CEOOR- priručnik o klimatskim promenama

„Podizawe svesti kod u~enika osnovnih i sred w ih {kola po p

Projekat :

Priru~nik o KLIMATSKIM PROMENENAMA

citeta Centra za ekolo{ko obrazovanje i odr`ivi razvo”’j"“” pa

awima klimatskih promena i energetske efikasnosti uz istovremeno podizawe ka it

Даница Спасова стручњак Републичког

хидрометеоролошког завода

Србије

Centar za ekolo{ko obrazovawe i odr`ivi razvoj (CEOOR) формиран је 26. јануара 2010.године у Политехничкој школи, током одржавања Фестивала еколошког образовања (ФЕО Крагујевац) у организацији Скупштине града Крагујевца и Удрузење грађана Стаклено звоно. Подршку за његово формирање дали су Министарство животне средине и просторног планирања, Министарство просвете - Школска управа Крагујевац, град Крагујевац и Еко центар (Архус центар) Крагујевац као и Удружење грађана Стаклено звоно. Центар почиње са радом почетком фебруара, када је уз помоћ школске управе оформљена прва група ученика. Центар је самостално одрадио неколико радионица и у сарадњи са радијом “Златоусти” покренуо еколошку радио-емисију “Еко-ехо”. У априлу ЦЕООР започиње пројекат под називом “Подизање свести код ученика основних и средњих школа по питањима климатских промена и енергетске ефикасности уз истовремено подизање капацитета Центра за еколошко образовање и одрживи развој”.

Овај пројекат траје годину дана, а финансиран је од стране амбасаде Републике Финске. Носилац пројекта је Удружење грађана Стаклено звоно, а партнери су град Крагујевац, Министарство просвете Републике Србије - Школска управа Крагујевац и Политехничка школа. Основне поставке рада Центра су: вршњачка едукација, истраживачки рад, менторски приступ професора укључених у рад, док је главни циљ еколошко образовање деце од предшколског узраста до ученика средњих школа, као и еколошко информисање ученика и грађана Крагујевца. Раду Центра је послужило огромно искуство чланова Еколошке секције Политехничке школе који су од 2002 - 2010. године редовно учествовали у бројним пројектима и еколошкој едукацији. Удружење грађана Стаклено звоно кроз свој еколошки електронски магазин Стаклено звоно, који је настао као надградња емисије телевизије Крагујевац Стаклено звоно, која већ 10 година информише грађане Крагујевца о еколошким збивањима. Осим промовисања

екологије као здравог начина живота Стаклено звоно има еколошко образовни карактер и значајно утиче на одрживост развоја Крагујевца. Удружење грађана Стаклено звоно осим промовисања екологије као здравог начина живота, својим еколошко образовним садржајима значајно утиче на одрживост развоја Крагујевца. Еколошки електронски магазин Стаклено звоно, свој рад посветио је промовисању Центра као и обуци ученика за различите мултимедијалне вештине. Почетак истраживачког рада ученика ЦЕООР-а посвећен је проблему климатским променама. Не случајно, јер ова тема представља кључни проблем човечанства, а самим тим утиче и на животе свих нас. Чланови Центра за еколошко образовање и одрживи развој имали су прилику да се кроз семинар о климатским променама који је одржала Даница Спасова из Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ) упознају са суштином овог проблема, а у посети РХМЗ-у стекну и практично знање о контроли климатских промена.

1. UVODNE NAPOMENE

K

лима на планети Земљи се одувек мењала. Све до почетка индустријске револуције промене климе су превасходно биле резултат утицаја природних фактора. Данас, термин климатске промене користимо када говоримо о антропогеним променама климе које се догађају од почетка двадесетог века, а које су суперпониране на природне цикличне промене и варијабилност климе. Промене које су регистроване у току последњих деценија сматра се да су настале као резултат човекових активности а не као последица природних промена у атмосфери. Према тврдњама светских стручњака за климатске промене и екологију, промене климе које се предвиђају у наредним годинама, могле би да буду много наглије и бурније. Ефекат “стаклене баште” је веома важан у нашем проучавајну климатских промена, пошто се односи на радијационе особине неких природних гасова који се налазе у ваздуху, и који Земљу одржавају топлом. Њима припада највећа заслуга за постојање живота на нашој планети. Неке од гасова који стварају ефекат стаклене баште људи производе у свакодневним активностима. Не постоји више никаква сумња да су за глобално повећање температуре током последњих деценија, одговорни пре свега гасови који настају као продукат сагоревања фосилних горива, различитих индустријских процеса и других активности (угљен-диоксид, метан азотсубоксид, итд.). Повећање температуре је сразмерно повећању њихове концентрације у атмосфери. У драматичним предвиђањима последица глобалног загревања атмосфере, помињу се: отапање леда на половима, смрт тропских шума, промене у кружењу океанских струја и монсунским струјањима.

2. PRIRODNE PROMENE KLIME

2.1 Утицај астрономских фактора – Миланковићева астрономска теорија климе

K

лиму планета одређује њихова маса, удаљеност од Сунца и састав њихове атмосфере. У току геолошке историје дуге 4,5 милијарде година, клима Земље је била веома нестабилна са природним променама које су се одвијале од топле климе до леденог доба, у циклисима који су варирали у временским интервалима од 41-47 хиљада година. Према опште прихваћеној Миланковићевој астрономској теорији климатских колебања на планети Земљи, астрономски фактори ( поремећај у емисији Сунчевог зрачења, нагиба осе ротације Земље са периодизацијом од 22 000 година, лонгитуде перихела са периодизацијом од 43 000 година и ексцентричности Земљине путање са периодизацијом од 100 000 година, и други космички утицаји), као и промена саџаја гасова са ефектом стаклене бачте у атмосфери, представљају основне узроке природних промена климе. Проучавањем васионе и планете Земље, као њеног дела, бавили су се највећи умови света (Њутн, Галилеј, Кеплер, Коперник). Међу њима је и Милутин Миланковић, српски геофизичар,грађевински инжењер, климатолог, астроном, оснивач катедре за небеску механику на Београдском универзитету, који спада у највеће научнике 20.века.

