Stakleno zvono 12 by Association of Citizen "Stakleno zvono"

ekolo{ki elektronski magazin

broj 12. septembar 2010.

Slavi{a Simi}:

Za{tita od nejonizuju}eg zra~enja Opasnosti jonizuju}eg zra~enja Prof.dr. Stevan Veinovi} Prof. dr Radivoje Pe{i}:

Na{ Oto-Dizel motor mr. Snež`ana Vukojič~i}ć Olivera Popović}:

Zapisi o bilju

dipl.ing. Suzana Ne{kovi}

Sve vi{e kiselog zemlji{ta

Ministarstvo poljoprivrede, {šumarstva i vodoprivrede:

Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda

Zra enje

urednik: Zorica Savi} designееed by: Bojan Rankovi} saradnici: Slavi{a Simi} Prof.dr. Stevan Veinovi} Prof. dr Radivoje Pe{i} dipl.biolog Olivera Popović} dipl.biolog Vesna Asanovi} dipl.ing. Suzana Ne{kovi}

2 StaklenoZvono

oslednjih godina svedoci smo velike ekspanzije u razvoju i korišćenju izvora nejonizujućih zračenja, gde posebno mesto zauzima mobilna telefonija. Gotovo da je nemoguće pratiti nove mogućnosti, nove uređaje i ono što uz to obavezno ide, pojavu novih operatera i odgovarajućih baznih stanica mobilne telefonije. Usvajanjem Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, sa pratećim podzakonskim aktima, Republika Srbija je po prvi put potpuno zakonodavno uredila uslove i mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju izvora nejonizujućih zračenja. onošenjem Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti izvršena je harmonizacija propisa u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i u oblasti nuklearne sigurnosti sa regulativom Evropske Unije. To se ogleda u pooštravanju režima nuklearne i radijacione sigurnosti u Republici Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije.

elegacija misije OEBS-a u Srbiji posetila je Kragujevac i Službu za zaštitu životne sredine, a jedan od razloga posete jeste i uključivanje civilnog društva u donošenje odluka iz oblasti životne sredine. To se pre svega odnosi na slobodan pristup informacijama iz oblasti zaštite životne sredine, a sve u cilju održivog razvoja. Koja je misija OEBS-a u Srbiji, kada je reč o ekologiji, regionalnoj kancelariji za primenu Arhuske konvencije u Kragujevcu za e- magazin Stakleno zvono govori dr Olivera Zurovac – Kuzman, šef Odseka za životnu sredinu u OEBS-u. zvorna ideja za multi procesni oto/dizel motor jeste motor sa automatski promenljivim stepenom kompresije, čije su vrednosti u skladu sa radnim režimima, i elektronskim komandama gasa. Na njega se nadograđuje odgovarajući sistem za paljenje, sistem za napajanje gorivom (ili gorivima i aditivima), uz komandni sistem elektronskog upravljanja vozilom. iblioteka Instituta za botaniku i botaničke bašte Jevremovac jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u regionu jugoistočne Evrope. Osnovana je daleke 1853. godine na Liceju beogradskom, koji kasnije prelazi u Veliku školu i potom, 1905. godine, prerasta u Beogradski univerzitet, pri Kabinetu jestastvene istorije, gde je Josip Pančić predavao jestastvenicu, odnosno botaniku, zoologiju, mineralogiju i geologiju. Danas je to respektabilna institucija sa preko 50000 bibliotečkih jedinica. našoj zemlji ima mnogo kiselih, beskrečnih oraničnih površina kao i onih koja su na putu da to postanu. Od ukupnih poljoprivrednih površina Srbije u proseku 60% obuhvata beskrečno zemljište na kome biljke slabo uspevaju. Takođe možete saznati kako može da se poboljša kvalitet zemljišta. akon stupanja na snagu novog Zakona o bezbednosti hrane, količina pregledane robe iznosi 682.000 tona, od čega je van prometa stavljeno oko 880 tona robe, kvalitet nije odgovarao pravilnicima, odnosno proizvodi su ispod donje granice kvaliteta (sušene kajsije i pečurke, osvežavajuća bezalkoholna pića, instant kafa, pirinač, kesten, duboko zamrznuta hrana i dr.). Šta su sve pokazali izveštaji o kontroli kvaliteta poljoprivrednih proizvoda za 2009. godinu, koje je uradio inspektorat Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, saznajte u ovom članku.

u n

•

Za{tita od nejonizuju}eg zra~enja --------------------------------- 4

• Opasnosti jonizuju}eg zra~enja ---------------------------------- 18 • Zelena politika ---------------------------------------------------------30 • Na{ Oto-Dizel motor ------------------------------------------------- 36 • Zapisi o bilju ------------------------------------------------------------46

• Sve vi{e kiselog zemlji{ta--------------------------------------------56 • Kontrola kvaliteta poljoprivrednih proizvoda ------------------StaklenoZvono 362

Za�tita od nejonizuju�eg zra enja 4 StaklenoZvono

P R I M E N A P RO PI S A IZ OBL ASTI Z AŠTITE OD NEJONIZUJUćIh ZRAčENJA

svajanjem Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, br. 36/09), sa pratećim podzakonskim aktima, Republika Srbija je po prvi put potpuno zakonodavno uredila uslove i mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju izvora nejonizujućih zračenja.

Slaviš{a Simi}ć Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja Sektor za kontrolu i nadzor Odeljenje za zaš{titu `ivotne sredine od zaga|đivanja Odsek za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujuć}eg zračenja

Zaštita od profesionalnog izlaganja izvorima nejonizujućih zračenja nije predmet ovog zakona. Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja baziran je na dosadašnjim saznanjima iz oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja i na podacima o regulativi i njenom sadržaju iz ove oblasti zemalja Evropske unije i drugih zemalja. Od posebnog je značaja preporuka Saveta Evrope od 12. jula 1999. broj 1999/519/ES. Takođe, od velikog značaja su i preporuke Svetske zdravstvene organizacije(SZO), u vezi sa korišćenjem izvora nejonizujućih zračenja, u kojima se savetuje oprezan pristup kao preventivna mera, koja bi podrazumevala: striktnu primenu nacionalnih i međunarodnih standarda, primenu mera zaštite od nejonizujućih zračenja, aktivno učešće lokalne vlasti i stanovništva i informisanje javnosti. Svakako, prilikom korišćenja izvora nejonizujućih zračenja mora se uzeti u obzir i primena načela ALARA principa, „As Low as Reasonably Achievable”. U prevodu – „toliko malo koliko je moguće (razumno) postići”. StaklenoZvono 5

Šta je nejonizujuće zračenje

PROPISI Na osnovu Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja doneti su svi planirani propisi: 1. Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, načinu i periodu njihovog ispitivanja („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); 2. Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); 3. Pravilnik o sadržini evidencije o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); 4. Pravilnik o sadržini i izgledu obrasca izveštaja o sistematskom ispitivanju nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); 5. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujućih zračenja, kao i način i metode sistematskog ispitivanja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); 6. Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09). 6 StaklenoZvono

Izvor nejonizujućih zračenja se definiše kao uređaj, instalacija ili objekat koji emituje ili može da emituje nejonizujuće zračenje. Nejonizujuća zračenja jesu elektromagnetska zračenja koja imaju energiju fotona manju od 12,4eV. Ona obuhvataju: ultraljubičasto ili ultravioletno zračenje (talasne dužine 100-400nm), vidljivo zračenje (talasne dužine 400-780nm), infracrveno zračenje (talasne dužine 780nm - 1 mm), radio-frekvencijsko zračenje (frekvencije 10kHz - 300GHz), eletromagnetska polja niskih frekvencija (frekvencije 0-10kHz) i lasersko zračenje. Nejonizujuća zračenja, po slovu zakona, obuhvataju i ultrazvuk ili zvuk čija je frekvencija veća od 20kHz, iako se ne radi o EM zračenju.

Uređivanje zaštite od nejonizUjUćih zračenja zasniva se na sledećim načelima : 1) načelo zabrane – izlaganje nejonizujućim zračenjima iznad propisane granice i svako nepotrebno izlaganje nejonizujućim zračenjima nije dozvoljeno; 2) načelo srazmernosti – uslovi i dozvoljenost korišćenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa se određuju i cene prema koristi koju njihovo korišćenje pruža društvu, u odnosu na potencijalne rizike nastupanja štetnog dejstva, usled njihovog korišćenja, uzimajući u obzir nivo i trajanje izloženosti stanovništva u konkretnom slučaju, starosnu i zdravstvenu strukturu potencijalno izloženog stanovništva, način, vreme i mesto korišćenja takvog izvora, prisustvo drugih izvora sa različitim frekvencijama, kao i druge relevantne okolnosti konkretnog slučaja; 3) načelo javnosti – podaci o nejonizujućim zračenjima dostupni su javnosti.

U sprovođenjU zaštite od

nejonizUjUćih zračenja predUzimajU se sledeće mere:

1. propisivanje granica izlaganja nejonizujućim zračenjima; 2. otkrivanje prisustva i određivanje nivoa izlaganja nejonizujućim zračenjima; 3. određivanje uslova za korišćenje izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa; 4. obezbeđivanje organizacionih, tehničkih, finansijskih i drugih uslova za sprovođenje zaštite od nejonizujućih zračenja; 5. vođenje evidencije o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa; 6. označavanje izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa i zone opasnog zračenja na propisani način; 7. sprovođenje kontrole i obezbeđivanje kvaliteta izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa na propisani način; 8. primena sredstava i opreme za zaštitu od nejonizujućih zračenja; 9. kontrola stepena izlaganja nejonizujućem zračenju u životnoj sredini i kontrola sprovedenih mera zaštite od nejonizujućih zračenja;

10. obezbeđivanje materijalnih, tehničkih i drugih uslova za sistematsko ispitivanje i praćenje nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini; 11. obrazovanje i stručno usavršavanje kadrova u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja u životnoj sredini; 12. informisanje stanovništva o zdravstvenim efektima izlaganja nejonizujućim zračenjima i merama zaštite i obaveštavanje o stepenu izloženosti nejonizujućim zračenjima u životnoj sredini.

StaklenoZvono 7

z akon o zaštiti od nejonizUjUćih zračenja

Zakonom o zaštiti od nejonizujućih zračenja propisana je decentralizacija u utvrđivanju mera, uslova i nadzora od strane nadležnih organa na svim nivoima, prilikom korišćenja izvora nejonizujućih zračenja od strane različitih operatera. To će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite od nejonizujućih zračenja i nadzora od strane lokalne samouprave, pokrajine, odnosno Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Takođe, Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja uspostavlja neophodnu vezu sa drugim zakonima, pre svega sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09), Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09), Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04), Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09) i Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS”, br. 44/03 i 36/06). U Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja su ugrađene preporuke Svetske zdravstvene organizacije u vezi sa korišćenjem izvora nejonizujućih zračenja, čime je izvršeno usklađivanje sa relevantnim međunarodnim propisima i direktivama. 8 StaklenoZvono

Uslovi za korišćenje izvora nejonizUjUćih zračenja

Na osnovu Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja i podzakonskih akata definišu se, između ostalog, izvori nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, za koje je propisana obaveza pribavljanja rešenja za korišćenje od strane ministra životne sredine i prostornog planiranja, a za teritoriju Autonomne pokrajine od strane nadležnog organa Autonomne pokrajine. Po definiciji, izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa smatraju se izvori elektromagnetnog zračenja koji mogu da budu opasni po zdravlje ljudi, a određeni su kao stacionarni i mobilni izvori čije elektromagnetno polje u zoni povećane osetljivosti, dostiže barem 10% iznosa referentne, granične vrednosti propisane za tu frekvenciju.

