KG eko bilten 10

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 1

Broj 10

decembar 2010.

udru`enje gra|ana

ekolo{ki e-magazin

ИЗВЕШТАЈ ЗА

ДЕЦЕМБАР 2010.

5 6 12

2

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, за децембар 2010. године АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у децембру 2010. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за децембар 2010. године

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

К р а г у ј е в а ц

у

д е ц е м б р у 16 18 20 22 24 25 26 37 Семинар о енергетској ефикасности у ЦЕООР-у

Биодиверзитет Крагујевца и околине Заштита животне средине - од планирања до реализације

ЦЕООР у посети енергетски ефикасној општини Варварин

Од флаше до фигуре

Планинари друштва Жежељ Еко библиотека

У Крагујевцу прикупљено 5 тона електронског отпада

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

3

Извeшта ј з а

2010.

Institut za javno zdravqe Kragujevac 4

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, з a децембар 2 0 1 0 . г о д и н е с а т а б е л о м к ој а с а д р ж и податке о резултатима основних анализа ових вода

К

онтролу квалитета пијаће воде са јавних чесама на подручју града Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 2 пута месечно у току зимског и 4 пута месечно у току летњег периода.

У току месеца децембра

У току месеца децембра 2010. године узето је укупно 2010. године комплетна по 20 узорака пијаћих вода са исправност (и хемијска и јавних чесама за хемијску и бактериолошка), регистрована бактериолошку анализу. је само за једну јавну чесму на У посматраном периоду територији града Крагујевца – хемијска неисправност је Дивостин. регистрована у 15 испитиваних узорака (75.00%) због повишених вредности нитрата, боје и електропроводљивости. Бактериолошка неисправност је регистрована у 10 узорака (50.00%), а узрочници су Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за бактерије индикатори фекалног пиће са јавних чесама узагађења. Крагујевцу за месец новембар 2010. године

Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за месец децембар 2010. године Укупно узето узорака

Неисправно

Мерно место

хемијски хемија

Главни узроци неисправности

бактериолошки

бактериол. број

%

број

%

хемијски

бактериолошки

Ep

Индикатори фекалног загађења

Шумарице

2

2

2

100.00

1

50.00

Дивостин

2

2

0

0.00

0

0.00

Грујина чесма

2

2

2

50.00

2

100.00

>Еp, нитрати

Индикатори фекалног загађења

Петровац

2

2

2

100.00

1

100.00

Нитрати, > Еp

Индикатори фекалног загађења

Бубањ

2

2

2

100.00

1

50.00

Нитрати, > Еp, појачана боја

Индикатори фекалног загађења

Капавац

2

2

0

0.00

2

100.00

Кошутњак

2

2

2

100.00

2

100.00

Нитрати, > Еp, боја

Теферич

2

2

2

0.00

0

0.00

> Еp

Белошевац

2

2

2

100.00

0

0.00

Нитрати, > Еp

Индикатори фекалног загађења

Ждраљица

2

2

1

50.00

1

50.00

>Еp, нитрати

Индикатори фекалног загађења

УКУПНО

20

20

15

75.00

10

50.00

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Индикатори фекалног загађења

decembar 2010

Индикатори фекалног загађења

5

АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у децембру 2010. године

У Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току децембра 2010. године

Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)

СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ

МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ

БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ

SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

Чистоћа

5

19

16

15

72

33

2

Илићево - обданиште

4

17

27

8

52

56

1

Институт за јавно здравље

3

14

33

12

60

67

1

О.Ш. «Мирко Јовановић»

9

16

24

18

49

79

Пивара – парк

7

22

33

23

47

69

SO2 μg/ m3

Чађ μg/ m3

NO2 μg/ m3

*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа

ГВИ 6

125 μg/m3

за SO2 за годину дана

50 μg/m3

за чађ за 24 часа, одн. за годину дана

50 μg/m3

за NO2 за 24 часа

85 μg/m3

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА СУМПОР ДИОКСИД

ЧАЂ

У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида нису биле изнад законом дозвољених GVI 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 23 μg/m3 16.12.2010. и измерена је на мерном месту насеље Пивара. АЗОТ ДИОКСИД У току оваог месеца, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених GVI 85 μg/ m3. Максимално измерена вредност била је 79 μg/m3 од 09.12.2010. на мерном месту насеље Аеродром, док је граница толеранције 40 μg/m3.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи биле су изнад законом дозвољених GVI 50 μg/m3 на три мерна места: Чистоћа, Институт за јавно здравље и насеље Илићево, укупно четири дана са вредностима изнад GVI. Максимално измерена вредност била је 72 μg/m3 од 31.12.2010. на мерном месту индустријска зона «Чистоћа», док је граница толеранције 25 μg/m3.

decembar 2010.

