Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu Godina 1
Broj 4
jun 2010.
udru`enje gra|ana
ekolo{ki e-magazin
ИЗВЕШТАЈ О СТАЊУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ У ГРАДУ КРАГУЈЕВЦУ ЗА
јун 2010.
5 6 9 14 18
2
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ, за јун 2010. године ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, за јун 2010. године АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у јуну 2010. године ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за јун 2010. године
Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за јун 2010. године
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
К р а г у ј е в а ц
Ј У Н
20 22 23 24 25 26 27 28
у
У
Седница Сталне конференције градова и општина у Нишу Велико спремање Србије у Крагујевцу Велико спремање Шумарица И поред кише успешно Велико спремање у Крагујевцу Почиње дератизација Еко пункт у Пешачкој зони Кућни отпад -
“Од проблема до решења”
Трећа конференција Форума партнера у Ужицу
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
3
Извeштај за
2010.
Institut za javno zdravqe Kragujevac 4
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ КОЈУ ДИСТРИБУИРА ЈКП ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА, КРАГУЈЕВАЦ, зa јун 2010. године
К
онтролу пијаће воде коју дистрибуира ЈКП “Водовод и канализација” на подручју града Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 9 пута месечно на 16 пунктова. Ови пунктови су тако одабрани, да се на тај начин у потпуности покривају сви делови града.
У току месеца јуна 2010. године је узето укупно по 151 узорак пијаће воде за хемијску и бактериолошку анализу.
У испитиваним узорцима овог месеца регистрована је бактериолошка неисправност у једном узорку (0,66 %), док хемијска неисправност није регистрована.
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће у Крагујевцу за месец јун 2010. године
Мерно место
Укупно узето узорака хемијски
бактериол.
Гл а в н и уз р о ц и неисправности
Неисправно хемијски
бактериол.
број
%
број
%
Резултати за Кошутњак
9
9
0
0.00
0
0.00
Резултати за Метино брдо
9
9
0
0.00
0
0.00
Резултати за Р-14
9
9
0
0.00
0
0.00
Резултати за Велико брдо
9
9
0
0.00
0
0.00
Резултати Ћава
9
9
0
0.00
0
0.00
О.Ш. "М. Тодоровић"
9
9
0
0.00
0
0.00
Млекара
9
9
0
0.00
1
11 . 11
КЦ
9
9
0
0.00
0
0.00
Бресница
7
7
0
0.00
0
0.00
Ердеч
9
9
0
0.00
0
0.00
Дом здравља Станово
9
9
0
0.00
0
0.00
О.Ш. у Станову
9
9
0
0.00
0
0.00
Ердоглија
9
9
0
0.00
0
0.00
9
9
0
0.00
0
0.00
9
9
0
0.00
0
0.00
9
9
0
0.00
0
0.00
151
151
0
0.00
1
0.66
О.Ш. "Краљевачки батаљон" Обданиште "Полетарац" Нептун
УКУПНО
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
хемијски
бактериолoшки
колиформне бактерије
5
ИЗВЕШТАЈ О КВАЛИТЕТУ ПИЈАЋЕ ВОДЕ СА ЈАВНИХ ЧЕСАМА У КРАГУЈЕВЦУ, зa јун 2010. године с а т а б е л о м к ој а с а д р ж и п о д а т к е о р е з у л т а т и м а основних анализа ових вода
У току месеца јуна 2010. године комплетна исправност (и хемијска и бактериолошка), регистрована је само за једну јавну чесму на територији града Крагујевца – Дивостин, у три узорка.
К
онтролу квалитета пијаће воде са јавних чесама на подручју града Крагујевца врши Институт за јавно здравље у Крагујевцу редовно, 2 пута месечно у току зимског и 4 пута месечно у току летњег периода. У току месеца јуна 2010. године узето је укупно по 40 узорака пијаћих вода са јавних чесама за хемијску и бактериолошку анализу.
6
У посматраном периоду хемијска неисправност је регистрована у 30 испитиваних узорака (75.0%) углавном због повишених вредности нитрата, боје и електропроводљивости. Бактериолошка неисправност је регистрована у 34 узорка (85.00%), а узрочници су бактерије индикатори фекалног загађења.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
Резултати испитивања хемијске и бактериолошке исправности воде за пиће са јавних чесама у Крагујевцу за месец јун 2010. године Укупно узето узорака
Неисправно
Мерно место
хемијски хемија
Главни узроци неисправности
бактериолошки
бактериол. број
%
број
%
хемијски
бактериолошки
Шумарице
4
4
4
100.00
1
25.00
> Ер, поваћан утрошак KmnO4
Индикатори фекалног загађења
Дивостин
4
4
1
25.00
1
25.00
појачана боја
Индикатори фекалног загађења
Грујина чесма
4
4
4
100.00
4
100.00
> Еp, нитрати
Индикатори фекалног загађења
Петровац
4
4
4
100.00
4
100.00
Нитрати, > Еp
Индикатори фекалног загађења
Бубањ
4
4
3
75.00
4
100.00
Нитрати, > Еp, појачана боја
Индикатори фекалног загађења
Капавац
4
4
0
0.00
4
100.00
/
Индикатори фекалног загађења
Кошутњак
4
4
4
100.00
4
100.00
Нитрати, > Еp, боја
Индикатори фекалног загађења
Теферич
4
4
4
100.00
4
100.00
> Еp
Индикатори фекалног загађења
Белошевац
4
4
4
100.00
4
100.00
Нитрати, > Еp
Индикатори фекалног загађења
Ждраљица
4
4
1
50.00
4
100.00
> Еp
Индикатори фекалног загађења
УКУПНО
40
40
30
75.00
34
85.00
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
7
8
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
АЕРОЗАГАЂЕЊЕ НА ТЕРИТОРИЈИ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА у jуну 2010. године
СТРУЧНО МИШЉЕЊЕ О КВАЛИТЕТУ ВАЗДУХА
У СУМПОР ДИОКСИД
АЗОТ ДИОКСИД
У току овог месеца, 24 часовне вредности сумпор диоксида, нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 125 μg/m3. Максимална измерена вредност била је 12 μg/m3 10.06.2010. и измерена је на мерном месту “Чистоћа”.
