Stakleno zvono 6

ekolo{ki e-magazin

broj 6 jun 2009.

Ekolo�ke Tema broja:

riznice

Prof. dr Lidija AmidĹž`i}:

Blago prirode Srbije Zorica Savi}:

Zorica Savi}:

O~i u o~i sa dinosaurusima

U potrazi za surla{ima Prof. dr. Slavko Arsovski

Kvalitet `ivljenja

Jovan Milivojevi}

@ivotni vek ~etvoroto~ka{a

StaklenoZvono 1

urednik:

Zorica Savi} designееed by:

Bojan Rankovi} saradnici:

Prof. dr Lidija Amidž`i} Prof. dr. Slavko Arsovski Jovan Milivojevi}

P

rirodna baština Srbije odlikuje se velikim bogatstvom i raznovrsnošću prirodnih ekosistema i predela. Kroz njih se odražava ukupna slojevitost geološkog i biološkog nasleđa koji predstavljaju veliki potencijal Srbije i zaslužuju naročito poštovanje, brigu i dugoročno očuvanje.

Saglasno vrednostima prirodnog nasleđa, trebalo bi očekivati da u Srbiji značajan deo teritorije bude zakonom zaštićen i integralno sačuvan za nastupajuće generacije kao jedinstven prirodni resurs. Međutim, u Srbiji se pod zakonskom zaštitom nalazi svega 6,16% državne teritorije. Navedena površina je ispod svetskog i evropskog proseka s obzirom da se na globalnom nivou pod zaštitom nalazi 11,5% svetskog, odnosno, 14,15% evropskog kopna.

R

eč „dinosaurus“ znači užasan gušter, koji je prvi put 1841, upotrebio prirodnjak Ser Ričard Oven, koji je proučavao gmizavce. Dinosaurusi su predstavljali grupu najvećih životinja koje su ikada hodale Zemljom i koje su uspele da na planeti opstanu više od 180 miliona godina (36 puta više nego period postojanja čoveka), obuhvatajući najveći deo ere mezozoika (trijas, jura i kreda).

2 StaklenoZvono

p h S b u l

k o

Krajem perioda krede došlo je do izumiranja dinosaurusa ( 60 miliona godina pre pojave prvog hominida: nijedno ljudsko biće nije nikada videlo živog dinosaurusa.

Patagonija je zemlja raj za paleontologe, jer zbog geoloških uslova i okolnosti u kojima se nalazi sačuvani su u velikoj meri kompletni skeleti dinosaurusa. Na izložbi ’’Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije’’ koja se održava i impuls holu beogradskog hotela ’’Kontinental’’ većim delom čine primerci pronađeni u provinciji Neuken (severna Patagonija).

Tokom poslednjih tridesetak godina u ovoj oblasti otkriveno je više od 30 lokaliteta sa ostacima dinosaurusa. r Snežana Pešić se bavi entomološkom problematikom vezanom za taksonomiju, ekologiju i zoogeografiju insekata iz nadfamilije Curculionoidea. U pitanju je na svetu najbrojnija životinjska grupa, koja je na našim prostorima relativno slabo istraživana, upravo zbog obimnosti i zahtevnog terenskog rada. Osim ovoga uključila se i u hidrobiološka istraživanja slatkovodnih Coleoptera Srbije.)

Savremena nauka sve manje ide ka tome da opisuje nove vrste insekata, jer najveći trezor novih vrsta na svetu sigurno bi bio u tropima, a tada bi imalo da se opisuje milion novih oblika. Međutim naučnici su se umorili od toga i krenuli u neke modernije vode. Danas se pribegava daleko više tehnološkim pristupima metodologiji, kompjuterskom radu u laboratoriji na molekularnom nivou, na analizi naslednog materijala. a li je kvalitet kao nova paradigma 21. veka zaista od egzistencijalnog značaja za čoveka i čovečanstvo? Da li je ostvarenje višeg kvaliteta istovremeno i ostvarenje etičkih, demokratskih i svih drugih vrednosti? Da li je kvalitet šansa ili barijera za manje razvijene ili nerazvijene organizacije, države i, šire, kulture? I da li kvalitet života, koji obuhvata i aspekt održivog razvoja i zaštite životne sredine, može biti stvarni ideal pojedinca i društva u 21. veku? okviru VII Festivala kvaliteta, koji je održan maja 2009. godine, u Kragujevcu, izloženo je šest radova koji su razmatrali problematiku uticaja motornih vozila na životnu sredinu u svim fazama njihovog životnog ciklusa.

Kakav je uticaj tehnologija za dobijanje polaznih sirovina, proizvodnju materijala i finalne energije na životnu sredinu kod proizvodnje samo jednog automobila? A tek koja oštećenja životne sredine nastaju usled masovne proizvodnje motornih vozila, kada se zna da se u svetu proizvede oko 70 miliona motornih vozila godišnje. Takođe proizvodnja 8 do 10 hiljada različitih komponenata, koliko se ugradi u jedno vozilo, još više uvećava negativan uticaj na životnu sredinu.

D D

U

• Blago prirode Srbije ------------------------------------ 4 • O~i u o~i sa dinosaurusima -----------------------10 • U potrazi za surla{ima -------------------------------18 • Kvalitet `ivljenja --------------------------------------- 26 • @ivotni vek ~etvoroto~ka{a ------------------------ 38 StaklenoZvono 3

Blago prirode Srbije 4 StaklenoZvono

P R I RO D N A b A š T I N A SRbIje

O

dlikuje se velikim bogatstvom i raznovrsnošću prirodnih ekosistema i predela. Kroz njih se odražava ukupna slojevitost geološkog i biološkog nasleđa koji predstavljaju veliki potencijal Srbije i zaslužuju naročito poštovanje, brigu i dugoročno očuvanje.

Kada je reč o geološkoj raznovrsnosti Srbije, treba imati na umu da je Nacionalni savet za geonasleđe Srbije do sada izdvojio 650 objekata geonasleđa koji pripadaju istorijsko-geografskom, stratigrafskom, geomorfološkom, geofizičkom, neotektonskom, speleološkom, hidrogeološkom, pedološkom, geoarheološkom, klimatskom i ex situ geonasleđu. Naročito se izdvaja 80 zakonom zaštićenih objekta geonasleđa kao pojedinačnih spomenika prirode ili značajnih elemenata predela u većim zaštićenim prirodnim dobrima. Veliki broj ovih objekata predstavlja baštinu ne samo nacionalnog, nego i evropskog nivoa vrednosti.

Prof. dr Lidija Amid`ži}ć Univerzitet Singidunum Fakultet za primenjenu ekologiju

Futura

Beograd

Za geonasleđem ne zaostaje ni biološka raznovrsnost. Kada je u pitanju specijska raznovrsnost, Srbija zauzima nepunih 0,9% evropskog prostora, a u njoj živi 39% vaskularnih biljaka, 10% gljiva, 65% nižih račića, 67% dnevnih leptira, 67% tvrdokrilaca, 51% riba, 37% vodozemaca, 26% gmizavaca, 74% ptica i 68% sisara evrope što je čini oazom biološke raznovrsnosti ovog dela sveta. Naročitu dragocenost predstavljaju brojni tercijarni, glacijalnii i borealni relikti, balkanski i srpski endemiti. Na Zemlji je izdvojeno 158 centara florističke raznovrsnosti (IUCN - WWF, 1987), a od ovog broja, 6 centara nalazi se u evropi.

StaklenoZvono 5

office@staklenozvono.rs

jedan od njih obuhvata planinsko područje balkana. Naše planine, poput Metohijskih Prokletija, šar-planine, Stare planine, Kopaonika ili Tare, predstavljaju jedan od samih centara balkanskog endemizma, lokalnog endemizma i neospecijacije.

Takođe, delovi Srbije koji pripadaju visokom planinskom zaleđu Mediterana, prema podacima Majersa, uključeni su u jednu od 25 „vrućih tačaka” globalne biološke raznovrsnosti.

Poput specijske, i vegetacijska, odnosno, ekosistemska raznovrsnost Srbije daleko prevazilazi granice prosečnosti. U složenom biomskom spektru Srbije, profesor Dmitar Lakušić je sa svojim saradnicima opisao 2.785 vegetacijskih jedinica. Njenu vegetaciju gradi 1.399 asocijacija (biljnih zajednica) i 971 subasocijacija koje su svrstane u 242 sveze (26% u odnosu na evropu), 59 klasa (73% u odnosu na evropu) i 114 vegetacijskih redova (49% u odnosu na evropu). Centri vegetacijske i ekosistemske raznovrsnosti Srbije, uglavnom se preklapaju sa centrima njene specijske raznovrsnosti.

