Stvarawe Kraqevine Jugoslavije i novi problemi

Kraq je 3. oktobra 1929, umesto dotada{weg imena Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odredio da novi slu`beni naziv dr`ave bude Kraqevina Jugoslavija, obrazlo`iv{i to `eqom da se oja~a jugoslovenska ideja i narodno jedinstvo na kojima je trebalo da bude zasnovana zajedni~ka dr`ava. Izmewene su i granice starih istorijskih oblasti i umesto wih je uvedeno devet banovina. U propagandi jugoslovenstva tra`eno je da se ne isti~e ono {to razdvaja Srbe, Hrvate i Slovence, ve} ono {to ih spaja. Najbli`i jugoslovenski saveznici, u prvom redu Francuska i ^ehoslova~ka, imali su razumevawa za kraqevu odluku da zavede diktaturu, ali su insistirali da takvo stawe {to kra}e traje. Na kraju je prona|eno re{ewe: u Jugoslaviju se formalno vra}a parlamentarizam, ali li~ni kraqev re`im ostaje. Tako je diktatura zvani~no ukinuta 3 septembra 1931. dono{ewem tzv. Oktroisanog ustava, odnosno ustava kojeg je doneo li~no kraq da bi wime okon~ao li~nu diktaturu. Sedmog decembra 1931. u Mawe`u, nekada{woj kowi~koj {koli, prvi put posle zlokobnih hitaca u Skup{tini 1928, okupili su se narodni poslanici.

Poslanici oba doma su se okupili mesec dana kasnije, 18 januara 1932, da bi zajedno sa ~lanovima Senata saslu{ali kraqevu besedu u kojoj je monarh izlo`io osnovne linije svog re`ima. Kraq Aleksandar, koji gotovo nikad nije obla~io civilno odelo, i ovog puta je do{ao u sve~anoj uniformi oki}enoj brojnim ordewem. U svojoj besedi rekao je da Vidovdanskim ustavom 1921. nacionalna misao dr`ave nije dobila „svoj pravi izraz i snagu jedne organizavane nacionalne celine“ i da se te{ko izlazilo „iz uskih plemenskih okvira“, zbog ~ega je 6. januara 1929, kako ka`e, „presekao ono zlo stawe“, naglasiv{i da je to bila wegova „du`nost pred nacijom i istorijom“ i da je tada kraqevina „raskinula sa vidnim tragovima pro{losti, onim ve{ta~kim granicama upravne podele, koje su postale istorijske u tragi~nom delewu i razdvajawu na{ih plemena“.

U Zagrebu 7. novembra 1932. se sastaju hrvatski opozicioni politi~ari, me|u wima i umereni Ante Trumbi} i ekstremni Mile Budak, a tu su i ugledni Srbi iz Hrvatske i Vojvodine prota Du{an Kecmanovi}, Sava Kosanovi} i Du{an Bo{kovi}.

Sastanak je vodio Vladko Ma~ek, po{to je Svetozar Pribi}evi} bio „opravdano odsutan“ jer je uo~i sastanka uhap{en.

U~esnici sastanka donose Rezoluciju koja je kasnije postala poznata kao Punktacije SDK, kojom je, izme|u ostalog, osu|ena „srbijanska hegemonija” i zakqu~eno da je potrebno pristupiti preure|ewu dr`avne zajednice kako bi se „iskqu~ila prevlast jednih nad drugima i osigurala slobodna voqa svih wenih ~lanova“.

Zagreba~ki primer su sledili i drugi: ubrzo su donete Qubqanske i Sarajevske punktacije i Novosadska rezolucija sa sli~nim stavovima. Vlast je na to reagovala hap{ewima i internacijom. Vo|a Hrvatske seqa~ke stranke Vladko Ma~ek osu|en je od suda za za{titu dr`ave i u zatvoru je proveo naredne tri godine. Svetozar Pribi}evi} je interniran u Brus, da bi mu kasnije, na intervenciju ~ehoslova~kih i francuskih dr`avnika, bilo dopu{teno da emigrira u ^ehoslova~ku iz koje je pre{ao u Francusku zbog le~ewa i tu na francuskom jeziku objavio kwigu „Diktatura kraqa Aleksandra“ koja predstavqa obra~un sa vladarom. Po povratku u Prag umro je 1936. godine.

