JUGOSLAVIJA OD IDEJE DO ZABLUDE (6) 15.

u Nova dr`ava svoj `ivot zapo~ela u haosu koji je ostavio Veliki rat i nemirewe gubitnika sa novom podelom Evrope u Vratolomije Stjepana Radi}a – od

Pi{e: Andrija ^olak

NIKOLA PA[I] SUO^EN SA OPTU@BAMA ZA MAHINACIJE SVOG SINA

Internacionale do kraqevog podanika u Kakva je bila uloga Antuna Koro{ca u atentatu Puni{e Ra~i}a u Skup{tini u [ta su Hrvati dopisali u Deklaraciju o progla{ewu Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1945. godine

Koro{ec u pozadini atentata u skup{tini

Radi} se posle ove turneje sastao sa Nikolom Pa{i}em i objasnio svoje govore `eqom da se kulturno i ekonomski oja~aju zaostali krajevi kao {to su dalmatinsko zale|e i Bosna i Hercegovina, a Pa{i} je posle toga oti{ao kod kraqa da ga informi{e o situaciji koja je nastala posle Radi}evih govora. U Skup{tini je Radi} bio pomirqiv. Rekao je: „Treba da se sa Srbima izmirimo, i to ne samo kao qudi nego i kao prava bra}a, jer je do{ao momenat da }emo i mi i oni propasti i stradati“. Usledila je i sednica vlade koja je zakqu~ila da je situacija „regularna“ i da vlada mo`e da nastavi politiku koju je do tada vodila.

Ali i to je kratko potrajalo, jer je nepoverewe na obe strane bilo ja~e od `eqe za saradwom, a napadi na Pa{i}a od strane wegovih protivnika iz Srbije postali su `e{}i nego ikada i u kampawu protiv wega ukqu~ili su i afere wegovog sina Radomira, koji je bio je nezaobilazni me{etar.

Sam Radi} se pridru`io napadima opozicije zbog zloupotreba u dr`avnim nabavkama. Starom Pa{i}u nije preostalo ni{ta drugo nego da 4. aprila 1926. podnese ostavku. Radi}evci ostaju u novoj vladi, ali wihov {ef nastavqa u svojim javnim nastupima da napada centralizam, posebno korupciju za koju optu`uje svoje koalicione partnere iz vlade. Takva vlada nije mogla dugo da opstane. Koalicija radikala i Radi}eve stranke se raspala, a Radi} je posle toga na svojim turnejama po zapadnim krajevima zemqe mogao komotno da govori {ta god mu se prohte.

^esto su ti govori i u hrvatskoj {tampi ocewivani negativno, jer Radi} nije mnogo birao re~i, a neka wegova obe-

Никола и Ђурђина Пашић са кћерком Павом, сином Радомиром -- Радом (стоји у средини), зетом Штефијем Рачићем и унуцима

}awa delovala su naivno i neostvarqivo. Ali efekat kod masa nije izostao i wegova popularnost u hrvatskom narodu je bivala sve ve}a.

SIN NIKOLE PA[I]A

Milan Stojadinovi} je u svojim memoarima, o Radu, sinu Nikole Pa{i}a, napisao da je bio “mondenski tip, besprekorno obu~en, uvek u dru{tvu lepih `ena, pa se na wegovim ve~erama okupqao krem beogradskih lepotica, udatih i neudatih...“ Stojadinovi} je jo{ dodao da je Pa{i}ev sin, „imao veoma razvijen smisao za poslove. Lako je dolazio do para i jo{ lak{e tro{io..“

Nikola Pa{i} je suo~en sa ozbiqnom optu`bom da je i sam u~estvovao u mahinacijama svog sina. Neposredan povod je bilo pojavqivawe nekog ~eka na 20.000 franaka kojeg je jedan francuskii novinar dobio, navodno od Rade Pa{i}a, jer na pole|ini ~eka je zaista potpis mla|eg Pa{i}a. Faksimil ~eka je objavqen u {tampi sa tvrdwom da novac poti~e direktno iz dr`avne blagajne, zbog ~ega Skup{tina formira anketni odbor koji }e ispitati ceo slu~aj. Rad anketnog odbora se odu`io, jer ~ek, sam po sebi, nije bio nikakav dokaz, {to je radikalima dobro do{lo da sa starog Pa{i}a skinu svaku sumwu i podr`e ga u nameri da ponovo postane predsednik vlade U takvom raspolo`ewu Pa{i} odlazi 9 decembra 1926. kod kraqa da ga upozna sa odlukom Radikalskog kluba da ponovo preuzme vo|stvo vlade, ali kraqeva reakcija je bila surova: „Vi ste pod anketom. Dokle god se ne operete od optu`bi u vezi sa aferama va{eg sina, vi ne mo`ete biti na ~elu vlade“. Ovakav kraqev odgovor je toliko potresao starog Pa{i}a da mu je iste ve~eri pozlilo. I dok se lekar koji je hitno pozvan nalazio pored Pa{i}a, sti`e li~no ministar dvora Dragomir Jankovi} koji mu prenosi kraqevo izviwewe: „Wegovo veli~anstvo kraq `ali {to je upotrebio one izraze, jer nije imao nameru da vas vre|a“. Ali to nije moglo da ute{i Pa{i}a, jer iza ove re~enice sledi i druga: „Kraq povla~i svoje re~i, ali ne i odluku koja vam je poznata.“ l U slede}em broju: Sudbina pogre{no zakop~anog prsluka

