma.

Osnovna hipertenzija: HOMEOPATSKI RAD Homeopatski rad sa osnovnom hipertenzijom, kao i kod svih bolesti je zasnovan na principu sličnosti. Pošto je hronična bolest, zahteva, konstitucionalni, antimijazmični lek i lečenje. Manji ili manje poznati lekovi mogu da se daju da kontrolišu visok krvni pritisak ili upravljaju komplikacijama. Dok se slaže sa konvencionalnom školom o neophodnosti promena životnih navika, razlikuje se radikalno u vezi drugih aspekata. Kao što je već spomenuto, skup simptoma koji vodi homeopatu ukazuje mu na lek. Tako bilo koje homeopatsko sfedstvo (lit. 35) u Materia medici može potencijalno da bude sposoban da obori povišeni krvni pritisak. U potrazi za sličnim lekovima, homeopatija naglašava individualnost pacijenta. U §153 Organona, Haneman jasno objašnjava da su ti (lit. 33) određeni, karakteristični i individualni simptomi, a ne uobičajeni simptomi koji određuju similimum. Haneman takođe naglašava primarnu važnost mentalnih simptoma u svih fizičkih poremećaja. On je rekao da (lit. 42) mentalnu dispoziciju i emocionalne reakcije treba naročito beležiti, pošto one često određuju selekciju lekova. Ovo će se sasvim prirodno primeniti na slučajeve osnovne hipertenzije, gde fiziološki faktori igraju bitnu ulogu u izazivanju bolesti. Dok se tretira bolest sa multimijazmičnim uticajima kao što je osnovna

hipertenzija, takođe je važno da odabrani lek odgovara (lit. 33, 39) dominantnom mijazmu. Ovo se često može naći kod psorik mijazma. Kasnije, dominantni sifilistik ili sikotik mijazam, se manifestuje i može tražiti promene leka. Čak i kod dominantno (lit. 42) psorik slučajeva, nekoliko antipsorik lekova mogu da budu data, svaki homeopatski odabran u skladu sa grupom simptoma koji ostaju posle završetka akcije prethodnog leka. Teškoće u lečenju Jednostrani izraz: Jedan od problema sa kojima se terapeut može sresti pri lečenju osnovne hipertenzije je nedostatak simptoma ili odsustvo određenih simptoma. Zaista jednostrane (lit. 42) slučajeve je teško lečiti i često su neizlečivi. Dr Kent je istakao ovo rekavši ''sve (lit. 34) izlečive bolesti su poznate terapeutu po znacima i simptomima. Ne možete da očekujete da lečite kada specifični simptomi nisu prisutni.” Ipak, dr Haneman nas upozorava da su često ovakvi slučajevi jednostrani zbog (lit. 42) potrebe medicinskog posmatrača da zavara. Uzimanje celokupnog i kompletnost slučaja je potrebno u tim slučajevima i lek se bira na osnovu nekoliko simptoma koji su na raspolaganju. Vrlo često 'prateći simptomi' mogu da se pojave po uzimanju leka i omogućavaju otkriće boljeg homeopatskog leka. Lekove treba menjati dok simptomi postoje, dok lečenje nije završeno. Pacijenti koji se konvencionalno leče: Većina pacijenta sa osnovnom hipertenzijom dolaze kod homeopate posle lečenja alopatskim lekovima. Slučajevi koji su prošli duže lečenje hipertenzije i drugih bolesti su jako teške za lečenje (lit. 37), pošto originalna simptomatologija često izostaje. Produženo34 lečenje takođe oslabljuje životnu silu, i razvija hronične simptome. Haneman kaže za takve slučajeve uopšte 'Oni (lit. 42) često zahtevaju mnogo duže vreme za oporavak, često su i neizlečivi'. Koliko (lit. 37, 42) je moguće, treba pokušavati da se otkriju simptomi pre početka bolesti, da bi se došlo do ideje o originalnoj formi bolesti. Čovek (lit. 41) ne treba da prekida alopatsko lečenje ođednom; iznenadni prestanak može doneti više zla nego dobra. Kada (lit. 37) homeopatski lekovi imaju efekta, lekovi mogu biti pažljivo smanjivani. Ovi slučajevi zahtevaju i znanje o alopatskim lekovima od strane homeopate. Raspon i ograničenja lečenja: Dok ispitujemo raspon i ograničenja homeopatije u osnovnoj hipertenziji, može biti korisno imati na umu reči dr Stuart Closea. On kaže da je sfera homeopatije u 'afektima živog organizma gde vidljivi simptomi postoje, slični onim koji se stvaraju patogenetskim

sredstvima, u organizmima koji imaju integritet tkiva i reaktivnu moć lečenja, postojeći slučajevi afektacije i preprekama ozdravljenju koje treba ukloniti'. Ova tvrdnja je jako istinita u slučajevima osnovne hipertenzije. Dok homeopatija može doneti dobrobit u mnogim slučajevima, homeopata mora da bude oprezan u uzimanju slučajeva gde nije vidljivo izlečenje, gde ima oštećenja vitalnih organa ili je generalna vitalnost slaba.

Osnovna hipertenzija: HOMEOPATSKA TERAPEUTIKA Hipertenzija kao klinički entitet nije opisana u poznatima radovima o materia medica ili terapeutici. Takođe nije prisutna u većini starih repertorija, uključujući Kentov repertorij. Ipak, mnogi autori su grupisali lekove pod naslovima patoloških procesa 'ateroskleroze' i oni mogu biti korisni u slučajevima hipertenzije. Drugi povezani termin, koji je opisan u materia medica i repertoriju je 'preteća apopleksija'. Lekovi pod ovim nazivom takođe mogu imati koristi za visok krvni pritisak, naročito gde su prisutni simptomi cerebralne zakrčenosti. Homeopatska sredstva za hipertenziju: Lekovi koji su korisni za lečenje hipertenzije mogu biti skupljeni iz repertorija štampanih u poslednje vreme, koji imaju odvojenu rubruku za hipertenziju. Opis lekova za hipertenziju mogu biti naći i u skorašnjim radovima o materia media i terapeurici. Generalni repertoriji: Poređenje lekova i njihova gradacija je data u tri moderna generalna repertorija – Synthesis (lit. 44) repertorij (rubika-Opšte, Hipertenzija-100 lekova), Marfijev repertorij (lit. 45) (rubrika-Krv, Hipertenzija, visok krvni pritisak-79 lekova) i Kompletni repertorij (lit. 46) (rubrika-GeneralijeHipertenzija-107 lekova) su dati ispod. Treba zabeležiti da tri obeležja predstavljaju najviši stupanj u Marfijevom repertoriju, dok drugih repertoriji imaju još viši stupanj. Tri boda: --Synthesis repertorij: Veratrum album. Marfijev repertorij: Crataegus oxyacantha, Natrium muriaticum, Lachesis mutus, Veratrum album. --Kompletni repertorij: Veratrum album. Dva boda: --Synthesis

repertorijum:

Adrenalinum,

Aurum

metallicum,

Baryta

carbonica, Gratiola officinalis, Plumbum metallicum, Rauwolfia serpentina, Secale cornutum, Strontium carbonicum, Strontium iodatum, Sumbulus moschatus, Viscum album. --Marfijev repertorijum: Adrenalinum, Aurum metallicum, Baryta carbonica, Calcarea carbonica, Glonoinum, Gratiola officinalis, Nux vomica, Plumbum metallicum, Rauwolfia serpentina, Secale cornutum, Strontium carbonicum, Sulphur, Sumbulus moschatus. --Kompletni repertorijum: Adrenalinum, Aurum metallicum, Baryta carbonica, Gratiola officinalis, Kalium chloricum, Natrium muriaticum, Plumbum metallicum, Rauwolfia serpentina, Secale cornutum, Strontium carbonicum, Strontium iodatum, Sumbulus moschatus, Viscum album, Sumbul. Jedan bod: --Synthesis repertorijum: Aconitum napellus, Adonis vernalis, Agaricus muscarius, Amylenum nitrosum, Anhalonium lewinii, Antimonium arsenicosum, Aranea diadema, Aranea ixobola, Argentum nitricum, Arnica montana, Arsenicum album, Asarum europeum, Asterias reubens, Aurum bromatum, Aurum muriaticum, Aurum muriaticum natronatum, Baryta muriatica, Belladona, Cactinum mexicanum, Calculus renalis, Calcarea flourica, Calcarea phosphorica, Causticum, Chininum sulphuricum, Chlorum, Chloramphenicolum, Chlorpromazinum, Chocolate, Coffea cruda, Convolvulus stans, Corticotropinum, Cortisonum, Cuprum aceticum, Cuprum metallicum, Cynara scolimos, Cytisus laburnum, Digitalis purpurea, Ergotinum, Espiletia grandiflora, Flouricum acidum, Gelsemium sempervirens. Ignatia amara, Iris versicolor, Kalium carbonicum, Kalium muriaticum, Kalium phosphoricum, Kalium salicylicum, Kresolum, Latroductus mactans, Lycopodium clavatum, Magnesium carbonicum, Mandragora officinalis, Methysergidum, Naja tripudians, Natrium metallicum, Nitricum acidum, Onopordon acanthium, Phosphoricum acidum, Phosphorus, Picricum acidum, Pituitaria postrior, Plumbum iodatum, Psorinum, Pulmo anaphylaticus, Pulsatilla pratensis, Radium bromatum, Reserpine, Rhus toxicodendron, Sanguinaria Canadensis, Sepia officinalis, Silicea terra, Squilla maritima, Tabacum, Thallium, Thlaspi bursa pastoris, Thuja occidentalis, Valeriana, Vanadium metallicum, Veratrum viride. --Marfijev repertorijum: Aconitum napellus, Agaricus muscarius, Amylenum nitrosum, Aranea diadema, Argentum nitricum, Arsenicum album, Asarum europeum, Asterias reubens, Aurum iodatum, Aurum muriaticum, Aurum muriaticum natronatum, Baryta muriatica, Calcarea flourica, Calcarea phosphorica, Calculus renalis, Causticum, Chininum sulphuricum, Coffea cruda, Conium maculatum, Cortisonum, Cuprum metallicum, Cuprum aceticum, Cuprum arsenicosum, Digitalis purpurea, Flouricum acidum, 78

