Vera Pe{i} – Srpska Mata Hari

Za Veru Pe{i} su mnogi prvi put ~uli kada se krajem pro{le godine pojavio film Nedeqka Kova~i}a “Vera”. Pred publikom je sada i istoimena serija, ali{ta je u pri~i o fatalnoj {pijunki, ~etvorostrukom tajnom agentu i “srpskoj Mata Hari” istina? Na to pitawe nije lako odgovoriti, pi{e Istorijski zabavnik.

O Veri se jo{ za wenog `ivota sva{ta govorilo. Nakon smrti, te pri~e prerasle su u legende, pa je danas nemogu}e odvojiti mit od fikcije, ono {to se zaista dogodilo od onog {to nikako nije, i ono {to je Vera zaista ~inila od onoga {to joj je kasnije pripisano.

Ka`u da je bila ~etvorostruki agent. Da tokom Drugog svetskog rata nije bilo podatka koji ne bi saznala daleko pre drugih. Da je samo jednim pozivom mogla da osloba|a qude iz zatvora ili ih {aqe na robiju. Da je govorila {est jezika. Da je bila toliko zavodqiva da nije bilo mu{karca koji je mogao da joj odoli i da se broj wenih qubavnika ni ne zna. Da je svakog od wih koristila i imala tako razgranatu mre`u kontakata i veza da je bila jedna od najuticajnijih, ali i najboqe obave{tenih osoba u Jugoslaviji. Da je ~ak upoznala i Hitlera…

Upravo sva ta istorijska konfuzija koja postoji oko wenog `ivota od Vere je i stvorila savr{eni lik za pri~u o fatalnoj `eni, smrtonosnom {pijunu i “srpskoj Mata Hari”. Sa druge strane, pojedini istra`iva~i nagla{avali su da je istorijska zbiqa bila dosta prozai~nija, a wena pri~a realnija. Istina je, verovatno, negde izme|u…

[TA JE OSTALO IZA VERE?

Ve}ina onoga {to danas znamo o Veri Pe{i} poti~e iz dve romansirane biografije “Vera Pe{i} u vrtlogu {pijuna`e” i “Lepotica Vera Pe{i} {pijun” koje je objavio Nikola Ili}, istori~ar, ali i u~esnik NOB-a, pravnik i jedno vreme obav{etajac zaposlen u Upravi dr`avne bezbednosti (UDB-i).

Osim ovih kwiga, koje po svojoj prirodi sadr`e i veliku dozu umetni~ke slobode, sa~uvan je i Verin dosije koji se danas nalazi u Istorijskom arhivu u Beogradu, a u kome se nalaze i wene izjave prilikom saslu{avawa od strane ~etnika.

Istori~ar Venceslav Gli{i} je u svom radu “Dosije o Veri Pe{i} ili kako ne treba pisati istoriju obave{tajaca”, objavqenom u Vojnoistorijskom glasniku, naveo i da je postojao Verin dnevnik ~ija kopija je u nekom momentu zavr{ila i u arhivu UDB-e.

Ovi zapisi me|usobno su se dosta razlikovali i o wenom `ivotu iznosili skoro pa dijametralno suprotne podatke.

[TA SE SA SIGURNO[]U O VERI ZNA?

Vera Pe{i} ro|ena je 5. januara 1919. u Sijarinskoj bawi, u blizini Leskovca u porodici An|elije i Milana Pe{i}a, poreznika u penziji. U rodnom gradu zavr{ila je osnovnu {kolu i gimnaziju i va`ila za jednu od najlep{ih devojaka u kraju zbog ~ega su je jo{ u mladosti prozvali “Leskova~ka lepotica”.

Kada joj je bilo nepunih 16 godina udala se za dosta starijeg pravnika Mila Kr~avin- ca. Jedni ka`u da se zaqubila. Drugi da je brak bio znak siroma{ewa wene porodice. Kako bilo, potrajao je samo dve godine i nakon toga, 1938. Vera se preselila u Beograd. Sa nepunih 19 godina i bez sredstava za `ivot, prvo je radila u jednoj radwi, ali uskoro upoznaje oficira Obave{tajnog odeqewa Glavnog General{taba Jugoslovenske vojske, majora Slavka Radovi}a koji ju je i uveo u svet {pijuna`e.