Deo najznačajnijih prirodnih dobara Srbije ima status međunarodno značajnih, a deo njih se nalazi na preliminarnim listama potencijalnih međunarodno značajnih 6 StaklenoZvono

prirodnih dobara. Na preliminarnoj listi potencijalne svetske prirodne baštine pod zaštitom Uneska (UNeSCO – World Heritage), nalazi se pet prirodnih dobara Srbije, a u okviru Uneskovog programa „Čovek i biosfera“ (UNeSCO, MAb – Man and biosphaere), Park prirode „Golija“ je zajedno sa okolinom manastira Studenica proglašen za Rezervat biosfere „Golija – Studenica“. Na preliminarnoj listi potencijalnih rezervata biosfere nalazi još 9 priodnih dobara. Na osnovu Ramsarske konvencije o zaštiti vlažnih staništa, devet prirodnih dobara dobilo je status Ramsarskih područja.

U skladu sa globalnim nastojanjima očuvanja biološke raznovrsnosti i prirodnih staništa, u Srbiji je prepoznato i izdvojeno 35 međunarodno značajnih područja za ptice, 59 međunarodno značajnih biljnih područja i 13 međunarodno značajnih staništa dnevnih leptira. Gotovo sva područja značajna za očuvanje navedenih organskih grupa nalaze se zaštićenim prirodnim dobrima kao centrima biološke raznovrsnosti Srbije. Ova područja su prepoznata i u okviru emerald projekta čija je prva faza u Srbiji završena 2007. godine izdvajanjem 61 emerald područja kao dela nacionalne i evropske ekološke mreže u okviru šireg evropskog projekta Natura 2000 koji počiva na Direktivi o zaštiti prirodnih staništa divlje flore i faune i Direktivi o zaštiti divljih ptica.

Saglasno vrednostima prirodnog nasleđa, trebalo bi očekivati da u Srbiji značajan deo teritorije bude zakonom zaštićen i integralno sačuvan za nastupajuće generacije kao jedinstven prirodni resurs.

Međutim, u Srbiji se pod zakonskom zaštitom nalazi svega 6,16% državne teritorije. Navedena površina je ispod svetskog i evropskog proseka s obzirom da se na globalnom nivou pod zaštitom nalazi 11,5% svetskog, odnosno, 14,15% evropskog kopna.

StaklenoZvono 7

jedan od najvećih razloga relativno male površine koja uživa zakonsku zaštitu u Srbiji je veoma usporena procedura donošenja akata o zaštiti prirodnih dobara koja proizilazi iz dugog usaglašavanja resornih ministarstava, kao i česti otpori lokalnih zajednica nedovoljno upoznatih sa zakonodavstvom i svrhom očuvanja prirodnih dobara.

U skladu sa preporukama Svetskog kongresa o nacionalnim parkovima održanog u Karakasu 1992. godine, sa Prostornim planom Republike Srbije, Milenijumskim ciljevima Republike Srbije usklađenim sa Milenijumskom deklaracijom UN iz 2000. godine i Nacionalnom strategijom održivog razvoja, do 2010. godine pod zakonskom zaštitom bi trebalo da se nađe oko 10% teritorije Srbije. Verovatno će se ovaj cilj i ostvariti u nastupajućem periodu, ali mora se postaviti pitanje šta i sa postojećim prirodnim dobrima. Naime, u sadašnjem periodu tranzicije, privatizacije, borbe za lične interese na račun prirodnih resursa, dovode do različitih vidova prekomernog korišćenja, degradacije prirodnih vrednosti i ubrzanog pustošenja 8 StaklenoZvono

naše prirodne baštine. brojni zakoni i podzakonska akta, kao i preuzete obaveze o sprovođenju međunarodnih konvencija u oblasti zaštite životne sredine, kod nas se često ne sprovode, ili se sprovode neefikasno, sporo i parcijalno. Naročito velika opasnost se krije u neznanju donosioca odluka i uplivu politike u struku i nauku. ekspanzija divljih vikend-naselja, sporo donošenje prostorno-planske dokumentacije i često njena neusaglašenost sa funkcijom prirodnog dobra, kaptiranje voda, nedostatak kanalizacione mreže i tretmana otpadnih voda, divlje deponije, eksploatacija kamena, šljunka i peska, divlje deponije, neplanska seča šuma, preterana eksploatacija biljnih i životinjskih vrsta, krivolov, neodgovorno gazdovanje lovnom divljači, nedovoljna edukacija i česti otpori lokalnog stanovništva, nedovoljna angažovanost i nestručnost pojedinih upravljača, sukobi interesa, preklapanja nadležnosti, neusaglašenost zakonske regulative, prenamena površina, mala finansijska ulaganja države, nepoštovanje zakona i nesankcionisanje prekršaja, samo su deo problema koji već godinama uništavaju naša zakonom zaštićena prirodna dobra. Sve veće negativne efekte na prirodna dobra ispoljava i turistička delatnost koja ne

uvažava postojeću zakonsku regulativu, preuzete međunarodne obaveze, funkciju i primarnu namenu prirodnih dobara.

Uticaji neodrživog turizma naročito su izraženi u planinskim područjima koji predstavljaju osnovna izvorišta kvalitetne vode i centre biološke raznovrsnosti sa veoma osetljivim i već kritično narušenim ekosistemima. Dugoročno štetni efekti turizma u velikoj meri proizilaze iz realizacije nesavesno i nestručno urađenih planova razvoja turizma, prostornih planova posebne namene, pritisaka i bahatosti određenih interesnih grupa. jedan od primera je neodrživo i nesavesno urađen plan razvoja smučarskog turizma na Staroj planini koji je počeo da se realizuje mimo zakonske procedure i svih principa struke, mimo istinskih nacionalnih strateških interesa i istinske potrebe održivog razvoja i opstanka lokalnog stanovništva. Na žalost, Stara planina je samo jedan od primera neodgovornog ponašanja prema budućim generacijama.

StaklenoZvono 9

OÂŒi u oÂŒi 10 StaklenoZvono

sa dinosaurusima

DINOSAURUSI beOGRADU

Razgovor sa: Aleksandrom Savić} kustosom Prirodnja”’~čkog muzeja u Beogradu

U

U

specifičnoj atmosferi Impuls hola beogradskog hotela ’’Kontinental’’, publika će do januara sledeće godine biti u prilici da uživa u izložbi ’’Dinosaurusi Argentine – džinovi Patagonije’’, razgledajući skelete dvadeset vrsta dinosaurusa, sa oko 40 eksponata skeleta i delova skeleta dinosaurusa, među kojima su i jaja dinosaurusa, lobanje, gnezdo mladunaca, replika nađenih otisaka stopa, kosti, rekonstrukcije života.

Najatraktivniji eksponati su skeleti 10 dinosaurusa: krvoločni mesojed Giganotosaurus (14 m ), biljojed Rebbachisaurus (17m ), Carnotaurus (7,5 m) i dr. Samo u beogradu biće predstavljena premijera kompletnog skeleta Megaraptor-a, dugog 9m (sa kandžom dugom 0,5m).

Reč „dinosaurus“ znači užasan gušter, koji je prvi put 1841, upotrebio prirodnjak Ser Ričard Oven, koji je proučavao gmizavce.

Dinosaurusi su predstavljali grupu najvećih životinja koje su ikada hodale Zemljom i koje su uspele da na planeti opstanu više od 180 miliona godina (36 puta više nego period postojanja čoveka), obuhvatajući najveći deo ere mezozoika (trijas, jura i kreda). Krajem perioda krede došlo je do izumiranja dinosaurusa ( 60 miliona godina pre pojave prvog hominida: nijedno ljudsko biće nije nikada videlo živog dinosaurusa.

StaklenoZvono 11

www.staklenozvono.rs

Dinosaurusi su grupa gmizavaca kod kojih su se noge i karlični pojas transformisali, tako su noge postavljene vertikalno ispod tela, slično kao kod današnjih ptica i sisara. Oni su prvi reptili koji su prestali da gmižu. Pojava dvonožnog kretanja je prednje ekstremitete nekih dinosaurusa oslobodila lokomotorne funkcije, što je omogućilo evoluciju krila i pojavu njihovih potomaka – ptica.