Ignatia amara, Iodium, Iris versicolor, Kalium arsenicosum, Kalium carbonicum, Kalium muriaticum, Kalium phosphoricum. Latroductus mactans, Lycopodium clavatum, Lycopus virginicus, Magnesium carbonicum, Naja tripudians, Nitricum acidum, Phosphoricum acidum, Phosphorus, Picricum acidum, Pituitaria posterior, Psorinum, Pulsatilla pratensis, Radium bromatum, Reserpinum, Rhus toxicodendron, Sanguinaria Canadensis, Scopolia carnolica, Sepia officinalis, Silicea terra, Squilla maritima, Strophanthus hispidus, Tabacum, Thallium metallicum, Thlaspi bursa pastoris, Thuja occidentalis, Valeriana, Vanadium metallicum, Veratrum viride, Viscum album. --Kompletni repertorijum: Aconitum napellus, Adonis vernalis, Agaricus muscarius, Allium sativum, Amylenum nitrosum, Anhalonium lewinii, Antimonium arsenicosum, Aranea diadema, Aranea ixobola, Argentum nitricum, Arnica montana, Arsenicum album, Asarum europeum, Asterias reubens, Atropinum, Aurum bromatum, Aurum iodatum, Aurum muriaticum, Aurum muriaticum natronatum, Bacillus morgan, Baryta muriatica, Belladonna, Calcarea carbonica, Calcarea flourica, Calcarea phosphorica, Calculus renalis, Causticum, Chininum sulphuricum.Chloramphenicolum, Chlorpromazinum, Chocolate, Coffea cruda, Conium maculatum, Convolvulus stans, Corticotropinum, Cortisonum, Crataegus oxyacantha Cuprum metallicum, Cuprum aceticum, Cuprum arsenicosum, Cynara scolymus, Cytisus laburnum, Digitalis purpurea, Ergotinum, Espeletia grandiflora, Flouricum acidum, Gelsemium sempervirens, Glonoinum, Hyosciaminum, Ignatia amara, Iodium, Ipomoea purpurea, Iris versicolor, Kalium carbonicum, Kalium phosphoricum, Kalium salicylicum, Kresolum, Lachesis mutus, Latroductus mactans, Lycopodium clavatum, Lycopus virginicus.Magnesium carbonicum, Mandragora officinarum, Methysergidum, Naja tripudians, Nitricum acidum, Nux vomica, Onopordon acanthium, Phosphoricum acidum, Phosphorus, Picricum acidum, Pituitaria posterior, Plumbum iodatum, Psorinum, Pulsatilla pratensis, Radium bromatum, Reserpinum, Rhus toxicodendron, Sanguinaria Canadensis, Sarothamnus scoparius, Sepia officinalis, Serum anguillae, Silicea terra, Squilla maritima, Strophanthus hispidus, Sulphur, Tabacum, Thallium metallicum, Thlaspi bursa pastoris, Thuja occidentalis, Valeriana, Vanadium metallicum, Veratrum viride. Poređenje izaziva interesantne opservacije, kao odsustvo lekova kao što su Natrium muraiticum u Sintesis repertorijumu. Marfijev repertorijum ga daje u prvom stupnju. On takođe pojačava stupanj drugih polikresta kao Sulphur, Nux vomica i Calcarea carbonica, koji su dati samo u jednom znaku kod Sintesisa. Kompletni repertorij sa druge strane pominje mnoge delimično dokazane ili 'manje' lekove kao Allium sativum, Serum anguillae,

Hyosciaminum itd. koji nisu spomenuti u drugim repertorijumima, ali samo jedan znak je dat važnim lekovima kao Lachesis i Glonoine. Klinički repertorijumi A. Terapeutski indeks dodat «Džepnom vodiču za homeopatsku Materia Medicu» (lit. 47) od William Boericka à Arterijska tenzija – povišena. Vertrum viride, Viscum album. Krvni pritisak – visok. Baryta muriatica, Aurum metallicum, Glonoinum, Viscum album. B. Indeks repertorija Materia Medica nozoda sa repertorijumom (lit. 48) od O.A. Julian à Hipertenzija: Bacillus Morgan, Bacillus 7, Streptococcinum C. Klinički repertorijum za rečnik homeopatije Materia Medica (lit. 49) od O.A. Julian à Hipertenzija, arterijska: Asterias reubens, Chlorpromazinum, Cresol, Cynara scolymus, Cytisus laburnum, Hypophysis posterior, Mandragora officinalis, Thallium metallicum. Osnovna: Viscum album. Interesantno je pomenuti da Rauwolfia serpentina se pominje u rubrici 'Hipotenzija'. D. Deo repertorijuma «Realistične Materia Medice sa terapeutskim repertorijumom» (lit. 50) od dr N. K. Banerjeea à Krvni pritisak: Visok (Viši stupanj). Aconitum napellus*, Amylenum nitrosum*, Aurum metallicum*, Baryta carbonica*, Crataegus oxyacantha*, Glonoinum*, Natrium iodatum, Passiflora incarnata, Viscum album. Materia medica i terapeutika Lekovi za hipertenziju pomenuti od strane različitih autora u različitim materia medica-ma i radovi homeopatskih terapeuta su dati dole. A. Prepisivač (lit. 51) od J.H. Clarke: Aconitum napellus, Veratrum viride, Viscum album, Guipsine. B. Praktična homeopatska terapeutika (lit. 52) od W.A. Dewey: Plumbum met, Adrenalinum, Natrium iodatum, Aconitum napellus, Glonoinum. C. Materia Medica homeopatske medicine (lit. 53) od dr S. R. Phatak: Aconitum napellus, Baryta carbonica, Baryta muriatica, Coffea cruda, Crataegus oxyacantha, Plumbum metallicum, Sumbulus moschatus, Tabacum, Uranium nitricum, Veratrum viride. D. Džepni vodič homeopatske Materia Medice (lit. 47) od Williama Boerickea: Aurum metallicum, Aurum mur natronatum, Baryta muriatica, Ergotinum, Iodium, Pituataria glandula, Plumbum metallicum, Strontium carbonicum.

E. Materia Medica Viva (lit. 54) (tomovi 1-6) od Georgea Vithoulkasa: Adrenalinum, Ailanthus glandulosa, Allium sativum, Anhalonium lewinii, Ambra grisea, Ammonium carbonicum, Ammonium muriaticum, Antimonium crudum, Asarum europeum, Asterias reubens, Aurum muriaticum natronatum, Baryta carbonica, Belladonna, Cactus grandiflorus. F. Esencija Materia Medica (lit. 55) od Georgea Vithoulkasa: Dulcamara, Lachesis mutus, Staphysagria G. Homeopatska praksa (lit. 56) od Alfons Geukens-a: Apis mellifica, Asterias reubens, Aurum metallicum, Baryta carbonica, Conium maculatum, Glonoinum, Ignatia amara, Kalium carbonicum, Lachesis mutus, Mercurius solubilis, Natrium muriaticum, Nux vomica, Phosphorus, Plumbum metallicum, Pulsatilla pratensis. H. Arterijska hipertenzija (lit. 72) od dr Francois Cartiera: Lekovi imaju hipertenzivno delovanje u sirovim dozama: Aconitum napellus, Adonis vernalis, Adrenalinum, Arnica montana, Baryta carbonica, Baryta muriatica, Belladonna, Coffea cruda, Convallaria majalis, Crataegus oxyacantha, Glonoinum, Hypophysis posterior, Opium, Salamander, Secale cornutum, Serum anguillae, Strophanthus hispidus. Konstitutivni (ustavni) lekovi: Aurum metallicum, Aurum iodatum, Nux vomica, Lycopodium clavatum, Sulphur, Sanguinaria canadensis. I. KliniÄ?ki saveti (lit. 57) od dr Farokha J. Mastera: Aurum metallicum, Diphtherinum, Hypophysis posterior, Lachesis mutus, Morgan pure, Psorinum, Serum anguillae, Spartium scoparium, Syphilinum, Tuberculinum bovinum, Tuberculinum marmorek, Viscum album J. Homeopatski dragulji (lit. 58) od dr D. P. Rastogija: Razmatranja od Dr John Robertson Raeside-a: Argentum metallicum, Aurum metallicum, Lachesis mutus, Plumbum metallicum, Rauwolfia serpentina, Strontium carbonicum, Veratrum viride. Razmatranja od dr K. G. Priestman: Arnica montana, Staphysagria. Razmatranja od dr D. M. Gibsona: Naja tripudians. Razmatranja od dr Thomasa Douglas Rossa: Kalium phosphoricum. K. Homeopatsko leÄ?enje astme i krvnog pritiska (lit. 59) od dr S. G. Palsulea: Glavni lekovi: Avena sativa, Glonoinum, Amylenum nitrosum, Apis mellifica, Baryta muriatica, Cuprum arsenicosum, Passiflora incarnata, Veratrum viride. Drugi lekovi: Aconitum napellus, Aurum metallicum,

Belladonna, Calcarea arsenicosa, Calcarea flourica, Ferrum phosphoricum, Kalium carbonicum, Mercurius solubilis, Sulphur. L. Brzi recepti (lit. 60) od J.N. Shinghal: Visoki krvni pritisak: Lachesis mutus, Aurum metallicum, Cannabis indica, Baryta muriatica, Bryonia, Adrenaline chloride. M. Odaberite svoj lek (lit. 61) od Rai Bahadur Bishamber Das: Krvni pritisak- Visok (Hipertenzija): Lachesis mutus, Aurum metallicum, Aconitum napellus, Allium sativum, Strophanthus hispidus, Plumbum metallicum, Natrium muriaticum, Carbo animalis, Gelsemium sempervirens, Ignatia amara, Glonoinum, Baryta muriatica, Veratrum viride, Belladonna, Arsenicum album, Thuja occidentalis, Adrenalinum. Kontrola visokog rasta krvnog pritiska: Iako je konstitutivno lečenje glavno za homeopatski rad, u nekim slučajevima je jako neophodno da se krvni pritisak obori bez odlaganja. Ovo su slučajevi gde je rast krvnog pritiska velik, ili gde već ima oštećenja vitalnih organa, zbog kojih je očekivano da se jave kardiovaskularne komplikacije. U takvim situacijama, inicijalni lek treba da bude onaj koji će spustiti krvni pritisak (lit. 62) na razumni nivo. Znanje o lekovima je jako korisno ovde, naročito 'manjim' ili delimično potvrđenim lekovima. Može biti potrebno i u slučajevima kada postoje karakteristični simptomi, naročito oni koji su zavisni od alopatskih lekova. Kao što je ranije pomenuto, rubrika za 'preteću apopleksiju' može biti od pomoći u nekim slučajevima, naročito kada su prisutni simpromi cerebralnih zastoja. Sledeće rubrike su jako važne i lekovi korisni u slučajevima visokog rasta krvnog pritiska. A. Marfijev repertorijum (lit. 45): Krv, Hipertenzija, Iznenadni rast: 2 znak –Glonoinum. 1 znak-Coffea cruda B. Krvni pritisak – Etiologija i lečenje od dr N. K. Banerjeea: Najviši stupanj: Cactus grandiflorus, Glonoinum, Rauwolfia serpentina, Amylenum nitrosum, Lycopus virginicus, Spartium scoparium, Terminalia arjuna. Drugi: Aconitum napellus, Belladonna, Crataegus oxyacantha, Kalium phosphoricum, Digitalis purpurea, Convallaria majalis. C. Arterijska hipertenzija (lit. 72) od dr Francois Cartiera: Aconitum napellus, Belladona, Glonoinum. Prema Dr Cartier-u, Aconite je najvažniji lek u lečenju akutnog rasta krvnog pritiska. On kaže, 'Aconitum napellus je na vrhu, možda najvažniji lek za trenutno stanje homeopatske nauke jer brzo deluje u slučajevima akutne hipertenzije. Kod aterioskleroze, veoma visok krvni pritisak može biti smanjen s vremena na vreme korišćenjem Aconite 82

nekoliko dana nedeljno'. D. Klinički savet (lit. 57) od dr Farokha J. Mastera: Iznenadni rast: Adrenalinum. Hipertenzija, izuzetna: Toxoplasma nosode. E. Sintesis repertorijum (lit. 44): Opšte, Apopleksija, preteća: 3 boda: Coffea cruda. 2 boda: Asterias reubens, Belladona, Flouricum acidum, Glonoinum, Laurocerasus, Strontium carbonicum. 1 bod: Bryonia alba, Cactus grandiflorus, Ignatia amara, Kalium nitricum, Laurocerasus, Primula veris. C. Repertorijum džepnog vodiča homeopatske Materia Medica (lit. 47) od Oscara E. Boerickea: Sistem cirkulacije, Pucanje arterija (apopleksija), predispozicija ili preteća: Italiks: Aconitum napellus, Belladonna, Gelsemium sempervirens, Glonoinum, Lachesis mutus, Nux vomica, Opium, Phosphorus. Običan tip: Amica montana, Arsenicum album, Baryta carbonica, Calcarea flourica, Guaco, Hyoscyamus, Laurocerasus, Strontium carbonicum. Terapeutski saveti u homeopatiji Različiti autori su dali terapeutske savete za izbor lekova u slučajevima hipertenzije. Prema Alphons Geukensu (lit. 52), lekovi koji zadržavaju osećanja, koji ne mogu da izraze svoja osećanja, su najvažniji lekovi za hipertenziju – Natrum muriaticum, Kalium carbonicum, Aurum metallicum, Apis mellifica, Conium maculatum, Mercurius i Baryta carbonica. Apis mellifica i Conium maculatum razvija hipertenziju iz potisnute seksualne želje. Terapeutski saveti pomenuti od strane nekih autora su: 1) Od iznenadnog šoka zbog loše vesti (lit. 61) – Gelsemium sempervirens 2) Hipertenzija zbog neke uvrede (lit. 61) – Staphysagria 3) Sa ličnom ili roditeljskom istorijom koronarne tromboze (lit. 61) – Thuja occidentalis 4) Kao lek kod osoba koje gube na zdravlju (lit. 62) – Tuberculinum 5) Kod gojaznih ljudi koji puno jedu, naročito kod onih koji jedu meso (lit. 61) – Allinum sativum 6) Hipertenzija kod onih koji su uključeni u mentalni rad, nastavnika i profesionalaca koji su izmoreni od brige (lit. 59) – Avena sativa 7) Nervna hipertenzija, nivoi idu gore i dole (lit. 56) – Ignatia amara, Nux vomica 8) Sa velikom razlikom između sistoličkog i dijastoličkog pritiska (lit. 62) – Baryta muriatica 9) Sa lomljenjem prstiju (lit. 56) – Baryta carbonica