У току овог месеца, 24 часовне вредности чађи нису биле изнад законом дозвољених ГВИ 50 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 17 μg/m3 (28.06.2010.) на мерном месту центар града, ИЗЈЗ.
У току јуна, 24 часовне вредности азот диоксида (мерено на пет мерних места) нису биле изнад дозвољених ГВИ 85 μg/m3. Максимално измерена вредност била је 52 μg/m3 (30.06.2010.) на мерном месту центар града ИЗЈЗ Крагујевац.ЧАЂ
Резултати испитивања концентрација SO2, чађи, NO2 (основне загађујуће материје) на подручју града Крагујевца у току јуна 2010. године
Локалне мерне станице за имисиона мерења (24 h мерења)
СРЕДЊА МЕСЕЧНА ВРЕДНОСТ
МАКСИМАЛНА ВРЕДНОСТ
SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
Чистоћа
2
4
17
12
8
36
Илићево - обданиште
3
4
12
9
6
27
Институт за јавно здравље
4
12
25
8
17
52
О.Ш. «Мирко Јовановић»
2
4
13
5
10
19
Пивара – парк
3
6
9
9
12
14
БРОЈ ДАНА ИЗНАД ГВИ SO2 μg/ m3
Чађ μg/ m3
NO2 μg/ m3
*ГВИ (гранична вредност имисије) за SO2 за 24 часа
ГВИ
150 μg/m3
за SO2 за годину дана
50 μg/m3
за чађ за 24 часа, одн. за годину дана
50 μg/m3
за NO2 за 24 часа
85 μg/m3
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
9
УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Резултати испитивања концентрација укупних таложних материја на подручју града Крагујевца у току јуна 2010. године (локалне мерне станице за имисиона мерења, 24h мерења) УКУПНЕ ТАЛОЖНЕ МАТЕРИЈЕ
Растворне материје
Нерастворне материје
mg/m2/дан
g/m2/дан
g/m2/дан
178,09
76,28
101,82
543,12
82,43
460,69
135,74
49,78
85,96
204,15
46,88
157,27
153,07
46,91
106,16
104,77
42,95
61,82
79,31
28,06
51,25
Станово - Циглана
651,07
38,40
612,67
О.Ш.”III Крагујевачки батаљон”
111,58
64,53
47,05
162,56
93,14
69,42
53,96
19,52
34,44
О.Ш. “Милутин и Драгиња Тодоровић”
156,21
61,17
95,04
УКУПНО
2533,64
650,07
1883,58
Средња вредност
211,14
54,17
156,96
МЕРНО МЕСТО
Мерна јединица Ул. Саве Ковачевића Солитер “Y” Железн. станица “Диорк” Хитна помоћ О.Ш. “Мирко Јовановић” О.Ш. “Вук Караџић” Фабрика коже “Партизан”
Пивара код парка Чистоћа Илићево
МДК
10
за укупне таложне материје
450 mg / m2 / дан
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
ТЕШКИ МЕТАЛИ тешких метала (олова, цинка и кадмијума) из седиментатора мерене су на К онцентрације четири мерна места и нису биле у јуну изнад ГВИ вредности.. ЛОКАЦИЈА
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
ЦИНК
ГВИ
250 μg/m2/дан
5 μg/m2/дан
400 μg/m2/дан
Ул. Саве Ковачевића
1,89
<0,10
19,01
Железничка станица «Диорк»
6,69
<0,10
21,37
Пивара код парка
7,87
<0,10
12,53
Станово Циглана
26,53
2,90
32,76
УКУПНО
42,98
3,01
85,66
Средња вредност
10,75
0,75
21,42
ТЕШКИ МЕТАЛИ
у суспендованим честицама
К
онцентрације тешких метала (олова, цинка, кадмијума) у суспендованим честицама у јуну 2010. године, мерене су на четири мерна места на раскрсницама у трајању од седам дана месечно. Измерене концентрације праћених тешких метала биле су испод ГВИ на праћеним локацијама.