Privredno društvo, preduzeće, drugo pravno lice i preduzetnik mogu koristiti izvore nejonizujućih zračenja od posebnog interesa ako ispunjavaju sledeće uslove: • da za te izvore nejonizujućih zračenja imaju procenu uticaja na životnu sredinu, u skladu sa zakonom; • da nivo izlaganja stanovništva ne prelazi propisane granice. Odredbe zakona ne odnose se na izvore nejonizujućih zračenja od posebnog interesa koji se registruju kod ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Privredno društvo, preduzeće i drugo pravno lice može da vrši ispitivanje nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa u životnoj sredini, kao i sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih z one povećane osetljivosti zračenja u životnoj sredini ako ispunjava propisane uslove uslove u pogledu kadrova, Zone povećane osetljivosti jesu: područja opreme i prostora. Ispunjenost uslova za stambenih zona u kojima se osobe mogu sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućih zadržavati i 24 sata dnevno; škole, domovi, zračenja u životnoj sredini utvrđuje predškolske ustanove, porodilišta, bolnice, rešenjem ministar, dok za ispitivanje nivoa turistički objekti, kao i dečja igrališta; zračenja izvora nejonizujućih zračenja površine neizgrađenih parcela namenjene, od posebnog interesa u životnoj sredini prema urbanističkom planu, za pomenute utvrđuje rešenjem ministar, a za teritoriju namene, u skladu sa preporukama Svetske autonomne pokrajine nadležni organ zdravstvene organizacije. autonomne pokrajine. StaklenoZvono 9

INSPEKcIJSKI NADZOR

U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor za zaštitu životne sredine ima pravo i dužnost da:

1. kontroliše da li privredno društvo, Nadzor nad primenom odredaba ovog preduzeće, drugo pravno lice i zakona i propisa donetih na osnovu ovog preduzetnik ispunjavaju propisane zakona vrši Ministarstvo životne sredine i uslove za korišćenje izvora nejonizujućih prostornog planiranja. Inspekcijski nadzor zračenja od posebnog interesa; vrši Ministarstvo preko inspektora za zaštitu životne sredine u okviru delokruga 2. kontroliše da li lica iz čl. 8. i 11. ovog utvrđenog ovim zakonom. Autonomnoj zakona vode propisane evidencije; pokrajini poverava se vršenje inspekcijskog nadzora nad izvorima nejonizujućih 3. kontroliše da li lica iz člana 9. ovog zračenja na teritoriji Autonomne pokrajine, zakona imaju obezbeđeno ispitivanje u skladu sa ovim zakonom. Jedinici zračenja izvora nejonizujućih zračenja u lokalne samouprave poverava se vršenje životnoj sredini; inspekcijskog nadzora nad izvorima nejonizujućih zračenja za koje odobrenje 4. proverava da li pravna lica koja vrše za izgradnju i početak rada izdaje nadležni poslove sistematskog ispitivanja nivoa organ jedinice lokalne samouprave. nejonizujućih zračenja u životnoj sredini ispunjavaju propisane uslove; 5. proverava da li pravna lica koja vrše ispitivanje nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa u životnoj sredini ispunjavaju propisane uslove; 6. proverava da li je privredno društvo, preduzeće, drugo pravno lice, preduzetnik, operater ili rukovalac u roku obavestilo ministarstvo o vanrednom događaju, a za teritoriju autonomne pokrajine i nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine; 7. kontroliše da li se sprovode mere zaštite od nejonizujućih zračenja.

10 StaklenoZvono

postavljanje i korišćenje radio

baznih stanica mobilne telefonije

Poslednjih godina svedoci smo velike ekspanzije u razvoju i korišćenju izvora nejonizujućih zračenja, gde posebno mesto zauzima mobilna telefonija. Gotovo da je nemoguće pratiti nove mogućnosti, nove uređaje i ono što uz to obavezno ide, pojavu novih operatera i odgovarajućih baznih stanica mobilne telefonije. Njihov broj se svakim danom uvećava u skladu sa novim mogućnostima i prodorom u druga frekventna područja. Razvoj mobilne telefonije je realnost, a njena spoljna manifestacija je prava „šuma” antena na koju javnost reaguje na svoj način, sa manje ili više objektivnih saznanja o stvarnoj opasnosti koju nejonizujuće zračenje baznih stanica mobilne telefonije, kao i mobilnih telefona, donosi.

Baznu stanicu mobilne telefonije (BSMT) čine primopredajni uređaji i odgovarajuća telekomunikaciona oprema, koja služi za povezivanje bazne stanice sa ostalim delovima mobilne telekomunikacione mreže. BSMT može istovremeno biti funkcionalna u tri mobilne telekomunikacione mreže (ili tri dela jedinstvene mreže) koji se, pored tehnološkog nivoa i mogućnosti prenosa govora, podataka ili slike, razlikuju i po frekvencijskim opsezima koje koriste, sa realnim prodorom ka 4G i naprednijim tehnologijama, čiji se razvoj može samo slutiti.

• GSM-Global System for Mobile 900 • GSM 1800 i • UMTS- Universal Mobile Telecommunications System (poznat i kao 3G - oko 2100 Mhz) StaklenoZvono 11

Bazne stanice mobilne telefonije su po svojoj funkciji primopredajni sistemi, čiji predajnici spadaju u grupu sa malom snagom (predajnici od nekoliko desetina vati), koji emituju jedan vrlo uzak snop radiofrekventnih talasa. Snaga zračenja (samim tim i efektivna izračena snaga) je uvek ograničena na optimalnu, u zavisnosti od opterećenja i uslova propagacije ali se, iz razloga bezbednosti, pri merenju redovno uzima i tzv. maksimalno opterećenje, pri kome ne smeju da se prekorače referentne granične vrednosti ni u jednoj tački u okolini bazne stanice. Tom prilikom se redovno uzimaju u obzir i drugi predajnici u zoni, tj. meri se i emisija ali i ukupna imisija, što je podzakonskim aktima bliže uređeno. Pored poštovanja tehničkih zahteva u vezi sa uslovima prostiranja elektomagnetnih talasa, moraju se ispoštovati i mere bezbednosti i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Zbog toga se, kod nas i u svetu, bazne stanice mobilne telefonije postavljaju na: stubovima visine 20-36 metara, najvišim objektima koji dominiraju okolinom, na fasadama objekata (panelne bazne stanice koje pokrivaju određenu mikrolokaciju) i pokretne bazne stanice (montiraju se za vreme održavanja raznih skupova, koncerata i sl.).

Sama izgradnja baznih stanica mobilne telefonije propisana je odredbama nekoliko zakona. Izbor mesta za postavljanje i izgradnju baznih stanica mobilne telefonije regulisan je Zakonom o telekomunikacijama, Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, samo dopunjavaju i bliže određuju obaveze organa zaštite životne sredine na svim nivoima i omogućavaju da se lakše realizuju obaveze organa koji sprovode prva tri zakona u onim odredbama koje se odnose na zaštitu životne sredine. 12 StaklenoZvono

l okacije postavljanja baznih stanica

Postavljanje baznih stanica saglasno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09), vrši se od strane operatera, odnosno investitora na dva načina: • Pribavljanjem građevinske dozvole, za građevinske objekte u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 22. Zakona o planiranju i izgradnji; • Pribavljanjem rešenje za izvođenje radova građenja, za posebne vrste objekata u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 25. Zakona o planiranju i izgradnji.

postavljanje baznih stanica mobilne telefonije

Građevinska dozvola

Rešenje za izvođenje radova građenja

za građevinske objekte

za posebne vrste objekata

Građevinsku dozvolu ili rešenje za izvođenje radova građenja, izadju nadležni organi lokalne samouprave, odnosno autonomne pokrajine, za objkte za koji su nadležni po članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, i dužni su da to sprovedu po propisanoj proceduri i propisanim rokovima. U postupku pripreme i donošenja novog urbanističkog plana koji predviđa izgradnju zona, odnosno objekata povećane osetljivosti (zone povećane osetljivosti jesu: područja stambenih zona u kojima se osobe mogu zadržavati i 24 sata dnevno; škole, domovi, predškolske ustanove, porodilišta, bolnice, turistički objekti, te dečja igrališta; površine neizgrađenih parcela namenjenih, prema urbanističkom planu, za navedene namene, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije), uzimaju se u obzir postojeći stacionarni izvori koji već opterećuju životnu sredinu u toj zoni. U postupku strateške procene uticaja na životnu sredinu mogu se razmatrati izveštaji o sistematskom i/ili periodičnom ispitivanju i/ili vršiti stručna ocena opterećena životne sredine za pojedine izvore. Propisi o zaštiti stanovništva u području povećane osetljivosti ne odnose se na objekte koji su naknadno izgrađeni unutar dalekovodnih koridora. StaklenoZvono 13

Prilikom izrade planskih dokumenata na osnovu Zakona planiranju i izgradnji, nadležni organi lokalne samouparave, odnosne autonomne pokrajine, imaju obavezu da unesu planirane lokacije za postavljanje baznih stanica mobilne telefonije, kao i ostalih telekomunikacionih objekata. Za sve informacije vezano za Strategiju telekomunikacija u Republici Srbiji neophodno je da se obrate Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo i Republičkoj agenciji za telekominikacije (RATEL), u čijoj je nadležnosti sprovođenje Zakona o telekomunikacijama. Napominjemo da je u skladu sa članu 217. Zakona planiranju i izgradnji, prilikom procene planskih mogućnosti područja koja su u okviru preispitanih planskih dokumenata, kao i područja za koja nije donet urbanistički plan ili urbanističkim planom nije predviđena izgradnja ove vrste objekata, prilikom izdavanja Lokacijske dozvole preovlađujući osnov predstavljaju uslovi organa, odnosno organizacija nadležnih za poslove telekomunikacija na osnovu godišnjih planova razvoja telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

14 StaklenoZvono

preporUke szo vezano za korišćenje izvora nejonizUjUćih zračenja

• Oprezan pristup • Striktno primenjivati nacionalne i međunarodne standarde • Primenjivati mere zaštite od nejonizujućih zračenja • Konsultovati lokalne vlasti i stanovništvo • Informisanje javnosti preporUke ministarstva životne sredine i prostornog planiranja vezano za izbegavanje lokacija za postavljanje baznih stanica mobilne telefonije

• • • •

škole vrtići z dravstvene Ustanove starački domovi

propisi: • Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09): • Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS”, br. 36/09); • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09); • Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/04); • Uredba o utvrđivalju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 114/08) • Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, 72/09); • Zakon o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS”, br. 44/03 i 36/06); • Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, načinu i periodu njihovog ispitivanja („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); • Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); • Pravilnik o sadržini evidencije o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); • Pravilnik o sadržini i izgledu obrasca izveštaja o sistematskom ispitivanju nivoa nejonizujućih zračenja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); • Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove sistematskog ispitivanja nivoa nejonizujućih zračenja, kao i način i metode sistematskog ispitivanja u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09); • Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja vrše poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizujućih zračenja od posebnog interesa u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 104/09). StaklenoZvono 15

domaće organizacije • Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), www.ratel.rs preporUke

z a poslove sistematskog ispitivanja

• Preporuka Saveta Evrope od 12. jula 1999. godine, broj 1999/519/ES

nivoa nejonizUjUćih zračenja U životnoj sredini ovlašćenja sU sledeća pravna lica :

m eđUnarodne organizacije • WhO (Svetska zdravstvena organizacija), International EMF Project, www.who.int/emf • IcNIRP (Međunarodna komisija za zaštitu od nejonizujućih zračenja) www.icnirp.de

16 StaklenoZvono

• „Konsing” doo, Laboratorija „Konsing”, Surčinski put 1a, Beograd; • Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku, Katedra za nuklearnu fiziku, Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, Trg D.Obradovića 4, Novi Sad; • Elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, Laboratorija za ispitivanje i etaloniranje, Koste Glavinića 8a (niskofrekventni izvori); • Institut „Vatrogas”, Laboratorija, Bulevar Vojvode Stepe 66, Novi Sad.

z a poslove ispitivanja nivoa zračenja izvora nejonizUjUćih zračenja od posebnog interesa U životnoj sredini ovlašćena sU sledeća pravna lica :

1. „Konsing” doo, Laboratorija „Konsing”, Surčinski put 1a, Beograd; 2. Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziku, Katedra za nuklearnu fiziku, Laboratorija za ispitivanje radioaktivnosti uzoraka i doze jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, Trg D.Obradovića 4, Novi Sad; 3. Elektrotehnički institut „Nikola Tesla”, Laboratorija za ispitivanje i etaloniranje, Koste Glavinića 8a (niskofrekventni izvori); 4. Institut „Vatrogas”, Laboratorija, Bulevar Vojvode Stepe 66, Novi Sad; 5. Institut za kvalitet radne i životne sredine „1. maj” a.d. Niš, Laboratorija za zaštitu radne i životne sredine, Kneginje Ljubice 1/II, Niš.

StaklenoZvono 17

Slaviš{a Simi} Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja Sektor za kontrolu i nadzor Odeljenje za zaš{titu `ivotne sredine od zaga|đivanja Odsek za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujuć}eg zračenja

Opasnosti jonizuju�eg zra enja

18 StaklenoZvono

P R I M E N A P RO PI S A IZ OBL ASTI Z AŠTITE OD JONIZUJUćIh ZRAčENJA I NUKLEARNE SIGURNOSTI Republici Srbiji na snazi je Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09), koji propisuje mere zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i mere nuklearne sigurnosti pri svim postupcima u vezi sa nuklearnim aktivnostima i kojim se uređuju uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom. Donošenjem Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti izvršena je harmonizacija propisa u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i u oblasti nuklearne sigurnosti sa regulativom Evropske Unije. To se ogleda u pooštravanju režima nuklearne i radijacione sigurnosti u Republici Srbiji i postizanje nivoa koji može da odgovori povećanim zahtevima sigurnosti koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sprovođenje i stalno unapređivanje mera kojima se obezbeđuju nuklearna i radijaciona sigurnost i bezbednost postale su prioriteti međunarodne zajednice, a osnovna briga više nisu samo kontrola nuklearnog naoružanja i sprečavanje njegovog daljeg širenja, već pre svega obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala. StaklenoZvono 19

Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti propisuje uvođenje novih, viših standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti, uspostavljanje kompleksnije regulative ali i omogućavanje efikasnije primene zakona, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. U odredbama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti su ugrađeni najviši standardi koje propisuju vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti, kao što su: Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), Agencija za nuklearnu energiju organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (ANEOEcD), Međunarodna komisija za zaštitu od jonizujućih zračenja (IcRP), Svetska zdravstvena organizacija (WhO), Međunarodna organizacija rada (MOR) i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO). Standardi i principi Međunarodne agencije za atomsku energiju formalizovani su u obliku direktiva i preporuka kojima se obezbeđuje radijaciona i nuklearna sigurnost i bezbednost. Ovi normativi primenjuju se u zemljama članicama IAEA.