10) Sa prevrtanjem očiju (lit. 61) – Adrenalinum 11) Sa akutnim nosnim opstrukcijama (lit. 47, 53) – Iodium 12) Sa nesanicom – Passiflora incarnata (lit. 59), Crataegus oxyacantha63 13) Sa crvenilom lica – Belladonna (lit. 54), Adrenalinum (lit. 54), Asterias reubens (lit. 54), Strontium carbonicum (lit. 46) 14) Sa pulsirajućom glavoboljom, crvenilom lica, tahikardijom, vrelinom tela i hladnim ekstremitetima (lit. 54) – Belladonna, Adrenalinum 15) Sa crvenim licem, osećajem vreline oko glave, i strahom od apopleksije (lit. 54) – Asterias reubens 16) Sa obilnim krvarenjem nosa koje olakšava glavobolju (lit. 63) – Hamamelis virginiana, Melilotus alba 17) Sa punim jakim pulsom i simptomima začepljenja (lit. 51) – Veratrum Viride 18) Sa upornom zatiljačnim glavoboljom (lit. 61) – Carbo animalis 19) Sa gnojem kod toplokrvnih osoba (lit. 63) – Calcarea sulphurica 20) Hipertenzija sa pulmonarnim lezijama (lit. 62) - Phosphorus 21) Hipertenzija sa hipertiroidnim fenomenom (lit. 49) – Thallium metallicum 22) Hipertenzija sa diabetes mellitus (lit. 63) – Lac vaccinum defloratum 23) Hipertenzija sa albuminurijom (lit. 46) – Viscum album 24) Kod trudnih žena sa pre-eklampsijom, hipertenzija, edema (lit. 56), Apis mellfica 25) Hipertenzija kod klimakterijuma: Glonoinum (lit. 62), Sanguinaria Canadensis (lit. 62), Lachesis mutus (lit. 62), Sepia officinalis (lit. 62), Cactus grandiflorus (lit. 62), Amylenum nitrosum (lit. 59), Sulphuricum acidum (lit. 64), Conium maculatum (lit. 63) 26) Hipertenzija sa ateriosklerozom: Glonoinum (lit. 62), Sanguinaria Canadensis (lit. 62), Lachesis mutus (lit. 62), Sepia officinalis (lit. 62), Cactus grandiflorus (lit. 62), Amylenum nitrosum (lit. 59), Sulphuricum acidum (lit. 64), Conium maculatum (lit. 63) 27) Hipertenzija sa kardio hipertrofijom (lit. 57) – Crataegus oxyacantha 28) Hipertenzija sa nefrozom (lit. 57) – Fumaricum acidum 29) Insuficijencija leve komore zbog hipertenzije (lit. 65) – Baryta carbonica, Sulphur, Lachesis mutus, Aurum metallicum, Glonoinum Tkivne soli kao homeopatski lekovi: Arterioskleroza (lit. 66): Natrium phosphoricum, Silicea terra, Natrium sulphuricum. Visok krvni pritisak zbog arterioskleroze (lit. 67): Calcarea flourica, Ferrum phosphoricum Nozode: Psorinum (lit. 57), Syphilinum, Tuberculinum bovinum, Diphtherinum, Streptococcinum (lit. 48). Nozode creva (lit. 48) – Bacillus morgan, Bacillus No.7. Jaka hipertenzija – Toxoplasma nosode (lit. 57)

Drenažni lekovi: Drenaža arterija (lit. Sulphur, Cereus bonplandii

68) kod arterijske hipertenzije:

Indijski lekovi: Boerhaavia diffusa (lit. 69), Rauwolfia serpentina (lit. 69), Terminalia arjuna (lit. 62). Određivanje potencije: Određivanje potencije kod «Osnovne hipertenzije» nije različito od određivanja kod drugih bolesti. Razni faktori kao podložnost, stupanj sličnosti, prisustvo ili odsustvo strukturalnih promena, opšta vitalnost pacijenat itd. su uzeti u obzir pre određivanja određene potencije kod svakog pojedinačnog slučaja. U tabeli 6 dat je pregled predloga raznih autora o izboru potencija.

Osnovna hipertenzija: HOMEOPATSKO ISTRAŽIVANJE Dokumentovana istraživanja efikasnosti homeopatskih lekova u radu sa osnovnom hipertenzijom su jako retka. Većina objavljenih radova se nije fokusirala na individualnom prilazu lečenju. Lekovi koji su davani su uglavnom oni za koje se znalo da su efektivni u slučajevima hipertenzije. Bignamini je ispitivao (lit. 73) efekte Baryta carbonica 15C kod 34 starija lica. Sveukupni rezultati ispitivanja nius pokazali bitne efekte leka u poređenju sa placebom. Ali važno opažanje je bilo da su pacijenti kojima su ispitivani simptomi Baryta carbonica, imali bitno smanjenje krvnog pritiska. Studija koju je sproveo dr Farokh J. Master je pokazala napredak kod tretirane grupe. Ovde su korišćeni lekovi Adrenalinum, Eel serum i Baryta muriatica. Trenutno «Centralni savet za istraživanje homeopatije» u Indiji sprovodi studiju o hipertenziji u svojoj jedinici u Hiderabadu i rezultati se očekuju. Materijali i Metode: Materijal za ovu studiju obuhvatio je pacijente sa osnovnom hipertenzijom, registrovanom za tretman u vanbolničkom odseku Homeopatskog medicinskog koledža, Thiruvananthapuram. S obzirom na ciljeve i da bu se izvukli pravi zaključci iz studije, sledeći kriterijumi uključivanja i isključivanja su praćeni: Kriterijumi uključivanja: Dijagnoza osnovne hipertenzije – Istorija, ispitivanja i rutina ispitivanja ne ukazuju na sekundarne uzroke. Starosna grupa – pacijenti od 35-65 godina. Pol – oba pola su uključena. Slučajevi koji spadaju u niske i srednje rizične grupe posle uslojavanja rizika.

Tabela 6. Potencije koje predlažu različiti autori Kriterijumi isključivanja: Dijagnoza nesigurna ili otkrića iz istorije, fizička ispitivanja ili rutinska ispitivanja bacaju sumnju u sekundarni uzrok hipertenzije. Slučajevi spadaju u veoma visoko rizičnu grupu posle uslojavanja rizika. Izolovana sistolička hipertenzija. Slučajevi sa širokom fluktuacijom krvnog pritiska. Slučajevi sa ozbiljnim bolestima ili uslovima koji pogađaju funkciju različitih organa ili sistema - npr. poremećaji jetre, bubrežne funkcije, trudnoća itd. Populacija koja je predmet studije: Studija populacije je rađena od slučajeva osnovne hipertenzije koji su registrovani u «Homeopatskom medicinskom koledžu» iz Trivandruma (Indija), u periodu 1997-2000. Oni uključuju pacijente koji su želeli lečenje njihove hipertenzije i one kod kojih je povišen krvni pritisak otkriven tokom ispitivanja različitih vanbolničkih odseka. Odabir uzoraka: Hipertenzivni status studije populacije je inicijalno potvrđen posle merenja krvnog pritiska dva puta u dve različite situacije. Krvni pritisak je bio meren živinim sfigmomanometrom standardnog izgleda, sa osobom koja je u sedećem položaju, posle 5 minuta odmora. Pacijenti čiji hipertensivni status je potvrđen bili su poslati na preliminarno ispitivanje da se isključe uzroci sekundarne hipertenzije. Oni su takođe prolazili laboratorijska ispitivanja, koja su uključila ispitivanja krvi, urina za proteinima, glukozom i krvlju, krvne uree i seruma kreatinina, seruma holesterola, krvne glukoze, rentgena grudi i EKG-a. Dalje je njihov krvni pritisak bio gradiran i različiti faktori rizika su analizirani da bi se dobila slika kardiovaskularnog rizika kod svakog individualnog slučaja. U ovu svrhu kriterijumi koje je dala WHO-ISH su korišćeni. Pacijenti koji su na kraju prošli kroz različite kriterijume, formirali su uzorak za studiju. Njih je bilo dvadeset, uključujući i muškarce i žene. Pravljenje studije: Studija se sastojala od lečenja pacijenata sa osnovnom hipertenzijom homeopatijom i postizanje efikasnosti poređenjem sistoličkog i dijastoličkog krvnog pritiska pre i posle perioda studije. Izvodljivost placebo kontrolisane studije bila je ispitana, ali je bila odbijena zbog etičkih i logičnih razloga. Odlučeno je da se sprovede kliničko ispitivanje bez placebo kontrole, sa razumevanjem da se proba kontrole placeba može odraditi u budućnosti ako rezultati iz trenutne probe budu obećavajući. Period studije: Slučajevi su praćeni tri meseca, od dana prvog pregleda. Period studije bio je fiksiran s obzirom na važnost ostvarenja efikasnosti

lečenja u okviru razumnog vremenskog okvira. Ovo je naročito važno za osnovnu hipertenziju, sa njenim poznatim rizicima produženog nekontrolisanog krvnog pritiska. Takođe pomaže u poređenju rezultata konvencionalnog lečenja, koje pokazuje poboljšanje krvnog pritiska za kratko vreme. Intervencije lečenja Uzimanje slučajeva i analiza: Svaki pacijent uključen u studiju je bio detaljno ispitan sa homeopatskog stanovišta, i istorija i nalazi su ubeleženi u knjigu slučajeva. U svim slučajevima, detaljna analiza i evaluacija simptoma je urađena. Ispitivanje mijazmatične baze simptoma je takođe sprovedeno da bi se razumeli različiti mijazmatični uticaji kod svakog pojedinačnog slučaja. Dalje su repertorizovani sa Synthesis repertorijumom (Synthesis: Repertorium homoeopathicum Syntheticum edition 7.1 od Schroyensa, odštampana kod Homeopathic Medical Publishers, London, Štampano u Indiji od strane Bjain Publishers Ltd.). U nekim slučajevima, drugi repertorijumi su takođe konsultovani. Određivanje lekova: Konačno određivanje lekova je urađeno posle ispitivanja u različitim materia medica-ma, i lekovi koji su se slagala sa kompletnim slučajem su uzeti, vodeći računa da se slažu i sa dominantnim mijazmatičnim uticajem u određenom slučaju. U nekim slučajevima, naročito gde je nedostajala karakteristična simptomatologija, na određivanje lekova su uticali faktori kao glavne crte, označeni modaliteti itd. Potencija i doza: Određivanje doze različito je u svakom slučaju. Različiti faktori kao, stupanj sličnosti, prisustvo povratnih ili nepovratnih patoloških promena, jasna ili nejasna slika bolesti, i opšta vitalnost pacijenta itd. su uzimani za određivanje prave potencije. Kada nije bilo jasnog trenda za višom ili nižom potencijom, srednja potencija je birana obično trideseta. Lek koji je odabran je davan u jednoj dozi (šećeru mleka), zajedno sa placebom u formi praznih tableta. Savetovano im je da uzmu lek noću pre odlaska na spavanje, a placebo su uglavnom uzimali ujutru i uveče. Dodatne mere: Pacijenti na anti-hipertensivnim lekovima su zamoljeni da smanje dozu postepeno i onda prestanu prema odgovarajućoj stopi napretka. Svim pacijentima su date instrukcije u pogledu ishrane i režima, s obzirom na njihov socioekonomski status i nivo obrazovanja. Uobičajene mere uključile su izbegavanje kafe, pušenja, alkohola i drugih supstanci koje imaju medicinsku prirodu. Takođe im je savetovano da smanje so i masnoću u dnevnoj ishrani i da imaju veću fizičku aktivnosti.

