Stakleno Zvono 4

ekolo{ki e - magazin

Broj 4 april 2009. dr Nebojš{a Ranković}:

Vazdu{na opasnost dr.Jasmina Predojevi}ć-Simovi}ć Dobrivoje Popovi}

Plodnost {umadijskih polja Prof. dr Radivoje Peš{i’} Prof. dr Golec Kazimierz Prof. dr Stevan Veinovi}

Ekologija transporta

Simo Mojić} Cvetko @ivković} Jelena Kokot

Kipe}i kamen Zorica Savi}

Zeleni autobus

Zemlja : vazduh Tema brojaČ:

StaklenoZvono 1

urednik:

Zorica Savi} designееed by:

Bojan Rankovi} saradnici:

dr Nebojš{a Ranković} dr.Jasmina Predojevi}ć-Simovi}ć Dobrivoje Popovi}ć Prof. dr Radivoje Peš{i’} Prof. dr Golec Kazimierz Prof. dr Stevan Veinovi} Simo Mojić} Cvetko @ivković} Jelena Kokot

N

aša je obaveza da kontrolišemo zagrevanje i zagađenje okoline.

Svejedno je da li ćemo atmosferu pregrejati ili otrovati, mi time menjamo genetske osnove života i ugrožavamo opstanak na Planeti. Obavezni smo da pod optimiranjem podrazumevamo ciljeve održivosti: što racionalnije angažovanje energije, što niže zagrevanje i što manje zagušenje okoline. Jednom angažovana energija ne može više da se povrati. To znači da mi, pri svakoj aktivaciji energije, punimo Zemljin omotač parazitskim oblikom energije (Anergijom), odnosno, grejemo okolinu. Želje istraživača da pronađu nova goriva, motore i tehnologije vozila su velike, ali se mora znati da ne postoje ni “čista” vozila, ni “čiste” energije, ni “potpuno obnovljiva” goriva.

Dok se za problem zagađenja poreklom iz saobraćaja traže racionalna rešenja u vidu izmeštanja praktično magistralnih putnih pravaca u gradu stvaranjem zaobilaznica, korišćenjem tkz. „ekoloških semafora“, sa druge strane vrlo se malo pažnje poklanja zagađenju vazduha koje mogu da emituju «mali emiteri», a to je jako veliki broj pekara, roštiljskih radnji i pržionica kafe u svakom gradu.

Ovi objekti svojim pojedinačnim radom gledano na nivou grada ne prave zagađenje velikih razmera, ali svojom lokacijom i nepravilnim načinom rada mogu za ljude iz svog neposrednog okruženja da predstavljaju izrazito velikog zagađivača vazduha, koji stvara osim ekološkog i zdravstveni problem.

Zemljište predstavlja značajno prirodno dobro, ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3cm, potrebno je 200 do 1000.godina. S obzirom da se zemljište nemilosrdno uništava, degradira kao osnovni deo ekosistema za život ljudi, životinja i biljaka, mora se zaštiti jer posledice mogu biti nesagledive.

Po reakciji zemljišnog rastvora postoje neutralna, kisela i bazna zemljišta. Među našim glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta.

Najviše zabuna ima oko tečnosti koja se zove “voda” . Po Medjunarodnoj Uniji za Čistu i Primenjenu hemiju (UIPAC) jedinjenje od dva atoma vodonika i jednog kiseonika (vodonik oksid ili dihidrooksid) je “laka voda” ili jednostavno voda. Najvažnija osobina “obične vode” je da je led lakši od tečnosti pa zato štiti živi svet na zemlji. Zimi se lede samo površinski slojevi vodene mase. Dalje, vodene kapljice imaju visok površinski napon koji zadržava vodu u biljkama i olakšava transport vode od korena do listova. Pitka i zdrava voda je prisutna u svim živim organizmima. Jedino ne znamo kako nastaje!

Atmosferska voda prekriva 71% globusa; sa 80% je prisutna u ljudskom organizmu; u atmosferi daje 0.3% po masi i 80% u gasovitoj fazi, a do 90% u tzv. “greenhouse”(zagušljivim) gasovima.

Zeolit poboljšava fizičko-mehaničke osobine zemljišta, povećava sposobnost upijanja i zadržavanja vode u zemljištu, kao i hranljivih elemenata , snižava kiselost zemljišta, poboljšava ishranu biljaka, razvija korenski sistem, intezivira rast i plodnost, smanjuje bolesti biljaka, sadrži neophodne elemente za razvoj biljaka: Magnezijum, Kalijum i Kalcijum, a na zemljište deluju kao melioranti. Šta je Zeolit...

Primena komprimovanog prirodnog gasa za pogon vozila, CNG u prvom redu ima prednosti zbog boljih ekoloških karakateristika u odnosu na vozila sa dizel motorom, kao i sa aspekta nižih troškova goriva tokom eksploatacije. U proizvodnom pogonu Vulović transporta u Kragujevcu, je pokrenuta serijska proizvodnja niskopodnih autobusa za gradski linijski prevoz putnika.

• Vazdu{na opasnost ------------------------------------ 4 • Plodnost {umadijskih polja -------------------------16 • Ekologija transporta --------------------------------- 24 • Kipe}i kamen ----------------------------------------- 36 • Zeleni autobus---------------------------------------- 50

Vazdu�na opasnost Dr Nebojš{a Ranković}, lekar komunalne higijene Instituta za javno zdravlje Kragujevac

4 StaklenoZvono

AEROZAGAĐENJE U

KRAGUJEVCU

P O R E KO M I Z M A l I h EMITERA

A

erozagađenje u Kragujevcu, kao ekološki ali i zdravstveni problem je tema o kojoj se u poslednjih desetak godina puno govorilo.

U proteklih nekoliko godina problem aerozagađenja poreklom iz Energetike D.O.O kao potencijalno najvećeg mogućeg emitera rešavao se u pravcu smanjenja ukupnih taložnih materija (prašine).

Stalno se skreće pažnja javnosti i lokalnim vlastima na aerozagađenje poreklom iz saobraćaja.

Dok se za problem zagađenja poreklom iz saobraćaja traže racionalna rešenja u vidu izmeštanja praktično magistralnih putnih pravaca u gradu stvaranjem zaobilaznica, korišćenjem tkz. „ekoloških semafora“, sa druge strane vrlo se malo pažnje poklanjalo ili nije o zagađenju vazduha koje mogu da emituju «mali emiteri», a to je jako veliki broj pekara, roštiljskih radnji i pržionica kafe u našem gradu.

Ovi objekti svojim pojedinačnim radom gledano na nivou grada ne prave zagađenje velikih razmera, ali svojom lokacijom i nepravilnim načinom rada mogu za ljude iz svog neposrednog okruženja da predstavljaju izrazito velikog zagađivača vazduha, koji stvara osim ekološkog i zdravstveni problem kragujevčanima.

Naši sugrađani često i neznaju kome da se obrate, da iznesu problem, tako da lutajući od jedne do druge inspekcije ponekad izgube volju i strpljenje.

StaklenoZvono 5

www.staklenozvono.rs

Problemi ove prirode su u nadležnosti opštinske ekološke inspekcije, koja po pritužbi građana nalaže potencijalnom zagađivaču obavezna tkz. emisiona merenja i da ako se pokaže da rezultat nije dobar nalažu se mere za otklanjanje istih.

Rešavanje problema ide obično sporo, gde zagađivači nisu u mogućnosti da nabave adekvatne filtere (koji su inače skupi), kojima se emisija štetnih gasova svodi na zakonski dozvoljenu.

Naši sugrađani u ovakvim slučajevima najčešće se žale i prijavljuju kao smetnju to da su u svojim stanovima ili kućama koje se nalaze u blizini ovih emitera, neprestalno ili u određeno doba dana ili noći izloženi raznim mirisima, koje doživljavaju kao najblaže neprijatne.

6 StaklenoZvono

U zakonskoj regulativi Republike Srbije ali i Evropske unije još uvek ne postoji pravilnik ili skala po kojoj su mirisi kategorisani kao neprijatni ili ne, verovatno polazeći od pretpostavke da je doživljaj mirisa subjektivan, zaboravljajući da intenzitet i vremensko trajanje na početku «prijatnog» mirisa postaje nešto što opravdano smeta.

Ako u ovom trenutku ne postoji zakon koji bi propisao i razlikovao «prijatan od neprijatnog» mirisa, onda se na nivou lokalne vlasti može doneti Pravilnik koji bi propisivao određene ili bliže uslove za obavljanje ovakvih delatnosti u sveri zaštite životne sredine.

Pravilnik bi bliže određivao lokacije na kojima je dozvoljeno bavljenje ovim delatnostima, zabranio bi se rad u slučajevima gde se kao gorivo koristi različiti ugalj, drvo, plastika i druga raznorazna goriva, a za rad ovih objekata kao energent koristila bi se struja kao ekološki i zdravstveno najprihvatljivija.

Moguće je da bi npm. roštilj ili hleb bili nešto drugačijeg ukusa, ali svakako da bi se dosta rešilo ili ublažilo zdravstvenih problema onih naših sugrađana koji žive u neposrednom okruženju ovih objekata.

Na kraju nezaboravimo da aerozagađenje možda nije prvi faktor rizika u oboljevanju građana od respiratornih bolesati, ali je svakao i ekološki i zdravstveni problem koji dovodi do lakšeg oboljevanja, stvara uslove za komplikovanje osnovne bolesti a i produžava vreme oporavka, odnosno rekonvalescencije posle bolesti.

Po pitanju kontrole kvaliteta vazduha, Kragujevac u ovom trenutku nema dovoljan obim rada metalne industrije, tako da to u ovom momentu nije dominantan izvor smanjenog kvaliteta vazduha. Grad nema razvijenu hemijsku a ni petrohemijsku industriju, ali tokom cele godine ima problem sa zagađivanjem poreklom iz saobraćaja. Gradske ulice su prilično uske, sam geografski položaj grada i način izgradnje stambenih objekata je takav, da u povećanoj frekvenciji saobraćaja sa manjkom vetrova, je tokom cele godine potencijalni izvor aerozagađenja.

U periodu zimske sezone problem predstavlja energana, koja je izgrađena u samom centru grada, i koja se još jedino u Boru i Kragujevcu snabdeva prevashodno ugljem, koji je potencijalno najveći zagađivač vazduha. Osim energane, imamo još uvek veliki broj individualnih domaćinstava koja se greju na pogonska goriva, kao što su drvo i ugalj, naročito na brdima kojima je Kragujevac okružen.

StaklenoZvono 7

Osim toga ima još oko 40 –ak emitera koji u zimskom periodu, doprinose nešto smanjenom kvalitetu vazduha. Svi oni su zapravo u zakonskoj obavezi da jednom godišnje, obave merenje emisije sa svojih kotlova. To je u nadležnosti gradske ili republičke ekološke inspekcije. Merenja u Kragujevcu su se i ove godine radila, ali ne u potrebnom obimu. Naime, još uvek prema našim saznanjima a prema podacima republičke i gradske ekološke inspekcije imamo podatke da jedan značajan broj emitera nije izvršio merenja emisije sa svojih kotlova. Ovogodišnji rezultati pokazuju da oni u 70 % slučajeva, nisu odgovarali pravilniku o graničnoj vrednosti emisije.

KONTROlA KVAlITETA VAZDUhAUKRAGUJEVCU

K

ontrola kvaliteta vazduha u Kragujevcu počela je da se sprovodi početkom osamdesetih godina prošlog veka, radi sagledavanja stepena zagađenosti vazduha u cilju planiranja i sprovođenja potrebnih mera zaštite vazduha od zagađivanja i zaštite zdravlja ljudi.

Osim kontrole hemijskih zagađivača vazduha od 2004. godine kontroliše se i tkz. „biološko“ zagađenje vazduha polenom.

Podaci dobijeni merenjem, evidentiraju se, obrađuju i dostavljaju nadležnim organima i sredstvima javnog informisanja.

8 StaklenoZvono

Kontrola Kvaliteta vazduha obuhvata : 1. sistematsko merenje imisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora, 2. sistematsko merenje imisije specifičnih zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila, 3. povremeno merenje imisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija, 4. monitoring alergenog polena 5. indeks kvaliteta vazduha 6. praćenje uticaja zagađanog vazduha na zdravlje ljudi.

