Suplementacija kao podr{ka imunitetu

Stres za stresom, o~aj za o~ajem, stalna ubistva i pretwe postaju svakodnevica Srbije. Suze, pla~, jecaj postaju sastavni deo srpskih domova. Psiholozi i psihijatri profesije su od kojih se sada mnogo o~ekuje, jer mnogo je zla oko nas. Sve to dovodi do slabqewa imuniteta u organizmu. Kada se tome doda brz na~in `ivota, kao i da je u dana{we vreme te{ko napraviti zdravu i izbalansiranu ishranu, a i da je sve lo{iji kvalitet namirnica normalno je da i organizam oslabi i da se desi da mu nedostaje neki od hrawivih sastojaka. Sre}om, qudski organizam ima imuno sistem koji ga ~uva od neda}a, a Nata{a Lazovi}, specijalista farmaceutske zdravstvene za{tite, za beogradsku „Politiku“ obja{wava:

„Funkcija imunog sistema je da {titi organizam od spoqnih

Recept

KREMASTI KOLA^ PO STARINSKOM RECEPTU

POTREBNO JE: n 2 jaja, n 2 ka{ike bra{na, n 2 ka{ike {e}era.

SASTOJCI ZA FIL: n 200 ml slatke pavlake, n 100 gr turskog keksa ili nekog drugog keksa, n ~okolada mrvice ili {lag.

PRELIV: n 100 ml mleka, n 2 vanilin {e}era.

PRIPREMA: agenasa koji bi mogli da naru{e zdravqe. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se u qudskom organizmu na|e strano telo ili organizam poput bakterija, virusa, gqivica, toksina ili ~estica zaga|ewa. Va`an zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju qudskom organizmu. Postoje dve vrste imuniteta: uro|eni i ste~eni. Uro|eni deluje neposredno u roku od 96 sati i nema „imuno-pam}ewe“. Ste~eni se razvija postepeno, nakon ro|ewa, ima „imuno pam}ewe“ i podrazumeva da za svaki antigen postoji specifi~an imuni odgovor. Ima du`e vreme reakcije - od 96 sati pa nadaqe. Imuni odgovor mo`e biti humoralni, usmeren protiv bakterija, i }elijski, usmeren protiv virusa, malignih }elija...“

Od navedenih sastojaka umutiti biskvit i pe}i na 200 stepeni celzijusovi oko 20 min. Preliti sa vrelim mlekom sa vanilom.

Umutiti slatku pavlaku pa dodati istucan keks i dobro izjedna~iti i premazati preko biskvita. Odozgo mo`ete staviti {lag ili rendanu ~okoladu.

U ciqu spre~avwa virusnih i bakterijskih infekcija Nata{a Lazovi} ka`e da se mogu koristiti razli~iti vitamini i minerali kao i probiotici. Evo wenih saveta koliko ~ega treba dnevno unositi u organizam:

Vitamin D

„Vitamin D je esencijalni vitamin koji je rastvorqiv u mastima. Stvara se u ko`i nakon izlagawa sun~evoj svetlosti ili se unosi putem hrane. Kako se receptori za vitamin D nalaze na imunolo{kim }elijama, on ima sposobnost da koriguje ste~eni imunitet. Suplementacijom obezbe|ujemo dovoqne koli~ine vitamin D, posebno tokom jeseni i zime. Dnevne potrebe odraslih, trudnica, dojiqa i dece za vitaminom D su 400 internacionalnih jedinica dnevno. Simptomi nedostatka vitamina D mogu biti glavoboqa, dijareja, opadawe kose, poja~an umor, ~este prehlade i infekcije. S druge strane, prevelika koli~ina vitamina D u organizmu mo`e da dovede do stvarawa kamenaca u bubrezima. Tokom dugotrajnog unosa vitamina D potrebno je analizirati krvnu sliku i proveriti bubre`nu funkciju.“

Vitamin C

„Vitamin C je vitamin koji je rastvorqiv u vodi, a prisutan je u sve`em vo}u i povr}u. Ima brojne uloge u organizmu: antioksidans je, uti~e na stvarawe kolagena, poma`e apsorpciju hrane. Preporu~ene dnevne doze su za decu do ~etiri godine 40 miligrama, za odrasle 60, a za pu{a~e 200 miligrama dnevno. Apsorpciju vitamina C pospe{uju kalcijum, magnezijum, ostali vitamini i minerali, dok stres, povi{ena temperatura tela, duvan i antibiotici smawuju. Vitamin C je osetqiv na povi{enu temperaturu pa se od 50 do 90 odsto vitamina C uni{tava kuvawem.“

Vitamin A

„Vitamin A je rastvorqiv u mastima. Posebnu va`nost pokazuje u fiziologiji vida, smatra se da poja~ava funkciju imunolo{kog sistema i spre~ava pojavu nekih