Milutin Milankovi} (Daq 1879 - Beograd 1958) Миланковић је дао доприноса светској науци.

два

кључна

Први представља “Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба”, којим је дато математичко објашњење промена климе на Земљи условљено променама астрономских параметара кретања Земље у односу на Сунце (варијабилност ексцентрицитета Земље, нагиба осе ротације и прецесија). Тиме су објашњена ледена доба која су се десила у геолошкој прошлости Земље, и створене научне основе за проучавање климатских промена на Земљи које се могу очекивати у будућности. Ова теорија је позната под именом астрономска теорија климатских промена, док су цикличне промене астрономских параметара које битно утичу на промене осунчавања Земље, познате као Миланковићеви циклуси Други допринос огледа се у примени математичке теорије на проблеме космичке физике, нарочито у истраживањима термичких појава на површинама других планета.

3

Миланковићеви циклуси и ледена доба

пизодна природа појаве ледених и међуледених доба на Земљи у оквиру садашњег Леденог доба (последњих неколико милиона година) условљена је првенствено цикличним променама параметара ротације и револуције Земље око Сунца.

E

Земља врши двојако кретање, и то кретање око своје осе и око Сунца. Обртање Земље око осе назива се ротација. Земља се у току 24 сата једном окрене око своје осе, и то кретање се врши од запада према истоку. Ротација Земље доводи до смене дана и ноћи. Револуција је обилажење Земље око Сунца. Земља обилази око Сунца од запада према истоку (у смеру супротном кретању казаљке на сату) по путањи елиптичног облика која се зове еклиптика. Једну револуцију Земља изврши приблићно за 365 дана и 6 часова. При обилажењу Земље око Сунца оса Земље је нагнута према еклиптици под углом који сада износи 66 степени и 33 минута. Услед тога долази до неједнаког осунчавања и загревања и северне и јужне хемисфере у току године. Последице револуције Земље су: неједнака дужина трајања дана и ноћи у једном месту у току године и у разним местима на Земљи у једном тренутку, као и смена годишњих доба. У зависности од јачине загревања појединих делова Земљине површине, издвојено је пет основних топлотних појасева на Земљи: жарки (екваторијални), северни и јужни умерени, и северни и јужни поларни (хладни) појас.

4

Променљивост ексцентрицитета Земље, нагиба њене осе ротације и прецесија (тетурање осе ротације) представљају 3 доминантна циклуса, познатих под називом Миланковићеви циклуси. Међусобни однос ова 3 циклуса доводи до промена у сезонској расподели сунчевог зрачења које доспева до земљине површине. Ово повремено повећање или слабљење сунчеве радијације директно утиче на климатски систем Земље, односно на ширење или повлачење ледника на Земљи. Три Миланковићева циклуса утичу на сезоналност и просторну дистрибуцију сунчеве енергије на земљиној површини, условљавајући тиме контрасте између сезона, односно годишњих доба.

Слика 1. Промене ексцентрицитета Земљине путање око Сунца

Први Миланковићев циклус

Други Миланковићев циклус

ксцентрицитет , односно облик путање Земље око Сунца се у току времена мења од приближно кружног до слабије елипсоидног (промене се крећу у опсегу од 0 до 5%), и то у циклусима који варирају од 50 000 до 2 500 000 година, а најзначајнији су циклуси од око 400 000 и 100 000 година. Када Земљина орбита има најјаче изражен облик елипсе, количина сунчеве енергије примљене у перихелу (положај када се Земља налази најближе Сунцу) биће већа за 20 до 30% од оне примљене у афелу (највећа удаљеност планете од Сунца). Данас је ексцентрицитет орбите приближно у минимуму његовог циклуса .

вај циклус се односи на промену нагиба осе ротације Земље у односу на раван путање око Сунца (орбитална раван), који се мења у распону од 22,10 до 24,50. Периодичност осцилација у нагибу земљине осе ротације износи 41 000 година. Данас је нагиб осе у средњем положају и износи 23,50. Иако су наведене промене мале, према Миланковићу, оне доводе до ширења ледених капа у поларним регионима (нагиб осе мали), односно до отапања ледника у поларним областима (нагиб осе већи).

E

O

Услед периодичног мењања положаја Сунца и Месеца према Земљи, периодично се мења и њихова привлачна сила која утиче на прецесионо кретање. Путања је заталасана и то је стварни облик кретања. Велика оса Земљине елиптичне путање креће се у сусрет карактеристичним тачкама на орбиталној путањи Земље, због чега те тачке обиђу ову путању (од перихела до перихела), односно нађу се на истом месту Земљине путање, сваких 22 000 година. Према Миланковићу, прецесија равнодневица, која се одвија у цикличним периодима од 22 000 година, представља један од важних фактора настанка ледених доба. Главна последица прецесије је да се релативна дужина годишњих доба током времена циклично мења. На северној хемисфери најдуже је лето које сада траје 93 дана и 14 часова, а најкраћа је зима која траје 89 дана и 19 часова. Пролеће је такође дуже од јесени.