štete („Službeni list SFRJ” Međunarodni ugovori, br. 5/77); Zakona o ratifikaciji Konvencije o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama („Službeni list SFRJ” - Međunarodni ugovori, br. 15/89) i Zakona o ratifikaciji Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala („Službeni list SFRJ” - Međunarodni ugovori, br. 9/85).

Najznačajnija novina je pravni osnov kojim je Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nukleanoj sigurnosti obezbeđeno formiranje nezavisnog regulatornog tela, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Polazeći od propisanih uslova, na osnovu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09), Zakona o javnim agencijama („Službeni glasnik RS”, br. 18/05) i člana 43. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08), Vlada Republike Srbije, kao Osnivač, donela je Odluku o osnivanju Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 76/09) sa sedištem u Beogradu, kao samostalnu regulatornu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom. Prava osnivača vrši Vlada Republike Srbije, u skladu sa zakonom. Agencija za zaštitu Takođe, donošenjem Zakona o zaštiti od od jonizujućih zračenja i nuklearnu jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti sigurnost Srbije je preuzela regulatornu Republika Srbija, kao država članica kontrolu nad sprovođenjem mera zaštite od Međunarodne agencije za atomsku energiju jonizućih zračenja i nuklearne sigurnosti (IAEA), ispunjava zahteve koji proizilaze počev od 18. decembra 2009. godine, sa iz ratifikovanih međunarodnih ugovora, danom upisa u sudski registar, i koja je i to: Zakona o ratifikaciji Bečke konvencije između ostalog, zadužena i za pripremu i o građanskoj odgovornosti za nuklearne donošenje propisa. 20 StaklenoZvono

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Do njihovog donošenja, primenjivaće se propisi koji su doneti za sprovođenje zakona koji je bio na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, u skladu sa članom 88. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Na osnovu člana 76. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja preko inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja, dok inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera nuklearne sigurnosti vrši ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom preko inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom. Donošenjem Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti i formiranjem Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao regulatornog tela koje ima samostalnost za sprovođenje Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti je saglasno preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, preporukama EURATOM-a, a po ugledu na zemlje Evropske Unije i zemlje u okruženju, je važan korak na putu Republike Srbije ka EU. StaklenoZvono 21

nadležnost agencije za zaštitU od jonizUjUćih zračenja i nUklearnU sigUrnost srbije

Agencija vrši poslove u skladu sa Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, i delatnosti Agencije su: 1. donošenje podzakonskih propisa za sprovođenje zakona kojim se uređuje zaštita od jonizujućih zračenja i nuklearna sigurnost; 2. donošenje Programa sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini; 3. donošenje Programa za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućih zračenja; 4. donošenje Programa za pravovremenu najavu akcidenta; 5. priprema predloga: Programa radijacione sigurnosti i bezbednosti, Programa nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Programa upravljanja radioaktivnim otpadom; 6. priprema predloga Plana za delovanje u slučaju akcidenta; 7. izrađivanje uputstva i procedure potrebne za sprovođenje mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti; 8. izdavanje, produžavanje i oduzimanje licence za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti; 9. izdavanje i oduzimanje dozvola za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala; 22 StaklenoZvono

10.

izdavanje, produžavanje i oduzimanje ovlašćenja pravnim licima ili preduzetnicima za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti; 11. izdavanje potvrde o evidentiranju izvora jonizujućih zračenja; 12. izdavanje sertifikata odgovornim licima za zaštitu od jonizujućih zračenja; 13. propisivanje visine naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata; 14. vođenje registra prijava i izdatih licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidetiranju i sertifikata; 15. formiranje i održavanje baze podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost; 16. vođenje centralne evidencije o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i kontrola evidencija koje vode korisnici; 17. praćenje obima i promene nivoa radioaktivnosti i ocenjivanje njenog uticaja na stanovništvo i životnu sredinu i, s tim u vezi, nalaganje sprovođenja potrebnih mera i praćenje njihovog izvršavanja; 18. objavljivanje godišnjeg izveštaja o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima na teritoriji Republike Srbije; 19. vršenje kontrole ispunjenosti uslova na osnovu kojih su izdate licence, dozvole i rešenja iz tač. 8), 9) i 10) ovog stava;

20. obezbeđivanje javnosti u radu na sprovođenju zakona i u postupku donošenja podzakonskih propisa; 21. dostavljanje sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacije od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost; 22. ostvarivanje saradnje sa nadležnim državnim organima iz svog delokruga; 23. samostalno ili u saradnji sa nadležnim državnim organima ostvarivanje saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem zakona; 24. davanje mišljenja na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti; 25. prati razvoj oblasti od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost u svetu i podstiče transfer znanja; 26. prati, ocenjuje i daje predloge za unapređenje radijacione i nuklearne sigurnosti 27. obavljanje i drugih poslova utvrđenih zakonom. Poslove državne uprave iz tač. 1)-4), 8)-12), 14)-17) i 21) Agencija vrši kao poverene, u skladu sa zakonom. Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz: budžeta Republike Srbije, prihoda koje Agencija ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadležnosti, i donacija i drugih prihoda, u skladu sa zakonom. StaklenoZvono 23

obavljanje radijacione

delatnosti i korišćenje izvora jonizUjUćih zračenja

Za obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja pravno lice ili preduzetnik mora pribaviti licencu za obavljanje radijacione delatnosti u skladu sa propisima. Delatnost proizvodnje, prometa i korišćenja izvora jonizujućih zračenja mogu isključivo da obavljaju pravna lica ili preduzetnici koji za to ispunjavaju propisane uslove. Izvori jonizujućih zračenja koriste se u raznim segmentima života. Izvori jonizujućih zračenja se koriste za obavljanje sledećih delatnosti i oni su proizvod ljudske aktivnosti:

Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti je sastavni deo tehničke dokumentacije za objekte u kojima se koriste ili će se koristiti izvori jonizujućih zračenja, a čijom se realizacijom obezbeđuje da takvi objekti ispunjavaju propisani nivo zaštite profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine od jonizujućih zračenja.

agencija propisUje sadržaj projekta za svakU radijacionU delatnost. Agencija daje saglasnost na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

1. Medicina (rendgen dijagnostika, radioterapija, nuklearna medicina) 2. Stomatologija 3. Veterina 4. Industrija 5. Nauka

Nakon dobijanja saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti, pravno lice, odnosno preduzetnik podnosi zahtev Agenciji za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje radijacione delatnosti.

Od ukupnog broja izvora jonizujućih zračenja koji se koriste u Republici Srbiji oko 80% se koristi u medicini, oko 15% u industriji, a oko 5% u ostalim delatnostima.

Pravno lice, odnosno preduzetnik može da obavlja radijacionu delatnost ako ispunjava sledeće uslove:

Pravno lice, odnosno preduzetnik može da obavlja radijacionu delatnost samo ako poseduje Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti izrađen od strane ovlašćenog pravnog lica. 24 StaklenoZvono

1. da objekti i prostorije u kojima se proizvode i skladište izvori jonizujućih zračenja ili sa njima rade, odgovaraju tehničkim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja;

2. da licima koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja obezbedi odgovarajuća sredstva za zaštitu od jonizujućih zračenja, kao i opremu za merenje jonizujućih zračenja; 3. da ima, u zavisnosti od vrste radijacione delatnosti koju obavlja, zaposlena lica koja imaju propisanu stručnu spremu i ispunjavaju propisane zdravstvene uslove za rad sa izvorima jonizujućih zračenja; 4. da sprovodi mere kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine; 5. da obezbedi radioaktivni materijal, rendgen aparate i druge uređaje koji proizvode jonizujuća zračenja i da ih koristi i stavlja u promet, u skladu sa propisanim uslovima; 6. da sprovodi i druge mere zaštite od jonizujućih zračenja za obavljanje radijacione delatnosti utvrđene ovim zakonom. Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova Agencija pravnom licu, odnosno preduzetniku izdaje licencu za obavljanje radijacione delatnosti. Pravno lice, odnosno preduzetnik ne može otpočeti obavljanje radijacione delatnosti ako za takvu delatnost prethodno ne pribavi licencu za obavljanje radijacione delatnosti. Licenca za obavljanje radijacione delatnosti se izdaje na pet godina. StaklenoZvono 25

S P I S A K VA ž E ć I h PROPISA 1. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, br. 36/09) 2. Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u SRJ („Službeni list SRJ”, br. 12/95) 3. Odluka o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, br. 50/2009) 4. Odluka o osnivanju Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije („Službeni glasnik RSr”, br. 76/09)

OBLAST ZAŠTITE OD JONIZUJUćIh ZRAčENJA 1. Odluka o stručnoj spremi i zdravstvenim uslovima lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja („Službeni list SRJ”, br. 45/97), 2. Odluka o evidencijama o izvorima jonizujućih zračenja i o ozračenosti stanovništva, pacijenata i lica koja su pri radu izložena dejstvu jonizujućih zračenja („Službeni list SRJ”, br. 45/97), 3. Odluka o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini („Službeni list SRJ”, br. 45/97), 4. Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje merenja radi procene stepena izloženosti jonizujućim zračenjima lica koja rade sa izvorima zračenja, pacijenata i stanovništva („Službeni list SRJ”, br. 45/97), 26 StaklenoZvono

5. Pravilnik o načinu primene izvora jonizujućih zračenja u medicini („Službeni list SRJ”, br. 32/98), 6. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje sistematskog ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini („Službeni list SRJ”, br. 32/98), 7. Pravilnik o uslovima za promet i korišćenje radioaktivnih materijala, rendgen aparata i drugih uređaja koji proizvode jonizujuća zračenja („Službeni list SRJ”, br. 32/98), 8. Pravilnik o granicama izlaganja jonizujućim zračenjima („Službeni list SRJ”, br. 32/98), 9. Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje dekontaminacije („Službeni list SRJ”, br. 9/99), 10. Pravilnik o granicama radioaktivne kontaminacije životne sredine i o načinu sprovođenja dekontaminacije („Službeni list SRJ”, br. 9/99), 11. Pravilnik o načinu i uslovima, sakupljanja, čuvanja, evidentiranja, skladištenja, obrađivanja i odlaganja radioaktivnog otpadnog materijala („Službeni list SRJ”, br. 9/99), 12. Pravilnik o izmeni Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje sistematskog ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini („Službeni list SRJ”, br. 67/2002), 13. Ispravka Pravilnika o izmeni Pravilnika o uslovima koje moraju ispunjavati pravna lica za vršenje sistematskog ispitivanja sadržaja radionuklida u životnoj sredini („Službeni list SRJ”, br. 70/2002).

OBLAST NUKLEARNE SIGURNOSTI 1. Odluka o uslovima za lokaciju, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje i trajan prestanak rada nuklearnog objekta („Službeni list SRJ”, br. 42/97), 2. Odluka o izradi i sadržaju izveštaja o nuklearnoj sigurnosti i druge dokumentacije potrebne za utvrđivanje ispunjenosti mera nuklearne sigurnosti („Službeni list SRJ”, br. 42/97), 3. Odluka o uslovima za promet i korišćenje nuklearnih materijala i načinu vođenja evidencije o nuklearnim materijalima po zonama materijalnih bilansa („Službeni list SRJ”, br. 42/97), 4. Odluka o načinu i uslovima sistematskog ispitivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta („Službeni list SRJ”, br. 42/97), 5. Odluka o kriterijumima za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta („Službeni list SRJ”, br. 2/98), 6. Odluka o uslovima koje moraju ispunjavati lica koja rade na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom („Službeni list SRJ”, br. 2/98). StaklenoZvono 27

PREVOZ 1. Zakon o prevozu opasnih materija („Službeni list SFRJ”, br. 27/90 i 45/90, „Službeni list SRJ”, br. 24/94 i 28/96). 2. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju („Službeni glasnik RS”, br. 53/2002).