-Patagonija je zemlja raj za paleontologe, jer zbog geoloških uslova i okolnosti u kojima se nalazi sačuvani su u velikoj meri kompletni skeleti a baš po njima je rađena rekonstrukcija skeleta koje vidimo na izložbi, ističe kustos sa Prirodnjačkog muzeja Aleksandra Savić. Ono što se uvek pitamo to je, da li su u pitanju originali ili kopije. Originali životinja koji su stari oko 225 miliona godina pa i do 65 miliona

Izložbu „Dinosaurusi Argentine – Džinovi Patagonije“ većim delom čine primerci pronađeni u provinciji Neuken (severna Patagonija). Tokom poslednjih tridesetak godina u ovoj oblasti otkriveno je više od 30 lokaliteta sa ostacima dinosaurusa.

Primera radi, Paleontološki centar jezera bareal, pod okriljem Nacionalnog Univerziteta u Komahui, otvoren je tokom čitave godine sa programom Projekat Dino pod vođstvom dr Horhe Kalva, paleontologa sa Univerziteta u Komahui.

Na ovoj izložbi ekskluzivno je predstavljena ogromna kandža na zglobljenom prednjem ekstremitetu vrste Megaraptor namunxuaniqui. Do sada je ovo najveća pronađena kandža i pripadala je grabljivcu, a savršeno je očuvana. Nema sumnje da je ovo jedno od najspektakularniijh paleontoloških otkrića.

godina ne mogu da izađu ni iz muzeja a ni iz zemlje, zbog strogo kontrolisanih uslova gde se čuvaju, jer je kako ističe Aleksandra Savić u pitanju velika nacionalna i kulturna baština koja ne može biti izložena javnosti, zbog rizika da se ne ošteti.

12 StaklenoZvono

Dinosaurusi a rgentine su rađeni prema originalnim iskopinama i to pod nadzorom stručnih ljudi a vođstvom dr Horhe Kalva, paleontologa sa Univerziteta u Komahui.

U jezeru ezekilj Ramos Meksija pronađen je kompletno sačuvan skelet biljojeda dinosaurusa, Rebbachisaurus tessonei.

Ovo je jedini sauropod kod koga možemo potvrditi prisustvo gastrolita „kamenja koje olakšava varenje, a verovatno je služilo za mrvljenje biljne hrane, pošto dinosaurusi nisu mogli da u potpunosti

r ebbaChisaurus tessonei

gigantossaurus Carolinii

sažvaću svoje zalogaje“, izjavio je Horhe Kalvo, koji je proučavao primerak.

Među džinovima na ovoj izložbi izdvaja se Gigantossaurus carolini, endemična vrsta južne Amerike, sa posebnim anatomskim odlikama. Originalni skelet izložen je u Muzeju e. bahmaan u Vila el Čokon.

Ruben Karolini, mašinski inženjer, radeći na brani el šokon, otkrio je ovaj fosilni primerak. Danas je on director pomenutog muzeja. Osim njega izložen je i Carnotaurus sastrei, jedini dinosaurus mesojed sa rogovima.

Kao protivteža ovim vrstama, izložena je i grupa najmanjih dinosaurusa, Gasparinisaura cincosaltensis, dinosaurus biljojed veličine psa, verovatno socijalnog ponašanja.

C arnotaurus sastrei StaklenoZvono 13

r iojasaurus inCertus

. jedno je sigurno ističe kustos Aleksandra Savić to su jedni od najvećih organizama koji su ikada živeli na Planeti zemlji. Ova izložba predstavljena je pod posebnim uslovima, u mraku pod specijalnim osvetljenjem. Tu se prema njenim rečima nalaze i delovi paleontoloških iskopina, alati i materijali kojim su se služili paleontolozi, zatim gnezda dinosaurusa, replika jaja dinosaurusa kao i vodeni dinosaurusi.

Najstariji dinosaurusi posebno su izdvojeni.

Veličina ovih proto – dinosaurusa i dinosaurusa dolazi iz prelepog nacionalnog parka Talampaha ili Išigualasto, poznatijeg kao Mesečeva dolina na severu Argentine, istočno od Anda. U nalazištima trijasa sačuvana su tri najstarija dinosaurusa eoraptor lunenisis, Herrerasaurus ischigualastensis antarticus i Riojasaurus incertus.

Takođe su izložena dva primerka morskih reptila koji su naseljavali mora u vreme kada su dinosaurusi vladali kopnom.

Mosasaurus

Prvi je lobanja impresivnog Mosasaurusa iz perioda gornje krede, Lakumasaurus antarcticus, nađenog na Antarktiku, („Lakuma“ je bio morski duh u mitologiji naroda jamana, domorodaca iz Ognjene zemlje), a drugi je Tuarangisaurus cabazi iz gornje krede severozapadne Patagonije, provincija Rio Negro.

Poslednjih godina u Patagoniji su pronađena velika polja sa hiljadama jaja dinosaurusa, kompletna gnezda koja su doprinela boljem upoznavanju vrsta koje su živele u Patagoniji pre 70 miliona godina, počev od proučavanja njihove biologije, reproduktivnih navika, pa do načina distribucije gnezda. Neke rekonstrukcije ovakvih gnezda mogu se videti na izložbi, kao što su na primer, džinovska jaja sauropoda i jedno gnezdo Mussaurus patagonicus (dinosaurusa dovoljno malog da dobije naziv miš gušter).

14 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

biljojedi su se hranili obiljem hrane koja je u to vreme zaista postojala i to je prema rečima kustosa Aleksandre Savić razlog zašto su porasli tako veliki. Međutim to je po lancu ishrane odličan uslov za mesojede koji su se hranili ogromnim biljojedima ali kako ona kaže promenom klime došlo je do njihovog izumiranja.

K

R A j e R e DINOSAURUSA

Prilikom posete ovoj izložbi, može se naučiti više o evoluciji naše Planete, preko istorije dinosaurusa, od geoloških etapa preko staništa i prirodnog ambijenta u kome su živeli, pa sve do pregleda raznovrsnih teorija o razlozima njihovog izumiranja.

Mussaurus patagoniCus

Dinosaurusi Argentine su jako dobra priča za ekologiju i opstanak živog sveta.

Organizmi koji su bili toliko uspešni, živeli u obilju hrane, pića i svega što je u to vreme moglo da postoji, ali ipak bez prisustva čoveka izumrli su zbog promena ekoloških uslova. Naučnici su potvrdili da je do izumiranja dinosaurusa kako ističe kustos Aleksandra Savić došlo zbog udara meteorita. To je promenilo tada sve uslove koji su postojali na zemlji. Pored tektonskih poremećaja još veću ekološku katastrofu izazvali su veliki oblaci prašine koji su prema njenim rečima zaklonili sunčevu svetlost. Postepeno je počeo da izumire biljni svet a sa njima i dinosaurusi.

Opstali su neki drugi organizmi, kao što su sisari, koji su tada bili potpuno sklonjeni, kao ekološki miševi koji su bili veličine malih glodara. Oni su uspeli da se prilagode svemu, zatim i nastupili kao dominantna vrsta na Planeti Zemlji.

StaklenoZvono 15

Posetilac se nalazi pred spoznajom o tome koliko je krhka ekološka ravnoteža na našoj planeti, koja omogućava život, kako uzroci i posledice narušavanja tog balansa, koji su ponekad u našim rukama, a nekada izvan naše moći, mogu promeniti uslove neophodne za život.

Osim eksponata dinosaurusa, izložba predstavlja i veliki multimedijalni projekat sa projekcijama autentičnih filmova o iskopavanjima i istraživanjima dinosaurusa.

Izložba je organizovana u saradnji beogradskog Prirodnjačkog muzeja i udruženja „Grupo Cultural“ iz Argentine, uz podršku Raiffeisen banke.

16 StaklenoZvono

Pored gostujuće izložbe Dinosaurusi Argentine – Džinovi Patagonije, Prirodnjački muzej priprema i mini postavku ’’Srbija u vreme Dinosaurusa’’, na kojoj će biti izloženi primerci fosilnog sveta koji je u Mezoziku (Doba Dinosaurusa) živeo na terenima današnje Srbije. Pošto je naša zemlja u to vreme bila pretežno pod morem, najviše su se sačuvali fosilni ostaci beskičmenjaka (puževi, školjke, morski ježevi, amoniti – izumrle grupe koje predstavljaju daleke srodnike savremenog nautilusa, i po izgledu su vrlo slični njima). Praktično, samo je mali deo terena bio kopnena sredina, pa zato kod nas i nema mnogo podataka o dinosaurusima.

Najpouzdaniji podaci o njima zabeleženi su na Staroj planini gde je u to vreme bilo kopno. To su tragovi prstiju vrlo sitnih dinosaurusa (Thecodontosaurus) nađenih u stenama starim preko 200 miliona godina.

