Stakleno zvono 7-8

ekolo{ki elektronski magazin

dvobroj 7-8 juli - avgust 2009.

Ekolo�ki paket Tema broja:Č

zakona

Aleksandar Vesić}:

Zakoni zdravog `ivota

dr Dragan V. Vasiljevi}

Hranite se pametno

Novinari letnje {kole IREX-a:

Planinski eko turizam

mr Nemanja Mrđ|i}:

Grad iz doba Rima

dr Aleksandar Ostojić}:

@ivot jezera

Zorica Savi}:

Prof. dr Milorad Boji}:

Koncentratori solarne energije

Modernizacija deponija

StaklenoZvono 1

urednik:

Zorica Savi} designееed by:

Bojan Rankovi} saradnici:

Aleksandar Vesić} dr Dragan V. Vasiljevi} novinari letnje {kole IREX-a mr Nemanja Mrđ|i} dr Aleksandar Ostojić} Prof. dr Milorad Boji}

2 StaklenoZvono

Ž

ivotna sredina više nije pitanje koje dolazi na dnevni red tek kada svi tradicionalni problemi iscrpu našu pažnju, energiju i finansije. Razmatranja o životnoj sredini dolaze na red paralelno, ili još bolje pre nego što se upustimo u sagledavanje bilo kog razvojnog projekta, državne politike ili strategije.

Paketom novousvojenih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Srbija se priključila evropskoj i svetskoj zajednici država koje u sopstvenom i globalnom interesu preuzimaju brigu za stanje životne sredine na svojoj teritoriji i na planeti.

Suština ovog paketa zakona je u strateškoj promeni stava prema životnoj sredini države Srbije i čitavog našeg društva. Taj promenjen stav nazivamo Novom ekološkom politikom države Srbije. ovoriti ili pisati o debljini, najčešće je stvar odsustva dobrog ukusa i konvencionalnih manira. Otuda, korišćenje izraza gojaznost, predstavlja ne samo retoričku veštinu, već se s njim dobija i oreol postmodernog naučnika koji o neprijatnim činjenicama govori opušteno, zanimljivo i edukativno.

Gojaznost se definiše kao prekomerno nagomilavanje telesne masti koje dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja komplikacija. Ako stečeno znanje o gojaznosti primenimo i shodno tome počnemo tako i da se ponašamo, onda možemo biti sigurni da ćemo pomoći sebi u očuvanju i unapređenju zdravlja.

G

L

etnja škola za novinare 11 lokalnih medija iz Srbije, održana je na Mećavniku uz podršku Irexa i TV akademije. U pet priča koje su tokom ove zanimljive radionice pripremili novinari saznaćete o turističkoj destinaciji koja vraća u prošlost – etno selu Drvengrad na Mokroj Gori, da li je jaka domaća hrana u isto vreme i zdrava, o lekovitom bilju i alternativnoj energiji, a provozaćemo vas i popularnom prugom - Šarganska osmica. vi nekadašnji legijski logori i rimski gradovi danas se nalaze ispod savremenih aglomeracija: Londinium se nalazi ispod današnjeg Londona, Novaesium ispod Nojsa, Castra Regina ispod Regensburga, Mogontiacum ispod Majnca, Mediolanum ispod Milana, Emona ispod Ljubljane, Aquincum ispod Budimpešte, Singidunum ispod Beograda.

Ono što Viminacijum izdvaja od drugih arheoloških lokaliteta i daje mu posebnu važnost, jeste izuzetno bogatstvo koje se krije već u površinskom, oraničnom sloju. Grad koji je nakon rušenja zapusteo nikada nije obnovljen. Do sada azvoj SeLaR info-sistema ima za cilj da omogući prevazilaženje mnogih teškoća, jer je u pitanju složen softverski proizvod koji obuhvata sve dostupne i relevantne podatke o jezerima, akumulacijama Srbije. Ovakav sistem omogućava brzo i efikasno dobijanje potrebnih informacija kako za potrebe naučno-istraživačkog rada, tako i za potrebe vodoprivrednih organizacija i ostalih učesnika u procesu upravljanja vodenim resursima. a Mašinskom fakultetu u Kragujevcu u Centru za grejanje, klimatizaciju i solarnu energiju tim Prof. Milorada Bojića razvio je dve nove vrste uredjaja za korišćenje solarne energije koji smanjuju upotrebu fosilnih goriva i unanjuju efakat staklene bašte uštedom električne energije za grejanje sanitarne vode i zadovoljivanje drugih potreba. Jedan uredjaj služi da se iz solarne energije dobije toplota, dok sa drugim iz solarne energije može da se dobije i toplota i elektroenergija. ve .A.S.A. deponije potpuno ispunjavaju ekološke zahteve pojedine države. Sve deponije i objekti su konstruisani i prilagođeni lokalnim potrebama i uslovima (geološkim, hidro-geološkim itd.) i opremljeni najnovijom tehnologijom.

Celokupna tehnologija izgradnje deponije i planirani tehnološki proces njenog rada su uskalađeni tako da se za deponiju može reći da će biti bioreaktor čiji rad u potpunosti podržava održivo korišćenje energije i zaštitu životne sredine.

S

R

N S

• Zakoni zdravog `ivota --------------------------------- 4 • Hranite se pametno -------------------------------- 22 • Planinski eko turizam -------------------------------- 38 • Grad iz doba Rima --------------------------------- 50 • @ivot jezera--------------------------------------------- 58 • Koncentratori solarne energije ------------------- 64 • Modernizacija deponija --------------------------68 StaklenoZvono 3

Zakoni zdravog 4 StaklenoZvono

Z E L E N I PA K E T NOVOUSVOJENIH Z AKONA

O

vim paketom usvojenih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Srbija se priključila evropskoj i svetskoj zajednici država koje u sopstvenom i globalnom interesu preuzimaju brigu za stanje životne sredine na svojoj teritoriji i na planeti.

Pi{e Aleksandar Vesić}, pomo}ćnik ministra `ivotne sredine i prostornog planiranja

g �ivota

Važnost ovog paketa zakona se ne meri samim brojem usvojenih zakona niti brojem podzakonskih akata koji će biti doneti, a njih je preko 100. Ne meri se ni brojem međunarodnih konvencija i direktiva Evropske unije sa kojima se usaglašava naš pravni sistem, a njih je više od 30. Suština ovog paketa zakona je u strateškoj promeni stava prema životnoj sredini države Srbije i čitavog našeg društva. Taj promenjen stav nazivamo Novom ekološkom politikom države Srbije.

Šta podrazumeva ta Nova ekoloŠka politika ?

N

a prvom mestu je promenjeno mesto i značaj problematike životne sredine. Životna sredina više nije pitanje koje dolazi na dnevni red tek kada svi tradicionalni problemi iscrpu našu pažnju, našu energiju i finansije.

Razmatranja o životnoj sredini dolaze na red paralelno, ili još bolje pre nego što se upustimo u razmatranje bilo kog razvojnog projekta, državne politike ili strategije.

Svaki drugi pristup je sa stanovišta životne sredine zakasneo i nedovoljan. Briga o životnoj sredini ne može da počne tek kada se završi briga o ekonomiji.

StaklenoZvono 5

www.staklenozvono.rs Niko ne treba da misli da je moguće imati zdravu, modernu i prosperitetnu ekonomiju u nezdravoj životnoj sredini. druga kompoNeNta Nove ekološke politike je novo shvatanje standarda zaštite životne sredine u kontekstu naših integracionih procesa. Procenjuje se da preko 30% svih zakona koje naša zemlja treba da donese u procesu evropskih integracija predstavljaju zakoni iz oblasti zaštite životne sredine. Obaveze koje proističu iz procesa pristupanja EU su zato važne jer nam nameću da o zdravoj životnoj sredini mislimo danas i da tako planiramo naš razvoj da možemo dobro da živimo zahvaljujući očuvanosti naših prirodnih resursa. Mi međunarodne standarde treba da prihvatamo, i čak da ih u nekim slučajevim definišemo još zahtevnije, ne samo zbog integracionih procesa, već zbog zdravlja našeg stanovništva i našeg potomstva kao i zbog prosperiteta našeg društva.

U S VO J E N I Z A KO N I Z E L E N O G P A K E TA : 1. z akoN o zabraNi razvoja, proizvodNje , skladiŠteNja i

upotrebe hemijskog oružja i o Njegovom uNiŠtavaNju.

K

onvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju pristupili smo 2000. godine. Države članice ove Konvencije obavezale su se da se razoružavaju uništavanjem svih zaliha hemijskog oružja koje poseduju i svih postrojenja za njihovu proizvodnju, uključujući i napušteno oružje. Da bi ostvarile ovaj cilj, saglasile su se da se izgradi verifikacioni režim za pojedine otrovne hemijske supstance, kako bi se osiguralo da se takve hemijske supstance koriste isključivo u dozvoljene, miroljubive svrhe. To u prvom redu podrazumeva obavezu dostavljanja treći segmeNt Nove ekološke politike je usmeren na odnos između sektora Organizaciji za zabranu hemijskog oružja privrede i sektora zaštite životne u Hagu godišnjih izveštaja sa detaljnim sredine. Prema tradicionalnom shvatanju, podacima koji se tiču proizvodnje, briga o životnoj sredini je atak na interese prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih biznisa, a donosioci političkih odluka hemijskih supstanci relevantnih za treba da se opredeljuju da li su za razvoj, Konvenciju. Takođe, ova obaveza obuhvata ili za zdravu životnu sredinu. U Novoj i prihvatanje međunarodne inspekcije ekološkoj politici država je prijatelj biznisu, i saradnju u njihovom sprovođenju. ali pre svega onom biznisu koji posluje u Donošenjem ovog zakona u potpunosti skladu sa interesima životne sredine i koji se omogućilo sprovođenje Konvencije i je društveno odgovoran. Država Srbija će time se ispunila obaveze koja proizilazi izuzetno angažovano pomagati prelazak iz pristupanja Konvenciji. Naime, ovim privrednih subjekata na proizvodne zakonom sprovođenje Konvencije dato procese koji pozitivno deluju na stanje je u nadležnost dva organa. U delu koji naše životne sredine. Naš je zajednički se odnosi na proizvodnju, upotrebu zadatak da obezbedimo da je poslovanje i korišćenje hemijskih supstanci u uz poštovanje najviših standarda očuvanja vojne svrhe dozvoljene Konvencijom životne sredine ne samo moralno i sprovodi Ministarstvo odbrane, a kada društveno odgovorno, već da može biti i se ove supstance koriste u druge svrhe – profitabilno. industrijske, poljoprivredne, medicinske i 6 StaklenoZvono

farmaceutske – nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.

Pored toga, u ovom zakonu uređuju se pitanja u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela – Komisija za sprovođenje Konvencije. Posebnom glavom zakona uređuje se sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnje sa međunarodnim inspektorima.

S obzirom na to da je bivša SFRJ bila jedna od malog broja zemalja sa kapacitetima da proizvode hemijsko oružje i posedovala tu vrstu oružja, pristupanje naše zemlje Konvenciji imalo je višestruki značaj.

Dosadašnjim odgovornim odnosom prema Konvenciji stekli smo zavidan ugled među njenim članicama kao i u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja u Hagu, na čijem očuvanju treba kontinuirano raditi.

2. z akoN o zaŠtiti od joNizujućih zračeNja i o NuklearNoj sigurNosti

je bio zajednički predlog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj.

O

snovni razlog za donošenje ovog Zakona je bila potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom Evropske Unije i pooštravanjem režima nuklearne i radijacione sigurnosti u našoj zemlji. Ovo za cilj ima postizanje nivoa sigurnosti koji može da odgovori povećanim zahtevima koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije.

Sprovođenje i stalno unapređivanje mera kojima se obezbeđuju nuklearna i radijaciona sigurnost i bezbednost postale su prioriteti međunarodne zajednice.

StaklenoZvono 7

Osnovna briga više nisu samo kontrola nuklearnog naoružanja i sprečavanje njegovog daljeg širenja, već pre svega obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala.Ovim zakonom je formirano nezavisno regulatorno telo, Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, što je najznačajnija novina u odnosu na važeću regulativu. Time je povećana efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja.

S obzirom na strateški značaj i kompleksnost oblasti koju uređuje, Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti zasnovan je na međunarodno prihvaćenim principima, i u njega su ugrađeni najviši standardi koje propisuju vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti. Tu pre svega mislimo na Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, Agenciju za nuklearnu energiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj i Međunarodnu komisiju za zaštitu od jonizujućih zračenja.

8 StaklenoZvono

3. z akoN o zaŠtiti od

NejoNizujućih zračeNja .

P

rema podacima Svetske zdravstvene organizacije, Republika Srbija je, pre donošenja ovog zakona, bila svrstana u red malog broja zemalja koje nisu imale zakon koji uređuje oblast zaštite od nejonizujućih zračenja.

Donošenje Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja je bilo neophodno, jer je stanje u oblasti zaštite od nejonizujućih zračenja u Republici Srbiji nezadovoljavajuće. Mnogi izvori nejonizujućih zračenja u životnoj sredini se koriste u velikoj meri nekontrolisano.

Nisu uređene mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva nejonizujućih zračenja u korišćenju tih izvora. Ne postoji baza podataka o vrsti, karakteristikama i broju izvora nejonizujućih zračenja koji se koriste u životnoj i radnoj sredini. Sistamatsko ispitivanje nivoa nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini nije uspostavljeno.

Zakon predviđa decentralizaciju u utvrđivanju mera, uslova i nadzora od strane nadležnih organa, što će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite i nadzora od strane lokalne samouprave, pokrajine, odnosno Ministarstva. U zakon su ugrađene i preporuke Svetske zdravstvene organizacije vezane za korišćenje izvora nejonizujućih zračenja.

Polazeći od preporuka Svetske zdravstvene organizacije podzakonskim aktima će biti definisani i osetljivi slučajevi, kao što su škole, obdaništa, starački domovi, zdravstvene ustanove i sl, na čijim objektima neće biti omogućeno postavljanje izvora nejonizujućih zračenja, odnosno antenskih sistema telekomunikacionih uređaja.

4. z akoN o hemikalijama.

H

emijska industrija zauzima veoma značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije.

Osnovna potreba za donošenjem ovog zakona je bila u omogućavanju da se hemikalije proizvode, uvoze i koriste na način koji je bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Važeći zakon, do donošenja ovog zakona, kojim se regulišu hemikalije je bio iz 1995. godine. Koliko je on zastareo govori činjenica da su takav način uređenja upravljanja hemikalijama zemlje EU napustile još 60-ih i 70-ih godina.

Osnovni cilj donošenja Zakona o hemikalijama je bio uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište uz osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Poseban cilj je poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama. Ovim zakonom će se, takođe, podstaći razvoj bezbednijih alternativa za rizične hemijske proizvode.

Cilj ovog zakona je uspostavljanje integrisanog upravljanja hemikalijama za celokupan životni ciklus hemikalija od proizvodnje, odnosno uvoza, do odlaganja.

To se ovim zakonom omogućuje kroz izradu nacionalnog strateškog dokumenta za integrisano upravljanje hemikalijama, formiranje informacionog sistema za bezbedno upravljanje hemikalija i uspostavljanje institucionalnog okvira za postizanje ovih ciljeva.

StaklenoZvono 9

Propisivanje zahteva pravilnog obaveštavanja o uticaju hemikalije na ljude i životnu sredinu, uvođenje izdavanja dozvole za korišćenje najopasnijih hemikalija, sprovođenje postupka davanja saglasnosti na osnovu prethodne informacije o uticaju hemikalije na zdravlje i životnu sredinu i sprovođenje ispitivanja svojstava za supstance za koje ne postoji saznanje na tržištu EU, doprineće u velikoj meri unapređenju zdravlja građana i očuvanju životne sredine. Posebnu korist od donošenja zakona imaće i radnici koji rukuju hemikalijama, a koji će dobiti više informacija o supstancama koje koriste.

To se neće odnositi samo na radnike u hemijskoj industriji već i na druge industrije gde se hemikalije koriste.

5. z akoN o biocidNim proizvodima .

O

snovni cilj donošenja ovog zakona je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.

Dosadašnji propisi uređivali su samo pojedine vrste biocidnih proizvoda, i to kroz više različitih zakona, i ne na pravi način. Ovakav pristup nije obezbeđivao adekvatnu zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od ovih proizvoda, koji su često veoma opasni zbog svoje funkcije. Takođe, takav način uređenja je i suprotan evropskim propisima u ovoj oblasti.

Ovim zakonom se predviđa da kroz odgovarajući postupak još pre stavljanja u promet proizvoda proceni opasnost i rizik. Osim uređenja stavljanja u promet biocidnih proizvoda, zakon uređuje i 10 StaklenoZvono

bezbedno korišćenje na način što uređuje adekvatno deklarisanje i pakovanje biocidnih proizvoda. Pri tome je posebno dat značaj upozorenjima o opasnosti, zabranama i uputstvima za upotrebu.

Pored toga, zakon će obezbediti da biocidne proizvode koji predstavljaju najveću opasnost koriste samo obučeni profesionalni korisnici.

Najznačajniji efekat ovog zakona je da će se na tržište Republike Srbije stavljati samo bezbedni biocidni proizvodi.

Ovaj zakon obezbeđuje i da je korisnik biocidnog proizvoda adekvatno obavešten o svojstvima i načinu upotrebe tog proizvoda. Posebna korist od donošenja ovog zakona je i potreba da se oblast stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda uredi u skladu sa propisima Evropske Unije.

6. z akoN o upravljaNju otpadom.

N

eadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u Republici Srbiji.

Ovakav zaključak proizašao je iz brojnih analiza stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije koje su urađene u poslednjih nekoliko godina. Jedan od odgovora države Srbije na takvo stanje je i usvajanje Zakona o upravljanju otpadom.

Zakon o upravljanju otpadom predstavlja strateški iskorak u približavanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti zakonodavstvu EU. Smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada je jedan od osnova održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapređivanja životne sredine. U isto vreme, radi se o važnom obliku prevencije, smanjenja i kontrole zagađivanja životne sredine.