Слика 2. Шематски приказ промене

нагиба осе ротације

Трећи Миланковићев циклус

дноси се на клаћење Земље, односно прецесионо кретање Земљине осе око једног средњег положаја. Наиме, Земљина оса нема сталну оријентацију у простору, него се та оса полагано заокреће око једне друге осе која стоји усправно на еклиптици.Земља се понаша као жироскоп или чигра. За прецесију се може рећи и да је лагано померање пролећне и јесење тачке (еквиноција) према западу (у смеру казаљке на сату) брзином од 50,2 секунде за годину дана, или 1 степен за око 70 година. Дакле, у временском интервалу од приближно 26 000 година, равнодневичке тачке, а самим тим и тачке краткодневице и дугодневице, описаће пун круг.

O

Миланковићеви циклуси за наредни период од 100 000 година адећи на својој астрономској теорији климатских промена на планети Земљи, Миланковић је развио математички апарат за прорачун дугопериодских промена осунчавања за последњих милион година. Овај апарат је међутим универзалан и применљив како за геолошку историју Земље, тако и за предвиђање природних промена климе у будућности. Земља се данас налази у периоду интерглацијације, или топле фазе. Ледници се задржавају на високим географским ширинама, и за сада не прети опасност од њиховог ширења ка јужним пределима. У свом Четвртом научном извештају о промени климе објављеном 2007. године, Међувладин панел за промену климе истиче, да према Миланковићевој астрономској теорији климатских промена и његовом дијаграму осунчавања, наша планета Земља неће природним путем, за најмање 30 000 година ући у ново ледено доба. Данас, промена нагиба Земљине осе ротације и ексцентрична путања око Сунца делују у смеру захлађења, док прецесија има утицај у смеру отопљавања климе. Ови астрономски чиниоци неће променити природни климатски циклус све док секуларне промене три астрономска елемента не достигну положај истовременог једнозначног деловања у смеру захлађења климе.

R

Слика 4. Миланковићева крива Слика 3. Шематски приказ циклуса Земљине осе ротације

прецесије

осунчавања за северни пол за претходних

250 000 година и наредних 80000 година и циклуси садржаја деутеријума у леднику

5

2.2 Природне промене климе услед промена садржаја гасова са ефектом стаклене баште у атмосфери

K

Слика 5. Три Миланковићева циклуса 200 000 хиљада година и наредних 100 000 година

за претходних

Миланковићева теорија представља основу савремених проучавања антропогених промена климе које се суперпонирају на природне промене климе.

Слика

6.

Тренд

средње

лиму планета одређује њихова маса, удаљеност од Сунца и састав њихове атмосфере. Као што је познато, атмосферу Земље чини 78% азота, 21% кисеоника и 1% осталих гасова. За стварање атмосфере Земље у којој је могућ живот, заслужни су пре свега Сунце и група гасова са тзв. ефектом стаклене баште: угљендиоксид, метан, азотсубоксид, водена пара, озон. Наведени приородни гасови који се у атмосфери налазе у траговима, пропуштају краткоталасно Сунчево зрачење да допре до површине Земље, али апсорбују дуготаласно инфрацрвено зрачење тла и поново емитују топлотно зрачење према земљиној површини. Ово делимично спречавање губитка топлотног зрачења Земље у космос назива се приордним ефектом стаклене баште, и захваљујући томе, средња глобална температура ваздуха у приземном слоју атмосфере се креће око плус 150Ц, а била би само минус 180Ц у одсуству ових гасова, тј. за 330Ц нижа у односу на постојеће стање.

У току последњих 400 000 година количина угљендиоксида у атмосфери мењала се од 180 до 290ппмв, а нагле промене садржаја овог гаса пратиле су рапидне промене температуре ваздуха у току неколико десетина хиљада година, у току којих се клима циклично мењала од топле до климе леденог доба. Највећа промена температуре у посматраном периоду износила је око 100Ц, а одвијала се на временској скали од неколико хиљада година.

годишње

температуре ваздуха на северној хемисфери у току последњих

1000 година и пројекције 21. веку услед раста

пораста температуре у

антропогених емисија гасова са ефектом стаклене

баште

6

различите

емисија

баште

сценарије

Међувладиног за промену климе (IPCC-SRES A1B, A1T, A1F1, A2, B1, B2, IS92a)

антропгених панела

за

Слика 7. Природни ефекат стаклене

Слика

8.

концентрација

ЗА СТВАРАЊЕ АТМОСФЕРЕ У КОЈОЈ ЈЕ МОГУЋ ЖИВОТ, ЗАСЛУЖНИ СУ ПРЕ СВЕГА СУНЦЕ И ГРУПА ГАСОВА СА ЕФЕКТОМ СТАКЛЕНЕ

Тренд

атмосферских

угљендиоксида

наглог

у

400 000 година и пројекције раста у 20. и 21. веку услед пораста

претходних

антропогених емисија овог гаса

3. Uticaj ~oveka na klimatske promene (antropogeni faktori)

K

лиматски систем планете Земље обухвата атмосферу, океане, копно, ледени покривач (снег и лед) и биосферу. Глобална клима, биолошки, геолошки и хемијски процеси, и приородни екосистеми су међусобно повезани, а промене у било којој од наведених компоненти климатског система могу утицати на остале подсистеме, са могућим неповољним последицама по човека и друга жива бића на Земљи. Човечанство је током последња два столећа изазвало крупне поремећаје у климатском ситему као најсложенијем и најосетљивијем систему наше планете. При томе се највеће промене одвијају у атмосфери. Слика 9. Антропогени утицаји на климатски систем

Нагли пораст светског становништва уз вишеструко увећавање светских индустријских и других људских активности, довели су до повећаног коришћења свих ресурса, а нарочито фосилних горива, и до неконтролисаног глобалног загађивања ваздуха, вода и земљишта,