Kontrolna poseta: Kontrolno ispitivanje pacijenta se obično radilo u intervalu od 2-3 nedelje. Takođe im je traženo da se javljaju i pre zakazanog vremena, ako imaju neke problematične simptome ili ozbiljne bolesti. Rečeno im je koliko je bitno da verno prate svoj raspored. Pri svakoj kontroli pacijenti su evaluirali do detalja specijalne referentne promene u opštem stanju, promene prisutnih simptoma i novih simptoma. Takođe, fizičko ispitivanje, sa merenjem krvnog pritiska je sprovedeno. Tokom kontrole, lek je bio ponavljan jedino ako je bilo potrebno, u istoj potenciji ili sa promenom potencije. Takođe je i promena leka bila razmatrana samo ako je bilo neophodno, posle pažljive evaluacije kontrole. U slučajevima gde ni jedno ni drugo nije bilo neophodno, samo placebo je bio prepisivan, u formi šećera mleka u prahu i praznih tableta. Proizilazeće mere: Primarna proizilazeća mera je sistolički i dijastolički krvni pritisak posle perioda studije. Oni su poređeni sa početnim vrednostima i razlika je analizirana statističkim testovima, da se nađe efikasnost lečenja. Sekundarne mere uključuju promenu u stupnju hipertenzije pre i posle lečenja i promene u drugim simptomima vezanim za hipertenziju. Statistički testovi: Statistički testovi su korišćeni samo kao mera krajnjih rezultata. Za ovu studiju, statističke analize su sprovedene da se odvoje vrednosti sistoličkog i dijastoličkog krvnog pritiska, korišćenjem t testa parova. Test pomaže da se odredi da li su promene primećene pre i posle lečenja bitne ili ne. Isti test je korišćen da se odredi razlika u promenama primećenim za vrednosti sistoličke i dijastoličke, da se razumeju određeni efekti ako ih ima. Svi rezultati su dati u tabeli. Diskusija: Ukupno dvadeset slučajeva su odabrani za ovu studiju. Od mnogo posmatranih slučajeva, samo oni koji su prošli sve kriterijume su odabrani. Neki od slučajeva su odbačeni, pošto su naknadna merenja krvnog pritiska pokazala pad krvnog pritiska na normotensivni nivo. Neki su bili odbijeni pošto je analiza faktora rizika pokazala da spadaju u veoma visoko rizičnu kategoriju, zbog veoma visokog krvnog pritiska, komplikaicja poput bolesti koronarne arterije ili pratećih bolesti kao diabetes mellitus. Samo jedan slučaj je bio odbačen zbog kliničke sumnje sekundarnog uzroka (hipotiroidizma) hipertenzije. Karakteristike studijske grupe: Godine i pol: Pacijenti koji spadaju u starosnu grupu od 35-65 godina bili su odabrani za studiju. Najveći broj slučajeva bio je u starosnoj grupi od 60-65 godina i to 7 od 20 slučajeva (35%). Sledeća najveća grupa bila je 55-60 sa 4 slučaja (20%). Ostali

slučajevi su rašireni jednako među drugim grupama. Samo jednom slučaj je bio u starosnoj grupi od 40-45 godina. Visok procenat slučajeva u starijoj grupi (55-65 godina-11 slučajeva ili 55%) možda imaju uticaj na dobijene rezultata o čemu ćemo kasnije govoriti. Polna distribucija: Studijska grupa je imala 4 muškarca (20%) i 16 žena (80%). Dva muška pacijenta (50%) su bili u starosnoj grupi od 60-65 godina, i jedan u grupi od 35-40 i 45-50 godina. Od ženskih pacijenata, 5 (31.2%) bili su u starosnoj grupi od 60-65 godina i 4 (25%) u starosnoj grupi od 55-60 godina. Kao što je rečeno, najviše ženskih pacijenata je bilo u grupi od 55-65 godina, i to 9 pacijenata (56.2%). Starosna grupa (Godine) 35-40 40-45 45-50 50-55 55-60 60-65

Muškarci Broj slučajeva 1 1 0 0 0 2

35-65

5 5 10

Žene Broj slučajeva 2 0 2 3 4 5

10 10 15 20 25

Ukupno Broj slučajeva 3 1 2 3 4 7

% 15 5 10 15 20 35 100

Tabela 7. Godine i pol u studijskoj grupi Faktori rizika za razvoj hipertenzije Nekoliko faktora rizika vezanih za razvoj hipertenzije su identifikovani u studijskoj grupi. Psihološki stres u različitim stupnjima je pronađen kod 15 pacijenata (75%), iako direktna veza između stresnih okolnosti i razvoja hipertenzije nije bila nađena ni kod jednog od njih. Priroda psihološkog stresa je takođe varirala, krećući se od tuge, uznemirenosti, straha itd. kod različitih pacijenata. Faktori rizika

Broj slučajeva

Genetski faktori Mentalni stres Gojaznost Niža socioekonomska klasa Visok unos soli Visok unos alkohola Ishrana sa mesom

9 15 1 11 3 1 6

45 75 5 55 15 5 30

Abnormalnosti lipida 3 15 Tabela 8. Faktori rizika za hipertenziju kod studijske grupe Niža socioekonomska klasa je naizgled bitan faktor kod studijske grupe, sa 11 od 20 pacijenata (55%) koji spadaju u ovu grupu. Ali ovo može da izazove i zabunu, pošto dobar deo pacijenata koji dolaze u studijski centar pripada ovoj klasi. Kao što je ranije rečeno, visoko rizično ponašanje koje se često vidi kod ove klase kao što je pušenje i konzumacija alkohola je relativno manje kod grupe zbog specifičnosti polne distribucije, i zato je teško proceniti suprotne efekte socialne klase. S druge strane, može čak i postojati pozitivan efekat u formi smanjenog nivoa fizičke neaktivnosti. Ovo se takođe reflektuje u prisustvu jednog slučaja gde je gojaznost dominantan faktor. Genetski faktori su sledeći po važnosti, sa pozitivnom porodičnom istorijom hipertenzije imamo 9 slučajeva (45%). Potomci su pogođeni u 7 slučajeva. Interesantno, druga bolest sa jakim uticajem genetskih faktora, Diabetes mellitus, bila je otkrivena u porodičnoj istoriji 8 pacijenata (40%). Ovo se pojavilo iako su pacijenti sa Diabetes mellitus bili odbačeni iz studije, i pokazalo se da se ove bolesti pogoršavaju kod osoba sa istim genetskim nasleđem. Faktori ishrane dolaze sledeći, 6 pacijenata (30%) imaju dominantno ishranu sa mesom. Visok unos soli viđen je kod 3 pacijenta (15%) i jedan je imao istoriju konzumacije dosta alkohola. Abnormalnosti lipida, u formi visokog nivoa holesterola, bili su nađeni kod tri pacijenta. Prošla istorija: Nije bilo bitnog trenda u istoriji prošlih bolesti, osim pojave hipertenzije tokom trudnoće kod 2 od 16 ženskih pacijenata. Kliničke prezentacije: Simptomi koji se pripisuju hipertenziji, kao vertigo, zatiljačne glavobolje itd. bile su odsutne u vreme dijagnoze kod više od polovine pacijenata. Kod dvanaest od dvadeset pacijenata (60%), hipertensivni status bio je otkriven kada je pacijent bio ispitivan u vezi drugih bolesti. Četiri pacijenta imala su glavobolje koje su se navraćale, ali su ih osećali uglavnom u prednjem i slepoočnom delu. Kod dva pacijenta, kao što je već pominjano, hipertenzija je otkrivena tokom trudnoće. Samo u 8 slučajeva (40%) pacijent je tražio pomoć lekara zbog simptoma za koje je poznato da su vezani sa hipertenzijom. U vreme ove studije, najčešća boljka je bio vertigo. Bio je prisutan u 8 slučajeva, što je 40% slučajeva. Sledeća po javljanju je glavobolja koja se

navraćala (7 slučajeva-35%), bolovi u zglobovima i problemi sa kožom (4 slučaja-20%), bolovi u grudima, ostajanje bez daha i abdominalni bolovi (3 slučaja-15%). Trenutne smetnje

Broj slučajeva

Vertigo 8 Glavobolja 7 Bolovi u zglobovima 4 Problemi sa kožom 4 Bolovi u grudima 3 Ostajanje bez daha 3 Abdominalni problemi 3 Drugo* 1 Tabela 9. Trenutne smetnje studijske grupe

% 40 35 20 20 15 15 15 5

Drugi simptomi kao napadi toplote, opšta malaksalost, poremećaj sna, palpitacije, zamagljeni vid, povratak kijanja i oduzetost udova su problemi koji su se javili u 1 slučaju. Treba pomenuti da prisustvo ovih smetnji ne isključuje druge, mnogi pacijenti imaju više od jedne smetnje. Ispitivanja: Abnormalnih nalaza nema puno i oni uključuju prisustvo visokog nivoa holesterola u ispitivanju krvi i kardiomegalo u rentgenu grudi. Nivo holesterola u krvi koji bitno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti (>250mg/dL) je pronađen kod 3 pacijenta (15%). Šest pacijenata (30%) je imalo nivo holesterola u krvi od 200-250mg/dL, dok 11 (55%) ima nivoe < 200mg/dL. Kardiomegali, definisan kardio-toracic odnosom > 5, je nađena kod 2 slučaja (10%). U oba slučaja uvećanje je bilo leve komore. Mijazmatična analiza: Psorik mijazmatični uticaj je bio jako prisutan u svim slučajevima u studiji. To je bio dominantan mijazam u 19 slučajeva (95%) i samo u jednom slučaju je bio na drugom mestu. Pseudo-psorik uticaj je takođe bio zabeležen. Dok je bio dominantan mijazam samo u jednom slučaju (5%), bio je na drugom mestu u 10 slučajeva (50%). Hronični mijazam Psora Sifilis Sikotik Pseudo-psora