7

УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току децембра 2010. године (локалне мерне станице за имисиона мерења, 24h мерења) УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ

Растворне материје

Нерастворне материје

mg/m2/дан

g/m2/дан

g/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића

203,07

84,70

118,37

Солитер “Y”

134,66

56,03

78,63

Железн. станица “Диорк”

190,24

100,09

90,15

99,75

37,41

62,35

О.Ш. “Мирко Јовановић”

123,99

36,51

87,48

О.Ш. “Вук Караџић”

129,52

66,05

63,47

Илићево - дечије обданиште

105,74

62,49

43,25

Станово - Циглана

143,37

60,38

82,99

О.Ш.”III Крагујевачки батаљон”

133,79

47,85

85,94

Пивара код парка

230,65

73,38

157,27

Чистоћа Илићево

215,38

73,13

142,24

О.Ш. “Милутин и Драгиња Тодоровић”

277,41

116,49

160,92

УКУПНО

1987,58

814,52

1173,06

Средња вредност

165,63

67,88

97,76

МЕРНО МЕСТО

Мерна јединица

Хитна помоћ

МДК

8

за укупне таложне материје

450 mg / m2 / дан

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

ТЕШКИ МЕТАЛИ Концентрације тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на четири мерна места и нису биле у дцецембру изнад ГВИ вредности. Резултати испитивања концентрација тешких метала из седиментатора на испитиваним локацијама за град Крагујевац у току децембра 2010. године ЛОКАЦИЈА

ОЛОВО

КАДМИЈУМ

ЦИНК

ГВИ

250 μg/m2/дан

5 μg/m2/дан

400 μg/m2/дан

Ул. Саве Ковачевића

3,07

<0,10

14,66

Железничка станица «Диорк»

2,64

<0,10

10,08

Пивара код парка

3,76

0,14

14,56

Станово Циглана

<1,00

2,39

3,09

УКУПНО

9,55

2,60

42,39

Средња вредност

2,39

0,65

10,60

ТЕШКИ МЕТАЛИ

у суспендованим честицама Концентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у децембру 2010. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод GVI на праћеним локацијама.

Тешки метали у суспендованим честицама, за месец децембар 2010. године

GVI

ОЛОВО

КАДМИЈУМ

1 μg/m3

0.01 μg/m3 Средња месечна вредност

Макс. вредност

<0,003

0,039

0,054

<0,003

<0,003

0,027

0,034

<0,03

<0,003

<0,003

0,104

0,124

<0,03

<0,003

<0,003

0,064

0,083

Средња месечна вредност

Макс. вредност

<0,03

<0,003

<0,03

<0,03

Средња медицинска школа

<0,03

Мала вага

<0,03

Средња месечна вредност

Макс. вредност

Институт за јавно здравље

<0,03

Аутобуска станица

ЛОКАЦИЈА

ЦИНК

Број дана изнад ГВИ

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Број дана изнад ГВИ

decembar 2010.

Број дана изнад ГВИ

9

ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја У децембру 2010. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса.

1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 5 μg/m3, граница толеранције 3, а измерене су вредности до од 4,9 μg/m3 (15.12.2010.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље.

2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 18,2 μg/m3 (21.12.2010.) на мерном месту раскрсница Мала вага.

3. Концентрације чађи нису биле у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 68 μg/m3 (17.12.2010.) на мерном месту раскрсница Мала вага. На овом мерном месту било је у децембру укупно 7 дана са вредностима изнад GVI, од седам посматраних дана, док је на мерном месту центар града Институт за јавно здравље у децембру био један дан са вредностима које су биле изнад GVI.

4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) нису биле у оквиру законских норми на свим мерним местима. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3, а измерена је максимална вредност на мерном месту раскрсница Мала вага од 74 μg/ m3 (27.12.2010.).

АЗОТДИОКСИД

ЧАЂ

100 μg/m3

5 μg/m3

85 μg/m3

50 μg/m3

Средња месечна вредност

Макс. вредност

3,6

Средња медицинска школа

1,7

4,9

33

67

14

60

7,7

29

36

47

50

3,3

6,2

28

42

44

50

8,1

18,2

58

74

63

68

Број дана изнад ГВИ

Аутобуска станица

10

Макс. вредност

2,4

Мала вага

Средња месечна вредност

1,0

Бр.дана изнад ГВИ

Макс. вредност

Институт за јавно здравље

Број дана изнад ГВИ

ЛОКАЦИЈА

Средња месечна вредност

ГВИ

Макс. вредност

БЕНЗЕН

Средња месечна вредност

ФОРМАЛДЕХИД

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

Број дана изнад ГВИ

Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец децембар 2010. године

ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ

ЗАКЉУЧАК

КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ

У децембру 2010. године у Крагујевцу није регистровано оптерећење ваздуха посматраним полутансима појединачно у односу на дозвољене вредности.

Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).

Посматрано према мерним локацијама раскрсница на Малој ваги и код средње медицинске школе су биле по питању квалитета ваздуха најоптерећеније локације, превасходно због саобраћаја, што се верификовало измереним вредностима за азотове оксиде и чађ које су биле изнад граница толеранције.

На локацијама Илићево, код обданишта и код школе “Милутин и Драгиња Тодоровић” измерене су нешто више вредности укупних таложних материја.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.

decembar 2010.

11

ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец децембар 2010. године

М

ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у децембру 2010. године спроведено је у Крагујевцу дана 29. и 30.12.2010. године на задатом мерном месту, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.

Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09).

Метеоролошки услови током мерења У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.

Метеоролошки подaци за месец децембар 2010. године Микроклиматска мерења

Дневне мерне серије

Време мерења

08 - 10 h

13 – 15 h

18 – 20 h

23 – 01 h

04 – 06 h

Брзина ветра (m/s)

0

0

0

0

0

Тем п е р а т ур а ( C )

-4

0

-6

-10

-12

Релативна влажност %

76

74

95

95

96

1001

1001

1002

1002

1003

Атмосферски притисак (mbar)

12

Ноћне мерне серије

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.

Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода

Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.

РЕЗУЛТАТИ Локација

Опис локација

Опис потенцијалних извора буке

1.

Политехничка школа, улица Косовска

Мерно место се налази на паркингу испред школе, са друге стране је пруга Крагујевац – Краљево. Стамбено пословна зона.

Саобраћај

2.

Раскрсница улица Карађорђеве, Војводе Путника и Војводе Мишића

Мерно место плочник испред ресторана “Палигорић”. Зона градског центра

Буку праве аутомобили

3.

Клинички центар Крагујевац

Мерно место је простор за пешаке у правцу улаза у КЦ.

Буку праве аутомобили

4.

Житопродукт

Мерно место је плато испред стамбене зграде бр. 64, а у правцу улице.

Буку праве аутомобили

5.

Насеље Сушица

Мерно место је травната површина поред сушичког потока. Стамбена зграда.

Буку праве аутомобили и деца

6.

Насеље Сунчани брег

Мерно место је травната површина испред сервиса “Власта”. Стамбена зона.

Буку праве аутомобили и аутобуси

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

13

Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала

Дневне мерне серије

Ноћне мерне серије

08-10 h

13-15 h

18-20 h

Највиши дневни дозвољени нивои

23-01 h

04-06 h

Највиши ноћни дозвољени нивои

1. Багремар, тржни центар ДИС

61

61

65

65

65

48

55

2. "Плаза"

63

63

61

65

62

50

55

3. Стари мост

58

62

54

50

45

42

40

4. Трг "Код крста"

62

60

55

55

57

48

45

5. О.Ш. "Светозар Марковић"

57

54

45

55

46

44

45

6. Главна аутобуска станица

57

61

51

55

54

46

45

М Е Р Н А М Е СТА

КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта: А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВ Тумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92, Закон о заштити од буке у животној средини (“Сл. Гласник РС”, бр. 36/2009) и према JUS U.J6. 090 1992 Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А)

ЗАКЉУЧАК У зони индивидуалног становања мерна места број 4, 5 и 6 измерена су мања прекорачења нивоа буке ноћу на мерном месту бр. 5, а умерена на мерним местима 4 и 6. У зони градског центра, поред великих раскрсница...на мерним местима 1 и 2 нису измерена су прекорачења нивоа буке дању, док су измерена умерена прекорачења нивоа буке дању и умерена прекорачења буке ноћу. Пргкорачење еквивалентног иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог месеца билоје током дана до 12 dB (А), а током ноћи до 12 dB(А). Локација где је измерен највиши ниво буке у децембру 2010. године, од 65 dB мерно место 1 - “Политехничка школа”. У децембру 2010. године најнижи ноћни ниво буке од 43 dB је измерен на мерном месту број 3, код Клиничког центра. У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 51 dB, што је 44 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 58 dB, што је 46 % еише од дозвољеног (тумачење под А).

14

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

Мерно место

РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА

Намена простора: Градски центар, занатска, трговачка, административно-управна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB

1

Измерена бука, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 61 до 65 dB, ноћни од 48 до 65 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 595 / 27 тешких. Измерене дневне врдености НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

2

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада прменљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 61 до 63 dB, ноћни од 50 до 62 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 620 / 20 тешких. Измерене дневне вредности НЕ ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

Намена простора: Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културноисторијски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB

3

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 54 до 62 dB, ноћни од 42 до 45 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 113 / 6 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења. Намена простора: Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.