као основних компоненти природне животне средине, са последицом промене климе, подизања нивоа мора, слабљења озонског омотача, деградације биолошке разноврсности, десертификације итд. Дакле, човек угрожава природу на различите начине, али ми ћемо се усредсредити на следеће: глобалне промене климе. Утицај човека на климатски систем огледа се пре свега кроз повећање природног ефекта стаклене баште. Гасови са ефектом стаклене баште антропогеног порекла емитовани у атмосферу доводе до глобалног загревања атмосфере услед увећања ефекта стаклене баште, и модификујући енергетски биланс атмосфере, утичу на интеракције између атмосфере, хидросфере и биосфере са последицама глобалних промена климе и подизања нивоа мора. Процењује се да је количина угљендиоксида повећана од средине 18. века до 1990. године за око 30%, а вредности садашњих концентрација од 369ppmv веће су од било које вредности у геолошкој историји наше планете. Због његовог дугог задржавања у атмосфери, увећан је радијациони ефекат овог гаса, односно његов удео у глобалном загревању атмосфере изазваном антропогеним факторима износи чак 53%. Пораст антропогених емисија регистрован је и у случају осталих гасова са ефектом стаклене бачте (азотсубоксид, метан, фреони који истовремено очтећују озонски омотач). Глобално загревање атмосфере од 0,80°C које је идентификовано у току 20. века уз повећање брзине промене просечне глобалне температуре ваздуха у току последњих деценија условљено је повећањем природног ефекта стаклене баште услед енормног раста антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште, а нарочито: угљендиоксида, метана, азотсубоксида, халогеноугљоводоника и осталих индустријских гасова.

Слика 11. Тренд глобалне средње годишње температуре ваздуха у периоду

1901-2005. година На глобалном нивоу, двадесети век, прва деценија 21. века, последња деценија 20. века, и 1998. година били су најтоплији у току последњих 1000 година (WМО, 2009). Према подацима регистрованим у оквиру Глобалног климатског осматрачког система (IPCC, 2007), и националне мреже метеоролошких станица, уочава се да је као одраз глобалног загревања атмосфере сличан тренд пораста температуре ваздуха забележен у хемисферским и регионалним (континенталним) размерама, као и на већини метеоролошких станица на територији наше земље

Слика 12. Промене температуре ваздуха Европи у току последњих 50 година

регистроване у

7

У исто време, поред глобалних, регионалних и локалних промена у режиму темепратуре, регистрована је и повећана учестаност суша у многим регионима света (на слици су најугроженији предели означени црвеном бојом), и других климатских екстрема.

Слика 13. Глобална расподела тренда Палмеровог индекса суше у 20. веку Научници су проценили да око 75% емисије штетних гасова који загревају атмосферу долази од сагоревања фосилних горива као што су угаљ и бензин. Такође, од 1855. године, људи су уништили скоро 20% кишних шума у свету, у многим регионима попут Бразила. Спаљивање шума – како би се раскрчило земљиште за пољопривреду, путеве, стамбене области и развој индустрије – убризгава огромне количине угљен-диоксида у атмосферу, и смањује одстрањивање овог гаса из атмосфере у процесу фотосинтезе. Активности људи остављају велике “ожиљке” на нашој планети. Употребом све већег броја различитих хемијских једињења у свакодневном животу, људи су променили састав гасова у атмосфери наше планете. Ова промена хемијског састава атмосфере довела једо значајног нарушавања енергетског биланса атмосфере. Многи научници су забринути и сматрају да даље повећавање ефекта стаклене баште може довести до глобалног загревања које би имало катастрофалне последице за живот на планети. Анализе су показале да је од 1800. године просечна годишња температура порасла за 0,8°C на глобалном нивоу, док је у Европи тај пораст још већи, и износи око 1,2 °C.

8

Последње анализе показују да би различит пораст температуре ваздуха у појединим регионима света био праћен различитим регионалним променама у режиму падавина, варијабилности локалне климе, променама у интензитету и фреквенцији климатских екстрема, као и у померању климатских зона према половима и већој надморској висини, са негативним последицама на одрживи развој и глобалну безбедност савремене цивилизације. Отуда расте забринутост због све интензивнијих временских и климатских екстрема и елементарних непогода у различитим деловима света, као што су поплаве, суше, тропски циклони, таласи екстремно високих или ниских 4. Aktivnosti na za{titi klime температуре, олујне непогоде праћене градом, шумски пожари, лавине, мећаве, клизишта и 4.1 Међународни програми др. мониторинга и истраживања Нажалост услед људске немарности и климатских промена окрутности према природи због велике количине отпада долази и до загађивања воде, ваздуха и земљишта. Ово загађење току последњих деценија постало је три најбитнија фактора у комбинацији са све евидентније да климатске промене климатским променама, утичу негативно на имају неповољан утицај на привреду и здравље људи. становништво у бројним регионима света међу којима је и регион Југоисточне Европе коме припада и Република Србија. Прелиминарни резултати истраживања климе и могућих климатских промена на територији Србије указују на даљи тренд повећања температуре ваздуха и значајно смањење падавина, нарочито у топлој половини године. Истраживања указују да су за развој стратегије реаговања и оцену ефикасности мера за ублажавање последица климатских промена неопходна систематска праћења и проучавања климе у регионалним и локалним размерама. Све већа рањивост на климатске промене и остале природне катастрофе, условила је потребу јачања међународне техничке и научне сарадње у циљу обезбеђивања успешног праћења и прогнозирања климе, оцене утицаја климатских промена на здравље људи, бројне привредне делатности, и расположивост природних ресурса, као и ране идентификације проблема и доношења мера и стратегија за адаптацију на измењене климатске услове.