Dominantan Broj slučajeva 19 1

% 95 5

Druga pozicija Broj slučajeva 1 6 3 10

% 5 30 15 50

Tabela 10. Mijazmatična analiza studijske grupe Sikotik i sifilitik mijazmatični izraz nije bio bitan u studiji. Od ova dva, sifilistički je bio prisutniji, pošto je na drugom mestu u 6 slučajeva (30%). Relativno slab mijazmatični izraz sifilističkog i sikotik mijazma može biti povezan sa strogim kriterijumuma, koji su izbegavali slučajeve osnovne hipertenzije sa komplikacijama. Distribucija krvnog pritiska pre tretmana: Ispitivanje vrednosti krvnog pritiska studijske grupe pre lečenja pokazuje da su kod većine vrednosti krvnog pritiska u sredini. Sedam pacijenata (35%) imalo je dijastolički krvni pritisak u odnosu 100-104 mm Hg, i pet (25%) je imalo dijastolički krvni pritisak u odnosu 95-99 mm Hg. Ovo znači da je 60% pacijenata imalo dijastolički krvni pritisak u odnosu 95-104 mm Hg. Isti trend je viđen kada su poređene vrednosti sistoličkog krvnog pritiska. Osam pacijenata su imali sistolički nivo krvnog pritiska u odnosu 160-169 mm Hg, dok su kod četiri nivoi sistoličkog krvnog pritiska bili od 150-159 mm Hg. Šezdeset procenata pacijenata, tako ima sistoličke vrednosti krvnog pritiska u odnosu od 150-169 mm Hg. Dijastolički krvni pritisak (mm/Hg) Sistolički krvni pritisak (mm/Hg) Odnos Broj % Odnos Broj % slučajeva slučajeva < 90 < 140 1 5 90-94 1 5 140-149 1 5 95-99 5 25 150-159 4 20 100-104 7 35 160-169 8 40 105-109 2 10 170-179 2 10 5 25 4 20 ≥ 110 ≥ 180 Slika 9. Distribucija dijastoličkog krvnog pritiska kod studijske grupe Pri ispitivanju ostatka vrednosti, možemo videti da je većina vrednosti grupisana oko gornjeg dela distribucije i dijastoličkog i sistoličkog nivoa krvnog pritiska. Sedam pacijenata (35%) ima dijastolički nivo krvnog pritiska veći od 104 mm Hg, dok samo jedan pacijent (5%) ima vrednost manju od 95 mm Hg. U slučaju sistoličkih nivoa krvnog pritiska, šest pacijenata (30%) ima vrednosti veće od 169, i samo dva pacijenta (10%) ima vrednosti manje od 150 mm Hg. Klasifikacija krvnog pritiska Vrednosti krvnog pritiska kod studijske grupe bile su klasifikovane prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji – vodič Međunarodnog Društva 93

Hipertenzije za rad sa hipertenzijom. Prema ovoj klasifikaciji, 11 pacijenata (55%) ima stupanj II hipertenzije. Sedam pacijenata (35%) ima stupanj III, dok dva pacijenta (10%) ima hipertenziju I stupnja. Stupanj Stupanj I Stupanj II hipertenzije Broj slučajeva 2 11 Procenat 10 55 Tabela 12. Klasifikacija krvnog pritiska pre tretmana

Stupanj III 7 35

Određivanje kardiovaskularnog profila fizika pre lečenja Određivanje rizika od kardiovaskularnih komplikacija bilo je sprovedeno prema već navedenim crtama. Ovde osim stupnja hipertenzije je razmatrano prisustvo drugih faktora rizika da bi se procenio celokupni rizik. Posle uslojavanja rizika, može se videti da je polovina pacijenata pala u srednje rizičnu grupu. Jedino je jedan pacijent bio u nisko rizičnoj grupi, dok su devet pacijenata bili u visoko rizičnoj grupi. Prisustvo velikog broja pacijenata u visoko rizičnoj grupi je delimično zbog oštrih kriterijuma koje je propisala WHO-ISH za određivanje slučajeva rizika od hipertenzije. Stupanj Nizak rizik Srednji rizik Visok rizik rizika Broj 1 10 9 slučajeva Procenat 5 50 45 Tabela 13. Uslojavanje kardiovaskularnih rizika pre lečenja

Veoma visok rizik -

Rizik od većih kardiovaskularnih problema u sledećih 10 godina je procenjen kao manji od 15% kod nisko rizične grupe, 15-20% u srednje rizičnoj grupi, 20-30% u visoko rizičnoj grupi, i > 30% u veoma visoko rizičnoj grupi. Pacijenati u veoma visoko rizičnoj grupi zahtevaju naj intenzivnije i najbrže mere institualizovanog lečenja. Određivanje efikasnosti lečenja Distribucija krvnog pritiska posle perioda studije: Ispitivanje distribucije krvnog pritiska posle perioda studije pokazuje definitivne promene od prethodne distribucije, sa većinom vrednosti sada grupisanih oko nižeg dela distribucije. Ista šema je primećena i za vrednosti sistoličkog i dijastoličkog pritiska. Devet pacijenata sada imaju dijastoličke vrednosti krvnog pritiska manje od 90 mm Hg. Ovo znači da 45% pacijenata ima dijastolički krvni pritisak u normalnom ili visoko normlanom odnosu. Šest pacijenata (30%) 94

ima dijastoličke vrednosti u odnosu 90-94 mm Hg, što daje ukupno 15 slučajeva ili 75% slučajeva pacijenata sa vrednostima manjim od 95 mm Hg. Sistolički nivoi krvnog pritiska takođe su pokazali padajući trend, sa devet pacijenata (45%) sa nivoom manjim od 140 mm Hg. Četiri pacijenata (20%) imaju sistoličke vrednosti u odnosu 140-149 mm Hg, i tako trinaest pacijenata ili 65% ima vrednosti manje od 150 mm Hg posle perioda lečenja. Pri ispitivanju ostatka distribucije, vidimo da sada četiri pacijenata (20%) ima dijastoličke nivoe krvnog pritiska više od 100 mm Hg, sa jednim (5%) koji ima krvni pritisak iznad 110 mm Hg. Te cifre pre perioda lečenja su bile 14 (80%) i pet (25%). Slično je u slučaju sistoličkih nivoa krvnog pritiska, broj pacijenata sa vrednostima većim od 160 mm Hg je bio 14 (80%), sa četiri od njih (20%) koji su imali vrednosti veće od 180 mm Hg. Posle perioda lečenja, ove brojke su smanjene na šest (30%) i dva (10%). Sve u svemu, jasno je da su intervencije lečenja imale efekta na snižavanju nivoa krvnog pritiska. Ali magnituda efekta koja se vidi u tabeli 7 može biti pomalo netačna, zato što dijastolički i sistolički nivoi nisu smanjeni proporcionalno kod istog pacijenta. Kao rezultat, ima pacijenata čiji nivoi sistoličkog krvnog pritiska posle perioda studije su u normalnim granicama, ali koji i dalje imaju hipertenzije zato što se njihov dijastolički krvni pritisak nije značajno promenio. Obrnut slučaj je pronađen kod nekih slučajeva. Dijastolički krvni pritisak Sistolički krvni pritisak (mm/Hg) (mm/Hg) Odnos Broj % Odnos Broj % slučajeva slučajeva < 90 9 45 < 140 9 45 90-94 6 30 140-149 4 20 95-99 1 5 150-159 1 5 100-104 2 10 160-169 2 10 105-109 1 5 170-179 2 10 > 110 1 5 > 180 2 10 Tabela 14. Distribucija krvnog pritiska posle lečenja Različiti stavovi se mogu dobiti poređenjem promene u stupnju hipertenzije, pošto se uzimaju u obzir promene i u sistoličkom i u dijastoličkom krvnom pritisku u isto vreme. Čak i tada treba naglasiti da individualna smanjenja sistoličkog ili dijastoličkog nivoa krvnog pritiska nije neprimetno, jer pomaže u smanjenje celokupnog profila rizika.

Promene u stupnju hipertenzije: Opažanja u promeni stupnja hipertenzije pre i posle lečenja su druga mera efikasnosti. Posle lečenja pet pacijenata (25%) ima nivoe krvnog pritiska ispod hipertenzivnog odnosa, sa četiri (20%) u visoko normalnom i jednim (5%) u normalnom odnosu. Relativno manji broj slučajeva u normalnom odnosu nasuprot devet slučajeva sa dijastoličkim krvnim pritiskom < 90 mm Hg, pokazuje da je efekat na sistolički krvni pritisak bio različit. Jedan od razloga mogao bi biti veća proporcija pacijenata u starijoj dobi, gde su promene arterosklerotične mnogo rasprostranjenije. Stupanj Normalan Viši Hipertenzija krvnog normalan Stupanj Stupanj pritiska I II Broj 1 4 7 5 slučajeva Procenat 5 20 35 25 Tabela 15. Klasifikacija krvnog pritiska posle lečenja

Stupanj III 3 15

Pozitivan efekat je primećen kod pacijenata koji su ostali u hipertenzivnom rasponu, takođe. Sedam pacijenata (35%) sada ima stupanj I hipertenzije, u poređenju sa dva (10%) pre lečenja. Broj pacijenata sa višim stupnjevima se smanjio, sa samo pet pacijenata (25%) koji imaju stupanj II i tri pacijenta (15%) sa stupnjem III hipertenzije. Ove cifre su bile jedanaest (55%) i sedam (35%) pre lečenja. Sve u svemu, trinaest slučajeva (65%) je pokazalo promenu na bolje, dok šest (30%) nije pokazalo nikakvu promenu u stupnju. Samo jedan slučaj se pogoršao na viši stupanj, sa stupnja I na stupanj II. Pri ispitivanju poboljšanja individualnih stepna, maksimalno poboljšanje je primećeno kod stupnja II. Od jedanaest pacijenata u stupnju II pre perioda studije, promena je primećena kod osam (72.7%) sa šest koji su pali u stupanj I i dva u visoko normalan raspon. Stupanj Broj Slučajevi sa hipertenzije slučajeva* poboljšanjem Stupanj I 2 1 Stupanj II 11 8 Stupanj III 7 4 * Pre lečenja Tabela 16. Promene stupnjeva posle lečenja

Slučajevi bez poboljšanja 1 3 3 primećene kod

% promene 50 72.7 57.1 individualnih

Hipertenzije III stupnja su pokazali promenu u četiri od sedam slučajeva (57.1%) sa dva koja su pokazala smanjenje na viši normalan raspon i po jednim koji su pali na stupanj I i stupanj II. U slučaju dva pacijenta sa 96

stupnjem I, jedan je pao na normalan raspon, dok drugi nije pokazao bilo kakvu promenu. Promene kardiovaskularnog profila rizika Važni faktori koji pogađaju kardiovaskularni profil rizika u ovoj studiji su stupnjevi hipertenzije. Osim ovog i drugi faktori rizika su identifikovani i to godie u slučaju dva pacijenta, holesterol nivoa tri, i hipertrofija komora kod dva pacijenta. Pre početka lečenja, tri pacijenta su imala nivoe holesterola koji su različito uticali na kardiovaskularni profil rizika (>250 mg/dL). Posle perioda studije, jedan je imao nivo holesterola smanjen ispod nivoa rizika, dok druga dva nisu pokazivala bitniju promenu. Uslojavanjem rizika posle perioda lečenja, trend prema smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti je primećen. Sada postoje pet pacijenata (25%) u nisko rizičnoj grupi, dok je bio samo jedan (5%) pre lečenja. Ovo je povezano sa odgovarajućim bolestima u više rizičnim grupama, sa samo pet pacijenata (25%) koji spadaju u visoko rizične grupe, naspram devet (45%) pre lečenja. Slično tome, broj pacijenata u srednje rizičnim grupama je smanjen sa pet (25%) na deset (50%). Rizične Pre lečenja Posle lečenja grupe Broj slučajeva % Broj slučajeva* % Nizak rizik 1 5 5 25 Srednji rizik 10 50 5 25 Visok rizik 9 45 5 25 * Pacijenti koji pripadaju normalnim i visoko normalnim grupama su isključeni Tabela 17. Kardiovaskularni profil rizika pre i posle lečenja Statistička analiza: Statistička analiza je sprovedena odvojeno za dijastoličke i sistoličke nivoe krvnog pritiska. Različite ocene su date različitim nivoima krvnog pritiska, iz razloga poređenja. Ocene dobijene pre i posle tromesečnog homeopatskog lečenja su analizirane korišćenjem uparenog 't' testa. Dijastolički pritisak < 90 90-94 95-99 100-104 105-109