(NE)VEROVATNE PRI^E

O VERINOM @IVOTU

Prema pisawu Nikole Ili}a, Vera je zavr{ila kurs za obave{tajce i bila primqena u kontraobave{tajno odeqewe jugoslovenskog General{taba. Wen zadatak je bio da se uvu~e me|u francuske, britan ske i nema~ke {pijune koji su tih dana svi imali va`na upori{ta upravo u Beogradu i od wih izvla~i podatke.

Vera je u ovome bila i te kako uspe{na, pa je za mawe od godinu dana, po stala ~etvorostruki agent, izve{tavaju}i o svemu jugoslo venski General{tab, a svim ostalima dostavqaju}i po datke selektivno.

Ovo je Ili}eva verzi ja. Sa druge strane, prema Gli{i}u, nema dokaza da je Vera ikada radila u Gene ral{tabu, a kamoli za Bri tance ili Francuze. Jedino {to se sa sigurno{}u mo`e tvrditi je da je radila za Gestapo i da ju je “za nema~ku stvar” vrbovao wen tada{wi qubavnik major Karl Kraus koji ju je obasipao pokloni ma i bogato darivao i za hvaquju}i kom je i po~ela da se pojavquje u visokim beogradskim krugovima.

Zbog rada za nema~ku obave{taju slu`bu Vera je i hap{ena u osvit Drugog svetskog rata, ali je posle nekog vre mena pu{tena i prote rana iz Beograda.

I dok se do ovog mo menta linija wenog `ivota i mo`e nekako pratiti, nakon ovoga pri~e o Veri postaju potpu no neverovatne i uglavnom kon tradiktorne. Jedni je sme{taju u Be~. Drugi pi{u da je upoznala ~ak i Hitlera. Tre}i da je ponovo uhap{ena… Izvesno je da je Vera i posle okupacije Jugoslavije nastavila da radi za Nemce i to u propagandnom odeqewu pri nema~koj ambasadi. Ovo joj je obezbedilo i novinarsku akreditaciju koja se pokazala veoma korisnom za {irewe kontakata. Pisala je za list “Obnova”, radila na sastavqawu kalendara, ali i jedne srpske ~itanke.

Ka`u da je bila ~etvorostruki agent. Da tokom Drugog svetskog rata nije bilo podatka koji ne bi saznala daleko pre drugih. Da je samo jednim pozivom mogla da osloba|a qude iz zatvora ili ih {aqe na robiju. Da je govorila {est jezika...

Ali `ivot je postajao sve nesigurniji… ^etnici su je optu`ivali da je sara|ivala sa partizanima. Partizani su verovali da poma`e ~etnicima. Nemci su sumwali da i jednima i drugima dostavqa informacije. Verovatno bi najispravnije bilo re}i da je Vera Pe{i} radila za sebe i svoj interes, ve} u zavisnosti od situacije, ne obaziru}i se mnogo na ideologiju i ispravnost strane na kojoj se nalazi.

Sli~no, vezivali su je i progla{avali qubavnicom mnogih mu{karaca - ~etnika, partizana, nacista… Sasvim je sigurno da jeste imala odre|enog uticaja ili makar poznavala qude koji su ga imali. Postoje podaci da je zahvaquju}i svojim vezama uspevala, naro~ito u prvim danima rata, da odre|ene qude izvu~e iz zatvora i spasi ih robije ili logora. Sama je isticala da ne radi ni za koga osim za “obi~ne qude” i da wima `eli da pomogne.

Istori~ar Venceslav Gli{i} mi{qewa je da Verin uticaj, iako jeste postojao, nije bio toliki koliki joj se kasnije pripisivao.

Videv{i da }e Nemci izgubiti rat, Vera je poku{ala da se prikloni Narodno oslobdila~koj borbi. Verovala je da }e partizani iz sukoba iza}i kao pobednici, ali je odr`avala veze i sa ~etni~kim pokretom. Na kraju, ni jedni, ni drugi, ni tre}i, nisu joj verovali dovoqno da bi joj sa~uvali `ivot.

STREQAWE - ZA KRAJ

U posledwim danima wenog kratkog `ivota Veru vezuju za Radoslava \uri}a, majora Jugoslovenske vojske u otaxbini. Ka`u, upravo on ju je u prvi mah spasao streqawa jer su ~etnici bili jako nepoverqivi prema lepoj {pijunki. Vera i Radoslav postali su qubavnici krajem 1943. {to je izazvalo veliko nezadovoqstvo me|u wegovim qudima koji su smatrali da ona ima veliki uticaj na wega i wegove odluke. Ovo je kulminiralo pu~em u kom su uhva}eni Radoslav, Vera i wena majka An|a.

