Broj 3 mart 2009˝
Danilo Mojsi}
Gruž`anski most na jezeru - KVAJ Zorica Savi}
mr Bojan Kova’~i}
Tokovi potro{nje energije
Geotermalni izvori Srbije prof.dr. Stevan Veinovi}
Zorica Savi}
Kre’}e ~istija proizvodnja
Energija võda Tema broja :
StaklenoZvono 1
V urednik:
Zorica Savi} design˝˝ed by:
Bojan Rankovi} saradnici:
Danilo Mojsi} mr Bojan Kova~i} prProf. dr Stevan Veinovi}
oda je u nama i svuda oko nas. Njena energija je neiscrpna, koristi se u raznim vidovima, ali je treba racionalno trošiti. Sa jedne strane, usled klimatskih promena, dolazi do porasta nivoa mora, vode u rekama na čiji tok utiče plima; češće poplave, pritisak na vodne resurse, a sa druge: do sve manje, one nama najdragocenije- vode za piće. Tempo potrošnje vode i svakodnevni zahtevi za povećanjem njene količine, uvećavaju se takvom brzinom da će se prema postojećim računicama, potrošnja vode u ovom veku povećati za više od 28 puta. Ovakvo stanje u vodosnabdevanju sveta upućuje na korišćenje vodenih masa reka i jezera, koji su već sada ozbiljno zagađeni ulivanjem velikih količina otpadnih voda iz naselja i industrija. U eko-vestima na našim internet stranicama možete pročitati o prosipanju otrovnih materija koje to čine ljudi po svojim njivama, potocima, rekama… Ima li većeg neprijatelja od onog koji je to sam sebi. Verovatno svaki grad u Srbiji ima neki nerešiv problem u vodosnabdevanju. Mi smo u ovom broju predočili kragujevački - gde se od početka korišćenja Gružanskog sistema ovaj grad suočio sa neželjenim kvalitetom vode u akumulaciji i sa osetnim teškoćama u tehnološkom procesu prerade vode.
Danilo Mojsi} :
mr Bojan Kova’~i} :
Zorica Savi} :
Zorica Savi} :
2 StaklenoZvono
prof.dr. Stevan Veinovi} :
Da bi se poboljšao tehnološki postupak u preradi vode, učinjeni su razni pokušaji ali je problem ostao isti. Korišćenje geotermalne odnosno hidrogeotermalne energije ili termalnih voda u Srbiji se vrši uglavnom na tradicionalan način, tj. najviše u balneološke i sportsko – rekreacione svrhe. U Srbiji danas ima 50 banja gde se termalne vode koriste u te svrhe. Korišćenje geotermalne energije za grejanje i u druge energetske svrhe je u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijalnost i resurse. Prognoze minimalne rezerve toplotne energije u termalnim vodama Srbije iznose kao termalni ekvivalent oko 420 miliona tona nafte, tj. ista količina toplotne energije bi se dobila sagorevanjem te količine nafte. Situacija u privrednim subjektima Srbije je na žalost takva da uglavnom dominiraju zastarele tehnologije, nedovoljno iskorišćenje energije i prosto jedno nedovoljno angažovanje u oblasti zaštite životne sredine, jer je uvreženo mišljenje da to nosi samo trošak, a ne nekakve koristi, pa čak i finansijski dobitak. Srbija mora u vrlo kratkom roku da donese set zakona koji će regulisati mnoge aspekte zaštite životne sredine vezane za upravljanje raznim vrstama otpada, emisije gasova i otpadnih voda. Čistija proizvodnja kod mnogih preduzeća postoji kao zamisao i želja, ali nije bilo prosto prilike da se to i sprovede u proteklim godinama koje su zahtevale borbu za opstanak na tržištu. Sada, kada ti zakoni neumitno dolaze, a klima u društvu menja, nameće se uloga preduzećima, da imaju tu vrstu društvene odgovornosti. U krajnjoj liniji, to će se postići kroz evropske propise koji su vezani za upravljanje, promet i skladištenje hemikalija, jer je to jedna vrlo ozbiljna stvar sa drastičnim zakonskim posledicama, ako se ne poštuju. NEmost je naša kovanica od dva naslova naizgled nespojiva : nuklearnih elektrana i mostova. Njih pak povezuju: autori, dvosmisao, stepen rizika ekvivalentan njihovoj korisnosti i lepoti, kao i sama nemost. Nemost je naša priča o nemoći da se o krupnim, za naše zdravlje važnim, problemima progovori na pravi način- rečima, ispunjenim zdravim razumom. Možda je pak naša nemoć u tome da kad uputimo reči razuma, one samo podstaknu nemost onih kojima su upućene, dok svojim koncima vode igru i dalje.Ne želeći da nemost ovlada onima koji misle svojom glavom, na naše stranice smo postavili ’’zidove’’ koje treba preslikati grafitima (to su one duhovite poruke u slici il’ reči, što mnogima smetaju, ali ih svi čitaju). Zidove, tabue- teme oko kojih vlada nemost načećemo ekografitima, ali oni sami nisu pravi ukoliko neko ne pokuša da ih precrta, prekreči, dopiše ili prepiše.
• Gru`anski most na jezeru - KVAJ ------------------- 4 • Tokovi potro{nje energije ---------------------------10 • Geotermalni izvori Srbije ----------------------------16 • Kre’}e ~istija proizvodnja--------------------------- 24 • NEmost ------------------------------------------------- 34
StaklenoZvono 3
Gru�anski most na dipl. ing. Danilo Mojsi}
Kragujeva ka Voda A Jed
4 StaklenoZvono
VODOSNabDEVaNjE Sa GrUžE – 25 GODINa POSlE
U
jezeru -
skoro se navršava 25 godina od svečanog puštanja u rad Gružanskog sistema, tačnije 4 jula ove godine. Posle toliko godina čoveku se i nesvesno nameće retrospektiva događaja, sećanja na ljude i okolinu. Svečano puštanje u rad upriličeno je za Dan borca 4 jula 1984 godine. Prošlo je sa manje pompe nego što se očekivalo, nekako prigušeno, sa željom, da se što pre protokolarno “odradi”. Nedolazak zvaničnika iz beograda nagoveštavao je neko prikriveno nezadovoljstvo ondašnjih moćnika. Sutrašnji dan 5 juli 1984 godine ostaće nam u sećanju, jer su tog dana u svim udarnim vestima na TV objavili, da je kompletno rukovodstvo jKP Vodovod i kanalizacija iz Kragujevca smenjeno i da se uvodi prinudna uprava. Pravi razlog i suština uvođenja prinudne uprave, bio je pre svega sukob opštinskih struktura i rukovodne garniture (inženjerske) vodovoda oko primopredaje poslova koje je vodio Fond za izgradnju vodovodnog sistema. Opštinskoj strukturi je bilo bitno da se što pre oslobodi “vrućeg krompira” – Fonda za izgradnju i da sve evidentne propuste i nedostatke prenese vodovodu, odnosno da se novoizgrađeni vodovodni sistem Gruža prenese na korišćenje i upravljanje jKP Vodovod i kanalizacija, a da evidentirani nedostaci kasnije budu otklonjeni. Sa navedenim zahtevom, rukovodeća garniture vodovoda se nije složila i čekao se trenutak za konačan obračun. Kako je praksa bila ustaljena, da problem stvaraju ljudi, a kad ih nema onda i problema nema, to je u ovom slučaju i primenjeno, uz bitnu napomenu, da su problem koji su bili evidentirani ostali a i mi smo opstali. StaklenoZvono 5
Glavne karakteristike GružanskoG sistema
r
adi jasnijeg sagledavanja iznetog navešćemo ukratko osnovne karakteristike sistema Gruža, iz kojih se vidi osetljivost i nedorečenost ovog sistema koja je do današnjih dana prisutna, a na žalost u nekim segmentima i osetno pogoršana.
• • • • • • • •
Površina sliva akumulacije 320 km2 Površina koju zauzima akumulacija 958 ha Ukupna zapremina akumulacije 64,6x106m3 Kota maksimalnog uspora 270 mnm Zapremina mrtvog prostora 8,5 x106 m3 Kota minimalnog radnog nivoa 258 mnm Zapremina korisnog prostora 48,4x106m3 Koristan prostor se nalazi između radnog nivoa sa kotom 258 mnm i normalnog na koti 269,2 mnm • Garantovani kapacitet za vodosnabdevanje iznosi Q=816 lit/sec • Postrojenje za prečišćavanje vode ima kapacitet Q=1,2 m3/sec
Kvalitet vode u akumulaciji Gruža je izrazito osetljiv na sezonske termičke promene, a samim tim i na kvalitet prečišćene vode. Navedena osetljivost kvaliteta vode je posledica izabrane lokacije brane. bitno je navesti da su prisutne velike plovne površine a male dubine, tako da je prosečna dubina u akumulaciji 6,0 m. Kada se navedenim podacima pridruži i podatak da je prosečno “zadržavanje” vode u akumulaciji oko godinu i osam meseci, onda je jasno kakav se kvalitet vode iz akumulacije prečišćava. bitno je pomenuti da smo na ove činjenice ukazivali kao članovi revizione komisije pri razmatranju projektne dokumentacije još 1977 godine, ali da ove primedbe nisu prihvaćene u skladu sa navedenim. 6 StaklenoZvono
Kragujevac se od početka korišćenja Gružanskog sistema suočio sa neželjenim kvalitetom vode u akumulaciji i sa osetnim teškoćama u tehnološkom procesu prerade vode. U cilju poboljšanja tehnološkog postupka, u preradi vode učinjeni su razni pokušaji, ali bez značajnih efekata.