Kontrola kvaliteta vazduha u Kragujevcu se vrši na osnovu Programa koji predlaže Institut za javno zdravlje Kragujevac, a donosi Odeljenje za zaštitu životne sredine Grada Kragujevca, a u skladu sa postojećom Zakonskom regulativom koja definiše ovu oblast u Republici Srbiji koja je usaglašena sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WhO) i Direktivama Evropske unije.

Kontrola zagađenosti vazduha poreKlom iz stacionarnih izvora Programom kontrole kvaliteta vazduha utvrđen je raspored mernih mesta u skladu sa propisanim kriterijumima, a obezbeđuje sistematsko i povremeno praćenje zagađenja iz najznačajnijih stacionarnih izvora (individualnih ložišta, kotlarnice centralnog grejanja toplane, industrijski i drugi objekti, građevinska delatnost i dr.)

Svakodnevno, odnosno sistematski, se meri imisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora na 5 mesta na teritoriji grada Kragujevca, određivanjem srednjih dnevnih koncentracija: sumpordioksida, čađi i azotovih oksida.

Jednom meSečno, se na dopunskoj mernoj mreži u uzorcima vazduha, na 12 lokacija u gradu određuju se ukupne taložne materije i suspendovane čestice dok se na četri tačke meri prisustvo teških metala (olovo, kadijum, cink).

Kontrola zagađenosti vazduha poreKlom od izduvnih gasova motornih vozila

Programom kontrole kvaliteta vazduha utvrđen je, uskladu sa propisanim kriterijumima, raspored mesta za sistematsko i povremeno merenje zagađenosti vazduha. Time se obezbeđuje praćenje prisustva specifičnih zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila.

Sistematsko merenje imisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija poreklom od izduvnih gasova motornih vozila obavlja se na četri merna mesta, odnosno raskrsnica sa najvećom frekvencijom saobraćaja svakog meseca u trajanju od po sedam dana, a vrši se određivanjem sadržaja azotnih oksida, olova, formaldehida i benzena na jednom mernom mestu.

StaklenoZvono 9

www.staklenozvono.rs

MREŽA URBANIh STANICA ZA PRAćENJE KVAlITETA VAZDUhA spisaK dopunsKe mreže , tj. mernih mesta

• Kontrola zagađenosti vazduha poreKlom iz stacionarnih izvora Određivanje sumpor dioksida,čađi i azotovih oksida • Centar grada - Institut za zaštitu zdravlja • Industrijska zona - Preduzeće Filip Kljajić • Naselje Aerodrom -OŠ Mirko Jovanović • Naselje Mala Vaga - OŠ Treći kragujevački bataljon • Naselje Pivara - zdravstvena stanica br 3

Određivanje ukupnih taložnih materija i suspendovanih čestica

1. Ulica Save Kovačevića 2. Soliter ipsilon 3. hitna pomoć 4. O.Š. Mirko Jovanović 5. O.Š. Vuk Karadžić 6. Fabrika kože Partizan 7. Stanovo ciglana 8. O.Š. Treći krag. bataljon 9. Pivara kod parka 10. Obdanište u Ilićevu 11. O.Š. Milutin Todorović 12. Železnička stanica 10 StaklenoZvono

Određivanje koncentracija teških metala iz sedimentatora 1. Ulica Save Kovačevića 2. Železnička stanica 3. Pivara kod parka 4. Stanovo ciglana

kontrola zagađenoSti vazduha poreklom od izduvnih gaSova motornih vozila

1. Potporučnika Govedarice i Radoja Domanovića - Medicinska škola 2. lepenički bulevar i Mikuša Gajevića Hala Jezero 3. 27. marta i Kragujevačkog oktobra saobraćajac 4. Kneza Mihaila i kneza Miloša - Mala Vaga

M O N I T O R I N G AlERGENOG POlENA U VA Z D U h U

P

olen je jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Zbog svog specifičnog sastava polenova zrna izazivaju kod ljudi alergijske reakcije (kijavice, bronhitisi, konjjuktivitisi, astma).

Sa aspekta zdravlja ljudi može se smatrati zagađujućom materijom u vazduhu.

Vremenski period tokom kojeg se vrši kontinuirano uzimanje uzoraka definisan je od strane Međunarodnog udruženja za aerobiologiju (IAA).

U klimatskim uslovima Kragujevcu ovaj period počinje oko 1. februara i traje do prvih dana novembra.Identifikuju se i mere koncentracije 24 biljne vrste, od kojih je najveći alergen Ambrozija.

Količina polena je koncentracija celokupnog polena ili jedne pojedinačne vrste. Izražava se brojem zrna polena na m3 vazduha za 24 časa.

U okviru perioda polinacije (cvetanja) svake biljne vrste određuje se broj dana kada koncentracija polena u m 3 po danu pređe 30 polenovih zrna, a to je količina polena za koju se smatra da može kod osetljivih osoba da izazove alergijske reakcije.

Na području Kragujevca postoji veliki broj podložnog dela stanovništva različite životne dobi, koji imaju alergene reakcije i od polena.

Obaveza Instituta za javno zdravlje Kragujevac je da pored obaveštavanja stanovništva o koncentraciji ovih alergena u vazduhu grada, daje i predloge za sistematsko uklanjanje određenih biljnih vrsta (npm. Ambrozije, kao korovske biljke čime bi se i praktično poboljšao status zdravlja kod dela stanovništva koje je podložno alergijama).

StaklenoZvono 11

Merna stanica za praćenje polena u vazduhu nalazi se na zgradi „Ureda“ u ulici Nikole Pašića broj 1, sa aparatom čiji su rezultati merodavni u prečniku od 30 kilometara.

Monitoringom alergenog polena merna stanica u Kragujevcu, pripada nacionalnoj mreži za monitoring alergenog polena u vazduhu Republike Srbije, čije rezultate prikazuje Agencija za životnu sredinu Republike Srbije i Evropska agencija sa sedištem u Beču.

I N D E K S K VA l I T E TA VA Z D U h A

K

valitet vazduha utiče na naš život i disanje. Kao i vremenska situacija, menja se svakosnevno.

Indeks kvaliteta vazduha je jedan od primera kako na prihvatljiv način javnosti prikazati kompleksne odnose između koncentracija raznih zagađivača vazduha u vazduhu i njihovog uticaja na zdravlje ljudi pri dnevnoj izloženosti.

Većina zemalja u svetu pa tako i Republika Srbija ima Zakonom regulisane vrednosti aerozagađivača kao veličine regulisane masenim koncentracijama polutanata u kubnom metru vazduha, na osnovu iskustava i smernicama o kvalitetu vazduha koja je objavila Svetska zdravstvena organizacija (WhO air quality guidelines).

Kompleksnost ovog podružja sa jedne i potrebe svakodnevnog izveštavanja javnosti sa druge strane, pokrenule su mnoge zemlje da uvedu indekse kvaliteta vazduha koji aktuelno stanje zagađenosti vazduha direktno povezuju sa trenutnim uticajem na zdravlje populacije i rizičnih grupa pomoću jednostvnih ocena i zdravstvenih saveta.

12 StaklenoZvono

Svi modeli iskazuju dnevni ili nedeljni indeks kvaliteta vazduha brojčanim ocenama, bojom i karakteristikom na uticaj na zdravlje ukupne populacije i / ili pojedinih rizičnih grupa.

Nakon statističke obrade podataka o koncentracijama određenih polutanata, za svaki polutant se daje ocena od 0 do 500.

Aeropolutant sa najvišom ocenom određuje dnevnu ili nedeljnu ocenu. Što je indeks viši, veći je i trenutni nivo zagađenja vazduha. Skala zagađenja podeljena je u šest grupa koje karakterišu stanje vazduha od „DOBAR“ do „OPASAN“ a pridruženi su im:

a. boja specifična za određenu grupu b. informacija koja je posebno osetljiva grupa ljudi za dati polutans c. opšti uticaj na zdravlje toga polutanta d. kratki zdravstveni saveti u slučajevima kada je to potrebno

sKala dnevnog indeKsa Kvaliteta vazduha :

StaklenoZvono 13

primer dnevnog indeKsa Kvaliteta vazduha

Ovaj program je počeo da se sprovodi od 2009. godine, kao nadgradnja postojećeg programa praćenja kvaliteta vazduha.

Dnevni (nedeljni ) indeks kvaliteta vazduha je dostupan javnosti, sredstvima informisanja i Odeljenju za zaštitu životne sredine Grada Kragujevca.

ISTRAŽIVANJE UTICAJA AEROZAGAĐENJA N A Z D R AV l J E l J U D I

S

prečavanje oboljevanje oragana za disanje, odnosno identifikacija faktora rizika predstavlja veoma važan korak u pravcu razvijanja strategija za prevenciju u lečenje svake bolesti.

Najviše podataka koji se tiču faktora rizika za nastanak bolesti organa za disanje dobijeno je u epidemiološkim studijama preseka, koje više utvrđuju udruženost nego odnose uzroka i posledica.

Podela na« faktore domaćina « i « spoljašnje faktore « je zapravo shvatanje respiratornih bolesti kao rezultat interakcije ova dva tipa.

Faktori koji potiču od domaćina Geni, gde se veruje da mnogi genetski faktori povećavaju ili pak smanjuju rizik za nastanak respiratornih bolesti, hiperaktivnost disajnih puteva, razvoj pluća koji je povezan sa procesima u toku gestacije, telesnom težinom na rođenju i ekspozicijom u detinjstvu.

14 StaklenoZvono

FaKtori spoljašnje sredine Kada se govori o izloženosti spoljašnjim uticajima, misli se na ukupnu količinu inhaliranih čestica. Od mnogih faktora spoljašnje sredine, koje ljudi udišu tokom svog života, poznato je da jedino duvanski dim i faktori okoline izazivaju pojedinačno respiratorne bolesti.

a erozagađenje u zatvorenom i otvorenom prostoru

Visok nivo aaerozagađenja u gradu je štetan za osobe sa kardiovaskularnim i respiratornim bolestima.

Uloga aerozagađenja na otvorenom prostoru u nastanku respiratornih bolesti je nejasna i izgleda da je njen značaj mnogo manji nego pušenje cigareta.

Efekti kratkotrajne ali intenzivne izloženosti u odnosu na dugotrajnu ali manje intenzivnu izloženost razlikuju se u brzini nastajanja oboljevanja, kliničkoj slici i brzini rekonvalescencije.

Aerozagađenje možda nije prvi faktor rizika u oboljevanju građana od respiratornih bolesati, ali je svakao i ekološki i zdravstveni problem koji dovodi do lakšeg oboljevanja, stvara uslove za komplikovanje osnovne bolesti a i produžava vreme oporavka, odnosno rekonvalescencije posle bolesti.

StaklenoZvono 15

office@staklenozvono.rs

dr.Jasmina Predojevi}ć-Simovi}

dip. ing. Dobrivoje Popovi}

Plodnost �umadijskih 16 StaklenoZvono

}ć

}ć

h polja

SISTEMATSKA KONTROlA P l O D N O S T I Z E M l J I Š TA

NA

TERITORIJI

Š U M A D I J S K O G OKRUGA Zemljište predstavlja značajno prirodno dobro, ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo. Da bi se formirao sloj zemljišta debeo 2 do 3cm, potrebno je 200 do 1000.godina. S obzirom da se zemljište nemilosrdno uništava, degradira kao osnovni deo ekosistema za život ljudi, životinja i biljaka, mora se zaštiti jer posledice mogu biti nesagledive.

Z

emljište je višefazni sistem i odnos između pojedinih faza, da bi uspevale biljke na njemu, mora da bude u određenim granicama.

Ono je prirodno tlo koje sadrži: • čvrstu fazu, • tečnu fazu, • gasovitu fazu, • živu fazu. Čvrsta faza sadrži mineralnu i organsku komponentu koje su u potpuno formiranim zemljištima spojene u organo mineralni kompleks.

Tečna faza se sastoji od vode i u njoj rastvorenih materija.

U šupljinama zemljišta nalazi se gasovita faza. Živu fazu čine bakterije, gljive, alge, protozoe, gliste i druge životinje.