Funkcija imunog sistema je da {titi organizam od spoqnih agenasa koji bi mogli da naru{e zdravqe. Imuni sistem se aktivira svaki put kada se u qudskom organizmu na|e strano telo ili organizam poput bakterija, virusa, gqivica, toksina ili ~estica zaga|ewa infektivnih bolesti. Apsorpciju vitamina A poma`u vitamini D, C, B-kompleks, minerali kalcijum i cink, a odma`u kafa, alkohol, mawak vitamina D, antacidi... Prekursori vitamina A se nalaze u `utom i naranxastom vo}u i povr}u, a najbogatije vitaminom A je ribqe uqe. Dnevne potrebe za vitaminom A su od 0.8 do jedan miligram.“

CINK

„Cink je mo}an antioksidans koji u~estvuje u odbrambenom mehanizmu organizma. U~estvuje u gotovo svim biolo{kim procesima. Poma`e organizmu da se nosi sa stresom, smawuje u~estalost infekcija i efikasan je u borbi protiv dijareje zbog ~ega se dodaje probioticima. Zastupqen je u mnogobrojnim multivitaminsko-mineralnim kompleksima, posebno onim koji su nameweni le~ewu gripa i prehlade, jer se smatra da stimuli{e nastanak odbrambenih molekula u na{em organizmu. Unos cinka mora biti svakodnevan, jer ga organizam nema u rezervi. Dnevne potrebe za cinkom su kod odraslih i tinejxera mu{kog pola 15 miligrama, kod `enskog pola 12, trudnica 15, dojiqa od 16 do 19 i kod dece od jedne do 12 godina od osam do 14 miligrama.“

LE^EWE BIQEM

Tikvice, sadr`e brojne vitamine i minerale

U tikvicama }ete na}i mnogo vitamina A i C i mno{tvo biqnih jediwewa, ukqu~uju}i polifenole i karotenoide, grupu biqnih pigmenata. Svi ovi mikronutrijenti su antioksidansi koji poma`u telu da smawi upalu i da se bori protiv slobodnih radikala. Slobodni radikali su nestabilni molekuli koji, kada im se do- zvoli da se nagomilaju u velikim koli~inama u celom telu, mogu dovesti do skoro svake hroni~ne bolesti.

Kada je u pitawu odr`avawe zdravih o~iju i vida, tikvice tako|e mogu biti korisne. Dva karotenoida koja se nalaze u ovoj tikvi, lutein i zeaksantin, povezani su sa poboq{anim zdravqem o~iju, kao i vitamin A. Lutein i zeaksantin se zapravo akumuliraju u mre`wa~i, poma`u}i u spre~avawu o~nih bolesti povezanih sa starewem, poput katarakte i makularne degeneracije.

Poznato je da tikvice podr`avaju i zdravqe srca, zahvaquju}i sadr`aju vlakana, kalijuma, magnezijuma i vitamina K. U tikvicama }ete prona}i pektin, vrstu rastvorqivih vlakana koja

„Selen je neophodan oligoelement koji u~estvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i stimuli{e imunitet. Na{ organizam ga ne proizvodi, tako da se unosi jedino kroz ishranu ili suplementacijom. Nedostatku su najpodlo`nije osobe koje su izlo`ene zaga|iva~ima, pu{a~i i oni koji su podlo`ni infekcijama. Potrebe za selenom kod starijih osoba rastu, pogotovo kod starijih osoba od 75 godina, pa je dnevna doza od 55 do 80 mikrograma.“

Probiotici

„Probiotici su kulture `ivih bakterija i kvasnica koje u~estvuju u odr`avawu balansa izme|u neophodnih i preteranih mehanizama odbrane uro|enog i ste~enog imuniteta. Benefiti mikroorganizama u crevima su da poma`u varewe hrane, uti~u na lo{e bakterije i reguli{u imuni sistem. Probiotici preveniraju da patogeni mikroorganizmi izazovu ve}a o{te}ewa. Za konzumirawe probiotika najboqe je konsultovati se sa farmaceutom. Iako je upotreba probiotika potpuno bezbedna za najve}i broj qudi, postoji grupa pacijenata koja bi trebalo da izbegavaju wihovu primenu“.

se vezuju za holesterol u gastrointestinalnom traktu, izlu~uju}i ga iz tela kroz otpad, a ne apsorbuju se u krv. Unos vlakana tako|e mo`e doprineti normalnom nivou krvnog pritiska, kqu~u za optimalno zdravqe srca. U me|uvremenu, kalijum i magnezijum su elektroliti koji igraju vitalnu ulogu u normalnom ritmu otkucaja srca.

SKANDINAVKA UKR[TENE RE^I

OSTATI U @IVOTU NESTABILAN (LAT.) GRAD I LUKAU MEKSIKU POHLEPNO ATLETSKI KLUB JAVNO MNEWE JUG VR[ITI ADSORPCIJU SRPSKI GLUMAC SA SLIKE VEPAR ZA PRIPLOD ODVIJA^ (MN.) VO@WA SANKAMA FILM BRANKA BAUERA

JEDAN UZVIK VELIKA REKAU SIBIRU

NARAVNO, DABOME

KRHOTINA, RBINA KOJI SU BEZ KRVI CRNAPEGA NAKO@I

DOWA SUKWA (FRANC.)

STARI NAZIV

ALUMINIJUMA

KO[ ZA KUKURUZ NEPER

UNIJADVE POLURAVNI (MN.)