Тешки метали у суспендованим честицама, за месец јун 2010. године
GVI
ОЛОВО
КАДМИЈУМ
1 μg/m3
0.01 μg/m3
Средња месечна вредност
Макс. вредност
здравља
<0,03
Аутобуска станица
ЛОКАЦИЈА Институт за заштиту
Средња медицинска школа Мала вага
Број дана изнад ГВИ
Средња месечна вредност
Макс. вредност
<0,03
<0,003
<0,03
<0,03
0,05 0,021
ЦИНК
Средња месечна вредност
Макс. вредност
<0,003
<0,005
<0,005
<0,003
<0,003
<0,005
<0,005
0,07
<0,003
<0,003
0,057
0,068
0,026
0,010
0,015
2,633
2,965
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Број дана изнад ГВИ
jun 2010
Број дана изнад ГВИ
11
ФОРМАЛДЕХИД, АЗОТ ДИОКСИД, ЧАЂ, ОЛОВО И БЕНЗЕН – имисиона мерења пореклом из саобраћаја У јуну 2010. године на раскрсницама: у центру, код медицинске школе, на малој ваги и код аутобуске станице мерене су концентрације горе наведених аерополутанаса. 1. Концентрација бензена била је у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за бензен је 5 μg/m3 , а измерене су вредности до 1,60 μg/m3 (24.06.2010.) на мерном месту центар града, Институт за јавно здравље. 2. Концентрације формалдехида биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за формалдехид је 100 μg/m3, а измерене су вредности до 9.30 μg/m3(05. и 06.06.2010.) на мерном месту “аутобуска станица”. 3. Концентрације чађи биле су у оквиру законских норми. Дозвољена гранична вредност имисије за чађ је 50 μg/m3, а измерене су вредности до 26 μg/m3 (05.06.2010.) на мерном месту раскрсница “аутобуска станица”. 4. Концентрације азот диоксида на раскрсницама (четири мерна места) биле су у оквиру законских норми на свим мерним местима. Дозвољена гранична вредност имисије за азот диоксид је 85 μg/m3 , а измерена је максимална вредност на мерном месту “аутобуска станица” од 58 μg/m3 (09.06.2010.)
АЗОТДИОКСИД
ЧАЂ
100 μg/m3
5 μg/m3
85 μg/m3
50 μg/m3
Средња месечна вредност
Макс. вредност
Аутобуска станица
7,2
Средња медицинска школа
Мала вага
0,7
1,6
25
52
12
17
9,3
41
58
23
26
1,6
3,4
23
28
9
13
5,4
7,1
30
39
22
25
Број дана изнад ГВИ
Макс. вредност
5,9
12
Средња месечна вредност
3,9
Бр.дана изнад ГВИ
Макс. вредност
Институт за јавно здравље
ЛОКАЦИЈА
Број дана изнад ГВИ
Средња месечна вредност
ГВИ
Макс. вредност
БЕНЗЕН
Средња месечна вредност
ФОРМАЛДЕХИД
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
Број дана изнад ГВИ
Имисија органских и неорганских материја пореклом од саобраћаја за месец јун 2010. године
ЗАКЉУЧАК
КРАТКОРОЧНЕ МЕРЕ
ДУГОРОЧНЕ МЕРЕ
У јуну 2010. године у Крагујевцу је регистровано оптерећење ваздуха укупним таложним материјама на две локације, у насељу Ердоглија и насељу Станово “Циглана”. Измерене вредности нису значајно прелазиле граничну вредност и краткотрајно су оптерећивале квалитет ваздуха.
Редовно прање и чишћење улица и тротоара у урбаном делу града, посебно део града око аутобуске станице и самом центру (влажно прање).
Смањивати број индивидуалних ложишта на чврста горива (дрво, угаљ), рад енергана система централног даљинског грејања изменити; наставити увођење гасификације. Озелењавање јавних површина (стварањем мини паркова). Смањити фреквентност саобраћаја у градском језгру тако што ће се забранити саобраћај за тешке камионе.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
13
ИЗВЕШТАЈ О МЕРЕЊУ КОМУНАЛНЕ БУКЕ за месец јун 2010. године
М
ерење и елаборирање нивоа комуналне буке у јуну 2010. године спроведено је у Крагујевцу дана 28., 29. и 30.06.2010. године на предвиђеној мрежи мерних места, одређивањем еквивалентног нивоа буке за дан и ноћ.
Мерење буке у животној средини извршено је у складу са следећим прописима: Правилник о дозвољеном нивоу буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 54/92), Мерење буке у животној средини JUS U.Ј6.090. 1992, Акустичко зонирање простора SRPS U.Ј.6 205 2007, Закон о заштити од буке у животној средини («Сл. гласник РС», бр. 36/09).
14
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
Методологија Одређивање вредности дневног и ноћног нивоа комуналне буке вршено је према прописаној методологији. Мерење нивоа буке вршено је прецизним импулсним мерачем нивоа звука NORSONIC тип NOR 118. За једно трећинску октавну анализу буке коришћен је филтер сет.
Пре одређивања нивоа комуналне буке, одређивани су микроклиматски услови, који су од значаја за меродавност резултата: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, ваздушни притисак и брзина ветра добијени су од локалне хидрометеоролошке станице, која је у саставу Републичког хидрометеоролошког завода.
Мерење буке у комуналној средини извршено је на висини од 1,2m до 1,5m од површине терена, на удаљености најмање 3,5m од зидова објеката. Мерење буке којој су изложене зграде у насељима вршено је на 1 до 2m од фасаде. Приликом мерења на отвореном простору одређена је и учесталост проласка лаких и тешких моторних возила.
РЕЗУЛТАТИ Локација
Опис потенцијалних извора буке
Опис локација
1.
Клинички центар
Мерно место се налази у зони болница.
Мерно место се налази на паркингу испред одељења за дијализу.
2.
Раскрсница код медицинске школе
Мерно место се налази у зони центра града, прометна раскрсница.
Мерно место се налази испред студентског дома.
3.
Макс петрол
Мерно место се налази у зони становања
Мерно место се налази на паркингу бензинске пумпе.
4.
Насеље Багрeмар, почетак Шумарица
Мерно место се налази у зони индивидуалног становања.
Мерно место се налази на травнатој површини – почетак спомен парка.