U

Најзначајнији међународни програми у области систематског праћења и истраживања климатских промена односе се на оперативне и научно-техничке програме којима координира Светска метеоролошка организација, и то: 1. Светски програм за монитоинг климе и климатске податке, 2. Светски програм примењених истраживања укључујући климатске информације и климатске прогнозе, 3. Светски програм оцене утицаја климе и климатских промена и програм стратегије реаговања, 4. Светски програм истраживања климе, 5. Глобални климатски осматрачки систем (ГЦОС), 6. Глобални оквирни систем климатских сервиса основан 2009. године на Трећој светској климатској конференцији

Републички хидрометеоролошки завод, који извршава функције Националне хидрометеоролошке службе Републике Србије, активно учествује у наведеним међународним програмима систематских осматрања, истраживања и прогнозирања климе Светске метеоролошке организације.

4.2 Доношење међународних уговора о заштити климе

Оквирна конвенција УН о промени климе Оквирном конвенцијом УН о промени климе донетом 1992. године, која данас броји 192 државе чланице међу којима је и Република Србија, као и њеним Кјото протоколом усвојеним 1997. године, међународна заједница је успоставила правне оквире за решавање проблема заштите глобалне климе. При доношењу Конвенције о промени климе узета је у обзир чињеница да највећу одговорност за досадашње глобално загађивање атмосфере гасовима са ефектом стаклене баште сносе индустријски развијене земље, чији удео у глобалним емисијама ових гасова достиже 65%. Досадашњи укупан допринос преко 100 земаља у развоју (међу којима је и Србија) глобалном загађивању атмосфере је занемарљив, и износи свега 15%. Слика 15. Удео развијених земаља, земаља са централном планском привредом

(земље централне Европе и бившег СССр-а), и земаља у развоју у глобалним емисијама угљендиоксида у периоду индустријализације

Слика 14. Програм и

сателитских

(1870-1986).

Крајњи циљ Оквирне конвенције УН о промени климе односи се на обезбеђивање стабилизације атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште на безбедном нивоу који би спречио антропогене промене климе. Конвенција обавезује све земље чланице да: прикупљају релевантне информације, израђују и органима Конвенције подносе националне извештаје укључујући националне инвентаре емисија гасова са ефектом стаклене баште; затим, да развијају стратегије за ублажавање климатских промена и стратегије адаптације на измењене климатске услове; да сарађују у климатским осматрањима, истраживањима и трансферу технологије; да унапређују програме образовања и јачања свести јавности. Конвенција такође налаже индустријским земљама да предузму специфичне мере у циљу стабилизације националних емисија гасова са ефектом стаклене баште, обезбеде нове и додатне финансијске ресурсе, и убрзају трансфер технологије у циљу подршке земљама у развоју у њиховом извршавању обавеза које проистичу из Конвенције. Као чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, Република Србија активно учествује у спровођењу преузетих обавеза из ове Конвенције. Тако је у координацији Министарства заштите животне средине и просторног планирања, као надлежног органа државне управе за спровођење Конвенције, недавно реализован пројекат израде Првог националног извештаја Републике Србије са предлогом мера адаптације и ублажавања климатских промена, који ће бити достављен органима Конвенције на разматрање и усвајање.

приземних

осматрања

Светске

метеоролошке организације - основне компоненте

Глобалног

климатског

осматрачког система

9

Кјото протокол

P

ротокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе је додатак међународном споразуму о климатским променама, потписан са циљем смањивања емисије угљен диоксида и других гасова који изазивају eфекат стаклене баште. До сада га је потписала 191 држава. Протокол је потписан у јапанском граду Кјоту, по чему је и добио назив, 11. децембра 1997. године. За његово ступање на снагу било је потребно да га ратификује најмање 55 држава и да националне емисије развијених држава које су ратификовале протокол чине најмање 55% антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште које потичу из развијених земаља. Ступио је на снагу 16. фебруара 2005. године, када је приступила Русија испунивши претходни услов. Србија је приступила Кјото протоколу 24. септембар 2007. године.

Земље чланице Европске уније прихватиле су, у глобалу, да смање емисије гасова за 8% у односу на 1990. годину. Од САД и Јапана тражено је смањење за 7 и 6 одсто респективно, док је одређеном броју земаља одобрено повећање емисије током датог периода. Исланду је, на пример, одобрено повећање емисија за 10 процената у односу на ниво из 1990. године. Аустралија и Норвешка ће такође моћи да повећају своје емисије за 8, односно за 1 проценат. Са друге стране, од Русије и Украјине се захтева само да стабилизују емисије на нивоу из 1990. године. Занимљиво је да су емисије Русије из 1997. године биле 30 процената ниже од нивоа емисија из 1990. године, без сумње због пада у економској активности од 1989. године.

Слика 16. Земље које су потписале Кјото протокол (2009. год)

зелено: сиво:

црвено:

земље коју су потписале земље које планирају потписивање земље које нису потписале протокол

Протоколом се смањује испуштање шест гасова који изазивају ефекат стаклене баште: угљен диоксида метана азотсубоксида флуороугљоводоника, перфлуороугљоводоника и хексафлуорида.

10

Slika 17. Najznačajniji proizvođači emisija gasova sa efektom staklene bašte

Овим Протоколом се индустријске земље света обавезују да своје емисије гасова са ефектом стаклене баште смање у просеку за 5,2% у односу на пресек из 1990.год., и то у периоду од 2008. до 2012.год. Све земље које имају обавезу смањења количина емисија наведене су Анексу Кјото протокола.