Razlog za donošenja ovog zakona je uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja.

Zakonom se uređuju i složeni sistemi primene savremenih principa klasifikacije otpada, organizacija upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanja otpada, izveštavanja o otpadu kao i finansiranja upravljanja otpadom.

Osnovni cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje nastajanja otpada, posebno razvojem čistijih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Donošenjem i implementacijom ovog zakona će dati veliki zamajac ponovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdvajanju sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenju otpada kao energenta, kao i pravilnom odlaganju otpada.

Veoma je važno naglasiti da je većinom usvojenih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, pa i Zakonom o upravljanju otpadom predviđena decentralizacija nadležnosti. Tako je odredbama ovog zakona data nadležnost lokalnoj samoupravi u postupanju sa neopasnim otpadom. Do sada, lokalni inspektor nije imao mogućnost nalaganja mera i podnošenje prijava u nezakonitom postupanju sa otpadom.

StaklenoZvono 11

7. z akoN o ambalaži i ambalažNom otpadu.

P

ored okvirnog zakona o otpadu, oblast upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, imajući u vidu njen naročit značaj, uređen je posebnim Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Ovim zakonom se posebno predviđa uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koje ambalaža mora da ispunjava, uspostavljanje uslova integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom i to od nastanka ambalaže, preko njenog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, ponovne prerade, odnosno reciklaže, iskoršćenja u energetske svrhe, do konačnog odlaganja.

Govoreći vrlo konkretno, zakonom se uređuju vrste ambalaže i ambalažnog otpada, planiranje upravljanja i nadležnosti u upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, organizacija upravljanja i izdavanje dozvola za upravljanje, izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i ekonomski instrumenti u ovoj oblasti.

12 StaklenoZvono

Dugoročni ciljevi ovog zakona su da u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i razvoj savremenih tehnologija proizvodnje ambalaže. U isto vreme, namera je da se obezbedi uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u skladu sa načelom podele odgovornosti i izbegavanje poremećaja i ograničenja u konkurenciji. Ovaj cilj je posebno važan imajući u vidu značajne ekonomske implikacije različitih modela regulianja upravljanja ambalažnim otpadom.

Upravo je zato usaglašavanje sa propisima EU u ovoj oblasti neophodno kada imamo u vidu činjenicu da Republika Srbija veći deo trgovinske razmene ostvaruje sa zemljama EU.

8. z akoN o izmeNama i dopuNama zakoNa o proceNi uticaja Na životNu srediNu.

Važan cilj izmene Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je preciziranje veze sa propisima iz domena urbanizma i građevine. Izmenama zakona se takođe daje mogućnost nadležnom organu da kroz rešenje o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim se izbegava mogućnost da se zbog 2-3 mere zaštite životne sredine, nalaže izrada studije o proceni uticaja i na taj način povećaju troškovi postupka i produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.

Donošenjem ovih izmena zakona znatno je olakšana i ubrzana realizacija velikog broja privrednih projekata, uz obezbeđivanje visokog nivoa pravne sigurnosti svih učesnika u procesu.

Time se pomaže privredi Srbije da bude atraktivnija za investicije, a našim preduzećima se olakšava da budu konkurentnija i na međunarodnom tržištu.

O

snovni razlog za izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu je bilo preciznije uređenje uloga različitih aktera u ovom postupku.

Preciznije definisanje određenih odredaba zakona omogućiće nadležnim organima efikasniji rad i donošenje pravovremenih odluka, a to će na kraju rezultirati osetnim skraćenjem perioda do dobijanja saglasnosti na studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Izmenama zakona data je mogućnost za skraćenje vremenskog roka trajanja procedure sa postojećih 270 dana na planiranih 108 dana, izuzimajući žalbeni rok, za koji se predviđa postupanje po Zakonu o upravnom postupku.

StaklenoZvono 13

9. z akoN o zaŠtiti vazduha.

S

vrha donošenja ovog zakona je bilo uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije. Ovim zakonom se pre svega predviđaju mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha koje imaju za cilj da se spreče ili maksimalno smanje štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.

Zakon o zaštiti vazduha još je jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima Evropske unije. U ovom trenutku u Evropskoj uniji postoji preko 30 propisa, pre svega direktiva, kojima se uređuje zaštita vazduha. Potpuna usklađenost ove oblasti sa pravnom tekovinom EU postići će se, nakon donošenja ovog zakona, i usvajanja podzakonskih akata .

U cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni sistem praćenja i kontrole nivoa zagađenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha. Precizno su utvrđene nadležnosti u uspostavljanju državne i lokalnih mreža kao i uslovi pod kojima se može vršiti monitoring. Zakon uspostavlja nov koncept upravljanja kvalitetom vazduha u okviru zona i aglomeracija koje se utvrđuju aktom Vlade na osnovu podataka o kvalitetu vazduha.

Utvrđuju se kategorije kvaliteta vazduha prema nivou zagađenosti, a za zone i aglomeracije u kojima je vazduh treće kategorije obavezno se donose Planovi kvaliteta vazduha.

14 StaklenoZvono

Cilj tih planova je da se kvalitet vazduha unapredi i postignu ciljne vrednosti utvrđene Uredbom o zahtevima kvaliteta vazduha.

Propisane mere za poboljšanje kvaliteta vazduha obuhvataju: propisivanje graničnih vrednosti emisija zagađujućih materija iz stacionarnih i iz pokretnih izvora zagađivanja, propisivanje dozvoljenih količina pojedinih zagađujućih materija u određenim proizvodima, smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, postepeno smanjivanje upotrebe supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i utvrđivanje odgovornosti za nesprovođenje mera.

Ovim zakonom se predviđa i donošenje Strategije zaštite vazduha, kao osnovnog dokumenta sa šestogodišnjim periodom važenja, za utvrđivanje zahteva kvaliteta vazduha, kratkoročnih akcionih planova i programa za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh.

10. z akoN o zaŠtiti prirode .

Z

akonom o zaštiti životne sredine predviđeno je donošenje posebnog zakona kojim će se urediti zaštita, unapređivanje i korišćenje prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti. Ta zakonska obaveza je ispunjena usvajanjem Zakona o zaštiti prirode.

Zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine.

Potreba za očuvanjem i zaštitom ekološkog nasleđa koje često ne poznaje granice obavezuje sve države da svojim normativnim, planskim i drugim merama očuvaju biološku raznovrsnost Evrope.

Stalno pogoršavanje stanja prirodnih staništa i pretnja izvesnim vrstama divlje flore i faune je među ključnim pitanjima politike EU u oblasti životne sredine.

Procenjuje se da je danas u Evropi ozbiljno ugroženo ili se nalazi na ivici izumiranja oko 1.000 biljnih vrsta i više od 150 različitih vrsta ptica.

StaklenoZvono 15

Prema broju vrsta u odnosu na veličinu teritorije, biodiverzitet Srbije je među najvećim u Evropi. Pored endemita Balkana, u flori Srbije su prisutne i subendemične vrste. Raznovrsnost faune je takođe izrazito visoka u poređenju sa stanjem u Evropi. Primera radi, registrovano je oko 110 vrsta riba. Od 7 endemičnih vrsta Dunavskog basena, na teritoriji Srbije živi 5 vrsta. Ukupan broj sisara, ptica gnezdarica, gmizavaca i vodozemaca čini oko 43,3% ukupnog broja ovih grupa životinja u Evropi.

Ovakvo stanje biodiverziteta Srbije uslovljavalo je donošenje zakona kojim se reguliše njegova zaštita, očuvanje i korišćenje.

Ovim zakonom se predviđa utvrđivanje i procena stanja u prirodi i predelu, zaštita prirodnih dobara, uspostavljanje sistema praćenja prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara, zaštita prirode i predela u prostornim planovima i projektnoj dokumentaciji, donošenje programa upravljanja prirodnim resursima kao i razvijanje svesti o potrebi zaštite prirode u procesu vaspitanja i obrazovanja.

Predložena zakonska rešenja usklađena su sa obavezama koje proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta: Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune, Konvencije o zaštiti kulturne i prirodne baštine, Konvencije o močvarama koje su od međunarodnog značaja, Konvencije o zaštiti migratornih vrsta, Konvencije o zaštiti evrposke divlje flore i Karpatske konvencije, kao i sa direktivama EU o zaštiti prirode.

16 StaklenoZvono

12. z akoN o zaŠtiti i održivom koriŠćeNju ribljeg foNda .

Značaj donošenja ovog zakona se ogleda upravo u nedostacima bivšeg Zakona o ribarstvu koji nije obezbeđivao kontrolu u sistemu korišćenja ribljeg fonda kao prirodnog resursa.

11. z akoN o zaŠtiti od buke u životNoj srediNi.

T

akođe, neprimenjivanje načela efikasnosti i održivog korišćenja obnovljivih prirodnih resursa, neadekvatno svajanjem ovog zakona napravljen planiranje korišćenja ribljeg fonda i je još jedan, veoma važan, korak ka odsustvo kontrole i praćenja stope ribolova usklađivanju sistema zaštite životne sredine dovodilo je u opasnost obnovljivost ribljeg u Srbiji sa standardima EU. fonda kao prirodnog resursa prilaženjem granici održivog korišćenja, a to je Ovim zakonom utvrđuju se mere za dovodilo u pitanje održivost ribolova sprečavanje i smanjenje štetnih efekata kao delatnosti. Takođe, kada govorimo o buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu. ribljem fondu, mora se imati na umu da Predviđena je izrada odgovarajućih je reč o najugroženijoj grupi životinja na podzakonskih akata kojima se utvrđuju planeti. granične vrednosti buke u životnoj sredini, akustičko zoniranje prostora, Stručne procene ukupnog broja učesnika u određivanje stepena ometanja bukom, ribolovu pokazuju da oko 300.000 građana metode ocenjivanja indikatora buke, Republike Srbije svojim aktivnostima uznemiravanja i štetnih efekata buke u direktno utiče na riblji fond kroz privredni životnoj sredini na zdravlje ljudi, kao i i rekreativni ribolov, kao i kroz sportske metode merenja buke. aktivnosti na ribolovnim vodama. Broj izdatih dozvola za ribolov u 2008. godini Posebna novina u zakonu je izrada je iznosio samo oko 100.000, što je rezultat strateških karata buke na nivou Republike neadekvatne zakonske regulative u ovoj Srbije, autonomne pokrajine i jedinice oblasti i odsustva jasne spremnosti države lokalne samouprave, kao i izrada akcionih za promocijom ovog vida rekreativnih planova u skladu sa propisima EU čija aktivnosti. Nasuprot tome, država je u je svrha da odrede mere za smanjenje obavezi da štiti i unapredi biodiverzitet izloženosti buci u životnoj sredini. Takođe svojih voda. Takođe, ulaganjem u zaštitu i je značajno uvođenje mehanizma koji održivo korišćenje ribljeg fonda u vodama će obezbediti da javnost ima pristup Republike Srbije stvaraju se uslovi za informacijama o nivou buke kojoj je razvoj eko turizma kao najprosperitentije izložena. grane turizma u 21. veku.

U

StaklenoZvono 17

office@staklenozvono.rs

13. z akoN o izmeNama i dopuNama z akoNa o zaŠtiti životNe srediNe .

O

vaj zakon o izmenama krovnog zakona u oblasti zaštite životne sredine je donešen imajući u vidu nekoliko veoma konkretnih ciljeva:

naglasak u zakona je dat na sprovođenje preventivnih mera u cilju sprečavanja nastanka hemijskog udesa, odnosno smanjenja njegovih posledica na ljude i životnu sredinu.

Zakonom je predviđeno donošenje Nacionalne strategije održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i Nacionalnog programa zaštite životne sredine, koje • Otklanjanje nedostataka uočenih kao strateška dokumente u oblasti zaštite tokom primene Zakona o zaštiti životne životne sredine donosi Vlada Republike sredine Srbije.

• Dalje usaglašavanje sa propisima EU • Obezbeđivanje ekonomskih Zakonom se uvodi i kategorija područja instrumenata, odnosno sredstava, za od posebnog državnog interesa u oblasti zaštitu životne sredine koje se zasniva zaštite životne sredine. Vlada propisuje na načelu „zagađivač plaća“ i raspodelu kriterijume i određuje područje od sredstava po ovom načelu i posebnog državnog interesa u oblasti • Pooštravanje kaznene politike. zaštite životne sredine, kao i visinu i način plaćanja naknade za zagađivanje životne Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti sredine u ovim područjima. Utvrđena životne sredine se želelo da se potpunije je i nova pripadnost prihoda Republike ostvaruju osnovna načela na kojima se i jedinice lokalne samouprave. Cilj ove zasniva ovaj zakon, među kojima su: odredbe je da brojne opštine koje se načelo prevencije i predostrožnosti, načelo graniče sa opštinama na čijoj se teritoriji očuvanja prirodnih vrednosti, načelo nalaze zagađivači obveznici plaćanja, održivog razvoja, načela “zagađivač plaća” i koje sada trpe posledice aktivnosti i “korisnik plaća”, ali i oslanjanje na zagađivača, a ne ostvaruju nikakve prihode podsticajne mere, uz punu primenu načela po tom osnovu, imaju pravo na određen informisanja i učešća javnosti. deo naknade za zagađivanje. Uvodi se i pripadnost prihoda autonomne pokrajine Posebno treba napomenuti da se izmenama u skladu sa zakonom, u cilju ulaganja ovog zakona izvršilo uslaglašavanje našeg sredstava preko Fonda u region ugrožen pravnog sistema sa većim brojem direktiva, radom zagađivača. uredbi i preporuka EU, među kojima je neophodno pomenuti direktivu koja se Zakon postavlja i osnov za uvođenje odnosi na kontrolu velikih industrijskih podsticajnih mera zaštite životne sredine. udesa koji uključuju opasne materije.

To podrazumeva i utvrđivanje obaveze Usaglašavanjem sa ovom direktivom autonomne pokrajine i jedinice lokalne stvoriće se uslovi za izgradnju sistema i samouprave da otvore budžetske fondove uspostavljanje bolje saradnje i koordinacije za zaštitu životne sredine, kao i načina među učesnicima u sistemu upravljanja finansiranja tih fondova i korišćenja rizikom, a tehnološka disciplina u njihovih sredstava. privredi će se podići na viši nivo. Poseban 18 StaklenoZvono

Predviđa se i obaveza autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, da utvrdi program korišćenja sredstava budžetskog fonda, na koji saglasnost daje ministarstvo nadležno za poslove životne sredine. Utvrđena je i obaveza autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da dostave izveštaj o korišćenju sredstava ostvarenih po osnovu tih naknada.

U skladu sa ovim zakonom nove podsticajne mere su praćene i odgovarajućim sankcijama za one koji krše propise. Izmenama ovog zakona se neke novčane kazne povećavaju i do 15 puta, a uvodi se i mogućnost izricanja kazne u visini dvadesetostrukog iznosa učinjene štete za privredni prestup.

StaklenoZvono 19

14. z akoN o potvrđivaNju roterdamske koNveNcije o

postupku davaNja saglasNosti Na osNovu prethodNog obaveŠteNja za određeNe opasNe hemikalije i pesticide u međuNarodNoj trgoviNi.

K

onvencija je usvojena 1998. godine, a stupila je na snagu početkom 2004. godine. Do danas je Konvenciji pristupilo preko 120 država, među kojima su sve zemlje članice EU i sama Evropska Unija.

Osnovni cilj Roterdamske konvencije je razgraničenje odgovornosti i saradnja u međunarodnoj trgovini određenim opasnim hemikalijama, a sve u cilju zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Ova konvencija doprinosi pravilnom rukovanju opasnim hemikalijama kroz razmenu informacija o svojstvima tih hemikalija. Tako se konvencijom predviđa postupak davanja saglasnosti za uvoz određenih opasnih hemikalije i pesticida koji se nalaze na spisku uz konvenciju, a na osnovu informacije o njihovim svojstvima odnosno opasnostima. Time Roterdamska konvencija «predstavlja prvu liniju odbrane» koja štiti zemlje koje uvoze opasne hemikalije.

S obzirom na činjenicu da Republika Srbija većinom uvozi hemikalije, informacije o svojstvima hemikalija koje se za svaku hemikaliju sa spiska iz ove konvencije priprema u okviru organa Konvencije, pomoći će našoj zemlji da na adekvatan način odluči da li će dozvoliti ili zabraniti uvoz određenih hemikalija.

20 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs 15. koNveNcija o dostupNosti iNformacija, učeŠću javNosti u doNoŠeNju odluka i pravu Na pravNu zaŠtitu u pitaNjima životNe srediNe , pozNata kao a rhuska koNveNcija,

je zaključena 1998. godine na četvrtoj ministarskoj konferenciji «Životna sredina za Evropu» u danskom gradu Arhusu, a stupila je na snagu 30. oktobra 2001. godine.

R

atifikacije ove konvencije ima veliki značaj za primenu većeg broja zakona, među kojima je i sistemski Zakon o zaštiti životne sredine.

Arhuska konvencija je međunarodni ugovor u oblasti životne sredine koji na jasan način povezuje ljudska prava sa procedurama i instrumentima u oblasti životne sredine.

Konvencija utvrđuje posebne obaveze država članica u pogledu tri grupe pitanja koje su poznate kao tri stuba Arhuske konvencije: dostupnost informacija o životnoj sredini; učešće javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine i prava na pravnu zaštitu u oblasti životne sredine. Konvencija pre svega predviđa obavezu strana ugovornica da se javnosti na zahtev omogući dostupnost informacijama koje se tiču životne sredine i kojima raspolažu organi javne vlasti.

Arhuskom konvencijom se definiše učešće javnosti naročito u sledećim slučajevima: • U donošenju odluka o tome da li da se odobri namerno ispuštanje genetički modifikovanih organizama u životnu sredinu;

• U izradi planova, programa i politika u vezi sa životnom sredinom; • U toku pripreme propisa u oblasti životne sredine.

Pitanja dostupnosti informacija, učešća javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine mogu se smatrati opštim kriterijomom za procenu stanja demokratizacije društva.

Otuda i univerzalni značaj principa i pravila Arhuske konvencije koji znatno prevazilaze usko stručna pitanja i zadiru u temeljna pitanja poštovanja ljudskih prava. Potvrđivanjem Arhuske konvencije Republika Srbija je pokazala spremnost na poštovanje demokratskih vrednosti koje su definisane kao cilj i osnova ovog i drugih međunarodnih ugovora, a građani su dobili važnu potvrdu jednog od svojih fundamentalnih prava: pravo da budu informisani, a naročito o stanju svoje životne sredine.

Potvrđivanje Arhuske konvencije treba posmatrati u kontekstu ukupnih napora koji se preduzimaju u Republici Srbiji u pravcu njenog članstva u Evropskoj uniji, odnosno usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU. Potvrđivanje Arhuske konvencije i dosledna primena njenih odredaba u direktnoj su vezi sa procesom približavanja Republike Srbije Evropskoj Uniji. Ovo iz više razloga a pre svega zbog činjenice da norme Arhuske konvencije predstavljaju i deo važeće legislative Evropske unije sa kojom se nacionalni propisi intenzivno usklađuju. Evropska zajednica je formalna članica Arhuske konvencije od 17. februara 2005. godine, a odredbe Konvencije ugrađene su u sve najznačajnije propise EU. StaklenoZvono 21

Ne idite u kupoviNu prazNog stomaka . Bićete u iskušeNju da kupite sve što vidite

Ass. mr. sci med. dr Dragan V. Vasiljevi}ć

Hranite 22 StaklenoZvono

e se pametno

E

S T E T I K GOJAZNOSTI

A

G

ovoriti ili pisati o debljini, najčešće je stvar odsustva dobrog ukusa i konvencionalnih manira, posebno kada je reč o lepšem polu.

Otuda, korišćenje izraza gojaznost, predstavlja ne samo retoričku veštinu, već se s njim dobija i oreol postmodernog naučnika koji o neprijatnim činjenicama govori opušteno, zanimljivo i edukativno.

Tako izraz debljina postaje estetska kategorija, a gojaznost medicinski ili marketinški pojam sa ukusom alibija.

Jer, o skulpturama drevnih civilizacija, grčkim karijatidama, Rubensovoj veneri, Bušeovoj adaliski, niko ne govori kao da su one gojazne. U svakodnevnom jeziku ne može se čuti da je neka javna ličnost gojazna. S druge strane, u ordinaciji lekara ili hirurškoj sali, zdravstveni radnici ne leče debljinu. Samo je oblast advertajzinga uspešno zadržala oba izraza, jer ona koristi oba izraza, jer ona koristi i debljinu i gojaznost kao tržišne kategorije.

Ovde je reč o gojaznosti kao najstarijem i još uvek najčešćem metaboličkom poremećaju kod čoveka.

StaklenoZvono 23

,,M a ko bio otac jedne bolesti, nepravilna ishrana joj je Majka,, George Herbert (xvi vek)

GOJAZNOST

Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do mnogih medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje defiNicija gojazNosti: ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći morbiditet i mortalitet (svakih pola Gojaznost se definiše kao prekomerno nagomilavanje telesne masti koje dovodi kg preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana). do narušavanja zdravlja i razvoja komplikacija.

G

ojaznost je, praktično, patološko stanje nastalo, po pravilu, učestalost gojazNosti: prekomernim unošenjem hranljivih materija, pri čemu dolazi do povećanja Učestalost gojaznosti ispitivana je ukupne telesne mase, u odnosu na praktično u svim sredinama. preporučene vrednosti, na račun povećanja udela telesne masti.

Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.

Smatra se da se u svetu gojaznost javlja u 20%-40% odraslog stanovništva, a u nekim područjima i u preko 50% odraslog stanovništva. Poslednjih godina, naročito u industrijski visoko razvijenim zemljama gojaznost pokazuje tendenciju stalnog porasta. Smatra se da ako tendencija rasta broja gojaznih nastavi tempom kao do sada, u 2230.godini u SAD biće 100% gojaznog stanovništva.

U našoj zemlji gojaznost poprima karakteristike masovne metaboličke bolesti s ozbiljnim posledicama na opšte zdravstveno stanje cele populacije.

Više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti, pri čemu je 36, 7% odraslih predgojazno, a 17, 3% gojazno.

U Beogradu je 36, 2% odraslog stanovništva predgojazno, a 13, 4% gojazno. Najveću ukupnu prevalenciju prekomerne uhranjenosti, predgojaznosti i gojaznosti, ima Vojvodina (58, 5%).

24 StaklenoZvono

Što se tiče dečijeg uzrasta, broj gojazne dece u svetu se kreće oko 10%-16%.

Razmatranje problema zastupljenosti gojaznosti u dečijem uzrastu značajno je, kada se zna da veliki procenat (oko 30%) gojazne dece ostaje gojazno i u odrasloj životnoj dobi.

Kao što se vidi gojaznost je oboljenje u stalnom porastu.

Praktično, za gojaznost možemo slobodno da kažemo da poprima osobine epidemije 21-og veka i ubrzano postaje veliki problem modernog društva.

StaklenoZvono 25

DIJAGNOSTIKOVANJE G O ˝ J A Z N O S T I ANTROPOMETRIJSKIM MERENJIMA:

Z

a postavljanje dijagnoze gojaznosti koriste se različite formule. Medjutim, poslednjih godina, Komitet eksperata Svetske zdravstvene organizacije kritički je je ocenio sve metode i formule za postavljanje dijagnoze gojaznosti i preporučio izračunavanje indeksa telesne mase (BMI-Body mass index) kao najpovoljniju za ocenu stanja ishranjenosti i gojaznosti. BMI pokazuje odnos telesne mase (TM) izražene u kilogramima (kg) i kvadrata telesne visine (TM) izražene u metrima na kvadrat (m2).

BMI=

26 StaklenoZvono

TM (kg) TV (m 2)

BMI

Rizik za oboljevanje na osnovu BMI

13 - 15 < 16 16 - 17, 5 17, 5 - 18, 5 18, 5 - 25 25 - 30 30 - 35 35 - 40 > 40

PREŽIVLJAVANJE TREĆI STEPEN POTHRANJENOSTI DRUGI STEPEN POTHRANJENOSTI PRVI STEPEN POTHRANJENOSTI NORMALNA UHRANJENOST PREDGOJAZNOST PRVI STEPEN GOJAZNOSTI DRUGI STEPEN GOJAZNOSTI TREĆI STEPEN GOJAZNOSTI

office@staklenozvono.rs

Za procenu delovanja gojaznosti po zdravlje ljudi od neobične važnosti je kako je taj višak masti rasporedjen u organizmu.

Po rasporedu masti razlikujemo dva tipa gojaznosti: Muški tip gojaznosti, često je nazvan i centralni, jabukoliki, paukoliki, stomačni, pivarski, špricerski, gde dolazi do deponovanja masnog tkiva u predelu gornjih partija tela-trbuh i rameni pojas (češća pojava oboljenja srca i krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, malignih oboljenja i dr.),

Poslednjih godina, Svetska zdravstvena organizacija preporučila je, za procenu tipa gojaznosti, u svakodnevnoj praksi merenje obima struka. Normalna vrednost je do 94 cm za muškarce i do 80 cm za žene.

Ako dodje do prekoračenja ove vrednosti, onda je u pitanju po zdravlje opasniji raspored masnog tkiva, što može da dovede do oštećenja zdravlja (oboljenja srca i krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, malignih oboljenja i dr.).

Od skora je uvedena jedna veoma jednostavna i atraktivna metoda za određivanje količine masnoće u telu, zasnovana na bioelektričnoj impedanci.

Naime, to je neinvazivna, sigurna, pouzdana, vrlo aplikativna i vredna metoda za određivanje telesne masti, gde se za par sekundi može izmeriti količina masti u telu i uporediti sa preporučenim normama, što je od velikog značaja za procenu uticaja gojaznosti na zdravlje, kao i na kontrolu dijete i programa treniranja.

Normalne vrednosti procenta masti (sala) u telu u zavisnosti od godina starosti i pola Ženski tip gojaznosti, često je nazvan i periferni, kruškoliki, donjetelesni, gde dolazi do deponovanja masnog tkiva od struka na niže-oko bokova, kukova i butina (manja zastupljenost oboljenja srca i krvnih sudova, visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, malignih oboljenja i dr., a veća zastupljenost oboljevanja ekstremiteta, zglobova i komplikacjia mehaničke prirode).

godine starosti

muški pol

ženski pol

20-40

8 % – 20 %

21 % - 33 %

40-60

11 % - 22 % 22 % – 34 %

> 60

12 % - 25 %

24 % - 36 %

StaklenoZvono 27

www.staklenozvono.rs

K O M P L I K A C I J E gojazNost je ključaN faktor pri GOJAZNOSTI mNogim hroNičNim situacijama : Gojaznost može da dovede do brojnih i teških komplikacija na mnogim organima i organskim sistemima: povišena masnoća u krvi, aterosklerotične promene na krvnim sudovima (,,zakrečenje krvnih sudova,,), srčana insuficijencija (slabost srčanog mišića), hipertenzija (povišen krvni pritisak), oboljenja perifernih krvnih sudova (proširene vene, tromboza), cerebrovaskularni insulti (šlogovi), šećerna bolest, oboljenja žučne kese (zapaljenje, pesak, kamen), masna jetra, pankreatitis, oboljenja želudca (katar, kila), zatvor, oboljenja mokraćnog pribora (češće infekcije, pesak i kamen u bubrezima i mokraćnim putevima), giht, oboljenja zlobova, češća pojava malignih oboljenja (materice, dojke, jajnika, žučne kese, debelog creva, prostate), otežano disanje, komplikacije u trudnoći, psihički poremećaji i itd.

Praktično, nema ni jedan organ, ni jedan sistem koji je pošteđen dejstva gojaznosti.

GOJAZNOST

POVIŠENI HOLESTEROL

DEPRESIJA

HIRURŠKE KOMPLIKACIJE

DIJABETES

GESTROINT. TEGOBE

ASTMA

VISOKI KRVNI PRITISAK

ARTRITIS

KAMEN U ŽUČI

INFARKT I BOLESTI SRCA

UMOR

NEKE VRSTE RAKA

28 StaklenoZvono

• • • • • • • • • • • •

povišeni holesterol dijabetes visok krvni pritisak infarkt i bolesti srca depresija gastrointestinalne teškoće artritis umor hirurške komplikacije astma kamen u žuči neke vrste raka

g ojazNost - uzročNik smrtoNosNih oboljeNja od 20 Najvećih rizika po zdravlje gojazNost je Na 10. mestu.

Najveći uzročNici smrti u svetu su : 1. neuhranjenost, 2. nebezbedan seks, 3. visok krvni pritisak, 4. duvan, alkohol, 5. zagađena voda, 6. sanitarni uslovi i higijena, 7. nedostatak gvozđa, 8. zagađenost u zatvorenom prostoru, 9. višak holesterola i 10. GOJAZNOST (Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povećana težina od 20% u odnosu na normalnu uvećava rizik smrtnosti za 25%, a težina od 30% čak za 42%).

pored toga postoje i NemediciNske komplikacije gojazNosti: • skuplji život (hrana, odeća, obuća, nameštaj, transport), • nelagodnost pri kretanju (bolovi u ledjima i stopalima), • teže nalaženje bračnog druga, posla, • usamljenost (smanjeni socijalni kontakti), • neaktivnost itd.

Gojaznost je dugo, ponegde i danas, čak i među stručnjacima, smatrana samo rizikom (faktorom rizika) po zdravlje, i to ako je većeg stepena.

Tek u poslednjih deseTak godina gojaznosT je prepoznaTa kao zaseban poremećaj zdravlja , odnosno bolesT koju Treba lečiTi svim raspoloživim sredsTvima .

StaklenoZvono 29

l ečeNje gojazNosti može biti: 1. dijetoterapija (smanjenje kalorijskog unosa) Dijetu nikako na započinjati na svoju ruku već isključivo uz konsultaciju sa svojim lekarom. Primena dijete ne podrazumeva izgladnjivanje ljudi, već, naprotiv osoba treba da ima tri glavna obroka i dve užine.

Međutim, obroci treba da budu umereni i raznovrsni (i u Hrišćanstvu, Islamu, Judizmu, Budizmu, i drugim verama jedno od načela je i- biti umeren u svemu). Lekar je taj koji će odrediti grupe namirnica koju gojazna osoba može da uzima i rasporediti ih u određenoj količini kroz tri glavna obroka i dve užine.

2. fizičko vežbaNje (povećanje fizičke aktivnosti) Uporedo sa propisanom dijetom pacijentu se predlaže da poveća svoju fizičku aktivnost, ali postepeno i obazrivo.

Najbolje u dogovoru sa svojim lekarom odrediti vrstu, intenzitet i trajanje fizičke aktivnosti. Naravno, ukoliko se proceni da je potrebno, lekar će pre fizičkog vežbanja zahtevati i određena ispitivanja (EKG, step-test, test operećenja bicklom ili pokretnom trakom tzv. ,,trade mill,,).

3. psihoterapija (promena ponašanja) Podrazumeva definisanje problema, usredsredjivanje na neposredan uzrok i uzrok koji ga sada navodi da nekontrolisano jede.Promena ponašanja odnosi se na na to da se smanji količina, vrsta i učestalost uzimanja hrane. Tretman se može odvijati kroz individualnu terapiju ili radom u grupi.

30 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

4. farmakoterapija (upotreba lekova)

6. ostale metode

Gojaznost je vrlo ozbiljno hronično oboljenje koje kao i sva druga hronična oboljenja zahteva dugotrajan tretman (lečenje) da bi se postigla kontrola telesne težine i sprečile brojne komplikacije.

Terapija lekovima je korisna pomoćna terapija u strogo indikovanim slučajevima, ali nikako ne zamena za propisanu dijetu, fizičku aktivnost i promenu navika.

Takođe se primenjuje kod ekstremnih slučajeva gojaznosti. Primenjuje se ubacivanje balona u želudac-tzv. Gastrični balon, zatim primena fiksacije mandibule (vilice), abdominalnog pojas itd.

U našoj zamlji postoje dva registrovana leka za lečenje gojaznosti: Xenical i Reductil. Naravno, procenu da li je potrebno primeniti neki lek i koji lek u lečenju gojaznosti, donosi ordinirajući lekar.

5. hirurŠko lečeNje

Primenjuje se samo u slučajevima ekstremne gojaznosti. Hirurške metode koje se mogu primeniti su: Lipetomija, Liposukcija, Lipoaspiracija, Resekcija želudca (smanjuje se kapacitet želudca i unos hrane, jejunoileostomija (ostavi se 4555 cm tankog creva).

U toku lečenja lečenja gojaznosti, treba znati da je pravilno mršavljenje (“topiti se a čuvati zdravlje” ), kada gubimo od 10% do 15% od početne telesne mase za period od tri do šest meseci.

Pravilno održavanje postignute telesne mase je odstupanje od dva do tri kilograma gore-dole u odnosu na pstignutu telesnu masu, u periodu od dve godine.

Obzirom da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), 1997.godine, proglasila da je gojaznost postala globalna epidemija, da predstavlja ozbiljnu pretnju zdravlju čovečanstva i da je jedan od najvećih svetskih zdravstvenih problema 21. veka, najveću pažnju, praktično treba posvetiti preventivi u borbi protiv gojaznosti. Treba znati da borba protiv gojaznosti ne daje brze rezultate, da je to borba na duge staze i da država mora da donese odgovarajući plan, program i sredstva za sprovođenje akcije protiv gojaznosti. U toj borbi važnu ulogu imaju svi faktori: Zdravstvena služba, porodica, Pojedinac, Predškolske ustanove, Škole, Radni kolektivi, Prahrambena industrija, Sredstva javnog informisanja i dr.

StaklenoZvono 31

www.staklenozvono.rs

S AV E T I :

NUTRITIVNA PIRAMIDA

Praktično, najbitnije u prevenciji gojaznosti Opšte pravilo za regulaciju težine i dobro je shvatiti značaj pravilne ishrane i fizičkih zdravlje glasi: aktivnosti, jer samo kombinacija pravilne ishrane i primene fizičkih aktivnosti može Treba više unositi namirnice iz baze da nam da dobre rezultate u sprečavanju piramide, a manje one pri vrhu!!! nastanka gojaznosti, pa i u lečenju gojaznosti.

Treba znati da dobro izbalansiran dnevni plan ishrane treba da sadrži: 20-30% Fizičke aktivnosti se lako mogu masti, 10-20% proteina, 50-70% ugljenih uklopiti u raspored dnevnih obaveza. hidrata Šetanje, vožnja biciklom, korišćenje stepenica umesto lifta, brzo hodanje Takodje treba znati da svako mogu lako postati deo životnog stila. Njih od nas ima različite dnevne treba upražnjavati najmanje 30 minuta potrebe u kalorijama i svakodnevno. hranljivim sastojcima.

Pravilna ishrana podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje ,,nutritivna piramida,, , tj. da bi smo bili sigurni da unosimo sve hranljive sastojke i druge materije neophodne za zdravlje, treba da uspostavimo zdravu bazu koristeći ,, Piramidu zdrave ishranenutritivnu piramidu.

32 StaklenoZvono

Stručnjak za ishranu može da pomogne svakome da pronađe onu količinu namirnica koja mu odgovara, iz svake od grupa namirnica iz piramide.

Da bi se zadovoljile preporuke date u piramidi ishrane, poželjno je praviti odabir namirnica u skladu sa sledećim predlozima: žito i proizvodi od žitaPrednost uvek treba dati integralnom zrnu i proizvodima od integralnog zrna žitarica (crnom brašnu, pahuljice- ječmene, ražene, ovsene, raženom brašnu, kukuruzu, pšenici, pirinču). Kada je moguće treba izbegavati proizvode od belog brašna, oljušteni pirinač i slične proizvode. Treba izbegavati testanine sa jajima, prednost dati testeninama od integralnog brašna ili povrća. povrćeTreba jesti što raznovrsnije povrće i to svakodnevno. Svo povrće, osim krompira i pasulja, može se jesti praktično u neograničenim količinama, bar 300 gr dnevno. Prednost, uvek kada je to moguće, treba dati svežem povrću, odnosno salatama. Treba izbegavati konzervisano povrće, a najbolji način da se povrće sačuva od kvarenja je smrzavanje. voćeTreba jesti što raznovrsnije voće. Uvek kada je to moguće treba izabrati sveže voće, eventualno kuvano, ali bez dodatka šećera. Poželjno je voće jesti tri do četiri puta na dan po jedan komad ili u količini koja odgovara jednoj šolji, ako se radi o sitnim plodovima. Dobra zamena za voće je sveže pripremljen sok od ceđenog voća, ali bez dodatka šećera. Uvek kada je moguće traba izbegavati zašećereno i konzervirano voće. Suvo voće se može uzimati, ali u manjim količinama od 3060 grama.

StaklenoZvono 33

mleko i mlečNi proizvodiPrednost uvek dati obranom ili poluobranom mleku i proizvodima od takvog mleka tj. sa što manje mlečnih nasti. Mleko, jogurt, kiselo mleko ili slične napitke treba piti do pola litra dnevno, a kada je u pitanju beli sir, porcija treba da iznosi oko pola šolje, a ako se koriste žuti tvrdi sirevi, jedna porcija treba da iznosi oko 30 grama. Izbegavati mlečne proizvode sa više od 10 % masti. meso i proizvodi od mesaNamirnice iz ove grupe dovoljno je jesti jednom dnevno po 90-120 grama, bez obzira o kom se proizvodu radi.

Prednost uvek treba dati mršavim vrstama mesa. Najbolje je, uvek kada je to moguće, odabrati ribu, belo živinsko meso bez kožice ili teletinu. Ribu bi trebalo jesti najmanje dva puta sedmič no.

Treba izbegavati veće količine mesa i prerađevine od mesa i sve vrsta masnog mesa i proizvode sa većim sdražajem masti.

JAJA- Treba izbegavati više od 3 komada jaja nedeljno. Belance se može jesti i češće.

MASTI I ULJA- Prednost uvek dati biljnim uljima i margarinu. Dovoljno je konzumirati 2-4 kašike ovih namirnica na dan.Treba izbegavati veće količine masti i ulja, a naročito svinjsku mast, čvarke, kajmak, majonez i slične proizvode.

Najbolje je koristiti ulja u svežem stanju, a izbegavati prženje masti i ulja. ŠEĆER I KONCENTRATI- Šećer i sve proizvode od šećera treba izbegavati.

Prednost treba dati medu, pekmezima, dzemovima i drugim proizvodima od voća i povrća, ali bez dodatka šećera.

Preporučuje se da se u toku dana ne jede više od dve do tri kašike ovih proizvoda.

34 StaklenoZvono

office@staklenozvono.rs

ZAČINI- Svakog adana se mogu jesti svi sveži i suvi začini. Treba izbegavati začine sa solju, a takođe i veštačke zaslađivače.

KUPUJTE PAMETNO:

• Ne idite u kupovinu praznog stomaka.

NAPICI- Prednost treba dati mineralnoj Bićete u iskušenju da kupite sve što vodi, biljnim čajevima, sokovima od vidite povrća ili voća bez dodatka šećera.

• Pripremite listu za kupovinu (prema Izbegavati alkoholna pića, kafu u većijm planiranom jelovniku) i držite se nje. količinama i slatke voćne sirupe ili druge Lista treba da sadrži uglavnom povrće, slatke napitke. Preporučuje se da dnevno voće i žitarice i njihove proizvode treba unositi 2-3 litra tečnosti. (pasta, pirinač) • Klonite se rafova i frižidera sa hranom ,,GRICKALICE,,- Čips i druge grickalice koju želite da izbegnete koje se prave od krompira ili žitarica ne • Naučite da čitate etikete na treba jesti u velikim količinama. Mogu proizvodima. Zapamtite: 1 gram se jesti svakog dana po pola srednje šolje. masti= 9 kalorija; potražite alternativne Treba izbegavati slane i masne proizvode, a proizvode sa manje masnoće. prednost uvek dati proiavodima bez soli.

• Ne kupujte više hrane nego što Vam je zaista potrabno u datom momentu.

SEMENJE- Treba jesti što raznovrsnije • Izbegavajte prerađenu hranu-ona je semenje voća i povrća. Prednost uvek dati obično prepuna kalorija i masti. nesoljenom i neprženom semenju. Ove • Ako znate da ne možete da se namirnice mogu se jesti svaki dan, ali ne kontrolišete pri uzimanju hrane koja više od 30 grama. sadrži puno masti, nemojte ni kupiti te namirnice. Ako nešto ne kupite, ne možete pojesti

StaklenoZvono 35

KUVAJTE PAMETNO: J E D I T E P A M E T N O : • Neka jela budu jednostavna, na primer komad piletine ili ribe sa svežim povrćem bez sosova.

• Ne jedite dok kuvate, osim svežeg povrća • Koristite sudove koji ne prijanjaju da biste smanjili potrebu za uljem ili mašću.

• Ako morate da koristite ulje, probajte maslinovo ulje ili susamovo- i zapamtite, malo je dovoljno.

• Uklonite svaku vidljivu masnoću sa mesa i kožu sa piletine • Upotrebite dva belanca umesti jednog jajeta.

• Kada pripremate hranu, najbolje je da je kuvate, pečete, barite (izbegavajte prženje i pohovanje) • Sosovi i supe mogu se zgusnuti pireom od krompira umesto pavlake.

• Ako recept zahteva 1/2 čaše ulja, smanjite količinu na pola. Ukus se neće promeniti, ali Vaš struk sigurno hoće.

• Dodajte u Vaš život začin umesto masti.

Sveže biljke i začini poboljšaće ukus svakom jelu, a neće povećati sadržaj masti i kalorija. Eksperimentišite sa različitim nacionalnim jelima.

• Ne pripremajte više hrane nego što Vam je potrebno.

• Zamrznite ostatke hrane (kao pojedinačne porcije u posude) da ne biste kasnije mogli da ,,poharate,, frižider.

36 StaklenoZvono

• Popijte čašu vode pre početka jela.

• Počnite obrok supom sa malo masnoće i/ ili salatom. To će Vas zasititi • Izbegavajte dosipanja (osim povrća i salate) • Jedite lagano. Ne žurite sa obrokom.

• Prestanite da jedete čim osetite da ste siti.

• Ne morate uvek prazniti tanjir. ... KOD KUĆE • Daleko od očiju- daleko od srca. Ako već morate da držite u kući hranu bogatu mastima/ kalorijama, držite je negde van dohvata i vidika.

• TV i obrok ne treba mešati. Gledanje u televizor, umesto u tanjir, neprimetno Vas vodi u preterano uzimanje hrane (kao i reklame hrane i slatkiša) • Neka Vam pravilo bude da uvek jedete samo za stolom. Nikad ne jedite stojeći.

• Nikada ne jedite direktno iz kutije ili konzerve. Stavite određenu količinu na tanjir, a kutiju ili konzervu sklonite.

• Vodite računa o veličini porcije, tako što ćete jela sipana u tanjire donositi za sto i odnositi sa stola.Jedina hrana koja treba stalno da stoji na stolu, i koju možete uzimati tokom jela koliko Vam srce želi, su salate i povrće.

• Pospremite sto po završetku jela; ne jedite ono što je zaostalo.

... VAN KUĆE • Nikad ne izlazite iz kuće gladni. Uvek uzmite nešto lagano (voćku, čašu soka, šargarepu) pre večere u restoranu.

• Zamolite konobara da odnese korpu sa hlebom.

• Zahtevajte da svi sosovi i prelivi budu servirani posebno.

Koristite viljušku da to sipate u svoj tanjir.

• Ne budite stidljivi da pitate konobara kako je hrana spremljena ili da zahtevate da bude spremljena na određen način, ako na primer, sa manje masnoće.

• Neki restorani ,,brze hrane,, imaju nutritivne informacije (detalje o sastavu) u brošuri ili na listu papira.

Zamolite za jednu i pročitajte je pažljivo. Možda će Vas iznenaditi da, na primer, sendvič sa piletinom ima više kalorija od hamburegra.

• Izbegavajte prženu hranu.

• Iako veće porcije izgledaju ,,vrednije,,nisu vredne ekstra kalorija i masnoće.

• Hrana koju zbog visokog sadržaja masti treba izbegavati: • Proizvodi od prerađenog, konzervisanog mesa (presovana šunka, viršle, salame, kobasice) • Punomasni sirevi (tipa feta, ovčiji, kačkavalj) i kajmak • Masno meso, rebra, pačetina • Puter, margarin (najviše 3 kafene kašike dnevno) • Ulje (najviše 3 kafene kašike dnevno) • Majonez • Ulje (ili razni masni prelivi) za salatune više od 1 supene kašike dnevno • Semenke, orasi, lešnici, bademi, kikiriki- ne više od 1 supene kašike dnevno

umesto kraja, kada smo Naučili Neke osNovNe pojmove iz gojazNosti, treba skreNuti pažNju Na jedNu misao koja Nam kaže: ,,z NaNje Ne zNači i poNaŠaNje ,,. z NaNje koje čovek stekNe kroz život i kroz razNa ŠkolovaNja vredi oNoliko koliko ga uspeŠNo primeNimo u životu. u ovom slučaju ako stečeNo zNaNje o gojazNosti primeNimo i shodNo tome počNemo tako i da se poNaŠamo, oNda možemo biti sigurNi da ćemo pomoći sebi u očuvaNju i uNapređeNju zdravlja .

Ass. mr. sci med. dr Dragan V. Vasiljevi}ć Specijalista higijene i magistar madicinskih nauka iz ishrane Subspecijalista za bezbednost namirnica Zaposlen u Institutu za zaštitu zdravlja u Kragujevcu i Medicinskom fakultetu u Kragujevcu Tel. za kontakt: Mob.: 064/ 189-0-189 StaklenoZvono 37

Planinski ekoturizam 38 StaklenoZvono

LETNJA ŠKOL A

L

etnja škola za novinare 11 lokalnih medija iz Srbije, održana je na Mećavniku uz podršku Irexa i TV akademije.

U pet priča koje su tokom ove zanimljive radionice pripremili novinari saznaćete o turističkoj destinaciji koja vraća u prošlost – etno selu Drvengrad na Mokroj Gori, da li je jaka domaća hrana u isto vreme i zdrava, o lekovitom bilju i alternativnoj energiji, a provozaćemo vas i popularnom prugom - Šarganska osmica.

D RV E N G R A D N A MOKROJ GORI

U

Srbiji postoje zanimljive turističke destinacije koje vraćaju u prošlost.

Jedna od takvih je etno selo Drvengrad na Mokroj gori. Već četiri godine posećuju ga turisti iz celog sveta.

Mećavnik ili Drvengrad şmešten je na razmeđi Zlatibora i Tare. Ovo etno selo napravljeno je kao mali grad, u obliku pravougaonika i ima ulaznu kapiju odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog kraja gde se nalazi pravoslavna crkva.

Građena je po uzoru na ruske brvnare i posvećena je Sv. Savi. Trg je popločan drvenom kockom a korišćeni su železnički pragovi. Opkoljen je brvnarama koje su autentične i prenete iz okolnih sela dok su neke stigle iz Republike Srpske. U svakoj od njih nalazi se nešto karakteristično za ovaj grad. Ulice na Mećavniku pripadaju velikanima Srbije, kako onima iz istorije tako i našim savremenicima, uz to su Džim Darmuš, Če Gevara, Maradona i Brus Li. StaklenoZvono 39

Poznati reditelj Emir Kusturica uz to kaže da ga je ovaj kraj opčinio dok je snimao film ’’Život je čudo’’. Sa brda je ugledao Mećavnik, čekajući da sunce izađe iza oblaka, spazio je da na brdu i oko njega nije bilo ničega, ali je sunca uvek bilo.

- Ovde uvek kruže neki vetrovi, tako da u stvari teško je reći šta je ovde lepše. Ali kao u svakom gradu kao i svi provincijalci, tako i ja nađem sebi neki ugao i onda taj ugao postaje moja busija iz koje ja zapravo posmatram i tumačim svet - kaže poznati reditelj Emir Kusturica.

Drvengrad na prvi pogled oduševi i podseti na naš duh i tradiciju koji su zaboravljeni. To su nam potvrdili turisti rečima da je ovo zaštitni znak tog dela Zlatibora i Tare. Utisak je kao da ste negde iznad zemlje, a stari izgled građevina, kao što su vajati i vodenica daju posebnu čar, jednom rečju kompleks koji je urađen maštovito i sa sadržajem.

A na trgu Dijega Maradone osim šetališta ima po nešto i za one koji žele da se bave sportskim aktivnostima. Jednostavno idealna kombinacija prošlosti i sadašnjosti na tako malom mestu. Međutim u odnosu na ranije godine ove sezone posećenost je dosta slabija.

40 StaklenoZvono

- Razlozi su različiti, ali moje lično mišljenje jeste da je svetska ekonomska kriza, koja ne dozvoljava ljudima da putuju kao do sada, a tu je i vreme koje nam ne ide na ruku, kaže kustos Mećavnika Željka Jelisijević.

Kako Kusturica kaže ne postoji čovek koji nije oduševljen arhitekturom Mećavnika.

- Ja ne znam nijednog čoveka koji je došao, pa čak i moji neprijatelji, a da nisu oduševljeni. Zato što ja ovo nisam izmislio ovo je postojalo. Kao što je Bećković rekao ideš Crnom Gorom i sve one porušene kamene kuće, treba samo da vratiš to kamenje na svoje mesto i staviš pod isti nagib kao što je bio - kaže Kusturica.

Kućice izgledaju kao da su tu već stotinama godina. Na Mećavniku ne postoje dve iste sobe, svaka ima nešto po čemu se razlikuje od druge. Svaki deo nameštaja oslikan je u stilu naivniog slikarstva i različitim motivima i svaka ima drugačiji pogled. Najzanimljivije su one za mladence sa slikama mladih parova na uzglavlju kreveta. Mala pijaca koja se nalazi u sastavu Drvengradu privlačna je posetiocima i korisna lokalnom stanovništvu. Ali prodavci nisu zadovoljni prodajom. Od kako je ovaj deo okoline Užica postao turistički zanimljiv, mnoge porodice pronašle su posao i mogućnost za

bolju zaradu. Turisti su zadovoljni posetom Mećavniku, a zadovoljno je i lokalno stanovništvo jer je posle mnogo godina ovaj deo Srbije oživeo.

Novinari: Jovana Stojković} i Jelena Man~či}ć

StaklenoZvono 41

Z D R AVA I J A K A HRANA Zorkina kobasica, rendžerski ćevap, uštipci s kajmakom samo su neki od specijaliteta na Mećavniku. Sve to ’’domaće’’ što godi našim čulima, koliko zapravo godi našim krvnim sudovima, i koliko je dobro za naše telo.

Restoran nacionalne kuhinje Lotika na Mećavniku, jedan je od aduta turističke ponude etno sela Drvengrada. U njemu se mogu probati najukusnija jela iz nacionalne kuhinje Srbije. U ovom restoranu sprema se kvalitetna zdrava ali i kalorična hrana. Obroci su veoma obilni.

- Ja ne volim jako kaloričnu hranu ali ovde možete da jedete i nekaloričnu hranu ako ostanete na salatama sa tunjevinom nećete dobiti ni kilogram, ali kako kaže Kusturica ako hoćete ono što je ukusno onda je to karočna hrana.

Glavni kuvar Slaviša Popović kaže da ovakvi obroci nisu neobični za Srbiju i da se namirnice nabavljaju u okolini Mokre Gore. Koristimo namirnice koje su uvek sveže, svaki drugi dan se ide u nabavku, s tim što povrće pokušavamo da što više koristimo lično svoje plastenike.

Zdrava hrana deo je turističke ponude ovog kraja. Na Drvengradskoj pijaci može da se kupi domaće slatko, džem i med sa okolnih livada.

- Sve je prirodno, ovde se ništa ne prska i džubrivo ne baca, kaže Jela Kolaković iz Mokre Gore koja sama bere i priprema sok i džem od borovnice, šumskih jagoda.

U prirodnom okruženju se brže ogladni i lepše jede. Koliko gostima prijaju obilni obroci.

42 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

Svi su zadovoljni i obično posle toga traže neki krevet da prilegnu kaže konobar Ljubiša Janković. Neki kažu da za ljude koji se bave fizičkim poslom to je zdrava hrana, oni troše kalorije, a za ljude koji dođu sa asfalta pa samo da se odmore onda je to jaka hrana ali u jednom se svi slažu to je dobra hrana.

Zdravi ali obilni obroci u etno selu na Mećavniku mogu vam popraviti krvnu sliku ali i nivo holesterola u krvi. Na vama je da odlučite. Među gostima ima i

vegetarijanaca koji su to dva dana ali više nisu, prelaze na kobasicu. Rizično je ali i lepo.

Tradicionalna kuhinja Srbije možda se ne uklapa u savremena shvatanja zdrave ishrane, ali pohvale kuhinji govore da se baš i ne brine o zdravlju. Kajmak, sir, pršuta ipak su važni aduti turističke ponude Drvengrada. Vaša je odluka da li ćete naručiti bio obrok ili rendžerski ćevap kao specijalitet kuće. Naša preporuka je: budite umereni.

Novinari:

Elmir Habibović} i Vladimir Male{ši}ć

StaklenoZvono 43

LEKOVITO BILJE

Z

latiborski kraj izuzetno je bogat lekovitim biljem. Travari ovog kraja otkrili su nam kako se pravilno bere bilje, za koje kažu da može da izleči sve – od najobičnije prehlade do najozbiljnijih bolesti. Da li je to zaista tako?

Zlatibor je jedna od najosunčanijih evropskih planina što lekovitom bilju daje izuzetnu snagu. Zlatiborski svet lekobilja bogat je sa preko stotinu vrsta.

Kako bi bilje nakon branja što duže ostalo lekovito i bilo upotrebljivo i naredne godine, postoje pravila kojih se svi berači pridržavaju. Lekovito bilje isključivo se bere po lepom vremenu. List biljke bere se pre cvetanja a cvet pre nego što se otvori.

- Nemojte dozvoliti da ikako poremetite koren, pogotovu za kišnih dana - kaže Borivoje Šišić iz udruženja ’’Pokretni žbun’’. - Čak i ukoliko niste iščupali biljku, time što ste je povukli snažno i poremetili koreni sistem, usporili ste joj rast.

Osim što se bave branjem i pripremom lekovitog bilja, Borivoje Šišić i Srboljub Ilić su na malom prostoru na Zlatiboru napravili svoju botaničku bašticu, gde su posadili preko 70 vrsta takvog bilja. Njihova želja je da zainteresovane prolaznike nauče o izgledu i upotrebi lekovitih trava.

- Imamo biljne smeše, od određenih vrsta lekovitog bilja koje pomešamo sa medom i one onda koriste kao pomoćno lekovito sredstvo, kod određenih oboljenja - kaže Srboljub Ilić iz ’’Pokretnog žbuna’’i dodaje da imaju lek za disajne puteve, srce, smirenje.

Sve više ljudi opredeljuje se korišćenje lekovitog bilja. Neki ga kupuju iz radoznalosti, a neki da bi se izlečili.

44 StaklenoZvono

- Ljudi treba da se vrate prirodnom lečenju, naročito kada je sve zagađeno, jer su to biljke koje nemaju ni trunke hemije - kaže jedan od kupaca, dok drugi tvrde kako izbegavaju lekove jer i naši stari su se lečili više biljem nego lekovima. Mnogi lekovito bilje povremeno kupuju, ne redovno ali lekove izbegavaju maksimalno .

Zlatiborske biljke kao što su Iva, planinski čuvar, majčina dušica koje rastu na suncem izloženim mestima imaju čudesnu lekovitu snagu. Zlatiborsko bilje upravo zato ima izvanredan značaj među našim lekovitim biljem, a Borin omiljeni napitak je izvanredna kombinacija Zlatiborskog bilja, čaj nazvan Gospodar planine.

Omiljeni jutarnji napitak u kući Pokretnog žbuna je čaj koji sam nazvao gospodar planine, to je čaj koji se po Bori prepoznaje na planini ili se planina prepoznaje po tom čaju, gledajući u biljnom svetu.

Ako zaslađujete čaj radite to medom preporučuje on ali uvek samo kad je mlak ili hladan, jer med u dodiru sa ključalom vodom gubi 80 odsto svoje lekovitosti.

StaklenoZvono 45

Pored Zlatibora i obližnja Mokra Gora bogata je biljem koja se koristi u narodnoj medicini. Ali meštani Mokre Gore umesto branja na obližnjem proplanku radije se odlučuju da gaje i beru lekovito bilje u svojim dvorištima.

- U dvorištu gajim debelu koku, lek za šuljeve i čir na dvanaestopalačnom crevu koji se ne kuva već se koristi svež - kaže Slavka Radojević iz Mokre Gore. Žalfija se koristi kada imate problema sa zubima i grlom, kuva se i time ispira, nana je dobra da se pije kao čaj zbog želuca, a iva za krvne sudove. Matičnjak se preporučuje za smirenje .

Kada kupujete ili sami berete lekovite trave vodite računa da potiču sa čistog i zdravog zemljišta. Bilje koje raste pored puta ili u blizini velikih gradova može imati u sebi više otrova nego lekovitih sastojaka.

Novinari: Sonja Uroš{evi}ć i Zorica Savić}

46 StaklenoZvono

A LT E R N AT I V N A ENERGIJA unce, vetar i voda neiscrpni su izvori energije. Mogu se koristiti tokom cele Sgodine i ne zagađuju životnu sredinu. U Mokroj Gori beležimo prve inicijative korišćenja ovih izvora energije.

Početak 21 veka je Mokroj Gori doneo velike promene. Kusturičin Drvengrad je postao poznat u svetu, a uz njega i ceo ovaj kraj. U život je vraćen Ćira a sa njim je obnovljena i čuvena Šarganska osmica.

Neki mokrogorci idu korak dalje, svemu ovom dodaju alternativne izvore energije, te tako selo ima prvu vetrenjaču i prvi solarni kolektor. Ali za većinu meštana Mokre Gore, drvo je i dalje osnovni ogrev jer ga ima u izobilju.

- Jeftinija su drva nego struja, jer ja imam svoju šumu i mogu da je i moji praunuci da koriste- kaže Razumenka Bogdanović iz Mokre Gore dodavši da imaju stabala koja mogu da se obuhvate.

Stari se drže tradicije pa tako osamdeset sedmogodišnja baka Gina i dalje peče hleb i jagnjad u furuni staroj 50 godina.

Sa druge strane mladi članovi uvode

novine. Tako je to u ovoj porodici oduvek.

Nekada su Nikovići na ovom mestu imali tri vodenice, koje su radile za ovo i više susednih sela. Posle rata jednim generatorom kojim su proizvodili struju napravili su pravo čudo. Danas su otišli korak dalje, napravili su vetrenjaču a pripremaju izgradnju novog generatora koga će pokretati snaga vode.

Kako država još uvek ne podstiče upotrebu alternativnih izvora energije, Nikovići iako spremni čekaju dozvolu za rad.

Kada je dobiju, energiju koju proizvedu davaće elektrodistribuciji a ona će im potom isporučivati po ceni povoljnijoj od uobičajene.

- Ovaj vetrogenerator je snage oko 1 kw i proizvodi jednosmernu električnu energiju sa naponom od 60 volti - kaže Bogosav Glibetić iz sela Mokra Gora i dovoljno proizvodi električne energije da bi mogao da napaja objekat za sopstvene potrebe.

U ovom okruženju, u Mokroj Gori da je ekologija uveliko prisutna govori ovaj napravljeni vetrogenerator.

Društveno preduzeće ’’Konačište Osmica’’ takođe štedi. Oni su jedinstveni u sistemu železnice Srbije jer koriste solarne ploče.

StaklenoZvono 47

- Ovo je najčistiji i najjeftiniji način proizvodnje energije - kaže Aleksandra Stamenić turizmolog JP ’’Železnica Srbije’’, jer sa ovih 14 ploča kada ima dovoljno sunca grejemo 1200 litara tople sanitarne vode koja podmiruje kompletne potrebe kuhinje i 18 soba u konačištu. Kako kaže, ploče su ugrađene pre četiri godine, a dograđene prošle, te svaka od nih kada ima dovoljno sunca zamenjuje 1,2 kW skupe električne energije. U cilju očuvanja životne sredine ovaj solarni sistem koristimo 7 do 8 meseci godišnje, dodaje ona.

Za sada od 400 domaćinstava samo dva koriste obnovljive izvore energije.

Ugradnja jeste skupa ali se za dve godine isplati. I u Drvengradu su u toku pripreme za postavljanje solarnih ploča kako bi ovaj grad u potpunosti opravdao naziv ekološkog mesta, što će biti dobar primer za ostale mokrogorce.

Novinari:

- Bilo je veoma lepo, pejzaž je predivan a i voz je bio zabavan - kažu turisti iz Britanije. Moj sin voli vozove i ovo mu se baš dopalo. Drugi kažu da su čuli za ovu turu i hteli su da se uvere da je stvarno tako dobra, što i jeste jer ima sve što treba da se vidi u ovom kraju.

Gradnjom Šarganske osmice započeli su Austrijanci 1916 godine, da bi je 1925 godine dovršila država Srbija. Graditelji su bili ljudi iz Užičkog kraja kao i Ruski zarobljenici. Potomci graditelja i danas žive u Mokroj Gori, a jedan od njih je i Olivera Bogdanović.

- Moj pradeda je bio Austrijanac i zvao se Fatur Rudolf Karlo i on je bio jedan od učesnika na izgradnji pruge uskog koloseka u Mokroj Gori - kaže Olivera Bogdanović.

Snež`ana Matuš{ković”} osmica bila je i ostala i Radoman Irić} Šarganska graditeljsko čudo jer je savladana razlika

ŠARGANSKA OSMICA Pored Drvengrada na Mokroj Gori, turističku atrakciju predstavlja i popularna pruga, Šarganska osmica. Šta je to što privlači ljude da se provozaju čuvenim vozom ’’Ćirom’’ i zašto je to jedinstvena tura u Evropi.

Uski kolosek pruge od 80 centimetara, autentično uređene i čiste stanice kao i podatak da je na ovoj pruzi snimljen film Emira Kusturice ’’Život je čudo’’, privlači mnogobrojne turiste da se provozaju Šarganskom osmicom.

48 StaklenoZvono

Osim domaćih dolaze i strani turisti , a najbrojniji su Nemci, Britanci kao i diplomate u Srbiji.

od 300 metara nadmorske visine. Šarganski tunel jedan je od najdužih ali i najviših. Početkom prošlog veka kada je započeta izgradnja, jedan od inžinjera izvršio je samoubistvo, upravo zbog ovog tunela. Graditelji su imali zadatak da na osnovu proračuna ruskog inženjera zarobljenika, prokopaju Šarganski tunel kako bi se sreli na sredini. Budući da se nisu sreli graditelj je izvršio samoubistvo.

Da je uspeo bio bi oslobođen. Posao su dovršile njegove kolege, usavršavajući proračune na kojima je on radio. Sa izgradnjom pruge nakon Prvog svetskog rata, brojni mokrogorci su tu našli zaposlenje.

- Moj tata je isto bio železničar, zvao se Zoran Bogdanović i bio je čuvar pruge -kaže Bogdanovićka. Moj brat nije nastavio tradiciju jer je već pruga uskog koloseka bila zatvorena.

Najstariji železničar Milun Popović, iz Užičkog kraja ima 90 godina i ceo radni vek je proveo na Šarganskoj osmici. Za vreme Drugog svetskog rata pruge kao i mostovi rušeni su i obnavljani nekoliko puta. Posle rata Šarganska osmica saobraćala je do 70 –ih godina, da bi zbog neispravnosti bila ukinuta. Na inicijativu meštana Mokre Gore, popularni Ćira se ponovo našao na šinama 2003 godine. Šarganska osmica odudara od ostalih pruga u Srbiji jer su stanice čiste i nema smeća pored pruge. Otvoreni su moteli i konaci a samim tim i nova radna mesta.

- Dosta ljudi koji su bili železničari i otišli u druge gradove kao što su Čačak, Kraljevo i Užice vratili su se u ove krajeve, kako bi radili na železnici - kaže Olivera Bogdanović.

Na ovoj turi, železnica Srbije godišnje u sezoni april – novembar zaradi oko 37,5 miliona dinara, i to samo od prodaje karata. Zanimljivo je da postoji stanica na kojoj nikada nije prodata nijedna karta.

Razlog je to, što se nalazi visoko u brdu iznad naseljenih mesta. Na stanicu Jatare se samo silazilo iz voza.

Prošle godine prodato je više od 85 hiljada karata. Očekuje se da će ovaj kraj u narednom periodu biti još privlačniji za turiste i ljubitelje netaknute prirode, jer se planira povezivanje Tare i Zlatibora, izgradnjom 1 km pruge do Višegrada i manastira Dobrun u republici Srpskoj.

Novinari:

Vanja \Đuri} ć i Bo`židar Ivanov StaklenoZvono 49

Grad iz doba 50 StaklenoZvono

a

A R H E O L O Š K O NASLEĐE pi{e: mr Nemanja Mrđ|i}

Rima

S

vi nekadašnji legijski logori i rimski gradovi danas se nalaze ispod savremenih aglomeracija: Londinium se nalazi ispod današnjeg Londona, Novaesium ispod Nojsa, Castra Regina ispod Regensburga, Mogontiacum ispod Majnca, Mediolanum ispod Milana, Emona ispod Ljubljane, Aquincum ispod Budimpešte, Singidunum ispod Beograda. Teško da će neko srušiti zgrade u Knez Mihajlovoj da bi omogućio arheološka istraživanja. Ovakva situacija otežava ili čak onemogućava njihovu spoznaju. Ono što Viminacijum izdvaja od drugih arheoloških lokaliteta i daje mu posebnu važnost, jeste izuzetno bogatstvo koje se krije već u površinskom, oraničnom sloju. Grad koji je nakon rušenja zapusteo nikada nije obnovljen. Do sada.

Evropska konvencija o zaštiti arheološkog nasleđa (revidirana) u članu 3 navodi: „da će sve države potpisnice u cilju očuvanja arheološkog nasleđa i garantovanja naučnog arheološkog istraživanja osigurati da će se arheološka iskopavanja i terenska prospekcija vršiti u skladu sa naukom i pod uslovom da se nedestruktivni metodi istraživanja koriste kad god je to moguće“.

Primenom savremenih, nedestruktivnih metoda prirodnih nauka, arheološka istraživanja postaju brža, efikasnija i jeftinija.

Da bi rad na velikom nalazištu, kao što je Viminacijum, mogao uspešno da se sprovede moraju se utvrditi određena pravila što podrazumeva multidisciplinarnost. Ključni elementi modernog pristupa arheološkim istraživanjima jesu pažljivo definisanje objekta istraživanja, sagledavanje istorijskih činjenica i realizacija novih tehnika i tehnologija, koje iziskuju intenzivna istraživanja lokaliteta.

StaklenoZvono 51

U istraživanju Viminacijuma primenjuju se, osim arheoloških metoda, više različitih metoda prirodnih nauka kao što su daljinska detekcija i geofizičke metode (geomagnetizam i georadar).

Sve ove metode se na kraju implementiraju u GIS (Geografski Informacioni Sistem), i zajedno čine jednu vrstu baze podataka koja je lako dostupna i pruža sveobuhvatan uvid u celokupan ciklus ovog modernog pristupa arheološkim istraživanjima.

POLOŽAJ I ZNAČAJ Sela Stari Kostolac i Drmno koja se nalaze na 13 km od Požarevca, leže na ostacima antičkog grada Viminacijuma, glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije.

Veličini i značaju grada doprineli su bogato zaleđe u dolini Mlave i izuzetno povoljan geografski položaj, a strateški je igrao veliku ulogu u sistemu odbrane severnih granica Carstva.

Grad je nastao na teritoriji keltskog plemena Skordiska. Iz istorijskih izvora je poznato da je Viminacijum bio značajno vojno uporište u kome je bila stacionirana rimska legija (legio VII Claudia Pia Fidelis). Naselje je dobilo gradski status u prvoj polovini II veka, u vreme Hadrijanove vladavine, najverovatnije 117. godine, kada dobija status municipija (Municipium Aelium VIminacium). Dalji uspon Viminacijuma delimično je prekinut epidemijom kuge za vreme Marka Aurelija, ali samo na kratko. Sredinom II veka postaje sedište namesnika Gornje Mezije, i svoj vrhunac dostiže za vreme Septimija Severa krajem II veka. Početkom vladavine Gordijana III (238-244) postaje godine 239. kolonija i dobija pravo kovanja novca.

52 StaklenoZvono

U neposrednoj blizini Viminacijuma 284. god. odigrala se presudna bitka za prevlast nad ovim prostorima između dvojice rimskih imperatora, Dioklecijana i Karina.

O ovom vremenu svedoči mermerni portret Karinovog sina Karinusa.

U IV veku Viminacijum je bio značajno episkopsko sedište. Grad je definitivno razoren sredinom V veka u najezdi Huna.

Nikada više nije obnovljen, a kao vojno uporište pominje se u VI veku, u vreme vladavine Justinijana.

U XIX veku još su se nazirali obrisi antičkog grada Viminacijuma i vojnog logora: široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod, gradski bedemi i kule.

Krajem XIX i početkom XX veka M. Valtrović i M. Vasić su na desnoj obali Mlave, na lokalitetu Čair, obavili arheološka istraživanja koja su pokazala da je logor imao pravougaonu osnovu, dimenzija 442 x 338 m i da se nedaleko od njegovih zapadnih bedema nalazilo civilno naselje.

Nova arheološka iskopavanja započeta u poslednjoj četvrtini XX v. traju do danas. Istraženo je 13500 grobova i pronađeno više od 30000 predmeta koji svedoče kako o značaju i veličini samog grada, tako i o svakodnevnom životu njegovih stanovnika. Posebnu pažnju privlače freskooslikane grobnice, nastale sredinom III i u prvoj polovini IV veka, koje svojim koloritom i predstavama predstavljaju poseban kuriozitet u umetnosti ne samo rimskog preioda.

Svi do sada otkriveni arheološki objekti (terme, severna kapija, mauzolej, memorija, akvadukt) nalaze se na području nedavno otvorenog arheološkog parka Viminacijum.

StaklenoZvono 53

LOKACIJA GRADA I EKOLOGIJA Lokacija grada je pažljivo birana.

Postavljen je na najvišoj rečnoj terasi koja se nalazi na mestu ruže vetrova. Dovoljno je visoko na gredi da je bezbedan od poplava jer Mlava ima dugu istoriju bujica. Čak i nedavno kada su Kostolac i okolina bili pogođeni poplavama, arheološki lokalitet ostao je bezbedan. k aNalizacioNi sistem

Na Viminaciumu vetar duva skoro neprestano i veoma jako. Upravo to je spas za građane koji stanuju u gradskim vilama i domusima. Iznad krovova uzdiže se više stotina dimnjaka. U vreme zime vetar je efektivno mogao održavati vazduh čistim.

Smrad životinja koje su prolazile gradom takođe je mogao predstavljati problem koji je rešen postavljenjem grada na prostor koji su vetrovi neprestano čistili. Iako u samom gradu nije uobičajeno držanje stoke, konji, kamile (kosti otkrivene prilikom arheoloških istraživanja) i druga vučna stoka mogli su prolaziti gradskim ulicama.

Sa druge strane životinje koje su dovođene za masovnu i krvavu zabavu rimskih građana takođe su mogle predstavljati problem stanovništvu. Ali amfiteatar je i postavljen tako da neželjeni uticaji budu minimalni.

Amfiteatar je srce urbanog jezgra grada kao što je Viminacium. Ne može svaki grad imati amfiteatar to je do sada više nego jasno. Postojanje ovakve građevine stavlja vas visoko u rang gradova rimskog carstva. Ali iskopavanje jedne ovako monumentalne građevine ne sme da bude samo iskopavanje radi iskopavanja, pa ma koliko zgrada ovakve vrste budila pažnju istraživača. Ukoliko bi nakon istraživanja dopustili da zaraste u korov i nestane u prašnjavim publikacijama bilo bi to rušenje ekvivalentno onom koji su Huni tako davno izvršili. Zgrada kao što je amfiteatar

54 StaklenoZvono

SRPSKI BREND Viminacium je izrastao jedan od najjačih srpskih brendova. Za svega 6 godina postao je od pustih njiva pored Mlave, poznatih samo usko-stručnim istraživačima svetska atrakcija koju posećuju desetine hiljada turista. Zaštita kulturnog blaga koja donosi novac. Stranci koji posećuju Viminacium rangiraju nas ponekad u vrh najinteresantnijih lokacija posećenih u Evropi. mora da živi. Primeri po Nemačkoj to apsolutno dokazuju. Festivali koji se tamo održavaju okupljaju desetine hiljada ljudi, često i više nego što je kapacitet samog objekta. Ne izmišljamo nešto novo, niti eksperimentišemo. Oživljavanje jednog ovakvog objekta kroz koncerte, festivale, pozorišne predstave, pa čak i kroz replike gladijatorskih borbi je ono što će ostaviti najbolji utisak generacijama koje dolaze.

Savremeni oblici prezentacije mogu obezbediti istovremeno zaštitu arheoloških ostataka i staviti objekat u funkciju koju je imao i pre skoro dva mileniuma – da pruži najbolju moguću zabavu posetiocima.

Nisu predstavljale samo mesta u kojima se održavala higijena već i mesta za odmor i razne društvene aktivnosti. Po svom arhitektonskom sklopu terme su se AKVEDUKTI I TERME razlikovale od grada do grada. Tako se viminacijumske terme mogu izdvojiti ne samo po svojoj raskoši već i specifičnom Zamislite standard jednog stanovništva arhitektonskom rešenju. Dug period koje ima potrebu za ob jektima kao što su u kome su bile u upotrebi (I – IV vek) terme i akvedukt. Visoki stepen higijene omogućava da se jasno prate pojedine faze nametao je i dovod čiste vode i odvod u gradnji. prljave vode i fekalija. Terme sa svojim bazenima mogle su brzo progutati veliku količinu vode. A snabdevanje vodom nikada nije bilo jednostavno rešenje.

Zamislite grad koji leži na ušću dve velike reke – Dunava i Mlave. Izobilje vode, a grade dva akvedukta dovodeći vodu sa tridesetak kilometara udaljenih brda. Čemu taj grandiozni poduhvat sa izobiljem vode? Jednostavan odgovor je u standardu. Voda iz brda je čistija, ukusnija u poređenju sa onom iz reke. Ako se dovede podzemnim kanalima izolovanim od spoljnih uticaja biće i hladna i osvežavajuća.

Arheološkim iskopavanjima konstatovano Terme (thermae) predstavljaju tipično je ukupno pet konhi od kojih su četiri u rimske građevine. Kao objekti javnog funkciji tepidarijuma (bazeni sa toplom karaktera pojavljuju se u vreme Carstva vodom) dok je peta konha predstavljala kako u Rimu tako i u provincijama. frigidarijum (bazen sa hladnom vodom).

StaklenoZvono 55

Terme su očuvane u nivou hipokausta na kome se zapaža više faza izgradnje. Ostaci fresko-maltera ukazuju da su terme bile raskošno ukrašene. Pod starijih termi koj se nalazio na stubićima od opeka bio je prekriven mozaikom. Veliki broj nađenih žižaka ukazuje na to da su terme korišćene i noću.

Svaki antički grad imao je javne toalete.

Na prostoru Viminaciuma otkriven je samo jedan objekat ovog tipa. Nalazi se uz severni deo otkrivenih termi. Na ovom primeru jasno se uočava praktičnost urbanog planiranja i integrisanost svih objekata u jedan kanalizacioni sistem.

U pitanju je manji objekat – 7 x 5 m.

Sastoji se od spoljnjeg zida i unutrašnje zidne mase koja je nosila pod. U prostoru između centralne zidane mase i zida nalazio se kanal iznad koga su bila sedišta.

Sedišta su se nalazila sa tri strane dok je na četvrtoj bio ulaz. U kanal su se na dva sigurno, a moguće i na 4 mesta ulivali kanalizacioni kanali iz drugih objekata pre svega termi. Nesigurnost u broj navedenih kanala proističe iz kasnijih prepravki i oštećenosti objekta. Svi kanali sem jednog su u nekom trenutku koji se za sada ne može sa sigurnošću odrediti bili zatvoreni.

56 StaklenoZvono

Unutrašnji kanal latrine je bio znatno dublji od svih kanala koji su se u njega ulivali. Na taj način se izbegavalo da se sadržaj kanala latrine vrati u kanalizacione kanale koji su dovodili vodu do njega.

Glavni odvodni kanal latrine nalazio se na najnižoj koti sa istočne strane ispod ulaza.

Proces čišćenja latrine bio je rešen na najlakši i najpraktičniji način.

Pozicioniranje objekta uz severni kraj termi, na nižoj koti je to i omogućilo.

Odvodni kanali iz bazena na zapadnoj strani termi se ulivaju u veliki zasvođen kanal koji se nalazi sa spoljne strane na zapadu. Ovaj kanal se ulivao u unutrašnji kanal latrine. Na taj način je prljava voda ispražnjena iz bazena imala sekundarnu funkciju da ispere latrinu i dalje kanalizacionim kanalima odvede fekalije.

Razvijeni kanalizacioni sistem odvodio je svu prljavu vodu van grada, ka rekama.

Postojanje gravitacionih kanalizacionih kanala konstatovano je do sada na više mesta od čega je najznačajniji onaj na severnoj kapiji vojnog logora. Ovaj kanal ne samo da odvodi fekalije iz grada već je predstavljao i kišnu kanalizaciju u koju se voda sa ulica slivala u kanale.

DOMUS Domus scienciarum, kako sada nazivamo Naučno-istraživački i turistički centar zaista je jedinstveno arhitektonsko rešenje za objekat koji treba da podmiri tako široke potrebe jednog arheološkog parka. Koncentrisani oko centralnog atrijuma nalaze se manji atrijumi od kojih svaki predstavlja celinu za sebe sa posebnim sadržajem. Jedno krilo je namenjeno istraživačkoj ekipi, drugo krilo laboratorijama, klasičnoj i digitalnoj biblioteci, treće je namenjeno za smeštaj

u uslugu turistima koji će odsedati u ovom objektu. Posebnu celinu predstavlja muzej koji ima centralno mesto i pokriva najveću površinu u okviru Domusa.

Započelo se sa postavljanjem mozaika koji treba da krase plafon ovog muzeja. To će biti najmonumentalniji mozaici u našoj zemlji, a materijal je naručen kod čuvene radionice Orsoni u Veneciji.

Ceo objekat je zamišljen kao funkcionalno najznačajniji deo arheološkog parka i okosnica njegove finansijske održivosti.

Objekat neće samo omogućiti dalji razvoj istraživanja i prezentacije već će prihodima objekta to moći da se ostvari daleko brže i efikasnije.

E KO LO Š K A Z A Š T I TA L O K A L I T E TA I O S TATA K A Zaštita arheoloških ostataka je prioritet ukoliko želite njihovu efikasnu prezentaciju i očuvanje . Podjednako su važni i zaštita od ljudi i zaštita od negativnih spoljnih uticaja, nastalih od prirodnih nepogoda ili ljudske delatnosti. Ovo je postignuto izgradnjom zaštitnih konstrukcija.

S druge strane zona arheološkog parka je pod uticajem posledica proizvodnje struje: površinski kop, sagorevanje u termoelektrani i odlaganje pepela. Zaštitne konstrukcije u velikoj meri ispunjavaju funkciju, ali nedostaje im jedan segment, a to je zaštita od raznih vrsta prašine i pepela. Zato je neophodno formiranje i održavanje zaštitnog vegetacionog pojasa u cilju zaštite arheološkog parka od posledica sagorevanja uglja . Procenjeno je da su potrebna najmanje tri pojasa. Jedan pojas vegetacije bi štitio lokalitet od ugljene prašine sa deponije uglja u neposrednoj blizini lokaliteta sa juga i jugozapada.

Drugi pojas vegetacije bi štitio lokalitet od pepela sa zapada. Treći pojas vegetacije bi štito kompleks mauzoleja i Domus od erozije tla na ivici površinskog kopa „Drmno“.

StaklenoZvono 57

dr Aleksandar OstojiÄ&#x2021;} docent u Institutu za biologiju i ekologiju

Prirodno-matematiÄ?kog fakulteta u Kragujevcu

Zivot 58 StaklenoZvono

jezera

u

INFORMACIONI SISTEM

SeLaR

SERBIAN LAKES AND R E S E RV O I R S

opis projekta sel a r Predmet projekta je razvoj i implementacija integralnog informacionog sistema o jezerima i akumulacijama Srbije (SeLaR info-system).

Neracionalno korišćenje i zagađivanje, naročito slatkih voda, dovelo je do situacije u kojoj se u većem delu sveta već oseća njen nedostatak i ona se sve više posmatra kao globalna strateška sirovina.

Srbija pripada grupi zemalja koje su siromašne u vodenom potencijalu. Iz domaćih voda Srbija može da obezbedi 500 do 1.500 m� po stanovniku, a prema svetskim merilima dovoljno svoje vode ima ona zemlja koja može da obezbedi godišnje 3.000 m3 vode.

U Srbiji je do danas izgrađeno više od 150 akumulacija. Većina ima polifunkcionalni karakter. Ukupna zapremina akumulacija iznosi nešto manje od 6 x 10⁹ m�.

Većina akumulacija u Srbiji nema adekvatnu ekološku zaštitu, njima se loše gazduje i retke su one koje se mogu pohvaliti prisustvom odgovarajućeg monitoringa. Nedostatak i nedostupnost informacija su jedan od uzroka ovakvog stanja. Mali broj akumulacija je obuhvaćen kompleksnim hidrobiološkim istraživanjima, ali i postojeće informacije nisu sistematizovane ni dostupne.

StaklenoZvono 59

Srbija je zemlja koja je siromašna prirodnim jezerima, ali je u njoj izgrađen veći broj akumulacija sa različitom namenom. Tako je u našoj zemlji napravljeno više od 150 hidroakumulacija od kojih 26 ima zapreminu veću od 10x10⁶m�. Najveći broj akumulacija se koristi za snabdevanje stanovništva vodom za piće ili za potrebe hidroenergetike.

Uvidom u stanje ovih akumulacija utvrđeno je postojanje brojnih i različitih problema (neadekvatan monitoring, eutrofizacija, nedostatak ekološke zaštite i sl.) koji ugrožavaju racionalno upravljanje i njihovu održivu eksploataciju. Navedeni problemi su u neposrednoj vezi sa nedostatakom i/ili nedostupnošću validnih informacija o jezerima i procesima u njima. Limnološki podaci se nalaze u okviru različitih institucija koje se bave različitim aspektima proučavanja voda, nisu u dovoljnoj meri sistematizovani, niti pripremljeni za savremeno korišćenje. Iz navedenih razloga je veoma često teško doći do neophodnih podataka i potrebno je uložiti dosta vremena da se oni sakupe, jer ih je nemoguće naći na jednom mestu.

Poseban problem je i što su postojeći podaci na različite načine uskladišteni, što dodatno otežava pretragu i dostupnost podataka.

60 StaklenoZvono

TEKUĆA ISTRAŽIVANJA U SVETU U svetu postoji veliki broj informacionih sistema koji obuhvataju i obrađuju problematiku jezera i/ili akumulacija.

Određen broj ovih informacija je dostupan preko Interneta. Ovakve baze na nacionalnom nivou služe i kao polazna osnova za formiranje podataka na internacionalnom nivou www.livinglakes.org www.worldlakes.org www.ilec.or.jp

TEKUĆA ISTRAŽIVANJA NA NACIONALNOM NIVOU Poslednjih godina se i u našoj zemlji uvode savremene informacione tehnologije.

Problem je što ne postoji uvek i koordinacija u radu različitih institucija i službi koje se bave proučavanjima jezera i akumulacija, tako da je pristup traženim podacima parcijalan i otežan.

Razvoj SeLaR info-systema ima za cilj da omogući prevazilaženje mnogih od navedenih teškoća, jer je u pitanju složen softverski proizvod koji obuhvata sve dostupne i relevantne podatke o jezerima/ akumulacijama Srbije. Ovakav sistem omogućava brzo i efikasno dobijanje potrebnih informacija kako za potrebe naučno-istraživačkog rada, tako i za potrebe vodoprivrednih organizacija i ostalih učesnika u procesu upravljanja vodenim resursima. U tom cilju se razvija kao intranet i internet aplikacija.

StaklenoZvono 61

Informacioni sistem jezera i hidroakumulacija Srbije je razvijen kao Intranet i Internet aplikacija. SeLaR info-system objedinjuje tri veće grupe podataka: 1. podatke o jezeru ili akumulaciji • Opšti podaci o jezeru ili akumualciji; • • • • •

Podaci o brani; Lokacija; Fizičke dimenzije; Aktivnosti u okolini; Fizički i hemijski parametri; 2.podaci o događajima vezaNim za jezero ili akumulaciju koji mogu da utiču Na NjeNo staNje ;

• • • • •

Intervencije u jezeru ili akumulaciji; Klimatske karakteristike; Način koričćenja zemljišta u okolini; Podaci o stanovništvu u okolini; Prečišćavanje otpadnih voda i kanalizacije; • Podaci o rekama koje utiču ili ističu iz jezera ili akumulacije, kao i kanalima; • Podaci vezani za vrste i biološke zajednice koje nastanjuju ekosistem.

3. podatke o bioloŠkim zajedNicama koje NastaNjuju jezero ili akumulaciju.

• Naziv biološke zajednice koja je istraživana na terenu (svaka zajednica ima svoje parametre od kojih su neki zajednički) • Datum istraživanja • Vrednost parametra • Lokacija, reka • Dubina • Nađene vrste.

62 StaklenoZvono

4.podaci o sistematskim kategorijama k reiraNje sel a r iNfo-systema (svaka kategorija sadrži opis) omogućava : • Vrsta (uključuje latinski naziv, alternativni naziv, narodno ime); • Rod; • Familiju; • Red; • Klasu; • Tip (filum).

Neke grupe podataka treba da sadrže mape, šeme, fotografije i td. Potrebno je da se obezbede veze do različitih dsatoteka (knjiga, članaka, monografija).

• racionalno i efikasno arhiviranje podataka o jezerima i akumulacijama Srbije u elektronskom obliku, koji su sadržani u integralnoj i jedinstvenoj bazi podataka i predstavljene na jednoj web adresi, što ih čini dostupnim širokoj i stručnoj javnosti; • stvaranje uslova za racionalizaciju i povećanje efikasnosti limnoloških istraživanja u Srbiji; • uspostavljanje mreže istraživača i institucija;

• doprinos racionalnom upravljanju i održivoj eksploataciji vodenih resursa. Ovo se posebno odnosi na SeLaR sistemu se ograničeno može pristupiti uspostavljanje adekvatnog monitoringa, putem interneta : kao i na preduzimanje mera ekološke zaštite i na primenu mera za poboljšanje www.pmf.kg.ac.rs/selar stanja ovih ekosistemima; dok se neograničen pristup može dobiti korišćenjem lokalne mreže Prirodnomatematičkog fakulteta. pretraga iNformacija je moguća :

• karakterizaciju akumulacija/jezera Srbije u skladu sa EU Water Framework Directive (WFD) i stvaranje uslova za povezivanje sa Integrated Water Quality Information System-om.

po indeksu (na osnovu početnog slova naziva akumulacija po abecednom redu);

• Bezbednost podataka se rešava definisanjem sistema zaštite na nivou transporta, baze podataka, aplikacije i poruka.

po mapi (na geografskoj karti se nalazi željeno jezero ili akumulacija); po ključnim rečima (npr. zooplankton, fitoplankton, hipolimnetska aeracija, kvalitet vode i sl.) i naziva jezera ili akumulacije

• Obezbeđenje softvera za ovaj projekat uključuje ocenjivanje i testiranje pri kraju svake faze i podfaze razvoja.

Primena standarda kvaliteta obezbeđuje da se uspostavljeni razvoj sistema, procesi upravljanja projektom i procedure poštuju i da se mogući rizici i greške brzo identifikuju i rešavaju.

StaklenoZvono 63

Koncentratori solarne energije 64 StaklenoZvono

Prof. dr Milorad Boji} Associate Editor of Energy international journal (Pergamon) Editorial board member of Int. J. of Nuclear energy governance, ecology and economy (Inderscience)

R A Z V I J E N I K O N C E N T R AT O R I koji pretvaraju solarNu eNergiju u toplotu i elektroeNergiju u c eNtru za grejaNje , klimatizaciju i s olarNu eNergiju m aŠiNskog fakulteta u k ragujevcu

Faculty of Mechanical Engineering at Kragujevac

N

a Mašinskom fakultetu u Kragujevcu u Centru za grejanje, klimatizaciju i solarnu energiju tim Prof.

Milorada Bojića razvio je dve nove vrste uredjaja za korišćenje Solarne energije koji smanjuju upotrebu fosilnih goriva i unanjuju efakat staklene bašte uštedom električne energije za grejanje sanitarne vode i zadovoljivanje drugih potreba.

StaklenoZvono 65

Razvoj ovih uredjaja je potpomognut od strane Ministarstva za Nauku Republike Srbije i preduzeća Euro Heat iz Kragujevca. Oba uredjaja predstavljaju takozvane koncentratore Solarne energije.

Jedan uredjaj služi da se iz Solarne energije dobije toplota, a drugi da se iz solarne energije dobije i toplota i elektroenergija. Geometrijska koncentracija ovih uredjaja se kreće u opsegu od 3 do 15.

Pri svom radu ovi uredjaji koriste direktno solarno zračenje. Oni su u opštem slučaju jeftiniji od običnih kolektora i fotoćelijskih panela pri istom učinku.

Ispitivanja njihovog rada su u toku.

Svaki od ovih uredjaja se sastoji iz reflektora i absorbera. Reflektor je tako projektovan da kada Solarni zrak padne na njega on će se odbiti i pasti na absorbujuću površinu. Pri tome taj zrak se može odbiti od reflektora i po nekoliko puta i pasti na prednji ili zadnji deo absorbera.

66 StaklenoZvono

Veoma je važno izabrati materijal reflektora koji treba dobro da odbija Solarne zrake.

Kod uredjaja kod koga se dobija samo toplota, absorber je od aluminijuma i u njemu su postavljene bakarne cevi kroz koje protiče voda. Kada Solarni zrak padne na absorber on se na njemu absorbuje u vidu toplote a veoma ili gotovo nimalo odbija niti emituje jer je površina absorbera

obojena selektivnom crnom bojom. Voda u bakarnim cevima odnosi tu toplotu, a zagrejana voda se odvodi u bojler sa sanitarnom vodom gde se hladi grejući sanitarnu vodu.

Kod uredjaja kod koga se istovremeno dobija topla voda i elektroenergija, na aluminijumski absorber se lepe solarni paneli, koji u sebi sadrže fotoćelije.

Paneli prvo primaju solarnu energiju pri čemu se u njima dobija elektroenergija, a ostatakom energije Sunca ti se paneli greju i toplota sa njih prenosi na absorber i vodu koja protiče unutar absorbera. U ovom slučaju je vrlo važno odvesti toplotu sa fotonaponskih ćelija jer ukoliko se toplota ne odvede te ćelije se zagreju i dobijanje elektroenergije se smanji. Dobijena elektroenergija je jednosmerna i može se direktno koristiti. Medjutim njome se mogu napuniti akumulatori preko regulatora njihovog punjenja i zatim se ta elektroenergija može koristiti ili kao jednosmerna struja ili da se pošalje na invertor gde se pretvara u naizmeničnu sa naponom od 220V i frekfrencijom od 50Hz. Tvada se koristi da napaja uredjaje koji koriste naizmeničnu stuju.

StaklenoZvono 67

Modernizacija deponija

68 StaklenoZvono

REGIONALNE DEPONIJE

A.S.A. International Environmental Services GmbH članica grupe FCC, jedne od vodećih svetskih kompanija za ekološke usluge sa prometom od 14,02 milijardi evra i 93.510 zaposlenih, fokusira se na usluge opsežnog upravljanja otpadom koje pruža opštinskim, komercijalnim, industrijskim i privatnim klijentima.

K

ompanija A.S.A. učestvuje u uređenju deponija, sakupljanju, transportu i odlaganju, sortiranju i recikliranju čvrstog komunalnog otpada, kao i druge usluge za opštine, kao što su održavanje saobraćajnica, zimsko održavanje i održavanje zelenih površina.

A.S.A. International Environmental Services GmbH je sa godišnjim prometom većim od 307 miliona evra i više od 4300 radnika kompanija koja uspešno posluje u Centralnoj i Istočnoj Evropi (Austrija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska i Rumunija). Na teritoriji BiH i Slovenije .A.S.A. obavlja svoje aktivnosti preko svojih kćerki kompanija.

StaklenoZvono 69

www.staklenozvono.rs

Sve .A.S.A. deponije potpuno ispunjavaju ekološke zahteve pojedine države i EU..A.S.A. je uvek jedan korak ispred – sve deponije i objekti su konstruisani A.S.A. u saradnji sa lokalnim i prilagođeni lokalnim potrebama i komunalnim preduzećima vrši uslovima (geološkim, hidro-geološkim sakupljanje otpada. itd.) i opremljeni najnovijom tehnologijom. vi objekti za tretman otpada zajedno Deponija je podeljena u stadijume. biće potrebni u budućnosti da bi se Stadijumi imaju korisni vek trajanja od ispunili EU standardi upravljanja otpadom oko 2 – 3 godine. nakon određenog perioda tranzicije.

Ova procedura garantuje optimalno upravljanje deponijom (npr. upravljanje vodom i gasom). Puni stadijumi se rekultivišu čim je moguće (najkasnije 2 – 3 godine nakon popunjavanja).

U periodu zbrinjavanja stadijumi se mogu voditi kao odlagalište bioreaktora. Takav metod rada obezbeđuje optimalne uslove za proizvodnju biogasa i stabilizaciju odlaganja (upravljanje procednim vodama i biogasom).

SAKUPLJANJE OTPADA

S

70 StaklenoZvono

Velika Plana Rača M-4

A.S.A. International Environmental Services GmbH 2006. godine osniva .A.S.A. EKO d.o.o. u Srbiji, a 2007. godine .A.S.A. Kikinda d.o.o. i .A.S.A. Vrbak d.o.o.

Markovac

E-7 5 R 214

.A.S.A. u Srbiji pruža širok spektar opštih rešenja za upravljanje otpadom za komunalni, komercijalni i sektor male privrede kao i za domaćinstva. Flota kamiona i visoko modernizovanog sistema za sakupljanje i odlaganje otpada uz kompetentne i individualne konsultantske usluge čini kompaniju vodećom u oblasti upravljanja otpadom.

Lapovo

DEPONIJA U LAPOVU

14 R2

E-75

Batočina

E-75

M-1.11

34 67

c jna ac ila tov 6721/2 Sv spo De 6718

100.18

100.30

6711

100.29 99.91

99.99

6721/1

.M K.o

10

100.59

100.24 100.37

100.62

ac

100.34

100.70

100.53

100.41 100.43

100.53

99.98

100.27

100.43 100.64 100.61 100.61

100.42

99.93

100.43

100.61

100.44

100.59

100.26

10

99.90 100.00

99.98

100.61 100.94

100.51

100.04

100.24

100.44

100.59

100.60

98.47

0.5

100.37

100.60

100.03

604

0.5

2 635 8 63 641 644 647 650

2 64

100.5

14516/3

99.08

98.88

101.00 101.24 101.34

748/11

99.5

5

98.89

99.60

99.05

98.90

100

100

99.64 101.03

99.78

101.11 101.09

100.48 100.92

99.83

100.96

100.5

100.72

99.21

100.02

663

99

668/3

99.22

99.06

99.72

668/2

665

Lapo vo

0.00

100.65

101.04

99.02

101.00 100.64

99.79

100.23

98.36

99.58 99.08

99.86 99.56 99.68

670/2

99.97 100.23 99.94

100.40

99.07 99.47 99.40

98.72

98.72

99.19 99.35 99.10

99.11

100.07

99.68

101.12

100.40

98.84 98.86

99.25 99.34

100.59

99.74 99.12

99.73 99.67

100.52 100.18

574

100.71

689/1

100.48

573/2 100.41

572

691/1

100.63

100.29

100.60 101.05

100.99 101.00 100.62

100.51

691/2

691/3

98.06

98.71

98.52

97.97

98.87

99.17

99.04

99.56

98.80

98.57

98.63

99.19

99.30

99.79

99.97 99.36 100.15

98.43

98.79

98.79

98.87 99.12

99.45

99.27

99.42

99.13

99.91 99.17

100.14 100.11

99.66

669/1 669/2

98.88

98.47

98.92

99.00

99.5

100

667 99.98

100.94

100.88

689/2

101.07 101.07 100.73

575/1

100.80

100.49

101

100.62

676/2

100.5

676/1

101.06 101.02 100.54

101.03

98.67

98.92

14516/29

99.46

99.21

668/1

100 100.95

100.33

99.28

98.63

748/28

99.39

99.74

670/1 100.36

584

99.28 99.28

668/4

99.27 99.04

99.90

666

99.88 99.72

100.57

99.00 99.63

99.79

98.73 99.17

99.94

664 100.49 100.57 100.48

99.75

98.67 99.91

100.05

100.57 100.56

99.11 99.08

99.83

99

100.33

99.73

99.94

100.15

662/2

99.22 98.75

100.09

99.93

99.42 99.37

99.30

98.77

99.10

14516/27 14516/28

748/26 748/27

99.26 98.73

99.96

662/1 100.81

100.44

98.62

14516/26 99.42

98.57

99.21

99.38

99.14 98.74

98.78

98.60

98.68

99.05

98.70

748/25

99.07

99.23 99.03

99.10

99.77

99.00

14516/23

14516/24 14516/25

728/24

98.74 99.12 99.20 99.01

99.29

98.79

98.85

99.06

99.43

100.19 99.61

100.50

100.47

585

98.74

99.09 98.92

99.28

99.94

99.70

98.68

748/23

99

100.5

0.5 10

99.88

100

100.5

100.50

99.56

660/1

99.28 99.26

748/22

99.09

99.02

99.93

659

99.67

100.02

660/2

661

99.04 98.73

99.5

14516/22

748/21

98.60

99

100.75 100.93

14516/21

99.02

99.09

99.52

99.88

99.82 100.63

100.46

101.14 101.16 100.95

98.84

98.60

98.35

98.53

98.99

99.45

14516/20

99.19 100.04

99.59

99

588

100.36

99.93 99.05

98.93

98.98

99.37

99.29

99.08

99.47

658/1

99.65

98.98

98.87

99.21 100.00

657

100.13

100.84

100.52 101.01

99.01

748/19

99.09

99.65

99.09

656/2

99.92 100.67

0.5

10 100.79

586

98.92 98.80

99.96

98.68

14516/19

748/18

98.83

99.08 99.76 100.03

99.84

98.66

98.42

98.65

98.47

98.42

98.93

98.98

99.83

99.87

100.26

100.63

101.11 101.09 101.12 100.93

99.82

99.89

99.43

656/1

99.83

100.72

100.64

100.96

100.90

99.05

98.89 99.46

655/1

/2

658/2

100.56

98.64

98.51

98.35

98.28

98.31

98.78

99.04

98.83

99.08

99.05

98.89

99.02 99.75

99.78

100.94

655 100.74

100.64

590

748/17

99.07

99.71

99.46 100.39 100.79 101.18 101.12 100.77 100.66

100.89

98.67

99.11

14516/18

98.88

99.59

99.54

101.25

100.67 101.20

100.85

99.5

100.35

592/3

100.45

98.47

98.49

98.44

14516/17

98.89

100.43

591

98.84

99.5

592/1

592/2

98.39

99.00

99.73

PUT

100.56

100.44 100.53

584

583/2

98.81

99.45

99.56

101.04

100.85

99.04

99

100.28

100.32 100.11

583/1

100.58

101.25

98.81

99

100.53 101.23 101.24 101.15

99.28 100.10

100.56

98.62

98.57

98.49

98.32

14516/16 98.94

748/16

98.90

99.47 99.67

100.15 100.44

99.64

99.57

100.72

99

101

99.97

98.87

98.78

14516/13 14516/14 14516/15

98.81

98.87

98.93

99.42 99.55

99.95

101.05

101.02 100.50

14516/12

98.80

98.79

748/15

98.98

99.34 99.43

654

100.32

100.13

100.00

98.57

98.40

99.27

99.47

100.04

98.33

98.72

98.74 99.46

100.85 100.93

99.97

99.09

98.70

98.77

14516/9 14516/10 14516/11

748/12 748/13 748/14

98.94

98.89

14516/7 14516/8

vac

99.92

98.69

98.86

98.88

98.92 99.63

14516/5 14516/6 98.67

arko

99.08 99.06 98.98

99.23

99.27 99.42 99.27

100.02

98.97

98.87

99.45

99.69

100.94

98.74

14516/4

748/3 748/4 748/5 748/6 98.51 748/7 748/8 748/9 748/10

98.99

653/3

98.87

98.94

99.19

100.57

100.69

100.59

98.74

98.67

98.51

98.91 98.85 99.38

99.26

99.38

100.78

100.52

100.63

98.44

99.04

98.77

643 649

99.51

.M K.o

100.

100.84

98.72

637

640

646

652 99.48

99.39

99

100.72

98.5

99.34

748/2 99.37

99.41

99.31

99.25

100.22

100.09

99.10

4 63

100.24

99.00

99.44

99.24

99.19 99.88

100.18

14516/2

99.01

98.69

653/1

98.82

98.33

98.25

98.63

98.71

98.62

98.50

748/1

99.13

99.33

619

99.24

99.15

99.22

99.23

610/3

99.87

100.73

100.60

98.51

98.45

98.86 99.11

0

10

99.27

99.88

622

628

5 62

100.64

100.69

99.84

582

616 99.22

631

613 100.06

100.68

100.54

100.63

100.47

14516/540

98.97

98.70

627

99.50 100.96

100.49

98.89

99.01

98.93

99.25

98.96

636 639

648

653/2

98.44

100.53

100.52

100.61

100.26

98.37 98.75

99.27

653/4

98.75

99.32

99.17

100.84 100.84 100.35

100.46

100.01

63

100.56

100.50 100.32 100.77 100.19

100.00

98.64

98.38

98.30

98.26

98.75

99.27

99.21

624

633

98.83

651

100.34

603

99.77

599

9

606

645

99.28 98.92

100.69

99.99

62

100.36 100.60 99.21

605

99.93

602

98.99

99.06

100.42

100.50

100.17

100.13

99.89

99.77

600

0 62

100.75

98.32

98.84

98.32

98.68 98.36

98.85 98.40

618

98.68

100.82

100.02 99.90

100.00

100.11

621

99

98.98

630

100.57 100.64 100.42

100.10

100.05

.5

99

99.38

615

98.94

100

100.62

100.22

98.47

98.32 98.82 98.83 98.81

100

100.58

100.66

98.80

98.71

100.68

100.12

100.02 99.99

98.69 98.89

98.94

100.56

.5

610/2

100.93

99.29

98.59

98.91

100.72

100.48

100.53

100.38

T PU

607

99.95

7 61

100.90 100.70

100.40

759

99.92

100.05

99.24

100.22

623

100.71

100.12

99.84

99.91

99.25

98.99

98.69

4

99.86

99.89

99.88 99.97

100.09

.5 100.33

100.49

100.46

100.71

101.09 101.25

100.77

100.29

100.90 100.89 100.40

100.11

100.02 99.99

100.61

100.54 100.83

100.07

99.95

100.00

100.11

100.70

100.64 100.58

100.18 99.92

99.89 99.80

99.35

100.77

100.52

610/5

100.44

100.23

99.97

99.91

99.90 99.90

626

100.77

100

100.14

99.79

100.20

100.14

100.55

100.46

100.16 99.98 99.95

100.08

99.06 99.30

100.63 100.37

100.24

100.20 100.06 100.04

100.13

99.02 99.19

98.50

99.28

100.76 100.89 100.82

61

99.91

100.68

100.58

100.16

99.88

100.83

100.71

100.47 100.99

100.19

608 100.06

99.91 100.10

100.72

100.49

612/1 100.59 101.01 100.56

99.96

100.67 98.39

100.58 100.16

100.02

98.48 100.65

100.20

100.14 100.05

100.01

98.90

611

100.58

99

100.16

98.44 98.69

T

100.39

100.52

100.21 100.09

98.40

PU

100.55

100.71 100.18

98.93

100.49

100.84

10

100.19

2/2

100.08

100.10 100.03

61

101.04 100.9 100.6 3 7

101.06 99.93

100.06

610/1

100.64

100.68

100.13

100.02

98.72

99.39

100.47

100.64

100.77

100.24

100.21

100.24

100.38

100.23

100.30 100.14

100.64

100.60

100.58

10

100.12

99.99

100.20

100.12

100.42

100.63

100.61

100.24 100.25

99.94

100.05

610/4 100.51

100.61

100.63

100.88 100.58 100.95

100.93 100.66 100.94 100.63

100.13

100.03

100.49

100.19 100.22

100.88

100.16 100.89

100.14

100.04

99

601/3

100.11

100.11

100.31

99

601/2

100.20

609

100.03

100.55

100.23

100.72 100.79

100.01

99

99.94

100.05

100.03

100.25

99.94

99.90 100.70

100.26

99.97

100.45

0.5

99.91 99.99 100.17

100.15

100.10

100.40

99.70 100.06

100.19 99.83 99.79 100.25

100.43

0.5

100.62

ov

100.04 99.90

99.97 99.97

100.65 100.75

100.16

100.45

99.78

100.11 100.23

100.00

100.95 100.87

100.21

k ar

99.77

99.93

100.11

100.17

99.86

100.29

100.40

100.59

100.59

100.84

101.03

100.05

7

100.7

101.02 100.99

100.16 100.04

100.82 100.79

6

100.31

1569

99.92

100.39

1

100.8

100.07

100.42 99.83

601/1

100.20

6722

100.95 100.83

100.9

100.69

100.42

100.13

100.14

6727

100.17

100.10

99.88

99.91

100.03

100.58

100.38

99

99.92

99.97 99.88

101.01

100.13

6732 100.22

100.54

100.50 100.95

/3

100.18

100.29

99.84

/2

35

100.26

100.63 100.56 100.54 100.66 100.72

100.45

100.49

6712

35

67

67

100.22 100.28

6713

99.90

100.15

100.51

600

Inače, deponija je projektovana i izgrađena po najvišim evropskim standardima.

Kompleks deponije obuhvata nešto više od 21 hektar, a prva faza tela deponije koja je puštena u rad je na površini od hektar i po.

100.44

100.20

100.27

99.97 99.92

6736/1

99.90

100.12

100.14

0.00 99.52 99.57

99.81

99.95

Deponiju je otvorila austrijska kompanija A.S.A., na osnovu zakonski dobijenih dozvola. Dokumentacija sadrži Rešenje o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, Rešenje o izdavanju vodoprivredne dozvole i Rešenje o upotrebnoj dozvoli, kao i druge neophodne dozvole i saglasnosti.

100.35

100.41

6715 100.42

100.47 100.56 100.21

99.76

PUT

ova regionalna sanitarna deponija koja ispunjava sve evropske standarde, otvorena je na teritoriji opštine Lapovo. Deponijom upravlja kompanija A.S.A. Eko d.o.o, a osim opštine Lapovo deponiju će koristiti i opštine: Batočina, Despotovac, Rača i Velika Plana. Očekuje se da se i druge opštine iz okoline priključe na tu regionalnu deponiju.

Deponija M-1.1 1 će moći da se koristi pedeset godina za područje sa 200.000 stanovnika, tako da ima mesta i za druge opštine.

O deponovanju smeća razgovara se sa Smederevskom Palankom i Žabarima.

Interesovanje još postoji u Topoli, Aranđelovcu i Svilajncu.

100.5

N

Svilajnac Despotovac

StaklenoZvono 71

97.82

Posebna pažnja je posvećena projektovanju i izgradnji tela deponije, kao i tehnologiji za upravljanje ocednim i atmosferskim vodama i stvaranju mogućnosti za kasniju rekultivaciju. Telo deponije je izgrađeno od slojeva koje predstavljaju svojevrsnu barijeru i zaštitu od zagađenja životne sredine. Sistem geosenzora ugrađen između slojeva su još jedan vid preventivne zaštite sprečavanja zagađenja životne sredine. Takođe, deponija je opremljena i biotrnovima, odnosno sistemom za izdvajanje deponijskog gasa.

- Sada je uređeno dva i po hektara u vrednosti 3,1 milion evra - navodi Ljubiša Nikšić project menađer u kompaniji A.S.A. - Izgrađeno je telo deponije, most za merenje težine otpada, kanal za pranje vozila, prostori za manipulaciju, administrativna zgrada, asfaltirani su putevi koji povezuju objekte.

Deponija „Vrbak“ ispunjava sve norme i ekološka standarde koje zahteva Evropska unija. ASA vodi 22 deponije u osam evropskih zemalja, tako da ima veliko iskustvo. U Srbiji je prvu savremenu deponiju napravila u Kikindi, ovo je druga, još modernija.

72 StaklenoZvono

100.35

OT2

100.41 100.12

67 34 67

100.22

100.14

100.28 0.00

PUT

100.20 100.63

100.27

6713

101.01

6727

100.20

6722

100.95 100.83

100.29

100.58

100.38

100.50 100.95

100.22

100.54

100.56 100.54 100.66 100.72

100.45

100.49

6721/1

100.18 100.17

100.10

100.30

6711

100.29 99.91

97

100.07

81 100.

100.82 100.79

101.03

T1

.M

100.05

100.16

100.45

ko

0

21

c 99.99 100.17

100.00

100.72

100.11

100.61 100.94

100.11

100.31

PRS100.79 KMT KMT 100.20 100.19 KMT 100.22 KMT

100.43

KMT 100.45 KMT

100.51

KMT 100.25 KMT KMT 100.23

100.55

100.49

610/4 100.44

100.88

100.16 100.89

100.14

100.26

10 99.94

99.90 100.70

609

100.61

100.44

KMT

100.59

100.26

99.98

KMT 100.53

100.42

99.93 99.90

100.03

KMT 100.34 100.53

100.27

KMT

100.61 100.61

0.5

99.79 100.15

KMT

100.37

KMT 100.41 100.43 99.98 100.43 100.64

99.91

100.42

KMT

100.63

100.51

100.61

100.63

100.88 100.58

100.30 100.14

100.61

KMT KMT

100.95 100.93 100.66 100.94 100.63

100.04

100.59

100.64

100.60

100.58

100.60

98.47

100.24 100.12

100.37

100.60

100.03

762/2

100.36

99.09

8 PM 8 PM

7 PM

10 PM

100.5

100.5

4 100.8

99.5

99.46

98.89

99.05

98.90

101.00 101.24 101.34

99.47

100.26

99.5

0.5 10

100.5

100.50

99.56

659

99.67

100.02

660/2

661

99.88

660/1

99.94

101.03

99.78

100.09

100.5

101.11 101.09

676/1

101.06 101.02 100.54

101.03

0.00

676/2

574

100.71

689/1

691/1

100.63

100.29 100.99 101.00 100.62

100.51

691/2

691/3

100.51

99 98.73

668/2

KMT 99.02

99.42

KMT

KMT

KMT

KMT 99.10

99.28

98.63

99.46

KMT KMT KMT

98.67

98.92

KMT

748/28

KMT

14516/29

KMT

98.70 98.77

KMT

98.87 99.12

99.19

98.47

99.39

98.92

99.45

99.07 99.47

99.00 99.40

98.36

99.25 98.72

99.58 99.08

99.17 98.72 99.30

99.04

99.19

KMT

99.36

99.35

99.56

99.79

99.34

KMT 99.13

KMT

99.97

KMT

99.10 99.86

99.11

100.07

99.27

99.21

99.5

100

100.23 KMT

KMT

99.04 99.72

99.79

100.14

100.15

KMT KMT

99.68

100.59

99.28 99.28

668/4

99.27

99.79

99.90

99.91 99.17

100.11

100.64

99.56

KMT

KMT KMT

99.68

670/2

99.97 100.23 99.94

100.48

OT1

667 99.66

669/1 669/2

101.00

101.12

100.60

99.21 99.17

668/1

99.98 100.94

KMT

101

101.07 101.07 100.73

100.40

101.05

100.80

100.49

100.88

689/2

101.04

100.52

573/2

100.5

Lapo vo

100.33

100.40

99.91

99.94

665

99.74

100.95

668/3

99.22

99.06

666

99.88 99.72

100

100.36

584

100.65

100.02

663 100.57

99.00 99.63

100.05

664

100.96

100.48

KMT

575/1

99.83

100.49 100.57 100.72

A 670/1

100.62

99.83

100.57

PRS 100.56 KMT

99.75

98.67

100.15

662/2

100.81

100.44

100.48 100.92

A

99.11

99

100.47

585 100.33

99.73

99.94

99.08

99.93

99.42 99.37

99.30

98.60

KMT

14516/27 14516/28

748/26 748/27

99.26 98.73

98.75

98.68

KMT

14516/26 99.42

98.57

99.21

99.38

99.14 98.74

99.22

99.96

662/1

100.50

99.07

99.23 99.03

99.10

99.77 99.64

KMT

99.05 99.00

14516/23

14516/24 14516/25

748/25

98.74 99.12 99.20 99.01

99.29

99.61

98.68

728/24

98.85

99.06

99.43

100.19

99.70

KMT

14516/22 99.28

748/23

98.79

98.35

98.53

KMT

14516/21

99.26

748/22

99.09

98.74

99.09 98.92

99.28

100

100.93

KMT 98.99

99.45

14516/20

99.04 98.73

99.02

99

99.88

748/21

98.60

99

100.75

100.63

100.46

98.98

99.37

99.29

99.08

99.02

99.09

99.52

99.59

99.93

100.36

98.98

98.87 99.09 99.21 99.19

100.04 99.47

658/1

99.65

99.82

101.14 101.16 100.95

99.09

99.65

100.00

657

100.13

100.84

100.52 101.01

98.80 99.96

99.84

656/2

99.92 100.67

0.5

10

KMT

748/19

99.83

100.72

100.79

588 586

100.03

656/1

100.56

100.63

101.11 101.09 101.12 100.93

98.92

99

100.5

100.96

100.90

100.64 100.89

100.64

99.08 99.76

98.42

98.65

98.47

98.42

98.93

14516/19

748/18

98.83 98.98

99.83

99.87

100

100.85

100.45

590

99.82

99.89

99.43

KMT

99.04

98.83

99.08

99.05

98.89

99.05

98.89 99.46

/2

98.51

98.35

98.28

98.31

KMT

99.02 99.75

99.78

655/1

655

658/2

100

591

99.71

99.46 100.39

100.74

98.47

98.49

98.44

98.78

KMT

98.88

99.07

100.94

101.18 101.12 100.77 100.66

100.43

98.39

14516/18

748/17

99.45 98.84

98.67

99.11

14516/17

99.00

98.89

100.79

100.67 101.20

592/3

98.81

99.59

99.5

100.35

592/2 584

583/2

KMT KMT KMT KMT

99.73 99.54

99.5

100.53 100.32 100.11

583/1

99.04

99

100.53 101.23 101.24 101.15

99.67 99.28 99.56

101.04

100.85

100.58

101.25 101.25

PUT

100.56

98.81

99

100.56

592/1

98.62

98.57

98.49

98.32

14516/16 98.94

748/16

98.90

99.47

100.72 100.10

100.44 100.44

98.57

98.40

99

100.50

100.28

99.64

99.57

99

101

100.13

100.00

100.15

98.87

98.78

14516/13 14516/14 14516/15

98.81

98.87

98.93

99.42 99.55

99.95

101.05

101.02

14516/12

98.80

98.79

748/15

98.98 99.60

99.43

654

100.32

98.33

98.72

KMT KMT

99.27

99.34

100.85

100.04

KMT KMT KMT

98.74

99.27

100.93

99.97

748/11 748/12 748/13 748/14

98.94

98.89

98.92 99.63

98.70

98.77

14516/9 14516/10 14516/11

vac

99.92

98.69

98.86

98.88

99.27 99.42

KMT KMT KMT

14516/5 14516/7 14516/8

arko

99.69

100.94

98.74

KMT

14516/4 14516/6 98.67

.M K.o

99.08 99.06 98.98

99.23

99.45

99.19

100.57

100.69

100.59

98.74

98.67

98.51

748/3 748/4 748/5 748/6 98.51 748/7 748/8 748/9 748/10

98.97

98.87 98.94

99.38

100.78

100.52

100.63

98.5

100.72

100.22

100.18

99.08

99.25

100.18

98.44

98.91

98.99

653/3 98.88

99.26

99.51

99.31

99.88

99.84

572

14516/3 748/2 99.04

98.85 99.38

98.87

99.19

100.60

100.26

98.72

98.77

643 649

99.39

99

100.24

99.34

637

640

646

652 99.48

99.44

100.73

100.47 100.46 100.00

99.10

631 99.37

99.41

99.27

99.88

100.41

628

99.24

99.15

99.22

99.24

98.33

98.25

98.63

98.71

KMT

99.00

98.86

99.23

610/3

98.45

KMT

14516/2

99.01

98.69

653/1

98.82

98.62

98.50

748/1

99.13

99.33

619

98.51

98.97

98.44

99.11

0

10

99.87

100.69

99.77

600

653/2

14516/540

KMT

98.93

622

4 63

100.64

98.89

99.01

99.06 KMT

98.75

98.70

616 99.22

99.17

613 100.06

100.68

100.54

100.63

98.37

98.75

99.27

653/4

99.32

627

99.50 100.96

100.49 100.84 100.84 100.35

100.34

98.84

98.64

98.38

98.30

98.26

98.75

99.27

99.25

98.96

636 639

648

100.53

100.52

100.61

624

633

98.83

651

98.92

100.42

100.50 100.56

100.50 100.32 100.77 100.19

645

99.28

100.60

100.69

606

603

RP

99.21

5

100.42

100.02 100.17

100.13 99.99

98.68

98.99

630

100.75

99.21

605

99.93

602

618

98.98

100.62 100.71

100.82

98.32

98.32

98.68

KMT

98.36

98.40

615

621

99

610/2

100.93

100.57

100.64

KMT

98.85

99.38

62

99.95

99.89

99.77

.5

2

T

100.05

99.90

99

100.72

100.48

R

100.38

98.47

98.32

98.82

98.83

98.81

100

100.68

100.49

100.53

T

100.22

100.12

98.69

98.89

98.94

98.80

98.71 98.94

64

PU

99.91

607

KMT

99.24

99.29

98.59

98.91 100.56

100.5

0

759

99.92

100.46

100.40

100.11

100.12

99.84

99.25 99.30

11

r=

623

100.58

100.66

65

100.90 100.89 100.40

100.07 99.86

99.89

P

2 63 5 63 8 1 63 64 4 64 7 64

100.90

101.09 101.25

9

99.89 99.80

100.71

62

100.83

100.70

S

100.54

99.88

100.77

98.99

98.69

0 62

100.18 99.92

99.90

100.61

100.58 100.33

100.29

99.97

99.91

100.70

100.64

0.5 10

99.79

626

100.77 100.52

610/5

100.44

100.23

99.06

100.22

7 61

100.55 100.16

100.46

100.14

99.35

100.77

4 61

100.89 100.82

100.24

100.16 99.98 99.95

100.08

99.02

KMT 99.19

98.50

99.28

1 r=1

100.71

100.63

100.20 100.06 100.04

100.13

100.68

100.76

100.37

100.06

99.91 99.91

100.83

100.58

101.01 100.56

99.88

KMT

100.67

100.72

100.49

612/1 100.59

100.47 100.99

100.19

100.65

98.39

100.58 100.16

98.44

98.48

611

100.58

100.20

100.14 100.05 100.02

608

T 100.55

100.21 100.09

100.01

98.69 98.40 98.90

PU

100.39

100.52

98.93

100.49

100.84

0.5

100.71

2/2

100.19

61

101.04 100.9 100. 3 67

101.06 100.08

100.10 100.03

100.18

610/1

100.64

10

100.68

99.93

98.72

99.39

100.47

100.64

100.77

100.24

100.21

100.24

100.38

99

99.99

0.5 10

100.25

99.94

javNo dvoriŠte za sakupljaNje otpada Javno dvorište za sakupljanje otpada je jedan od najvažnijih delova za odvojeno sakupljanje. Zajedno sa gradskim otpadom, mogu se preuzimati razni upotrebljeni materijali i opasni otpad od fizičkih lica prema vrstama i zatim predavati na recikliranje. .A.S.A. organizuje planiranje, rad, upravljanje i kadar centra za upravljanje otpadom kao i logistiku i korišćenje otpadnih materijala.

99

100.10

100.40

100.24

100.70

99.70 100.06

99.83

100.24

10

100.59

100.62

r=

va

100.04

100.19

KMT

0.5

100.62

99.78 100.11

99.90

KMT 100.43

100.65 100.75

100.21

ar

99.77

99.93

100.23

100.29

100.40

100.59

100.59

100.84 100.95 100.87

99

K.o

100.16 100.04

100.39

100.11

100.25

100.7

101.02 100.99

1569

6718

6

100.31

99.83

99.92

100.5

99.99

100.42

100.15

6721/2

100.

100.69

100.42

100.13

99.88

99

6712

100.18

100.09

100.13

c6732 jna ac ila tov Sv spo De 100.26

99.52 99.57 99.97 99.90

99.90

/3

100.44

35

100.42

100.47 100.56 100.21

99.92

99.74 99.12

99.73 99.67

600

- Telo deponije se radi tako što se najpre sabija dva puta po trideset centimetara gline koja ne prošušta vodu - objašnjava Aleksandar Nalepka, generalni menadžer ASE za Srbiju. - Zatim se postavlja prva folija debljine dva milimetra, pa geotekstična folija kao tampon-zona koja praktično „brani“ da otpad ne bude u direktnom kontaktu sa folijom.

Menadžer ASE naglašava da je između gline i prve folije postavljen senzor sistem, čija je funkcija da na monitoru signalizira ako dođe do najmanjeg oštećenja folije. Taj deo deponije mora odmah da se zatvori.

- Najveća opasnost na deponijama je kiša.

Napravili smo ekološki odvod. Zahvaljujući tome kiša neće moći da procuri u podzemne vode i ugrozi životnu sredinu - kaže Nalepka.

Aleksandar Nalepka naglašava da je napravljen poseban sistem za odvod metana, koji će se ovde prerađivati u alternativnu toplotnu energiju, ili tzv. zelenu ekološku struju. Deo struje će se koristiti za potrebe deponije, a višak će se isporučivati u mrežu elektrodistribucije.

Celokupna tehnologija izgradnje deponije i planirani tehnološki proces njenog rada su tako uskalađeni, pa se za deponiju može reći da će biti bioreaktor čiji rad u potpunosti podržava održivo korišćenje energije i zaštitu životne sredine.

Podsetimo, većina opština u Srbiji deponovanje smeća vrši na neuslovnim odlagalištima i smetlištima, koja su u fazi zatvaranja kroz Projekat sanacije i rekultivacije. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine će kontrolisati sprovođenje projekata i Plana upravljanja otpadom.

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja poziva i ostale opštine iz okoline da se priključe regionalnoj deponiji u Lapovu i reše mnogobrojne probleme zagađenja životne sredine, koje nastaje dosadašnjim načinom odlaganja komunalnog otpada na postojećim smetlištima.

A.S.A. – EDUKATINVI PROGRAMI

Posvećena značaju zaštite životne sredine .A.S.A. kao strateški partner nudi edukativne programe za škole, organizacije mladih i druge civilne grupe preko svojih kancelarija na tržištima na kojima je prisutna. Programi pokrivaju sadržaje kućnih, školskih predloga za umanjenja tokova otpada i učenje očuvanja životne sredine u praksi. Na mnogim deponijama .A.S.A.-e i ostalim postrojenjima, dostupne su organizovane posete školskim grupama i drugim posetiocima. .A.S.A.in edukativni program za zaštitu životne sredine suplementiraće programe za zaštitu životne sredine tokom celokupne naše kooperacije.

Zorica Savi} StaklenoZvono 73

Izdanje dvobroja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

Elektroprivreda Srbije

Ma{inski fakultet u Kragujevcu

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

Aleksandar Vesić}, dr Dragan V. Vasiljevi}, mr Nemanja Mrđ|i}, novinari letnje {kole IREX-a, dr Aleksandar Ostojić}, Prof. dr Milorad Boji} besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86е tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297 74 StaklenoZvono