5.
Насеље Станово, црква
Мерно место се налази у зони индивидуалног становања.
Мерно место се налази на простору испред цркве.
6.
Насеље Станово, водовод
Мерно место се налази у зони поред школе.
Мерно место се налази на паркингу испред водовода, поред раскрснице.
Метеоролошки услови током мерења У мерним интервалима углавном на свим локацијама временске прилике нису могле да угрозе веродостојност мерења.
Метеоролошки подaци за месец јун 2010. године Микроклиматска мерења
Дневне мерне серије
Време мерења
08 - 10 h
13 – 15 h
18 – 20 h
23 – 01 h
04 – 06 h
0
0
0
0
0
Тем п е р а т ур а ( C )
25
26
24
21
19
Релативна влажност %
50
63
84
87
91
998
995
998
998
997
Брзина ветра (m/s)
Атмосферски притисак (mbar)
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Ноћне мерне серије
jun 2010
15
Приказ мерења комуналне буке у три дневна и два ноћна интервала Дневне мерне серије
Ноћне мерне серије
08-10 h
13-15 h
18-20 h
Највиши дневни дозвољени нивои
1. Клинички центар
64
65
58
50
46
44
40
2. Медицинска школа
60
71
70
65
65
59
55
58
63
75
55
59
49
45
4. Насеље Багремар
63
57
60
55
55
44
45
5. Станово, црква
56
55
52
55
49
47
45
54
66
69
65
63
60
50
М Е Р Н А М Е СТА
3. Макс петрол
6. Станово, водовод
16
23-01 h
04-06 h
Највиши ноћни дозвољени нивои
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
КРИТЕРИЈУМИ ДОЗВОЉЕНИХ НИВОА БУКЕ Критеријуми дозвољених нивоа буке могу се сагледавати са два аспекта: А) Као дозвољени ниво буке у dВ (А), сагледавајући средину у којој човек борави (за извор буке изван зграда) дању 40 dВ, ноћу 35 dВ Тумачење према Службеном гласнику Републике Србије 54/92 и према JUS U.J6. 090 1992 Б) Као највиши дозвољени ниво спољашње буке Leq у dВ(А) Мерно место
1
2
Намена простора: Подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, школе, културно-историјски локалитети, велики паркови дању 50 dВ, ноћу 40 dB Градски центар, занатска, трговачка, административноуправна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB
Чисто стамбено подручје дању 55 dB, ноћу 45 dВ.
Измерени дневни нивои буке од 60 до 71 dB, ноћни 59 до 65 dB. Прекорачења је било дању до 6 dB(А), а ноћу до 10 dB(А) . Просечан број возила на сат лаких 1034 / 95 тешких.
Измерени дневни нивои буке од 57 до 63 dB, ноћни 44 до 55 dB. Прекорачења је било дању до 8 dB(А), а ноћу до 10 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 465 / 88 тешких. Измерени дневни нивои буке од 52 до 55 dB, ноћни 47 до 49 dB. Прекорачења је било дању до 1 dB(А), а ноћу до 4 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 147 / 12 тешких.
5 6
Измерени дневни нивои буке од 58 до 65 dB, ноћни од 44 до 46 dB. Прекорачења је било дању 15 dB(А), а ноћу до 6 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 152 / 10 тешких.
Измерени дневни нивои буке од 58 до 75 dB, ноћни 59 до 65 dB. Прекорачења је било дању до 20 dB(А), а ноћу до 14 dB(А). Просечан број возила на сат лаких 348 / 27 тешких.
3 4
РЕЗУЛТАТИ МЕРЕЊА
Градски центар, занатска, трговачка, административноуправна зона са становима, зоне дуж аутопутева, магистралних и градских саобраћајница дању 65 dB, ноћу 55 dB
Тумачење највиших дозвољених нивоа спољне буке L Аeq, у dBА према стандарду SRPS U.J6. 205 1992
Измерени дневни нивои буке од 54 до 69 dB, ноћни 60 до 63 dB. Прекорачења је било дању до 4 dB (А), а ноћу до 8 dB (А). Просечан број возила на сат лаких 862 / 88 тешких.
Датим стандардима утврђује се начин акустичког зонирања простора према намени.
ЗАКЉУЧАК У зони поред објеката за рекреацију, школа... мерно место број 1, измерена су прекорачења нивоа буке дању. У зони индивидуалног становања, мерно место број 3, 4 и 5 измерена су прекорачења буке дању, посебноммерно место бр. 3, као и ноћу посебно мерна места 3 и 4. У зони градског центра, поред великих раскрсница, мерна места 2 и 6 измерена су мања прекорачења буке дању, а умерена прекорачења ноћу. Пргкорачење еквивалмтог иивоа буке у Крагујевцу на посматраним локацијама овог месеца билоје током дана до 20 dB (А), а током ноћи до 14 dB(А). Локација где је измерен највиши ниво буке у јуну 2010. године, од 75 dB мерно место 3 – “Макс петрол”. У јуну 2010. године најнижи ноћни ниво буке од 44 dB је измерен на мерним местима 1 и 4., а најнижи ниво буке у дневном режиму од 52 dB на мерном месту број 5 – Станово - црква У односу на дозвољене нивое буке за дан и ноћ, сагледавајући средину у којој човек борави (за изворе буке изван зграда), ноћни термини мерења у Крагујевцу имали су просечно измерени ниво буке од 53 dB, што је 53 % више од дозвољеног, а дневни су имали просечно измерени ниво буке од 62 dB, што је 55 % еише од дозвољеног (тумачење под А). Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
17
Месечни аеропалинолошки извештај за град Крагујевац за јун 2010. година
У јуну 2010. године у ваздуху су била присутна следећа поленова зрна дрвећа: јова, чемпреса, тује, липа, бора као и траве пелина, боквице, киселице, амброзије и коприве.. Од горе наведених као јак алерген издваја се трава, амброзија и коприва.