OVLAŠćENA PRAVNA LIcA 1.

Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Laboratorija za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine „Zaštita”, Beograd-Vinča, p.p.522 („Službeni list SRJ”, br. 39/01) 2. Klinički centar Srbije, Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović”, Beograd, Deligradska 29 („Službeni list SRJ”, br. 39/01 i 19/02) 3. Prirodno-matematički fakultet, Institut za fiziku, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 4 („Službeni list SRJ”, br. 19/02 i br. 39/01) 4. VMA, Zavod za preventivnu medicinu, Beograd, crnotravska 17 28 StaklenoZvono

(„Službeni list SRJ”, br. 19/02) 6. Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš”, Niš, Vojislava Ilića bb („Službeni list SRJ”, br. 49/02, „Službeni glasnik RS”, br. 9/04, 4/07 i120/08) 6. Institut bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Beograd, Kraljice Ane bb („Službeni list SRJ”, br. 39/01 i br. 21/02) 7. Univerzitet u Kragujevcu, Prirodnomatematički fakultet, Katedra za fiziku, Kragujevac, Radoja Domanovića 12 („Službeni glasnik RS”, br. 9/04 i br. 53/08) 8. Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, Katedra za radiologiju i radijacionu higijenu, Beograd, Bulevar JNA 18 („Službeni list SRJ”, br. 70/02) 9. Institut za primenu nuklearne energije „INEP”, Zemun-Beograd, Banatska 31b („Službeni list SRJ”, br. 39/01) 10. Naučni institut za veterinarstvo Srbije, Laboratorija za radijacionu higijenu, Novi Beograd, Auto put 3 („Službeni list SRJ”,br. 39/01)

11. Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Medicinska zaštita , Beograd-Vinča, p.p.522 („Službeni list SRJ”, br. 39/01) 12. Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Laboratorija za nuklearnu i plazma fiziku, Beograd-Vinča, p.p.522 („Službeni glasnik RS”, br. 9/04) 13. Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Laboratorija za radioizotope , BeogradVinča, p.p.522 („Službeni glasnik RS”, br. 9/04) 14. Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Laboratorija za fiziku, Beograd-Vinča, p.p.522 („Službeni glasnik RS”, br. 9/04) 15. Institut za nuklearne nauke „Vinča”, Laboratorija za hemijsku dinamiku i permanentno obrazovanje, Beograd-Vinča, p.p.522 („Službeni glasnik RS”, br. 53/08) 16. SP LABORATORIJA AD, Bečej, Industrijska zona bb („Službeni glasnik RS”, br. 53/08) 17. Društvo za proizvodnju, promet i usluge KVARK doo, Kragujevac, Kralja Aleksandra I 132 („Službeni glasnik RS”, br. 53/08) StaklenoZvono 29

Zelena politika Zorica Savi}

INTERVJU:

dr Olivera Zurovac – Kuzman, 30 StaklenoZvono

Da li su vlasti i građani u Srbiji u pravoj meri svesni ekoloških problema i spremni da se s njima suoče ?

Pravi odgovor na Vaše pitanje možemo dati jedino ispitivanjem javnog mnjenja, koje nije rađeno često, niti u velikom obimu. Od podataka kojima raspolažemo, a koji se zasnivaju na upoređivanju rezultata iz marta i decembra 2009. godine, koje je sproveo cESID po zahtevu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, možemo zaključiti da je od 38% građana, koji su se izjasnili da su načelno zainteresovani za probleme zaštite životne sredine, samo 3% anketiranih uvrstilo je zaštitu životne sredine među životnim prioritetima. Slična istraživanja rađena u decembru mesecu ukazuju da je veći broj građana prepoznao ekologiju kao značajan problem što ukazuje da se, nakon ekoloških projekata koje je sprovelo Ministarstvo i mnoge međunarodne organizacije, pitanje ekologije pomera sa margina prioriteta. Ipak, moramo imati razumevanja da je u periodu oporavka od opšte recesije pitanje životnog standarda još uvek najznačajnije kod građana Srbije. Raduje nas što su građani sada više motivisani da razmišljaju o čistom životnom okruženju iz perspektive razvoja „zelene ekonomije” i evropskih integracija, čime ovo pitanje dobija na značaju. Najaktivniju ulogu u kreiranju i sprovođenju politike zaštite životne sredine ima resorno ministarstvo, međutim, neophodno je da jaču podršku daju i ostala ministarstva jer je ovo multidisciplinarno pitanje i zahteva uključenje svih segmenata društva. StaklenoZvono 31

Kako rešiti probleme zagađenja životne sredine u Srbiji?

Da li su NVO dovoljno razvijene da pomognu u rešavanju ekoloških problema?

Ekološki problemi predstavljaju najveće izazove sa kojim se suočava ne samo Republika Srbija već čitava planeta. U cilju sistemskog rešavanja zagađenja potrebno je razviti ekološku kulturu, a ona nastaje uvođenjem ekološke edukacije u redovnu nastavu od najnižih razreda obrazovnog sistema i putem permanentnog senzibilizovanja društva. Donošenjem zakonskih propisa koji su usklađeni sa međunarodnim standardima vlasti Republike Srbije učinile su veliki iskorak u kreiranju moderne, ekološki odgovorne politike ali sada su suočeni sa novim izazovom njene primene. Misija OEBS je taj problem prepoznala i zato, u saradnji sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje i Udruženjem sudija prekršajnih sudova, organizujemo, već treću godinu zaredom, obuke za sprovođenje „zelenih zakona”, namenjene inspektorima, sudijama i javnim tužiocima. Naravno, neophodno je izvršiti ekološku modernizaciju industrije i energetike uvođenjem čistih tehnologija, korištenjem obnovljivih resursa, povećanjem energetske efikasnosti i reciklaže, a sve u cilju održivog razvoja.

U proteklom periodu je bilo vidljivo da je nevladin sektor bio predvodnik aktivnosti u vezi sa očuvanjem prirode i da su akumulirali dosta znanja i iskustva. Zbog toga bi zvanične vlasti na svim nivoima trebalo da uključe NVO u kreiranje boljeg stanja životne sredine. Potpisivanjem Arhuske konvencije u aprilu 2009. godine, Vlada Srbije se obavezala da će na svim nivoima obezbediti veće učešće građana u procesu donošenja odluka koje su u vezi sa životnom sredinom, te je neophodno je da se ova Konvencija što pre i u što većem obimu sprovodi. Mnoge ekološke nevladine organizacije su evoluirale i snažno se profilisale do te mere da su uvrštene u članstvo međunarodnih organizacija koje promovišu koncepte zdrave sredine i održivog razvoja kao što je UNDP. Takođe smo videli da ekološki NVO mogu da budu dobri ambasadori svojih zemalja i doprinesu uspostavljanju regionalne saradnje na zapadnom Balkanu. Pored finansijske pomoći koje pruža međunarodna zajednica, potrebna su veća nacionalna izdvajanja za njihov rad.

32 StaklenoZvono

Koliko je životna sredina vezana za mandat Misije OEBS?

Od osnivanja 1975.god., Misija OEBS je razvila spektar aktivnosti koje su zasnovane na širokom shvatanju koncepta međunarodne bezbednosti. Ove aktivnosti su grupisane u tri jednako važne dimenzije: političko-vojnu, ljudskih prava, ekonomsku i zaštitu životne sredine. Od početka 2009. godine, rad Odseka za životnu sredinu odvija se u okviru Odeljenja za demokratizaciju, te su naši projekti oblikovani shodno ovakvoj organizacionoj strukturi.

StaklenoZvono 33

Šta se od OEBS-ovih projekata vezanih za ekologiju radi u Srbiji?

Tokom 2009. godine, pružili smo podršku projektu obuke sudija, inspektora i javnih tužilaca za sprovođenje „zelenih zakona”, koju sam spomenula ranije, a iz koje su proistekle dve publikacije: „Uputstvo za pisanje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za inspektore” i „Priručnik za sudije i tužioce za prekršaje iz oblasti zaštite životne sredine”. Druga grupa projekata koje smo podržali bila je iz oblasti energetske efikasnosti, a treća se odnosila na podizanje svesti u toku koje je nastao jedan veoma zanimljiv dokumentarni film za mlade „Ostavština za budućnost”, koju možete preuzeti sa YouTube OScE kanala. U cilju poboljšanja kvaliteta informacija koje se odnose na životnu sredinu, podržali smo sprovođenje projekta „Zelena info mreža”, čije rezultate možete takođe videti na vebsajtu. U saradnji sa Ministarstvom za životnu sredinu i prostorno planiranje organizovali smo radionicu o klimatskim promenama uoči UN Konferencije u Kopenhagenu, zatim smo, sa decom iz sedam osnovnih škola u Novom Sadu radili projekat o reciklaži. Takođe smo organizovali završnu konferenciju na kojoj su predstavljeni rezultati jednog obimnijeg projekta: „Bezbednost životne sredine u lokalnoj zajednici”. U 2010. godini nastavljamo sa obukom sudija, inspektora i tužioca, a naročitu pažnju posvećujemo primeni Arhuske konvencije na lokalnom i državnom nivou. Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja pomoći ćemo u izradi strateških dokumenata vezanih za Arhusku konvenciju. 34 StaklenoZvono

kontakt @staklenoZvono.rs

Projekat zelene info mreže.

U saradnji sa NVO Ekoforum, organizovali smo radionice za ekološke NVO u devet gradova širom Srbije, kako bi smo pospešili njihovu veštinu komunikacije sa medijima i time osnažili odnose NVO sa javnošću. cilj projekta je bio da se učine aktivnosti i stavovi organizacija civilnog društva koje se bave ekologijom vidljivijim i da se time ojača njihov glas i stav u odlukama koje su od značaja za unapređenje stanja u životnoj sredini.

Odluka grada Kragujevca da uspostavi regionalni Arhus centar je veliki iskorak u povećanju transparentnosti i odgovornosti u radu lokalnih vlasti i privredi i efikasnijem predstavljaju javnih i pojedinačnih interesa i opštem unapređenju demokratije. Velikim radom i zalaganjem člana gradskog veća za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima, gospodina Srđana Matovića i njegovog tima, grad Kragujevac je preuzeo vodeću ulogu u implementaciji Arhuske konvencije. Upravo iz tih razloga održana je Nacionalna konferencija za promociju Arhus principa u Kragujevcu, 28. aprila, u kojoj su, pored ministra Olivera Dulića, prisustvovali Koordinator aktivnosti iz oblasti ekonomije i životne sredine Sekretarijata OEBS u Beč, Goran Svilanović kao i zamenik šefa Misije OEBS u Srbiji, Tomas Mur.

Recite nam više o Arhus centru u Kragujevcu. U pet najvećih gradova širom Srbije održali smo seminare o primeni Arhuske konvencije za predstavnike lokalnih samouprava, NVO, predstavnike industrije i medija uz učešće eminentnih međunarodnih i nacionalnih predavača. Izveštaj sa seminara, najave o predstojećim UN Konvencija o Dostupnosti informacija, aktivnostima koje će se sprovoditi u učešću javnosti u odlukama vezanim za Arhus centru, kao i drugim korisnim životnu sredinu i pravo na pravnu pravnu informacijama možete preuzeti sa sajta zaštitu, poznatu pod nazivom Arhuska kragujevačkog Arhus centra www. konvencija, omogućava svim građanima aarhuskg.rs. prava data u njenom naslovu. U saradnji sa Kancelarijom koordinatora aktivnosti iz oblasti ekonomije i životne sredine Dozvolite mi da na kraju pozovemo Sekretarijata OEBS u Beču, do sada je građane iz regiona Kragujevca da se otvoreno ukupno 28 Arhus centara u osam uključe u aktivnosti u vezi sa zaštitom zemalja centralne Azije, južnom Kavkazu životne sredine i time ostave budućim u i istočnoj Evropi. Njihova iskustva generacijama, pored industrijskih pokazala su da su Arhus centri imali pogona, nezagađeno prirodno bogatstvo. ključnu ulogu u promociji i sprovođenju Arhuske konvencije. StaklenoZvono 35

Prof. dr Radivoje Pe{i}

Prof.dr. Stevan Veinovi}

Oto - Dizel mot 36 StaklenoZvono

tor

bmW: bUdUći pogonski agregati motornih vozila U svetU rilikom forsiranja motora po snazi i broju obrtaja temperature izduvnih gasova prelaze 500 oc. To su vrednosti sa kojima rade parne klipne mašine i parne turbine. Više firmi je pokušalo sa korišćenjem tih temperatura za podizanje stepena korisnosti. Ovde samo navodimo sugestiju firme BMV. Slično je bilo i sa temperaturom vode za hlađenje. Sve te dodatne mašine traže celovite sisteme za funkcionisanje kao što su sistemi podmazivanja, sistemi hlađenja i drugi. Promenljivi režimi rada kod vozila retko dovode do optimalnih režima za takve dodate sisteme. Komplikacije su toliko velike, a poboljšanja zanemarljiva (reda veličine par procenata) pa nema primene ni ove ni bili koje slične razvojne studije.