Ovi tereni nisu detaljno istraženi i nadamo se da će se jednog dana naći i druge vrste dinosaurusa jer su u zemljama u okruženju (Italija, Hrvatska, Rumunija, bugarska ) nađeni delovi skeleta krupnih dinosaurusa.

StaklenoZvono 17

Zorica Savi}:

U potrazi za Surla�im 18 StaklenoZvono

Intervju sa Docentom dr Snež”`anom Pe{i}ć sa Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu

ma

e N TO M O L O š K I I S T R A ž I VA Č K I P O D U H VAT

D

r Snežana Pešić se bavi entomološkom problematikom vezanom za taksonomiju, ekologiju i zoogeografiju insekata iz nadfamilije Curculionoidea.

U pitanju je na svetu najbrojnija životinjska grupa, koja je na našim prostorima relativno slabo istraživana, upravo zbog obimnosti i zahtevnog terenskog rada. Osim ovoga uključila se i u hidrobiološka istraživanja slatkovodnih Coleoptera Srbije. entomološko društvo postoji već priličan niz godina, ali u Srbiji ljudi koji bi mogli da se računaju entomolozima, naučnicima, istraživačima ima tek oko stotrideset. Tu se računaju i oni koji su apsolutno aplikativna entomologija, znači ne klasična terenska faunistička nego je u principu neka molekularna, prilagođena poljoprivredi, agronomiji, šumarstvu i sl.

Otkuda to da se neko zainteresuje za tako čudna stvorenja - šestonoge, neke leteće, neleteće organizme. jedna od njih je i Snežana Pešić ...koja se opredelila za proučavanje surlaša, inseka koji čine najveću grupu organizama na planeti zemlji, jer u carstvu životinja najveća familija pripada upravo ovoj grupi životinja.

Do danas je opisano oko 80 hiljada vrsta, a inače se predpostavlja da ih ima milion i po vrsta na planeti zemlji. Po najnovijem katalogu objavljenom prošle godine, vrste insekata koje su u naučnim krugovima poznate, kreću se do milion.

StaklenoZvono 19

Već sam taj broj raznovrsnosti, je bio toliko inspirativan za Snežanu Pešić da je odlučila da se bavi tom grupom insekata. Do prvih ključeva za opredeljivanje tih vrsta insekata došla je uz pomoć velikog profesora Mladena Karamana, ali rad na terenu, tehnike sakupljanja, otkrivanje , odnosno prepoznavanje mesta gde ih treba loviti, sve je to morala sama da sazna -Svakako mi je mnogo značilo to što sam posle magistriranja otišla, zahvaljujući pozivu ruske Vlade u tadašnji Lenjingrad, gde sam u zološkom Institutu ruske akademije nauka provela pet meseci na usavršavanju. Tu sam na sopstveno iznenađenje zaključila, da sam ja pipajući po mraku bez ikakvih instrukcija i otkrivanja tehničkih tajni kako obrađivati i preparirati ta mala stvorenja, zapravo sama otkrila i uradila ono što je u Rusiji već stara praksa, kaže Pešićeva dodavši da oni pak primenjuju dobro razvijenu entomološku Nemačku školu.

Ako hoćete ekološki da obradite neku teritoriju, oblast ili grupu koju radite, onda vam treba minimum pet godina ozbiljnog istraživačkog rada.

20 StaklenoZvono

RIZNICA PRIRODe bALKANA -Pokušavam da kompletiram listu, to se u nauci zove, ček lista vrsta koje žive na ovim prostorima. Ako bih pokušala da sumiram čega to ima i koliko na prostoru Srbije, mogu samo da nagađam na osnovu onoga što sada imam iz literarnih podataka, a to je zapravo malo, i onoga što sam sama pronašla. U Kragujevcu i okolinu je do sada evidentirano oko 400 vrsta, tačnije malih buba koje žive svuda oko nas. Za celu Srbiju bi moglo da se očekuje oko hiljadu vrsta. U mojoj zbirci sada ima verovatno oko 800 vrsta, ali nisam još uspela da pokrijem celu teritoriju Srbije, ističe Pešićeva.

Srbija koliko god da je mala, pogotovu nije neinteresantna u faunističkom odnosno prirodnjačkom smislu uopšte.

Do sada je najviše pažnje posvećivala centralnom delu Srbije, pokušava da pokrije i deo južne i jugoistočne Srbije, Vranje i Pirot, a Staroj Planini se već duže vreme intenzivnije i ozbiljnije posvetila jer je kompleks koji zaslužuje specijalnu pažnju, jer kako kaže nije uzaludno taj

prostor proglašen rezervatom prirode. Sa druge strane Zapadna –Srbija je takođe intrigantna, posebno prostor Tare i Zlatibora, uključujući i Valjevske planine, zapravo jeste parče starog kopna. Naime neka geološka istraživanja pokazuju, da je najveći deo balkanskog poluostrva svojevremeno doplutao u vidu jedne male ploče, kao deo afričkog parčeta i ostao na evropskom kopnu i na taj način počeo da nabira Dinarske planine , šaru i balkanske planine u bugarskoj .

-Trebalo je da uporedim zapadnu, istočnu i centralnu Srbiju po mom nekom viđenju u faunističkom smislu, da vidim kakve su razlike. To je zoogeografski pokušaj, a sve vreme mi ostaje na žalost neispunjena želja , da odradim Vojvodinu, objašnjava Pešićeva. Ona poseduje masu svojih različitih eko sistema što vodenih, okolovodenih, plavljenih kanala, reka, močvarnih prostora, a takođe i slanih terena koji su specifični za taj prostor. I naravno velika želja je ističe Pešićeva raditi Kosovo i planine na granici sa Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom, dakle šara i Prokletije. Svakako da su te planine skrovišta i riznice mnogih dragocenih prirodnih dobara za balkansko područje.

Zahvaljujući njenoj koleginici iz muzeja u Skoplju, branislavom Mihajlovom koja takođe radi ovu grupu insekata , ona je imala otvoren pristup Makedonskoj muzejskoj zbirci, a zajedno su istraživale Pelister i tako objavlile veći broj radova vezanih za prostor te zemlje. U planu je da zajedno konkurišu za projekat kod nadležnog ministarstva, kako bi kompletno evidentirali planinski sistem Makedonije sa svojom zanimljivom geografijom i ekosistemom koji svakako predstavlja riznicu za ovo područje balkana.

StaklenoZvono 21

TeNDeNCIje U SVeTSKOj NAUCI Savremena nauka sve manje ide ka tome da opisuje nove vrste insekata, jer najveći trezor novih vrsta na svetu sigurno bi bio u tropima, a tada bi imalo da se opisuje milion novih oblika. Međutim naučnici su se umorili od toga i krenuli u neke modernije vode, pokušavajući da pronađu veze stvarne korelacije ili možda izmišljene, tako da se danas pribegava daleko više tehnološkim pristupima metodologiji, kompjuterskom radu u laboratoriji na molekularnom nivou, na analizi naslednog materijala. To je neophodno da bi se utvrdilo koja je grupa kada i sa kojom bila, jednom rečju pokušavaju da se povežu sa geološkim dešavanjima, nekadašnjom orografijom. To su nove tendencije u nauci, a samo je pitanje koliko mi možemo da idemo u korak sa svetom.

-žao mi je što u našoj zemlji nema osećaja da treba da evidentiramo šta sve naša banka prirode sadrži. U berlinu već osam decenija prate ovu grupu surlaša, tako da možete da dobijete podatke o stanju faune ovih insekata na području berlina, u poslednjih 8 decenija. Takve službe bi trebalo da postoje i funkcionišu pri Zavodima za zaštitu prirode i sličnim institucijama, ističe Pešićeva.

Posao klasičnog entomologa ne bi trebalo gasiti, ali ova nova naučna istraživanja treba stimulisati. Na žalost u našoj zemlji faunistička istraživanja gube korak sa modernim, naučnici se vrednuju isključivo po nivou časopisa u kojima objavljuju svoje radove. Ako to nisu časopisi vezani za statistiku, molekularna i hemijska istraživanja, onda njihova karijera može da bude pod znakom pitanja. Mi nismo uradili ono što su druge razvijene zemlje, sa kojima uporno pokušavamo da se poredimo, to već uradile još u 18 veku.

Mi smo na repu zbivanja, a da li ćemo da uhvatimo korak sa novim istraživanjima zavisi i od nas i naših ministarstava.

