Education for Sustainable Development (ESD), POLITIKA Daily Newspaper, 15/09/2015

ДО­МЕ, СЛАТ­КИ ДО­МЕ

Прин­ци­пи „зе­ле­ног ­ ди­зај­на” ен­те­ри­је­ра

„Зе­ле­ни” ди­зајн за бу­дућ­ност

чи да ће­те до­би­ти до­бру вред­ност за свој но­вац. Ко­но­пља је та­ко­ђе ин­те­ре­сан­тан ма­те­ри­јал, при­род­но от­по­ран на гљи­ви­це и ин­сек­те. До­но­си ве­ће при­но­се од дру­гих усе­ва и оста­вља зе­мљу у до­бром ста­њу за дру­ге биљ­ке. От­пор­на је на ул­тра­љу­би­ча­сте све­тло­сне ути­ца­је, а по­ме­ша­на са дру­гим влак­ни­ма, по­пут ор­ган­ског па­му­ка, не до­ зво­ља­ва ха­ба­ње тек­сти­ла и за­др­жа­ва до­бру бо­ју због сво­је по­ро­зне при­ро­де. Ко­но­пља је та­ко­ђе иде­ал­на и за та­па­ци­ра­ње на­ме­ шта­ја.

– По­тру­ди­те се да из­бег­не­те син­те­тич­ке тка­ни­не при­ли­ком уре­ђе­ња ен­те­ри­је­ра. По­ тра­жи­те та­па­ци­рунг и дра­пе­ри­је од тка­ни­на сат­каниx од ор­ган­ског па­му­ка, ву­не или ко­ но­пље. Ова при­род­на влак­на су ква­ли­тет­ на и ла­ко се чи­сте. Ако, ме­ђу­тим, же­ли­те син­те­тич­ка влак­на, тра­жи­те по­ли­е­сте­ре

Струч­ња­ци ко­ји сми­шља­ју, ­ об­ли­ку­ју и пра­ве но­ве ­ ма­те­ри­ја­ле у гра­ђе­ви­нар­ству, ин­ду­стриј­ском ди­зај­ну ­ и уре­ђе­њу про­сто­ра све ­ ви­ше во­де ра­чу­на да ­ за­шти­те жи­вот­ну сре­ди­ну, ­ са­чу­ва­ју ре­сур­се и уште­де енер­ги­ју – не од­у­ста­ју­ћи ­ од есте­ти­ке и удоб­но­сти

Концептуални дизајн укључује и такозване модуларне структуре, или куће као слагалице: овде је представљена једна која је постављена у Варшави. Приказано је како се могу употребити њени делови – модули – како би се смањили или повећали површина, висина и распоред просторија у складу са сезонским променама.

Могућности унутрашњих измена, према потребама укућана, готово да су бесконачне. Коришћени зидни панели могу бити од различитих материјала, као што су дрво, цигле, винил, гипс...

ЕНЕ

ОМ Е ПР

Њ

За про­из­вод­њу синт­ети­чкиx бо­ја тро­ше се ве­ли­ке ко­ли­чи­не енер­ги­је и ства­ра до

Модуларни систем допушта доградњу тераса, надстрешница, степенастих пергола и других сличних простора, укључујући и вертикалне баште, односно „зелене зидове“

ЕНЕ

РНЕ

КТУ ТРУ

М ПРО

НЕ

При­род­не бо­је

30 ли­та­ра от­па­да за сва­ки ли­тар бо­је, ка­же наш са­го­вор­ник. По­ред то­га, ва­ђе­ње ти­танди­ок­си­да, кључ­ног са­стој­ка у син­те­тич­ким пре­ма­зним сред­стви­ма, ве­ли­ки је еко­ло­ шки про­блем то­ком про­це­са про­чи­шће­ња, узро­ку­ју­ћи за­га­ђе­ње во­де. Про­из­во­ђа­чи „еко” или „природниx” бо­ја има­ју за циљ да ко­ри­сте са­стој­ке ко­ји су без­о­па­сни за љу­де и жи­вот­ну сре­ди­ну, као што су биљ­ни и ор­ган­ски са­ста­ви на ба­зи во­де, а не ни­тро је­ди­ње­ња.