StaklenoZvono 37

www.STAKLENOZVONO.rs

nova scania 470: bUdUći pogonski agregati motornih vozila U svetU 1. Izduvni gasovi iz glavnog izduvnog sistema izlaze sa 700 oc. 2. Izduvni gasovi pogone konvencionalni turbokompresor, gde se energija Veliki švedski proizvođač kamiona je u izduvnih gasova koristi za natpunjenje i svojim laboratorijama izvršio detaljne povećanje snage motora. testove o mogućnostima korišćenja 3. Na izlazu iz prve gasne turbine izduvni energije izduvnih gasova. Motor ima gasovi još uvek imaju dosta energije dve gasne turbine. Prvo se gasovi u sebi (temperature je oko 600 oc) i uvode u gasnu turbinu koja pogoni mogu pogoniti drugu gasnu turbinu kompresor za nadpunjenje. Izlazni gasovi (koja se vrti na 55 000 obrtaja u iz turbokompresorske grupe imaju još minuti). Posle druge gasne turbine energije. Zato se gasovi prevode u drugu gasovi imaju temperaturu 400 oc što gasnu turbinu. Tu se preostala temperatura odgovara konvencionalnim izduvnim još jednom prevodi u snagu koja se preko sistemima. mehaničkog reduktora i hidrospojnice 4. Broj obrtaja turbine se nizom predaje kolenastom vratilu. Evo kratkog mehaničkih reduktora usaglašava sa opisa slike. brojem obrtaja motora.

38 StaklenoZvono

5. Tome pomaže hidrospojnica 4. 6. Ostvareni moment se preko para zupčanika 5 predaje kolenastom vratilu i tako se dobije i smanjenje potrošnje goriva do 3%. NAŠ KOMENTAR: ceo izveštaj je vrlo dokumentovan i sugestivno navodi stručnjake na primenu visokog nadpunjenja (sa dve kaskadno sparene turbo grupe, ali obe za nadpunjenje po celoj radnoj oblasti dizel motora!) kao efektnijeg puta za podizanj e ekonomičnosti vozilskih dizel motora.

novi propisi o emisiji iz vozila sa oto i dizel motorima UslovljavajU visoke temperatUre izdUvnih gasova da bi katalitički sistemi efikasno fUnkcionisali

Za redukciju azotnih oksida, u izduvnim gasovima, katalitički uređaji traže visoke temperature

Redukcija azotnih oksida, %

Novi propisi nalažu stalno katalitičko prečišćavanje izduvnih gasova od starta do vožnje po autoputu. Zato je vrlo važno brzo zagrevanje izduvnih sistema. Zadatak katalitičkih jedinica kod oto motora je da izvrše redukciju ugljen- monoksida u ugljen dioksid, azotnih oksida u azot i da nesagorele ugljo-vodonike prevedu u produkte potpunog sagorevanja. Današnji katalizatori traže radne temperature iznad 200 oc. Kod dizel motora se očekuju još više temperature u izduvnim sistemima. Naprimer, za kontinualnu regeneraciju filtera čestica (engleski: Diesel Oxidation Catalyst - DOC) temperatura mora biti stalno iznad 250oc.

Zeolit

60 50 40

30 20

ati na i

10 0

200

250

300

350

plem eniti metali

400

450

500

Temperatura izduvnih gasova ˚C StaklenoZvono 39

550

folksvagen: bUdUći pogonski agregati motornih vozila U svetU

(Volkswagen Presents L1 concept that consumes 1.38 liter of Diesel per 100 km) Folksvagen prikazuje L1 koncept (L1 concept) vozilo koje troši 1.38 litra dizela na 100 km

Na internacionalnom salonu IAA (IAA) u Frankfurtu 2009. Folksvagen je izložio svetsku premijeru vozila L1 (L1 concept- sugestija za 1 litar na 100 km) pripremljenog za serijsku proizvodnju, slika 20. hibridno vozilo je teško samo 380 kg, a napravljeno je od ojačanih fiber-ugljeničnih materijala. Izuzetno aerodinamično vozilo (sa koeficijentom aerodinamičnosti: (cv = 0.195) troši po evropskom kombinovanom ciklusu vožnje 1.38 litara dizel goriva na 100 kilometara i emituje 36 grama ugljendioksida po kilometru.

TEHNIČKI PODACI ZA KONCEPT (L1 KONCEPT) VOZILO “L1“ SA DIZEL MOTOROM (MOTOR DIZEL TDI IMA 2 CILINDRA ZAPREMINE 0.8 LITARA)

SNAgA DIZEL MOTORA TDI Broj oBrtaja oBrtni moment

20 K ILOVATA / 30 KONjSKIH SNAgA 4000 u minuti

10 NjuTNMETARA / pri

potrošnja goriva

1900 oBrtaja

1,38 LITARA NA 100 KM/ 150 milja po galonu

voZilo Dužina

3813 mm

širina

1200 mm

visina

1143 mm

m asa voZila m aksimalna BrZina

ubRZANjE emisija elektro motor

40 StaklenoZvono

380 kg 160 km /čas

14,3 SEKuNDI

OD 0 DO 100 km na čas u nivou euro -5 10 kilovata

naš oto-dizel motor sa promenljivim stepenom kompresije Ukupni učinak motora sus (bilo da su oto ili dizel) može da se popravi preraspodelom toplotnog-energijskog bilansa. Teorijske mogućnosti su nabrojane na slici (EFEKTIVNI STEPEN KORISNOSTI 37%, a gubici 63 % u ovom primeru urađenom za jedan dizel motor naše domaće proizvodnje), slika 21. Od ukupne sume realno je očekivati poboljšanja:

1. usavršavanjem procesa sagorevanja 3-5%, 2. optimiranjem sistema hlađenja do 3%, 3. boljim korišćenjem energije izduvnih gasova 3a) u parnim mašinama do 2 % (kao BMV- u gornjem primeru) ili 3b) u gasnim turbinama do 3% (kao SKANIA u gornjem primeru) 4. naprednim tehnologijama kod goriva i maziva do 5% i 5. zbirnim unapređenjem opreme vozila i motora do 5%.

Drugim rečima budući oto motori se mogu unaprediti do 40%, a najbolji dizel motori do 50%. Iznad 50% ostvaruju samo brodski dvotaktni dizel motori, sl.22.

EFEKTIVNA SNAGA MOTORA

GUBICI = 63%

Ulje = 6% Voda = 23% Izduvni gasovi =33%

=37%

OPTIMIRANI MOTORI SUS + 50%po ekonomičnosti

VELIKI BRODSKI DIZEL MOTORI

Efektivni stepen korisnosti (%)

ENERGIJA UNETA GORIVOM = 100%

istorijska iskUstva ističU pravce napredka motora sUs

OKOLINA

toplotni bilans otkriva pUteve Usavršavanja motora

50 1951.god. MAN Turbo-Diesel, 228 g/kWh, PREMA PATENTU A.Buchi

32 1923.god. MAN Diesel, 270 g/kWh 27

1897.god. DIESEL MOTOR od 20 KS u 325g/kWh

1867.g. N.Otto

10 0

E.Lenoir: na svetskoj iyložbi u Parizu izložen prvi motor SUS, 1864

1850 1870

OKO L I N A

R. Disel, 1895.god. od 16 KS u 515 g/kW Rudolf Diyel, ispitan motor

1890

1910

1931

1950

1970

1990

2010

Godine

Današnje primene naučnih dostignuća u oblasti pogonskih agregata vozila se svode na toplotne mašine i njihovo unapređenje

DO S

50 40

KLIPNI MOTORI SA UNUTRA[NJIM SAGOREVANJEM

ož RE išt N a A PA RN NU E t K ur

ŽN TI

LE bi AR ne NE GA CEN SN TR E t AL ur E bin e

sti stepena korisn osti dno e r v ,% E ŽN ti stepena kori s o n I snos red T ti, Ev % DO S

OT V l O

A) Svi proizvodi dobijeni iz otvorenih ložišta ne mogu prekoračiti granicu korisnosti od 10 %. B) Parne mašine bilo da su klipne, bilo turbinske ne mogu prekoračiti vrednosti stepena korisnosti od 20%. Sa svim novim tehnologijama izvedene nuklearne centrale ostvaruju iznose od 27% tj. gornja granica za njih je 30%. c) Klipni motori sa unutrašnjim sagorevanjem SADA ostvaruju oko 30% po Oto ciklusu ili do 40% po Dizel ciklusu. Brodski do 55%!

stepeni korisnosti pogonskih mašina

STEPENI KORISNOSTI, %

toplotne mašine

300

900

1500

2100

2700

3300

Temperatura sagorevanja, K

StaklenoZvono 41

Mi smo na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu radili na usavršavanju motora sus primenom promenljivog stepena kompresije ,

Tip motora sus, %

trendovi razvoja oto i dizel motora sa direktnim Ubrizgavanjem

zel m

ub otor ize zel ri i mo ubl moto zgavanjsea direkt r ub tori izgari sa m nim riz sa van dire gav di jem ktn im an rek jem tni m

poprečni presek kroz naš „a“- oto/dizel motor

esel / Otto i D sel / Ot e Di

sel / Otto Die

NOVI

Klasični motori sa unutrašnjim sagorevanjem MOTORI SUS Ot im t o / D i e s el m ktn rektnjiem ktnimm e r e Ot di an dir nje di t o / D i e sel sa em sa gav ri sa gava ri vanj otorui brizto moto ubriz o t m O o ga to o m riz O Ot ub

2010

t o / D i e s el

2020

CILJ

Trendovi razvoja motora sus

alUminijUmski delovi „a“ motora mfk (cilindarska glava i blok, nosač ležajeva i karter)

42 StaklenoZvono

Početnu inspiraciju smo dobili od dvotaktnih motora sa dva klipa u jednom cilindru. Naš motor je savijen u slovo „A“ pa smo ga tako i nazvali. Tokom dužeg analiziranja obradili smo varijante dvotaktnih i četvorotaktnih „A“ motora sa kontinualno promenljivim stepenom kompresije.

Počećemo sa originalnim FIAT-ovim dijagramom o poređenju potrošnje goriva za vozila u tri izvođenja, sl.25 a: a) Vozilo Stilo 1.9 JTD (iz c segmenta po evropskim klasama vozila) b) Isto vozilo ali u hibridnom izvođenju (c segment sa običnim motorom sus plus elektro motor), i c) varijantu Punto 1.3 sa ubrizgavanjem benzina u usisne grane motora sa 16 ventila (vozilo B segmenta).

U ovom izlaganju smo se usredsredili na četvorotaktni motor (zapremine 1,5 do 2 litra) za putničko vozilo srednje klase (oko 100 konja). Poenta je u promenljivom stepenu kompresije (od 10 do 15) u radu bilo po oto ciklusu bilo po dizel ciklusu. Krajnje rešenje je Oto-Dizel motor. hibridno vozilo ima potrošnju goriva u gradskim uslovima i pri malim brzinama između c i B segmenta. Na autoputu i pri većim brzinama hibridno vozilo više troši! poređenje fiat- ovih vozila

potrošnja vozila „pUnto 1.2“ Potrošnja goriva, litara na 100km

Fuel consumption (l/100 km)

Stilo 1.9 JTD (C Segment) Hybrid (C Segment) Punto 1.3 Multijet 16 V (B Segment)

12 11 9 8 7 6 5

Urban

Average UDC Speed

Extra-urban Average EUDC Speed

3 10

110

130

AT o - v o z il FK Ho v i m o t o r- M

5 4 3 2 1 0

150

Speed (km/h)

Source Quatroruote

40 30

100

120

Brzina vozila, km/h

140

160

karakteristike vozila “pUnto 1.2” Parametri

EcE

Zapr.

Snaga Brzina Potrošnja goriva litara/100 km cO2 Buka

Dim.