“divljanje” u priobalju akumulacije
U
važavajući navedeno, radi poboljšanja kvaliteta prečišćene vode, danas 2008 – 2009 godine imamo paradoksalnu situaciju, da se s jedne strane ulažu znatna sredstva u izgradnju postrojenja za ozonizaciju (završeno 2009) i nekontrolisanog “divljanja” u priobalju akumulacije, koje se ogleda u sledećem: • Izgradnja i korišćenje motela u zoni sanitarne zaštite na udaljenosti od obale akumulacije oko 150 – 200 metara • Izgradnja “ribarskog naselja” – drvene kuće na samoj obali jezera • Neuređeni i nedefinisani ribolovni prostori • Nesprečavanje parkiranja kamp prikolica naročito u letnjim mesecima uz samu obalu akumulacije i trajno lociranje • Nesprečavanje izgradnje raznih montažnih i čvrstih objekata • Nepreduzimanje nikakvih aktivnosti da se preko mosta iznad akumulacije zabrani saobraćaj za sva motorna vozila koja prevoze opasne terete (razne cistern sa naftnim derivatima, hemijskim produktima).
Svedoci smo da često dolazi do raznih saobraćajnih udesa baš ovih vozila. Da li čekamo da se neka cisterna sa naftnim derivatima, ili nekim hemijskim produktom sunovrati u akumulaciju pa da se onda nadležni probude? (nažalost tada je sve kasno). Nije nam jasno, da niko do sada, ništa nije preduzeo, a da ne pominjemo, da je i pri normalnom odvijanju saobraćaja preko mosta, most “crna ekološka rupa”, zbog “termičkog tunela” i teških gasova koji razređuju kiseonik. brojna vozila na mostu emituju vrele (od 200 do 700 stepeni) tro i više atomne zagušljive i otrovne gasove, koji padaju u vodu, ili slivanje otpadnih voda sa mesta koja su često zagađena i sa raznim “zaštitnim sredstvima protiv korozije vozila”. Šta reći dalje, u letnjim mesecima obale Gružanskog jezera (akumulacije) su pokrivene kupačima. Mogu li kupanje i vodosnabdevanje da budu istovremeno a da ne ugrožavju zdravlje ljudi? Navešćemo samo, podsećanja radi, da se u razvijenim zemljama koje brinu o zdravlju svojih građana, pre donošenja bilo kakvih odluka, koje se tiču zdravlja rade veoma detaljne i opsežne studije i analize. a kod nas? Može li se akumulacija Gruža istovremeno koristiti kao deo sistema vodosnabdevanja i kao rekreacioni i turistički centar? Ko je usaglasio turističku ponudu sa vodosnabdevanjem? Po nama imamo spornu situaciju, jer postojeća zakonska regulative nalaže, zahteva da sistem vodosnabdevanja treba da bude zaštićen od spoljnih uticaja. Veslački savez primera radi gradi objekte i organizuje veslačka takmičenja i treninge, pri čemu nam je nepoznato uz čiju saglasnost i odobrenje. StaklenoZvono 7
p
ko sprečava
ranje kola, popravke i prosipanje ulja, deterdženta i drugih hemikalija koje ostaju od posetilaca – turista?
Kampovanje utiče na opštu higijenu, kad se zna da ne postoje sanitarni objekti. Poznato nam je takođe da kada je u pitanju kupanje na otvorenom prostoru postoje dva aspekta u vezi javnog zdravlja i to: • Plivanje u vodi koja sa bakteriološke tačke gledišta može da bude opasna za plivače. • Zagađenja od inficiranih plivača može znatno da utiče na kvalitet vode, pri čemu prisustvo bakterija u vodi može da ukaže i na prisustvo raznih virusa, koji se danas teže mogu ustanoviti nego bakterije a oni se isto tako teže uništavaju hlorisanjem. Opasnost od infekcije virusima koji mogu živeti u vodi, mora se uvek imati u vidu, a rizik će svakako porasti, ukoliko se dozvoli da se akumulacija jako optereti plivačima. radi pojašnjenja navedenog, prema literaturnim podacima normalno se smatra da svaki plivač dodaje vodi približno 0,5 grama organskih materija i urina. Dodatak organskih sastojaka od jednog lica zahteva potrošnju permanganata od 4,0 gr. U ovo je uključeno : prljavština, sapun, perut, kosa, kozmetička sredstva, pljuvačka bakterije i virusi. Među organske sastojke mogu se pomenuti dodatna so usled znojenja i iz mokraće. Sve napred navedeno izneto je sa željom da skrene pažnju na svu ozbiljnost prisutnih problema, a istovremeno i da animira odgovorne da se otpočne sa rešavanjem navedenih problema jer je vodosnabdevanje životna potreba. 8 StaklenoZvono
Prođe leto dvadesetpeto, godinama žao mi je, radi i gradi svako kako hoće a za vodu briga nije. Potrajaće to još malo dok jezero ne proklija, a onda će kuku lele šta dozvoli Šumadija. Danilo Mojsić Deo iz Studije o prošlim, sadašnjim i budućim ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline koju je izdao Eko centar Kragujevac.
E K O c E N T a r K r a G U j E Va c
U
Studiji o ekološkim planovima na nivou Kragujevca i okoline, koju je Eko centar Kragujevac izdao 2003 godine, bilo je reči i o kvalitetu vode za piće. Na osnovu rezultata analize voda za piće u toku 2002 godine, utvrđeno je da je od ukupnog broja uzetih uzoraka svega 0,3 % bilo bakteorološki neispravno, dok je hemijski bilo neispravno 57% uzoraka. Ovako visok procenat neispravnosti potiče od gružanske vode, zbog prisustva organskih materija. Vode sa moravskog i gružanskog sistema bile su potpuno ispravne. Kragujevac se od početka korišćenja gružanskog sistema suočio sa neželjenim kvalitetom vode sa Gruže pa je taj problem i danas prisutan. U cilju rešavanja navedenog problema defilovali su mnogi stručnjaci i delegacije, rađene ekspertize, vođen je politički marketing, ali su problemi i dalje prisutni. Eko centar Kragujevac mišljenja je da je opet društveno politička zajednica zatajila jer bez njenog angažovanja (finansijska sredstva) nema rešenja. Zbog svega toga pokušali su bar na ovaj način da animiraju javnost i odgovorne da odlaganje rešavanja problema može samo pogoršati postojeće stanje. Krajnje je vreme da se preduzmu adekvatne mere, jer je ugroženost Gružanske akumulacije sve prisutnija. Pogoršanje stanja može se bar delimično sagledati kroz sledeće činjenice:
Na ovoj planeti, ako se izuzmu mora i okeani, vode ima i malo i nedovoljno. Sa druge strane tempo potrošnje vode i svakodnevni zahtevi za povećanjem količine vode, uvećavaju se takvom brzinom da će se prema postojećim računicama, potrošnja vode u ovom veku povećati za više od 28 puta. Postavlja se ozbiljno pitanje – odakle? Ovakvo stanje u vodosnabdevanju sveta upućuje na korišćenje vodenih masa reka i jezera, koji su već sada ozbiljno zagađeni ulivanjem velikih količina otpadnih voda iz naselja i industrija. Smatra se da se iz ovih voda već danas u svetu dobija oko trećina vode za piće. Istovremeno ovakav način snabdevanja vodom za piće postaje svakim danom sve veći tehnološki problem – kako savladati hemijska i druga zagađenja površinskih pa i podzemnih voda i obezbediti čoveku neophodno potrebnu zdravu vodu za piće. Današnje stanje nauke i tehnologije omogućava efikasna tehnološka rešenja, ali su ona veoma skupa i potrebna su ogromna materijalna sredstva.
StaklenoZvono 9
mr Bojan Kova~i} direktor Agencije za energetsku efikasnost
Tokovi potro�nje e 10 StaklenoZvono
energije
I
ndikatori energetske efikasnosti u Srbiji pokazuju da postoji potencijal unapređenja stepena racionalnog korišćenja energije u svim sektorima potrošnje, posebno u rezidencijalnom sektoru (zgradarstvo, poljoporivreda, javne komunalne delatnosti, domaćinstva). Takođe, naša industrijska preduzeća prema zvaničnim podacima počinju da se oporavljaju od posledica dugogodišnje stagnacije i nazadovanja. To se posebno odnosi na mala i srednja preduzeća, koja zbog svoje fleksibilnosti, sa adekvatnim upravljanjem i primenom novih pristupa u poslovanju i proizvodnji, mogu da budu zamajac sveukupnog ekonomskog razvoja.
Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije (AEE) formirana je zbog strateške potrebe Srbije za unapređenjem uslova i mera za racionalno korišćenje energije i energenata. Osnovana je 2002. godine u okviru reforme energetskog sektora, a uz finansijsku podršku Evropske unije preko Evropske agencije za rekonstrukciju (iz programa carDS). agencija za energetsku efikasnost je posebna republička organizacija, neprofitnog karaktera, i ima svojstvo pravnog lica. Sadašnji pravni status aEE definisan je Zakonom o energetici, koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Zakon o energetici uređuje osnivanje (član 146), poslove (član 147) i početak rada agencije (član 167). Predlaganjem podsticajnih mera za povećanje energetske efikasnosti i promovisanjem značaja energetske efikasnosti, kao i upravljanjem programima i projektima za racionalno i šire korišćenje energije i obnovljivih izvora energije (ključnih faktora održivog razvoja). agencija želi da doprinese unapređenju društveno odgovornog ponašanja prema energiji u svim strukturama države i društva. Na taj način se poboljšavaju indikatori efikasnog korišćenja energije u Srbiji i posredno doprinosi efektivnosti nacionalnog energetskog sistema i energetskoj bezbednosti zemlje. StaklenoZvono 11
www.staklenozvono.rs
S T r U K T U r a POTrOŠNjE ENErGIjE U SrbIjI kupna planirana primarna energija za potrošnju u 2008. godini iznosi U 15,583 miliona ten, što je za 5 % više od
procenjene ukupne količine primarne energije u 2007. godini koja iznosi 14,824 miliona ten [1]. Potrebna količina ove energije obezbediće se iz domaće proizvodnje i neto uvoza. Domaća proizvodnja primarne energije prikazuje godišnju eksploataciju/korišćenje domaćih resursa na godišnjem nivou: uglja, sirove nafte, prirodnog gasa i obnovljivih izvora energije (hidropotencijala i biodizela). Planirana proizvodnja primarne energije u 2008. godini iznosi 8,939 miliona ten i za 2 % je veća od procenjene proizvodnje u 2007. godini. Planirani neto uvoz u 2008. godini od 6,490 miliona ten je za 6 % veći od neto uvoza u 2007. godini. Projektovana uvozna zavisnost za 2008. godinu iznosi 42 %, što je za 1% više od procenjene uvozne zavisnosti u 2007. godini koja iznosi 41 %.
potrošnja primarne enerGije (mten) u srbiji 2006.G.
12 StaklenoZvono
Možemo zaključiti da je povećanje uvoza logično (trenutno je naša energetska zavisnost oko 42 %), jer se sve više okrećemo gasu, kao čistijem i efikasnijem energentu, a njega u velikoj meri moramo da uvozimo. No, slična tendencija je i u EU, gde je, trenutno, uvozna zavisnost 50 %, sa tendencijom da 2020. bude 70 %, a 2050. čak 90 %. Zato, između ostalog zemlje članice EU pokušavaju da unaprede energetsku efikasnost i zato je početkom prošle godine postignut tzv. dogovor o novoj energetskoj politici EU, koji je uključio tzv. paket 3x20 % (energetska efikasnost, obnovljivi izvori energije, smanjenje emisije cO2). Struktura finalne potrošnje energije po sektorima potrošnje je sledeća: saobraćaj 26%, industrija 34% Ostalo (domaćinstva, jKD – javne i komercijalne delatnosti, poljoprivreda) 40%. To znači da planirana finalna potrošnja najviše raste u sektoru saobraćaja i to za 12% u odnosu na 2007. godinu, zatim u ostalim sektorima (domaćinstva , javne i komercijalne delatnosti, poljoprivreda) za 7% više nego u 2007. godini, dok je rast potrošnje u industriji za 5% veći od procenjene potrošnje za 2007. godinu. U strukturi potrošnje finalne energije po energentima, najveći je porast potrošnje gasovitih goriva i to za 24% više nego u 2007. godini i tečnih goriva za 12% više od procenjene potrošnje u 2007. godini. U 2008. godini potrošnja električne energije je za 7% veća od procenjene u 2007. godini, potrošnja toplotne energije za 5%, dok će se potrošnja čvrstih goriva smanjiti za 10% u odnosu na potrošnju iz 2007. godine. Struktura finalne potrošnje energije sa ocenjenim troškovima za potrošenu energiju po industrijskim granama pokazuje da četiri industrijske grane (hemijska industrija, industrija građevinskog materijala, industrija papira i crna metalurgija) učestvuju u potrošnji fosilnih goriva sa oko 75%. Slično je i sa finalnom potrošnjom električne energije.
Industrijski sektor u Srbiji odlikuju: korišćenje zastarele i energetski neefikasne tehnologije, značajni gubici i neadekvatno praćenje potrošnje energije. Na to se nadovezuje još uvek nedovoljan nivo informisanosti i spremnosti menadžmenta o načinima kako mogu poboljšati energetsku efikasnost u svojim preduzećima. Naravno da investiciona ulaganja u mere uštede energije konkurišu drugim potencijalnim ulaganjima, npr. u proizvodnu opremu, unapređenje procesa prodaje itd., pri čemu je često prisutan nedostatak sopstvenih investicionih potencijala preduzeća i neatraktivna kreditna ponuda bankarskog sektora. Pored toga, poslovodstvo je nerado spremno da ulaže u mere energetske efikasnosti čiji je period povraćaja uloženog novca duži od 2 godine. Prema podacima iz statističkog godišnjaka [2] sektor industrije u potrošnji finalne energije učestvuje sa oko 24 % (2006.g.)., što je povećanje od nekoliko procenata u odnosu na 2005. Ukupna potrošnja energije u industriji se, takođe, povećala za oko 10%, što može ukazivati na intenzivniju poslovnu aktivnost. No, ako analiziramo energetski intenzitet u industriji videcemo da je on oko 0,6 kgen po dolaru bNP, što je i do četiri puta veća vrednost u odnosu na razvijene zemlje Evropske unije. Ipak, sa završetkom procesa privatizacije, za očekivati je da se i naša preduzeća uhvate u koštac sa izazovima koje oštra konkurencija na savremenom tržištu nosi sa sobom. U tom smislu, potrebno je da najviši rukovodioci naših industrijskih preduzeća što pre uvide neophodnost uvođenja modernog pristupa energetskog menadžmenta, odnosno domaćinskog gazdovanja energijom. agencija za energetsku efikasnost se, takođe, zalaže za zakonsko uvođenje sistema energetskog menadžmenta, ne samo u industriji, već i u opštinama. StaklenoZvono 13
STraTEGIja raZVOja ENErGETIKE trategiju razvoja energetike republike Srbije do 2015. godine (Strategija) Susvojila je Narodna skupština u maju
2005. godine. Njome su, pored ostalog, uređeni osnovni prioriteti razvoja energetike i to: tehnološka modernizacija energetskih izvora/objekata, racionalna upotreba kvalitetnih energenata, korišćenje obnovljivih izvora energije i novih energetskih tehnologija, kao i izgradnja novih energetskih izvora/objekata. Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine (Program) utvrđeni su uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije, za sve oblasti energetskog sektora. Poseban modul Programa jeste energetska efikasnost. U njemu je značajan deo posvećen zgradarstvu. Definisane su određene aktivnosti koje je potrebno realizovati u sektoru zgradarstva. Neke od predviđenih aktivnosti su krenule da se realizuju, a neke još ne, ali u narednom periodu će se realizovati i one koje još nisu zaživele, kao što je osnivanje posebnog Fonda za energetsku efikasnost. Takođe, predviđa se i donošenje posebnog Zakona o racionalnom korišćenju energije, koji bi trebalo da obuhvati različite segmente potrošnje energije. Trebalo bi nastaviti sa prelaskom sa grejanja na električnu energiju na druge vidove energije, kao i doneti nove propise o spoljnim projektnim temperaturama. Sve to će ubrzati prelazak sa paušalnog na obračun za grejanje i pripremu tople vode prema merenju potrošnje toplotne energije. Najteže će biti, što je pokazala praksa i u zemljama EU, implementacija Direktive o energetskim karakteristikama zgrada, pre svega implementacija sistema sertifikacije zgrada. Treba istaći da bi doslednom primenom sada važećeg jUS.U. j5. 600 i drugih pratećih standarda o projektovanju novih stambenih zgrada i njihovoj toplotnoj zaštiti, bilo moguće smanjiti projektnu instalisanu snagu za grejanje za 30–40 % i ostvariti približno toliku uštedu u energiji za grejanje.
14 StaklenoZvono
office@staklenozvono.rs
Toplotna podstanica sa kalorimetrom realizacija mere zahteva samo striktno izvršenje i poštovanje postojećih propisa i ostvarenje realnih cena stanova uz kontrolu energetskog kvaliteta objekta pri primopredaji zgrada i grejnih sistema u njima. Iako se cena struje u Srbiji povećavala od 2000.godine, ona je još uvek subvencionisana od strane države, relativno niska i ne doprinosi motivaciji gradjana i kompanija da je racionalno koriste (troše). Potrebno je da ona odražava tržišnu vrednost, a svakako da pokrije prozvodne troškove i troškove održavanja (uključujući mrežni sistem). Posebno se to odnosi na cenu za sektor industrije.
Poput drugih zemalja u tranziciji, i u Srbiji je cena struje od velikog značaja za društvo posmatrano sa socijalnog aspekta. Troškovi za struju i grejanje još uvek su značajna stavka za mnoga domaćinstva u našoj zemlji. U tom smislu treba biti obazriv i, shodno tome, neophodne reforme u tarifnom sistemu (uključujući i rast cene struje u narednom periodu) treba da prate i subvencije za socijalno najugroženije kategorije stanovništva.