krvni

Ocena

Sistolički pritisak < 140 140-149 150-159 160-169 170-179

1 2 3 4 5

krvni

Ocena 1 2 3 4 5

6 ≥ 110 ≥ 180 Tabela 18. Ocene date rasponu nivoa krvnog pritiska

Ovo su koraci u analizi: A. Svrha analize: Da se zna da li je viđena razlika između ocena pre i posle trimesečnog homeopatskog lečenja bitna ili ne. B. Nulta hipoteza: Nema bitne razlike u ocenama pre i posle lečenja. C. Nalaženje razlike u ocenama pre (x) i posle (y) lečenja=z D. Izračunavanje srednje aritmetičke razlike: ž=S z/n gde je 'n' veličina uzorka E. Izračunavanje standardne devijacije – SD=vS(z-ž)2/n-1 F. Izračunavanje standardne greške sredine – S.E. = SD/vn gde je SD standardna devijacija razlika i 'n' veličina uzorka G. Određevanje t vrednosti pri n-1 stupnjima slobode – t19=ž/SE gde je ž srednja aritmetička razlika i SE standardna greška u srednjoj aritmetičkoj razlici H. Poređenje sa vrednostima tabele – Ako je dobijena 't' vrednost veća od vrednosti tabele za n-1 stupnje slobode, nulta hipoteza je odbačena. Analiza promene dijastoličkog krvnog pritiska Broj slučaja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

z=x-y

z-ž

(z-ž)²

6 5 4 5 4 6 4 6 3 2 6 6 3 6 4 4 3 4

1 4 5 4 1 6 1 2 1 1 2 3 1 2 1 2 1 1

5 1 -1 1 3 0 3 4 2 1 4 3 2 2 3 2 2 3

2.9 -1.1 -3.1 -1.1 .9 -2.1 .9 1.9 -.1 -1.1 1.9 .9 -.1 -.1 .9 -.1 -.1 .9

8.41 1.21 9.61 1.21 .81 4.41 .81 3.61 .01 1.21 3.61 .0.81 .01 .01 .81 .01 .01 .81

19 3 2 1 -1.1 1.21 20 3 2 1 -1.1 1.21 x-ocena pre tretmana, y-ocena pre tretmana, z-razlika u ocenama, ž-srednja aritmetička razlika Tabela19. Razlike u ocenama nivoa dijastoličkog krvnog pritiska Srednja aritmetička razlika - ž=2.1 Standardna devijacija - SD=v39.8/19=1.45 Standardna greška srednje artimetičke razlike - SE=1.45/v20=.32 't' vrednost-t19=2.1/.32=6.56 Poređenje sa vrednostima tabele Tabela pokazuje da su vrednosti 't' na 19 stupanja slobode od 5%, 1% i .1% nivoima 2.09, 2.86 i 3.88. Izračunata vrednost je 6.56 veća od 5%, 1% i .1% nivoima, sa P<.001. Tako je nulta hipoteza bez razlike odbačena i alternativna hipoteza o važnosti razlike prihvaćena. Analiza promena sistoličkog krvnog pritiska Broj slučaja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19

z=x-y

z-ž

(z-ž)²

4 3 4 2 4 4 6 3 3 3 6 6 5 1 4 5 6 4 4

1 1 4 1 1 5 1 1 1 4 6 6 2 1 3 2 5 1 2

3 2 0 1 3 -1 5 2 2 -41 0 0 3 0 1 3 1 3 2

1.45 .45 -1.55 -.55 1.45 -2.55 3.45 .45 .45 -2.55 -1.55 -1.55 1.45 -1.55 -.55 1.45 -.55 1.45 .45

2.10 .20 2.40 .30 2.10 6.50 11.90 .20 .20 6.50 2.40 2.40 2.10 2.40 .30 2.10 .30 2.10 .20

20 4 2 2 .45 .20 x-ocena pre lečenja, y-ocena posle lečenja, z-razlika između ocena, ž- srednja aritmetička razlika Tabela 20. Razlika u ocenama sistoličkog nivoa krvnog pritiska Srednja aritmetička razlika - ž=1.55 Standardna devijacija - SD=v46.9/19=1.57 Standardna greška sredstva - SE=1.57/v20=.35 't' vrednost-t19=1.55/.35=4.43 Poređenje sa vrednostima tabele: Tabela pokazuje da vrednost t na t19 stupanja slobode na 5%, 1% i .1% nivoima bila 2.09, 2.86 i 3.88. Izračunata vrednost 4.43 je veća od 5%, 1% i .1% nivoima, sa P<.001. Time je odbačena nulta hipoteza da nema razlike i alternativna hipoteza o bitnoj razlici je prihvaćena. Zaključak: Studija pokazuje da je bitna razlika među ocenama koji predstavljaju nivoe krvnog pritiska pre i posle tromesečnog homeopatskog lečenja. Ova razlika nije samo slučajnost, i zato je lečenje efektivno. Dati lekovi: Većina lekova koji su prepisani tokom studije su zasnovani na hroničnom totalitetu. U nekoliko slučajeva, lekovi su prepisivani na osnovu akutnosti, kada je postojala akutna crta bolesti. U nekoliko slučajeva korišćene su i nozode. Ovo su različiti hronični lekovi koji su prepisani tokom studije: Lek Natrium muriaticum Lachesis mutus Kalium carbonicum Nux vomica Calcarea carbonica Sepia officialis Pulsatilla pratensis Sulphur

Broj slučajeva 4

Prvi lek

2 2

10 10

2 1

10 5

2 1

10 5

2 1*

10 5

100

China 1 5 officallis Arsenicum 1 5 album Rhus 1 5 toxicodendron Opium 1 5 Conium 1 5 maculatum Syphilinum 1 5 Carcinosinum 1 5 Tabela 21. Frekventnost prepisanih lekova

1 -

5 -

Hronični lekovi: Frekvencija prepisivanja: Natrum mur je najčešće prepisivan lek, sa četiri slučaja (20%). U tri slučaja (15%) bio je prvi lek, a u jednom slučaju bio je sledeći lek. Lachesis i Kali carb su sledeći po redu frekvencije, i oba su prepisivana u tri slučaja (15%). Lachesis bio je prvi lek u dva slučaja (10%) dok je Kali carb prepisivan kao prvi lek u tri (15%) slučaja. Nux vomica, Calcarea carb i Sepia bili su prepisivani svaki u dva slučaja (10%). Od ovih Nux vomica i Sepia su su prepisivani kao prvi lekovi, a Calcarea carb je prepisan kao prvi lek samo u jednom slučaju. Ipak, treba istaći da je čak i u drugom slučaju Calcarea carb bio hronični lek, ali Pulsatilla je bio prepisan kao prvi jer je pacijent imao akutne osećaje. Calcarea carb bio je prepisan kada je akutna simptomatologija otklonjena. Ostali lekovi su prepisivani svaki samo u jednom slučaju (5%). Oni uključuju Pulsatilla, Sulphur, China, Arsenic alb, Opium, Rhus tox, Conium, Syphilinum i Carcinosinum. Od ovih Pulsatilla, Sulphur, China, Arsenic alb, Opium i Rhus tox bili su prvi lekovi, dok su drugi bili prateći. Frekvencija prvih prepisivanja: Sve u svemu, Natrum-mur i Kali carb bili su najčešće prepisivani prvi lekovi, sa tri slučaja (15%) svaki. Sledeći dolaze po frekvenciji Lachesis, Nux vomica i Sepia, sa po dva slučaja (15%). Drugi lekovi su prepisivani kao prvi samo u po jednom slučaju. Nozode: Nozode Syphilinum i Carcinosinum, bili su prepisani samo u jednom slučaju. Oba su prepisana tokom kontrolne posete. Syphilinum je prepisan u slučaju malobrojnosti simptoma, kada nijedna slika leka nije bila jasna. Carcinosinum je bio prepisan kao trenutni lek, u slučaju kada dati lek nije dao željene rezultate.

101

Akutni lekovi: Akutni lekovi su morali biti prepisani u tri sluačaj, čak i ako nije bilo akutnih upala vezanih za entitet osnovne hipertenzije. U jednom slučaju Bryonia je morala biti prepisana zbog prisustva akutne febrilne epizode, dok je kod drugog Graphites bio dat zbog skorašnje inficirane rane. U trećem slučaju Pulsatilla je bila prepisana zbog akutne glavobolje koja je bila glavni problem. Jednom kada je akutni problem rešen, hronični lekovi su prepisivani. U slučajevima gde su Bryonia i Pulsatilla bili prepisivani kao akutni lekovi, bili su praćeni lekovima koji ih dobro prate, Kali carb i Calcarea carb. Korišćene potencije: Različite potencije, od 30C do 10M bile su korišćene tokom perioda studije. Potencija najčešće korišćena da se počne lečenje bila je 200C u osam slučaja (42.1%). I potencija 30C je često korišćena u sedam ili 36.8% slučajeva. Korišćenje viših potencija u prvom prepisivanju bilo je manje često, i potencija 1M je prepisana samo u četiri slučaja (21,1%). Potencija Broj slučajeva

30 7

200 8

1M 4

10M -

Tabela 22. Potencija koja je korišćena u prvim prepisivanjima Kada su sva prepisivanja razmatrana, potencija koja je najčešće korišćena je potencija 30 C i 200 C. Najviše potencije su korišćene manje, a potencija 10 M samo tri puta. Lekovi Natrium muriaticum Lachesis mutus Kalium carbonicum Nux vomica Calcarea carbonica Sepia officinalis Conium maculatum Syphilinum

Potencije 30,200,1 M, 10 M

Lekovi Pulsatia pratensis

Potencije 30, 200

30,1 M, 10 M 30, 200

Sulphur China officinalis

200, 1 M 30, 200

200, 1M, 10 M 30 200, 1 M 30

Arsenicum album Rhus toxicodendron Opium Carcinosinum

200 30 200, 1 M 200

200

Tabela 23. Lekovi i potencije koji su korišćeni Natrum mur, Lachesis i Nux vomica bili su jedini lekovi kori su prepisani u potenciji 10 M. Lekovi koji su prepisani u potenciji 1 M uključili su tri pomenuta kao i Sulphur, Sepia i Opium. Ostali lekovi su prepisani kao 30 C i 200 C, gde su Carcarea carb, Conium i Rhus tox bili prepisani samo u potenciji 30 C. Nozode su prepisivane samo u potenciji 200 C. 102

Relativna efikasnost različitih lekova: Relativna efikasnost različitih lekova bila je procenjena beleženjem promena u stupnju hipertenzije pre i posle lečenja. Iz analize, ni jedan lek nije bio efektivniji od drugih u studiji. Natrum mur, Sepia, Calcarea carb i Kali carb su bili jednako efektivni, sa poboljšanjima kod po dva slučaja. Od ovih Sepia i Calcarea carb bili su efikasni u oba slučaja gde su prepisani. Kali carb je bio efektivan u dva od tri slučaja, dok je Natrum mur pokazao napreak kod dva od četiri slučaja. Lachesis, Sulphur, China, Arsenic alb, Nux vomica i Carcinosinum bili su efektivni u po jednom slučaju. Ali Lachesis je prepisivan u tri slučaja dok su drugi lekovi prepisivani samo u po jednom slučaju. Ni jedna određena potencija nije se pokazala efektivnija od drugih. U tabeli ispod, jasno se vidi da su potencije 30 i 200 C naizgled efektivnije, ali to samo pokazuje veće proporcije ovih potencija korišćenih u studiji. Osim ovih jedino primetno je da je 10 M potencija bila efektivna samo u jednom slučaju, iako je prepisana tri puta. Lek