StaklenoZvono 17

U zemljištu se neprekidno odvijaju fizički, fizičko-hemijski, hemijski i biohemijski procesi. Samim tim ono je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda.

KONTROlA PlODNOSTI OBRADIVOG ZEMlJIŠTA

S

istem kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva obuhvata kontrolu, evidenciju i praćenje svih parametara koji određuju plodnost zemljišta i dejstvo đubriva, odnosno preko ishrane utiču na na rast, razviće i prinose biljaka kao i mere za ostvarenje visoke i stabilne proizvodnje, dobrog kvaliteta, uz ekonomičnost i zaštitu životne sredine.

Radi očuvanja plodnosti zemljišta i pravilne upotrebe đubriva, korisnoci i vlasnici zemljišta dužni su da sprovode sistematsku kontrolu plodnosti zemljišta.

Ispitivanje plodnosti zemljišta se vrše svake pete godine, prema programu koji donosi Vlada Republike Srbije, u ovlašćenim ustanovama.

Kontrola plodnosti zemljišta podrazumeva : • određivanje reakcije zemljišta ( ph) • određivanje ukupnog azota • određivanje humusa • određivanje lakopristupačnog fosfora • određivanje lakopristupačnog kalijuma • određivanje kalcijum-karbonata Po reakciji zemljišnog rastvora postoje neutralna, kisela i bazna zemljišta. Među našim glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljišta je zasićen Ca 2+ jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Međutim, kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen h+ jonom, reakcija je kisela i h+ joni destruktivno deluju na zemljište.

Zbog toga se na takvim zemljištima vrši kalcifikacija, da bi se sprečili destruktivni procesi i da bi se omogućilo normalno gajenje biljaka i postizanje visokih pronosa.

Analiza humusa je značajna za kontrolu plodnosti zemljišta, zbog njegovih višestruko pozitivnih funkcija u zemljištu.

U obliku Ca- humata povoljno utiče na strukturu zemljišta, a time i na njegove fizičke i hemijske osobine. humus je izvor neophodnih elemenata za ishranu biljaka.

Takođe učestvuje u stvaranju helatnih kompleksa, čime se brže razlažu teško rastvorljiva jedinjenja.

18 StaklenoZvono

v

Azot se ubraja u neophodne, gradivne makroelemente za biljke. On ulazi u sastav mnogih, za život biljaka i drugih živih organizama, značajnih jedinjenja kao što su nukleinske kiseline, proteini, hlrofil, amini, amidi,alkaloidi i dr. Time on učestvuje u izgradnji ćelijskih organela, ćelija, tkiva i svih organa biljaka i ima značajnu ulogu u prometu materija.

Nedostatak ovog neophodnog elementa ograničava rast i razviće biljaka.

Fosfor spada u grupu neophodnih makrohranljivih, konstitucionih elemenata.

Bitno utiče na cvetanje i oplodnju biljaka.

Posredno ili neposredno utiče na fiziološke procese u biljkama, kao što su sinteza sekundarnih anabolita, promet energije, izgradnja nukleinskih kiselina, nukleotida, koenzima, lipida.

Kalijum spada u grupu neophodnih makroelemenata i njegova fiziološka uloga je da neutrališe organske kiseline nastale u procesu metabolizma. Kalijum učestvuje u sintezi, razgradnji i premeštanju ugljenih hidrata iz lista u koren ili plod.

Prisustvo CaCO3 u zemljištu povoljno utiče na hemijske i fizičke osobine. Posebno je važan za dinamiku hranljivih materija u zemljištu i za određivanje količine i vrste đubriva.

StaklenoZvono 19

S TA N J E K VA l I T E TA ZEMlJIŠTA NATERITORIJI Š U M A D I J S K O G OKRUGA

T

okom 2004, 2005, 2006, 2007 i 2008.godine je urađena sistematska kontrola plodnosti zemljišta na teritoriji Šumadijskog okruga u sedam opština ( Kragujevac, Topola, Knić, Rača, lapovo,Batočina i Aranđelovac).

Urađeno je oko 5000 uzoraka uzetih sa obradivih površina na području 83 katastarske opštine.

Rezultati analiziranih uzoraka dati su na dijagramima od broja 1 do broja 5.

Kao što se iz dijagrama vidi neutralna zemljišta, koja su i najpovoljnija za biljnu proizvodnju zastupljena su samo sa 4,93% i to u katastarkim opštinama Čumić, Resnik, G. Jarušice i Rogojevac, gde se ph vrednost kreće od 6,5 do 7,1.

Najveći deo čine zemljišta koja imaju kiselu reakciju (59,96%).

Uzrok ovih pojava su, pre svega, povećane količine mobilnog aluminijuma i nedovoljne količine pristupačnog fosfora. Zbog toga ova zemljišta spadaju u degradirana ili oštećena i zahtevaju primenu mera popravke.

20 StaklenoZvono

U 86,28% uzoraka sadržaj humusa u površinskom sloju je srednji ( 3-5% u sloju 0-30cm ), a sa povećanjem dubine opada.

Prema sadržaju lakopristupačnog kalijuma, uzorci zemljišta dominatno pripadaju klasama sa optimalnom i visokom obezbeđenošću ovim makroelementom.

47,70% ispitivanih uzoraka ima optimalnu obezbeđenost, a 34,98% ima visok sadržaj kalijuma.

Sadržaj CaCO3 98,3

Po

100 90 80 % uzoraka

70 60 50 40 30

Vrednost lakopristupačnog fosfora u zemljištu prema klasama obezbeđenosti, pokazuje vrlo nizak sadržaj fosfora.69,34% ispitivanog zemljišta ima vrednost fosfora ispod 5mg/100gr.zemlje. Samo 4% ispitivanih uzoraka imaju vrednost srednje obezbedjenog zemljišta fosforom, što predstavlja minimalno potrebnu količinu za ishranu biljaka.

20

0,3

1,38

10 0

0

0-2

2-5

klase zemljišta(% CaCO3)

sadržaju kalcijum-karbonata obradivo zemljište navedenog područja na spada u grupu slabokarbonatnih zemljišta.

StaklenoZvono 21

Na osnovu istraživanja, možemo zaključiti da je zemljište na teritoriji Šumadijskog okruga pretežno kisele i slabo kisele reakcije, što se nepovoljno odražava na porast i dobijeni prinos gajenih biljaka, a za neke je i ograničavajući faktor za gajenje (ječam i neke leguminozelucerka ).

Kultivisanjem, primenom različitih mera, kao što su : unošenje đubriva organskog porekla, unošenje neorganskih materija, krečnjaka, različitih nosača kod đubriva i dr., došlo je do različitih ph vrednosti obradivih površina po katastarskim opštinama, pa čak i po pojedinačnim parcelama pri čemu se dobija mozaična slika obradivih površina.

Za uspešan nivo biljne proizvodnje neophodni su najmanje optimalni pokazatelji svih parametara.

Na osnovu rezultata analize 5000 uzoraka može se zaključiti da su zemljišta na teritoriji Šumadijskog okruga dominatno kisela ili slabo kisela. Posebnu pažnju treba posvetiti sprečavanju daljeg zakišeljavanja zemljišta i kiselu reakciju, zavisno od nivoa kiselosti neutralisati adekvatnim količinama krečnjaka uz istovremenu upotrebu organskih đubriva. Takođe za neutralisanje kiselosti od neorganskih 22 StaklenoZvono

đubriva treba unositi isključivo kombinacije sa kalcijumovim jedinjenjenjima, kao i nosače sa baznom osnovom.

Sadržaj humusa je oko 3%, ali ga i dalje treba održavati i povećavati zaoravanjem žetvenih ostataka i organskim đubrenjem.

Sadržaj lakopristupačnog fosfora je vrlo nizak i treba unositi od neorganskih đubriva kombinacije sa dominantnim procentom fosfora ( superfosfor- 52% P ) ili kombinacije sa niskim procentom ili bez kalijuma.

Sadržaj lakopristupačnog kalijuma je u rasponu od optimalnog, pa čak i do vrlo visokog što zahteva značajnu racionalizaciju đubrenja ovim elementom.

Na osnovu rezultata ispitivanja može se zaključiti da bi ubuduće trebalo proizvoditi đubriva sa povišenim sadržajem fosfora tipa superfosfata, a nikako đubriva sa naglašenim kalijumom, osim u slučajevima gajenja kalofitnih biljaka (šećerna repa, duvan, krompir i dr.).

Neophodno je i dalje sprovoditi sistem kontrole plodnosti zemljišta kao naučne osnove za primenu đubriva i proizvodnju hrane, za postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada, kao i za zaštitu celokupnog agroekosistema.

Poljoprivredna stanica Kragujevac dr.Jasmina Predojević-Simović dip. ing. Dobrivoje Popović

StaklenoZvono 23

Maš{

Ma{

Ekologija

24 StaklenoZvono

transporta

Prof. dr Radivoje Peš{i’}ć {inski fakultet u Kragujevcu, Srbija Prof. dr Golec Kazimierz, Politechnika Krakowska, Poland

Prof. dr Stevan Veinovi} {šinski fakultet u Kragujevcu, Srbija

a

ANTROPOGENO GlOBAlNO ZAGREVANJE, K J OTO P ROTO KO l I anthropogenic global Warming, the KYoto protocol and transport ecologY

N

edorečenosti o globalnom zagrevanju postaju jako komplikovane kada se uključe političari, ekonomisti, veliki potrošači i sebični interesi vlada, nevladinih organizacija (NGO) i kompanija. U decembru 1997.g. je potpisan tzv. Kjoto protokol, koji je dobio ime po gradu nauke u Japanu, o redukciji emisije ugljendioksida. Kina, Indija, Brazil i većina zemalja Trećeg sveta su oslobođene obaveza. SAD ga još nisu ni potpisale iako je u to doba potpredsednik bio Al Gor. Jednom angažovana energija ne može više da se povrati. To znači da mi, pri svakoj aktivaciji energije, punimo Zemljin omotač parazitskim oblikom energije (Anergijom), odnosno, grejemo okolinu. Želje istraživača da pronađu nova goriva, motore i tehnologije vozila su velike, ali se mora znati da ne postoje ni “čista” vozila, ni “čiste” energije, ni “potpuno obnovljiva” goriva.

Ekološke strategije, u svetskim razmerama, u oblasti transporta, obavezuju na istraživanje pogonskih grupa i pogonskih materijala sa visoko ekonomičnim motorima i delimično obnovljivim gorivima.

Ključne reči: ekologija transporta, ekonomičnost goriva, globalno zagrevanje, delimičnoobnovljiva goriva, motori CVCR, zatamnjenje nebeskog svoda StaklenoZvono 25

www.staklenozvono.rs

GlOBAlNO ZAGREVANJE I K J OTO P ROTO KO l

N

aša je najviša obaveza da kontrolišemo zagrevanje i zagađenje okoline.

Svejedno je dali ćemo atmosferu pregrejati ili otrovati, mi time menjamo genetske osnove života i ugrožavamo opstanak na Planeti. Obavezni smo da pod optimiranjem podrazumevamo ciljeve održivosti: što racionalnije angažovanje energije, što niže zagrevanje i što manje zagušenje okoline.

Strogi kritičari tvrde da je grupa Zapadnih naučnika sastavila predloge za KJOTO PROTOKOl. U njemu se ograničava proizvodnja šest komponenata ljudskim aktivnostima: ugljendioksid, metan, azotni oksidi, hidrofluorocarbidi, perfluorkarbidi, sumporheksafluoridi (carbon dioxide, methane, nitrous oxide, hydrofluorocarbons, perfluorocarbons and sulphur hexafluoride). Najopasnija uloga je pripisana gasu CO2 pa se na osnovu toga smanjenje ili eliminacija produkcije CO2 proglašava ekološkim uspehom. Eskalacija je nastavljena takvim tempom da su definisane “čiste tehnologije(?)”, “čista goriva(?)”, “čista vozila(?)” i sl. Posebno je zarazan program kojim se američki predsednik populariše tzv. hidrogenskim tehnologijama. Ako na momenat zaboravimo problematiku dobijanja vodonika onda su sve tehnologije sa vodonikom čiste: vozila, rakete, vojna tehnika i sl. Baš je slično ranijoj priči o “čistim” bombama koje ubijaju vojnike, a okolinu ostavljaju nepovređenom [1].