4

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 55 до 62 dB, а ноћни од 48 до 57 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 257 / 15 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

5

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерен је еквивалентни дневни ниво буке од 45 dB до 57 dB, ноћни од 44 до 46 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 38 / 0 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

Намена простора: Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културноисторијски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB

6

Измерена бука потиче од саобраћаја, према временском току припада променљивој буци, а према фреквенцијском садржају – широкопојасна, мерена и динамици FAST не садржи истакнути тон ни звучну информацију, те због тога нема потребе за корекцијом. Измерени су еквивалентни дневни нивои буке од 51 до 61 dB, ноћни од 46 до 54 dB. Еквивалентни нивои буке су једнаки меродавном нивоу буке. Просечан број возила на сат лаких 57 / 2 тешких. Измерене дневне врдености ПРЕЛАЗЕ граничну вредност буке у животној средини, а и ноћне ПРЕЛАЗЕ у односу на посматрану зону мерења.

Тумачење меродавног нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS ISO 1996 -1 Део 1: Основне величине и поступци SRPS ISO 1996 -2 Акустика – опис и и мерење буке животне средине – Део 2: Прикупљање података у вези са неменом земљишта.

Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010.

15

у

К р а г у ј е в ц у

Д Е Ц Е М Б А Р

1. децембар

16

Семинар о енергетској ефикасности у ЦЕООР-у

С

еминаром о енергетској ефикасности у Политехничкој школи у Крагујевцу, започела је реализација друге фазе пројекта ‘’Подизања свести код ученика основних и средњих школа по питањима климатских промена и енергетске ефикасности’’. На семинару у Политехничкој школи ученици крагујевачких средњих школа, иначе чланови Центра за еколошко образовање и одрживи развој, били су у прилици да више науче о енергетској ефикасности. Уз помоћ професора др Душана Гордића, могли су да сазнају које су то практичне мере које они у свом свакодневном животу могу да учине да би уштедели енергију и обезбедили смањење трошкова својој заједници. На почетку семинара полазницима Центра обратио се први секретар амбасаде Републике Финске господин Riku Wарјовааре.

- Један од приоритета амбасаде Републике Финске што се тиче Србије је управо заштита животне средине, зато смо ми – према речима првог секретара амбасаде Републике Финске господина Riku Warjovaare, у оквиру Фонда за локалну сарадњу подржали пројекат формирања Центра за еколошко образовање и одрживи развој у Крагујевцу. Наша амбасада поред заштите животне средине подржава и активности за образовање, националнih мањинa – истакао је он.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

На семинару крагујевачки средњошколци су могли да се упознају са основним појмовима везаним за енергетску ефикасност, и скренута им је пажња зашто морају енергетски рационално да се понашају. Други део данашњег семинара односио се на обновљиве изворе енергије, јер они су представници генерације којa ће бити суоченa са нестанком неких извора енергије који сада постоје – истакао је проф. Др Душан Гордић. Овом приликом скренуо сам им пажњу које су то практичне мере које они у свом свакодневном животу, могу да учине да би уштедели енергију и обезбедили смањење трошкова.

Пројекат је финансијски подржан од стране амбасаде Републике Финске, а семинари о климатским променама и енергетској ефикасности само су део обуке ученика крагујевачких средњих школа, који учествују у раду Центра за еколошко образовање и одрживи развој.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

- Након овог семинара посетићемо енергетски ефикасну општину Варварин, где ће чланови Центра припремити предавања и презентације, а исто тако – истиче Милан Габарић руководилац Центра, као и претходни и овај семинар о енергетској ефикасности завршићемо серијом радионица које ће држати ученици. Носилац пројекта који се бави климатским променама и енергетском ефикасношћу, је Удружење грађана Стаклено звоно, а партнери су Град Крагујевац и Политехничка школа.

decembar 2010

17

4. децембар

Биодиверзитет Крагујевца и околине

О

кругли сто на тему ’’Биодиверзитет Крагујевца и околине’’, одржан је на Природно математичком факултету у Крагујевцу. Организатори скупа били су Друштво српко румунског пријатељства ’’Ризница’’, Савез Срба у Румунији из Темишвара, ПМФ и Агенција за заштиту животне средине Караш – Северин. Друштво српско румунског пријатељства ’’Ризница’’ већ дуги низ година одржава пријатељску сарадњу између Румуније и Србије, а ово окупљање на Природно математичком факултету, био је повод за представљање биодиверзитета Крагујевца. Стручњаци овог факултета презентовали су флору и вегетацију Крагујевачке котлине, биодиверзитет акватичних и терестричних екосистема. Будући да су ове две земље врло богате природом, не чуди што заједнички подржавају одрживи развој. Пошто је Румунија већ у Европској унији, њихова досадашња искуства помоћи ће да ова два града учествују заједнички у реализацији пројеката везаних за биодиверзитет.