22 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

. U našoj zemlji trebalo bi da postoji jedna institucija u kojoj bi se čuvala kompletna sabrana flora i fauna. Taj materijal bilo da je muzeološki klasičan u zbirka sistemu ili sačuvan i izolovan u epruveticama kao DNK, mogao bi vekovima da služi istraživačima za njihove dalje raznorazne nove komparativne

analize.

prvobitno predpostavljalo. U pitanju su vrlo zanimljiva zemljišna bića, vrlo malih razmera, dimenzija preko 1 mm duguljasta glatkog tela, bez očiju, crvenkasto pigmentisana zato što žive u zemljištu i prava je enigma kakav je to njihov život, kakva im je biologija. Obično se nalaze u stenovitom zemljištu, gde probija kamen kroz vrlo tanak sloj zemljišta, to se zove skeletoidno zemljište. Često bira staništa koja nisu daleko od nekog vodenog basena, bilo da je to rečni sliv ili jezero.

Ovaj primerak, spada u familiju Kleonine, i pitala sam se otkud ovakav primerak u studentskom insektarijumu. Nije sa našeg terena, verovatno potiče sa nekih ostrva.

Drugu vrstu insekta, dobila sam na poklon u zološkom Institutu ruske akademije nauke, prilikom boravka 1992 godine.

žIVOT SURL AšA Surlaši znaju da žive na različitim čak i neočekivanim mestima, oni su biljojedi međutim neki se hrane hifama gljiva ili raspadajućim biljnim materijalom. Mnogi od njih žive u zemljištu, neki su kao stalni stanovnici, neki privremeno ili povremeno zemljište koriste kao sklonište.

Vrlo zanimljivi su klasični zemljišni stanovnici a među njima se nalazi i rod Ubychia, a naročito vrsta Ubychia holdhausi. Do pre neku godinu uopšte se nije znalo da žive u Srbiji, jer zapravo nisu postojali dovoljni podaci ni sakupljen materijal sa balkanskog prostora. Holdhausi je vrsta koja je vezana za balkanske prostore, i do pre nekoliko godina, ona je bila poznata samo sa nekoliko punktova u bosni.

Ovim nalazima potvrđeno je da ima šire područje gde oni žive, nego što se StaklenoZvono 23

kontakt@staklenozvono.rs

U pitanju je eufolus Azureus i potiče sa Nove Gvineje, prilično interesantna krupna predstavnica familije surlaša i atraktivnog izgleda.

U zbirci ima i fotografisanu entomološku kutiju, organizovana na jedan malo neuobičajan način, gde su bube stavljane u obe polovine kutije koja podseća na rastvorenu knjigu, a u pitanju su originalne veličine. Zbirka pripada naučniku koji je u 18 veku, radeći kao brodski lekar putovao po svetu, i sakupljao bube, surlaše. beležio ih je i opredeljivao na neobičan način, ima specifične etikete i precizne podatke. Muzej u Londonu ima još nekoliko takvih kutija od istog istraživača.

š T e TO Č I N e I L I Ne?

-Priroda ima svoje mehanizme, reaguje na bilo koju promenu unutar sebe same ili izazvanu spolja. Naravno da su insekti pa i oni koje ja radim, deo te iste prirode tako da i oni reaguju spontano, adekvatno situaciji. Insekti, iz grupe koju ja radim, 24 StaklenoZvono

nisu ni malo naivne štetočine, ističe Pešićeva i dodaje da sigurno svi koji se bave poljoprivredom, pogotovu voćarstvom, znaju da mogu imati velike štete od raznoraznih cvetojeda, u koje spadaju i surlaši. šumarska proizvodnja takođe može da bude ugrožena, rasadi i drvna masa u šumama, a sa druge strane ove bube mogu

da budu iskorišćene za zaštitu u smislu suzbijanja invazivnih ili pak korovskih vrsta. Svaka upotreba može da bude vezana i za zloupotrebu. Sigurno ih u gradskoj sredini nećemo zateći toliko raznovrsne kao na prvoj livadi, odmah u blizini grada a da ne pričam ako odemo stotinak kilometara daleko, pogotovu tamo gde nije doprela ljudska civilizacija, gde nema dimnjaka, buke ili zagađene vode, kaže Pešićeva.

Svako podneblje i područje ima svoje specifične oblike, samo treba pažljivo tražiti. Ne postoji retka i ugrožena vrsta, treba razmisliti dobro koliko je istraživača pokušalo da pronađe i da li ih je tražilo na

pravom mestu i na pravi način. Da li ste u pravi sat izašli, možda je aktivna noću, da li ste otišli posle kiše, jer ste pogledali ispod biljne rozete, da li ste koristili sve moguće tehnike i da li ste uopšte razumeli način života te vrste. Dok to ne uradite nemožete da proglašavate ništa ni retkim ni ugroženim.

-Posle 23 godine rada u entomologiji, mogu da kažem da su mnogi profesori bili u pravu, kada kažu da treba da budemo pažljiviji i obazriviji, mada je danas nemoguće zaštiti prirodu oko sebe ali ni sebe od negativnog uticaja ljudi kaže Pešićeva. Svakako da niko od nas ne razmišlja kada prska svoju njivu da li će to otići na okolnu livadu, potok ili šumu i tamo napraviti štetu.

Imali smo pre tri godine situaciju sa gradacijom gubara, međutim pitanje je da li je neko bio skorije na žeželju (brdo kod Kragujevca) gde je šuma i dalje pod opasnošću od štenih insekata, ističe ona.

Zagađenje sigurno utiče na sve organizme, ali nekima i godi, jer kad god je neka sredina zagađena neki elementi iz zajednica koje tu žive, uspevaju da pronađu za sebe uslove koji su idelani za njih. Iako su dotle bili potisnuti, jedva primetni i malobrojni odjednom se prenamnožavaju. Ponekad se postavi pitanje zašto biolozi ne pomognu da se suzbiju sve štetočine u poljoprivrednoj proizvodnji, ali sa druge strane uvek postoji i kontra pitanje da li je dobro kada ima insekata ili kada ih nema?

StaklenoZvono 25

Prof. dr. Slavko Arsovski rukovodilac centra za kvalitet

Kvalitet 26 StaklenoZvono

K V A L I T e T, oDrŽiVi raZVoj i KValitet ŽiVota

(QASDQOL)

P

aralelno postoje 3 paradigme: kvalitet, odrzivi razvoj i kvalitet zivota. One se često koriste kao sinonimi, medjusobno uslovljeni ciljevi ili potpuno odvojeni koncepti. Cilj ovog rada je da ukaže na njihovu genezu, relacije izmedju njih, metode merenja, praćenja i analize. Na kraju rada prikazan je makro integracioni model Q-SD-QoL sa analizom najuticajnijih faktora..

KValitet,

kao paradigma poslovanja u 21-om veku dobija nove sadržaje i veze sa ostalim vodećim paradigmama, kao što su održivi razvoj i kvalitet života. Ovo prožimanje vodećih paradigmi ostvaruje se na: • konceptualnom i • operativnom planu

�ivljenja

korišćenjem istog metodološkog postupka, istih indikatora itd. Međutim, problem je znatno širi i odnosi se na temeljne ljudske vrednosti. Ova razmišljanja su autora usmerila na integraciju ili, u perspektivi, sintezu ovih paradigmi. Svaki postupak integracije ili sinteze skopčan je sa velikim brojem teorijskih i praktičnih problema. Neki od njih će biti izloženi u ovom radu, kao i rezultati modeliranja na konceptualnom nivou.

StaklenoZvono 27

www.staklenozvono.rs

M O D e L K VA L I T e TA

I

zrada sveobuhvatnog modela kvaliteta je pomalo pretencizan zadatak za svakog istraživača. Zato se obično pribegava razvoju i primeni modela koji će zadovoljiti potrebe nameravanog istraživanja.

S obzirom na temu ovog rada, kvalitet se mora posmatrati u najširem smislu na, društvenom nivou. Literaturni izvori upućuju na veliki broj modela kvaliteta.

Autor se opredelio za model globalnog kvaliteta koji poseduje potrebnu “širinu” i “dubinu” za potrebe integracije sa modelima održivog razvoja i kvaliteta života. Osnovno pitanje svakog od nas je: Kako se pojedinac odnosi prema vremenu i prema stvarnosti? Do odgovora na ovo pitanje ne stiže se ni obnavljanjem opažaja (estetički prilaz), ni upornošću volje (psihološki prilaz), ni izgradnjom sistema vrednosti (etički prilaz), već prožimanjem ovih pristupa. Zbog toga se moramo prvo vratiti na pojedinca, osvetliti njegov odnos prema životu i utvrditi osnovne karakteristike novog ideala u XXI veku – kvalitet života.

