Sofia Movens Lajfstajl Magazin, Broj 3

N O V E M B A R

2 0 1 7

B R O J 3

SOFIA MOVENS LAJFSTAJL MAGAZIN

BOTANIKA DUŠE

ORLOVAT IN MY HEART pozdrav iz Banata PUTER KEKSIĆI

filozofsko bavljenje sobom

sofia movens recept

W W W . S O F I A M O V E N S . C O M

ŽAJ

SOFIA MOVENS MAGAZIN

SADR

SADRŽAJ 06

03

03

Botanika duše

06

Orlovat

08

Puter keksići

Najava trećeg ciklusa radionica

08

Dobro došli u treće izdanje SOFIA MOVENS LAJFSTAJL magazina. Pred vama su pažljivo priprempljene priče iz Sofia Movens sveta, tu su da vas inspirišu i opuste, oraspolože i pokrenu.

Magazin izlazi prve srede u mesecu.

Kratka banatska priča

Idealni za jesen

02 09

Reč urednice Proizvodi meseca

SOFIA MOVENS MAGAZIN

2

O odustajanju i nastavljanju Možda bi prigodan naslov mogao biti "O nastajanju i nestajanju", ali bolje da ne preterujem sa okretanjem Aristotela naopačke u ovome broju.

Evo me, u sred srede, nisam snimila video ni za prošli petak. Imam odlična opravdanja (nešto mi se nije dalo), ali nije poenta u tome. Poenta je da je nekad sasvim u redu nešto ne uraditi, ali nekad baš i nije.

Nekad treba da stisneš zube (metal, porcelan, akril, ko šta ima, i uradiš ono što si rekao da ćeš uraditi.

Ponekad je zaista pametnije i zdravije da malo odmoriš. Neće ti ništa pobeći, umesto da u'vatiš i uradiš, u'vati pa odmori. Dan, dva, pet nedelja. Nije važno. Umoran možeš ponekad ponešto, ali ne možeš doveka sve. Ako ne znaš gde bi, idi u Orlovat, na obali Tamiša se duša najlepše odmori.

U ovom broju donosim vam najavu trećeg ciklusa Sofia Movens radionica, razmišljanja iz Orlovata i druge priče iz budžaka.

Sonja

SOFIA MOVENS MAGAZIN

3

BOTANIKA DUŠE filozofsko bavljenje sobom Pomisle ljudi često da sam ja psiholog, ali nisam. No, bavljenje dušom filozofski je posao jednako koliko i psihološki, ako ne i više. Samo, filozofi se ne bave dušom naučenjački, već filozofski, sa ljubavlju i strašću prema istini i mudrosti, nipošto prema statistici.

Ipak, posao psihologa je rudarski. Težak i ne baš cenjen, odnosno potcenjen. Čak su i filozofi skloni da sa osudom komentarišu posao psihologa, posebno kad kod istog završe. Jedno je u teoriji težiti istini, sasvim nešto drugo sa sopstvenom se suočiti.

Pitaju me ljudi ponekad kakve su te moje radionice? Je li to neka psihološko-populistička rabota? Nisu ni psihološke, ni populističke, nisam preterano popularna, ne bavim se psihološkim problemima, trudim se da se ne bavim problemima uopšte.

Užbenici iz psihologije i pedagogije koje sam tok studija bila u obavezi da pročitam obično su počinjali rečenicom: "Još je i Platon govorio/uvideo/smatrao". Užbenici filozofije obično počinju Talesom, a od svih udžbenika filozofa, najbliži su mi oni Hamvaševi, jer oni počinju epom o Gilgamešu i tarotom.

Hoću da kažem da se bavljenje dušom ne meri vremenom postojanja nauke koja je izučava, već postojanjem duše koja ima moć da se sobom bavi, pa tako otkad postoji duša svesna same sebe (čitaj homo sapiens) otad postoji i bavljenje dušom. Mitologija, religija, filozofija i nauka duše su već nešto drugo i imaju svoje mesto u istoriji izučavanja duše.

Da se izrazim filozofski i analogno, ako su psiholozi rudari duśe, filozofi su duše arheolozi. Jedni iskopavaju duševno bogatsvo, drugi tragaju za smislom kroz fragmente i istoriju. Mada, pre će biti da je obrnuto, stvarno te analogije nikad nisu savršene pa ni ovu moju nemojte shvatati ozbiljno, ili doslovce.