Emisija

ccm

km/h

Punto 1.2 8V Euro 4

1242

155

Grad 90 km/h 7.3

4.8

Kombin. 5.7

g/km dB(A) 136

Radi poređenja sa realnim vozilima navodimo podatke u tabeli 3 za “Punto 1.2 8V” FIAT-a, koji je trenutno na listi “Zastavinih” želja. Na slici 25 b je rezultat naše studije o minimalnoj potrošnji goriva kod realnog FIAT-ovog vozila „Punto 1.2“ sa originalnom pogonskom grupom i sa našim motorom. Pri tome naš motor MFK radi sa promenljivim stepenom kompresije po režimu minimalne potrošnje goriva (3 LITRA na 100 kilometara pri brzini od 90 km/h) bilo po oto, bilo po dizel ciklusu, kao Oto-Dizel motor. StaklenoZvono 43

ispitivanje motora sa promenljivim stepenom kompresije i dva goriva

Efektivni stepen korisnosti

Od modernih pogonskih agregata se traži da u što većem broju radnih tačaka (po broju obrtaja i po opterećenjima) budu bliske ostvarljivim minimalnim vrednostima potrošnje i emisije. Ni oto ni dizel motori – SA FIKSIRANIM STEPENOM KOMPRESIJE- ne mogu sa današnjim tehničkim rešenjima da ispune te uslove. Zbog toga se projektuju menjači sa većim brojem stepena prenosa pa cene takvih menjača već dostižu, a nekad i prevazilaze, cene motora!?

0.4

70% Dizel gorivo + 30% prirodni gas

100% Dizel

0.3 100% Prirodni gas

0.2

OTO

DIZEL

0.1

40% Dizel + 60% prirodni gas Stepen kompresije tokom ispitivanja

=16

bUdUća goriva, maziva i ostali pogonski materijali vozila Završni deo izlaganja posvećujemo budućim gorivima. Današnje rafinerije imaju sopstvenu potrošnju od 10 do 15 % ukupne količine prerađene nafte zavisno od toga koju vrstu goriva proizvode. Ispitivali smo motor sa promenljivim stepenom kompresije (od 12 do 16) i dva goriva (standardni dizel sa cetanskim brojem 50 i prirodni gas oktanskog broja oko 130), slika 26. Dobili smo maksimalne vrednosti stepena korisnosti na niskom opterećenju (specifični rad od praznog hoda do 0.5 kJ po litru) u radu po dizel principu (gorivo dizel, 100%), a na višim opterećenjima (od 0.5 do 0.8 kJ po litru) u radu po oto principu (gorivo čisti 100% prirodni gas). Ako uvedemo motore sa promenljivim stepenom kompresije onda više ne bismo imali podele na „benzine“ i na „dizel goriva“. Dovoljno je imati jedno energijski definisano gorivo njegovom toplotnom moći, slika 27. Tada su suvišni kompleksi kao „oktanski“ ili „cetanski“ brojevi i samim tim komplikovana rafinerijska postrojenja za „visokooktanske benzine“, za „visokocetanske dizele“ i slično. Rafinerije bi manje trošile, više proizvodile i nudile energijski i ekološki kvalitetnija goriva. 44 StaklenoZvono

0.1

=15

=14

0.3

=13

0.5

=12 0.7

0.8

We, kJ/dm³

zakljUčna razmatranja Ono što se zaboravlja u svim dosadašnjim studijama iz ekologije jeste energijsko zasićenje okoline na našoj Planeti. Svaki angažovani energijski sadržaj: iz vasione, iz zemljine utrobe, iz energenata ili od svakodnevnih životnih aktivnosti ostaje u našem okruženju kao parazitski sadržaj koji menja ekološke i genetske uslove na Zemlji. Svakodnevni život i sve ljudske aktivnosti uvek imaju isti kraj- globalno zagrevanje. Naša je najviša obaveza da kontrolišemo i zagrevanje i zagađenje okoline. Sva angažovana energija, zvali je mi “korisnom” ili “nekorisnom”, u punom iznosu vodi globalnom zagrevanju. Zagrevanje podiže lakše gasove, kiseonik i azot, a vodena para i ugljendioksid prave zagušljiv ambijent. Takvi su zakoni prirode: ne postoje čisti oblici energije, ni “čista goriva”, ni “čisti motori”, ni “čista vozila”, sl. 28. Tripartitna udruženja automobilskih i naftnih kompanija zajedno sa vladama sastavljaju ekološke propise i lansiraju sve vrste informacija.

Eko

e iz

2010

ški i energijs olo

Jedno gorivo

Be n z Be n z i n Be n z i n n i Be

l ze

i jsk

ški i ener olo ški i ener gi

ki ijs

Vrste goriva, %

bUdUće formUlacije goriva za motore koji rade sa promenljivim stepenom komresije po dizel-oto ciklUsima

o p t ti m irann o i m i ra

o pt 2020

i m i ra n o

Trend razvoja goriva

Mi verujemo, da motor, koji je opisan u ovom radu, sa simulativnim radom po Oto ili Dizel ciklusu, a obavezno sa kontinualno promenljivim stepenom kompresije može biti pogonski agregat vozila srednje klase sa prirodnim tokom potrošnje goriva saglasno sa brzinom vozila (i kontrolnom tačkom na 3 litra na 100 km, pri brzini 90 km na sat). slomljena sekira: na planeti zemlji nema obnovljivih izvora ni sirovina ni energije

CILJ

Tek kada ih pritisnu nezavisna udruženja iznudi se potpunija slika o ekološki problematičnijim karakteristikama datih vozila. Ekološki propisi i njihova primena, a posebno “obrazloženja” su više u službi obmane kupaca negoli globalne i saobraćajne ekologije, sl.29. Tako se Kjoto protokol priklanja nuklearnom lobiju bez kritičkog osvrta na ekološke sadržaje. Slabost Kjoto protokola (i mnogih njegovi verzija) je u nedorečenosti ili još tačnije u „navijačkom“ nabrajanju ekoloških ciljeva! Nuklearne centrale su ustvari parne mašine koje sa više od 70 % greju okolinu pa su na prvom mestu po proizvodnji zagušljivih (“grenhouse”) gasova (istog reda veličine kao termo elektrane na ugalj). Izvorna ideja za multi procesni oto/ dizel motor jeste motor sa automatski promenljivim stepenom kompresije, čije su vrednosti u skladu sa radnim režimima, i elektronskim komandama gasa. Na njega se nadograđuje odgovarajući sistem za paljenje, sistem za napajanje gorivom (ili gorivima i aditivima), uz komandni sistem elektronskog upravljanja vozilom.

ekološke informacije aUtomobilske indUstrije „pre“ i „posle“ donošenja propisa

Sadašnje rezerve i poklone prirode ugalj, naftu i gas- treba štedeti i sve manje koristiti kao energente, a sve više kao sirovine. Najveće doprinose ekološkom produženju život na našoj planeti daju racionalne, ekonomične tehnologije i proizvodi štedljivi u angažovanju poklona prirode. Neporeciv put za produžetak života i blagostanje na svim kontinentima je neograničeni rast ljudskog stvaralaštva. StaklenoZvono 45

dipl.biolog Vesna Asanovi}ć dipl.biolog Olivera Popovi}ć

Zapisi

46 StaklenoZvono

FONDOVI BIBLIOTEKE iblioteka Instituta za botaniku i botaničke bašte Jevremovac jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u regionu jugoistočne Evrope. Osnovana je daleke 1853. godine na Liceju beogradskom, koji kasnije prelazi u Veliku školu i potom, 1905. godine, prerasta u Beogradski univerzitet, pri Kabinetu jestastvene istorije, gde je Josip Pančić predavao jestastvenicu, odnosno botaniku, zoologiju, mineralogiju i geologiju. Danas je to respektabilna institucija sa preko 50000 bibliotečkih jedinica. Bibliotečki fondovi sadrže preko 7000 knjiga, oko 200 naučnih i stručnih časopisa i preko 6000 separata iz oblasti botanike.

BOTANIčKI čASOPISI

o bilju

ond periodike je izuzetno bogat i pokriva različite botaničke discipline, anatomiju i sistematiku biljaka, morfologiju biljaka, algologiju, mikologiju i lihenologiju, fiziologiju biljaka i ekologiju sa geografijom biljaka. Vodeći svetski naučni časopisi su nabavljani još u Kraljevini Srbiji redovno, dugi niz godina, neki preko 150 godina bez prekida. Referentni nemački časopis Flora, iz Regensburga, nabavljan je u kontinuitetu od osnivanja 1818. godine sve do 1987. Najstariji francuski botanički časopis, izdanje Kraljevske Akademije za medicinu u Parizu, Annales de Sciences Naturelles, stizao je u Srbiju, sa najnovijim vestima iz sveta nauke, od prvog toma 1824. godine, bez prekida, sve do 1987. StaklenoZvono 47

Imati u biblioteci čitav opus jednog naučnog časopisa, i moći pratiti ne samo najnovija dostignuća nego i istoriju jedne nauke kroz vreme i prostor, je san svakog istraživača. Na žalost, neka turbulentnija i nemarnija vremena poremetila su ovaj kontinuitet i Annales i Flora više ne stižu u Srbiju. Sličnu sudbinu doživeli su u Srbiji i drugi veliki svetski naučni časopisi kao što su Revue Generale de Botanique, nabavljan od svog početka 1889. godine, Annals of Botany iz Oksforda, koji je stizao od 1900. godine redovno ili vodeći američki botanički časopis American Journal of Botany, koga je naša biblioteka dobijala od prvog toma 1914. godine sve do 1998. Nema razvoja nauke bez praćenja najnovijih dostignuća u svetu nauke, a naučna periodika je ogledalo onoga što se radi u vodećim naučnim centrima. Dok naučni rezultati stignu u knjige, već pripadaju istoriji.

KNJIžNI FOND

ored izuzetno vredne zbirke naučne periodike Biblioteka se ponosi i svojim knjižnim fondom. Medju knjigama koje čuvaju sabrana znanja svoga vremena, i prostora do koga doseže jezik kojim su pisane, ima pravih blaga, ekskluzivnih, raritetnih i antiknih izdanja, muzejske vrednosti. Najstarije knjige sežu u XVI i XVII stoleće. Istorija retkih biljaka Clusii Rariorum Plantarum Historia, čuvenog holandskog humaniste i lekara, jednog od vodećih botaničara XVI stoleća, nesudjenog pravnika zaljubljenog u prirodu i biljke, Carolusa Clusiusa, pisana na latinskom i objavljena u Antverpenu 1601. godine, obiluje slikama egzotičnih biljaka, gmizavaca, ptica i sisara. Za štampanje ovih slika po crtežima samog cluzijusa i Pietera van der Borchta, 1109 drvoreza izradio je Gerard van Kampen.Prva stranica bogatom arhitekturom uokvirava naslov, sa Stojećim figurama Adama i Solomona u gornjem dubljem planu i Teofrasta i Dioskoridesa u donjem prednjem planu, okruženima egzotičnim biljkama, krinovima, lalama, fritilarijama. Zatim, izdanje

48 StaklenoZvono

L’Histoire du Monde de Pline Second, Istorija sveta Plinija Mladjeg, rimskog administratora iz I stoleća, objavljeno 1562. godine u Lionu, je starofrancuski prevod. Knjiga je povezana u koži, luksuzno opremljena, sa zlatotiskanim naslovom i ukrasima. Tu je i Petri Andreae Matthioli Senensis, knjiga sabranih predavanja o lekovitim tvarima i biljkama, u šest knjiga, italijanskog lekara iz Siene, Pietra Andree Mattiolija. U osnovi je to sažet prevod kapitalnog dela De Materia Medica starogrčkog lekara Anazarbusa Dioskoridesa, savremenika Plinija Mladjeg, inače Neronovog vojnog lekara, koji se posvetio lečenju rana zadobijenih u ratu, uz pomoć biljaka i drugih lekovitih tvari životinjskog ili mineralnog porekla. Dioskorides, kome je uzgred bila dostupna veličanstvena, danas već mitska Aleksandrijska biblioteka, je opisao oko 6oo lekovitih biljaka, 90 minerala i 30 životinjskih substanci koje je koristio u lekarstvu pa se smatra ocem fitoterapije. Mattioli je dopunio broj biljaka koje je Dioskorides naveo na 1200, detaljno ih opisao navodeći njihova svojstva, lekovitu moć, dejstvo i upotrebu. Knjiga je ilustrovana crtežima koje su radili najbolji graveri tog vremena pa verno prikazuju biljke, bogato je opremljena, kožom povezana, sa zlatotiskanim naslovom. Napisana je na latinskom i štampana 1598. godine u štampariji Nicolai Bassaei u Frankfurtu. StaklenoZvono 49

Iz XVIII veka dolazi čuvena Palasova Flora Rossica, O biljkama Ruskog carstva Evrope i Azije, u dva toma, posvećena presvetoj ruskoj carici Katarini II Velikoj. Uz prelepe ilustracije biljaka, koje su u osnovi ručno bojene litografije, uneti su osnovni botanički podaci, počev od opisa biljaka, njihovih listova, cvetova i plodova, pa do doba cvetanja i rasprostranjenja. Data su, pored latinskih, i narodna imena biljaka na ruskom, engleskom, francuskom, nemačkom i tatarskom a ponekad čak i na tunguskom, litvanskom, estonskom, gruzijskom, persijskom, livonskom, finskom, ukrajinskom, kirgiskom, jermenskom i čerkeskom jeziku. Knjiga je pisana u dva dela, na latinskom jeziku i štampana u carskoj tipografiji u Petrogradu 1784 i 1788. godine. Jedno od najvrednijih izdanja je svakako knjiga Retke biljke Madjarske Valdštajna i Kitaibela, Plantae Rariores Hungariae, u tri toma, napisanoa na latinskom, velikog formata, luksuzno opremljena, sa kožnim povezom i zlatotiskom. Izuzetne ilustracije biljaka, ručno bojene litografije, pretstavljaju mala remekdela. Knjiga je štampana u Beču 1802. godine.