18

- Када говоримо о биодиверзитету не говоримо само о онима који се баве екологијом и биолозима, већ о свим људима који су укључени у заштиту животне средине. Потребно је најпре да размишљамо о томе да је богатство које природа нуди нешто најбитније што треба да очувамо имајући у виду колико биљних и животињских врста нестаје – истакао је Илие Цхинцеа извршни директор Агенције за заштиту животне средине у жупанији Карас – Северин. Говорећи о биодиверзитету у Крагујевцу, Србији и Банату одакле ја долазим, ово је добар скуп на коме можемо да разменимо мишљења како се чува природа, који има за циљ да окупи све људе који се тиме баве – рекао је он.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

О укупном броју врста живих бића на Земљи, не постоји дефинитиван податак. До сада је идентификовано око 1.7 милиона врста, а према различитим претпоставкама могло би се рачунати да на Земљи има укупно између 5 – 30 милиона врста органзама, што значи да је само око 2-5 одсто специјског диверзитета познато. На простору Србије заједно живе бројне биљне и животињске врсте различите биологије, порекла, времена настанка, распрострањења и начина живота. Србија је централнобалканска и подунавска земља која се одликује богатом и разноврсном природном баштином. Захваљујући специфичном положају, бурној геолошкој прошлости и још увек живој неотектонској активности, овај део Балканског полуострва је један од најважнијих центара геолошке разноврсности Европе. Ово је била добра прилика да се размене искуства о аспектима заштите животне средине и биоконзервације.

- Када је реч о биодиверзитету Крагујевца на жалост много група биолошки гледано, такозваних таксона уопште није ни у Србији обрађено, па наравно ни у Крагујевцу. Она заостаје у препознавању шта све у Србији има. Трудимо се да достигнемо друге, мада надлежно министарство данас не финансира истраживања у домену палме, флоре, фунгије односно елементарна пописивачка биолошка истраживања већ се више опредељује за некаква модернија – објашњава др Снежана Пешић са Природно математичког факултета у Крагујевцу.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

Резултати истраживања за протеклих пет година, везаних за алге, гљиве акватичних екосистема Крагујевца и околине, представљени су на овом округлом столу.

- Када је реч о алгама, та разноврсност није толико изражена на подручју Крагујевца и околине, нисмо пронашли ни једну црвену алгу која је карактеристична за чисте текуће воде. То нам говори да текуће воде на нашем подручју нису у добром стању. Што се тиче површинских стајаћих вода, ту су биле заступљене космополитске врсте – објашњава др Снежана Симић са Природно математичког факултета. Праћен је и квалитет воде где је утврђено да су водени екосистеми у Крагујевцу, друге класе и задовољавајућег су квалитета, док су текуће воде нешто лошијег квалитета.

decembar 2010

19

8. децембар

Заштита животне средине - од планирања до реализације

Д

осезање европских стандарда у области заштите животне средине, за Србију ће представљати највећи трошак на путу ка Европској унији. Велики део тих активности мораће да спроведу локалне самоуправе у својим срединама. Због тога је данас у Крагујевцу, у организацији Града и Регионалне агенције за економски развој, одржана конференција под називом ”Заштита животне средине – од планирања до реализације”, чији су покровитељи Министарство животне средине и просторног планирања и Мисија Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС). Конференција ”Заштита животне средине – од планирања до реализације”, посвећена је иницијативама, програмима и пројектима из области заштите животне средине на територији града и региона који су настали као резултат процеса стратешког планирања развоја територије. Свој програм и пројекте презентовали су Министарство животне средине и просторног планирања и Секретаријат за заштиту животне средине и одрживог развоја АП Војводине, а представљена је и Национална стратегија одрживог развоја. Делегација Европске уније у Србији говорила је о Стратешким концептима заштите животне средине и корацима које Србија треба да предузме у процесу прикључења Европској унији. Сектор заштите животне представља најскупљу активност Србије на путу ка Европској унији.