Ne zaboravimo da ovo pišemo u godinama fizike i čestog pominjanja A. Ajnštajna i N. Tesle. Olako se zaboravlja njihovo protivljenje vojnoj primeni nuklearne 26 StaklenoZvono

energije. Niko od nas ne zna koju snagu sme da ima upaljač (aktiviran od strane ljudi ili iz vasione) koji će – slično nekontrolisanom požaru- spaliti celu atmosferu oko Globusa! Ponavlja se ignorisanje zakona prirode o masi i energiji. ljudi mogu u ograničenom stepenu da transformišu materiju i forme energije, ali ne mogu ni da stvore materiju ni da stvore energiju, a niti da ih unište. Najveća zabluda je licitiranje sa neograničenim izvorima energije koju treba dovesti na našu Planetu. Tako možemo samo da spalimo ili ugušimo Zelenu Planetu kao što se desilo na Merkuru i Veneri. Uopšte svakodnevni život i sve ljudske aktivnosti uvek imaju isti kraj- globalno zagrevanje.

Najviše zabuna ima oko tečnosti koja se zove “voda” . Po Medjunarodnoj Uniji za Čistu i Primenjenu hemiju (UIPAC) jedinjenje od dva atoma vodonika i jednog kiseonika (vodonik oksid ili dihidrooksid) je “laka voda” ili jednostavno voda.

Najvažnija osobina “obične vode” je da je led lakši od tečnosti pa zato štiti živi svet na zemlji. Zimi se lede samo površinski slojevi vodene mase. Dalje, vodene kapljice imaju visok površinski napon koji zadržava vodu u biljkama i olakšava transport vode od korena do listova. Pitka i zdrava voda je prisutna u svim živim organizmima.

Jedino ne znamo kako nastaje!

Atmosferska voda prekriva 71% globusa; sa 80% je prisutna u ljudskom organizmu; u atmosferi daje 0.3% po masi i 80% u gasovitoj fazi, a do 90% u tzv. “greenhouse”(zagušljivim) gasovima. Po teoriji su toplote isparavanja i kondenzovanja jednake. Ali samo po teoriji. Sunčevo zračenje direktno izaziva stvaranje oblačnog prekrivača (global dimming) koji potamni nebeski svod.

Jednom dignuti oblaci se i dalje greju,

Abstract The controversy over global warming gets even more complicated when you include politics, economics, greed, and the self interests of the various governments, NGOs and companies. In the dec.1997’s, a number of western nations crafted a CO2reduction treated named Kyoto for the city in which the key conference was held. China, India, Brazil and most of the third world are exempt from its limits. The United States refused to sign, even when Al Gore was vicepresident.

a onda hemijski procesi potpomognuti prašinom, česticama i sulfatima dovode do razlaganja svihisparenja. Velike mase oblaka se pregrevaju i nagomilavaju.

Jednom dignuta masa je fizički i hemijski toliko izmenjena da menja klimu na zemlji.

Sve je to ignorisano Kjoto protokolom.

Na primeru vozila zablude izgledaju ovako.

U motorima ne postoji pojam idealnog već “potpunog” sagorevanja. To znači da ima malo (manje od 1%) nesagorelog ili delimično sagorelog goriva, Cxhy.

Svaka pa i najmanja količina nedogorelog ili termički raspadnutog goriva je toksična. Pod normalnim sagorevanjem se podrazumeva takva brza oksidacija ugljovodničnih goriva koja traje nekoliko mili sekundi. Nenormalno sagorevanje se obavlja još brže uz visoke temperature i pritiske pa onda veliki procenat raznih kombinacija sva četiri elementa C-h-N-O. Vrlo teško je naći bilo kakve podatke o hemiji raznih kombinacija hxOy pod ekstremnim uslovima kakvi vladaju u motorima, gorivim ćelijama i njihovoj vezi sa “običnom vodom”. Posebno kada se formiraju veze sa azotom tipa cijanovodonika, opasnih nervnih otrova.

Energy, once used, is not regenerative.

This means that, during any energy activation, we are f illing up the space of this Planet with parasite forms of energy (Anergy) or Global warming. Researchers are hard at work exploring new fuels, engines and vehicle technologies- but there are not “clean” cars, “clean” energy or “full renewable” fuels. The next stage of power train and fuel strategy involves using new high economy combustion engines that can be run with partially renewable fuels and used worldwide.

Keywords: global dimming, global warming, CVCR engine, fuel eff iciency, partially renewable fuels, transport ecology

StaklenoZvono 27

produKti sagorevanja standardnih naFtnih goriva sa vazduhom u toplotnim motorima nXoY

produKti sagorevanja

cXoY

hXoY

ostalo

Standardno naftno gorivo

% Vol

% Tež

% Vol %

Tež

% Vol

% Tež

%

Potpuno sagorevanje

73-76

70-73

12-15

20-22

12-13

7-8

Razlike

N2 –azot NO –azot monoksid N2O –azot suboksid N2O3 –azot trioksid.

Najčešće komponente

C- čestice i PM CO- ugljenmonoksid CO2- ugljendioksid....

H2O –vodonik monoksid H2O2- vodonik peroksid H2O3- vodonik trioksid.

Ostala jedinjenja (manje od 1%!?)

Kada produkte sagorevanja podelimo na zagušljive i otrovne onda dobijamo količine prema gornjoj tabeli Tajne dobijanja jakih otrova su u temperaturama i pritiscima pri kojima se formiraju toksična jedinjenja. Uslovi u motorima podsećaju na takve tehnologije, što može da se vidi iz sledeće tabele. uslovi sagorevanja u motorima sus Uslovi u komori

Pritisci tokom sagorevanja, bar

Tok sagorevanja

Normalno

Nenormalno

Turbo motori

Normalno

Nenormalno

Turbo motori

Oto motori Dizel motori

60 100

100 120

80 160

2200 2000

3000 2200

2500 2200

50

e čn n ni o o d gije Vo

Razni gasovi 0.93%

lo no teh

Ekološki i energijski optimirana goriva

50

Emisija HxOy u %

šnja ise k

Naftna, gasna i bio goriva

0 čisti C

0 Oto/Dizel CVCR- var. komp Čisti H2 MOTORI ZA VOZILA

Ugljovodonične tehnologije se nekontrolisano zamenjuju vodoničnim “čistim(?)”, uz veliku potrošnju kiseonika bez koga nema opstanka živim bićima,

28 StaklenoZvono

iza vozila ostaje oblaK vrelih gasova Kao u sauni bez KiseoniKa

ik

Po

tro

teh ljovo d no lo oni gij čn e e

a

BUDUćNOST POGONSKIh AGREGATA I GORIVA TRANSPORTNIh SREDSTAVA 100 Ug 100

Emisija CxOy u %

Temperature tokom sagorevanja, oC

CO2 0.03%

O2 21.0% N2 78.1%

SASTAV ČISTOG VAZDUHA KOJI MOTOR USISAVA

HxOy- mešavina vodonikovih oksida Razni gasovi CO2 15% HxOy +O2 10% 7% Regulisana emisija < 1% N2 67% Azotni oksidi su stalnni pratioci procesa sagorevanja i eliminišu se posebnim tehnologijama

Sva angažovana energija, zvali je mi “korisnom” ili “nekorisnom”, u punom iznosu vodi globalnom zagrevanju. Sva angažovana energija završava prvo kao lokalno, a onda kao globalno zagrevanje okoline i zatamnjenje nebeskog svoda. Na slici je je ilustracija za vozilo po Euro 4 propisima koja još jednom sugeriše obaveze prelaska na visoko-ekonomične verzije motora i vozila.

DEKLARISANE KARAKTERISTIKE VOZILA "Zastava 10" Parametri Dim. Punto 1.2 8V

Emisija Euro 4

Zapr.

Snaga

Brzina

Potrošnja goriva l/100 km

CO2

Buka

ccm

kW

km/h

Grad

g/km

dB(A)

1242

44

155

7.3

136

72

STRUKTURA VOZNOG PA R K A I P O G O N S K I AGREGATI BUDUćIh VOZIl A U EVROPI

S

trogi kritičari smatraju da su transportne aktivnosti najlošije organizovane u svetskoj privredi. EU ima dva nivoa rešavanja ekoloških tema. Prvi je u razvijenim zemljama (15) sa osnovnim ciljem da se neguju, razvijaju i uvode vrhunske tehnologije. Drugi nivo tema je usmeren prema novopridruženim (15+12) i zemljama kandidatima, u koje možemo svrstati i zemlje Balkana (ako ni po čemu drugom onda sigurno po velikoj starosti voznog parka). Preko 80% stanovništva EU živi u gradovima i naseljima. Time urbana ekologija dobija težišnu ulogu i odgovarajući tretman u 6-tom Akcionom programu iz ekologije kao “Strateške teme o urbanoj ekologiji”: Održivi gradski transport; Održivi urbani menadžment; Održivo urbano građevinstvo i Održivo urbano prostorno planiranje. Novim pozivom se promovišu projekti pod opštim nazivom Inteligentno angažovanje energijeEvrope (EIE: Energy Intelligent –Europe).

Ako se osvrnemo na oblast putničkih vozila onda su dosadašnji trendovi na stalnom podizanju performansi po snazi i obrtnom momentu doveli do antagonističkog odnosa sa ekonomičnošću u potrošnji goriva, sa ukupnom emisijom, sa preteranom bukom i prostornim opterećenjem okoline. Kao ilustraciju navešćemo podatke za “Punto 1.2 8V” FIATa, trenutno “Zastava 10”,što možete videti u gornjoj tabeli

90 km/h Kombin.

4.8

5.7

Radna polja današnjih motora SUS imaju vrlo skromnu površinu oko pola minimalne potrošnje goriva. Tek u jednoj tački najbolji današnji oto motori imaju specifičnu potrošnju goriva ispod 250 g/kWh (stepen korisnosti 25-30%), a najbolji dizel motori ispod 200 g/kWh (stepen korisnosti 3540%). Na niskim opterećenjima tipičnim za gradske uslove vožnje specifična potrošnja je nekoliko puta veća od minimalnih vrednosti (potrošnja 700-1000 g/kWh tj. stepen korisnosti ispod 10%).

Današnja serijska vozila su ekonomična jedino pri stalnim brzinama 80-100 km/h u najvišim stepenima prenosa. Pri brzini 1 km/h potrošnja je oko 100 litara na 100 km -što protivreči svim zakonima prirode!

Prosečna starost voznog parka u EU15 je oko 7,3 godine. Očigledno je da uvođenje novih propisa prati jedino tempo obnavljanja voznog parka, na šta ukazuje slika za Berlin (u momentu uvodjenja Euro IV 2005.g. oko 15 % vozila može da ispuni te uslove).

P R O S E Č N A S TA R O S T V O Z I l A U E U ( h e av y - t e r e t n a i Pa s s e n g e r - p u t n i č k a )

EU-15 AC 9 / AC 6 Slovenia Slovakia Romania Poland Lithuania Latvia Hungary Czech Republic Bulgaria 0 Heavy-duty vehicles Passenger cars

2

4

8 6 average age in years

10

12

14

StaklenoZvono 29

16

Nemačka: očekivani sastav u 2005.god.

Expected average fleet

fleet in Berlin in 2001.

in Germany in 2005.

EURO IV 15%

preEURO I 11%

EURO III 0% 17%

procena eKološKe sliKe

EURO I 8%

voznog parKa

EURO II 33%

Pre-EURO 51%

u nemaČKoj i berlinu

EURO II 28%

EURO III 38%

EURO I 10%

Berlin stanje 2001.god.

MOTORNA VOZILA I POGONSKI AGREGTI GREJU I ZAGAĐUJU OKOLINU NOVA GORIVA

VODONIK

Vodena para

(metanol) BENZIN

Vazduh

HxOy Vazduh bez O2

GORIVA ĆELIJA ELEKTRO MOTOR MOTORI SUS (Oto- Dizel- 2 ta, -4 ta)

HxOy Vazduh bez O2 HxOy CxOy NxOz

Kretanje + zagrevanje okoline + zagađenje okoline

Političari su već nametnuli svim velikim proizvođačima obavezu da stave na raspolaganje kupcima 2 % hibridnih vozila. Pokazalo se da cene, težine i problemi održavanja hibridnih vozila (sve veće od klasičnih) ne pobuđuju osobiti interes pa uzorci uglavnom stoje na prodajnim placevima.