Potrošnja struje u domaćinstvima velika je i zbog činjenice da se veliki broj domaćinstava greje ili dogreva koristeći električnu energiju. Međutim, porast cene struje bi mnoge od njih doveo do teškoća, s obzirom da nemaju alternativu za grejanje. Zato je od velikog značaja da se nastavi proces toplifikacije i gasifikacije širom Srbije. StaklenoZvono 15
Geotermalni izvori 16 StaklenoZvono
S
Srbije
N
ovi i obnovljivi izvori energije, iako su poznati vekovima, tek nakon energetske krize 1974 godine dobijaju na većem značaju. Danas je geotermalna energija, posle hidroenergije i biomase kao klasičnih obnovljivih izvora energije, od svih novih i obnovljivih izvora energije, najznačajniji proizvođač toplotne i električne energije u svim razmerama. Iako je Srbija u globalnim razmerama relativno mala (oko 80.000 km²) njen geološki i geotektonski sastav je veoma složen. Posledica svega toga su interesantne geotermalne i hidrogeološke karakteristike njene teritorije. One su bile povoljan preduslov da se na teritoriji Srbije stvore brojni hidrogeotermalni sistemi i mnoge savremene hidrogeotermalne pojave u vidu izvora termalnih i termomineralnih voda. Po mišljenju stručnjaka sa rudarsko geološkog fakulteta u beogradu, najveći značaj u Srbiji imaće korišćenje geotermalnih resursa termalnih i termomineralnih voda za potrebe grejanja -toplifikacije ruralnih i urbanih populacija i akvakulture što predstavlja sigurnu energetsku alternativu koja je na dohvat ruke. Geotermalni izvori se danas nedovoljno koriste u Srbiji iako su prve bušotine postojale već krajem 60-ih godina. Čak i na prvom simpozijumu vezanom za geotermalnu energiju u okviru Privredne komore Srbije koji je bio održan 1975 godine prema rečima predsednika Grupacije za obnovljive izvore PKS prof. Dr Nenada Džajića, jasno je dat značaj geotermalnoj energiji kao jednom obnovljivom vidu energije i njegovim mogućnostima u Srbiji. StaklenoZvono 17
Postoje značajni termalni izvori i bušotine koji su nakon perioda intenzivnih istraživanja do početka 90-ih godina došli u fazu velikog zastoja, pa tako na primer u Vojvodini gde je izbušeno preko 80 bušotina i gde se koristilo 24 sistema za balneo - terapiju, grejanje, poljoprivredu i druge namene, danas koristi samo 12. Mnogi potrošači koji raspolažu određenim potencijalom geotermalne vode ipak je ne koriste, jer je još uvek prema rečima Džajića znatno povoljnije da koriste električnu energiju. Danas geotermalna energija dobija sve više na značaju, naročito u pogledu iskorišćenja putem toplotnih pumpi, jer omogućavaju daleko bolju energetsku efikasnost i daleko manju potrošnju električne energije. Stepen korisnosti takvih uređaja se kreće između 3 i 5 stepena korisnosti, dodaje Džajić. Srbija raspolaže značajnim potencijalom obnovljivih izvora energije počev od biomase, malih hidroelektrana, geotermalne energije ali svi ti potencijali nisu ekonomski valorizovani zbog toga što je cena električne energije relativno niska, a cena energije iz obnovljivih izvora često skuplja nego što je raspoloživa energija na tržištu. Mogućnosti za njihovo korišćenje su velike. bilo bi neophodno što pre u Srbiji napraviti jednu strategiju korišćenja obnovljivih izvora energije imajući u vidu - kako kaže Džajić da je naša želja ulazak u EU, a ona je putem svojih direktiva već donela odgovarajuće propise koji zahtevaju da obnovljivi izvori energije supstituišu konvencionalne izvore u proizvodnji električne energije već do 2010 godine za 12 odsto a da do 2030 godine treba da pređe 20 odsto.
18 StaklenoZvono
HIDrOGEOTErMalNI P OT E N c I j a l S r b I j E
N
a teritoriji Srbije van Panonskog basena nalazi se preko 160 prirodnih izvora termalnih voda sa temperaturom većom od 20 c. Najveću temperaturu imaju termalne vode izvora u Vranjskoj banji (96 c), zatim u jošaničkoj banji (78 c), Sijarinskoj banji (72 c), Kuršumlijkoj banji (68 c), Novopazarskoj banji (54 c)... Ukupna izdašnost svih prirodnih izvora je oko 4.000 l/s. Najveću izdašnost imaju termalni izvori iz karstifikovanih krečnjaka mezozojske starosti, a zatim termalni izvori u granitoidnim i vulkanskim stenama tercijarne starosti. Najveći broj termalnih izvora nalazi se u Dinaridima, zatim u Karpato – balkanidima, pa u Srpsko – Makedonskom masivu. Najmanji broj je u Panonskom basenu i u području Mezijske platforme- samo po jedan. Srbija je, što se tiče hidrogeotermalne potencijalnosti, među prvima u Evropi. -Gledajući samo izvore i bušotine koje imamo, postoji negde oko 4000 l/s geotermalne vode koja prema rečima mr Miće Martinovića sa rudarsko geološkog fakulteta ističe na pojedinim izvorima i bušotinama u Srbiji. Prosečna temperatura geotermalne vode bi bila oko 65 stepeni . Najznačajnije geotermlane pojave su u Vranjskoj banji gde je zabeležena najviša temperatura od 112 stepeni , a tamo ističe Martinović postoje dve bušotine koje imaju oko 35 l/s samoizliva sa nekom prosečnom temperaturom od 105 stepeni , dodavši da se koristi samo jedan mali deo geotermalnog potencijala u okviru banjsko rekreativnog centra koji se tamo nalazi. Gledajući generalno, najveći geotermalni potencijal je u Vojvodini. Trenutno se koristi na jedno desetak lokacija, gde
su napravljene duboke bušotine koje daju termalnu vodu a ta voda se koristi za zagrevanje prostora ili za zagrevanje površina koje su pod staklenicima u kojima se proizvodi povrće. jedno od najznačajnijih područja u ovom trenutku je teritorija Mačve, gde već imamo 6 bušotina, sa temperaturom od 50 do 80 stepeni, gde imamo već nekoliko korisnika koji žele da u Mačvi izgrade staklenike i greju ih geotermalnom energijom u cilju proizvodnje povrća, kaže Martinović. ako uzmemo šire područje, u Srbiji imamo negde oko 80 banja.Gledano kroz istoriju u Srbiji se geotermalna energija u suštini koristila u okviru balneo tretmana, gde imamo naše poznate banje kao što su Niška, Vrnjačka i Soko banja, u okviru kojih postoje prirodni izvori koji su kaptirani i voda se koristi u okviru rehabitacionih. Trenutno mi pokušavamo da sve te geotermalne potencijale iskoristimo i u termoenergetske svrhe, kako bi se ta topla voda koristila i za toplifikaciju tih rehabilitacionih centara i banjskih kompleksa u okviru njih. -Ulaskom privatnog kapitala i ti banjski kompleksi prelaze u jednu višu kategoriju tako da su i banje počele na neki način da interesuju strane turiste, koji već počinju da dolaze, kaže Martinović. Ono što bi u ovom trenutku bilo značajnije jeste, korišćenje geotermalne energije u okviru toplifikacionih svrha, dodaje on. Veliki deo Srbije nije istražen što se tiče geotermalnih resursa, mi očekujemo da ćemo u skladu sa energetskom krizom koja je trenutno aktuelna u svetu, uspeti da istražimo i neka druga područja koja se pokazuju kao perspektivna i da tu geotermalnu energiju koristimo pre svega u toplifikacione svrhe. StaklenoZvono 19
Interesovanje je veliko- ističe Martinović, pogotovo na onim lokacijama gde smo već na neki način dokazali da postoje geotermalni resursi , a naročito u poljoprivredne svrhe. Veliki broj kompanija iz Holandije i Nemačke želi da u okviru stakleničke proizvodnje koriste geotermalnu energiju, jer bi taj poljoprivredni proizvod bio značajno jeftiniji nego kada se koriste drugi energenti. U ovom trenutku mi smo atraktivna zemlja jer smo još uvek kako kaže Martinović nezagađeni, tako da postoji mogućnost da proširimo stakleničku proizvodnju i iskoristimo resurse koje već imamo.
K O r I Š ć E N j E GEOTErMalNE ENErGIjE
K
orišćenje geotermalne odnosno hidrogeotermalne energije ili termalnih voda u Srbiji se vrši uglavnom na tradicionalan način, tj. najviše u balneološke i sportsko – rekreacione svrhe. U Srbiji danas ima 50 banja gde se termalne vode koriste u te svrhe. U 15 od njih postoje veoma moderni rehabilitacioni centri. Korišćenje geotermalne energije za grejanje i u druge energetske svrhe je u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijalnost i resurse. U hidrogeotermalnom sistemu Panonskog basena koriste se termalne vode na 23 lokaliteta uglavnom u balneološke svrhe i sporadično u energetske svrhe. Van Panonskog basena termalne vode se koriste za grejanje na nekoliko lokaliteta – Vranjska banja, Niška, Kuršumlijska i Sijarinska banja. rezultati dosad izvedenih istraživanja pokazuju da korišćenje geotermalne energije u Srbiji u energetske 20 StaklenoZvono
svrhe može biti značajno u njenom energetskom bilansu i da zbog toga država treba da izradi strategiju i politiku prema ovom resursu. Geotermalna energija je jedan od potencijala obnovljivih izvora energije koji se u Srbiji nedovoljno koriste. Oko 0,2 miliona tona ekvivalentne nafte je potencijal geotermalne energije u Srbiji, što je negde oko 5 odsto celokupnog potencijala obnovljivih izvora energije u skladu sa onim što je prema rečima direktora agencije za energetsku efikasnost bojana Kovačića, definisano u programu Ostvarivanje strategije razvoja energetike. Na žalost možemo da kažemo da se verovatno koristi negde između 10 ili 20 procenata tog potencijala. Kao poseban potencijal, dodaje Kovačić -jeste geotermalna energija u banjskim centrima i lečilištima Srbije, što je i prirodno jer se odavnina koristila geotermalna energija , pre svega za medicinske svrhe. Na žalost u većini naših banja se na tom nivou i ostalo, ističe on.