Чемпреси и тује су били у ниској концентрацији. Липа је била у ниским и средњим концентрацијама. Средње концензтрације су забележене 23.06.2010. године. Бор је био у ниским концентрацијама, а 12. и 13.06.2010. године у средњој концентрацији.
18
Трава је била у средњој и ниској концентрацији, а 08., 11., 12., 24. и 25.06.2010. године у средњој концентрацији. Боквица је била у ниским концентрацијама. Киселица је била у ниским концентрацијама.
Амброзија је била у ниској концентрацији. Коприва је била у ниској, средњој и високој концентрацији, а 06., 07., 08., 09., 10., 11., 12. и 24.06.2010. године у високим концентрацијама.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
Мере превентиве и заштите Особе алергичне на поменуте полене требало би да узимају преписану терапију. Осетљиве особе уколико немају терапију, а имале су симптоме попут кијања, зачепљеног носа, водену секрецију, свраб грла, сузење очију требало би да се обрате лекару за утврђивање дијагнозе и адекватне терапије. Савет и дијагностиковање поленских реакција и склоности ка алергијама грађани могу да добију у Институту за јавно здравље Крагујевац.
У
колико је време кишовито особе са алергијама и склоностима за поленске алергије могу да се слободно крећу напољу без ограничења. Уколико је време сунчано, а посебно са ветром саветује се да такве особе избегавају да се шетају на зеленим површинама и парковима у периоду од 10 до 16 часова. Уколико желе да се крећу у том интервалу потребно је да се носе сунчане
наочаре, марама или качкет на глави, јер се полен ту задржава као и на одећи. По доласку кући промените одећу и оперите косу. У дому брисати прашину са намештаја, прати подове и завесе. Проветравати просторије до 7 часова и после 21 час. Концентрације полена највише су на висини од једног
метра од тла, чиме су директно изложени респираторни органи, а посебно код деце. Потребно је да трава на зеленим јавним површинама буде покошена Препоручује се да се приликом урбанистичког озелењавања површина засађује дрвеће ниске алергености као што су: дуд, брестови, топола, јавор, липа, грабови и бор.
Прогноза за јул: По успостављеном календару полинације за наше подручје, очекује се од дрвећа полинација липе. Актуелан је период полинације трава и корова, где се издвајају: боквица, киселица, конопља, коприва, пелин, штир и амброзија. Амброзија је јак алерген, јер је коров који се брзо шири и има пуно поленових зрна, а погодује му сунчано и ветровито време. Присуство поленових зрна у ваздуху и њихова концентрација зависе од временских прилика. У сунчаним данима посебно са ветром поленова зрна су присутна, док када пада киша у ваздуху нема поленових зрна.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
19
2. јун.
у
К р а г у ј е в а ц
ј у н у
Седница Сталне конференције градова и општина у Нишу
20
Н
а првом међународном
сајму екологије, е н е р г е т с к е ефикасности и обновљивих извора енергије у Нишу, одржана је седница одбора за заштиту животне средине Сталне конференције градова и општина, Савета и Зелене мреже Ниша. То је и први град у Србији који је формирао Зелену мрежу или Зелениш који окупља више од 30 чланица, међу којима су Градске општине, факултети, основне и средње школе, организације цивилног сектора, неформалне групе и појединци, јавна и приватна предузећа. У жељи да изграде партнерске односе и да заједно сарађују у области заштите животне средине одржали су и донаторску конференцију где су представили више од 18 пројеката града и невладиних организација из ових области.
Своје досадашње активности из области заштите животне средине и одрживог развоја представио је и град Крагујевац. Са овог скупа покренута је иницијатива да у наредних шест месеци Стална конференција градова и општина, уради једну препоруку свим локалним самоуправама везану за примену Архуске конвенције у Србији.
-Овогодишњи сајам обележиће и састанак Сталне конференције градова и општина одбора за заштиту животне средине, а тема овог скупа била је размена искустава, примене добре праксе две локалне самоуправе Крагуј евца и Ниша, јер - према речима Соње Поповић, председнице савета за заштиту животне средине и одрживи развој града Ниша, сматрам да ова два града итекако имају чиме да се похвале.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
- Ова препорука би садржала обавезу свих локалних самоуправа да повећају доступност информација грађанима о животној средини и да их укључе у доношење одлука везаних за ову област, а све то - како је истакао Срђан Матовић, члан Градског већа за заштиту животне средине,
кроз механизам успостављања савета за животну средину при општинским или градским већима у локалним самоуправама. Особа која би координирала рад тих савета за животну средину, била би представник савета на свим седницама скупштина градова и општина. На тај начин би се успоставио механизам Зелене столице и представник одбора за заштиту животне средине би био у могућности да коментарише на седницама све одлуке које се тичу екологије. На тај начин би се повећало учешће грађана у доношењу одлука.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Још један догађај обележио је сајам екологије у Нишу, а то је потписивање националне платформе за рециклажу као један пројекат друштвено одговорног управљања отпадом, које окупља бројне организације, секундарне сакупљаче и све заинтересоване из сфере рециклаже и управљања отпадом. То подразумева отварање зелених радних места, поштовање принципа одрживог развоја, заштиту и унапређење животне средине.
jun 2010
21
3. јун.