Korišćena potencija 30,200,1M

Broj prepisanih slučajeva 4

Natrium muriaticum Sepia officinalis 200, 1M 2 Calcarea carbonica 30 2 Kalium 30,200 3 carbonicum Lachesis mutus 1M, 10M 3 Sulphur 200, 1M 1 China officinalis 30,200 1 Arsenicum album 200 1 Nux vomica 200 1 Carcinosinum 200 1 Tabela 24. Relativna efikasnost korišćenih lekova

Broj slučajeva sa poboljšanjima 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1

Opažanja o prepisanim lekovima Natrium muriaticum: Natrum mur je bio efektivan kod dva od četiri slučaja gde je bio prepisan. U slučaju broj 11, Natrum mur je bio indikovan mentalnim simptomima kao tuga, udaljenost od briga i pažnje, žalost i razočarenje po izdajstvu (Synthesis, Um, Tuga, prevara). Fizički simptomi koji su potvrdili Natrum mur bili su želja za slanim, ribom i sunčanice. Ovde je bilo poboljšanja od stupnja II hipertenzije do visoko normalnog pritiska. U slučaju broj 9, inicijalni lek bio je Lachesis, koji iako je bio jasno indikovan, je doneo pogoršanje, i izazvao rast krvnog pritiska. Natrum mur je

103

sledeći prepisan, i ovo je dovelo do opšteg poboljšanja, i stupanj hipertenzije se poboljšao od stupnja I do normalnog. Simptomi koji su indikovali Natrum mur bili su uglavnom na fizičkom nivou, kao < sunce, < leto, želja za svežim vazduhom i hladnom kupkom, želja za ribom i ekstremna žeđ. Sepia officinalis: Sepia je bila efektivna u oba slučaja u kojima je prepisana. U slučaju broj 14, mentalni simptomi kao tiha žalost i razmišljanje o prošlim stvarima su navodili na Natrum mur. Ali otkriveno je da Sepia pokriva i ove simptome. Takođe je pacijent imao i karakteristične sepia simptome kao hladnokrvnost, opšte < pre i tokom menzisa, zimogrožljivost tokom menzisa, probleme tokom trudnoće, < od jahanja i < posle odnosa. U slučaju broj 19 pacijent je imao probleme zbog žalosti i generalno se bolje osećao kao je bio sam. Sepia je lek tri znaka za ovaj drugi simptom. Fizički simptomi kao hladnokrvnost, averzija prema hrani naročito kada se vidi, i gljivična infekcija na koži su potvrdili prepisani lek. U oba slučaja stupanj hipertenzije se poboljšao sa stupnja II do stupnja I. Kalium carbonicum: Kali carb je takođe bio efektivan u dva od tri slučaja gde je bio prepisan. U slučaju broj 13 indikovan je fizičkim generalijama i karakterističnim detaljima. Pacijent je bio hladan, gojazan, obilno se znojio, imao probleme na desnoj strani, bol u leđima > ležanje na leđima i ostajanje bez daha < ležanje na desnoj strani. Stupanj hipertenzije se poboljšao sa stupnja I na stupanj II posle lečenja. U slučaju broj 15 lek je određen na osnovu simptoma kao što su averzija da se ostane sam, želja za slatkišima, averzija ka mesu, asmatično disanje koje je gore ujutru, i pogoršanje tegoba na hladnom vazduhu. Takođe postojali su se problemi sa zglobom desne strane i probadajući bolovi u zglobovima. U oba slučaja stupanj hipertenzije se poboljšao sa stupnja II na stupanj I. Calcarea carbonica: Calcarea carbonica je bila efektivna u oba slučaja u kojima je prepisana. U slučaju broj 5 data je posle akutnog prepisivanja Pulsatilla, posle koje je odlično došla. Ovaj slučaj je imao karakteristične menstrualne prateće pojave Calcarea carb, naduvanje i bol u grudima pre i tokom menzisa. Drugi bitni simptomi uključivali su averziju na meso i goreći bol u verteksu (najvišoj tački). Ovaj slučaj se poboljšao sa II stupnja hipertenzije na visok normalan nivo. U slučaju broj 7, Calcarea carb je indikovan simptomima poput žalosti, želje za društvom, zimogrožljivosti pacijenta, bolovima u zglobovima < hladnom vlažnom vremenu i gorećim verteksom. Čudna pogoršanje gorućeg verteksa od bilo kakvih emocionalnih problema takođe je ukazivala na Calcarea carb. Calcarea je odbacila Causticum, koji je sličan ali ima suprotne modalitete za bolove u zglobovima.

104

Ovaj slučaj je imao dobar napredak sa II stupnja hipertenzije na visok normalan nivo. Lachesis mutus: Lachesis je bio efektivan samo u jednom slučaju od tri. U slučaju u kom je bio efektivan, bilo je mnogo karakterističnih simptoma, kao strah od smrti, strah od zmija, strašni snovi, toplakrvnost, gorući dlanovi i pete, gorući verteks itd. Bio je odabran u odnosu na druge lekove u analizi repertorijuma, pošto je bio najsličniji mentalnim simptomima koji su postojali. Ovaj slučaj je pokazao odlučni napredak, sa promenom od stupnja III hipertenzije na visok normalan nivo. Sulphur: Sulphur je bio prepisan slučaju broj 16, najviše na osnovu izraženih želja i averzija za hranom i čudnih osećaja. Sulphur je imao visoke znake želje za slatkišima i toplim pićima, kao i averziju prema jajima, mesu i mleku. Osećaji kao goruće pete, gorući vrh jezika i osećaji dlaka u grlu su takođe dobro pokriveni Sulphur-om. Ovaj slučaju je pokazao promenu od stupnja II hipertenzije na stupanj I. China officinalis: U slučaju broj 17, tegobe su se razvile posle epizode krvarenja iz stomaka. China je jedan od važnih lekova za lečenje posle krvarenja. Takođe je bilo drugih simptoma kao osetljivost na budu, iziritiranost tokom glavobolje, glavobolja < buka, i bubnjanje u ušima tokom glavobolje. Došlo je do promene stupnja hipertenzije od stupnja III do stupnja II. Takođe treba naglasiti da pregled literature nije davao China u rubrici za hipertenziju. Arsenicum album: U slučaju broj 20, Ars alb je bio uglavnom indikovan izbirljivošću, < od kontradiktornosti, hladnokrvnosti, želje za i > toplim napicima. Ovaj pacijent je takođe imao tipična pogoršanja zbog tegoba oko ponoći, što je izbacilo Arsenic iznad lekova poput Nux vomica i Lycopodium. Ovaj pacijent je pokazao promenu u stupnju hipertenzije od stupnja II do stuonja I. Nux vomica i Carcinosinum: U slučaju broj 8, pacijent je imao nesanicu zbog brige i uznemirenosti zbog neuspeha posla. Etiološki simptom (žaljenje na-neuspeh posla, žaljenje na –gubitak novca i žaljenje na- brige) kao i poremećaj sna od najmanje buke je ukazao na Nux vomica. Ali odgovor na Nux vomica nije bio očekivani jer se nivo krvnog pritiska nije mnogo promenio. Kasnije Carcinosinum je prepisan, uzimajući u obzir jaku porodičnu istoriju dijabetesa i raka. Pacijent je pokazao više poboljšanja posle ovog leka. Stupanj hipertenzije se smanjio posle lečenja sa stupnja III na stupanj I.

105

Ograničenja studije: A. Mala veličina uzorka – Zbog male količine uzorka, bilo bi teško generalizovati rezultate ove studije. B. Trajanje studije – Trajanje studije je bilo tri meseca i zato studije ne odražava efikasnost homeopatskog lečenja na duge staze. C. Nedostatak placebo kontrole – uloga placebo efekta lečenja ako je ima, ne može se odrediti u nedostatku placebo kontrole. D. Distribucija godina i pola – iako je određena za studiju široka starosna grupa, većina slučajeva bila je iz starosne grupe 55-65 godina. Kod polne distribucije dominirao je ženski pol. Oba faktora su možda izmenila dobijene rezultate. E. Određivanje kriterijuma – Najveći broj hipertensivnih komplikacija i pratećih bolesti su isključeni iz ove studije, i ne može se odrediti efikasnost homeopatskog lečenja u takvim slučajevima. Takvi slučajevi mogu takođe da potvrde upotrebu mnogih delimično dokazanih ili manjih lekova, i efikasnost takvih lekova nije bila postignuta u ovoj studiji. Zaključak: Osnovna hipertenzija je glavni zdravstveni problem, naročito u zemljama u razvoju. Ona je ključni faktor rizika za važne kardiovaskularne bolesti kao koronarne srčane bolesti i šlog, a obe bolesti su odgovorne za mnogo smrti širom sveta. Konvencionalno anti-hipertenzivno lečenje, iako je efektivno u snižavanju krvnog pritiska ima svoje loše strane. Ne slaganje sa režimom lečenja je glavni problem. Asimptomatska priroda bolesti, suprotni efekti lekova i visoki troškovi lečenja su rezultirali 'vladavinom polovine', gde je manje od polovine populacije pravilno lečeno. U ovom scenariju, homeopatija ima dosta potencijala da pomogne da se snizi proporcija hipertenzivne populacije u društvu i tako uzme učešća u smanjenju nivoa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Holistička priroda homeopatije je za ovo idealna, jer čak i lekari alopatske medicine shvataju greške u lečenju krvnog pritiska ili drugih faktora rizika u izolaciji. Jeftiniji troškovi lečenja takođe je čine atraktivnom opcijom na društvenom nivou. Ova studija je prvenstveno rađena da se otkrije efektivnost homeopatskog pristupa u radu sa osnovnom hipertenzijom. Pokušaj je rađen da se otkriju, ako je moguće lekovi koji su mnogo korisniji u lečenju bolesti. Da bi se to postiglo, dvadeset slučajeva osnovne hipertenzije je podvrgnuto tromesečnom homeopatskom lečenju i promene nivoa pre i posle lečenja su bile evaluirane. Studija je pokazala da homeopatski lekovi imaju pozitivan efekat na hipertenzivni status pacijenta u uzorku studije. Efikasnost je demonstrirana rezultatima statističkih analiza (p<0.001 za sistolički i dijastolički nivo), što