За земље у развоју, међу којима је и Србија, овај Протокол није предвидео никакве нове обавезе у односу на оне које су предвиђене Конвенцијом тј. није предвидео обавезу квантификованог смањивања емисија гасова са ефектом стаклене баште. Кјото Протокол предвиђа и три механизма трговине емисијама. Са аспекта интереса земаља у развоју, најзначајнији је тзв. Механизам чистог развоја у коме ове земље могу учествовати. То значи да нека развијена земља може у заједничком пројекту кроз увођење чистих технологија радити на смањењу емисије у некој земљи у развоју, а себи приписати ту смањену емисију. Овај механизам је веома атрактиван за развијене земље зато што могу једним делом испуњавати обавезе из Протокола, а при томе не морају смањивати производњу у сопственој земљи, односно националне емисије гасова са ефектом стаклене баште у обиму еквивалентном количини сертификованих смањења емисија добијених кроз пројекте Механизма чистог развоја. Земље у развоју су такође заинтересоване за учешће у Механизму чистог развоја Кјото протокола, јер се кроз наведени механизам обезбеђује трансфер чистих технологија и продршка одрживом развоју. Република Србија је као чланица Кјото протокола усвојила националну Стратегију за учешће у механизму чистог развоја, и основала национално овалшћено тело за верификацију и одобраваnjе предлога пројеката у оквиру овог механизма.

4.3 Регионална сарадња у области климатских промена

олазећи од богатог искуства у области мониторинга и истраживања климе која у Србији датирају још од средине 19. века, и уважавајући позив Светске метеоролошке организације државама чланицама да у складу са својим могућностима предузму мере у погледу јачања међународне сарадње преко одговарајућих националних, подрегионалних и регионалних климатских центара, Републички хидрометеоролошки завод је почетком 2006. године покренуо иницијативу за успостављање Подрегионалног центра за климатске промене за Југоисточну Европу. Ова иницијатива је добила пуну подршку Владе Републике Србије, као и Националних хидрометеоролошких служби држава Југоисточне Европе, тако да је укључена у приоритете подрегионалне сарадње у оквиру Шесте Министарске конференције UNECE “Животна средина за Европу”, одржане од 10-12. октобра 2007. године, у Београду, Србија, као Београдска иницијатива јачања регионалне сарадње у Југоисточној Европи у области климатских промена.

P

Схватајући значај климатских промена за одрживи развој и искорењивање сиромаштва и узимајући у обзир чињеницу да ће пројектована промена климе погоршати услове у региону Југоисточне Европе који је већ сада рањив на климатску варијабилност, и смањити расположивост воде, хидроенергетски потенцијал, летњи туризам, и генерално, принос усева, Министарска конференција UNECE, дала је пуну подршку Београдској иницијативи при усвајању завршних докумената и министарске Декларације. Оснивање, функције и задаци Подрегионалног виртуелног центра за климатске промене за Југоисточну Европу

Одмах по усвајању Београдске иницијативе у саставу Републичког хидрометеоролошког завода Србије у току 2008. године успостављен је Подрегионални виртуелни центар за климатске промене за Југоисточну Европу (South East European Virtual Climate Change Centre-SEEVCCC), са административним седиштем у Београду, Булевар ослобођења бр.

8. (www.seevccc.rs).

Функције SEEVCCC :

одрегионални виртуелни центар за климатске промене за Југоисточну Европу извршава следеће функције на подрегионалном нивоу: оперативне функције издавања националних и подрегионалних климатских, аналитичко-прогностичких продуката, функцију истраживања и развоја, функцију едукације и обуке јачања капацитета, као и функцију координације израде и имплементације подрегионалних акционих планова и програма у области климатских промена.

P

SEEVCCC је од стране СМО званично укључен у имплементацију Плана основних функција европске мреже Регионалних климатских центара (WMO Regional Climate Centre Network in RA VI -Europe) чија је реализација започета 1. јуна 2009. године. Регионална асоцијација Светске метеоролошке организације за регион VI (Европa), на свом петнаестом заседању одржаном септембра 2009. године у Бриселу, Белгија, усвојила је резолуцију o успостављању Европске мреже регионалних климатских центара (WMO RA VI RCC Network). У садашњој, иницијалној фази, Европска мрежа регионалних климатских центара садржи 3 нода и то: RA VI RCC нод за климатске податке, RA VI RCC нод за мониторинг климе и RA VI RCC нод за дугорочне прогнозе. Сваки од наведених нодова чини конзорцијум регионалних и подрегионалних климатских центара којим координира наименовани водећи центар. Подрегионални виртуелни центар за климатске

промене за Југоисточну Европу учествује у сва три нода са обавезујућим оперативним функцијама, функцијама јачања капацитета, координационим функцијама и високо препорученим развојно-истраживачким функцијама.

4.4 Пројекције климатских промена и оцене утицаја климатских промена на здрaвље и привредне делатности

Пројекције промене климе У последњем, Четвртом синтезном научном извештају Међувладиног панела за климатске промене (IPCC, 2007), истиче се да ће даљи пораст антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште узроковати додатно глобално загревање атмосфере за око 1,8 до 4,00Ц до краја 21. века у односу на ниво из 1990. године, при чему ће пројектована брзина промене температуре у 21. веку од 0,30Ц по деценији бити већа од било које брзине промене температуре ваздуха у току последњих 10 000 година условљене природним факторима, што ће представљати највећи проблем у процесу адаптације на измењене климатске услове у блиској будућности.