– Во­де­ћи ди­зај­не­ри ен­те­ри­је­ра пре­по­ру­ чу­ју ко­ри­шће­ње при­род­них вла­ка­на, или оних из­ве­де­них из би­ља­ка или жи­во­ти­ња, укљу­чу­ју­ћи па­мук, лан, ву­ну, ал­па­ку, мо­хер, ка­шмир или сви­ле, и из­бе­га­ва­ње ве­штач­ких вла­ка­на и оних из­ве­де­них из хе­миј­ске об­ ра­де, као што су нај­лон, ви­ско­за, акри­лик, по­ли­е­стер, по­ли­е­ти­лен или ви­ни­лон. При­род­на влак­на су су­штин­ски би­о­ра­ згра­ди­ва и из­др­жљи­ва и до­бра за за­ве­се или пре­свла­ке. Ефи­ка­сни су изо­ла­то­ри, ла­ки за чи­шће­ње, до­бро ап­сор­бу­ју звук, от­ пор­ни су на ста­тич­ки елек­три­ци­тет а не­ки, као ре­ци­мо ву­на, од­го­ва­ра­ју ва­тро­от­пор­ним пр­о­пи­си­ма без ика­квог до­дат­ног хе­миј­ског трет­ма­на – на­во­ди др Пр­ва­нов. Ор­ган­с ки па­м ук је и из­д р­ж љив и леп. Ква­ли­тет овог при­род­ног ма­те­ри­ја­ла зна­

МЕ РО

бам­бус је са­вр­шен, а по­себ­на је вред­ност што бр­зо ра­сте. Да би био истин­ски еко­ло­ шки, мо­же се про­ве­ри­ти да ли је ра­стао без пе­сти­ци­да, хер­би­ци­да или на­вод­ња­ва­ња, фо­сил­них го­ри­ва или еко­ло­шки инвазивниx хе­ми­ка­ли­ја. Од бам­бу­са се по­след­њих го­ди­ на пра­ве ла­ми­на­ти и фур­ни­ри по­год­ни за про­из­вод­њу на­ме­шта­ја и по­до­ва. У на­шим кли­мат­ским усло­ви­ма тр­ска мо­ же би­ти од­лич­на за­ме­на за бам­бус.

– Ра­тан мо­же­мо сма­тра­ти сто од­сто еко­ ло­шким ма­те­ри­ја­лом. Ла­ко је до­сту­пан у ско­ро свим де­ло­ви­ма све­та. Као и бам­бус, ве­о­ма бр­зо ра­сте и од­ли­чан је ма­те­ри­јал за про­из­вод­њу и та­па­ци­ра­ње на­ме­шта­ја. Ко­ ри­шћен је од дав­ни­на у Ази­ји, али је по­стао ве­о­ма по­пу­ла­ран ши­ром пла­не­те у 21. ве­ ку за­хва­љу­ју­ћи ни­ској це­ни, ела­стич­но­сти и ви­со­ко естет­ским ква­ли­те­ти­ма и у ши­ро­кој је упо­тре­би у ин­ду­стриј­ском ди­зај­ну. На­ро­ чи­то је по­пу­ла­ран ме­ђу во­де­ћим европ­ским ком­па­ни­ја­ма на­ме­шта­ја у Ита­ли­ји и скан­ ди­нав­ским зе­мља­ма – об­ја­шња­ва наш са­ го­вор­ник.

Илустрација Срђан Печеничић

Фото pixabay

Ш ТРА УНУ

ЕП

20

У по­ре­ђе­њу са дру­гим гра­ђе­вин­ским ма­ те­ри­ја­ли­ма, др­во је нај­ви­ше одр­жив и ла­ко до­сту­пан ма­те­ри­јал по скром­ној це­ни, до­ ду­ше и за­па­љив, али се то то­ле­ри­ше. Сто­га је ве­о­ма тра­жен на тр­жи­шти­ма ве­ћи­не на­ се­ље­них под­руч­ја у све­ту.

– Др­во и др­ве­на­сте биљ­ке иде­а­лан су ма­те­ри­јал за про­из­вод­њу по­до­ва, зидниx обло­га, а по­го­то­во на­ме­шта­ја, јер су ла­ко об­ра­ди­ви и са ши­ро­ким ди­ја­па­зо­ном естет­ ских вред­но­сти. Нај­по­год­ни­ји су храст, бу­ ква, троп­ски тик и вен­ге, плу­та, бам­бус и ра­тан. За­ни­мљи­во је, ре­ци­мо, да се ли­сто­ви плу­ те, као нус­про­дукт про­из­вод­ње, ко­ри­сте за пра­вље­ње огласниx та­бли, као и под­них и зид­них пло­чи­ца – ка­же Пр­ва­нов. За ра­мо­ве на­ме­шта­ја, сто­ло­ва и по­до­ва