Da bi se ostvario ovaj ideal čovek mora da ima veru. To je u vremenu očajanja i sunovrata mnogih vrednosti vrlo teško ostvariti. Umesto da pojedinac ostane na ojačanju (što je napr. po Kjerkegeru već veliko ostvarenje), čovek svestan svojih slabosti, ali i nada, želja i potreba treba da prihvati ovaj novi ideal kao način da ostvari nemoguće. Kao najviša strast ona ima utemeljenje u bezuslovnom prihvatanju neizvesnosti. Pojedinac hrabro prihvata neizvesnost i želi je, a strah se javlja kao pratilac ili propratna pojava ovog stava i slabosti pojedinca da ostvari ono u šta veruje. još je u Poslanici jevrejima rečeno da je vera “nadanje protiv svake nade”.

28 StaklenoZvono

Dakle, vera je slobodan izbor pojedinca i nadanje da će se ostvariti željena mogućnost. Ona uvek pretpostavlja neki prethodni izbor, odluku i rizik. Ako postoji mogućnost, postoji i strepnja da će se ista ostvariti. Verom se i ono što izgleda nemoguće, pretvara u moguće. Ova opšta razmatranja položaja čoveka u društvu mogu se preneti na novu paradigmu – globalni kvalitet. Zašto? Ima više osnova.

Navešćemo dva: 1. Globalni kvalitet, integriše aspekte ponašanja i interese svih aktera u životu (pojedinca, organizacija, državnih i drugih institucija) i 2. Osnovna premisa i cilj kome se stremi je kvalitet življenja, koji se najpre mora ostvariti na individualnom nivou, a zatim sve šire obuhvatajući ostale interesne grupe.

Pretenzije ovog rada nisu da razvija novi sociološki, filozofski ili religiozni stav, već da dostignuća iz ovih oblasti “iskoristi” za nedovoljno razrađenu nauku o kvalitetu.

U tom smislu potrebno je potvrditi ili odbaciti nekoliko osnovnih hipoteza: 1. Da li je kvalitet kao nova paradigma 21. veka zaista od egzistencijalnog značaja za čoveka i čovečanstvo?

2. Da li je ostvarenje višeg kvaliteta istovremeno i ostvarenje etičkih, demokratskih i svih drugih vrednosti?

3. Da li je kvalitet šansa ili barijera za manje razvijene ili nerazvijene organizacije, države i, šire, kulture?

4. Da li kvalitet života, koji obuhvata i aspekt održivog razvoja i zaštite životne sredine, može biti stvarni ideal pojedinca i društva u 21. veku?

Na neka od ovih pitanja delimične odgovore daju savremeni pristupi kvalitetu. jedan od njih je pristup totalnom kvalitetu, koji kvalitet posmatra kao rezultat interakcije svih aktera organizacije i društva. U uslovima globalizacije tržišta, ovaj pojam doživljava evoluciju ka novom pojmu – globalni kvalitet, ističući višestruke veze između nacionalnih ekonomija. Globalni kvalitet, kao relativno noviji pojam, uveden je da ukaže na 2 aspekta kvaliteta: • Prožimanje svih ljudskih aktivnosti na individualnom, grupnom, organizacionom, državnom i globalnom planu i

sustainable DeVelopMent anD QualitY oF liFe (Qa sDQol) Abstract: There are 3 parallel paradigm: quality, sustainable development and quality of life. They are often used as synonyms, are also conditioned by the goals or completely separate concepts.

The aim of this work is that appeared on their genesis, relations between them, methods of measuring, monitoring and analysis. At the end of the work shown is the macro integration model Q-SDQoL with analysis of the most influenced factors.

• Praktično neograničeno povećanje kvaliteta, tj. ostvarivanje konkurentnosti čak i u svetu izvrsnih. (na slici)

nova paradigma u koju su uključene sve poslovne i društvene aktivnosti ostvarenje konkurencije u svetu izvrsnih

nivo kvaliteta

QualitY,

najbolja praksa potvrđena istraživanjima pristup za dobijanje većih efekata nova od kvaliteta kampanja unutar i između organizacija neophodno za postizanje konkurentnosti

funkcija kvaliteta aktivnosti kontrole posle realizacije niska konkurentnost q : osiguranje kvaliteta

Q : QMS / TQM

izvrsno Q : iskazani kvalitet

Neograničeno Q : globalni kvalitet

veličina kvaliteta

eVoluCija niVoa KValiteta (adaptirana prema: Juran J., Managerial Breakthrough, Mc Grow-Hill, New York, 1995.)

StaklenoZvono 29

Osnova za ovakav pristup kvalitetu je procesni pristup. Analizirajući referentnu literaturu globalni kvalitet se ostvaruje unutar trougla, čija su temena: izvrsnih • 8 karakteristika procesa, • 30 karakteristika pristupa kvalitetu i • 24 pristupa totalnom kvalitetu (na slici).

Naravno, čak i ovako široko postavljenom konceptu, može se ponešto dodati i oduzeti, što ne menja suštinu koncepta.

8 karakteristika procesa

metaprocesi metakvalitet metaorganizacija metaunapređenje transparentno dokumentovanje transparentna obuka transparentno unapređenje transparentan kvalitet

30 karakteristika pristupa kvalitetu kompenziranje nacionalnih neuroza uspostavljanje struktura za usklađivanje korišćenje strategije razmeštaja organizaciono učenje benčmarking korišćenje naučnih metoda raspoređivanje radne snage veza u i van životnog veka krosfunkcionalne jedinice podaci o kupcima i konkurenciji pokreću sve odluke samostalno odlučivanje radne snage socijalna fragmentacija po osnovu kvaliteta uradi ono što se kaže organizacija kao izvršilac osoba kao izvršilac kupac kao izvršilac metadimenzija izvršenja platforma performansi i pobede tehnološka platforma kognitivna platforma

24 pristupa totalnom kvalitetu demokratsko-naučni menadžment sociodemokratski kvalitet metakognitivna korporacija kognitivni kvalitet radnog života veze sa srednjeg menadžmenta kansei inženjering korporacija upravljana kupcima dizajn podržan kupcima automatizacija izvršenja procesa unapređenje procesa arhitektura procesa raspoređivanje politike kvaliteta QFD razvoj novih tehnologija raspoređivanje automatizacije ciklusi visoke tehnologije 14 alata Taguči metod totalno preventivno održavanje (TPM)

platforma usluga i zadovoljenje kupaca

totalna kontrola kvaliteta (TQC)

4 karakteristike menadžmenta

kružoci kvaliteta

5 karakteristika kompetitivnih organizacija

JIT (tačno na vreme)

SPC (statistička kontrola kvaliteta)

Slika 2. Globalni kvalitet kao interakcija karakteristika procesa i pristupa

30 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

KupaC u jeZgru globalnog KValiteta

U analizi kvaliteta procesa polazi od stanovišta da svaki proces ima tri dimenzije. One se mogu predstaviti kockom čije su strane: • funkcije, • opseg i • substrukture procesa.

Iz ove osnovne kocke, odnosno dimenzija procesa, dobijaju se: • arhitektura komponenti procesa, • arhitektura procesa i • arhitektura operacija procesa.

Svaka od ovih arhitektura se može predstaviti sa kockom čije strane predstavljaju elemente odgovarajuće arhitekture. Osnova za ostvarivanje globalnog kvaliteta je prepoznavanje potreba kupca i ostvarivanje visoke sposobnosti procesa koji kao rezultat daju povećanje konkuretnosti i u svetu izvrsnih.

Zbog toga je kupac postavljen u jezgro globalnog kvaliteta. Iz ovog jezgra širi se ljuska, koja obuhvata pristupe kvalitetu radi ostvarivanja sledećih aspekata: • mobilizacije svih aktera, • unapređenja produktivnosti, • unapređenja transparentnosti pojava i • potreba svih aktera, a posebo kupaca.

Svaki od ovih aspekata ostvaruje se preko odgovarajućih ciklusa, od kojih svaki sadrži 4 pristupa. Aspekt mobilizacije ostvaruje se preko ciklusa uključivanja i ciklusa eliminacije bafera (međuskladišta), aspekt produktivnosti preko ciklusa rešavanja

i ciklusa unapređenja procesa, aspekt transparentnosti preko ciklusa vizuelizacije i ciklusa dnevnog menadžmenta i aspekt potreba preko ciklusa koordinacije i ciklusa kombinacija. U okviru svakog od ovih ciklusa nalaze se dobro poznati pristupi, kao npr. bPR (business Process Reengineering), SPC (Statistical Process Control) itd. Globalni kvalitet obuhvata sve navedene aspekte i pristupe i on se širi kao talas u četiri pravca obuhvatajući ih. brzina širenja ovih talasa je analogna nivou ostvarivanja globalnog kvaliteta.