Слика 18. Пројекције промена глобалне температуре ваздуха у првом и последњем тридесетогодишњем периоду

21. века за различите сценарије емисија гасова са ефектом стаклене баште

11

Највеће загревање у 21. веку очекује се изнад копна и то у високим северним географским ширинама, а најмање изнад Јужног океана и делова Атлантика. Очекује се пораст падавина у високим географским ширинама и смањење падавина у многим умереним и суптропским областима на копну. Значајно смањење падавина очекује се у региону Југоисточне Европе. Према резултатима истраживања, раст температуре ваздуха у Европи био би већи од глобалног раста температуре. Тако на пример, при најнеповољнијем сценарију пораста глобалне температуре за 5,4°C, изнад већег дела европског континента температура би порасла чак за 6 до 8°C крајем овог века

(Слика 19. Пројекција промене температуре ваздуха при различитим вредностима пораста средwих глобалних температура ваздуха). Југоисочна Европа трпи огромне материјалне штете услед изложености различитим природним катастрофама као што су поплаве, суше, пожар и, олујне непогоде, топлотни таласи, клизишта, земљотреси и др. У Југоисточној Европи, пројектоване високе температуре, учесталији сушни периоди повећана учестаност шумских пожара погоршаће крајем овог века услове овог подрегиона који је већ сада рањив на променљивост климе. Смањење летњих падавина и учестала појава топлотних таласа негативно ће утицати на продуктивност усева.

12

Slika 20. Ranjivost priobalnih zona na porast nivoa svetskog mora

Пораст падавина и глобално отопљавање ледника у неким регионима света довешће до угрожавања живота људи и материјалних добара у приобалним зонама.

Примери су следећи: • Као резултат промене климе, нису више јасно изражена годишња доба. Појаве метеоролошких и хидролошких елементарних непогода као што су суше и поплаве све су чешће, а последице све озбиљније и економске штете веће.

Uticaj klimatskih promena

K

лиматске промене о којима се данас много говори, означавају пре свега негативне последице утицаја човека (антропогене промене) на климатски систем. Климатским променама је највише угрожена атмосфера јер јој се мења састав због неконтролисаног сагоревања фосилних горива. Повећани ефекат „стаклене баште“ је довео до пораста средње глобалне температуре ваздуха од 0.3°C до 0.6°C по деценији у односу на прединдустријиски период, док су последња декада прошлог века и прва декада 21. века две најтоплије деценије од када постоје мерења температуре. Постоје показатељи да ће наставак досадашњих стихијских утицаја човека у 21. веку произвести драматичне утицаје на глобалну привреду, друштво и човекову околину. Према закључцима најновијег Четвртог научног извештаја о промени климе Међувладиног панела за промену климе, утицај глобалног загревања данас је очигледан на целој Планети: корални гребени су угрожени повишеним температурама мора, шуме се повлаче северније и на хладније локације, поларним медведима се услед топљења поларног леда смањује станиште, глечери се топе на сваком континенту. Ове промене не погађају једнако све крајеве на Земљи. Нажалост ми живимо у једном од региона на Земљи који се најбрже загрева, а утицај климатских промена очигледан је и у Србији.

• Влада заблуда да је Србија богата водом за пиће. Количина воде за пиће, индустријску и пољопривредну употребу, ће се смањивати, а то ће уз даљи очекивани пораст просечне температуре ваздуха и очекивано смањење падавина још више угрозити снабдевање Србије водом.

• Шумски пожари су чешћи и разорнији. Очекује се смањење снежног прекривача и дужине зимског периода, што утиче на резерве воде, односно ресурсе подземних вода, као и на туристичку привреду.

Слика 21. Утицај климатских промена крајем

21. века (према најнеповољнијем А2

сценарију емисија гасова са ефектом стаклене баште) на приносе у пољопривреди у

Uticaj na poqoprivredu

O

чекују се велике разлике у различитим деловима Европе у погледу утицаја климатских промена на приносе у пољопривреди. За Југоисточну Европу, предвиђене су високе температуре, учесталији сушни периоди и повећана учестаност шумских пожара. Ово ће крајем овог века погоршати услове овог подрегиона који је већ сада рањив на променљивост климе. Смањење летњих падавина и учестала појава топлотних таласа негативно ће утицати на продуктивност усева. При најнеповољнијем сценарију климатских промена у Србији се може очекивати смањење приноса и до 30%. У многим подручјима, пораст температуре и суша ограничиће пољопривредну производњу, а то је један од најважнијих сектора српске економије. Подручја источне Србије и Војводине посебно су угрожена процесима опустињавања, односно десертификације.

~

Европи

Uticaj na zdravqe

есте температурне промене, редовно прате извештаји хитне помоћи о повећаном броју интервенција. Одавно је познато да временске прилике могу имати велики утицај на здравље људи. Таква запажања постојала су још из времена Старе Грчке. Сунчево зрачење, ваздушни притисак, влажност ваздуха, температура, падавине, ветар, магла, грмљавина могу негативно утицати на људско здравље. Данас се све чешће прича о метеоропатама који су осетљивијији од других људи на променљивост климе. Они су посебно осетљиви на промену времена и реагују обично 24 или чак 48 сати раније. Последице нагле промене времена могу бити главобоља, раздражљивост, несанице, узнемиреност, поспаност или сталан умор. Топли и хладни таласи времена, могу повећати пораст обољевања и смртност. Описан је и утицај времена на промене расположења, емоционалне реакције и понашање људи.