Велико спремање Србије у Крагујевцу
M
инистарство животне средине и просторног планирања Републике Србије на свестки Дан животне средине 5.јуна организује акцију “Велико спремање Србије“, за коју се припрема и град Крагујевац. На конференцији за новинаре члан Градског већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удружењима Срђан Матовић, најавио је низ акција чишћења које ће бити реализоване на градским и приградским локацијама, али и на Жежељу. ЈКП “Чистоћа“ већ данас уклања дивље депоније око улице Каштеланске у крагујевачком насељу “Бресница“, а сутра ће уклањати отпад из улице Гајеве на Кошутњаку. Велико спремање Србије у Крагујевцу, у петак 4.јуна наставља се великом акцијом “Чишћење Шумарица“, у којој ће учествовати око 600 ученика крагујевачких основних и средњих школа. Град је за учеснике обезбедио 1500 заштитних хируршких рукавица и освежење.
22
Чишћењу у Крагујевцу у суботу ће се прикључити Про Креди банка чији ће запослени чистити простор од Великог парка до музеја 21.октобар, док ће радници Телекома Србије у сарадњи са студентским организацијама уређивати локацију око Правног и Економског факултета, и део до Грудног одељења у склопу Клиничког центра. Традиционално на светски Дан животне средине у Политехничкој школи биће отворена изложба фотографија еколошке секције. Највећа акција у суботу планирана је на Жежељу, где ће учешће узети многобројне еколошке организације и удружења међу којима су планинарска друштва, удружења пчелара и ловаца, пензионерско удружење просветних радника и многобројни волонтери. Риболовачко друштво “Магма“ уклањаће отпад на Гружанском језеру, где ће се организовати и такмичење за најмлађе љубитеље риболова.
Срђан Матовић, изразио је очекивање да ће се у свим планираним акцијама укључити и више од 2000 крагујевчана колико је за сад најавило учешће. Жеља нам је да 5.јуна подстакнемо грађане да се у што већем броју организују и самоиницијативно преко својих савета станара и месних заједница укључе у уређивање средина у којима живе, било сређивањем својих дворишта, стамбених блокова или подрумских просторија, јер наша јавна комунална предузећа “Чистоћа“, “Зеленило“, “Нискоградња“, “Водовод и Канализација“ која обављају ове послове нису у могућности да стигну до свих локација, навео је Матовић. Министарство животне средине и просторног планирања за “Велико спремање Србије“ у Крагујевцу обезбедило је 2000 заштитних рукавица, а локална самоуправа воду и сокове.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
4. јун
Велико спремање Шумарица
У
оквиру акције Министарства за животну средину и просторно планирање “Велико спремање Србије“ око 600 ученика крагујевачких основних и средњих школа окупило се данас на платоу испред музеја ‘’21. октобар’’ након чега је свака школа добила део шумаричког простора за чишћење.
Ово нам је друга година заредом да учествујемо у акцији и планирамо да наставимо. Овде су данас ученици из 19 основних и 8 средњих школа и циљ нам је да помогнемо и постанемо део ове велике акције. Ми ћемо данас почети од крагујевачких Шумарица. Не треба да се задржимо на овој акцији, јер указати на важност здраве и еколошки чисте средине,
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
развити културу чистог града велика је ствар у васпитавању младих - рекао је заменик председника Актива директора основних и средњих школа у Крагујевцу, Игор Јањић. У Крагујевцу ће се сутра, 5. јуна у оквиру обележавања Светског дана заштите животне средине, наставити акција којој ће се прикључити велики број јавних и приватних предузећа и установе.
jun 2010
23
7. јун
И поред кише успешно Велико спремање у Крагујевцу
С
ветски дан животне средине 5.јун обележен је акцијом “Велико спремање Србије“, коју је иницирало Министарство животне средине и просторног планирања. У оквиру акције локална самоуправа града Крагујевца је после уређивања Шумарица које је обављено дан раније, заједно са грађанима, компанијама, организацијама и удружењима наставила уклањање отпада са приобаља река, стамбених блокова, јавних површина на многобројним локацијама.
24
Киша која је падала у Крагујевцу пореметила је само део планова, рекао је Срђан Матовић, члан већа за заштиту животне средине, одрживи развој и сарадњу са удужењима. Једина активност коју смо померили за наредни викенд је акција на Жежељу, јер је на уклањању отпада са зелених површина ове планине надомак Крагујевца, требало да учествују многобројни чланови удружења планинара, ловаца, пензионера и љубитеља природе.
У акцији «Велико спремање Србије» у 36 градова учествовали су запослени у Про Кредит банци, који су у Крагујевцу чистили простор од Великог парка до музеја 21.октобар. Радници Телекома Србије у сарадњи са студентским организацијама сређивали су простор око Правног и Економског факултета, ЈП “Водовод и канализација“ приобаље језера у Шумарицама, а риболовачко друштво “Магма“ Гружанско језеро. Ресорно министарство је за ову акцију обезбедило за Крагујевац 2000 пари рукавица и 4000 кеса за одлагање смећа. Иако је “Велико спремање Србије“, било организовано за светски Дан животне средине, град Крагујевац има у плану да сличне акције у циљу очувања природе и стварања лепших услова живота, организује више акција током година.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
9. јун
Почиње дератизација
Г
рад Крагујевац и ове године, у циљу заштите здравља становништва од заразних болести, организује неопходну систематску дератизацију градског и приградског подручуја. Дератизација почиње 14.јуна и траје до 26.јуна у времену од 7 до 19 часова а креће из центра града ка приградским подручјима. Обављаће је Институт за јавно здравље у Крагујевцу а како је на данашњој конференцији за новинаре рекао шеф службе за заштиту животне средине Драган Маринковић обухватиће 24 месне заједнице, шахте канализационих линија, сва гробља, градску депонију Јовановац и дивље депоније, корито реке Лепенице и потоке. Дератизацијом ће бити обухваћене и стамбене зграде, индивидуална домаћинства, дивља нехигијенска насеља као и око 22 хектара зелених површина.
