ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАНИЕ НА УЧЕНИЦИТЕ СО ПОСЕБНИ ОБРАЗОВНИ ПОТРЕБИ ДАНИЕЛА ДИМИТРОВАРАДОЈИЧИЌ НАТАША ЧИЧЕВСКАЈОВАНОВА
U^ENICI SO POSEBNI OBRAZOVNI POTREBI (POP) Terminot deca sa ПП (special needs) e prevzemen od angliskiot jazik, ne e dovolno jasen i precizen. Na primer, ovoj термин se koristi koga se zboruva za decata so pre~ki vo razvojot, no i za decata od ~uvstvitelnite grupi. Vnimavajte - термините dete so posebni potrebi i dete so pre~ki vo razvojot ne se sinonimi, односно decata so pre~ki vo razvojot претставуваат samo edna grupa na deca so posebni potrebi.
ZA KOI U^ENICI VELIME DEKA IMAAT POP? У~enicite so ПОП ne se samo decata koи imaat o{tetuvawe, tuku site deca koi od razni pri~ini imaat pote{kotii вo sovladuvawe na nastavnoto гradivo (ISCE, UNESCO, 1997).
DECA SO ПОП: pre~ki vo razvojot (telesna, интелектуална и senzorna popre~enost); 93 милиони или 1на 20 деца на возрат до 14 год.
problemi vo odnesuvaweto te{ki hroni~ni zaboluvawa emocionalni poremetuvawa socijalno, kulturno i materijalno deprivirana sredina bez roditelsko staratelstvo d `rtvi na semejno nasilstvo, begalci… i ona {to ~esto go zaboravame: nadarenite deca
Me|unarodnite dokumenti koi gi ratifikuvala i na{ata zemja. Najva`ni od niv:
Zo{to inkluzija?
Univerzalna Deklaracija za ~ovekovи prava (1948) Konvencija za pravata na deteta (ON 1989) Soop{tenie od Salamanke (1994) Svetski forum za obrazovanie na site i Ramka za dejstvuvawe (Dakar 2000) Mileniumska deklaracija na ON (2002) Konvencija na ON za pravata na invalidnite lica (april 2006)
[to se promovira vo ovie dokumenti?
Vklu~uvawe na site deca vo sistemot na obrazovanie, i unapreduvawe na obrazovnite sistemi so cel da se vklu~at site deca, bez razlika na individualnite razliki i te{kotii.
INTEGRACIJA / INKLUZIJA?
Терминот integracija iли inkluzija ~esto se koristи alternativno, но тој не ozna~uva ist proces.
Korisno e da se razjasni nivnoto razli~no zna~ewe.
Medicinski model
INTEGRACIJA
Integracijata ima svoja osnova vo medicinskiot model, koj popre~enosta ja tretira isklu~ivo kako problem na individuata koja mora da Ń e koregira и rehabilitira za da mo`e da se prilagodi na obrazovniot sistem. Deteto se gleda preku popre~enosta i dijagnozata, a poddr{kata koja mu se Đ´ava ima za cel negovo menuvawe, so cel da se vklopi vo sredinata.
[to e INTEGRACIJA? (во edukativna smisla)
Integracijata ne podrazbira nikakvi reformski promeni na u~ili{teto, odnosno deteto e ona koe {to treba da se prilagodi. Дete po merka na u~ili{teto.
karakteristiki na INTEGRACIJATA:
Deteto so POP se vklu~uva vo RU, no vo nego ni{to ne se menuva Nepromeneti se: stepenot na obu~enost na nastavnikot, programite i metodite za rabota Od deteto se o~ekuva da se prilagodi kon barawata na sredinata. Deteto treba da se dovede do nivo na normalnost koe e blisko na nivoto na funkcionirawe na decata vrsnici
ограничувања на INTEGRATIVNOТО образование
Glavno ograni~uvawe na integrativnoto obrazovanie e rigidnosta na obrazovniot sistem, samo decata so mali pre~ki vo razvojot mo`at da bidat uspe{no vklu~eni. Одреден број на deca so pre~ki vo razvojot ne mo`at nikoga{ da bidat dovolno “pripremeni” ili “rehabilitirani” za da bidat вклучени vo tradicionalnata, redovna u~ilnica. Integrativnoto obrazovanie ~esto se sfa}a kako skalило kon inkluzivnoto obrazovanie.
Socijalen model
INKLUZIJA
小ocijalniot model ne ja tretira popre~enosta samo kako problem na individuata, tuku i kako problem na op{testvoto. Op{testvoto mora da se menuva za da mo`e da odgovori na specifi~nite potrebi na sekoj poedinec - preku nova zakonodavna, obrazovna i socijalna politika i prilagoduvawe na instituciite so otstranuvawe na barierite vo sredinata - arhitektonski i psihosocijalni.