13

Промена климе утиче на здравље позитивно и негативно, што зависи од многобројних елемената, а један од њих је утицај средине у којој човек живи. Најосетљиви су хронични болесници и старији људи. У Србији, у Републичком хидромотеоролошком заводу, свакодневно се води евиденција временских фаза које говоре у којим временским условима су угрожени који пацијенти. У зависности од утицаја времена постоји 13 група болесника - реуматичари, астматичари, срчани болесници, оболели од ангине пекторис, хипотоничари, оболели од чира на дванаестопалачном цреву и желуцу, неуролошки болесници. У одређеним временским условима повећан је и број повреда у саобраћају. Високе температуре ваздуха, нарочито удружене са појачаном влажношћу ваздуха, не погодују ни срчаним болесницима. Занимљиви су подаци једне наше студије, која је показала да постоји веза између временских прилика и можданог удара. Праћењем 3000 особа, током 14 година, установљено је да се мождани удар чешће јавља у зимском периоду, а да висока влажност ваздуха и висок атмосферски притисак додатно повећавају ризик од можданог удара. Смртност становништва се значајно увећава и при нешто нижим температурама, ако је влажност ваздуха висока. Осим људи, и животиње могу да предосете временске промене. Познато је да се око пет дана пре земљотреса повећава број изгубљених кућних љубимаца који дезоријентисани одлутају. Голубови писмоноше теже проналазе пут до куће, пчеле дуго остају ван кошнице, а коњи одбијају да уђу у затворен простор. Зато је данас, развој медицине и метеорологије омогућио развој посебне науке, биометеорологије која се бави утицајем временских прилика на здравље. Тако у развијеним земљама света, а постепено и код нас, уз свакодневну прогнозу времена, саопштавају се и биометеоролошки извештаји о карактеристикама времена и климе и њихов утицај на здравље људи, као и лекарске препоруке у зависности од временске и синоптичке ситуације.

14

Rawivost Srbije

P

рема расположивим резултатима научних истраживања најзначајнији негативни утицаји климатских промена у Републици Србији очекују се у следећим секторима:

Воде:

Смањење расположивости слатке воде; пораст фреквенције и интензитета бујичних поплава и клизишта; смањење хидроенергетског потенцијала у појединим подручјима; смањење броја дана са снегом и снежним покривачем са негативним последицама на зимски туризам; смањење квалитета воде због повећане учестаности суша и поплава.

Пољопривреда и шумарство:

Смањење приноса ратарских култура због учестаних суша праћених високим температурама; пораст болести у сточарству; деградација земљишта услед водне ерозије, салинизације и др. Деградација шума услед учесталих пожара, померања биоклиматских зона, синергетског деловања загађености животне средине и климатских промена. При најнеповољнијем сценарију климатских промена (А2), у Србији се може очекивати смањење приноса у пољопривреди и до 30%.

Здравље:

Повећан ризик услед веће фреквенције топлотних таласа и других климатских аномалија и екстрема; ширење ареала преносиоца заразних болести; синергетско деловање климатских фактора и загађености ваздуха и вода.

Енергетика:

смањење енергетског потенцијала у појединим подручјима у просеку за 30-40%; померање вршне потрошње према летњем периоду услед повећаних вентилационих степен дана.

Инфраструктурни системи:

повећан ризик од све учесталијих и интензивнијих хидрометеоролошких непогода.

Екосистеми:

повећан ризик нестанка многих врста услед синергетског деловања климатских промена и фрагментације станишта; повећан ризик од пожара.

[ta ako ni{ta ne u~inimo?

K

онцентрација штетних гасова у атмосфери ће се удвостручити до 2100. Повећање глобалне температуре ће у многим регионима света довести до промена у режиму падавина и фреквенцији и интензитету екстремних метеоролошких и хидролошких појава и непогода. Принос усева ће у многим земљама опасти и сиромашне земље ће бити изложенеглади. Број инсеката као и болести које преносе, као што је маларија, ће расти и ширити своја станишта. Све разорније олује изнад све топлијих океанских површина ће угрозити животе милиона људи у приобалним зонама. Отапање поларних ледених покривача би могло да подигне ниво мора, док морске струје, које би се промениле, би могле утицати на време и комерцијално рибарство. Екосистеми који неће моћи да се носе са овим климатским променама ће бити угрожени. Скоро 50 посто мочварних земљишта би могло бити изгубљено; бројне животињске, птичије и рибље врсте ће изумрети. Једно истраживање о глобалном загревању је закључило да ће штете од временских прилика, губитак усева и други трошкови коштати свет 300 милијарди долара годишње.

Zakqu~ak

K

лиматске промене су процес коме различито доприносе поједине државе. Развијене земље продукују много већу емисију гасова стаклене баште због тога што имају већу производњу, потрошшњу енергије по становнику, па самим тим и већи утицај на глобално загревање и климатске промене. Ове земље значајно доприносе глобалном загревању али, истовремено, производе највећи део светског производа. За решење овог проблема или барем смањивање емисије гасова стаклене баште пресудан утицај има технолошки развој. Проблем глобалног загревања неће једнако погодити поједине регионе на планети Земљи. Србија без обзира на своју величину и економску развијеност,

такође доприноси проблему глобалног загревања. Према подацима Међународне агенције за енергију из 2009. године (подаци се односе на 2007.) интензитет емисије гасова стаклене баште у односу на национални производ у Србији је био међу највећима на свету – више од пет пута изнад светског просека. У односу на национални производ рачунат по паритету куповне моћи, емисија угљен диоксида остварена у Србији, сврстава ову земљу међу првих десет најзначајнијих емитера на свету. Србија остварује необично мали национални производ по јединици утрошене енергије - четири пута мање од светског просека и најмање шест пута мање од просека земаља Европске Уније.

Дакле, утрошена енергија у Србији садржи натпросечну количину гасова стаклене баште и продукује економски резултат који је испод просека. Због свега овог дужни смо да за себе и потомке променимо ситуацију у Србији и обезбедимо једно од основних људских права, а то је право на живот у здравој животној средини. Како најбоље и најефикасније помоћи? Тако што ћемо ЗНАЊЕМ ЗА ПЛАНЕТУ упознати проблем КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА и укључити се у његово решавање. Овај проблем јесте глобални, дакле односи се на целу планету, али смо сви део тог процеса и сваки појединачни напор да се ситуација учини бољом допринеће успешном решењу овог проблема.

15

www.staklenozvono.rs

www.ceoor.edu.rs

ceoor.kg@gmail.com

kontakt@staklenozvono. rs