U nameri da pokrene šire korišćenje geotermalne energije, u početku u banjama a kasnije na drugim lokalitetima, agencija za energetsku efikasnost je organizovala savetovanje o korišćenju geotermalne energije i pokrenula nekoliko projekata iz tog programa. analizirano je nekoliko banja a urađene su i odgovarajuće studije. jedna od njih je vezana za bujanovačku banju, gde je urađena analiza mogućnosti korišćenja geotermalne energije za grejanje prostora, zagrevanje sanitarne i potrošne tople vode i naravno urađena je tehnoekonomska analiza i procena perioda otplate. Korišćenje geotermalne energije uz pomoć toplotnih pumpi je opravdano, s obzirom da naše vode prema, rečima Kovačića- nisu toliko visoke u nekom temperaturnom smislu, do 60 stepeni ali je i to značajan potencijal s’ obzirom da se u bazenima za rehabilitaciju koristi temperatura vode od oko 30 stepeni , dakle tu razliku, ističe onmi za sada još uvek bacamo.
StaklenoZvono 21
www.staklenozvono.rs
Opravdano je korišćenje u ovom trenutku, pre svega za zagrevanje potrošne tople vode, jer za grejanje prostora mora da se ipak uradi posebna analiza. Takođe smo realizovali jedan projekat podrške nevladinim organizacijama koje su istraživale mogućnosti korišćenja geotermalne energije u Mataruškoj banji , gde postoji određeni potencijal da se uz korišćenje toplotnih pumpi greju objekti i bazeni. U planu je i poseta banji u Kanjiži gde ćemo analizirati mogućnosti unapređenja korišćenja geotermalne energije- kaže Kovačić. Kada govorimo o banjama, naši susedi Mađari su u tom polju dosta odmakli i mogu na neki način da budu primer za naše banjske centre. S druge strane geotermalna energija se koristi u poljoprivredi za grejanje plastenika,a posebno u nekim delovima Srbije, kao što je jedan deo Pomoravlja, Mačva i Vojvodina, gde postoje već određeni projekti . jedan od najvećih plastenika je onaj u Debrcu, gde je geotermalna energija iskorišćena za proizvodnju zdrave hrane tokom cele godine. Pored geotermalne energije, poseban aspekt je korišćenje podzemnih voda gde temperature i nisu velike, kreću se od 12 do 15 stepeni. U Evropi se sve više koriste podzemne vode, kako bi uz pomoć odgovarajućih instalacija za grejanje, korišćenjem pre svega toplotnih pumpi i još nekih drugih tehničkih sistema, to grejanje iskoristili. agencija za energetsku efikasnost takođe predlaže da se u svrhu što šireg korišćenja geotermalne energije i energije podzemnih voda, uz pomoć korišćenja toplotnih pumpi , uvedu različiti podsticaji za uvođenje te opreme, od oslobađanja i smanjenja carina do nekih podsticajnih mera koje bi država davala vezano za određene projekte iz ove oblasti. 22 StaklenoZvono
I S T r a ž I Va N j a S a rUDarSKO GEOlOŠKOG FaKUlTETa bEOGraD
r
udarsko geološki fakultet radi na konkretnim tehničkim rešenjima korišćenja geotermalne energije i u zadnjih par godina centar za energetiku tog fakulteta je uradio dva interesantna projekta koji se tiču korišćenja geotermalne energije, u opštini Kikinda i u banji bujanovac. Oni su interesantni pre svega što pokrivaju dva segmenta prisustva geotermalne energije u Srbiji. U opštini Kikinda smo imali pet bušotina koje su napravljene do 90-ih godina, a sada se ne koriste. Mi smo, ističe doc. Dr Dejan Ivezić sa rudarsko geološkog fakulteta, pravili tehno ekonomsku studiju mogućnosti njihovog obnavljanja. Došli smo do zaključka da se te niske temperaturne mogu koristiti za grejanje prostora, zatim u poljoprivredi i da je to ekonomski isplativo i tehnički racionalno. S druge strane korišćenje geotermalne energije u opštini bujanovac je primer koji može da posluži i za ostale banje u centralnoj Srbiji. Naime, bujanovačka banja je imala tri izvora geotermalne vode a mi smo, kaže Ivezić - pokazali da je sasvim isplativo ekonomski i tehnički koristiti tu vodu za pripremu potrošne tople vode, kao i za rekreativne svrhe. Ipak postoji jedna činjenica u Srbiji, a to je, navodi Ivezić- relativno niska cena električne energije koja jednostavno ne stimuliše korišćenje obnovljivih izvora generalno, pa tako ni geotermalne energije. U tom smislu država bi mogla različitim podsticajnim mehanizmima koji su vrlo dobro poznati i koriste se u zemljama EU, da promoviše ovaj tip korišćenja alternativne energije.
Prema istraživanjima stručnjaka sa rudarsko geološkog fakulteta u beogradu, prognoze minimalne rezerve toplotne energije u termalnim vodama Srbije iznose kao termalni ekvivalent oko 420 miliona tona nafte, tj. ista količina toplotne energije bi se dobila sagorevanjem te količine nafte.
ako se uzmu u obzir i geotermalni potencijali teritorija Vojvodine i Kosova, onda ukupne ekvivalente prognoze minimalne rezerve iznose više od 550 miliona tona nafte.
Zorica Savi} StaklenoZvono 23
Kre�e istija proizvo 24 StaklenoZvono
odnja
C
e ntar za čistiju proizvodnju Srbije bavi se promocijom i uvođenjem čistije proizvodnje u preduzeća. UNIDO sertifikat o uspešno uvedenom sistemu čistije proizvodnje u svoje poslovanje, dobilo je osam firmi. Ekonomska procena rezultata projekta Čistije proizvodnja su očigledni, ušteda ovih firmi koje su učestvovale u projektu iznosi nešto preko dva miliona evra, na godišnjem nivou. centar za čistiju proizvodnju Srbije nastao je na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), pored koje su u njegovom formiranju učestvovali i tadašanje Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, Uprava za zaštitu životne sredine kao i Ministarstvo zaštite životne sredine, Privredna komora Srbije i Tehnološko – metalurški fakultet Univerziteta u beogradu. Sa formiranjem centra se započelo početkom 2006 godine, a on je zvanično pokrenut tokom Šeste ministarske konferencije “životna sredina za Evropu”, održane u oktobru 2007, u beogradu. Čistija proizvodnja je kontinuirano izvođenje sveobuhvatne preventivne strategije zaštite životne sredine na procesima i proizvodima u cilju smanjenja negativnih uticaja na ljude i životnu sredinu. U proizvodnim procesima ona uključuje racionalniju upotrebu sirovina, voda i energije, zamenu opasnih sirovina sa ekološki prihvatljivijim i smanjenje količina i toksičnosti emisija i otpadaka u vodu, vazduh i zemljište. Strategija zaštite životne sredine na proizvodima je usmerena na smanjivanje svih negativnih uticaja na ljude i životnu sredinu u toku celog životnog ciklusa, od dobijanja sirovine do konačnog odlaganja dotrajalih proizvoda. StaklenoZvono 25
office@staklenozvono.rs
Mi sa kompanijama radimo na snimanju svih tokova materijala, energije, vode i pokušavamo da vidimo zašto dolazi do stvaranja otpada, do neracionalnog trošenja energije i vode pa tako zajedno sa tim kompanijama dolazimo do rešenja tkz. opcije čistije proizvodnje, kako bi se smanjila potrošnja sirovina, vode i energije i time stvorile značajne uštede i negativan uticaj na životnu sredinu -istakao je dr branko Dunjić direktor centra. Propagiramo domaćinsko poslovanje, zamenu upotrebe opasnih sirovina neopasnim, internu reciklažu svih materijala koji su korišćeni tokom proizvodnje kako bi se ponovo upotrebili, drugim rečima, težimo održivoj proizvodnji i potrošnji. Prva faza pilot projekta u kojoj se sada nalazimo, a koja je potpisana i odobrena 2007 godine navodi Dunjić trajaće tri godine, a centar će se baviti promocijom čistije proizvodnje i širenjem informacija o uvođenju iste u preduzeća.
UNIDO će prvih tri godine subencionirati rad centra, a glavni donatori su austrija i Slovenija, dok iznos koje su kompanije platile pokriva samo 20 odsto stvarnih troškova. Tehnološko – metalurški fakultet u beogradu dao je svoj doprinos u projektu kroz besplatno korišćenje prostorija, telefonsku i internet konekciju i sve kapacitete ove visokoškolske ustanove. Od 9 kompanija koje su potpisale Ugovor, 8 je napravilo izveštaj i odbranilo ga pred komisijom, tako da su stekli pravo na UNIDO sertifikat o uspešno uvedenom sistemu Čistije proizvodnje u svoje poslovanje. Uvođenjem čistije proizvodnje ostvaruju se značajne uštede koje se mogu iskazati novcem, a ostvareni su i značajni pozitivni uticaji na životnu sredinu. Ostvarenim uštedama, biće smanjena emisija ugljendioksida za oko 4 000 tona godišnje. U isto vreme, smanjena je količina čvrstog otpada za 1000 tona godišnje.