[to e INKLUZIJA? (во edukativna smisla) Inkluzijata sodr`i mnogu poinakov vrednosen sistem i filozofija na obrazovanie. Podrazbira zna~ajni promeni vo odnos na programite za rabota, obrazovanieto na nastavnikot, metodite na rabota i na~inot na procenka na ostvarenite rezultati. Osnovna cel na inkluzijata e pottiknuvaweto na razvojot na site deca.
karakteristiki na INKLUZIJATA:
Kulturna rekonstrukcija na u~ili{niot sistem Menuvawe na kompentenciite na nastavnikot Socijalno prifa}awe na u~enikot so POP i formirawe na ~uvstvo na pripadnost Sekoe dete se razviva spored svoite sposobnosti i tempoto koe mu odgovara. Poinakva vizija vo RU: vizija bazirana na heterogenost namesto homogenost Deteto so POP ne e problem tuku problem e obrazovniot sistem. Nastavnicite ja individualiziraat nastavata so pomo{ na stru~na poddr{ka
Posebno obrazovanie
“Normalno” obrazovanie
posebno dete
“нormalno” dete
posebni nastavnici Se menuva deteto za da se posebno u~ili{te prilagodi na obr.s-tem
“нormalni” nastavnici “нormalno” u~ili{te
Integrativno obrazovanie
Ń e menuva deteto za da se prilagodi na obr.s-tem
Đ´ete po merka na u~ili{teto
Inkluzivno obrazovanie
Decata se razli~ni U~ili{te po merka na deteto
Korist od inkluzivniot proces - za decata so pre~ki vo razvojot Se pottiknuva razvojot, ~uvstvo na sigurnost, zadovolstvo i samopo~ituvawe Se razviva sposobnosta za komunikacija: izrazuvawe na svoite potrebi, `elbi, nameri Se razviva ~uvstvo za potrebite na drugite Podobra emocionalna kontrola i socijalizacija -55% од децата со пречки во развојот биле/се третирани неправедно поради своето оштетување (Велика Британија, 2007)
Korist od inkluzivniot proces - za decata bez pre~ki vo razvojot Prifa}awe na razli~nostite kako normalnost Razvoj na vrednosniot sistem baziran vrz pozitivnoto iskustvo so decata so POP Razvoj na ~uvstvo za potrebite na drugite Razvoj na sorabotkata i solidarnosta vo detskiot kolektiv
Korist od inkluzivniot proces - za roditelite na decata so pre~ki vo razvojot Steknuvawe ve{tini za pottiknuvawe na detskiot razvoj Pozitivno iskustvo od napreduvaweto na deteto vo u~ili{teto Razvivawe na realni stavovi kon deteto i negovite mo`nosti Razvivawe na realni celi vo odnos na idninata na deteto
Korist od inkluzivniot proces - za roditelite na decata bez pre~ki vo razvojot
Razvivawe pozitivni stavovi kon zaedni~koto {koluvawe na site dece.
Korist od inkluzivniot proces - za nastavnicite
Razvivawe na pozitivni stavovi kon decata so POP i nivnite roditeli Kreirawe na pozitivna atmosfera vo oddelenieto Razvivawe na spremnost za usvojuvawe na novi metodi na rabota
Видови на едукација на децата со пречки во развојот во РМ 1. Posebni u~ili{ta za deca so pre~ki vo razvojot (сегрегација)
2. Posebni oddelenija при RОU sostaveni od u~enici so ista vrsta na popre~enost 3. Redovno obrazovanie vo isto oddelenie so ostanatite u~enici (integracija), no bez sistemska podr{ka i prilagoduvawe na POP na u~enikot, tako {to nivnite postignuvawa se minimalni 4. РОУ (inклузија) сo sistemska podr{ka i prilagoduvawe na POP na u~enikot
Najgolem broj od decata so pre~ki vo razvojot u~at vo PU vo koi se upatuvaat na osnova na odlukata na Komisijata za razvrstuvawe, koja go procenuva stepenot i vrstata na popre~enost PU funkcioniraa kako nezavisen i paralelen sistem so redovniot bez organizirana me|usebna povrzanost. POSEBNI Deteto koe edna{ vleze vo посебниот sistem mnogu te{ko mo`e da se prefrli U^ILI[TA vo redovniot, dodeka patot za prefrlawe na deteto od redovniot vo посебниот sistem e {iroko otvoren. PU e poprilagodeno na potrebite na decat so POP - programski, opremenost so specifi~ni nast.sredstva и primena na soodvetni metodi vo rabotata so u~enicite
Инклузивно образование во РМ:
19982004 Проект
2004-2009 Проект модернизација на образованието
2011 Вработување на дефектолог
Клучни области за развој на инклузијата: Инклузивна култура • Изборен предмет на Педагошките факултет • Обуки • НВО • Медиуми
Инклузивна политика • Родителите имаат право да го запишат детето со ПР во РОУ ОСВЕН во случај кога посебните потреби на детето се од таква природа да тоа треба да ја следи наставата во посебно училишта (член 51). • Училиштето МОЖЕ да ангажира дефектолог во одделенијата каде има деца со ПР. (член 42, став 9).