30 StaklenoZvono

HIBRIDNI POGON VOZILA SPREZANjEM MOTORA SUS I ELEKTROMOTORA Pošto je ovo studija sa naglašenim kritičkim osvrtom na ponuđena rešenja odmah ćemo nabrojati slabosti takve

Polje minimalne potrošnje goriva

Obrtni moment

Uvažavajući tehničke vizije na sllici imamo listu pogona putničkih vozila.

Aktuelna pomoć motorima SUS, i ujedno njihova realna sprega, su elektromotori.

Tako se formira hibridni pogon. Radna polja današnjih vozila nalažu da se svaki tip hibridne kombinacije prilagodi tim uslovima izborom karakteristika motora SUS i elektro motora. Motor SUS dobija dva domena, sl.3b. Prvi je prazan i neutralan hod (uz uslove punjenja akumulatora), a drugi pol minimalne potrošnje goriva.

(bsfc)min

Akumulator

Prazan hod Broj obrtaja motora

MOTOR

sprege. Na slici imamo FIAT-ova iskustva sa hibridnim pogonom za mala vozila. Ni oto ni dizel motori ne mogu sa današnjim hibridnim rešenjima da ostvare bolje performanse po celom radnom polju vozila.

O većim vozilima da ne i govorimo. Zbog toga se projektuju menjači sa većim brojem stepena prenosa pa cene takvih menjača već dostižu, a nekad i prevazilaze, cene motora.

Dok se ne raširi polje minimalne potrošnje goriva (visokoekonomičnim motorima sa varijabilnim stepenom kompresije, CVCR, nerealno je govoriti o ekološki i ekonomski prihvatljivom hibridnom pogonu vozila na bazi današnjih motora SUS i sa današnjim elektro motorima.

Punjenje akumulatora iz stranog izvora električnom strujom ima najmanje realnosti. Sadašnje instalisane snage u jednom domaćinstvu se kreću od 5 do 10 kW, zavisno od razvijenosti države i ekonomske moći svakog pojedinca.

Instalisane snage u motorna vozila su oko 10 puta veće, opet zavisno od tipa i broja vozila po domaćinstvu. To znači da bi masovni prelazak na elektro pogon vozila podrazumevao oko 10 puta veće proizvodne kapacitete električne struje u svetu. Ni najveći optimisti nisu u stanju da opravdaju takve investicione skokove i to u vremenima dužim od više decenija.

Naredna sastavnica u formulaciji budućih pogonskih grupa vozila je goriva ćelija, sl.5a. Ona je tu dospela na osnovu generalne želje da se dobije izduv bez otrovnih komponenata. Goriva ćelija se u širokom krugu doživljava sa brojnim previdima pa ćemo ovde pobrojati osnovne.

Kiseonik (O₂) na ulazu, se uzima iz “neiscrpnog rezervoara vazduha (?)”.Posle radnog procesa pojavljuje se lista produkata sagorevanja i reč “vazduh” iako taj pojam više ne obuhvata jednom potrošeni kiseonik već mešavinu azota sa preostalim gasovima. Goriva ćelija se opisuje kao “hladno sagorevanje” čiji je jedini produkt električna struja, ali korektna slika 5b otkriva da ona funkcioniše samo kada je zagrejana! Realna goriva ćelija mora da se hladi (prema Mercedesovim studijama optimalna radna temperatura je oko 250 oC). Ustvari, goriva ćelija vraća u okolinu toplu vodenu paru i „vrući vazduh (?)“ bez kiseonika!

TENDENCIOZNA ILUSTRACIJA “EKOLOŠKIH FUNKCIJA” GORIVE ĆELIJE

A V H2O e

e

H2 2 OH¯ H2O ½O2

O2

H2 2H2O

2 OH¯

Elektrolit KOH porozna anoda porozna katoda

KoreKtan bilans svih Fenomena toKom rada gorive ćelije

H2

O2 (air)

e¯

e¯ H2

e¯ O2

H H2O Anode

Membrane

Cathode

H2 + O2 = H2O + El + Heat StaklenoZvono 31

Na izvedenim –studijskim- vozilima sl. krajnji učinak sadašnjih gorivih ćelija je uporedljiv sa dizel motorima. Sve to uz optimistička očekivanja za serijsku primenu kroz 15-20 godina (!?).

Vodonika nema nigde u slobodnom stanju i ma kojom tehnikom se proizvodio potrošnja tokom dobijanja je višestruko veća od povraćene bilo u gorivoj ćeliji bilo direktnim sagorevanjem u motorima. Ni u jednoj dosadašnjoj studiji “o ekološkim vozilima” se ne navode problemi dobijanja i tankovanja kiseonika bez koga nema sagorevanja vodonika, niti života: ni u vazduhu, ni u vodi, ni u zemljištu.

Toyotina razvojna očekivanja od gorivih ćelija (Vodonik dobijen iz prirodnog gasa )

VOZILA

Fuell efficiency well to-tank %

Vechicle efficiency tank to wheel %

Gasoline vechicle

Sa oto motorom

16

Prius Gasoline HV

37

88

FCV sa komprimovanim H2 compressed hydrogen

TOYOTA FCHV

Ciljevi FCHV target

58 3 70

38 50 60

Po japanskom testu 10-15. ispitivanje u firmi

Ukupna efikasnost u % Overalll efficiency well to-tank %

0

10

40

30

20

E KO lO Š K E O C E N E VOZNOG PARKA EVROPE

N

emački automobilski klub (VCDVerkehrs Club Deutschland) je uveo ocene od nule (0-najlošije) do deset (10najbolje) za pojedinačne karakteristike vozila. Prosečna ocena se dobija kao suma pojedinih uticaja koji su ovako ponderisani.

Ukupna ocena = CO₂ (40%)+ Buka (20%) + Kancerogenost (15%) + Otrovnost (10%) + Opterećenje okoline (10%) + Maks. brzina (5%).

14 32% 22% 29%

With hybrid control

3 x Gasoline vehicle

Saglasno Kjoto protokolu napredni modeli dobijaju bonuse za manju potrošnju goriva i emisiju CO₂.

42%

*3: H2 iz prirodnog gasa In the Japanese 10-150 test cyclle, Toyota in-house testing 3 Efficiency if hydrogen is produced from natural gas

Bilans tople gorive ćelije za vozilo MB Klase ‚‚A‚‚ (Vodonik već kao DOBIJENO gorivo)

Ocene za emisiju CO₂ :10 za 80 g/km; nula za 210g/km; Jedan poen= 0.77 x D; D = 210- izmereno CO₂ g/km

100 % H2

73.6%

62 % FC Electr. Out 45.8 % Inverter in

82.3%

37.7 % Wheel

37.8% Exhaust Heat Fuel Cell 15.4% Auxiliaries (FC System + Vehicle) 8.1% Inverter, Motor Transmission, Diferential

37% Total Efficiency ,,Tank to Wheel” NEDC (cold start not included) Potential: 45% efficiency (,,Tank to Wheel”)

32 StaklenoZvono

Ugroženost živih bića izduvnim gasovima je svrstana u tri grupe: • Kancerogeni stumulansi- čestice (PM), goriva, maziva i aditivi • Zagušljivi gasovi -CXOY, hXOY, NXOY • Otrovne komponente –produkti nepotpunog sagorevanja i raspadanja goriva i maziva

office@staklenozvono.rs

Tabela 4: IZVORI ČESTIČNIh EMISIJA U DRUMSKOM SAOBRAćAJU IZVORI ČESTICA

PM-10 faktori

Motori 4-ta dizel motori

Vozila

¹⁾ mg/km

Putnička

80-160 ³⁾

Dostavna

80-310

Teška

380-1000

2-ta oto motori

>10⁶

0.1

EC/OC/S

?

?

?

Si;Mg;Fe...

Bez kat.

3-900

103-106

0.08

EC/OC/Pb

Sa kat.

18

-

0.06

EC/OC

Vozila

680

Motocikli

60

10⁶

0.1

EC/OC/Pb

-

Kristaliti

Pt;Pd;Rh

1

5

Si;Ca;Mg;Al; K;Na;Fe;Bor

?

5

Fe;Cu;Sn i dr.

?

15

Fe;Mn;Ba;Al Si02 i dr.

?

15

EC+OC/PAh; Polimeri;S; Zn;Cd;Pb

<10

EC/OC;Si; Al;Fe;Cu

< 10?

Fe;Al;Ni;Zn

Trošenje katalizatora Trošenje izd. lonca ⁴⁾ Spojnice Kočnice

Pneumatici

Putna podloga ⁵⁾

hemijske supstance

mikro m

Trošenje filtera za čestice 4-ta oto motori

Dimenzije �⁾ 1/cm³

0.0002-0.02

Putnička

0.1

Teretna

0.5

Putnička

2-5

Teretna

20 - 50

Putnička

10 -30

Teretna

50 - 150

Putnička

70 - 200

Teretna

400 - 3000

Motocikli

24 - 50

Putnička

600-2300

Teretna

375-11700

Korozija i erozija

NAPOMENE: �⁾ ukupna masa čestica na <52 oC, razređenje 1:10; �⁾ koncentracija po cm3 pod standardnim uslovima za količinu izduvnih gasova i klase čestica; �⁾ minimalne i maksimalne vrednosti prema literaturi; ⁴⁾ 10 6 vlakana po m3 je vrlo visoka koncentracija; ⁵⁾ tipični podaci iz SAD; EC- elementarni ugljenik; OCorganski ugljenik Smatra se da je 60 % svih pojava kancera u naseljima izazvano izduvnim gasovima.

Kancerogene materije su čestice i benzeni (kao predstavnici poliaromatskim ugljovodnika prvo u gorivu, a onda u izduvnim gasovima). Viših aromata ima u svim naftnim gorivima, pre svega u benzinima i dizel gorivima. Čestica (čađi, dima ili partikula - PM) ima najviše u

izduvnim gasovima dizel motora klasičnih konstrukcija, a onda u izduvnim gasovima svih motora i iz svih ložišta. Čestice su agresivnije u srazmeri 9:1 u odnosu na poliaromate. Najgora karakteristika čestične emisije je da stimuliše kancerogena oboljenja. Zato se moramo osvrnuti na ukupnu čestičnu emisiju u saobraćaju.

StaklenoZvono 33

Tabela 5: UKUPNO DEJSTVO EMISIJE IZ MOTORA NA LJUDE I OKOLINU EU propisi za vozila Oto motori: dejstvo na ljude Euro 2 Euro 3 Euro 4 Euro 5 i 6

Kancerogeno 9 9.41 9.71 10?

Toksično 3.82 6.95 8.84 10?

Dizel motori: dejstvo na ljude

Dejstvo na okolinu

Kancerogeno 2.77 5.49 7.75 10?

Oto 7.64 9.04 10!

10?

Polovina svih azotnih oksida (NxOy) i trećina nesagorelih ugljovodonika (hxCy) potiče iz vozila. Na zdravlje utiču nesagoreli ugljovodonici (hxCy) i azotni oksidi (NxOy) u istoj meri. Oba jedinjenja se smatraju odgovornim za stvaranje prizemnog otrovnog ozona (letnji smog).

Najviše brige zadaju azotni oksidi zbog razgradnje visinskog ozonskog omotača.

Uglavnom automobilski gasovi imaju izjednačen udeo sa drugim toksičnim materijama po opterećenju ljudi i okoline.

Toksično 5.78 6.98 8.84 10?

Najekonomičniji evropski modeli u seriji su u tabeli 6. Ocene iznad 5.5 imaju ekološki dobra vozila prema stanju tehnologija u 2005.g. Vozila i pogonski materijali proizvedeni po klasičnim tehnologijama i “pred ekološkim” koncepcijama (sl.2b) ne mogu da prekorače granicu od 5 jedinica tj. imaju ekološki –a u razvijenom svetu i poreskinegativnu ocenu!