Prema dostupnim podacima, `ene su odmah streqane. Bio je 18. maja 1944. Radoslav je imao vi{e sre}e - ~ekaju}i su|ewe uspeo da pobegne i kasnije se prikqu~io partizanskim odredima. Posle rata nastavio je karijeru u vojsci i po`iveo sve do 1980. godine.

[to se Vere Pe{i} ti~e, wena pri~a - i ona fiktivna i stvarna, zavr{ila se tog majskog dana, u {umi, nedaleko od wene rodne Sijarinske Bawe. Bilo joj je samo 25 godina.

Ili} je u svojoj kwizi zapisao da su joj posledwe re~i bile: “Nemojte lice da mi nagrdite - ga|ajte me u grudi”.

JEDAN NEPROMI[QENI RAT KOJI JE SRBIJA IZGUBILA

Kraq Milan za poraz krivio samo sebe

Iako se o pobedama mnogo vi{e pri~a, ipak su porazi ti iz kojih se najvi{e u~i. Posle bitke svi smo generali, ali ko iz poraza ne nau~i primoran je da gre{ke ponavqa. Poraz Srbije u ratu sa Bugarima 1885. godine nije bio katastrofalan {to se posledica ti~e, ali je bio za nauk kraqu Milanu Obrenovi}u. Ovo je kratka pri~a o uzrocima ali i krivici za neuspeh u bici kod Slivnice.

Svaki doga|aj treba sagledati iz vi{e uglova kako bi se stekla slika o wemu. Kraq Milan je u ujediwewu Bugarske i Isto~ne Rumelije (18. septembra 1885. godine) video reme}ewe ravnote`e na Balkanu i porast wihovih apetita. Uskoro }e baciti oko i na Makedoniju, jer }e ujediwewem postati ja~i od Srbije, mislio je kraq.

Strah od sanstefanske Velike Bugarske bio je jo{ uvek prisutan i jak. Tako|e, odluke Berlinskog kongresa su ovim bile prekr{ene.

toku bila reorganizacija i najvi{e oslawawe na prvi poziv u operacijama. Kraq Milan pla{io se drugopozivaca me|u kojima je bilo dosta qudi naklowenih Kara|or|evi}ima i radikalima kojima je trebalo dati oru`je u ruke.

Jo{ jedan pogre{an potez bila je lo{a pretpostavka da vojska iz Isto~ne Rumelije ne}e biti

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Brojne informacije koje }e pasti na predstavnike ovog vatrenog znaka, bi}e izuzetno te{ke za Ovna da ih sam obradi. Preporu~qivo je potra`iti pomo}, ~ak i ako vas primorava da `rtvujete sopstveni ponos. Finansijska sfera }e vas naterati da razmislite o novim mogu}nostima za zaradu. Zdravqe Ovna ne}e biti stabilno, pa je najboqa preporuka pravovremena prevencija hroni~nih bolesti.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Bik koji planira promenu posla ili mesto boravka ima}e odli~nu priliku da ove planove sprovede u delo u najkra}em mogu}em roku. U sferi romanti~nih veza, Bik }e biti sklon da preuzme inicijativu i napravi planove. Finansijska sfera ne}e izazvati nervozu kod Bika, ali se zdravstveno stawe mora pa`qivo pratiti. Bik treba da smawi fizi~ku aktivnost, preferiraju}i {etwe na sve`em vazduhu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Za Blizance }e prethodna aktivna nedeqa biti zamewena zati{jem. U oblasti finansija preporu~uje se razumna {tedwa, izbegavawe ulagawa novca, kao i tro{ewe na zabavu. Romanti~na sfera inspirisa}e Blizance, koji su skloni da tra`e nove emocije, me|utim, bez mnogo uspeha. Zdravqa }e biti dobro i malo je verovatno da }e biti problema, ali i daqe preporuka da vodite zdrav na~in `ivota.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