Изражавајући задовољство што је град Крагујевац нашао средства и могућности да настави са контиунираном акцијом дератизације, заменик директора Института за јавно здравље др Небојша Ранковић, рекао је да се тиме показује брига о здрављу становништва и подсетио да глодари преносе преко 200 врста различитих болести. “Пошто Крагујевац десетак година ради системску дератизацију број глодара на нашем простору је сведен на њихов биолошки минимум али се aкције морају континуирано спроводити јер се глодари изузетно брзо и лако регенеришу а самим тим и шире“, рекао је др Ранковић.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Дератизација ће, према његовим речима трајати до 26.јуна а Институт ће благовремено обавештавати грађанство о кретању акције како би се заштититили од средстава која ће бити коришћена. Средства нису отровна али би децу и животиње требало заштити како не би дошли у директан контакт са тим средствима.
jun 2010
25
14. јун
Еко пункт у Пешачкој зони
Н
епушачки едукативни центар “Еко нец“, данас је у оквиру пројекта “Европске политике заштите животне средине на локалу“, у Пешачкој зони, поставио покретни “Еко пункт“, где су представници овог удружења и представници Службе за заштиту животне средине делили грађанима брошуре и разговарали на тему европских политика у области заштите животне средине.
26
Ми смо данас грађанима поделили брошуре из којих се може видети шта то Европа чини у овој области, али све промене треба да крену од нас самих, од конкретних акција, од сопственог дворишта, града, локалне заједнице. Грађани са којима смо данас разговарали показали су заинтересованост за проблеме животне средине, али како и сами кажу, очекују да их неко анимира и позове да учествују у конкретним акцијама - поручио је Милисав Пајевић, председник удружења “Еко нец“.
Град Крагујевац би ускоро требало да добије први стратешки документ у области заштите животне средине, Локални еколошки акциони план, који би Скупштина града требало да усвоји већа на наредној седници. Према речима Драгана Маринковића, шефа Службе за заштиту животне средине овај документ дефинише и рангира еколошке проблеме у граду и предлаже начине за њихово решавање. У току писања документа обављен је широк консултативни процес са грађанима који су дали своје примедбе и сугестије на његов текст и показали вољу да се активно укључе у решавање проблема у области заштите животне средине.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
25. јун
Кућни отпад - “Од проблема до решења”
M
ало је познато колико је електронски отпад опасан по здравље људи. Управо због тога, књига “Кућни отпад - Од проблема до решења“ намењена је подизању еколошке свести становништва нарочито младих. Иако електронски отпад, према речима аутора Ненада Марковића, чини свега три посто укупно депонованог отпада, он доноси између 40 и 50 одсто тешких метала арсен, олово, кадмијум и живу. Процењује се да 40 посто ускладиштеног олова у земљи потиче из електронског отпада, док се 22 процената годишње потрошње живе утроши на производњу електричних апарата.
То су само неки од података који су јавности представљени на промоцији књиге “Кућни отпад - Од проблема до решења“ коју је организовала градска служба за заштиту животне средине, Канцеларија за младе, Непушачки едукативни центар, компанија Божић и синови, у сарадњи са Мисијом ОЕБС - а у Србији. Књига, према речима Светлане Берић - Малинић представника ОЕБС - а, садржи неопходне информације о поступању са отпадом као и штети и последицама које могу настати његовим неадекватним третманом.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
У оквиру промоције књиге, одржано је и предавање о проблему електронског отпада. Истовремено испред Канцеларије за младе у улици Саве Ковачевића 5, од 10 до 15 сати, организована је и акција прикупљања електронског отпада под називом “Крагујевчани могу и то сакупити“. У контејнеру су завршили стари телевизори, транзистори, компјутерска кућишта и монитори.
jun 2010
27
30. јун
Трећа конференција Форума партнера у Ужицу
T
рећу конференцију Форума партнера у примени Акционог плана за спровођење Националне стратегије одрживог развоја у Ужицу, отворио је потпредседник Владе Републике Србије за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић. Стратегија којом су одређени приоритети у европским интеграцијама, економском развоју, социјалној заштити и очувању животне средине, Влада је усвојила у јуну прошле године. Србија од ње није одустала, без обзира на актуелну економску и финансијску кризу. На путу ка европским интеграцијама значајно је оспособити капацитете државних институција и локалних самоуправа за коришћење средстава европских фондова. Ово је посебно значајно у фази припреме пројектне документације за конкурисање пројектима за ИПА фондове, што ће омогућити да Србија искористи већа финансијска средства.