ENIGMATSKI KLUB

FRANC. PISAC, EDMON

VR[ITI ODABIR

MUQ, NASLAGA OKRETAWE SRPSKI VAJAR, LOGO

MASTILO (ENGL.)

SEVER OVIJATI, ZAMOTAVATI VOLUMEN

EVENTUALNO (SKR.)

VAREWE HRANE U @ELUCU

GR^KO OSTRVO MESTO PE^ATA (SKR.)

REVOLUCIONAR, GEVARA GRAD U GIJANI

KOWANICI NAORU@ANI KOPQIMA

URANIJUM ZAMOTATI SE, ZAVITI SE

JAPANSKI REVOLUCIONAR, SEITI

STANOVNIK MESTA RITA

PRVO SLOVO AZBUKE

I]I SPORIM KORAKOM

IZVOD

SrpskiGlas

ULICA (SKR.) RUSKI [AHISTA KARPOV

RE[EWE SKANDINAVKE

VODORAVNO: OLA-LA, JAVNOST, DAKAKO, DIEDAR, RBAK, BESKRVNI, @IPON, KOTARKA, ALUMIN, ROSTAN, TALOG, OBRTAWE, INK, RODOS, ^E, S, OMO TAVATI, U, EV, PROBAVA, UL, ITIKAVA, RI]ANIN, A, MATI, TAPATI, IOS, OSA, SKELET, RTOVI, A, ZAVOJAK.

RE[EWE UKR[TENIH RE^I

VODORAVNO: AKROBATI, GRA^ANIN, REZIDENIT, ASL, ISTE, RTAK, TOR, NAGORE, E, A, ANATAS, RU^ETINA, EV, RIKEN, FOSIL, MT, ODE, OLIN, RNI], U^O, MIKAALAS, AKORDANT.

Sudoku

NAPAD, NAVALA

VODORAVNO: 1. Artisti u cirkusu, 2. Stanovnik Graca, 3. Osoba koja ima pravo stalnog boravka u drugoj zemqi bez obzira na dr`avqanstvo, 4. Astro-svemirska laboratorija (skr.) - Jednake, 5. Mali rt, rti} - Obor za stoku, 6. U pravcu prema gore, navi{e - Oznaka za energiju, 7. Prvo slovo azbuke - Titanov oksid, 8. Velika ruka, ru~erda, 9. Eventualno (skr.) - Biv{i nema~ki fudbaler, Lars, 10. Okamenotina (geol.) - Megatona (skr.), 11. Pohvalne pesme - [vedska glumica, Lena, 12. Srpski rukometni trener, Momir - U~iteq odmila, u~a, 13. Srpski matemati~ar, Mihailo Petrovi} (1868-1943), 14. Onaj koji radi „na akord“.

USPRAVNO: 1. Skup mera usmeren na redistribuciju agrarnih resursa jedne zemqe, 2. Izraslina na glavi petla - Prvi, glavni ~lanak u novinama, 3. Onaj koji izaziva razlagawe - Marka japanskih satova, 4. Organi ~ula vida - [kotski glumac, [on - Korist, dobit (tur.), 5. Ameri~ki roker HoliRatarsko oru|e - Atletsko dru{tvo (skr.), 6. Sredstvo za anesteziju - Deo pribora za pu{ewe, 7. Italijanski re`iser Bras - Koji boluje od anemije, malokrvan, 8. Zanimqivost.

Prvi put na „ludi kamen“

sa 54 godine:

Udala Se Glumica

Naomi Vots

Britansko-australijska zvezda postavila je na svom zvani~nom Instagram nalogu nekoliko fotografija nakon ceremonije, na kojima se vidi da je odabrala vintix haqinu jednostavnog kroja, sa cvetnim detaqima. U pitawu je kreacija

Oskara de la Rente, ~ija cena je oko 7.400 dolara. Ovaj detaq najboqe pokazuje skromnost slavne glumice, koja je oduvek plenila svojom lepotom i talentom za umetnost. Naomi je u Australiju do{la sa svojom porodicom, kada je imala 14 godina, gde je u poznatom sidnejskom predgra|u Mosman zavr{ila sredwu {kolu. Sa 18 godina je postala manekenka a nakon toga i glumica. Kada je u jednom intervjuu upitana da li svojim domom smatra Englesku ili Australiju odgovorila je: „Smatram sebe izuzetno vezanim za Australiju, i kad me pitate gde je moj dom - rekla bih zbog veoma jakih emocija i se}awa, to je Australija“.

Ona i Krudap su emotivan odnos po~eli jo{ 2017. godine, nedugo nakon {to je Naomi raskinula 11 godina dugu vezu sa glumcem Lijevom [rajberom. Naomi Vots najpoznatija je po ulozi u filmu Dejvida Lin~a „Mulholland Drive“ iz 2001. godine. Nakon ove ostvarila je niz uspe{nih uloga, me|u kojima su one u ostvarewima „21 Grams“, „Eastern Promises“, „The Impossible” i drugim.

QUBAVNA PRI^A NOVAKA I JELENE \OKOVI]