U profesionalnoj sferi najuspe{niji }e biti oni Rakovi koji su nakloweni timskom radu. Kada je re~ o finansijama, prednosti }e biti na strani preduzetnika koji radije ostvaruju svoje ciqeve iskrenim i napornim radom. Na poqu romantike, oni koji su fokusirani na ozbiqne veze i tradicionalne vrednosti ima}e dobru priliku. Rakovi ro|eni krajem juna ima}e priliku da upoznaju svoju srodnu du{u.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Srce vam govori jednu stvar, a um }e re}i ne{to potpuno druga~ije. Ne}e svi predstavnici ovog vatrenog znaka uspeti da pomire takve protivre~nosti. U profesionalnoj sferi, biznismeni }e mo}i prili~no uspe{no da re{avaju poslovna pitawa, ali na poqu romantike, Lavovi imaju kontradiktornosti pa ~ak i sukobe sa svojim partnerima. Obratite pa`wu na probleme sa varewem.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Mora}ete da budete uglavnom u poziciji ~ekawa, a prethodno zapo~ete stvari }e se malo odugovla~iti. Posebno pogo|eni mogu biti Vage-biznismeni, koji }e biti prinu|eni da se prilagode drasti~no promewenim pravilima igre. Finansijska sfera Vage osta}e stabilna. Romanti~nog dela `ivota ne}e biti za Vagu, one radije ne}e preduzimati inicijativu i ne}e pokazati prave emocije.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Profesionalna situacija }e vas naterati da bukvalno “uzmete sve u svoje ruke”, a manifestacija unutra{we harizme pomo}i }e mnogim predstavnicima ovog vatrenog znaka da postignu uspeh. Finansijska sfera }e se poboq{ati preduzimqivim [korpijama. Budite oprezni jer vas mo`da o~ekuje prehlada. Romanti~na sfera odu{evi}e [korpije pojavom novih udvara~a, znakoma pa`we i poklona.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Situacije u profesionalnoj sferi bi}e povoqne, problemi }e biti uspe{no re{eni, a projekti }e se realizovati bez mnogo napora. Finansijska situacija omogu}i}e Strelcu da napravi dugo planirane velike akvizicije. Romanti~na sfera i veze bi}e va`ne za gotovo sve Strel~eve u trenutnom periodu. Slobodni predstavnici ovog znaka imaju sve prilike da zapo~nu novu i veoma obe}avaju}u vezu.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Za Jar~eve }e sedmica biti povezana sa nostalgi~nim ose}awima. Osobe iz pro{losti, koje su bile povezane sa Jar~evima bilo zajedni~kim uspomenama, prijateqstvom ili uspe{nim partnerstvom, podseti}e vas na sebe. U profesionalnoj sferi, Jar~evi }e biti uspe{ni. Finansijska sfera osta}e stabilna, ali zdravqe }e podsetiti Jar~eve na hroni~ne endokrine poreme}aje.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Profesionalne situacije }e biti prili~no povoqne i ne}e zahtevati mnogo energije. Finansijsko pitawe osta}e stabilno i predvidivo. Zdravqe }e nastaviti da podse}a one Vodolije koje imaju istoriju kardiovaskularnih bolesti, kao i predstavnike ovog znaka koji zavise od vremenskih prilika. Romanti~na strana `ivota Vodolije u ovom trenutku bi}e stabilna, “fiksirana” na dobrom nivou.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Objava rata Bugarskoj 14. novembra 1885. godine izazvala je razli~ite reakcije u samoj Srbiji. Mnogima nije bilo jasno za{to ratujemo sa Bugarima. Dok su jedni govorili da ne treba da ulazimo u rat “s’ na{om ro|enom bra}om, s’ Bugarima”, na primer, zagovornik rata pukovnik Svetozar Magdaleni} govorio je: “Mi i Bugari bra}a? Ima li ve}e ironije od toga? Od kako smo mi smo se uvek gledali samo preko pu{ke”.

Deo naroda nije u bugarskom ujediwewu video opasnost po Srbiju, a po beogradskoj ~ar{iji se govorilo o ovom sukobu sa neodobravawem jer “to (ujediwewe) `elimo i mi sutra”.

I BI RAT…

Kao uzrok poraza pored, mnogima nejasnog ciqa, navode se i nespremnost vojske u kojoj je u upotrebqena za odbranu, kao i stalno odlagawe napada na Bugarsku. Od mobilizacije do napada pro{lo je skoro dva meseca jer je kraq ~ekao da od velikih sila dobije kompenzaciju zbog ujediwewa Bugara. U rat se u{lo i sa nedovoqno municije {to je obelodaweno tek kod Slivnice.

Kod Slivnice je pretrpqen poraz. U trenutku borbi na Ne{kovom visu kada Bugari nameravaju da krenu na Pirot, Vrhovna komanda javqa komandantu Ni{avske vojske “da se municija {tedi jer je nema”.

“ZA SVE SAM JA KRIV!”