здра­ва ми­кро­кли­ма ко­ја одр­жа­ва и ре­гу­ли­ ше по­треб­ну ко­ли­чи­ну вла­ге и све­жег ва­ зду­ха у кан­це­ла­ри­ја­ма, јав­ним згра­да­ма и ста­но­ви­ма. Обра­з о­в а­њ е но­в их ге­н е­р а­ц и­ј а та­к о­ђ е има ве­ли­ки зна­чај у про­јек­то­ва­њу и во­ђе­ њу ра­чу­на о бу­дућ­но­сти „зе­ле­ног ди­зај­на”, а нај­ве­ћи ре­зул­та­ти на ово­ме по­љу су по­ стиг­н у­т и у Ази­ј и, по­го­т о­в о у раз­в и­ј е­н им зе­м ља­м а као што су Ја­п ан и Син­га­п ур, где го­то­во сви уни­вер­зи­те­ти има­ју „зе­ле­ ни ди­зајн” као оба­ве­зан пред­мет у сво­јим про­гра­ми­ма, ука­зу­је наш са­го­вор­ник. По­ сто­је по­ку­ша­ји да се то ура­ди и у Евро­пи, до­да­је, на­гла­ша­ва­ју­ћи да је одр­жи­ви ди­ зајн је­ди­ни пра­ви на­чин да жи­ви­мо и ра­ ди­мо у здра­вој око­ли­ни, про­јек­то­ва­ној по људ­ској ме­ри. А. Ми­јал­ко­вић

Њ АШ ОЉ СП

Др­во, плу­та, бам­бус

или ра­ми­је, тка­ни­не пле­те­не без опа­сних хе­ми­ка­ли­ја, од ре­ци­кли­ра­них ма­те­ри­ја­ла или спе­ци­јал­но дизајнираниx да се ре­ци­ кли­ра­ју – са­ве­ту­је струч­њак. Ди­з ај­н и­р а­њ е и ин­с та­л и­р а­њ е „живиx” или „зе­ле­них” зи­до­ва, по­пут вер­ти­кал­них вр­то­ва, још је­дан је на­чин да се при­ро­да уве­де у жи­вот­ни и рад­ни про­стор. Па­мет­ ним ко­ри­шће­њем хор­ти­кул­ту­ре ства­ра се

Кућа као слагалица

К

а­ко зе­мља по­ста­је све то­пли­ја, а енер­ги­ја све ску­пља, та­ко­зва­ни зе­ ле­ни, или одр­жи­ви ди­зајн по­ста­је све ва­жни­ји: ау­то­мо­би­ли, апа­ра­ти, на­ме­штај, па и чи­та­ве ку­ће пра­ве у скла­ду са све­шћу о по­тре­би очу­ва­ња огра­ ни­че­них ре­сур­са.

– Је­дан од нај­ва­жни­јих аспе­ка­та „зе­ле­ног ди­зај­на” је­сте здра­вље у жи­вот­ном и рад­ ном про­сто­ру. На­пре­дак то­ком про­те­кле две де­це­ни­је у про­из­вод­њи гра­ђе­вин­ских ма­т е­р и­ј а­л а ре­з ул­т и­р ао је знат­н им сма­ ње­њем еми­си­је га­со­ва ко­ји пра­ве ефе­кат ста­кле­не ба­ште. Пре то­га, нај­че­шће ко­ри­ шће­ни, а ујед­но и нај­о­па­сни­ји ма­те­ри­ја­ли у гра­ђе­ви­нар­ству, ар­хи­тек­ту­ри и про­из­вод­ ном ди­зај­ну би­ли су бе­тон, ас­фалт, ме­тал, гипс (за спу­ште­не та­ва­ни­це и пре­град­не зи­д о­в е), пла­с ти­ка (у про­и з­в од­њ и на­м е­ шта­ја и гра­ђе­ви­нар­ству). Не­ки од њих су и ве­о­ма ток­сич­ни. Али, за­хва­љу­ју­ћи но­вим и по­врат­ку за­бо­ра­вље­них тра­ди­ци­о­нал­ них ма­те­ри­ја­ла, по­след­њих го­ди­на сли­ка је по­че­ла знат­но да се ме­ња на­бо­ље – твр­ ди др Си­ни­ша Пр­ва­нов, ре­дов­ни про­фе­сор ди­зај­на ен­те­ри­је­ра на Уни­вер­зи­те­ту ТДТУ у Ви­јет­на­му.

1. Ус­по­ста­ви­ти од­го­вор­ну стра­те­ги­ју ку­ по­ви­не ма­те­ри­ја­ла 2. Ку­пи­ти ло­кал­но ако је мо­гу­ће 3. Раз­ми­сли­ти о пра­вој це­ни не­ког про­ из­во­да 4. Ди­зај­ни­ра­ти уз свест о ре­ци­кли­ра­ним ма­те­ри­ја­ли­ма и о по­нов­ној упо­тре­би 5. По­сти­ћи енер­гет­ску ефи­ка­сност 6. Во­ди­ти ра­чу­на о есте­ти­ци

С

Структурне промене омогућавају најразличитије конфигурације унутар једног истог простора. Носеће дрвене греде чине конструкцију прилагодљивом актуелном „циклусу“ куће.

21