Pa{i} je umro te no}i u snu, a kraq je pred podne do{ao u wegovu ku}u u tada{woj Pozori{noj, danas Francuskoj ulici i dugo stajao pred be`ivotnim telom ~oveka sa kojim je zajedno stvarao istoriju. Pa{i}evom smr}u nestala je najmarkantnija politi~ka li~nost Srbije koja je na ~elu stranke i dr`avne uprave, sa povremenim prelaskom u opoziciju, bila skoro pola stole}a.

1862. - Na ^ukur-~esmi u Beogradu turski vojnik je ubio srpskog de~aka {to je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvr|ave, gde im je bio garnizon i bombardovali Beograd.

1903. - Nakon ubistva Aleksandra Obrenovi}a u Majskom prevratu, Skup{tina Srbije izabrala je Petra Kara|or|evi}a za kraqa Srbije. Tokom wegove vladavine u~vr{}en je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemqe. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraqevska ovla{}ewa dobio je wegov drugi sin Aleksandar.

1904. - Vi{e od hiqadu qudi, ve}inom `ena i dece, poginulo je blizu Wujorka u po`aru na brodu „General Slokam”.

Jedna druga politi~ka li~nost je ostala da u naredne dve godine dominira jugoslovenskom politi~kom scenom, bez obzira {to nije na vlasti. To je predsednik najja~e hrvatske stranke koji se posledwih godina pretvorio u vo|u celog hrvatskog naroda -- Stjepan Radi}. U politi~kom `ivotu sva|e i uvrede postale su uobi~ajen na~in rada i mu~ne scene ponavqale su se na svakom skup{tinskom zasedawu. Vladimir ]orovi} vrlo kratko opisuje ono {to se u Skup{tini dogodilo kobnog 20. juna 1928.: „I jednog dana dogodila se nesre}a. U razdra`ewu, zbog jedne li~ne uvrede, poslanik Puni{a Ra~i} pucao je u Skup{tini iz revolvera, pa je te{ko ranio Stjepana Radi}a, a smrtno pogodio druga dva hrvatska predstavnika, Pavla Radi}a i \uru Basari~eka“.

Ni Branko Petranovi} ovaj doga|aj ne opisuje mnogo detaqnije od ]orovi}a, ali dodaje jedan detaq kojim se pitawe povoda za ovako bezuman ~in u Skup{tini znatno udaquje od „razdra`ewa” atentatora i pribli`ava mogu}oj senzacionalnoj pozadini. Petranovi} doslovno pi{e: „Svedo~anstvo Stanka Majcena, {efa kabineta Antona Koro{ca, otkriva da je Koro{ec dan pre atentata primio ubicu -- Puni{u Ra~i}a. Pozadina atentata tra`i da se ovo svedo~anstvo ne mimoilazi, jer je Koro{ec bio poverqiva li~nost kraqa Aleksandra, ministar unutra{wih poslova, u delu javnosti optu`ivan da je ‘re`irao’ ubistvo, pa i da nije trpeo Radi}a”.(Branko Petranovi}, Istorija Jugoslavije, Prva kwiga, Beograd 1988.)

1907. - Po~ela je Druga ha{ka mirovna konferencija, na kojoj su 44 dr`ave, ukqu~uju}i Srbiju i Crnu Goru, donele 13 konvencija o zakonima i obi~ajima ratovawa („Ha{ke konvencije”). ^etvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitra`ni sud u Hagu.

1920. - Jedan od osniva~a be`i~ne telegrafije, italijanski in`ewer \ulielmo Markoni emitovao je u Engleskoj prvi muzi~ki radio-prenos. Bila je to numera australijske operske peva~ice Neli Melba.

1940. - Nema~ke trupe su kod Sedana probile Liniju Ma`ino. Taj sistem utvr|ewa, duga~ak 360 kilometara, koji su Francuzi izme|u dva svetska rata izgradili du` granice prema Nema~koj, smatran je remek-delom gra|evinarstva i fortifikacije.

1975. - Ko{arka{i Jugoslavije postali su {ampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.

1982. - Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okon~an rat u kojem je poginulo oko 1.000 qudi.

1992. - Parlament Japana odobrio je, prvi put od Drugog svetskog rata, anga`ovawe vojnika u inostranstvu.

1994. - Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, potvrdiv{i dogovor o me|usobnom priznawu i pomirewu posle vi{evekovnih sukoba Jevreja i katolika.

2000. - U poku{aju atentata u Budvi, u Crnoj Gori, lak{e je rawen Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najve}ih opozicionih politi~kih stranaka u Srbiji.

2006. - Vlada Srbije priznala je Republiku Crnu Goru, 12 dana po progla{ewu wene nezavisnosti.