28
-Напредак је уочен у европским интеграцијама, науци, технологији, информатици и заштити животне средине, али је још много тога остало да се уради како би Србија у догледно време достигла развијене европске земље – истакао је Ђелић. Морамо да наставимо на том путу који ће бити социјално одговоран и неће условити социјално раслојавање друштва, али и да поштујемо стандарде еколошке заштите и да нам економија буде заснована на знању – поручује Ђелић са овог скупа који је окупио представнике државних институција, невладиних организација, академске заједнице, медија, привредних комора и локалних самоуправа.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
jun 2010
Након
конференција
у Параћину одржаних и Крагујевцу, трећа конференција Форума партнера посвећена је разматрању првих извештаја у спровођењу Стратегије и Акционог плана који је Влада усвојила 24. априла 2010. године. Локалне самоуправе су носиоци великог броја активности у спровођењу и реализацији Стратегије па је од великог значаја напредак у спровођењу у примени локалних стратегија одрживог развоја и подизање њихових капацитета. \ -Град Ужице у овом тренутку реализује преко 40 пројеката који су пре свега везани за побољшање квалитета живота људи који живе на овом простору – истакао је градоначелник Ужица Јован Марковић и додао да је значај пројеката у томе што се ради у сарадњи са Владом Републике Србије и надлежним министарствима. Посебно је од стратешког значаја за овај крај пројекат изградња ауто пута од Пожеге до Вишеграда, конверзија аеродрома Поникве у цивилне сврхе, реализација пројекта изградње санитарне регионалне депоније, гасификација и топлификација града и изградња енергане – објашњава он. У радном делу конференције презентоване су најновије информације о коришћењу средстава фондова предприступне помоћи ЕУ и разматране теме као што су могућности доприноса
пословног сектора одрживом развоју, сарадња у оквиру секторских мрежа, могућности локалних самоуправа за уштеду инвестирањем у енергетски ефикасно јавно осветљење као и напредак локалних самоуправа у изради и спровођењу стратегија одрживог развоја. јавно осветљење као и напредак локалних самоуправа у изради и спровођењу стратегија одрживог развоја. О искуствима у изради локалне стратегије одрживог развоја између две конференције Форума партнера говорио је Срђан Матовић члан Градског већа за животну средину, одрживи развој и сарадњу са удружењима града Крагујевца. -Користећи искуства стечена приликом израде и спровођења Стратегије на националном нивоу, град Крагујевац је успешно основао свој форум партнера и радне групе за припрему израде стратегије одрживог развоја – истакао је он. Једна од иницијатива која је окупила све актере и партнере у решавању питања управљања отпадом и која представља једну од секторских мрежа је Национална платформа за рециклажу. Она је неформална саветодавна друштвена организација у којој учесници са заједничким интересима граде простор за ступање, лобирање и координацију у циљу проналажења најбољих могућих изводљивих решења применљивих за све локалне заједнице у Србији.
Mese~ni izve{taj o stawu `ivotne sredine u gradu Kragujevcu
Национална платформа за рециклажу треба да генерише иницијативе за иновативна решења ка постизању циљева Владе у вези са друштвено одговорним управљањем отпадом кроз окупљање успешних иницијатива и пројеката управљања отпадом и рециклаже. Кључни партнери у остваривању многих циљева одрживог развоја су привредни субјекти који су у овом Форуму заступљени преко регионалних првредних комора и Привредне коморе Србије. Пословни сектор има значајну улогу у достизању одрживе економије, одрживе производње и потрошње, увођењу друштвено одговорног пословања као и смањењу штетних утицаја на животну средину. Посебно треба издвојити могућности у области повећања енергетске ефикасности и повећању удела производње и коришћења енергије из обновљивих извора. На Трећој конференцији Форума партнера Даринка Радојевић, координатор Националне стратегије одрживог развоја, представила је даље планове за унапређење рада Форума партнера и најавила могућност комуникације и размене информација путем интерактивног сајта. Такође је позвала учеснике конференције да искористе могућност успостављања контаката и размене информација, буду што конструктивнији у својим предлозима и да предузму конкретне кораке у дефинисању и реализацији заједничких пројеката.
jun 2010
29
КГ еко билтен ( месечни билтен о стању животне средине у Крагујевцу)
је настао у сарадњи Службе за заштиту животне средине Града Крагујевца са Институтом за јавно здравље - Крагујевац, удружењем грађана “Стаклено звоно” и Архус центром - Крагујевац. Билтен ће излазити средином месеца, a садржај ће обухватити информације о квалитету животне средине, вести и догађаје за претходни месец.
ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА ЗАДУЖЕН ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ОДРЖИВИ РАЗВОЈ И САРАДЊУ СА УДРУЖЕЊИМА Др Срђан Матовић Трг Слободе 3 34000 Крагујевац
ГРАД КРАГУЈЕВАЦ ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ, ИЗГРАДЊУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Начелница управе : Бојана Дивац
СЛУЖБА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Трг Слободе 3 034/306-178 www.kragujevac.rs мр Драган Маринковић, дипломирани биолог, шеф Службе за заштиту животне средине Драгана Мркаљ дипломирани биолог – еколог, самостални стручни сарадник Драгана Новаковић дипломирани хемичар, виши стручни сарадник Небојша Обрадовић дипломирани правник, самостални стручни сарадник
КГ ЕКО билтен
јун 2010. Четврти број је изашао 17.08.2010. године Издавач : Градска управа за просторно планирање, изградњу и заштиту животне средине – Служба за заштиту животне средине Уређује : Удружење грађана “Стаклено звоно” Зорица Савић Бојан Ранковић Фотографије: Душко Ђорђевић, Бојан Ранковић
Билтен садржи податке преузете из извештаја Института за јавно здравље – Крагујевац