Ograničenje brzine širenja je trenutni svetski nivo izvrsnosti. Ostvarivanje globalnog kvaliteta i, posebno, problemi u ostvarivanju mogu se predstaviti preko Išikava dijagrama uzrok-posledica, sa sledećim globalnim komponentama: • kultura kvaliteta, • softverska podrška, • opšte metode, • model izvrsnosti i nagrade za izvrsnost, • metode implementacije, • metode menadžmenta i • korišćenje pristupa totalnog kvaliteta.

S obzirom na naslov ovog rada, detaljnije će se obraditi prva globalna komponenta kultura kvaliteta. Ona se sastoji iz: • kulture pojedinaca u odnosu na kulturu kvaliteta, • političku kulturu u odnosu na kulturu kvaliteta, • kulturu obrazovnih institucija u odnosu na kulturu kvaliteta i • društvenu kulturu u odnosu na kulturu kvaliteta.

StaklenoZvono 31

www.staklenozvono.rs

Svaka od ovih komponenti kulture ima svoje subkomponente, koje se međusobno uslovljavaju i prožimaju. Tako npr. kultura pojedinaca obuhvata: • nivo saznanja o kvalitetu, • nivo motivacije za kvalitet, • obim i nivo navika u vezi kvaliteta, • stavove o kvalitetu, • psihološki profil, • pripadnost subkulturi, • nivo verskih i drugih uticaja na pojedinca, itd.

Sve navedene subkomponente, komponente i globalne komponente se moraju najpre dobro izučiti, a zatim prema procesnom pristupu, uključiti ih u razmatranje svakog procesa radi povećanja kvaliteta procesa, odnosno, ostvarivanje globalnog kvaliteta.

MODeL ODRžIVOG RAZVOjA Održivi razvoj je ključni princip planiranja u čijoj osnovi je jednostavna ideja obezbeđivanja boljeg kvaliteta života za svakog pojedinca, sada i za buduće generacije. Ovaj iskaz iz politike planiranja (CLG, 2006) je i osnova za održivo društvo 2010. Čovečanstvo se nalazi na raskršću. Ako ne zna kuda će, kako će tamo da stigne. Zbog toga su definisani element: 1. Misije održive zajednice: w2. Svrhe postojanja: unapreDiti KValitet ŽiVota ljuDi. Model održivog razvoja obuhvata sledeće 32 StaklenoZvono

principe: 1. Podjednaka mogućnost pristupa i socijalna inkluzija 2. Snaženje lokalne vlasti i demokratija 3. Veze lokalno-globalno, 4. Razvoj lokalne ekonomije, 5. Zaštita životne sredine, 6. Zaštita kulturnih dobara koji su povezani sa 10 zajedničkih tema / indikatori održivog razvoj.

N⁰

Zajedničke teme / indikatori

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Zadovoljstvo građana sa lokalnom upravom Lokalni uticaj na klimatske promene Lokalna mobilnost i transport putnika Raspoloživost lokalnog prostora i usluga Kvalitet lokalnog vazduha Prevoz dece do škole Održivi menadžment lokalnih autoriteta i lokalnog biznisa buka Održivo korišćenje zemlje Održiva promocija proizvoda

Neki od indikatora su specifični samo za održivi razvoj, a neki su istovremeno i indikatori kvaliteta života. Svaki od indikatora ima svoju strukturu. Tako npr, indikator 7: održivi menadžment lokalnih autoriteta i lokalnog bisnisa, sadrži sledeće podinikatore: • Procenat organizacija koje su usvojile procedure menadžmenta zaštitom životne sredine (ISO 14001), • Procenat organizacija koje su usvojile procedure sistema društvene odgovornosti (ISO 26000),

• Procenat organizacija koje su usvojile integrisane sisteme menadžmenta.

Indikator 9 se odnosi na različite aspekte održivog korišćenja zemljišta, a pre svega: Na bazi jednog istraživanja u EU broj sertifikovanih preduzeća po ISO 14001 je kao na slici

a) Procenat urbanizovanog ili veštački oblikovanog zemljišta b) Površina kontaminiranih oblasti c) Intezitet korišćenja zemljišta izražen preko naseljenosti po kvadratnom kilometru

6 √ √ √ √ √ √

0.7 0.6

0.56

0.5 0.4 0.3 0.2

0.21

0.15 0.11

0.1

0.08

0.06

d) Nove zgrade u prirodi i nove zgrade na kontaminiranom zemljištu u odnosu na ukupan prostor e) Poboljšanje urbanih sredina:

Blogoevgra d

Gdonsk

Reggio Emilia

√

Torino

0.02

S aragosa

5 √ √ √ √ √ √ √ √ √ √

0.79

Montava

2 √ -

0.8

Malme Štokholm Oslo

1 √ √ √ √ √ √ √ √ √

Princip N⁰ 3 4 √ √ √ √ √ √ √ √ √ √ √ √ √

%

Procena sertifikovanih organizacija po ISO 14001

• Renoviranjem zgrada (broj), • Renoviranjem zgrada (površina zidova), • Planirani razvoj zagađenih sredina sa novim korišćenjem uključujući javni otvoreni prostor, • Čišćenje kontaminirane zemlje (u m2).

StaklenoZvono 33

Pored navedenih 10 tema, klasične teme vezane za indikatore održivog razvoja odnose se na: 11 – ekonomski rast, 12 – zaposlenost, 13 – efikasnost korišćenja resursa, 14 – obnovljivi izvori energije, 15 – potrošnja resursa.

Na osnovu prethodnog model održivog razvoja sadrži najizraženije relacije indikatora/tema.

U ovom modelu može se analizirati svaka od tema/indikatora.

Tako npr. ekonomski rast (tema 11) u funkciji potrošnje resursa (tema 15) obuhvata deo potrošnje koji se može povratiti reciklažom i neobnovljive potrošnje. Ako se posmatra reciklaža npr. automobila u Srbiji, prema ekonomski efekti rasta su značajni.

Da bi se istražio sadržaj različitih materijala u motornim vozilima neophodno je utvrditi strukturu modela po godinama proizvodnje voznog parka u Srbiji. Naravno da se ovo dodatno usložava analizom materijala na kamionima, autobusima i traktorima.

Analiza parka putničkih automobila u periodu od zadnjih 30 - 40 godina ukazuje na učešće od oko 70% automobila domaće proizvodnje. Do danas je proizvedeno više od 6.000.000 automobila (sa dopunskim programom – Rusija, Poljska). Procenjuje se da je oko 50% proizvedenih automobila prodato u Srbiji, a ostatak u bivšim republikama SFRj i inostranom tržištu.

Takođe, procena je da je više od milion vozila uvezeno i prodato u Srbiji u istom periodu.

Na osnovu ovoga, može se konstatovati da je na drumovima Srbije u periodu od 1950. do danas bilo prisutno više od 4.500.000 putničkih automobila. Da bi mogla da se izvrši realna procena resursa materijala 34 StaklenoZvono

Na osnovu iskustava razvijenih ekonomija, karakteristike troškova i prihoda od sakupljanja i demontaže su: 1. praćenje je vrlo složeno jer učesnici koriste istu metodologiju, mnogi podaci nedostaju, često se neke aktivnosti ovog procesa posmatraju kao aktivnosti drugog procesa itd.

2. teško je usaglasiti vezu između procesa 2 i prodaje delova, jer su to vremenski razdvojeni procesi 3. tehnologija demontaže nije tipizirana a time i troškovi demontaže značajno variraju.

Zbog toga se pri obračunu moraju uzeti u obzir rasponi (minimalni i maksimalni troškovi i prihodi). Pravilnom organizacijom sakupljanja, demontaže i drobljenja, ekonomski efekti se mogu značajno povećati. Po početnim sagledavanjima, oni mogu biti i višestruko veći u budućnosti (slika 4), do očekivanog ulaska Srbije u eU.

3-

21-

1 - pri sada šnjoj stopi prikupljanja 2 - pri uve ćanoj stopi prikupljanja 3 - pri unapre đenoj tehnologiji reciklaže

Očekivana dinamika ekonomskih efekata reciklaže Treba istaći da svaka od komponenti i materijala sadržanih u eLV ima svoj karakterističan ekonomski i ekološki efekat.

Obnovljivost sistema (izražena u procentima) je povezana sa nivoom kvaliteta komponenti (slika 5) 100% Nivo kvaliteta unapređ ene tehnologije zahtevani nivo kvaliteta

nivo obnovljivosti

istrošenih motornih vozila neophodno je utvrditi jedinično ekvivalentno putničko vozilo koje će predstavljati sva istrošena putnička vozila. U našem slučaju bi to bio automobil srednje klase domaće proizvodnje Z 101. Masa ovog vozila je oko 1100 kg, pri čemu je oko 75% metala i oko 25% nemetalnih delova (plastika, guma, staklo i ostalo).

Procenjuje se da se u Srbiji nalazi registrovano i neregistrovano više od 1.800.000 motornih vozila, od čega je oko 10% na kraju životnog ciklusa (end – of – Life – Vehicles), što čini u 2009. godini oko 180.000 motornih vozila.

ekonomski efekti reciklaž e ELV (milion E)

100% obnovljivost

Tipična relacija nivoa kvaliteta i obnovljivosti u postupku razdvajanja StaklenoZvono 35

office@staklenozvono.rs

Sa druge strane, porast nivoa kvaliteta zasnovan na primeni novih tehnologija, uticaće na rast tražnje za recikliranim proizvodima tehnologija 3

visoka

tražnja

tehnologija 2

tehnologija 1

niska nizak

visok

nivo kvaliteta

Uticaj tehnoloških inovacija na tražnju recikliranih proizvoda Model kvaliteta života je povezan sa prethodna dva modela. Prema modelu evropske fondacije za unapređenje življenja i radnih uslova, kvalitet života obuhvata: 1. ekonomsku situaciju, 2. stanovanje i lokalno okruženje, 3. stanovanje, obrazovanje i veštine, 4. struktura stanova i porodični odnosi, 5. odnos rad-život, 6. zdravlje i zdravsvo, 7. subjektivni osećaj pojedinca, 8. iskazani kvalitet društva.

Svaka od ovih tema / indikatora poseduje svoju strukturu. Već na prvi pogled se vidi da indikatori 1, 2, 3, 5, 6, 7 i 8 su povezani sa kvalitetom, a 1, 2, 3, 4, 7 i 8 sa održivim razvojem.

36 StaklenoZvono

UMeSTO ZAKLjUČKA Za korišćenje svakog od navedenih modela, kao i njihovu integraciju potrebno je obezbediti odgovarajuće resurse, a posebno: • Znanje, kroz dodatne obuke o elementima modela, • Infrastrukturu za prikupljanje podataka za izračunavanje indikatora, • budžet za ocenu ostvarenog nivoa kvaliteta, održivog razvoja i kvaliteta života, • Zakonsku regulativu o obaveznom davanju informacija, • Povezivanje sa evropskim institucijama iz ove oblasti radi poređenja i unapređivanja modela itd.

Osnovni problem proističe iz nepoznavanja eventualnih činjenica, kao npr. broja sertifikovanih organizacija, broja organizacija, nivo zagađenosti vazduha i zemljište, broja automobila (registrovanih i neregistrovanih), njihove strukture, statusa (ispravan, u delovima, na njivi), itd.

Zbog toga autor predlaže da se oformi konzorcijum jednog projekta, domaćeg i/ili međunarodnog karaktera, i da se u skladu sa ciljevima definiše projektna organizacija.

Rezultat ovog projekta bi bio značajan iz razloga: • Uporedivosti sa eU okruženjem, • Analize jaza po određenim temama, • Sagledavanja uzroka neodgovarajućih vrednosti indikatora, • Simulacije efekta mera unapređenja, • Pristupanjem konkretnim projektma unapređenja. sVe

oVo treba Da Doprinese VećeM sinergisKoM eFeKtu unapređenja KValiteta, oDrŽiVog raZVoja i KValiteta ŽiVota .

StaklenoZvono 37

Jovan Milivojevi} saradnik centra za kvalitet

Zivotni vek etvoroto ka�a 38 StaklenoZvono

e KO LO š K I A S Pe K T I M OTO R N I H VO Z I L A

U

okviru VII Festivala kvaliteta, koji je održan maja 2009. godine, u Kragujevcu, izloženo je šest radova koji su razmatrali problematiku uticaja motornih vozila na životnu sredinu u svim fazama njihovog životnog ciklusa.

početaK i Kraj ŽiVotnog CiKlusa Motornih VoZila

životni ciklus motornog vozila započinje sa vađenjem ruda i primarnih energenata, a završava se sa povlačenjem vozila iz upotrebe i njegovom reciklažom. Tako, putnički automobil je igrađen od 600 do 900 kilograma gvozdenih materijala, što na početku životnog ciklusa zahteva vađenje više tona gvozdene rude i njenu preradu do sirovog gvožđa. Nije teško zaključiti kakav je uticaj tehnologija za dobijanje polaznih sirovina, proizvodnju materijala i finalne energije na životnu sredinu kod proizvodnje samo jednog automobila. A tek koja oštećenja životne sredine nastaju usled masovne proizvodnje motornih vozila, kada se zna da se u svetu proizvede oko 70 miliona motornih vozila godišnje.

Takođe, proizvodnja 8 do 10 hiljada različitih komponenata, koliko se ugradi u jedno vozilo, još više uvećava negativan uticaj na životnu sredinu. U ove komponente je ugrađen veliki broj jako toksičnih materijala i materija (olovo, živa, šestovalentni hrom, kadmijum, sumporna kiselina, i dr). Naravno, da važnu ulogu u zagađivanju prirodnog okruženja igraju i tehnologije dobijanja komponenata.

StaklenoZvono 39

Sledeći veliki talas zagađenja je i sama proizvodnja motornih vozila (sklapanje ključnih komponenata i montaža vozila).

Tu posebno mesto zauzimaju lakirnice, industrijske energane, kalionice i pogoni za galvanizaciju.

FaZa eKsploataCije Motornih VoZila

broj drumskih motornih vozila u upotrebi u svetu se približava cifri od milijardu vozila. Produkti sagorevanja fosilnih goriva u motorima, česte zamene različitih vrsta ulja, habanje i zamena pneumatika (gume), zamena izduvnih grana i katalitičkih lonaca neposredno zagađuju vazduh, vodu i tlo. Istovremeno motorna vozila stvaranju buku i vibracije, posebno u urbanim područjima. Motorna vozila u eksploataciji su jedan od vodećih zagađivača životne sredine na regionalnom i globalnom nivou.

Sdruge strane, produkti sagorevanja goriva direktno utiču i na zdravlje ljudi –(na slici) Uticaj

PM

HMs POPs

SO₂

Motorina VoZila na Kraju ŽiVotnog CiKlusa

Poseban problem predstavljaju motorina vozila na kraju životnog ciklusa ili otpadna motorna vozila. Godišnje se iz eksploatacije povlači oko 6% motornih vozila, što je broj približan broju proizvedenih ili novo prodatih vozila. To pored svih ekoloških problema predstavlja i problem zaposedanja tla (uređene, divlje deponije), ali i problem ruženja prirode jer veliki broj vlasnika u Srbiji takva vozila jednostavno ostavlja bilo gde: u šumi, livadi, jezeru, reci, na ulici, pored puteva i parkova.

r eCiKlaŽa Zadnja faza životnog ciklusa je reciklaža motornog vozila i materijala od kojih je vozilo sastavljeno. Naravno, to je sa jednog aspekta jako pozitivno jer se velika količina otpada uklanja iz prirodne sredine, a sa druge strane dodatno zagađuje prirodnu NH₃

NOx

NMVOC

CO

CH₄

Lokalni (zdravlje) Regionalni Kisele kiše etrofikacijar Prizemni ozon Globalni efekat GHG (indikatori) efekat (GHG) (direktni)

Uticaj štetnih elemenata po ljudsko zdravlje i životnu sredinu 40 StaklenoZvono

CO₂

N₂O

sredinu zbog tehnoloških procesa reciklaže.

Međutim, dobijanje materijala reciklažom motornih vozila je energetski i ekološki daleko povoljnije od vađenja rude i dobijanja sirovina.

Zaključak je da su motorna vozila, pored sveg tehnološkog progresa, uticaja na ubrzani razvoj proizvodnih snaga i civilizacije, jedan od ključnih zagađivača planete. Da bi se to prevazišlo, neophodno je razviti materijale i tehnologije proizvodnje prijateljske po životnu sredinu, vrste pogona koji koriste čistu energiju i tehnologije reciklaže sa nultim otpadom i minimalnim korišćenjem energije.

Samo se tako može obezbediti budućnost čovečanstva i bezbrižan, prosperitetan razvoj novih generacija.

StaklenoZvono 41

Izdanje {estog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Ma{inski fakultet u Kragujevcu

Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Prof. dr Lidija Amidž`i}, Prof. dr. Slavko Arsovski, Jovan Milivojevi} besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86е

42 StaklenoZvono