Sto dvadeset godina od Majskog prevrata

29. maja po starom kalendaru 1903. godine, u tri sata i pedeset minuta, okon~an je `ivot kraqa Aleksandra i kraqice Drage Obrenovi}, na isti dan kada je 35 godina ranije, 1868. godine u Ko{utwaku, ubijen knez Mihailo Obrenovi}

Pre 120 godina, 1903. godine, 29. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno 11. juna, u Srbiji se dogodio „Majski prevrat”, kraj dinastije Obrenovi}, i kako se ispostavilo, kraj jedne epohe u Srbiji. Oficiri zaverenici ubili su tada u rano jutro u Beogradu, u tada{wem dvoru, poznatom kao Stari konak, kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu.

Bio je to rezultat {iroke zavere grupe oficira i istaknutih politi~ara, koji su se ~vrsto opredelili da uklone kraqevski par za koji su bili uvereni da naru{ava ugled i budu}nost Srbije.

Kraq Aleksandar na vlast je do{ao 1889. posle abdikacije oca, kraqa Milana, ali su zemqom zbog maloletstva vladara upravqali namesnici. Preuzeo je vlast dr`avnim udarom 1893. Zbog `enidbe 1900. dvorskom damom wegove majke kraqice Natalije, Dragom, sukobio se sa ocem i navukao na sebe op{te nezadovoqstvo.

Bio je to zapravo krvav dr`avni udar kojim je uklowena dinastija Obrenovi} koja je vladala Srbijom tokom ve}eg dela 19. veka. Broj `rtava je bio mnogo ve}i, stradalo je vi{e ministara, vojnih lica, kraqi~ina bra}a, i drugi.

Glavne li~nosti vojnog dela zavereni~ke grupe bili su Dragutin Dimitrijevi} Apis, tada pe{adijski poru~nik i Antonije Anti}, kowi~ki poru~nik. U najranijem oficirskom zavereni~kom jezgru, koje se okupilo leta 1900. godine, bili su i poru~nik Milan Marinkovi} i potporu~nik Nikodije Popovi}, sa jo{ trojicom drugova.

Anti} je potom kontaktirao \or|a Gen~i}a, s kojim je bio u rodu, uglednog politi~ara, biv{eg ministra, bliskog saradnika kraqa Milana. Tako je potom okupqena grupa uticajnih politi~kih li~nosti, poslovnih qudi (poput Nikole Haxi Tome) kao i visokih oficira poput potpukovnika

Petra Mi{i}a ili pukovnika Ma{ina. Zaverenici su no}u 10. na 11 jun (28. na 29. maj, po starom julijanskom kalendaru) prodrli u dvor, negde oko dva sata, namerni da uklone kraqevski par. Potraga je trajala do pred zoru. Po uklawawu kraqa i kraqice, na scenu je stupilo politi~ko krilo zavere, tako da je brzo obrazovan novi kabinet i obelodaweno da se na presto Srbije pozivaju Kara|or|evi}i.

Tragi~ni kraq Aleksandar navukao je omrazu `enidbom sa Dragom, udovom in`ewera Ma{ina, koja je bila vi{e od deset godina starija od kraqa. Takav brak delovao je nepojmqivo u to vreme kada su se vladari obavezno ven~avali iz vladarskih ku}a. Draga jeste bila iz ugledne obrenovi}evske ku}e Luwevica, ali je brak te vrste bio dru{tveno nemogu}. Me|u gra|anstvom Srbije mi{qewa su bila podeqena, bilo ih je koji su dr`ali da se kraqeva voqa i u tom domenu ima po{tovati, ma kakvi bili standardi na evropskim dvorovima.

Ono me|utim {to je situaciju u~inilo dodatno tragi~nom bila je la`na trudno}a kraqice Drage, zbog ~ega je Srbija postala predmet ismevawa u {tampi evropskih zemaqa.

Kona~ni prelomni moment je verovatno bila smrt kraqa Milana po~etkom 1901, u Be~u, kada je postalo nesumwivo da na kraqa Aleksandra vi{e niko ne mo`e da presudno uti~e, odnosno na daqi razvoj prilika u zemqi, a u prilog ku}e Obrenovi}. Istina, kraq Milan je zapravo digao ruke od svega ranije, duboko razo~aran ven~awem kraqa Aleksandra i Drage leta 1900. Isto je u~inila i kraqica Natalija koja se ve} dugo nalazila u Francuskoj.

Isto tako, samovoqna i hirovita vladavina kraqa Aleksandra i ina~e je proizvela brojne neprijateqe. Devetnaestovekovna Srbija, uostalom, sve vreme je bila podeqeno dru{tvo u kom su postojale pristalice i jedne i druge dinastije.

Aleksandar je, pritom, vladao ne- takti~no. Namesnike koji su upravqali zemqom do wegovog punoletstva uklonio je dr`avnim udarom. Sli~ne ustavne i politi~ke prevrate ponovio je bar u tri navrata tokom kratkotrajne vladavine. Isto tako hirovito je mewao vlade, otpu{tao politi~ke protivnike ili ih slao na robiju (poput \or|a Gen~i}a, zato {to se protivio neprili~nom braku).

I u spoqnoj politici je stabilnu orijentaciju na Austrougarsku wegovog oca kraqa Milana, zamenio poku{ajem ulagivawa Rusiji. Da bi potom razo~aran relativno brzo promenio stav.

Postoje ozbiqni nagove{taji da je kraq Aleksandar nastojao, shvativ{i nemogu}u situaciju u kojoj se na{ao, da prekine brak koji mu nije mogao doneti potomstvo. Sve je me|utim bilo dockan.

Prevrat 1903, je pokazalo se, bio ne samo kraj dinastije Obrenovi} nego zapravo i ra|awe nove epohe u srpskoj istoriji. Novi kraq Petar Kara|or|evi} bio je strogo ustavni vladar koji ni~im nije izlazio iz okvira uzdr`anog obavqawa vladarskih du`nosti. Ima otuda onih koji tvrde da je wegova vladavina bila period najstabilnije demokratije u Srbiji. Iako je sve vreme postojao problem sa hirovitim pona{awem pojedinih oficira u~esnika u prevratu 1903, to je uglavnom ta~no. Isto tako, spoqna politika Srbije je posle smene dinastija preusmerena.

Krvavi prevrat u Srbiji pre 120 godina, stvorio je niz ozbiqnih problema na me|unarodnom planu. Britanija je prekinula diplomatske odnose. A i druge zemqe su se prema Srbiji potom dr`ale vrlo uzdr`ano. Bile su potrebne godine da bi se to unekoliko promenilo. Odnosi sa Austrougarskom ostali su trajno naru{eni.

Sama ~iwenica da su upravo oficiri koji su se zakleli na vernost kraqu, bili po~inioci takvog zlo~ina gotovo nikoga u evropskim metropolama nije ostavila ravnodu{nim. Posebno je na dvorovima zavlada op{ta konsternacija, u`asavawe nad po~iwenim.

U {tampi Evrope dugo se pisalo na takve i sli~ne teme, a nastali su nebrojeni feqtoni, kojekakve poluhoror pri~e, za~iwene mra~nim i krvavim ilustracijama, petpara~ki romani.

Bi}e potrebne decenije kako bi se slika o Srbiji promenila u pojedinim zemqama, a u svim kriznim potowim situacijama po pravilu su potezani i argumenti koji su u{li u opticaj upravo posle tragi~nog prevrata 1903. godine.

Mozaik

Srbija obele`ila 214 godina od istorijske bitke na ^egru

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)