50 StaklenoZvono

kontakt @staklenoZvono.rs

Pravi biser Biblioteke je remekdelo iz XIX veka, engleskog botaničara i profesora sa Oksforda, Džona Sibtorpa, Flora Graeca Sibthorpiana, O samoniklim biljkama Grčke, set od 10 knjiga, koga poseduje samo pet naučnih centara u svetu. Osim što je raritetno izdanje, Flora Graeca je i luksuzno opremljena, u velikom formatu, u svili i koži povezana, sa prelepim ilustracijama Ferdinanda Bauera, koje su u osnovi litografije, ručno bojene kombinovanom tehnikom akvarela i pastela. Svaki tom krasi drugačiji pejzaž u malom okviru na prvoj stranici, i drugačija girlanda oko naslova, sačinjena od grančica, listova, pupoljaka i cvetova različitih samoniklih biljaka Grčke. Svaki tom je opremljen sa 100 tabli oslikanih biljaka, izuzev poslednjeg koji ima 66 tabli. Gravire za sve ilustracije izradio je James Sowerby, na osnovu originalnih slika Ferdinanda Bauera.U prvom mahu delo je štampano u tiražu od samo 25 kopija dok je kasnije doštampano još 40. Edicija je objavljena u Londonu, u periodu od 1806. do 1840. godine, i pretstavlja pravi dragulj botaničke literature i mnogo više od toga. Ne mogu se zaobići ni dela našeg velikog botaničara Josifa Pančića. Vaskularna flora Dalmacije, na primer, napisana zajedno sa profesorom Vizijanijem, u tri toma, sa obojenim gravirama biljaka, izdata 1842-1850. u Lajpcigu. Dva suplementa, takodje ilustrovana bojenim gravirama, su štampana 1877. godine u Veneciji. Posebno vredno i retko izdanje je knjiga Plantae Serbicae Rariores aut Novae, Retke i nove biljke Srbije, napisana na latinskom, zajedno sa profesorom Vizijanijem, sa najlepšim crtežima biljaka izradjenim grafitnom olovkom. StaklenoZvono 51

Pored fondova časopisa i knjiga, Biblioteka poseduje i fond sa skoro 300 doktorskih i magistarskih teza, odbranjenih u Institutu za botaniku Biološkog fakulteta.

NEDELJKO KOŠANIN

a kraju treba spomenuti i Glasnik Instituta za botaniku i botaničke bašte Jevremovac, najstariji naučni časopis u Srbiji, koji je davne 1928. godine, pokrenuo naš veliki botaničar Nedeljko Košanin. časopis je izlazio pod naslovom Bulletin de l’Institut et du Jardin Botaniques de l’Universite de Beograd, sa jednom sveskom godišnje, na francuskom i nemačkom jeziku, kasnije i na engleskom i srpskom. Najznačajnija imena evropske botanike pojavljuju se u Sommaire-u časopisa, uključujući i velikane naše botanike. časopis je išao u razmenu sa skoro 90 botaničkih institucija na svih pet kontinenata, obogaćujući Biblioteku sa svetski poznatim botaničkim časopisima kao što su candollea iz ženeve, Willdenowia Berlinske botaničke bašte, Decheniana iz Bona, colectanea Botanica iz Barselone, Kew Bulletin iz čuvene Londonske botaničke bašte Kew Garden, Proceedings of the Academy of Natural Sciences of Philadelphia, Journal of the Arnold Arboretum sa prestižnog Univerziteta harvard, hedwigia iz Drezdena, Annals of the Missouri Botanical Garden iz Sent Luisa, Flora Fennica iz helsinkija, Australian Journal of Botany i Australian Journal of Plant Physiology, oba iz Melbourna, itd.

Nedeljko Košanin, osnivač i prvi urednik najstarijeg srpskog naučnog časopisa Glasnika, akademik i velikan srpske botanike, bio je profesor na Beogradskom univerzitetu, direktor Instituta za botaniku i Botaničke bašte i naučnik širokog opusa. Naučničku karijeru započeo je iz oblasti fiziologije biljaka, iz koje je odbranio i doktorsku disertaciju kod čuvenog profesora Pfefera, u Lajpcigu, 1905. godine. Osećajući potrebu za sveobuhvatnim pristupom nauci, Košanin je proširio svoja interesovanja na geobotaniku, ekologiju i biljnu geografiju. Baveći se florističkim i vegetacijskim istraživanjima, otkriva i opisuje veliki broj novih vrsta i podrvrsta, na primer Dioscorea balcanica Koš., crocus cvijićii Koš., crocus scardicus Koš. itd. Saradjuje sa svim značajnim botaničarima svoga vremena i zajedno sa njima opisuje niz novih vrsta biljaka kao što su Viola dukadjinica W.Becker et Koš., centaurea candelabrum hayek et Koš. itd. Kao naučnik Košanin je ostavio veliko ime iza sebe o čemu govori i podatak da su mnogi evropski botaničari nazvali novootkrivene biljke po njemu, na primer centaurea košaninii hay., Sempervivum košaninii Praeg., Thymus košaninii Ronn., Anthyllis košaninii Deg. i mnoge druge. Kao direktor Botaničke bašte obogatio je značajno njen biljni fond, štampao Index seminum, spisak semena biljnih vrsta kojima je bašta raspolagala za razmenu, ustanovio intenzivnu razmenu semena sa evropskim i svetskim botaničkim baštama i uveo je u red evropskih botaničkih bašta. Bilo je to zlatno doba Botaničke bašte Jevremovac.

52 StaklenoZvono

Danas, osvrćući se na pregnuća velikog naučnika, Botanička bašta se sprema da pored spomenika Josifu Pančiću, svom osnivaču, otkrije i bistu Nedeljka Košanina, rad akademskog vajara Miluna Vidića, okruženu biljkama koje je voleo, koje je otkrio i opisao i onih koje su drugi nazvali njemu u čast njegovim imenom.

StaklenoZvono 53

54â&#x20AC;&#x192; StaklenoZvono

StaklenoZvonoâ&#x20AC;&#x192; 55

Sve vi�e kiselog 56 StaklenoZvono

KONTROLA PLODNOSTI Z E M L J I Š TA

Dipl.ing.Suzana Neš{ković}, struč~ni savetnik za ratarstvo

zemlji�ta

redbom Vlade Republike Srbije, sva registrovana poljoprivredna gazdinstva imaju pravo na besplatnu kontrolu plodnosti obradivih oraničnih površina. Sistematska kontrola organizovana je u poljoprivrednim stručnim službama Srbije. Na području Šumadijskog okruga ova grupa poslova poverena je PSS Kragujevac. Obzirom da se približava žetva posle koje je najbolje obaviti uzorkovanje zemljišta, želimo posebno da istaknemo jedan od razloga zašto treba utvrditi stanje plodnosti parcela koje se obrađuju.

U našoj zemlji ima mnogo kiselih, beskrečnih oraničnih površina kao i onih koja su na putu da to postanu. Od ukupnih poljoprivrednih površina Srbije u proseku 60% obuhvata beskrečno zemljište na kome biljke slabo uspevaju. Među našim glavnim tipovima zemljišta samo i njemu slična normalna zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljišta je zasićen kalcijum jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno deluju na zemljište. StaklenoZvono 57

kiselo

Kisela zemljišta su male plodnosti, nepovoljnih svojstava, neuređenog vodnovazdušno-toplotnog režima, siromašna fiziološki aktivnim hranivima i plitkog aktivnog profi la. Na takvim površinama usevi skoro redovno pate od suše, a u godinama sa većom količinom vodenog taloga – od preterane vlažnosti. Ostvareni prinosi gajenih useva na takvim parcelama su daleko od njihovih genetskih mogućnosti, čak i u uslovima kompletno ispoštovane agrotehnike. Zbog toga na kiselim zemljištima treba izvršiti kalcifi kaciju, da bi se sprečili destruktivni procesi, da bi se omogućilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa.

neUtralno

ZNAčAJ KALcIFIKAcIJE Z E M L J I Š TA Kalcifi kacija je meliorativna mera za popravku kiselih oraničnih površina. Sprovodi se upotrebom krečnog materijala čiji je osnovni zadatak da reguliše suvišnu kiselost čime se stvaraju bolji uslovi za porast i razviće poljoprivrednih biljaka. Kreč je u stvari vrsta đubriva koja se unosi u zemljište. Za razliku od direktnih đubriva koja se koriste da bi obogatila zemljište u biljnim hranivima , kreč se koristi da bi uticao na poboljšanje osobina zemljišta (fizičke, hemijske, biološke ) kao i da omogući lakše korišćenje onih hraniva koja se već u njemu nalaze. Dakle, može se reći da krečni materijal spada u grupu posrednih đubriva. Kreč najočiglednije deluje na mrvičavost zemljišta zbog osobine da je u stanju da povezuje sitne zemljišne čestice-glinu, praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Ovako nastala struktura je najpoželjnija za svaki tip zemljišta, jer obezbeđuje najpovoljniju vlažnost, provetravanje i toplotu. Pri takvim uslovima biljke se bujnije razvijaju i daju veće prinose.

58 StaklenoZvono

U zemljištima koja sadrže kreč bolje se čuvaju razna đubriva, pa mikroorganizmi brže i lakše pretvaraju biljne ostatke u humus. On se dalje jedini sa krečom stvarajući slabo rastvorljiva jedinjenja koja se prikupljaju u površinskom sloju zemljišta. Kreč u stvari čuva zemljište od gubitaka korisnih sastojaka i zbog toga se i naziva ,,čuvar zemljišne plodnosti,,.

Unošenjem kreča u zemljište stvaraju se povoljni uslovi za obrazovanje pristupačne biljne hrane. Posle unošenja kreča u kisela zemljišta pojačava se prelaz azota iz jedinjenja nepristupačnih za biljke u lako rastvorljiva i pristupačna. Kalcifi kacijom se poboljšavaju i uslovi ishrane biljaka fosforom. Teško rastvorljiva i za biljke nepristupačna fosforna jedinjenja u prisustvu kreča prelaze u oblike koje biljke mogu da koriste za svoju ishranu. U zemljištima koja sadrže dovoljne količine kreča pojačava se rad zemljišnih bakterija koje primaju vazdušni azot i pretvaraju ga u dostupne oblike. Aktivniji je rad bakterija koje žive na korenu lucerke, soje, deteline, pasulja – azotofi ksatora. Nakon gajenja navedenih biljnih vrsta zemljište ostaje obogaćeno u azotnoj biljnoj hrani. StaklenoZvono 59

Kisela zemljišta su vrlo siromašna u biljnim hranivima. U prvom redu oskudevaju u kalcijumu – sastojku koji je neophodan, biogeni element. Važan je u strukturi membrana i pri nedostatku ovog elementa ćelije pucaju. Simptomi nedostatka su u vidu plutastog tkiva. Zbog slabe transportabilnosti nedostaci se javljaju na najudaljenijim tačkama biljke i najmlađim tkivima (primarna kupa rasta, vrh korena, vrh ploda, rub lista). Bez kalcijuma slabi otpornost biljaka na bolesti i prestaje porast. Poznata je česta pojava nedostatka ca kod paprike i paradajza ili pojava zelene kragne kod paradajza, nedovoljna pigmentacija plodova itd.

nedostatak kalcijUma

60 StaklenoZvono

RASPROSTRANJENOST K I S E L I h Z E M L J I Š TA U SRBIJI

Najkiselija zemljišta locirana su na različitim teritorijama ispitivanja. Znatni kompleksi nalaze se u Kolubarskom basenu, Jadru i Pocerini kao i u centralnom delu Šumadije.