SOFIA MOVENS MAGAZIN

4

Prosto, i psiholozi i filozofi duše bave se istom stvari koja je zapravo sve, samo nije - stvar, i jedni od drugih pozamljuju metodologije. Filozofima dobro dođu psihološke statistike, definicije i podele, psiholozima metafizičke iskopine i ishodnice. Jednostavnije rečeno, traganje za uzrocima filozofska je delatnost, pa psiholozi koji tragaju za uzrocima psiholoških stanja nužno postaju filozofi. A hteli, ne hteli, filozofi koji se dušom bave nakon Junga i Frojda postaju psiholozi, ili barem psihoanalitičari. Naravno, treba imati u vidu da se psiholozi i filozofi razilaze u onom momentu kad stupamo u polje ozbiljnih ozleda duše i posledica istih, to je ipak posao psihologa, posebno kliničkih.

Filozofe po pravilu zanima pitanje zašto? To zašto živi i u naukama, a vrhunski naučnici i jesu filozofi, baš kao što filozofi jesu i nepismeni paori iz banatskih sela. Jer, tu iskrenu upitanost i traganje koje je samo sebi svrha, samo filozofski um može dostići, odnosno kroz odrastanje ne izgubiti. Svako dete je filozof. Dečija upitanost i istraživanje samo je sebi svrha. Dete je daleko više zainteresovano za samo pitanje zašto, odgovor koji dobije po pravilu je uvod u sledeće zašto. I baš kao što u ranom detinjstvu duša postaje svesna sebe i sveta bez imalo truda, tako i odrastao čovek ponovo traga za tim svesnim pogledom na sebe i svet - uz mnogo truda.

Sofia Movens radionice su zapravo samo filozofsko-paorski put do te svesti u odraslog čoveka. Eto, konačno sam objasnila šta ja uopšte radim na tim svojim radionicama.

Poslednji put smo se sreli na Sofia Movens Banatskom Lajfstajl Ritritu i trebalo mi je malo vremena da se i sama saberem na prelazu leta u jesen. I baš na tom poslednjem susretu smo konstatovali da je teško objasniti nekome sa strane šta su to Sofia Movens radionice i čemu služe. Samo, nije uzrok tome što ja nisam sposobna da sednem i definišem čime se to bavim, već zato što je način na koji se bavim time čime se bavim veoma specifičan i otežava mi definisanje.

Naime, nema neke agende koju pratim, nema autoriteta iza mene, a trudim se da se ni sama ne postavim kao autoritet na radionicama. Postoji formalni program čiji sam autor u celosti, postoji detaljno izrađena satnica, umem da uspostavim red, rad i disciplinu, ali sadržaj radionica uvek definiše grupa, zajednica duša koja se na radionicama pojavi. Zato nikada i nisam održala dve iste radionice.

Ako me je kreativni dramski proces ičemu naučio, naučio me je da se, dok držim radionicu, ne nalazim ispred učesnika, već između njih, kao ravnopravni učesnik grupe. To svakako otežava moj posao, jer u svakom trenutku moram da da vodim računa ne učitam previše svojih pred-rasuda i pred-uverenja, ali mi sa druge strane olakšava posao, jer ne moram da branim sopstvene tvrde stavove.

SOFIA MOVENS MAGAZIN

5

Za višenedeljne cikluse uvek iznova pišem program. Osim što s tehničke strane uvodim neke nove "vežbice" i "zadatke", sa druge strane i osnovnu ideju usklađujem (priznajem) prema ličnim i trenutnim interesovanjima.

Tako smo ovaj put u sferi botanike duše. Ne znam da li vam je poznato, ali je jedan verovatno i vama dobro poznat Filozof, utvrdio da možemo razlikovati različite sposobnosti duše, pa tako imamo vegatativnu, osećajnu i misaonu dušu, s tim što svaka naredna sadrži kvalitet i prethodnih duša. Prostije rečeno misaona duša je i vegetativna i osećajna. Biljke poseduju instinkt održanja života, životinje poseduju i instinkt, ali imaju mogućnost da osećaju, a čovek vegetira, oseća i misli. Naziv ovog ciklus - botanika duše, u dobroj meri definiše ono što mi je namera - da osvestim da smo u savremenom svetu svedeni na vegetiranje, tek puko preživljavanje pa često nismo svesni ni sopstvenih osećanja, niti misli. Osećamo i mislimo neosvešćeno, zato često imamo utisak da su i osećanja i misli van naše kontrole, a to zapravo nije tačno.