Tabela 6: VRHUNSKI EVROPSKI MODEL MODELI

Ocene za buku: 10 za 65 dB(A), nula za 75 dB (A); Svaki decibel ispod 75 dB(A) nosi 1 poen.

Buka i tehnika vožnje su u tesnoj vezi sa ekološkim ocenama kvaliteta. Vozilo pri brzini 50 km/h u drugom stepenu prenosa je bučno kao 20 vozila pri istoj brzini ali u četvrtom stepenu prenosa.

Mada se stalno govori o ograničenju brzina vožnje ipak se proizvođači takmiče u isticanju voznih performansi među kojima se najveći značaj daje maksimalnoj brzini vozila.

Ocene za maksimalnu brzinu: 10 za 120 km/h; nula poena za 200 km/h; Jedan poen = 0.125 ∆; gde je ∆= 200 - vmax

34 StaklenoZvono

Dizel 2.77 4.25 7.67 10?

Lupo Corsa Smart MB-160CDI

Snaga kW 45 40 33 44

Potrošnja, l/100 k ECE MVEG 3.6 2.7 7.4 4.6 5.8 4.2 5.6 3.9

ZAKLJUČCI Jasno je, da dobijanje ovako visokih ocena (ali samo za mala vozila!) počiva na jedinom kriterijum iz Kjoto protokola koji se odnosi na vozila, a to je količina CO2. Čim se insistira na kompleksnom sagledavanju ekoloških naloga onda je sadržaj Kjoto protokola jednostran.

LI PO EKONOMIČNOSTI I EKO OCENAMA

km 1/3mix 3 5.6 4.8 4.5

CO2 g/km 81 135 115 119

Buka dB(A) 71 71 73 69

v max km/h 165 150 135 155

Eko ocena 7.8 6.8 6.74 6.23

• 1. Svako aktiviranje energije u punom iznosu opterećuje okolinu.

Takvi su zakoni prirode: ne postoje čisti oblici energije, ni “čista goriva”, ni “čisti motori”, ni “čista vozila”.

• • 2. Sadašnje rezerve i poklone prirode - ugalj, naftu i gas treba sve manje koristiti kao energente, a sve više kao sirovine. Najveći doprinos ekološkom produženju života na našoj planeti daju racionalne, ekonomične tehnologije i proizvodi štedljivi u angažovanju poklona prirode.

• • 3. Obaveza inženjera je da usavršavaju sve svoje proizvode.

Tako, naprimer, ekonomičnim motorima sa varijabilnim stepenom kompresije (CVCR- Continuously Variable Compression Ratio) u svim radnim režimima vozila povećavamo termodinamički stepen korisnosti, štedimo gorivo i čuvamo okolinu.

Dakle, u transportu i saobraćaju racionalna i kontrolisana upotreba vozila je dug prema budućnosti!

StaklenoZvono 35

naziv

na

grČKom jeziKu -“zeo – litos” znaČi “Kipeći Kamen.”

Kipe�i kamen 36 StaklenoZvono

OPŠTE KARAKTERISTIKE Autori: dipl. ing. geol. Simo Mojić} Ždipl. ing. geol. Cvetko @ivković}

I PRIMENA PRIRODNIH Z E O L I TA

dipl. ing. geol. Jelena Kokot

P

rirodni zeoliti obuhvataju grupu minerala koji su po sastavu hidroalumosilikati alkalnih i zemnoalkalnih metala. Najpoznatije ležište zeolita u Republici Srbiji je ležište “IGROŠ“ – Brus, čiji je vlasnik Geološki Institut Srbije iz Beograda.

zbog Čega je važan zeolit ?

• Zeolit poboljšava fizičko-mehaničke osobine zemljišta.

• Zeolit povećava sposobnost upijanja i zadržavanja vode u zemljištu.

• Zeolit povećava sposobnost zadržavanja hranljivih elemenata u zemljištu.

• Zeolit snižava kiselost zemljišta.

• Zeolit poboljšava ishranu biljaka, razvija korenski sistem, intezivira rast i plodnost.

• Zeolit smanjuje bolesti biljaka.

• Zeolit sadrži neophodne elemente za razvoj biljaka: Magnezijum, Kalijum i Kalcijum.

• Zeoliti na zemljište deluju kao melioranti.

StaklenoZvono 37

primena prirodnih zeolita u poljoprivredi i prehrambenoj industriji

U

r atarstvu zeoliti se koriste kao meliorant u cilju povećanja plodnosti zemljišta, u dozama od 200 kg do 10t/ ha, oni se nanose na zemljište zajedno sa mineralnim i organskim đubrivima, ili bez njih. Mehanizam dejstva zeolita kao melioranta je veoma raznovrstan: oni poboljšavaju strukturu zemljišta, povećavaju njihovu propustljivost i sposobnost zadržavanja vlage, smanjuju kiselost zemljišta, vezuju toksične teške metale (Pb,Cd,hg i dr.) i time otežavaju njihov ulazak u rastinje, zaštićuju pokretne forme đubriva od ispiranja iz zemljišta itd.

Zeoliti upijaju važne elemente za ishranu biljaka, uključujući azot i kalijum a zatim ih lagano otpuštaju sinhrono rastu biljaka. u poljprivredi prirodni zeoliti se primenjuju u povrtarstvu i ratarstvu

:

• za povećanje plodnosti zemljišta • za povećanje roda poljoprivrednih kultura • kao mineralni i organomineralni supstrat koji služi kao dodatak za gajenje voća i povrća u sastavu đubriva sa ciljem povećanja njihove efektivnosti i dužine dejstva • kao nosioci i aktivatori dejstva herbicida • kao preparati za stimulaciju rasta itd.

Najefikasniji prirodni zeolit je stena sa preko 85% sadržaja klinoptilolita.

Dejstvo stena koje sadrže klinoptilolit je mnogoobrazno i utiče, kako na osobine zemljišta, tako i na rast, razvoj i produktivnost biljaka a takođe i na kvalitet produkcije. Uticaj klinoptilolita na biljke ogleda se u osnovnom kroz zemljište.

Poboljšava se ishrana biljaka, razvija se moćnost na korenski sistem, intenzivira se rast i plodnost. Klinoptilolit povećava 38 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

voćKe:

drugim meliorativnim dodacima i plitko zakopava u zemljište tako da se deponuje u blizini korenovog sistema biljke. Neka iskustva pokazuju da se primenom prirodnog zeolita (klinoptilolita) u količini od 0,1-0,5t/ha mogu znatnije povećati prinosi voća.

Povećanje roda i kvalitet plodova na račun dejstva zeolita utvrđeno je za jabuke 13%, kruške do 55%, maline, kupine itd.

Z R N A S T E K U lT U R E

klijavost semena, snižava bolesti biljaka.

U optimalnim varijantama ispitivanja pod uticajem zeolita zapaža se povećanje nivoa roda raznih kultura-zrnastih, korenovih, povrtarskih, cvetnih ...

povrtarsKe Kulture: Pozitivan efekat pod uticajem klinoptilolita je registrovan kod krompira, povećanje roda za 12%, mrkve do 63%, plavog paradajza za 15-19%, rotkve do 20%.

Zapažen je pozitivan uticaj odgajivanog krompira sa primenom zeolita na njegovo održavanje kod čuvanja. sa zeolitom

bez zeolita

P

šenica povećava rod za 6-15%, ponekad do 20%. Ječam za 6-15%. Zapažena je kvalitetna reakcija ječma i ovsa, zatim pasulja od 18-20%.

Zeolit sadrži neophodne elemente za razvoj boljaka: Mg, K, i Ca. Zbog toga kao i prolongirajućeg dejstva na đubrivo snižavaju se neophodne doze mineralnih đubriva, otpada neophodnost čestih prihranjivanja u procesu vegetacije biljaka, smanjuje se zagađenost životne sredine jedinjenjima azota i fosfora. Zeolit snižava kiselost zemljišta, poboljšava se vazdušna propustljivost i apsorpciona sposobnost supstrata, povećava se osvetljavanje biljaka, ne dolazi do pregrevanja supstrata. meliraciona dejstva zeolita se isKazuju u :

Pri gajenju povrtarskih kultura (paradajza, paprike) prirodni zeolit se primenjuje u kombinaciji sa organskim đubrivom (stajnjakom) što doprinosi povećanju prinosa uz nesmanjen kvalitet gajenih kultura. Udeo zeolita u ovoj organomineralnoj smeši iznosi 30-50%. Prirodni zeolit se primenjuje rasturanjem zajedno sa

• poboljšanju fizičko-mehaničkih osobina, što je posebno važno za glinovito zemljište. Pod dejstvom zeolita u glinovitim zemljištima povezuju se hidroksidi gvožđa, ukrupnjuju se glinoviti agregati, uvećava šupljikavost, vazdušna i vodena propustljivost.

Snižava se obrazovanje kore kod kolebanja vlažnosti u suvim uslovima.

StaklenoZvono 39

P R I M E N A Z E O l I TA U VINOGRADIMA Z A R E D O V N U P R O I Z V O D N J U GROŽĐA

PROBlEMI KOD P R I M E N E Z E O l I TA

G

D

ranulometrijski sastav prirodnih zeolita od 1-3mm, primenjuje se za proizvodnju sadnih kalemova prikikom njihove sadnje. Zeolit se dodaje u brazde pored kalemova u količini od 600g/m² ili 0,6kg/m². Njegova primena doprinosi boljem prijemu loznih kalemova i dobijanju većeg procenta kalemova I klase.

Pri sadnji vinove loze zeolit se dodaje u jamice i to 0,4kg po kalemu (sadnom mestu). Primenjeni zeolit doprinosi boljem prijemu vinove loze, njenom rastu i razviću lastera kao i dobijanju roda već u drugoj godini starosti.

Kod vinograda u rodu zeolit se dodaje uz đubrivo i druge meliorativne dodatke u brazde s jedne i druge strane reda čokota.

Optimalna količina zeolita je 0,4kg/m².

Njegovom primenom povećava se prinos grožđa uz nesmanjen kvalitet grožđa (sadržaj šećera i ukupnih kiselina) što je važno, obzirom da se više sorti grožđa koristi za proizvodnju vina.

40 StaklenoZvono

a bi prirodne nemetalične mineralne sirovine mogle da budu upotrebljene u poljoprivrednoj proizvodnji, neophodno je proveriti u poljskim demonstracionim ogledima i na osnovu tih provera dati iscrpna obaveštenja o svakoj prirodnoj nemetaličnoj mineralnoj sirovini.

Upotrebom prirodnih nemetaličnih mineralnih sirovina u poljoprivrednoj proizvodnji stvoriće se niz pozitivnih uticaja: 1. stvara se pretpostavka za otpočinjanje poljoprivredne biljne pronzvodnj (a ona je osnova i za stočarsku proizvodnju) po principima organske poljoprivrede, što ima za posledicu dobijanje poljoprivrednih proizvoda visoke biološke (eko) vrednosti, kako na našem, tako i na tržištima razvijenih zemalja; 2. realno se stvara mogućnost da spoljnotrgovinski bilans bude pozitivan, a time i realne pretpostavke za povećana finansijska ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju; 3. oslobađa se država od uvoza nekih sirovina (fosfata) za proizvodnju mineralnih đubriva, kao i uvoza energenata (prirodnog gasa) za proizvodnju nekih mineralnih |ubriva 4. povećaće se uposlenost naše radne snage u eksploataciji prirodnih nemetali~nih mineralnih sirovina, namenjenih proljoprivrednoj proizvodnji;

5. povećaće se racionalno korišćenje površina degradiranog poljoprivrednog zemljišta u poljoprivrednoj proizvodnji; 6. obezbediće se, pored proizvodnje biološki vrednije (eko) hrane poštujući principe organske pollprivrede i potpuna zaštita životne sredine.

Iznete prednosti prirodnih nemtaličnih mineralnih sirovina dovoljni su razlozi o potrebi provere njihovih vrednosti da bi bile korišćene u biljnoj proizvodnji, posebno sledeći principe organske poljoprivrede.