Što se tiče plodnosti, poslednja urađena merenja su pokazala da je kvalitet zemljišta raznovrstan, ali je izvesno da bi zemljište bilo mnogo plodnije da se redovnije koristilo mineralno đubrivo. U protekloj deceniji izostajale su i mere hemijske melioracije kao što su unošenje kreča na kiselim zemljištima radi smanjenja kiselosti, ili obogaćenje organskim đubrivima koja poboljšavaju produktivne osobine zemljišta. Istraživanja Instituta za zemljište su pokazala da region istočne i zapadne Srbije ima vrlo kiselo zemljište koje nema veliku plodnost, i gde je potrebna hemijska melioracija. U centralnoj Srbiji najboljeg kvaliteta je zemljište u rečnim dolinama, dok je u Vojvodini plodnost daleko veća, i zbog toga što su se redovnije koristila veštačka đubriva.Rezultati ispitivanja supstitucione kiselosti potvrđuju činjenicu da u Srbiji dominiraju zemljišta kisele reakcije. Od ukupnog broja ispitivanih uzoraka oni sa ekstremno kiselom reakcijom ( ph<4 ) zastupljeni su sa 13%, jako kiselom reakcijom (ph 4.04.5) sa 17%, srednje kiselom (ph 4.5-5.5) sa 30%, slabo kiselom (ph 5.5-6.5)sa 22% i neutralnom i alkalnom reakcijom (ph>6.5) sa 18%.

U istočnoj Srbiji jako kisela zemljišta se javljaju i na nižim nadmorskim visinama ali i na višim delovima terena, a u okolini Borskog rudnika zemljište je oštećeno i zakišeljeno sumpornim gasovima. U centralnom i južnom delu kisela zemljišta su zastupljena u delu od Gledićkih planina ka Kopaoniku i od Kruševca preko planine Jastrebac do Leskovca. Veće površine jako kiselih zemljišta nalaze se u Južnoj Srbiji, naročito južno od Leskovca. Pojedine površine u Leskovačkom i Vranjskom polju, kao i okolna brda imaju izraženu kiselost zemljišta. Može se zaključiti da je većina jako kiselih zemljišta rasprostranjena u planinskom području, gde preovlađuje kiseli matični supstrat.

PSS Kragujevac Dipl.ing.Suzana Neš{ković}, struč~ni savetnik za ratarstvo StaklenoZvono 61

Kontrola kvaliteta poljoprivrednih 62 StaklenoZvono

Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede, {umarstva i vodoprivrede

a proizvoda

R E Z U LTAT R A D A INSPEKcIJSKIh SLUžBI u 2009.godini

ilj Generalnog inspektorata je da se uspostavi efikasnije, brže i profesionalnije delovanje inspekcije uz novi pristup radu i organizaciji rada inspekcijskih službi uvođenjem tri principa funkcionisanja: savetodavna, preventivna i kontrolna funkcija inspekcije. Poljoprivredni i fitosanitarni inspektori izvršili su ukupno 167.425 kontrola i podneli 6.409 prekršajnih prijava. Podneto je 613 prijava za privredni prestup, 209 krivičnih prijava. Van prometa stavljeno je 250 tona poljoprivrednih proizvoda( hleb, pecivo, testenine, šećer, ulje, voćni sokovi, prerađeno povrće, aditivi, kondotirski proizvodi, začini, supe, sosovi i ostali prehrambeni proizvodi), jer nisu ispunjavali zahteve iz pravilnika o kvalitetu proizvoda, kao što su deklarisanje, istekao rok upotrebe, loši parametri kvaliteta koji se odnose na kiselost, vlagu, sadržaj suve materije i prodaju robe u rinfuzu. Van prometa stavljeno je i 250.000 litara vina, rakije, piva, alkoholnih, bezalkoholnih pića i mineralne vode, zbog lošeg kvaliteta i nedozvoljene prodaje... StaklenoZvono 63

Prikazani prosek kontrola po inspektoru po godinama

Broj kontrola Broj inspektora

Nakon stupanja na snagu novog Zakona o bezbednosti hrane, količina pregledane robe iznosi 682.000 tona, od čega je van prometa stavljeno oko 880 tona robe, kvalitet nije odgovarao pravilnicima, odnosno proizvodi su ispod donje granice kvaliteta (sušene kajsije i pečurke, osvežavajuća bezalkoholna pića, instant kafa, pirinač, kesten, duboko zamrznuta hrana i dr.). Granična fitosanitarna inspekcija je van prometa stavila 940 tona soje u zrnu, semenskog kukuruza, sveže južno voće, hrana za golubove i ptice, sušene pečurke, duvan u listu i dr., su pošiljke koje su zabranjene, odnosno naređene su mere vraćanja pošiljki zbog utvrđenih nepravilnosti kao i 1.800 komada saksijskog i rezanog cveća uništeno zbog prisustva karantinskih štetnih organizama Unutrašnja fitosanitarna inspekcija van prometa je stavila 430.000 kilograma semena stavljeno van prometa zbog neposedovanja sertifi kata o proizvodnji odnosno dokaza o poreklu, zdravstvene ispravnosti i etikete na ambalaži kao i 1.600.000 komada sadnog materijala stavljeno van prometa i oduzeto uglavnom zato što je proizveden ilegalno i u momentu kontrole nije bio propisno deklarisan. Prilikom kontrole objekata koji vrše promet sredstva za zaštitu bilja tj. poljoprivrednih apoteka van prometa je stavljeno 52.000 kilograma i 3.500 litara 64 StaklenoZvono

Iako se broj inspektora smanjuje, prosečan broj kontrola po inspektoru se povećava, što predstavlja ostvarenje cilja Generalnog inspektorata – povećanje efikasnosti rada inspekcije.

pesticida stavljeno je van prometa zbog utvrđenih nepravilnosti (istekao rok, nepravilna deklaracija i sl.), tačnije zbog lošeg kvaliteta.

AKcIJSKE KONTROLE Primer uporednog pregleda broja kontrola fitosaniotarnog inspektora po godinama Broj kontrola po inspektoru

Godina 2007.

2008.

2009.

Broj inspektora

Broj kontrola po inspektoru na godišnjem nivou

289

302

323

Broj kontrola po inspektoru na mesečnom nivou

Nakon usvajanja Zakona o bezbednosti hrane , fitosanitarna inspekcija izvršila je niz kontrola maksimalno dozvoljenih količina ostataka pesticida u svežem voću i povrću na pijacama, kod proizvođača i prometnika, kao i u megamarketima. Sistemom slučajnog uzorkovanja uzeto je 200 uzoraka svežeg voća i povrća u svim većim gradovima Republike Srbije Na osnovu dobijenih rezultata analize konstatovano je da su kod 4 uzorka (paradajz, breskva, paprika, kupus) dobijene vrednosti bile iznad dozvoljenih. Ovi proizvodi kod kojih su utvrđeni ostaci pesticida veći od MDK povučeni su sa tržišta, a protiv odgovornih lica pokrenute su prekršajne prijave.

Prikaz ukupno uzetih i neispravnih uzoraka

Broj uzetih uzoraka Broj ukupno neispravnih uzoraka

Iako se broj inspektora smanjuje, prosečan broj kontrola po inspektoru se povećava, što predstavlja ostvarenje cilja Generalnog inspektorata – povećanje efikasnosti rada inspekcije.

KONTROLA KVALITETA Đ U B R I VA Fitosanitarni inspektori su vršili kontrolu, kod proizvođača đubriva, uvoznika i zastupnika, sa ciljem utvrđivanja kvaliteta đubriva. Prilikom kontrola kod distributera, prometa đubriva na veliko i malo, kontrolisani su i ispunjenost uslova za promet kao i stručna sprema lica koja su zadužena za obavljanje istog. Predmet kontrole bio je i kvalitet đubriva, originalnost ambalaže, a za đubriva zatečena u prometu sa nepotpunom deklaracijom doneta su Rešenja za stavljanje van prometa istih, dok su protiv prometnika preduzete zakonom predviđene mere.

kontrola hladnjača U tokU otkUpa voća

Poljoprivredni i fitosanitarni inspektori izvršili su kontrole na 102 otkupna mesta (hladnjače), gde se vršio prijem maline i višnje roda 2009. godine, a sve u cilju zaštite interesa poljoprivrednih proizvođača. Tokom kontrola utvrđeno je da se prijem maline i višnje vrši na otkupnim mestima koja su, uglavnom, ispunila propisane uslove. StaklenoZvono 65

SREDSTVA ZA ISHRANU BILJA Ukupan broj kontrola Nalažuća rešenja Podnetih zahteva za prekršaj Podneto prijava za privredni prestup Podneto krivičnih prijava

2007.

Godina 2008.

2009.

1.330

1.689

1.711

230

239

264

Uočene nepravilnosti odnosile su se na to da pojedina otkupna mesta nisu imala zaposleno odgovorno lice odgovarajuće struke ili na otkupnim listovima nije vođena evidencija na propisan način. Zbog ovih nepravilnosti inspektori su podneli: 13 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka 16 prijava za pokretanje postupka zbog privrednog prestupa 29 rešenja o otklanjanju nepravilnosti tokom samog trajanja otkupa. Kontrola skladištara SILOSA Izvršena je kontrola 144 silosa kod 123 skladištara da bi se utvrdilo realno stanje i mogućnosti pojedinih skladištara da budu javna skladišta u skladu sa Zakonom o javnim skladištima

kontrole tokom otkUpa sUncokreta i soje

U saradnji sa stručnim službama Poljoprivrednih stanica, poljoprivredna iskepkcija je izvršila kontrolu 353 otkupnih mesta suncokreta i soje i 245 kontrola kod skladištara gde je konstatovano da proizvođači nisu bili oštećeni prilikom određivanja kvaliteta na prijemnim mestima.

preUzimanje zemlje Preduzimane su i sve mere u cilju stupanja u posed 1.586 hektara državne zemlje koja je bila u nezakonitom posedu akcionarskih društava radi predaje u posed ovlašćenim licima, odnosno licima koja imaju ugovor sa Ministrastvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

z aštita šUma od požara Šumarska i lovna inspekcija Generalnog inspektorata u toku prošle godine pojačanom kontrolom podnela je preko 350 prekršajnih, krivičnih i prijava za privredni prestup protiv određenog 66 StaklenoZvono

Broj kaznenih mera

Ukupno kaznenih mera Prekršajni postupak Privredni prestup Krivična dela

broja lica koja su prouzrokovala požare u šumama i u okolini šuma, kao i paljenje organskih ostataka posle žetve (strnjiku) i na taj način smanjila broj požara i opožarenih površina za 30 puta u odnosu na predhodu godinu.

z aštita voda

Kao rezultat rada inspekcije u preventivnom delovanju, redovnim i akcijskim kontrolama broj kaznenih mera se smanjuje, što pokazuje sve veću usklađenost proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti proizvoda sa zakonskim zahtevima.

čitava organizacija je postavljena tako da odgovori potrebama evropskih integracija koje su svakako prioritet Uvođenje informacionog sistema omogućiće racionalnije korišćenje rada inspekcijskih službi, a samim tim i povećati efi kasnost inspekcije

Vodoprivredna inspekcija je izvršila 4468 inspekcijskih kontrola i podnela 364 prekršajnih, 9 krivičnih i 70 prijava za privredni prestup.

Novina je učešće Generalnog inspektorata u izradi svih dokumenata koji se tiču uređenja inspekcijskog rada ili objekata kontrole

U cilju zaštite voda vršene su kontrole posedovanja vodoprivrednih dozvola, režima i kvaliteta voda, pregled proizvodnje i načina ispuštanja otpadnih voda, ispravnost i efi kasnost uređaja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i sanacija vodotokova prilikom havarijskih zagađenja i dr.

Tokom 2009. godine, kao rezultat rada inspekcija u okviru Generalnog inspektorata u preventivnom delovanju, redovnim i akcijskim kontrolama, broj kaznenih mera se smanjuje, što pokazuje sve veću usklađenost proizvodnje, kvaliteta i bezbednosti proizvoda sa zakonskim zahtevima

cilj Generalnog inspektorata je da se uspostavi efi kasnije, brže i profesionalnije delovanje inspekcije, uz prevenciju korupcije.

Direktor Generalnog inspektorata Dušan Pajkić je ukazao na to da je prošle godine u tom inspektoratu radilo 310 inspektora, dok će ove godine zbog racionalizacije broj zaposlenih biti smanjen za 20 do 30 inspektora.

Uz novi pristup radu i organizaciji rada inspekcijskih službi stvaramo partnerski odnos između onoga ko kontroliše i subjekta kontrole. To se oslikava uvođenjem tri principa funkcionisanja: savetodavna, preventivna i kontrolna funkcija inspekcije

On je istakao da se od 2007. godine broj inspektora smanjuje, ali da istovremeno raste broj inspekcijskih pregleda, kao što se povećava i broj uzetih uzoraka, a smanjuje broj utvrđenih nepravilnosti, i ocenio da to predstavlja dokaz povećane bezbednosti hrane na tržištu. StaklenoZvono 67

Izdanje dvanaestog broja e-magazina pomogli su:

Elektroprivreda Srbije

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Osniva~ i izdava~: Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Slavi{a Simi}, , Prof.dr. Stevan Veinovi}, Prof. dr Radivoje Pe{i}, dipl.biolog Vesna Asanovi}, dipl.biolog Olivera Popović} dipl.ing. Suzana Ne{kovi} besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86ж tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297

68 StaklenoZvono