Konkretno, ovaj put ćemo na radionicama pokušati da stignemo do nekih iskonskih i posve ličnih vrednosti.

Pokušaćemo da uspostavimo red u tom prividnom haosu. Zapravo, pokušaćemo da otkrijemo red - duboko u nama sve je u redu. Dalje, zadatak će nam biti se vratimo u sadašnji trenutak, i pokušamo da te svoje vanvremenske vrednosti prevedemo u savremeni način življenja, te pokušati da osmislimo jednu posve novu epohu, jednu novu godinu u kojoj će nam jedini zadatak biti da (p)ostanemo autentični i ostvarimo sopstveni potencijal, najbolje što u datom tretnutku možemo.

U trećem ciklusu ćemo se dušom baviti kao što se botaničari bave građom drveća. Možda bi bilo više smisla da sam ovaj treći ciklus prozvala dendrologijom duše, ali time bih propustila šansu da se dotaknem i mahovine, tog čestog stanovnika kore drveta. Ne znam zašto, ali već imam utisak da će ovo biti najpoetičnije radionice do sad... :) U narednim danima (čitaj sutra) stižu detaljne informacije o trećem ciklusu Sofia Movens radionica, kao i do sad na sofiamovens.com

SOFIA MOVENS MAGAZIN

6

ORLOVAT

Ima banatskih sela u kojima pomisliš da je vreme stalo. Samo, ne mislim ja da su to mesta u kojima se odavno ništa ne događa, naprotiv. Tu se radi o drugačijem stajanju. To su vakuumi vremena u prostoru, od eneolita do danas. Ma i od mnogo pre. Kad smo već kod prostora da napomenem i da nije Banat toliko ravan koliko se na prvi pomis' misli. Tu i tamo, štrče humke, ko što ispod tavanskih greda štrče šunke.

SOFIA MOVENS MAGAZIN

7

Na ulazu u Orlovat, barem iz ovog mog pravca, prvo primetiš sa leve strane tipično-banatski brežuljak - Žuti Breg. Sad, štajaznam, valjda je i to neka lesna zaravan, tamiški praistorijski talog. Onda pređeš preko tri pruge i kud god da kreneš, putem stižeš do Tamiša. A Tamiš ko Tamiš, miran, čist. Tu, na susretu crne i žute zemlje malo posediš, odmoriš oči, telo, dušu.

Prođu čobani, krave, ovce, magarci i banatski pulini.

Ostanete još samo guske i ti. Guske bele, čiste, posle nekog vremena prestanu da sikću i gaču i puste te da im sasvim blizu priđeš. U neko doba vreme je da se pođe kući, al' sad više ne znaš gde zapravo pripadaš više - tamo odakle si došao, ili tu - na obali Tamiša.

Svratiš do crkve i zvirneš kroz prozor spomen sobe i taman kad stigneš kući dočeka te vest da se sprema i izložba povodom 160. rođendana najpoznatijeg Orlovaćanina - Uroša Predića.

Ah, da, pazariš i jednog "Banatskog kicoša" (vino od mešavine autohtonih sorti) i dok putuješ banatskim džadama, natrag u Bečkerek, izmaštaš ceo jedan novi svet, smešten na obali Tamiša, ali o tom - potom.

p.s. imam ja tajni dogovor sa Univerzumom, kojeg u poslednje vreme oslovljavam sa Bog, da mi pošalje mali znak, povremeno, čisto da znam da je sve u redu. Obično zasija duga ili ugledam pero, a ovde na orlovatskoj obali Tamiša sve je u perju. Sve je u redu.

SOFIA MOVENS MAGAZIN

8

RECEPT: PUTER KEKSIĆI Jesen podrazumeva ušuškavanje pod pufnaste prekrivače, uvlačenje u heklane i štrikane prsluke, pijuckanje vrućeg čaja i grickanje nečeg slatkog.

Obično se mrvi nad nekom dobrom knjigom, ali ni romantični filmovi nisu zabranjeni.

Uskoro vam donosim video recept za pravu pravcatu banatsku "hyggijenu" duše, a do tad zvirnite na Sofia Movens Lajfstajl YouTube kanal i potražite recept za puter keksiće.

u k i l s a n klikni

SOFIA MOVENS MAGAZIN

9

omiljeni proizvodi oktobra: "Banatski kicoš", crveno vino autohtonih sorti s više tamiške terase, vinarija Kojčić

slanina, obična banatska

sofiamovens.com fotografije: sonja antonić sva prava zadržana