P R I M E N A Z E O l I TA U RIBARSTVU

Z

eoliti koji sadrže mineral klinoptilolit u ribarstvu se primenjuju kao dodatak hrani i za prečišćavanje vode od jona amonijaka. Amonijak je toksičan za ribe. U bazenima za gajenje ribe njegov sadržaj ne sme da iznosi više od 0,05 mg/l. Amonijak u bazenima se stvara od ostatka hrane i ribljih produkata koji se javljaju kod gajenja ribe u zatvorenim i slabo protočnim bazenima, posebno pri intenzivnoj tehnologiji uzgoja ribe. Zeolit, pošto poseduje visoki afinitet prema jonu amonijaka, primenjuje se za upijanje amonijevog azota, i drugih toksičnih komponenata.

U Japanu, Rusiji i drugim zemljama pri gajenju šarana, pastrmki i jegulja, odstranjivanje amonijevog azota povećava otpornost ribe prema bolestima, povećava se prirast žive mase. Pri filtraciji vode kroz zeolit kod inkubacije ikre šarana i pastrmke u zatvorenim sistemima, preživljavanje larvi riba povećava se do 2,5 puta.

Zeolit se može koristiti kao dodatak u hrani za ribe. Dejstvo zeolita na rast i produktivnost ribe je analogna njegovom dejstvu na domaće životinje i živinu. Prema rezultatima ispitivanja koja su vršena u Japanu i Rusiji, optimalna doza zeolita StaklenoZvono 41

u hrani za ribe iznosi 4-5% veličine zrna do 1,0 mm. Kod dodavanja 4% zeolita u hranu ozdravljenje mladog šarana povećano je za 16- 17% individualni prirast žive mase za 10,0-18,0%, ošpti prirast žive mase za 24,8-72,1%, troškovi ishrane su se smanjili za 10-40%.

Kod transportovanja mlade ribe u zatvorenim bazenima zeolit snižava sadržaj toksičnih materija u vodi i povećava preživljavanje. Ribe koje su hranjene hranom sa dodatkom zeolita su imale bolji ukus od onih koje nisu hranjene hranom sa dodatkom zeolita, imale su izmene u sastavu aminokiselina, masti kao i u sadržajima mikroelemenata.

P R I M E N A Z E O l I TA U ŽIVINARSTVU

P

rimena prirodnih zeolita u živinarstvu zasniva se na rezultatima ispitivanja koja su bila usmerena u pravcu poboljšanja prirasta, smanjenja mortaliteta i konverzije hrane. Istraživanja pokazuju da pilići hranjeni uz dodatak zeolita postižu veću telesnu masu uz smanjeni utrošak hrane od pilića hranjenih istom hranom bez dodatka zeolita.

Ispitivanjima primene zeolita u živinarstvu utvrdjeno je da zeoliti ubrzavaju usitnjavanje i povećavaju varenje i stabilnost hrane, regulišu odnose kalijuma, natrijuma u organizmu živine, poboljšavaju snabdevanje tkiva gvoždjem i drugim mikroelementima, pokazuju i druge pozitivne uticaje na razvoj organizma. Kao rezultat toga uvećava se produktivnost, prirast žive mase, smanjuje oboljevanje i poboljšava kvalitet mesa i jaja.

42 StaklenoZvono

PRIMENA PRIRODNIh Z E O l I T A U STOČARSTVU

U

i ntenzivnoj stočarskoj proizvodnji mikotoksikoze su sve veći problem za očuvanje dobrog zdravlja životinja. To su tipične alimentarne intoksikacije koje podsećaju na infektivna oboljenja. Trovanja ove vrste sreću se kod svih kategorija životinja, a najosetljivije su mladeži tih životinja. Morbiditet je redovno visok, dok mortalitet znatno varira, zavisno od vrste i koncentracije toksina i uzrasta životinja.

Ekonomski značaj mikotoksikoza ogleda se u povećanom broju uginuća životinja, smanjenom prirastu, povećanom utrošku hrane i velikim troškovima lečenja životinja. lečenje je uglavnom neefikasno, jcr veterinarska medicina nema odgovarajuće lekove protiv mikotoksina.

Trovanje životinja plesnivom hranom vezana su za prisustvo nekih toksiko produkujućih vrsta plesni. Toksične materije unete hranom deluju lokalno na epitel želudačnocrevnog trakta, a posle resorbovanja bivaju delom detoksikovane u jetri, a delom dospevaju u opštu cirkulaciju delujući selektivno na neka tkiva ili čitave sisteme. Minimalne količine toksina utiču na organizam životinja bez uočljivih kliničkih manifestacija. Medjutim, ukoliko je prag osetljivosti premašen organizam reaguje lokalnim i opštim simptomima, odnosno uočljivom kliničkom slikom, pri čemu može doćl do uginuća ako su toksične doze previsoke. Resorbovani toksini, ako dospeju u meso životinja, predstavljaju opasnost za poremećaj zdravlja ljudi koji konzumiraju takvo meso.

Uprkos stalne mikrobiološke kontrole sirovina za proizvodnju stočne hrane i gotovih smeša još uvek je prema izveštajima više autora, veliki procenat stočne hrane zagadjen plesnima iznad dozvoljenih granica.Takvu hranu životinje konzumiraju i nastaju sve pomenute neželjene posledice.

Dosadašnji pokušaji lečenja obolelih životinja svodili su se na simptomatsku terapiju uz veliki utrošak različitih skupih lekova koji nisu davali odgovarajuće rezultate. U borbi protiv mikotoksikoza veterinarska medicina nije imala pravi lek koji bi vezao toksine i sprečio njihovo negativno patocitološko i patofiziološko dejstvo. Prirodni zeoliti se jednostavno primenjuju.Dodaju se stočnoj hrani, u vidu praha svetlo-sive boje u količinama od 2-do 5 kg/t hrane u zavisnosti od stepena kontaminacije zrnaste hrane za ishranu stoke.

U procesu primene bitno je da se dodati prirodni zeolit što ravnomernije izmeša u hrani, te se iz tih razloga preporučuje umešavanje u premikse, posebno kada se radi o pripremanju većih količina hrane za farme.

Dosadašnja ispitivanja u svetu, ukazuju da dodatak prirodnih zeolita u ishrani svinja, živine, preživara i drugih životinja bitno utiče na rast životinja i efikasnost ishrane. Pored ovoga, pojave enterita, dijareje i drugih intestinalnih oboljenja su izrazito smanjeni kada se zeolit dodaje dnevnim obrocima životinja. Kombinovana primena zeolita, kao dodatka hrani i kao ambijentalnog korektora atmosfere stočnih farmi dala je najbolje rezultate, mada svaki od pomenutih načina primene, sam za sebe, pozitivno deluje na rezultate tova koji se mogu lako proceniti praćenjem proizvodnih parametara ekonomskih efekata proizvodnje. Izuzetne osobine StaklenoZvono 43

www.staklenozvono.rs

prirodnih zeolita navele su naučnike iz oblasti zootehnike i veterine da ispituju njihovu upotrebu u ishrani životinja, prevenciji bolesti i uklanjanju neprijatnih mirisa na farmama i njihovoj okolini.

Upotreba zeolita u svinjogojstvu bila je usmerena u pravcu pobolj{anja iskorišćenja energije hraniva, amino kiselina i mineralnih komponenti za efikasan rast i reprodukciju kao i za smanjenje adsorpcije intestinalnih toksina. Zeoliti su dodavani hrani svinja radi prevencije dijareje u postnatalnom periodu nakon prestanka sisanja sa velikim uspehom.

44 StaklenoZvono

granulati na bazi prirodnih zeolita Koji se primenjuju u stoČarstvu Granulat (-5 +1 cm) na bazi prirodnog minerala zeolitskog tipa, koji se primenjuje kao korektor ambijentalnih uslova u objektima za uzgoj stoke. Na bazi izvedenih ogleda u saradnji sa veterinarskim fakultetom u Beogradu, a koji su rađeni na velikim aglomeratima životinja u proizvodnim uslovima postignuti su sledeći efekti primenom granulisanog zeolita.

miKroKlimatsKi: U toku tova životinja vršena su merenja mikroklime u oglednim sa (granulatom zeolita) i kontrolnim (bez granulata zeolita) objektima i to: praćenjem koncentracije amonijaka, ugljendioksida, vlage i temperature. U oglednim objektima, u odnosu na kontrolne objekte, utvrđeno je smanjenje koncentracije amonijaka, ugljendioksida, vlage, što se odrazilo na bolje ambijentalne uslove za tov stoke. To se primećivalo i organoleptički pri ulazu u objekat i primećeno je i od strane radnika koji tu rade.

Ovi efekti su posebno uočljivi tokom zimskog perioda, kada su objekti (staje) zatvoreni, dok je pri gajenju brojlera taj efekat uočljiv tokom cele godine. z dravstveni: Poboljšani ambijentalni uslovi u stajama prvenstveno se odražavaju na poboljšanje zdravstvenog stanja gajenih životinja. To se manifestuje kroz: smanjenje mortaliteta, smanjenje svih oboljenja disajnih organo (naročito bronhopneumonije) kao i drugih oboljenja koji su posledica loših ambijentalnih uslova (npr. amonijačno slepilo kod peradi, gastroenteriti i dr.) smanjenje broja lečenih životinja, smanjenje broja životinja zaostalih u rastu, smanjenje troškova grejanja objekata u zimskom periodu. proizvodni: Proizvodni rezultati su direktna posledica poboljšanja mikroklimatskih i zdravstvenih efekata a ogledaju se u: • povećanju telesne mase životinja • povećanju prirasta životinja po hD-u • smanjenju izdataka za veterinarske intervencije • smanjenju mortaliteta • smanjenju broja škartiranih životinja (tehnološkog škarta) • povećanju broja životinja prevedenih u narednu fazu tova • smanjenju konverzije hrane (utrošena količina hrane po dobijenoj jedinici telesne mase).

StaklenoZvono 45

P R I M E N A Z E O l I TA U Z A Š T I T I Ž I VOT N E SREDINE

Z

ahvaljujući izvanrednim osobinama zeolita i relativno niskoj ceni, ovi minerali imaju veoma široku primenu.

Sa aspekta zaštite životne sredine, primena zeolita usmerena je na uklanjanje velikog broja organskih i neorganskih kontaminanata iz vode i vazduha.

primena zeolita za uKlanjanje amonijaKa i tešKih metala .

Zbog sposobnosti katjonske izmene, zeoliti, posebno klinoptilolit vezuju amonijum jon i jone teških metala, a rastvorima istovremeno predaju izmenjive katjone alkalnih i zemnoalkalnih metala.

Uklanjanje pojedinih teških metala iz rastvora se odvija sa različitim stepenom efikasnosti. Naime, za klinoptilolite je utvrđen sledeći niz jona prema selektivnosti: Cs+, Rb+, K+, Nh₄+, Pb+, Ag+, Ba+, Sr+, Ca+, Cd+, Cu+, Zn+ (Mihajlov, 1991). U zavisnosti od uslova jonske zamene, katjonskog sastava zeolita i jonske jačine rastvora, položaj katjona u ovom nizu može donekle da se izmeni.

Stabilnost u kiseloj sredini nekih vrsta zeolita npr. klinoptilolita, omogućava da se ovi minerali koriste u uslovima niskih ph-vrednosti, pri kojima drugi materijali često ne pokazuju dovoljnu efikasnost (Ponizovsky i Tsadilas, 2003). Međutim, zeoliti često imaju veći afinitet prema Ca+ u odnosu na jone teških metala (Singh i Oste, 2001), tako da Ca+ u velikoj meri utiče na efikasnost primene zeolita.

46 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

primena zeolita za uKlanjenje organsKih jedinjenja

Efikasnost primene zeolita za uklanjanje organskih kontaminanata iz vazduha i vode je manje proučavana od adsorpcije metala. Katalitičke osobine zeolita ispitane su kod konverzije gasova nastalih sagorevanjem gume. U prisustvu zeolita dobijen je viši prinos monocikličnih aromatičnih jedinjenja (benzen, toluol i ksilol) nego bez upotrebe zeolita (Williams i Brindle, 2003). Utvrđeno je da zeoliti adsorbuju i druga organska jedinjenja, kao što su metil-paration i propoksur (lopezMartinez et al., 2000) i o, p i m-nitrofenol (Sismanoglu i Pura, 2001). U analizi policikličnih aromatičnih ugljovodonika i organohlornih pesticida zeolit se koristi za izolaciju ovih grupa jedinjenja sa prinosom od 98 % (Fisher et al., 1993).