20

- Да би Србија постала кандидат за чланство у ЕУ, мора да попуни упитник од неких 2400 најважнијих питања на које треба да одговори. Упитник је подељен на неколико поглавља, а ту је и заштита животне средине као један од најважних – истакао је Ендру Хеди, министар саветник и шеф трећег сектора операција, Делегације Европске уније у Србији. У решавању еколошких проблема осим локалних самоуправа тај посао носиће и организације цивилног друштва. Неће бити једноставно да се спроведе све оно што је планирано, али је на нама да учинимо све да већи део тога реализујемо на путу прикључења Србије Европској унији – додао је он.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

У раду конференције у Крагујевцу учествовала је и Дајана Серафина Фалони шефица Одељења за демократизацију ОЕБС –а, која је такође посебно истакла напоре градске управе Крагујевца и посвећеност оснажавању еколошких програма на локалном и регионалном нивоу. Оснивање Архус центра у Србији, јасан је сигнал да је ова земља решила да се позабави тешким еколошким проблемима. Крагујевац је у заштити животне средине направио крупне кораке које је похвалио државни секретар ресорног министарства проф. Др Ивица Радовић.

Овај град има Секретаријат за заштиту животне средине односно организован систем бриге за здраву околину. Прошле године у парламенту Србије усвојен је читав пакет ”зелених” закона, али далеко је теже обезбедити њихову имплементацију – објашњава Радовић. За то је неопходно развијати јавну свест и организовати еколошко образовање, јер ако то не допре до свести наших суграђана онда су прва два стуба потпуно нестабилна – истиче он.

Локални еколошки акциони план је стратешки важан документ који је Крагујевац недавно усвојио, зато је ово и била прилика да се град представи пројектима који су урађени у оквиру овог документа, а који би уз помоћ међународне заједнице могли да се и реализују.

- Ми ћемо поред искустава и примера добре праксе из земље и иностранства бити у прилици да по први пут представимо тридесетак пројеката који су настали након израде Локалног еколошког акционог плана и очекујемо да ћемо током наредне године бар један део пројеката и реализовати – истакао је Срђан Матовић члан Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са удружењима. Након пленарног заседања одржани су тематски округли столови посвећени пројектима који су у плану да се реализују у Крагујевцу, Шумадији и Поморављу, о отпаду , аерозагађењу, отпадним водама, еколошком образовању и информисању, енергетској ефикасности, земљишту, биодиверзитету и јонизујућем и нејонизујућем зрачењу. Конференција је омогућила да се размене искуства и остваре контакти између институција, организација и програма који су активни у области заштите животне средине на локалном, регионалном, националном али и међународном нивоу.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

21

16 децембар

ЦЕООР у посети енергетски ефикасној општини Варварин

У

оквиру реализацији пројекта Центра за еколошко образовање и одрживи развој под називом ‘’Подизање свести код ученика основних и средњих школа по питањима климатских промена и енергетске ефикасности, који финансира амбасада Финске, ученици средњих школа у Крагујевцу посетили су енергетски ефикасну општину Варварин. Након семинара који је одржан у Крагујевцу, на коме је било речи о енергетској ефикасности, и мерама које је у свакодневном животу могуће применити, ученици средњих школа који учествују у раду Центра посетили су енергетски ефикасну општину Варварин. Ученици су се тако упознали са начином функционисања пилот пројекта енергетски сат, који приказује енергетске уштеде и еколошке предности модернизације система јавне уличне расвете. Наиме, у центру Варварина постављен је ЛЕД дисплеј за јавно приказивање остварених уштеда и неких параметара система јавног осветљења. Ученици су могли да виде како се помоћу топлотне пумпе греје издвојено одељење Основне школе ‘’Свети Сава’’ из Бачине, у селу Избеница. То је пример примене ‘’чисте технологије’’ за грејање објекта, избацивањем чврстих фосилних горива из употребе.

22

- Сам принцип рада ове топлотне пумпе је веома једноставан, искористили смо природне ресурсе који су нам овде били на располагању. Пошто се не ради о геотермалном извору већ о бунарској води који има константу температуру до 13 °C топлотна пумпа ради тако да ту воду охлади и узима топлоту из ње и тако охлађену на 6 °C, враћа у други бунар. Са овом топлотом, коју је узео из воде он гради секундарни систем грејања, који је постављен као подно грејање у овој школи– објашњава Слађана Јевремовић,

помоћница председника општине Варварин. У исто време урађена

је комплетна изолација у тој школи, а замењена је и застарела столарија и на тај начин добијен је енергетски ефикасан објекат.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

Ученици Центра могли су да погледају како изгледа соларна електрана која се налази на крову средње школе у Варварину. Електрана се састоји од 22 фотонапонска панела, сваки снаге по 230 W, који су повезани у два једнака фотонапонска ланца. Поред тога ученици из Крагујевца упознали су се и са начином функционисања софтвера за обраду података о потрошњи електричне енергије у јавном осветљењу. Према речима чланова Центра ово је било студијско путовање на коме су могли да науче нешто више о енергетској ефикасности, како то у пракси изгледа. Могли су да сазнају на који начин да штеде енергију, јер у школи стичу основна знања из екологије, а ово је пример добре праксе рационалног коришћења енергије у једној општини.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