Nakon poziva velikih sila na primirje Srbija je izgubila ~ak i Pirot, ali je intervencija Austrougarske spasla Milana daqih neprilika i naterala Bugare na mir.

Devica }e biti urowena u radne procese. Ali planete obe}avaju da }e rezultati biti zaista veli~anstveni. Finansijska sfera }e zahtevati te{ke prora~unate odluke od Device, od kojih nije preporu~qivo odstupati. Devica u vezi mo`da ima ozbiqnog rivala u qubavi, ~ega je najboqe da se oslobodite uz pomo} unutra{weg mira, samopouzdawa i dobro prora~unatih postupaka.

Za Ribe }e pitawa unutra{wih promena biti veoma va`na, kao i promene u wihovom odnosu prema situacijama, qudima i sebi. Ribe bi mogle da se suo~e sa kreativnim krizama, ozbiqnim preprekama i ka{wewima u sprovo|ewu svojih ideja ili projekata. Zdravqe }e biti dobro za one koji vode uravnote`en na~in `ivota, kombinuju}i umereno ve`bawe sa pravilnim odmorom i spavawem.

Tih dana kraq Milan bio je rastrojen. Napustio je boji{te i ostavio vojsku bez komande. Donosio je mnogo nelogi~nih i nejasnih odluka, izdavao je nare|ewa bez znawa Vrhovne komande {to je izazivalo dodatnu konfuziju u vojsci. Operacije su vo|ene „naslepo“ jer ta~ne karte Bugarske nije bilo, a i obave{tajne slu`be su zakazale.

“Uzrok je na{oj nevoqi onaj mo`da, za kog niko danas ne ka`e, da je on kriv”, govorilo se.

Me|utim, kraq Milan priznavao je da je kriv. Dodu{e, ne uvek i svuda, ali u pismu kraqici Nataliji 19. novembra 1885. go- dine pi{e: “Sve posledice moje nesre}e, moga poraza ja primam li~no na sebe”.

Dopisniku “Winer Allgemeine Zeitung-a” srpski vladar je rekao: “Mi smo po~inili vi{e pogre{aka, ali ja sam kriv za sve te gre{ke, i ja ih na sebe primam pred istorijom“.

A POSLE?

Mir Srbije i Bugarske je potpisan 3. marta 1886. godine u Bukure{tu. Austrougarska nije dopustila da Srbija ispa{ta zbog ovog neuspeha i uspostavqeno je predratno stawe. Ipak, na osnovu ovog poraza ne treba ocewivati celokupnu vladavinu kraqa Milana Obrenovi}a. On je nakon abdikacije, 1897. godine postao komandant aktivne vojske gde se pokazao kao dobar organizator.

Na kraju 19. veka borbena gotovost, red u srpskoj vojsci i opremqenost bili su na boqem nivou. Uvedeni su vojni manevri, izra|eni ratni planovi za eventualne ratove sa Turcima i Bugarima, a izvr{ena je i modernizacija vojske.

Iz kasnijih ratova vidimo da su izvu~ene pouke i da je ukloweno dosta nedostataka koji su uticali na poraz kod Slivnice.

Kijate, ka{qete, curi vam nos, boli vas svaki deo tela i sve ukupno se lo{e ose}ate? Ovo vam se sigurno de{ava bar nekoliko puta godi{we. A koliko vam se puta desilo da u takvom stawu odete kod svog lekara o~ekuju}i magi~ne pilulice koje }e sve to da re{e, a on vam ih ipak ne da? U ~emu je problem sa tim antibioticima i za{to ne mo`ete da ih dobijete kada mislite da su Vam potrebni?

Za po~etak, treba re}i da nije svaka infekcija prouzrokovana bakterijama. Vrlo su ~este i virusne infekcije na koje antibiotik uop{te ne}e delovati. Ako tada uzmete antibiotik, une}ete lek koji vam ni malo ne poma`e a pritom, kao i svaki lek, mo`e da ima neke ne`eqene efekte kao {to su na primer alergije, koje antibiotici u odnosu na druge grupe lekova ~esto izazivaju. Ovde treba napomenuti da infekcija koju je prvobitno izazvao virus i koja je iscrpila odbrambene snage organizma mo`e zatim da se nastavi bakterijskom infekcijom, {to se naziva superinfekcija. Ovde ve} antibiotik mo`e da pomogne ali ga nikako ne treba uzeti istog momenta kada osetite prvi simptom.

Najva`niji razlog za{to ne treba uvek kada ste prehla|eni na svoju ruku da uzimate anti-