Sli~nu sudbinu su do`iveli i opozicioni prvaci iz Srbije i Slovenije: Dragoqub Jovanovi} vo|a zemqoradni~ke levice u Srbiji je tako|e osu|en na zatvorsku kaznu, a Anton Koro{ec, dugogodi{wi verni sledbenik kraqa i wegovog re`ima, zbog qubqanskih punktacija konfiniran je sa jo{ nekoliko prvaka Slovenske qudske stranke na Hvar. Neki su na vreme pobegli iz Jugoslavije, me|u wima i vo|a usta{ke organizacije Ante Paveli} sa najbli`im saradnicima, kome }e fa{isti~ka vlast u Italiji odobriti, politi~ki azil ali i finansijsku i svaku drugu pomo} u pripremawu stvarawa jedne nove dr`ave na hrvatskom tlu. Tako je mit o jedinstvenoj jugoslovenskoj naciji i jedinstvenom tipu Jugoslovena, izazvao suprotne posledice -- jo{ `e{}i otpor jugoslovenskoj ideologiji i nacionalnom izjedna~avawu kao napadu na sopstveni nacionalni identitet.

PODSE]AWE NA PO^ETAK Zavr{ni ~in ukidawa diktature mnoge je podsetio na sve~ano progla{ewe Kraqevine SHS koja se odigrala 12 godina ranije, kada je regent Aleksandar saslu{ao adresu izaslanstva Narodnog vje}a Slovenaca, Hrvata i Srba koju je pro~itao upravo Ante Paveli} Zubar. I ovog puta je Paveli} stao pred kraqa sa papirom u rukama iz koga je pro~itao odgovor narodnog predstavni{tva na kraqevu besedu. Moglo je to da deluje kao poruka da zajedni~ka dr`ava zna kuda ide i da je u dobrim rukama.

Od ujediwewa do zavo|ewa diktature, u prvom planu su odnosi izme|u Hrvata i Srba. Ostali kao da ne postoje. ]orovi} za Slovence ka`e: „Prihvatali su postepeno, bez glasnih izjava, sve {to se moglo; dobili su svoje {kole, svoj univerzitet, svoju upravu; otstranili su iz Slovenije skoro sve neslovena~ko ~inovni{tvo, a celu su zemqu poplavili svojim qudima; razvili su saobra}aj do idealne mere; svakom mestu dali su po neku ustanovu. Dok su se Srbi i Hrvati trgli oni su radili: za svaku vladu i za svaki re`im oni su imali po jednog svog predstavnika.” l U slede}em broju: Pucwi u Marseju raspr{ili san o balkanskoj saradwi

1855. - U Londonu je iza{ao prvi broj lista „Dejli telegraf”.

1873. - U Stri~i}ima u Bosanskoj krajini ro|en je pisac Petar Ko~i}, autor satira „Jazavac pred sudom” i „Sudanija”.

1882. - U Beogradu je pu{ten u rad prvi savremeni vodovod koji je napravqen prema projektu nema~kog in`ewera Oskara Smrekara. Iz pet dubokih bunara grad je dobijao oko 65 litara vode u sekundi.

1886. - Ro|en je francuski dr`avnik Rober [uman, premijer (1947-48). Na wegov predlog („[umanov plan”) osnovana je 1952. Evropska zajednica za ugaq i ~elik iz koje je kasnije nastala Evropska unija.

1900. - Ro|en je francuski pisac Antoan Mari Ro`e de Sent Egziperi, autor bestselera „Mali princ”, jednog od najlep{ih de~jih romana u svetskoj kwi`evnosti. Nestao je u julu 1944. nad Mediteranom kao pilot savezni~kog aviona u Drugom svetskom ratu.

1939. - Sletawem aviona „Diksi kliper” na aerodrom u Lisabonu obavqen je prvi komercijalni let iz SAD u Evropu.

1980. - Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda. To je bilo prvi put da je za {efa dr`ave u Evropi izabrana `ena na neposrednim izborima.

1992. - Snage bosanskih Srba napustile su sarajevski aerodrom „Butmir” nakon dvomese~ne opsade i predale ga pod kontrolu mirovnih trupa UN. Time je omogu}eno dostavqawe humanitarne pomo}i stanovni{tvu Sarajeva.

1995. - Vi{e od 500 qudi poginulo je u Seulu (Ju`na Koreja) kada se sru{ila petospratna robna ku}a.

1998. - Biv{i gradona~elnik Vukovara Slavko Dokmanovi}, osumwi~en za ratne zlo~ine u Hrvatskoj 1992. izvr{io je samoubistvo u zatvoru u [eveningenu, blizu Haga.

2002. - Leka I, sin kraqa Zoga, koji je vladao Albanijom od 1928. do 1939. vratio se u zemqu posle 63 godine progonstva.

2004. - Ha{ki tribunal osudio je biv{eg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Babi}a na 13 godina zatvora, za zlo~ine protiv ~ove~nosti nad hrvatskim civilima u biv{oj Republici Srpskoj Krajini (RSK) 1991-92. godine. Babi} je 5. marta 2006. izvr{io samoubistvo u pritvorskoj }eliji u Sheveningenu.

2009. - Ameri~ki finansijski spekulant Bernard Medof, mozak pronevere vredne 65 milijardi dolara, osu|en na 150 godina zatvora.