106

pokazuje da su nivoi pre i posle lečenja različiti. Analiza promene u stupnju hipertenzije pre i posle lečenja takođe pokazuje da su trinaest slučajeva ili 65% prešli sa viših na niže stupnje hipertenzije. Grupa koja je najviše odgovorila na lečenje su pacijenti stupja II hipertenzije sa 72.7% idući ka nižem stupnju. Konačno, analiza profila kardiovaskularnog rizika pre i posle lečenja je takođe demonstrirala smanjenje u procentima slučajevima u visoko rizičnim grupama. Lekovi koji su korišćeni u ovoj studiji su bili prepisivani na osnovu hroničnog totaliteta. Zbog relativno male veličine uzorka, nijedan lek nije bio efikasniji od drugih. Ipak, lekovi kao Natrum mur, Calcarea carb, Kali carb i Sepia su bili efikasnij od drugih. China i Carcinosinum su bili efektivnijij u po jednom slučaju, iako nijedan od njih nije u opštim repertorijumima pod rubrikom za hipertenziju. Potencije su takođe varirale, i nijedna potencija nije bila superiornija. S obzirom na ograničenost studije, bilo bi prerano donositi apsolutne zaključne o efektima homeopatskih lekova u radu sa osnovnom hipertenzijom. Ali rezultati ove studije su svakako ohrabrujući, i garantuju dalje studije sa strožijim kriterijumima. Takva studija, sa dobrom veličinom uzorka, će takođe pomoći da se evaluiraju relativne efikasnosti različitih lekova u lečenju osnovne hipertenzije. LITERATURA 1) Gaithier CC, Cavazos-Gaithier AE: Medically speaking. Institute of physics publishing, 1999 2) Julian DG, Camm AJ et al: Diseases of the heart. Bailliere Tindall, 1989, pp 1227 - 1292 3) Chalmers J et al: 1999 World Health Organization - International Society of Hypertension guidelines for the management of hypertension. J hypertens 1999; 17:151-185 4) Hart JT: Hypertension: Community Control of High Blood Pressure. 2nd ed., 1987 5) Fauci AS, Braunwald E et al: Harrison's Principles of Internal Medicine. 14th ed. The McGraw - Hill inc., 1998, pp 1380 - 1386 6) Fletcher AE, Bulpitt CJ: Current Issues in Cardiology: Management Strategies. BMJ Publishing Group, 1998 7) Cardiovascular Disease epidemiology - WHO. Accesses from http://www.who.int/ 8) Beevers DG, Macgregor GA: Hypertension in Practice. Martin Dunitz, 1988 9) Gupta R: Hypertension in India: Definition, Prevalence and evaluation. J Indian Med Assoc 1999; 97:74-80 10) Singh RB. Beegom R et al: Prevalence and risk factors of hypertension and age specific blood pressure in five cities: A study of Indian women. Int J Cardiol 1998; 63:165-73 11) Joseph A, Kutty VR et al: High risk of coronary heart disease in thiruvananthapuram city: A study of serum lipids and other risk factors. Indian Heart J. 2000; 52:29-35 12) Hypertension study group: Prevalence, awareness, treatment and control of hypertension in the elderly in Bangladesh and India: a multicentre study. Bulletin of the world health organization, 79: 490500 13) Park K: Park's Text Book of Preventive and Social Medicine. 15th ed., M/S Banarsidas Bhanot, 1997, pp 274 - 277 14) Swales JD: Oxford Text Book of Medicine Vol. III. 3rd ed., Oxford Medical Publishers, 1996, pp 2527 - 2543

107

15) Malhotra P, Kumari S et al: Prevalence and determinants of hypertension in an un-industrialized rural population of north India. Journal of Human Hypertension 1999; 13:467-472 16) Swales JD, Reid J: Hypertension in Theory and Practice, British Medical Bulletin Vol.50 No.2, Churchil Livingstone, 1997 17) Macgregor GA, Kaplan NM: Hypertension. Health Press Ltd. Oxford, 1998 18) Krishnadas KV: Text Book of Medicine. 3rd ed., Jaypee Brothers, 1996, pp 578 - 585 19) Beers MH, Berkow R: Chapter 199, in The Merck Manual of Diagnosis and Therapy. 17th ed. (internet ed.), Medical Services, USMEDSA, USHH 20) Bennet JC, Plum F: Cecil's Text Book of Medicine. 20th ed., WB Saunders Company, 1996, pp 256 - 277 21) Guyton AC, Hall: Text book of Medical Physiology 9th ed. 22) Staessen JA, Gasowsky J et al: Risks of untreated and treated isolated systolic hypertension in the elderly: Meta analysis of outcome trials. Lancet 2000; 355:865-871 23) Tierney LM, McPhee SJ et al: Current Medical Diagnosis and Treatment 1999. 38th ed., Appleteon & Lange, 1999, pp 430 - 452 24) Edwards CRW, Boucher IAD et al: Davidson's Principles and Practice of Medicine. 17th ed. Churchil Livingstone, 1996, pp 266 - 271 25) Shapiro LM, Buchalter M: A Color Atlas of Hypertension. 2nd ed., Wolfe Publishing Ltd., 1991 26) Sandler G: Hypertension. Lancaster, 1987 27) Wolkinson IB, Christison DJ: Isolated systolic hypertension: A radical rethink. BMJ 2000; 320:1685 28) Ramsay LE, William B et al: British Hypertension Society guidelines for hypertension management 1999: Summary. BMJ 1999; 319:630-635 29) Lindsay GM, Gaw A: Coronary Heart Disease Prevention: A Hand Book for the Health Care Team. Chrchil Livingstone, 1997 30) Andersson OK, Almgren T et al: Survival in treated hypertension: Follow up study after two decades. BMJ 1998; 317:167-171 31) Lorimer AR, Shepherd G: Preventive Cardiology. Blackwell Scientific Publications, 1991 32) Swales JD: When to use antihypertensives. The Practitioner 1996; 240:351 33) Dhawale ML: Principles and Practice of Homoeopathy. 2nd ed., Institute of Clinical Research, Bombay, 1985, pp 10-11,38,450-454,281,447 34) Kent JT: Lectures on Homoeopathic Philosophy. 5th ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1989, pp 18-23, 35, 98, 145, 189-193 35) Gutman W: Hypertension Physiology and Homoeopathic Treatment The Homoeopathic Recorder 1952; Vol. LXVII. No.2 Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 36) Ortega PS: Notes on the Miasms. 1st English ed., National homoeopathic pharmacy, New Delhi, 1980, pp 29, 63 37) Vithoulkas G: The Science of Homoeopathy. Indian ed., B Jain Publishers (P) Ltd., 1998, pp 125, 130, 255-277 38) Allen JH: The Chronic Miasms - Psora, Pseudo Psora and Sycosis Vol I & II. 1st ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1996, pp Vol I - 167, 176-179, 211, 213-225. Vol II - 76 39) Roberts HA: The Principles and Art of Cure by Homoeopathy. 2nd ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1990, pp 191-193, 206, 213, 217-220, 233 40) Kasad KN: Disease (Natural and Drug): A Phenomenological Approach in ICR Symposium Volume on Hahnemannian Totality - Area C. 2nd ed., ICR Bombay Symposium Council, 1994, pp 336 41) Muzumdar KP: Lectures on Homoeopathic Therapeutics. 1st ed., Paramanand Prakashan Bombay, 1995, pp 39-40, 47-54 42) Hahnemann S: Organon of Medicine. 6th ed. Translated by Boericke W Reprint B Jain Publishers (P) Ltd., 1991, pp92, 178, 216, 227-231, 249 43) Close S: The Genius of Homoeopathy - Lectures and Essays on Homoeopathic Philosophy. 1st ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1990, pp 42-46 44) Schroyens F: Synthesis: Repertorium Homoeopathicum Syntheticum ed. 7.1, Homoeopathic Medical Publishers, London, Published in India by B Jain Publishers (P) Ltd., 1998, pp 1624 - 1625 45) Murphy R: Homoeopathic Medical Repertory. 1st Indian ed., Indian Books and Periodicals Syndicate, New Delhi, 1994, p 162

108

46) Complete repertory 47) Boericke W, Boericke OE: Homoeopathic Materia Medica with Repertory. 9th ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., p 853 48) Julian OA: Materia Medica of Nosodes with Repertory. 1st Indian ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1997, p 692 49) Julian OA: Dictionary of Homoeopathic Materia Medica. Translated by Dr Rajkumar Mukerji. English ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1999, p 362 50) Banerjee NK: Realistic Materia Medica with Therapeutic Repertory. 1st ed., World Homoeopathic Links, New Delhi1983, p 131 51) Clarke JH: The Prescriber. Indian ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1998, p230 52) Dewey WA: Practical Homoeopathic Therapeutics. 3rd ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1996, pp 39-42 53) Phatak SR: Materia Medica of Homoeopathic Medicines. 1st ed., B Jain Publishers (P) Ltd., pp 304, 577 54) Vithoulkas G: Materia Medica Viva (vols.1-6) Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 55) Vithoulkas G: The Essence of Materia Medica 56) Geukens A: Homoeopathic Practice Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 57) Master FJ: Bedside Clinical Tips. 1st ed., B Jain Publishers (P) Ltd., 1999, p 86 58) Rastogi DP: Homoeopathic Gems 2nd ed., B Jain Publishers (P) Ltd., 1997, pp 24, 49, 86,173 59) Palsule SG: Homoeopathic Treatment for Asthma and Blood pressure 3rd ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1999, pp7-1 60) Shinghal JN: Quick Bed-side Prescriber. 6th ed., B Jain Publishers (P) Ltd., 1984, pp 52-53 61) Das B: Select Your Remedy. 17th ed., Bishamber Free Homoeopathic Dispensary, 1996, pp 238240 62) Banerjee NK: Blood Pressure - Its Aetiology and Treatment Revised ed., Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1998, pp 119-120 63) Mathur KN: Systematic Materia Medica of Homoeopathic Remedies 64) Geghas V: Factors that might effect a remedy. Homoeopathic links, winter 1999, Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 65) Poirer J: Homeopathic Treatment of the Diseases of Heart. Translated by Dr Rajkumar Mukerji, Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1998, pp 83-87 66) Boericke W, Dewey WA: The twelwe Tissue Remedies of Schussler. 6th ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1990, p 439 67) Kansal K: The Biochemics. Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 68) Bernoville F: Remedies of the Circulatory and Respiratory system. 2nd ed. Reprint, B Jain Publishers (P) Ltd., 1999, p 4, 13, 33-34 69) 50 Homoeopathic Indian drugs appended to Homoeopathic Materia Medica with Repertory. 70) Gupta RL: Directory of Diseases and Cures in Homoeopathy. Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 71) Chatterjee TP: My Random Notes on Some Homoeo-Remedies. Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 72) Cartier F: Arterial hypertension. Translated by Williams CA The Homoeopathic Herald 1947; Vol VII, No. 10. Accessed from Encyclopaedia Homoeopathica, V1.3, by Archibel, Belgium 73) Bignamini M, Bertoli A et al: Controlled double-blind trial with Baryta carbonica 15CH versus placebo in a group of hypertensive subjects confined to bed in two old people's homes. BHJ 1987; Vol. 76, pp. 114-119 74) Master FJ: A study of homoeopathic drugs in essential hypertension. BHJ 1987, Vol 76, pp. 120121

----------------------------Izvor: http://www.similima.com/thesis2.html (preuzeto: avgust 2010) EFFICACY OF HOMEOPATHIC MEDICINES IN THE MANAGEMENT OF ESSENTIAL HYPERTENSION: A CLINICAL STUDY Dr Arun Prasad K.P. BHMS, MD(Hom) Govt. Homeopathic Medical College. Calicut. Kerala

109

IMPRESSUM

Glavni i odgovorni urednik: Tatjana Babi! Tehni!ki urednik: Prof. dr Vladimir Holodkov "tampa: Redakcija: III godina: Erceg Vesna Ristivojevi! Vesna Stevanovi! Biljana Raji! Du"an Ure#iva!ki odbor: Dr med. spec. Liljana Bibi!-Baji! Dr med. spec. Jasmina Jovi! Dr med. Sanja Mir#i! – Cime"a Dr med. Verica Lazovi! Izdava!: Udru$enje za "irenje i unapre%enje klasi#ne homeopatije “Simillimum”, Beograd Web sajt: www.simillimum.edu.rs E-mail: simillimumbgd@gmail.com Tira$: ELEKTRONSKA VERZIJA (ON-LINE VERSION)

CIP – %&'&()*+,&-+.& / 0/1(+2&-+.+ 3&4)567 1+1(+)'727 841+.7, 97)*4&5 ”SIMILLIMUM TIMES» : :asopis homeopatskog centra i ;kole ”Simillimum” Volume 6, broj 3 – april 2015 – Beograd (D$ord$a Va;ingtona 28/II sprat) Udru$enje za ;irenje i unapre#enje klasi!ne homeopatije «Simillimum» FORMAT: B5 Izlazi !etiri puta u ;kolskoj godini.

ISSN 1821-3405 COBISS.SR-ID 1713