ekonomski efekti uvođenja čistije proizvodnje u kompanije Investicija EUR
Ušteda, EUR-god
GOŠA FOM
710.000
193.000
3.7
METALAC
256.000
135.000
1.9
30.000
35.000
0.9
HIPOL
123.000
300.000
0.4
RUMAPLAST
87.000A
92.000
0.9
37.000
13.500
2.7
SOJAPROTEIN
984.000
1.410.000
0.7
ŠTARK
136.000
195.000
0.7
2.363.000
2.373.500
1.0
KARTONVAL
GALENIKA
UKUPNO
Povraćaj investicije, godina
ušteda na Godišnjem nivou Električna energija, MWh 3,500
26 StaklenoZvono
Voda, m2 100,000
Prirodni gas, 5m2 40,000
Tečno gorivo, t 500
P rO j E K aT „ Č I S T I j a PrOIZVODNja – ČP“
P
rojekat se zasniva na dvodnevnim radionicama, savetovanjima pri rešavanju izabranog problema i uspostavljanju elemenata delotvornog sistema upravljanja životnom sredinom. Dvodnevne radionice u vidu predavanja i grupnog rada namenjene su članovima formiranog tima zaduženog za uvođenje čistije proizvodnje u preduzeća. U periodu između radionaca, nacionalni i međunarodni eksperti rade sa timom preduzeća na prikupljanju podataka, definisanju problema, opcija za poboljšanja, njihovoj evaluaciji i primeni. Pored eksperata koji se dodeljuju kompaniji, u zavisnosti od problema i potreba, od strane centra mogu biti angažovani eksperti iz različitih oblasti. Takođe je u okviru projekta posebno organizovana energetska procena u okviru koje eksperti za energetsku efikasnost, angažovani od strane UNIDa i centra za čistiju proizvodnju obilaze preduzeća i predlažu opcije u cilju poboljšanja energetske efikasnosti. Projekat uspostavljanja elemenata delotvornog sistema upravljanja životnom sredinom traje 8 meseci i uključuje četiri radionice na Tehnološko – metalurškom fakultetu u beogradu, rad sa nacionalnim i međunarodnim ekspertima, pripremu i štampanje izveštaja i svečanu prezentaciju rezultata uz dodelu sertifikata o učešću u projektu ČP. Prošle godine imali smo jedno desetak informacionih seminara za 500 učesnika iz tridesetak različitih firmi, jer je najbitnije ukazati ljudima zašto je to važno da se tako ponašamo u proizvodnji- kaže Dunjić. StaklenoZvono 27
Nakon toga kontaktiramo firme koje su zainteresovane da praktično uvedu metodologiju čistije proizvodnje u svoje poslovanje, dodavši da sertifikat koji UNIDO izdaje uz našu asistenciju nije nešto što zakon zahteva, to jednostavno svedoči da je firma svesna da je za njeno poslovanje i za njenu okolinu bitno da posluju u skladu sa principima čistije proizvodnje. Uštede koji oni ostvare posle uvođenja čistije proizvodnje su zaista velike
rEZUlTaTI PrEDUZEća UKljUČENIH U P I l O T P r O j E K aT
D
o sada u okviru pilot projekta od 2006 do 2008 godine, učestvovalo je ukupno 15 preduzeća . Ušteda 8 firmi koje su bile uključene u u projekat čistije proizvodnje u svom poslovanju, u 2008oj godini, su na godišnjem nivou preko 2 300 000 evra. Investicije u te opcije su na istom nivou, tako da je prosečno vreme vraćanja investicija u opciju čistije proizvodnje oko godinu dana. Ostvareni rezultati preduzeća uključenih u pilot projekat Čistije proizvodnje u 2006 godini, a radi se o Industriji boja i lakova Duga, rafineriji ulja beograd, Galenici fitofarmacija, DcP Hemigal, Fabrici kartona Umka i Hemovet-u govore da se količina otpada i emisija smanjuju u proseku za 30 odsto pri čemu je rok, za koji se uložena sredstva vrate u iznosu do 60 odsto, manji od dve godine. Ukupne procenjene uštede, na godišnjem nivou, iznosile su oko milion evra. Mi trenutno radimo zajedno sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, tako što pokušavamo da kontaktiramo neke organizacije koje bi bile zainteresovane za finansiranje takvog transfera tehnologije. Ovo su ekonomski pokazatelji koji su za kompanije jako bitni, naročito u ovo vreme ekonomske krize -istakao je Dunjić, gde je povećanje profita
28 StaklenoZvono
teško ostvariti kroz povećanje prihoda dodavši da sve te unutrašnje rezerve koje su kompanijama možda bile manje značajne sada postaju izuzetno bitne, jer se u proseku ostvaruje 10 odsto ušteda na računima za energiju. Zato su UNIDO i Vlada republike Srbije zainteresovani jer istovremeno dolazi do značajnog smanjenja zagađenja, potrošnje vode , a preme rečima Dunjića u ovih 8 kompanija smanjena je potrošnja vode za 100 000 kubnih metara godišnje. Sa druge strane dolazi do smanjenja potrošnje električne energije, 3,5 miliona megavat sati na godišnjem nivou i ne samo to, imaćemo manje zagađenje sumpordioksidom pošto naša električna energija dolazi 70 odsto iz termoelektrana koje rade na ugalj. Prema rečima Dunjića smanjiće se količina čvrstog otpada za hiljadu tona, što znači manje otpada na deponijama. Tehnički fakulteti u Srbiji su uvek bili nosioci razvoja proizvodnih delatnosti kao i osnovne obrazovne institucije koje su stvarale kadrove za tu industriju. U tom smislu tehnički fakulteti se menjaju a isto tako i tehnološko metalurški fakultet je nosilac razvoja i obrazovanja iz oblasti klasičnih hemijskih tehnologija (hemijsko, metalurško, tekstilno inženjerstvo) sa jedne strane i novih tehnologija (biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija). On je nosilac inženjerstva zaštite životne sredine i sebe vidi kao jednog od stubova održivog razvoja u Srbiji. To je i dovelo do toga da je fakultet postao institucija - domaćin
centra za čistiju proizvodnju Srbije i daje sve svoje resurse na raspolaganje centru kako bi se omogućilo brže uvođenje čistije proizvodnje u Srbiji. Na žalost situacija u privrednim subjektima Srbije je takva da uglavnom dominiraju zastarele tehnologije, nedovoljno iskorišćenje energije i prosto jedno nedovoljno angažovanje u oblasti zaštite životne sredine, jer je uvreženo mišljenje da to nosi samo trošak a ne i nekakve koristi pa čak i finansijski dobitak, -istakla je prof. Dr Ivanka Popović dekan Tehnološko metalurškog fakulteta u beogradu. U tom smislu je uloga centra i fakulteta da ukažu privrednim subjektima u kojoj meri to može da se promeni, da sa malim ulaganjima a većim angažovanjem ljudskih resursa, kako kaže Ivanka Popović, promenimo način mišljenja i rada što će sigurno dovesti do ekonomskih efekata. Naravno treba sagledati da Srbija mora u vrlo kratkom roku da donese jedan set zakona koji će regulisati mnoge aspekte zaštite životne sredine vezane za upravljanje raznim vrstama otpada, emisije gasova i otpadnih voda. Da bi preduzeća mogla da se snađu u svemu tome jedan drugačiji odnos prema proizvodnji mora da se prosto nametne, a sa druge strane u toj zameni tehnologija nađu nove tehnologije čiji uticaj na životnu sredinu je takav da ne opterećuje a opet da kvalitet proizvoda zadovoljava zahteve tržišta. StaklenoZvono 29
www.staklenozvono.rs
POSlOVNI MODEl „HEMIjSKI lIZING“
razvoj hemijske industrije je pored mnogih dobrobiti doveo i do rastuće zabrinutosti čovečanstva za životnu sredinu i zdravlje ljudi zbog mnogobrojnih neželjenih efekata hemikalija. Na Svetskom samitu o održivom razvoju, međunarodna zajednica se složila oko cilja da se do 2020 godine stvore uslovi da se hemikalije proizvode i koriste na način kojim se nepovoljni uticaji na ljudsko zdravlje i životnu sredinu svode na minimum. Kao korak ka ostvarivanju cilja UNEP je odlučio da podstakne razvoj Strateškog pristupa u međunarodnom upravljanju hemikalijama. Zemlje učesnice Međunarodne konferencije o upravljanju hemikalijama su se obavezale da promovišu bezbedno upravljanje hemikalijama i opasnim otpadom na svim nivoima. Na ovoj konferencije je, kao jedan od mogućih načina realizacije ove ideje u praksi, UNIDO promovisao inovativni 30 StaklenoZvono
poslovni model „hemijski lizing“. Tim povodom centar je započeo rad na novom projektu, poslovni model Hemijski lizing, koji je jedan od mogućih odgovora na konflikt interesa proizvođača i korisnika hemikalija. On je nastao na bazi ideje čistije proizvodnje o sprečavanju zagađenja umesto otklanjanja posledica zagađenja i odnosi se na potrošnju hemikalija, ali što je najvažnije obezbeđuje zadovoljenje interesa proizvođača i korisnika za efektivno upravljanje hemikalijama.
Hemijski lizing je poslovni model orijentisan na pružanje usluge koji pomera fokus sa povećanja obima prodaje hemikalija prema pristupu „dodatne vrednosti“. Proizvođači prodaju funkcije hemikalije, a glavno sredstvo plaćanja je funkcionalna jedinica, objašnjava Vojislavka Šatrić, nacionalni koordinator projekta Hemijski lizing.