Adsorpciona svojstva zeolita ispitana su i kod remedijacije podzemne vode kontaminirane nitratima, pesticidima i tercijalnim-butil-metil-etrom (MTBA). Tom prilikom, ispoljene su i adsorpcione i katalitičke osobine zeolita, te su nastala jedinjenja koja su podložna metabolisanju od strane mikroorganizama (Centi et al, 2003).

Ispitivana je i mogućnost dehlorinacje polihlorisanih bifenila (PCB) primenom radijacije (Mučka et al„ 2000).

Pored osobine da adsorbuju organska jedinjenja, zeoliti ubrazavaju degradaciju insekticida malationa 35 puta, karbofurana 120 puta i karbarila 164 puta. Struktura ugljovodonika takođe utiče na efikasnost adsorpcije. Prilikom ispitivanja adsorpcije n-heksana, cikloheksana i benzola, uočeno je da od svih ispitanih ugljovodonika sa istim brojem C atoma, najviše se adsorpcije benzol (Inel, et al., 2002).

P R I M E N A N A INDUSTRIJSKIM FARMAMA

T

estovi primene na industrijskim farmama su pokazali da je vek trajanja primenjenog zeolita (do zamene drugom šaržom) 6 meseci, u zavisnosti od vrste objekta, mikroklimatskih uslova i broja životinja. Na primer: u objektima za odgoj i tov svinja vek trajanja jedne šarže granulata zeolita iznosio je 6 meseci: u živinarstvu je vek trajanja, za gajenje brojlera 2-3 turnusa, odnosno 4-5 meseci.

Preporučljivo je da se u toku primene povremeno korpa sa zeolitom protrese, a da se nakon svakog turnusa granulat zeolita istrese iz korpe i isti ponovo napuni i postavi u objekat. Zasićen granulat zeolita, nakon primene u objektima sadrži adsorbovan azot kao amonijačni azot pristupačan biljkama.

StaklenoZvono 47

www.staklenozvono.rs

Iz tih razloga pogodno je granulat zeolita koristiti kao đubrivo za određeni tip zemljišta (peskovita) u ratarstvu i za zemljišta namenjena povrtarstvu. Za ovu primenu potrebno je granulat mehanički usitniti. Najbolje je usitnjen granulat zeolita pomešati sa stajnjakom iz objekata (svinjski, pileći) u odnosu 1:1 i kao takav primenjivati ga kao prirodno đubrivo u količinama 20-301 po hektaru, bez dodatka veštačkog đubriva. Granulat zeolita (-3 +1 mm, -5 +1 mm).

Proizvod na bazi prirodnog minerala zeolitskog tipa koji se primenjuje kao korektor ambijentalnih uslova u objektima za uzgoj stoke.

eFeKti (miKroKlimatsKi, zdravstveni i proizvodni) Koji se dobijaju primenom granulata .

Primenom granulata posebno se poboljšava kvalitet stelje, podloge na kojoj borave životinje. Ukoliko se primeni kao posip sam ili u kombinaciji sa klasičnom steljom (slama, šuška, pirinčana pleva i dr.) smanjuje vlažnost podloge i na izvoru vezuje amonijak i neprijatne mirise. Time 48 StaklenoZvono

smanjuje oboljenja stoke, koja nastaju kao posledica nezdrave stelje (krivljenje kopita kod teladi i junadi i dr.). Dodatkom granulata izrazito se smanjuje neprijatni mirisi kako u objektima farmi, tako isto i u vreme korišćenja stelje (između dva izđubrivanja).

Primenom granulata kao posipa u stajalištima životinja dolazi do stvaranja organomineralne smeše: stajnjak (pileći, goveđi, svinjski) kao organske komponente i granulata zeolita kao mineralne komponente.

Ova smeša predstavlja prirodno djubrivo koje pored prethodne dve komponente sadrži značajan procenat kalijuma i amonijačnog azota koji je u većoj meri pristupačan za biljke. Primenom ovog đubriva dolazi do selektivnog otpuštanja amonijaka koga biljka apsorbuje duži vremenski period i do zadržavanja vlažnosti zemljišta. Uobičajene količine ovog đubriva su 20-30 t/ha, bez dodavanja veštačkog đubriva. Istraživanja primene ovog prirodnog đubriva vršena su u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda na različitim tipovima zemljišta pri gajenju žitarica i povrća i dobijeni su zadovoljavajući rezultati.

O S TA l A P R I M E N A Z E O l I TA pored navedenih podruČja primene prirodni zeoliti primenjju se :

• K ao materijali za paKovanje , Čuvanje povrća, voća i drugih prehrambrenih • • • • • • • • •

proizvoda K ao dezodoransi K ao posip za Kućne ljubimce (KoreKtor ambijentalnnih uslova) u preČišćavanju radioaKtivnih otpadadaKa, dimnih gasova, otpadnih i drugih voda u proizvodnji KiseoniKa u gasiFiKaciji uglja u Korišćenju sunČeve energije u proizvodnji naFte K ao putni premazi u medicini ...

StaklenoZvono 49

Zeleni autobus 50 StaklenoZvono

E

K

O l O Š K AUTOBUSI

I

K

ragujevac je prvi grad u Srbiji, koji uvodi u upotrebu niskopodne gradske autobuse na prirodni gas.

Preduzeće Vulović transport je u saradnji sa fabrikom MAZ iz Belorusije, kao zajednički projekat proizvelo prvi gradski niskopodni autobus na prirodni gas, gde svaka strana može da koristi svoj zaštitni znak kao robnu marku proizvoda.

Primena komprimovanog prirodnog gasa za pogon vozila, CNG u prvom redu ima prednosti zbog boljih ekoloških karakateristika u odnosu na vozila sa dizel motorom, kao i sa aspekta nižih troškova goriva tokom eksploatacije. U proizvodnom pogonu Vulović transporta u Kragujevcu, je pokrenuta serijska proizvodnja niskopodnih autobusa za gradski linijski prevoz putnika. Prvi autobus BIK203CNG-S sa motorom na komprimovani prirodni gas je nastao rekonstrukcijom postojećeg modela MAZ-203076 sa motorom na dizel gorivo.

Autobus BIK-203CNG-S radi sa prirodnim gasom koji se koprimuje na pritisak od 200 bar i zahteva ugradnju dodatnog sistema i rezervoara za gas. Za radijus kretanja novog ekološkog vozila od preko 500 km sa jednim punjenjem rezervoara, što je više od prosečne dnevne kilometraže u gradskom saobraćaju, koja iznosi 280 do 300 km, na ojačani krov autobusa su ugrađeni kompozitni cilindri firme DYNETEK. StaklenoZvono 51

Ugradnjom originalnog šestocilindričnog CNG motora firme CUMMINS, postignuta je znatno niža emisija otrovnih i štetnih produkata sagorevanja i zadovoljeni su važeći ekološki propisi EURO 4/5. Pogonski agregat u kombinaciji sa menjačem firme AllISON i ZF pogonskom osovinom, dalje rezultira boljom dinamičnošću vozila, čime je znatno poboljšana udobnost vožnje i komfor putnika. Ispitivanjem vozila tokom eksploatacije, potvrđena je i bolja ekonomičnost sa gasnim pogonom u odnosu na dizel. Tome doprinosi i elektronska kontrola svih sistema na vozilu.

Primenom CNG kao pogonskog goriva je napravljen izvanredan progres, ne samo sa aspekta naprednih tehničkih rešenja, već i po pitanju bezbednosti. Pri tome nisu pravili nikakve kompromise. Gasni rezervoari na vozilu su kombinacija male težine i visoke bezbednosti. Za navedeni radijus kretanja ukupna težina rezervoara sa gasom ne prelazi 700 kg.

-Kao budući proizvođači ovih autobusa planiramo da se razvijamo ubrzanim tempom, ali za to su nam potrebni dugoročni krediti, istakao je vlasnik firme Zoran Vulović, jer smo mi izvozno orijentisani.

Ta proizvodnja će se širiti pa ćemo pored ovog jednog autobusa u periodu od četiri meseca prikazati još tri modela autobusa i u EURO 5 varijanti. Sve to dodaje on traži zapošljavanje novih ljudi pa računamo da će se do septembra 2010 godine zaposliti preko 150 radnika u toj proizvodnji.

Pored autobusa, u pogonima Vulović transporta se realizuje i proizvodnja kamiona MAZ sa motorima koji koriste komprimovani metan kao pogonsko 52 StaklenoZvono

gorivo. Paralelno, vršimo i konverziju postojećih autobusa i kamiona sa klasičnim dizel motorima, za dvogorivi pogon mešavinu CNG/Dizel.

Osim proizvodnje novog autobusa na prirodni gas, uspešno se vrši i reparacija polovnih autobusa koji koirste dizel gorivo D2 i ugradnja uređaja za korišćenje CNG gasa u odnosu 30:70 u korist CNG gasa.

E K O l O Š K I I EKONOMIČNIJI J AV N I G R A D S K I PREVOZ

P

roizvodnja niskopodnih gradskih autobusa sa pogonom na prirodni gas, otpočelo je u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi, kao i smanjenje emisije štetnih gasova. Prvi autobus koji je proizveden u pogonima preduzeća „Vulović transport“ je MAZ 203CNG-S. Uvođenje ovog autobusa u eksploataciju će imati ogromne ekonomske i ekološke koristi, što će se posebno odraziti na život ljudi u zagađenim gradskim sredinama, jer će se na ovaj način smanjiti procenat zagađenja vazduha čak i više od 50 odsto. Ovaj projekat je još jedan dokaz uspešne saradnje fabrike MAZ, Minsk iz Belorusije i preduzeća Vulović transport iz Kragujevca, koja će rezultirati ugovorom o isporuci mašinokompleta autobusa tj. šasija iz Belorusije, sa desetogodišnjim rokom trajanja koji je potpisan 4. marta u Kragujevcu na promociji prvih autobusa.

Ugovorom je regulisano da fabrika MAZ, sve komponente i opremu za ugradnju na šasijama autobusa uvozi iz Srbije, što će se pozitivno odraziti na izvoz naše zemlje.

Pošto su sve aktuelnije priče vezane za ekologiju i opšte stanje na tržištu,

intenzivnu gasifikaciju,a inače se bavimo javnim gradskim prevozom putnika, mi smo ovu godinu proglasili godinom uvodjenja prirodnog gasa u Vulović transportu, istakao je tehnički direktor mr Saša Milojević. Ovaj projekat je samo rešenje za ekološki i ekonomičniji javni gradski prevoz putnika, dodavši da je njihova prva sledeća investicija stanica za pretakanje komprimovanog prirodnog gasa, a počeće od svog servisnog centra, dodaje Milojević.

U planu je da za potrebe gradskog prevoza u Kragujevcu Vulović transport zameni kompletan vozni park, sa 20 ekoloških autobusa. Do kraja godine najmanje polovina njihovog voznog parka biće zamenjena. Da li će gradski prevoz u Kragujevcu biti potpuno ekološki zavisiće od toga da li će grad u svemu tome učestvovati ili ne.

Imajući u vidu savremen oblik i dizajn proizvoda, tehničke karakateristike i ekonomsku i ekološku opravdanost ovih autobusa, realno je očekivati veliki uspeh u realizaciji ovih autobusa na svim tržištima koji su im ugovorom povereni a to su hrvatska, Bosna i hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija, Bugarska, Rumunija i deo zemalja evropske Unije : Mađarska, Austrija, Slovenija i Italija.

Tehničko – tehnološka rešenja za ovaj projekat urađena su od strane njihovog stručnog tima na čelu sa mr. Sašom Milojevićem, a u saradnji sa Vojno – Tehničkim Institutom iz Beograda.

Zorica Savi} StaklenoZvono 53

Izdanje ‚~etvrtog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Ma{inski fakultet u Kragujevcu

Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici: dr Nebojš{a Ranković}, dr.Jasmina Predojevi}ć-Simovi}, Dobrivoje Popovi}, Prof. dr Radivoje Peš{i’}, Prof. dr Golec Kazimierz, Prof. dr Stevan Veinovi}, Simo Mojić}, Cvetko @ivković}, Jelena Kokot besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86е

54 StaklenoZvono