- С обзиром да у нашој школи постоји предмет екологија и заштита животне средине, ученици ће свакако проширити своја знања из ове области. Видели смо како то изгледа у пракси и та позитивна искуства стечена у овој општини моћи ћемо да пренесемо и у нашу школу – рекао је Саша Крајић из Друге крагујевачке Гимназије. Током посете презентован им је и енергетски биланс општине Варварин, а упознали су се и са плановима даљег развоја у области енергетике, посебно у активностима везаним за побољшање енергетске ефикасности и шире коришћење обновљивих извора енергије.

decembar 2010

23

19 децембар

Од флаше до фигуре

О

д флаше до фигуре је назив еколошке акције која је одржана у Првој крагујевачкој гимназији, на иницијативу Ђачког парламента те школе и Невладине организације ‘’Сунце’’. Акција је део пројекта ‘’Рециклирај ПЕТ за лепши свет’’ коју је финансијски подржао град Крагујевац. Учионице Прве крагујевачке гимназије претворене су у еколошке атељее, где су основци правили фигуре од пластичних флаша. У еколошкој акцији су учествовали ђаци 4. разреда основних школа Вук Караџић, Драгиша Михајловић, Ђура Јакшић и Свети Сава. ПЕТ амбалажа је некима била инспирација да израде кућице, други су правили сточиће и лежаљку.

- Прва фаза пројекта ‘’Млади у екологији’’ била су предавања из области екологије, а друга фаза ‘’Од флаше до фигуре’’ прилагођена је малишанима како би схватили шта је то рециклажа, где смо им причали о пресовању флаша или преради пластике јер њима то до сада није било познато. Овако смо им објаснили да од флаша за које су мислили да су потпуно неупотребљиве могу да направе нешто ново – објашњава Вишња Цветић, из Ђачког парламента Прве гимназије

24

Акција израде фигура од ПЕТ амбалаже организована је на предлог Ђачког парламента крагујевачке гимназије и НВО Сунце. То је један од пројеката ‘’Рециклирај ПЕТ за лепши свет’’, у оквиру којег је одржана и серија едукација из области екологије за ученике 4 разреда основних школа. Фигуре од пет амбалаже биће изложене заједно са ликовним радовима учесника еколошке акције у њиховим школама од 20. до 25. децембра.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

19. децембар

Планинари друштва Жежељ

П

ланинарско друштво ‘’Жежељ’’ из Крагујевца на својој 19 -ој редовној годишњој Скупштини, усвојила је извештај о раду и план акција и активности за наредну годину. Планинарско друштво ‘’Жежељ’’ пре 18 година, основала је мала група ентузијаста и заљубљеника у природу и планинарски спорт, а данас друштво броји око 170 чланова. Постепеним омасовљавањем стекли су се услови за извођење захтевнијих планинарских акција, тако да је већ 1997. године изведена прва високогорска акција на Проклетијама.

Касније су следиле акције на највише врхове Балкана, Европе, Африке и Јужне Америке па све до највиших Хималајских врхова. Ове године било је око 50 планинарских похода, а од већих су они на Козару и Триглав. У мају 1996 године Друштво је за потребе планинарског дома добило на коришћење објекат бивше школе у селу Аџине ливаде, које је ове године реновиран.

- Када је реч о радовима око нашег планинарског дома поменуо бих да смо захваљујући пројекту који је подржан од стране Скупштине града успели да направимо камп простор и уведемо воду – истиче Радојица Перовић, председник ПД Жежељ. У наредној години планирамо нове радове тако да то постане репрезентативни објекат на територији града. О томе колико је Друштво Жежељ активно, сведочи чињеница да је ове године било организатор републичке акције ‘’Гледићка трансферзала’’, у којој је учествовало 550 планинара из 37 планинарских друштава. У сарадњи са Скупштином града и основним школама овог пролећа покренули су и акцију ‘’Упознај околину града’’, са циљем да планинарство приближе деци школског узраста и омладини.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

25

22 децембар

Еко библиотека

У

оквиру пројекта ‘’Дођи, научи, примени, промени’’, који финансира Градска управа за заштиту животне средине и одрживи развој, Црвени крст Крагујевца отворио је у клубу ‘’Дуга’’ Еко библиотеку. Она ће, како је најављено, бити намењена деци, младима али и свим Крагујевчанима. Отварање Еко библиотеке у клубу ‘’Дуга’’, само је једна од активности у оквиру пројекта ‘’Дођи, научи, примени и промени’’, који реализује Црвени крст Крагујевца. Очување животне средине је област која директно проистиче из мисије Црвеног крста и тиче се очувања и унапређења здравља људи, па је зато и циљ пројекта јачање еколошке свести код грађана. Црвени крст Крагујевца се значајно ангажује на пољу заштите животне средине, па су и актери бројних активности од обележавања значајних датума из области екологије, едукацијом младих, ширењем знања и јачања свести о значају ове теме кроз бројне манифестације, до отварања Еко библиотеке.