Dok se odgovornost proizvođača u tradicionalnom modelu završava prodajom, ovim pristupom proizvođač ostaje odgovoran u fazi primene, a model može obuhvatiti i odgovornost za reciklažu i odlaganje. Korisnik više ne plaća hemikaliju, već korist koju mu ona pruža (odmašćivanje, zaštita), tj. proizvođač prodaje funkciju hemikalije. Pored ovoga, očigledan je i pozitivan uticaj primene modela na životnu sredinu smanjenjem potrošnje hemikalija i vrlo često, kako praksa pokazuje, i ostalih resursa kao što su voda i energija. Kao rezultat se smanjuje i količina otpada, emisija u vazduhu i vodi i tako umanjuju nepovoljni uticaji proizvodnog procesa na životnu sredinu. Preduzeća za reciklažu takođe mogu biti uključena kao partner ukoliko mogu doprineti efikasnijoj upotrebi hemikalije. Tradicionalni model poslovanja podrazumeva: što ti više prodam više ću da zaradim, ali prema rečima Vojislavke Šatrić. Nikome nije u interesu da vama proda nešto a da pri tom smanji potrošnju i manje zaradi. Kako se to rešava ovim modelom, proizvođač i potrošač zajednički rade na optimizaciji procesa, smanjenju potrošnje hemikalija. Pri tome treba imati u vidu da smanjenje potrošnje hemikalija nije jedini rezultat projekta, to može- kako je ona istakla, biti i smanjenje potrošnje vode i posredno smanjenje hemikalija jer ako smanjite potrošnju vode smanjujete hemikalije za tretman otpadnih voda. To je projekat koji se ne odvija samo u zemljama u tranziciji i u ekonomskom razvoju već i u zapadnoj Evropi, podržani od strane austrije, Nemačke a sada se uključila i Švajcarska, što znači: to je model koji počinje polako da prihvata i zapadna Evropa. StaklenoZvono 31
Kod nas firme pokazuju interesovanje, imamo osam potpisanih pisama o namerama a i kako kaže Šatrićka jednu jako uspešnu američku kompaniju Ekolab za dezinfekciju, koja je zainteresovana da radi projekat sa nama. budućnost u oblasti hemijske industrije nesumnjivo pripada poslovnim modelima koji zahtevaju intenzivan dijalog, i povezivanje proizvođača i korisnika. Hemijski lizing je poslovni model kojim se, poboljšava ukupna efikasnost, smanjuju nepovoljni uticaji na životnu sredinu i povećava konkurentnost. Ovaj model je jedan od načina kojim se mogu ispuniti ciljevi održivog razvoja, vezani za proizvodnju i upotrebu hemikalija, postavljeni na Svetskom samitu o održivom razvoju.
32 StaklenoZvono
Čistija proizvodnja kod mnogih preduzeća postoji kao zamisao i želja a prema rečima prof. dr Ivanke Popović, nije bilo prosto prilike da se to i sprovede u proteklim godinama koje su zahtevale borbu za opstanak na tržištu, dodavši da ljudi zaposleni u većini preduzeća nisu mogli da nađu vreme i motiv da se posvete čistijoj proizvodnji. Sada, kada ti zakoni neumitno dolaze, a klima u društvu menja, nameće se uloga preduzećima, da imaju tu vrstu društvene odgovornosti. Neminovno je da će u budućnosti čistija proizvodnja kao koncept i metodologija zaživeti mnogo brže. Mislim da ona ima jako mnogo smisla u malim i srednjim preduzećima, gde će se na taj način, kroz dobrovoljno angažovanje pomoći da se uvedu razni sistemi upravljanja kvalitetom, istakla je Popovićeva. U kranjoj liniji, to će se postići kroz evropske propise koji su vezani za upravljanje, promet i skladištenje hemikalija, jer je to jedna vrlo ozbiljna stvar sa drastičnim zakonskim posledicama ako se nepoštuje.
Zorica Saviš”}
StaklenoZvono 33
Nemost je naša priča o nemoći da se o krupnim, za naše zdravlje važnim, problemima progovori na p razumom. Možda je pak naša nemoć u tome da kad uputimo reči razuma one samo podstaknu nemo st
koncima vode igru i dalje.
Ne želeći da nemost ovlada onima koji misle svojom glavom, na naše stranice smo postavili ’’zi (to su one duhovite poruke u slici il’ reči, što mnogima smetaju, ali ih svi čitaju). Zidove, tabue-
ekograf itima, ali oni sami nisu pravi ukoliko neko ne pokuša da ih precrta, prekre
34 StaklenoZvono
pravi način- rečima, ispunjenim zdravim
t onih kojima su upućene, a koji svojim
idove’’ koje treba preslikati graf itima - teme oko kojih vlada nemost načećemo
S T r a T E Š K E K r I Z E
S r b I j E IlI
eči, dopiše ili prepiše.
ZaŠTO U SrbIjI NEMa NUKlEarNIH ElEKTraNa (NE)
prof.dr. Stevan Veinovi}
P
ošto Srbija nema ni jednu strategiju -ako govorimo o brojnim ministarstvima- onda je energijsko-ekološki sadržaj rasprava o NUKLEARNIM ELEKTRANAMA U SRBIJI dobio i moralnu dimenziju. Srbija ima nedovršenu energijsku strategiju ( finansirala je Svetska banka). Ona se niti čita niti dovršava. Zato svaki obrazložen predlog ima snagu autoriteta, tj. zavisi od toga ko je zagovornik. Kada u Srbiji hoćemo nešto da promenimo onda je najbrže imenovati novu komisiju, malo sporije doneti Uredbu, a najsporije usvojiti Zakon: pre nego što se oživi dugo najavljivana giljotina “namenskih zakona”. Ali sve može.
StaklenoZvono 35
office@staklenozvono.rs
K r aTa K P r I K a Z D I S K U S I j a O N E – N U K l E a r N I M E l E K Ta N a M a U S r b I j I VO Đ E N I M P r E KO D N EV N O G l I S Ta „ P O l I T I K a “ .
1
1
-za
-
ne
Za NE U SrbIjI
P rOT I V N E U S r b I j I
Zoran Din~i}ć
Antonije Puš{i}ć
nuklearne elektrane u srbiji ?
enerGetska
Idealna lokacija elektrane u odnosu na električnu mrežu Srbije bila bi između HE Đerdap i TEKolubara (Autor je specijalista menadžer na projektima nuklearnih elektrana Ardsleu, Njujork. Objavljeno u POLITICI u utorak 20 januara 2009.g. na 13. strani u rubrici EKONOMIJA)
S
rpski energetski izvori su ograničeni na ugalj i hidroenergiju, dok se gas i naftni derivati uvoze. Plan Evropske unije da smanji emisiju ugljendioksida (Kjoto protokol) može negativno da utiče na sadašnju srpsku energetsku osnovu, koja je bazirana na uglju, kad Srbija postane članica Unije. S obzirom na ekologiju, nuklearne elektrane su optimalno rešenje. 36 StaklenoZvono
kriza morala
(Autor je svestrani umetnik pod imenom R ambo a madeus . Objavljeno u POLITICI u utorak 20 januara 2009.g. u rubrici POGLEDI)
U
ranijuma, sirovine koja je neophodna za rad nuklearnih elektrana, nema dovoljno ni za postojeće, a kamoli za novoizgrađene! Količina uranijuma, prevedena u proizvedene kilovate, u odnosu na energetski potencijal nafte, čiju smo nestašicu već osjetili, manja je za desetinu puta. Dakle, sve i da se nuklearka izgradi, da se baci gomila para, da se izložimo užasnom riziku, nakon skrkanih para i novih dugova imaćemo isti problem, nestašicu energije, jer uranijuma - nema!
Drugi opet hoće da nam grade nove blokove termoelektrana. Pa već se davimo u smogu, a uskoro će izaći novi, mnogo rigorozniji svetski propisi o emisiji ugljendioksida, ali ni to nije bitno. j.. propise, šta je sa suštinom? Suština je: djeca već umiru od raka pluća. Pa ne umiru od video-igrica.
2
-za
Za NE U SrbIjI
Graphite pebble for r eactor
Zoran Dičn~i’}
U svetu ima 439 aktivnih nuklearnih elektrana i taj broj raste. Nova tehnologija reaktora koji su na tržištu praktično eliminiše pitanje bezbednosti i sigurnosti postrojenja. Primena standardizovanih projekata elektrana doprineće znatno smanjenju troškova i trajanja izgradnje novih nuklearnih elektrana, a takođe će smanjiti i operativne troškove. cena izgradnje nuklearne elektrane je visoka u poređenju sa cenama elektrana na fosilna goriva. Procene cene opreme i izgradnje su od 2.000 i više dolara po kilovatu instalisane snage, ne računajući cenu finansiranja. U zavisnosti od cene finansiranja, konačna cena nuklearne elektrane se procenjuje na 4.000 do 6.000 dolara po instalisanom kilovatu.
StaklenoZvono 37
Ovde je značajan faktor zemlja u kojoj se elektrana gradi. Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu radne snage. Ovo favorizuje zemlje u kojima je cena radne snage niska. S obzirom na to da je veliki deo izgradnje u vezi sa betonskim konstrukcijama, iskustvo koje u Srbiji postoji sa tom vrstom gradnje predstavlja značajnu prednost. Izgradnja nuklearne elektrane je vrlo intenzivna u pogledu zapošljavanja kvalifikovanih radnika za betonsku gradnju, varilaca, električnih instalatera, vodoinstalatera i osoblja za obezbeđenje. U vreme izgradnje nuklearne električne elektrane, koja traje od četiri do šest godina,broj zaposlenog osoblja može da pređe 4.000. Održavanje i operacije zahtevaju značajan kvalifikovan personal od 400 do 600 ljudi. a izgradnja i eksploatacija nuklearne elektrane mogu da budu važan doprinos lokalnoj privredi. Proizvodna cena kilovatčasa nuklearne elektrane je približna ceni proizvodnje na bazi uglja. Ako se tome doda cena da se kompenzira ekološki negativan efekat, kao što je proizvodnja ugljendioksida, onda je nuklearna energija povoljnija. cena nuklearnog goriva je najmanja komponenta koja utiče na cenu kilovatčasa. Pogonski troškovi, održavanje i operacija takođe imaju mali udeo u ceni po kilovatčasu. Najveća komponenta cene po kilovatčasu kod nuklearnih centrala jeste cena investicije: kupovina opreme, izgradnja i finansiranje. Postoji puno procena konačne cene proizvedene energije, koje se razlikuju zavisno od lokalnih, odnosno nacionalnih uslova. Za tržište Evropske unije proizvodna cena kilovatčasa iz novih centrala se procenjuje od 0,054 do 0,074 dolara. 38 StaklenoZvono
www.staklenozvono.rs
2
-
ne
PrOTIV NE U SrbIjI Rambo Amadeus Ovih dana mediji su bili zatrpani istupima raznih „stručnjaka” koji nam objašnjavaju kako je neophodno da gradimo nove energetske kapacitete ne bi li izbjegli neprijatne situacije kao što je ova nedavna kada su rusi nemilosrdno, na minus deset, zavrnuli svima gas. Čak i u „Politici”, koja se smatra ozbiljnim listom, čitam kako su nuklearne elektrane okej, jer će „gradnja stimulisati industriju cementa, pošto treba puno betona za gradnju iste?!”. Prvo, industrija cementa više nije naša, podsjetiću vas, te fabrike, uzgred najveći zagađivači, prodate su strancima budzašto, pa profit ide nekom drugom. cementna industrija je u svakoj zemlji strateška, jer užasno zagađuje, a cement je neophodan državi, pa svaka zemlja mora da trpi to nužno zlo u svom dvorištu. Osim ako ne nađu neke budale kao što smo mi, koji će u svom dvorištu da trpe zagađenje, čiji radnici će se trovati u prašini, a profit i cement bezbjedno upakovan dobijati po „fabričkoj cijeni”. Toliko o ovom, najglupljem argumentu. argument broj dva, da su nuklearke čiste,
da ne zagađuju, da su bezbjedne. Hm. U rukama preciznih Francuza možda. U rukama Ukrajinaca je Černobil. Poslijedice će se osjećati duže nego što civilizacija postoji. E sad recite vi meni, na koga mi ličimo više? Kakva je naša tehnička kultura? Na šta liče naša postrojenja i fabrike?
3
-za.
ZA NE U SRBIJI Zoran Dič~ić} Velike snage generatora su važan faktor za izbor lokacije za integraciju nuklearne elektrane u električnu mrežu i baziran je na energetskim karakteristikama mreže kao i infrastrukturi. Idealna lokacija elektrane u odnosu na električnu mrežu Srbije bila bi između HE Đerdap i TE Kolubara. lokacija na Dunavu bila bi takođe pogodna kao izvor rashladne vode, a važan doprinos je jeftin transport opreme i goriva. Internacionalizacija vlasništva elektrana je danas normalna transakcija. Od nekoliko korporacija, koje su danas specijalizovane za nuklearne elektrane, najaktivnije su “areva” u Francuskoj, i “Ekselom” i “Enterdži” u SaD. jedno važno preimućstvo nuklearnih elektrana je operativni vek od oko 60 godina sa potencijalom da bude produžen. StaklenoZvono 39
3
-
ne
PrOTIV NE U SrbIjI Rambo Amadeus Suština je da je Srbija energetski naj neefikasnija država u Evropi, da arči energiju duplo više nego što je potrebno. Danska, na primer, od 1976. do danas bilježi najveći stepen rasta industrijske proizvodnje u Evropi, a stalno troši potpuno istu količinu energije. Dakle, sve su efikasniji, jer dio zarade ulažu u energetsku efikasnost. Da se u Srbiju uloži 100 puta više novca u edukaciju stanovništva nego što se planira da se skrka u megalomanska postrojenja, Srbija ne samo da bi imala dovoljno struje nego bi joj ostajalo za izvoz. Da ne govorim o propisima koji bi omogućavali malim investitorima da ulažu u mini-hidroelektrane, čiji bi potencijal bio veći nego kad bismo izgradili nuklearku ili termoblok! ali onda će svi koji su planirali da se ugrade u preskupe projekte ostati kratkih rukava! Gospodo, budite oprezni, ubrzo ćemo svi morati polagati račune ko je šta uradio na planu očuvanja planete, a ko nije ništa, a
mogao je.
40 StaklenoZvono
4
- za I PROTIV
N U K l E a r N I H E l E K T r a N a U SrbIjI Stevan Veinović}
Autor je član Naučnog saveta u Ministarstvu za ekologiju
strateške krize srbije ili
zašto je rambo amadeus u pravu
Sa zadovoljstvom tvrdim da je njegov prilog najbolji ekološki odgovor ranije objavljenom nuklearnopristrasnom dopisu iz Njujorka (Zoran Dičić: NE u Srbiji, idealna lokacija između HE Đerdap i TE Kolubara). amerika nije potpisala Kjoto Protokol, na žalost nuklearnog lobija koji ga je pripremio, radioaktivno osvetlio i namerno smestio u japan.
Srbija je potpisala Kjoto Protokol. Moja žaoka: malo ministara ga je pročitalo, a još manje razumelo. Kada se brane nuklearke najjači argument je da su odlične dok se ne pokvare. rade na principu parnih mašina, greju okolinu, reke i sve oko sebe, a zagađuju više od termo-energetskih elektrana. Na otpad nikada ne idu jer su “crne rupe”. U njihovu blizinu živa bića ne smeju vekovima. Iz njih nema otpada jer je bivši otpad sada sirovina za municiju. Helikopter “Apač” (i mnogi drugi!) koristi samo takve metke (ako nabavljate onda oznake treba čitati i pisati latinicom). Metak probije cilj pa se onda raspraši. Iz tanke aluminijumske košuljice izlaze čestice, dimenzija 0.5 do 5 mikrona, dugo lebde pa se talože. Sve to -čak i zaturena/izgubljena municija- se raspada vekovima (hiljadama godina). Kada su u pitanju brzo raspadajuće NE-termo aktivne čestice onda se stave novinarima u hranu (setite se “slučaja neposlušnog novinara iz Londona”). Mogao je rambo i ovo da napiše, ali nije hteo. On je ipak od morala i muzike – svaka mu čast! Nikada nije tzv. “svetsku finansijsku krizu” nazvao pljačkom (redovnom, svake 13-te godine smišljenom inflacijom) radnog sveta od strane povlašćenih. a mogao je.
StaklenoZvono 41
P rV I P U T O M O S T U PrEKO aDE Na SaVI
Više puta je bilo zapaženih, a pojedinačnih, mišljenja o konstruktorskim prednostima i saobraćajnim koristima od dvojnog mosta preko Save sa osloncem na adi ciganliji. Svaku ozbiljniju investiciju prati “studija o ekološkoj prihvatljivosti”. Naša iskustva iz Kragujevca su pokazala da su takve studije više odrazi političkog uticaja investitora, a manje profesionalne struke iz ekologije. To smo zaključili posle polovičnih uspeha građanskih protesta o razmeštaju benzinskih pumpi po Kragujevcu: ispred bolnice, pored pekare i “žitomlina”, preko puta već postojećih pumpi i sl. Nova “Fiat-ova” eko incijativa samo potencira probleme magistralnog puta i “rekreativne zone” na Gružanskom jezeru za pitku vodu.
Verujem da postoji ozbiljna studija o ekološkim posledicama izgradnje dvojnog mosta preko reke Save sa osloncem na rečnoj adi. Ono što nije uzeto u obzir –u toj neviđenoj studiji- jeste izveštaj EU komisije od 28 jula o.g. da je saobraćaj najveći zagađivač gradova: http://www.eea.europa.eu/themes/air/highlights/highlights_topic.
E-adresa je malo dugačka, ali već u naslovu sadrži gornju tvrdnju. Ukratko, eko studija sa mostom preko reke treba da sugeriše odbranu od “termičkog tunela” koga formira kolona vozila na mostu. Tim pre ako se taj most potom nadovezuje na fizički tunel. brojna vozila na mostu emituju vrele (od 200 do 700 stepeni) tro- i više- atomne zagušljive i otrovne gasove. 42 StaklenoZvono
office@staklenozvono.rs
k amion u kojem su Gasom ubijani jevreji
odnos broja stanovnika i broja lečenih osoba u srbiji
“Politika” je pre nekoliko dana objavila sliku “vozila-dušegupke” iz Drugog Svetskog rata.
Ta vozila nisu imala nikakve specijalne otrove. Dovoljno je uvesti izduvnu cev u putnički prostor pa se prisutni neće ni buniti ni probuditi! Sa domaćim vozilima i gorivima nije bolja situacija. benzini u Srbiji su najgori u Evropi. bilo da su “olovni” ili “bezolovni” redovno imaju dodatke sa milozvučnim sadržajem kao “paket aditiva”. Svuda u svetu su takvi paketi kontrolisani i redovno zabranjeni kada imaju kancerogene stimulanse –kakve imaju naša goriva i naši “paketi aditiva”!
Toplotni tuneli iznad budućeg dvojnog mosta trajno opterećuju adu ciganliju. Emitovani teški gasovi razređuju kiseonik i adu pretvaraju u novu “dušegupku”. Saobraćajni tunel kroz banovo brdo svojim otrovnim talasom zakružuje južnu stranu Starog i Novog beograda. Sve lepote stereo mostovske lepotice će biti dostupne samo nosiocima prave maske sa bocom kiseonika. Gradsko saobraćajno preduzeće u beogradu odavno skraćuje linije sa elektro saobraćajem. centar je već pretvoren u pokretni parking: samo se ulazi i izlazi. Naprimer, mi iz Kragujevca putujemo do rampe u bubanj Potoku isto koliko od rampe do prvog većeg parkinga u gradu. Verovatno i GSP ima odobrenu eko-studiju!?
Stevan Veinovi} član više eko-udruženja u gradu Kragujevcu i šire... StaklenoZvono 43
Izdanje Tre}eg broja e-magazina pomogli su:
Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja
• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca
Ma{inski fakultet u Kragujevcu
Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:
Danilo Mojsi}, mr Bojan Kova~i} Prof. dr Stevan Veinovi}
besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86˝
44 StaklenoZvono