Инклузивна пракса • Изборен предмет на Педагошките факултет • Обуки • Дефектолог
25 училишта (17 општини) - стручни сорботници 52; 8 дефектолози
Ученици со ПР СО наод и мислење (166/19276)
Ученици со ПР СО и БЕЗ наод и мислење (166+224=390/19276)
СО
Пречки во развојот N
БЕЗ
Интелектуална попреченост
98
% N 55.3 79
Оштетен слух
5
62.5
3
Оштетен вид
3
33.3
6
Телесна инвалидност
8
80
2
Аитизам
6
54.5
5
Хронично болни
11
73.3
4
ADHD
5
45.5
6
Социовоспитни проблеми и 12 проблеми во однесувањето
16.4
61
Пореметување во говорот
18
23.6
58
Вкупно
166
42.6
224
ВКУПНО %
N
44.7
177
37.5 8 66.7 9 20
% 45.4 2.1 2.3
10
2.6
45.5 11 26.7 15
2.8
54.5 11 83.6 73
2.8
76.4 76 57.4 390
3.8 18.7 19.5 100
NAJ^ESTI PRA[AWA POVRZANI SO INKLUZIVNOTO OBRAZOVANIE
PRA[AWA
ODGOVOR
Dosega{nite iskustva od zemjite Vklu~uvaweto na decata so POP vo RU vo koi ink. obr.se razviva podolg }e vlijae na nivoto na postigawe na vremenski period, poka`uvaat drugite deca?! deka nivoto na op{toto postignuvawe ne se menuva.
Decata so POP vklu~eni vo RU nema da napreduvaat?!
So adekvatna stru~na pomo{, нapreduvaat, kako vo obrazovanieto, taka i vo emocionalniot i socijalniot razvoj.
PRA[AWA
ODGOVOR
Nastavniot plan i program treba da stane pofleksibilen i Nastavniot plan i program mora da se prilagoden na u~enicite so menuva?! razli~ni sposobnosti. Finansiskite sredstva se potrebni, no mnogu mo`e da se Nedostatokot na finansiski sredstva postigne so promenata na }e ja onevozmo`i inkluzijata?! stavovite na prosvetnite rabotnici, kako i so primenata na diferenciran pristap.
PRA[AWA
ODGOVOR
RU moraat da se opremat so dopolnitelni nastavni sredstva i posebna oprema, a za toa nema uslovi?!
Treba da se ima na um deka najdobrite nastavni sredstva nastanuvaat so kreativnost na nastavnicite i decata.
Nastavnicite se nesigurni vo pogled na svojata nova uloga vo inkluzivniot proces i ~uvstvuvaat nedostatok na neophodni znaewa i ve{tini potrebni za rabota so decata so POP, i veruvaat deka }e bidat prepu{teni sami na sebe?!
Nastavnicite sekako deka }e dobijat dopolnitelni znaewa i ve{tini preku razni obuki i seminari.
PRA[AWA
ODGOVOR
Pregolemiot broj na u~enici vo odd. go ote`nuva optimalnoto realizirawe na nastavata, a faktot deka vo odd. }e bidat vklu~eni deca so POP, dopolnitelno gi demotivira Nastavnicite?!
Vo zakonot za obrazovanie e predvideno da ima pomal broj na u~enici vo oddelenijata vo koi ima vklu~eno deca so POP (-3; mah.2 deca so POP).
Vo mnogu RU rabotata na nastavnicite se vrednuva spored prose~nata ocenka na odd., pa zatoa nastavnicite se pla{at deka deteto so POP }e ja namali prose~nata ocenka vo odd. i so toa }e bidat “pomalku uspe{ni�.
So voveduvawe na standardi (kriteriumi) vo oblast na ocenuvawe vakvite razmisluvawa gubat smisol.
приказ на случај ИНТЕГРАЦИЈА, ИНКЛУЗИЈА, СЕГРЕГАЦИЈА ИЛИ ИСКЛУЧЕНОСТ?