- Желели смо да на овај начин отворимо читаоницу која ће бити отвореног типа у просторијама Црвеног крста, у којој би не само еколошке књиге него и сви едукативни садржаји из области екологије били доступни младима, али и осталим крагујевчанима. Фонд Еко библиотеке за почетак биће веома скроман, он обухвата 31 књигу односно 17 наслова, али ћемо настојати да број књига континуирано повећавамо сваке године – истиче Марица Патрногић, ПР Црвеног крста у Крагујевцу. На конкурсу који је ове године расписала Градска управа, Црвеном крсту одобрен је пројекат, који има за циљ јачање еколошке свести грађана и стварање услова за његово одговорније понашање према животној средини.

26

- Град Крагујевац је подржао пројекат Градске организације Црвеног крста, да се у склопу библиотеке која већ постоји у клубу Дуга, направи и једна Еко библиотека. Успели смо да прве књиге обезбедимо и - како каже Срђан Матовић, члан Градског већа за животну средину, надамо се да ћемо током наредне године, уз помоћ новца који ће дати Град Крагујевац уз помоћ донатора ову библиотеку учинити још богатијом. Ускоро очекујемо да изађе публикација ‘’Квалитет животне средине града Крагујевца’’, која ће ући у фонд Еко библиотеке. Волонтерка Црвеног крста Живана Ђорђевић, која је водила библиотеку на Дечјем одељењу, директору Дечије клинике уручила је школски материјал за потребе деце која се лече на овој клиници. Поред отварања Еко библиотеке, овим пројектом је још планирано јачање еколошке свести кроз инклузију, сарадњом ученика основних школа ‘’Вукашин Марковић’’ и ‘’ Свети Сава’’, у изради и осликавању еколошких торбица.

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

28. децембар

У Крагујевцу прикупљено 5 тона електронског отпада

У

заједничкој акцији прикупљања електронског отпада коју је организовао Град Крагујевац у сарадњи са рециклажним центром за електрични и електронски отпад ‘’Божић и синови’’, Ђачки парламент Прве крагујевачке гимназије и Школа са домом ученика за децу оштећеног слуха, прикупљено је око 5 тона расходоване електричне и електронске опреме.

- Ове институције су за веома кратко време, прикупиле сав пописан електронски отпад који су имали и на тај начин решили проблем са том врстом отпада који је често своје место налазио по ходницима и подрумима. Крајем јануара планирамо да у Крагујевцу направимо још једну сличну акцију и зато позивамо сва јавна комунална предузећа и установе, али и институције у граду да нам се придруже и да након редовних годишњих пописа прикупимо још већу количину ове опреме која више нема никакву функцију – истакао је Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима. Идеја нам је да током године постоји дан у месецу, где ће на одређеној локацији крагујевчани и институције моћи да се ослобађају електронског и електричног отпада – додаје он.

Компанија ‘’Божић и синови’’ очекује да ће се овој акцији прикупљања електронског отпада у Крагујевцу, прикључити и друге школе и институције, па ће и резултати бити добри. Осим ове акције у децембру су организовали прикупљање електронског отпада на нивоу Војводине где се прикључило 10 градова, а прикупљено је око 100 тона расходоване електричне и електронске опреме.

- Акција прикупљања електронске и електричне опреме је у зачетку јер је тек ове године на снагу ступио нови правилник о управљању опасним отпадом и да се са оваквим акцијама почело тек пре пар месеци. Резултати су мали али задовољавајући – истиче Драган Кокановић, менаджер компаније ‘’Божић и синови’’, али у будућности треба више радити на едукацији грађана и како би се створила навика и подигла свест људи о правилном одлагању ове врсте отпада. Иначе у компанији ‘’Божић и синови’’ кажу да су у 2010. години, на територији Србије, прикупили око хиљаду тона електронског и електричног отпада. У акцији прикупљања електронског отпада коју је организовао Град Крагујевац прикупљено је око 5 тона расходоване електричне и електронске опреме

Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu

decembar 2010

27

КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)

је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и Архус центром - Крагујевац. Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.

ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА Др Срђан Матовић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац

ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Начелница управе : Бојана Дивац

СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Небојша Обрадовић дипломирани правник, самостални стручни сарадник

КГ ЕКО билтен

децембар 2010. Десети број је изашао 08.04.2011. године Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење “Стаклено звоно” Зорица Савић Бојан Ранковић Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић

Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац