Stakleno zvono 9

ekolo{ki elektronski magazin

Zorica Savi}: Olivera Popovi}:

broj 9 septembar 2009.

Zeleni program Evropske unije

Ba{ta i ba{tina Botani~ari sveta u Beogradu dr Jasmina Glamo’~lije: Tartufi: podzemno blago Olivera Popovi}:

Zorica Savi} Aca Lup{i}

@ivot pod Suncem StaklenoZvono 1

urednik:

Zorica Savi} designееed by:

Bojan Rankovi} saradnici:

dipl.biolog Olivera Popovi} dr Jasmina Glamo’~lijei dipl.ing. elektrotehnike Aca Lup{i}

2 StaklenoZvono

E

vropska komisija je raspisala javni poziv za dodelu 30 miliona evra bespovratnih sredstava za eko – inovativne projekte takozvano Zeleno poslovanje. Poziv je otvoren za sva pravna lica iz privatnog i javnog sektora, a prednost imaju mala i srednja preduzeća.

Prioritet imaju sektori čiji način poslovanja, proizvodi ili usluge imaju značajan uticaj na životnu sredinu.

Koji su to eko inovativni projekti koje Evropska komisija želi da podrži saznajte u intervjuu sa Rainer Freundom koordinatorom sektora za ekologiju i poljoprivredu pri Evropskoj komisiji.

B

otanička bašta “Jevremovac” prostire se na oko 5 hektara, kao zeleno ostrvo, u strogom centru grada oivičeno najprometnijim ulicama, 29. novembra, Vojvode Dobrnjca, Dalmatinskom i Takovskom. Ova učionica pod otvorenim nebom je sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je jedan od najvećih i najstarijih fakulteta prirodnih nauka u jugoistočnoj Evropi.

U

organizaciji Instituta za botaniku i Botaničke bašte ’’Jevremovac’’ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije Nauka i Umetnosti, u Beogradu se od 7. do 11. septembra 2009. godine održao veliki međunarodni naučni skup - 5. Balkanski botanički kongres.

Na Kongresu je učestvovalo više od 370 naučnika – botaničara iz ukupno 27 zemalja Balkanskog poluostrva, Evropske Unije, Rusije i drugih regiona.

T

artufi su podzemna plodonosna tela gljiva roda Tuber. Ove gljive se nalaze uz pomoć dresiranih pasa, rastu samo na specifičnim terenima umereneog klimatskog područja u zajednici sa biljkama. Regulacija razvoja plodonosnih tela, životni ciklus tartufa je jos uvek slabo objašnjen. Saznajte zašto oni predstavljaju neke od najcenjenijih i najskupocenijih jestivih gljiva u svetu, za koje se zna da imaju afrodizijačka svojstva.

B

ranimir Branković je posle Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, magistrirao na Univerzitetu Obern u Alabami i tom prilikom Amerikance oduševio svojim vizijama. Na doktorskim studijama u Darvinu, na severu Australije postao je vodeći stručnjak za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije.

Danas u selu Donji Trnati Laz sa energijom dobijenom putem solarnih ploča, izvorskom vodom i domaćom zdravom hranom, na ekološkom domaćinstvu u nekoliko vojnih vozila i prikolica, živi sa svojom šestočlanom porodicom kao naučnik i samostalni istraživač.

• Zeleni program Evropske unije ---------------------- 4 • Ba{ta i ba{tina ----------------------------------------12 • Botani~ari sveta u Beogradu --------------------- 22 • Tartufi: podzemno blago -------------------------- 26 • @ivot pod Suncem ----------------------------------32 StaklenoZvono 3

Zeleni program Evropsk 4 StaklenoZvono

ke unije

B E S P O V R AT N A S R E D S TAVA Z A E KO – I N O VAT I V N E PROJEKTE

E

vropska komisija je raspisala javni poziv za dodelu 30 miliona evra bespovratnih sredstava za eko – inovativne projekte takozvano Zeleno poslovanje. Poziv je otvoren za sva pravna lica iz privatnog i javnog sektora, a prednost imaju mala i srednja preduzeća. Prioritet imaju sektori čiji način poslovanja, proizvodi ili usluge imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Tokom prethodnih evropskih sistema vezanih za ovaj region i programa iz 2007. i 2008. godine, Evropska komisija je dodelila 340 miliona evra projektima koji imaju direktan uticaj na životnu sredinu, kaže u intervjuu za e-magazin ‘’Stakleno zvono’’ Rainer Freund koordinator sektora za ekologiju i poljoprivredu Koji su to eKo inovativni projeKti Koje evropsKa Komisija želi da podrži, a imaju za cilj smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu.

- Da to je program kojim ne upravljamo mi već jedna od izvršnih agencija čije je supervizor Evropska komisija. To je jedna od serija akcija koje je osmislila Evropska komisija kako bi se pomogla primena tehnologija Evropske komisije vezanih za Akcioni plan, odnosno otklanjanje negativnih uticaja na prirodnu sredinu. I to je jedan akcioni plan.

StaklenoZvono 5

ima mnogo malih preduzeća sa sjajnim idejama , ali nemaju Kapital da uvedu neKe od svojih novih, poneKad revolucionarnih proizvoda na tržište .

K aKav je to aKcioni plan i KaKav mu je cilj?

- Evropska komisija je jedna renomirana institucija koja je sebi postavila za cilj niz ambicioznih planova za poboljšanje standarda životne sredine, kako u EU tako i van nje, a odnose se na tempo recikliranja, kućni i građevinski otpad. Ima veze sa nalaženjem načina da se smanji potrošnja energije, sa uvodjenjem i povećanjem udela obnovljivih izvora energije, u ukupnoj potrošnji energije.

Koji su prioritetni ciljevi Kojima ćete se baviti ovim javnim pozivom ?

- Postoji niz prioritetnih ciljeva u oblasti zaštite životne sredine kojima ćemo se baviti ovim javnim pozivom. Jedan od njih je recikliranje, zatim izgradnja stambenih objekata koji čuvaju toplotnu energiju, što je veoma važno ako znamo da 40% naše potrošnje energije odlazi na održavanje domaćinstava i zgrada. Ovaj javni poziv otvoren je za sve zemlje članice EU, ali takođe i države u okruženju. To je naročito važno jer je ovaj poziv 2009 otvoren i za Srbiju. Mogu da se prijave K aKo sve ovo može da se postigne? mala i srednja preduzeća iz Srbije koja - Očigledno je da je odgovor na to imaju ideje i koncepte, i ja im želim svu odgovorniji stav građana, javnih institucija sreću da uspeju. Imamo primere malih i i svih zainteresovanih. Ali takođe su nam srednjih preduzeća iz regiona koja su bila potrebne i tehnologije kako bismo ostvarili uspešna, a neka veoma mala preduzeća ove ciljeve. A sektor malih i srednjih koja su bila izabrana na javnom pozivu preduzeća je poznat po svojim inovativnim 2008. godine, takođe su bila uspešna. sposobnostima i moćima, ali to je takođe Da se vratim na srpsku dimenziju čitave sektor koji je ograničen na više načina, priče, ja mislim da imamo čitavi niz jedan od tih je pristup javnosti. U ovoj uspešnih malih i srednjih preduzeća koja oblasti tehnologija zaštite životne sredine napreduju. Srbija ima veliki istraživački ima mnogo start up projekata, mnogo potencijal. Pred Srbijom su takođe i mnogi malih preduzeća sa sjajnim idejama, ali izazovi ako želi da dostigne standarde nemaju kapital da uvedu neke od svojih životne sredine EU. Ova kombinacija bi novih, ponekad revolucionarnih proizvoda trebalo da iznedri plodno tle za mala i na tržište. Zbog toga svrha ove usluge srednja preduzeća iz Srbije, da postanu je da pomogne izlazak na tržište takvih uspešna u ovom polju i da izađu na tržište tehnologija koje mogu da pomognu EU, da sa originalnim projektima, idejama i dostigne ciljeve zaštite životne sredine. proizvodima koji će biti uspešni i pomoći kako Srbiji tako i globalnom tržištu zaštite životne sredine, stvaranjem ovakvih tehnologija.

R aineR FReund 6 StaklenoZvono

z ašto je eu ovaKo čvrstog stava u vezi sa baš ovom vrstom aKtivnosti?

- Akcioni plan ovih tehnologija zaštite životne sredine ima dve dimenzije ili dva cilja: jedan je da se pomogne primena standarda EU vezanih za životnu sredinu, a drugi je taj što EU ima ambiciju da postane svetski vođa u oblasti tehnologija zaštite životne sredine. Tržište je ogromno i ima ogromne mogućnosti za otvaranje novih radnih mesta, a to su radna mesta koja će duže vreme biti potrebna . EU pokušava da ujedini ova dva cilja, da pomogne primenu svojih standarda za zaštitu životne sredine, ali takođe i da postane svetski vođa u tim tehnologijama, da otvori tržište za svoja preduzeća koja će se uspešno nadmetati sa drugima u čitavom svetu, a nastala su baš u Evropi .

Koji su to projeKti do sada urađeni Kada je reč o eKologiji i KoliKo sredstava evropsKa Komisija ulaže u zaštitu životne sredine?

- Da počnemo prvo sa ciframa jer su one uvek vrlo interesantne i značajne.

Tokom prethodnih evropskih sistema vezanih za ovaj region i programa iz 2007. i 2008. godine, Evropska komisija je dodelila 340 miliona evra projektima koji imaju direktan uticaj na životnu sredinu a glavni sektori kojima se upotrebljavaju ova sredstva su, što ne iznenađuje, sektor energije, koji je svuda u svetu, u Evropi pa tako i u Srbiji sektor koji se razvija i koji zahteva investiranje u moderne tehnologije kako bi se smanjilo zagađenje i on je jedan od glavnih korisnika ovih investicija.

Interesantno je ali nas ne iznenađuje da je lokalna uprava takođe veliki korisnik investicija iz ovih projekata. Zašto? Zato što zakonska regulativa vezana za zaštitu životne sredine stavlja mnogo odgovornosti za upravljanjem životnom sredinom na lokalnu samoupravu .

StaklenoZvono 7

Organi lokalne vlasti su odgovorni za upravljanje otpadnom vodom, otpadom sa obradivog zemljišta, pijaćom vodom. Od 340 miliona evra, 60 je dodeljeno za ovakve vrste projekata.

Njih sufinansiraju lokalne vlasti i drugi donatori i međunarodne organizacije.

Tako ovih 60 miliona koje je EU uložila predstavljaju najverovatnije podjednaki iznos novca koji je uložen i sufinansiran od strane lokalnih vlasti i donatora za ovu vrstu rekonstrukcije infrastructure, za poboljšanje uslova životne sredine za građane na lokalnom nivou.

Koji se projeKti trenutno realizuju i Koji su planovi za narednu godinu, naravno Kada je reč o eKologiji ?

- Mislim, jedna važna dimenzija je naravno na strani institucija lokalnih vlasti. Ono što sam prethodno rekao odnosi se na investicije. Jedan važan ugao je da tesno sarađujemo sa našim parterima ovde, sa javnom administracijom kako bismo uskladili čitavu regulativu Srbije vezanu za životnu sredinu, sa zakonskom regulativom EU. To je ogroman deo zakonske regulative EU i obuhvata 30 % od čitavog teksta zakona EU, a odnosi se na životnu sredinu. Sve to pokazuje značaj ovog sektora i pomažemo da se uspostave institucije u Srbiji koje će pomoći primenu ovakvih zakona. To može da bude na nivou usluga inspekcije ili na nivou institucija koje su zadužene za mere zaštite ili monitoring životne sredine, na informisanju javnosti i države o stanju životne sredine itd. Mnogo je moderne tehnologije uključeno u ovo, monitoring infrastrukture, laboratorijske infrastrukture i mnogo IT tehnologija. da li se to odnosi i na projeKat Kao što je termoeleKtrana niKola tesla .

- Da naravno mi smo sarađivali ne samo sa termoelektranom Nikola Tesla, već i sa drugim termoelektranama, tako što smo smanjili proizvodnju štetnih materija i štetnih gasova koji se dobijaju sagorevanjem lignita. Ne smemo da zaboravimo da je ovde u Srbiji, lignit uglja glavni izvor goriva za proizvodnju energije i ako se ne tretira modernim 8 StaklenoZvono

www.staklenozvono.rs

tehnologijama može da bude štetan za životnu okolinu. Pomogli smo elektrani Nikola Tesla da kupi postrojenja koja otklanjaju prašinu i dim iz gasova koji se stvaraju tako da dolazi do relativno čistih emisija, koje su u skladu sa evropskim standardima. U sektoru infrastrukture lokalnih vlasti već sam pomenuo oblasti u kojima pružamo pomoć kao što je obezbeđivanje izvora pijaće vode i skladištenje otpadnih voda. Takođe smo napravili planove za upravljanje otpadnim vodama sa predlozima za investiranje za južnu Moravu i počinjemo slične aktivnosti vezane za Zapadnu Moravu.

Takođe smo učestvovali u izradi nekoliko strateških dokumenata koji su neophodni za primenu politike zaštite životne sredine i td.

Koji je uticaj evropsKe Komisije na donošenje z aKona o zaštiti životne sredine ?

- Ono u čemu se najviše sastoji naša pomoć jeste da se zakoni EU prenesu i na Srbiju. To je ogroman niz zakona koji imaju uticaja na obične građane i imamo veliki niz projekata u svakom sektoru zaštite životne sredine, u poljoprivredi, zdravstvu, pitanja koja se tiču samog tržišta, konkurencije, nadmetanja.

U svakom od ovih sektora pružamo tehničku pomoć, a takođe i kroz poseban instrument koji se zove ‘’blizanac’’.

Pružamo partnerstvo između srpskih javnih institucija i javnih institucija država članica EU.

Na pr. nemačko, austrijsko ili češko ministarstvo za zaštitu životne sredine napraviće tim sa vašim ministarstvom ovde i radiće na prenošenju konkretne direktive ili niza direktiva EU u sektoru životne sredine na srpski zakon. Ovo su veoma kompleksni procesi koji oduzimaju mnogo vremena, i to je samo jedna dimenzija pomoći u zakonodavstvu.

Sledeća faza je kako primeniti određeni zakon? Da li je institucija u stanju da primeni određeni zakon ? Ali uopšteno govoreći postoji niz načina i nivoa pomoći koji promovišu primenu stalnog dijaloga u svakom od sektora, pa i u sektoru zaštite životne sredine. Tamo takođe postoji institucija stalnog dijaloga o unapređenju koja se obično održava jednom godišnje, gde Evropska komisija i Vlada republike Srbije zajedno zasedaju i vrše procenu gde je mesto Srbije u usklađivanju srpskih zakona, zakonima EU. Ponekad je u pitanju specifičan deo Nacionalnog plana ili određene direktive koja treba da se prilagodi srpskim uslovima. Mi izražavamo svoje mišljenje proučavajući ove zakone i dajemo komentar da li su ili ne ili u kojoj meri u skladu sa zakonima EU. Takođe postoji i eksterno telo za monitoring koje posmatra u kojoj meri su zakoni prilagođeni zakonima EU. To je uglavnom konsultativni proces. Ono što je važno, a to je da je pisanje zakona nacionalna odgovornost i niko ne može u to da se meša. Tako je Evropska komisija pomoću svojih različitih mehanizama daje predloge, izražava mišljenje i daje komentare. Sve u svemu, odgovornost nacionalnog zakonodavstva je da napiše zakon na način koji smatraju da je ispravan, a da istovremeno odgovara zahtevima EU i da bude primenjen.

StaklenoZvono 9

office@staklenozvono.rs

evropsKa Komisija je predložila pojačani nadzor ulaganja u nacionalne projeKte energetsKe infrastructure u područjima poput biogoriva , nuKlearne energije , plina , transporta i sKladištenja ugljendioKsida .

Interesantno mi je što vas zanima to pitanje, to je predlog regulative veća i postoje dva razloga za ovo. Usput on će se iskombinovati sa dve druge regulative koje se tiču pre svega regulative kojom se obezbeđuje dopremanje gasa, nakon problema koje je Evropa imala sa dopremanjem gasa 2008. godine i da se izbegne što više moguće da se ovakvi događaji ne ponove, a ne da budemo iznenađeni nestašicom gasa.

Ali da se vratimo na zakone koje pominjete, vezane su za veoma ambiciozne ciljeve koje je evropa sebi postavila, što se tiče politike prema energiji. Ali što se tiče standarda zaštite životne sredine. Postoji zahtev zemaljama EU da odgovore na ove izazove i na ogromna ulaganja u

10 StaklenoZvono

infrastrukturu, a koja se sva tiču energije i goriva, a takođe i sektor transporta, i povećane upotrebe biogoriva itd. Tako da postoji veliki razvoj infrastrukture koji je u velikom delu, ako ne i ekskluzivno preuzeo na sebe privatni sektor. Ako se vratimo 20 do 25 godina unazad, bilo je mnogo veće učešće države, mogli bismo reći njen monopol. Za ovu vrstu aktivnosti sada je odgovoran privatan sektor. Evropska Unija i Evropska komisija su stanovišta da je njihova uloga da posmatraju čitav ovaj proces i da vide da li investicije idu u pravcu u kome su potrebne, a gde se nalaze opšti ciljevi EU. Evropska komisija zahteva podatke o investicijama koji se daju periodično.

Zakoni koji su sada na snazi samo delimično odgovaraju mogućnosti da se periodično i u potpunosti pružaju podaci o investicijama. Ovaj predlog zakona ima za cilj da sakuplja podatke koji su neophodni Evropskoj komisiji, tako da bi se predvideo razvoj i da se veoma rano predvide nedostaci kapaciteta koji treba da se otklone merama politike. Ovo je odgovor onih koji kroje politiku na sredinu koja se stalno menja i uključuje sve u sektoru energije.

Mislim da nismo dovoljno detaljno objasnili posao koji smo već uradili i koji je za nas najzanimljiviji deo i rad koji se odnosi na naredne događaje. Ima mnogo projekata koji će uskoro biti realizovani a ima ih mnogo koji se u ovom trenutku sprovode i koji su započeti u prošlosti i o kojima sam najviše govorio. Upravo u ovom trenutku pomažemo srpskoj nacionalnoj Agenciji za zaštitu životne sredine da postavi širom zemlje, stanice za posmatranje zagađenosti vazduha.

Biće potrebno godinu i po dana da se taj projekat završi. To će omogućiti po prvi put, kako Agenciji, tako i stvaraocima zakona, a i široj javnosti da znaju u svakom trenutku, u stvarnom vremenu kakav je kvalitet vazduha u naseljenim mestima, u gradovima, u oblastima gde ima potencijalnih problema, a takođe i u ruralnim predelima. To je veoma važan projekat. Takođe sa istom agencijom razmatramo sistem u kome će sve informacije o svim elementima stanja životne sredine: vazduha, vode, zemljišta, životinja i biljaka i td. koji stižu od velikog broja naučnih institucija biti kompjuterski povezane, tako da javne institucije ali i javnost mogu da imaju uvid u bilo kom trenutku, u kom stanju je životna sredina u oblasti koja im je interesantna.

To je veoma važan projekat koji će omogućiti stvaraocima zakona da brže shvate i reaguju na moguće nedostatke rešenja stvarnih problema i da pokrenu kontra mere. Samo sa administracijom za zaštitu životne sredine imaćemo četiri projekta spajanja – blizanaca do kraja ove godine i na početku naredne godine.

Mislim da u ovoj saradnji učestvuju 6 do 7 različitih tela zemalja članica EU , u vezi sa ova 4 projekata, a koji se svi fokusiraju na jednom ili više aspekata primene zelenog paketa, koji je prihvaćen u parlamentu, maja ove godine. Ima mnogo administrativne podrške od strane EU, kako bi se pomoglo sektoru zaštite životne sredine i administrativnom sektoru da počne sa primenom ovog veoma kompleksnog i zahtevnog niza zakona, koji će u krajnjem slučaju biti koristan za sve u Srbiji, jer su ovo važne teme za sve kao što su razne hemikalije, upravljanje opasnim otpadom, zaštita i td. To su veoma kritične teme u kojima će evropski standardi biti uvedeni postepeno.

StaklenoZvono 11

Ba�ta i ba�tina 12 StaklenoZvono

dipl.biolog Olivera Popovi} Institut za botaniku i Botanič~k‚‚a ba{šta ‚Jevremovac’’ Biološk{i fakultet Univerziteta u Beogradu

T

R

I

V

E

K

A

TRADICIJE “Botanička bašta ima, prema zahtevima današnjeg vremena, dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje čija se omladina ima tu botanici da uči a, s druge strane, da pribere sve one eksotne biljke koje su potrebne da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta.”

O

vim rečima, čuveni naučnik, profesor botanike i osnivač botaničke bašte u Srbiji, Josif Pančić, je još pre 130 godina, definisao smisao i funkciju Botaničke bašte. Rečima izražena vizija, amanet, značaj i danas su smernica ciljeva i načina rada, kao i celokupnog, života Botaničke bašte “Jevremovac”. Ova učionica pod otvorenim nebom je sastavni deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je jedan od najvećih i najstarijih fakulteta prirodnih nauka u jugoistočnoj Evropi.

U Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti se nastavna i naučna delatnost ostvaruje radom: • Katedre za ekologiju i geografiju biljaka • Katedre za algologiju, mikologiju i lihenologiju, • Katedre za morfologiju i sistematiku biljaka, • Katedre za mikrobiologiju i • Katedre za fiziologiju biljaka.

StaklenoZvono 13

www.staklenozvono.rs

Preko 1000 redovnih studenata i studenata Njima je obuhvaćeno oko 20% od 330 poslediplomskih studija pohadja nastavu u medjunarodno značajnih, tj.171 iščezle ovom centru botaničkih disciplina u Srbiji. ili krajnje ugrožene biljne vrste Srbije.

Neke od tih biljaka se u Botaničkoj bašti ORganizuje se naučni Rad iz Oblasti: uspešno gaje, formirane su banke njihovih semena, što omogućava njihovo vraćanje na prirodna staništa sa kojih su nestale ili • taksonomskih istraživanja biljaka i na kojima se njihova brojnost smanjila do gljiva; kritične granice.

• florističkih istraživanja Srbije i Crne Gore i Balkanskog poluostrva; Pojedine biljke, koje se teže uzgajaju u • fitogeografskih istraživanja biljnih uslovima Botaničke bašte, uključene vrsta i vegetacije Srbije i Crne Gore i su u poseban program razmnožavanja Balkanskog poluostrva; metodom kulture tkiva. Ovim savremenim • ekologije biljnih vrsta i zajednica; metodom se iz samo jedne individue, u • zaštite retkih i ugroženih biljaka naše laboratorijskim uslovima, može razmnožiti flore; na stotine novih jedinki koje se nakon toga • istraživanja bioindikatorske uloge mogu vratiti na prirodna staništa. mikroorganizama i biljaka u detekciji Kao prostorna celina izuzetnih prirodnih stanja životne sredine; i kulturno-istorijskih vrednosti, Botanička • razvoja mikrobioloških testova za bašta “Jevremovac” je 1995. godine otkrivanje oštećenja nasledne osnove proglašena za Spomenik prirode od velikog agensima iz čovekove sredine; značaja. Time je ukupan prostor Botaničke • identifikacije biljnih sastojaka sa bašte stavljen pod poseban režim zaštite i antimutagenim/antikancerogenim ustanovljena je posebna obaveza društva svojstvima; • fundamentalnih istraživanja fotosinteze da se stara o njenom razvoju i zaštiti. i hormonske regulacije kod biljaka; • propagacije biljaka metodom kulture tkiva, sa posebnim akcentom na očuvanju genofonda naše flore; Osim toga, u Botaničkoj bašti “Jevremovac” izvodi se i nekoliko posebnih programa zaštite ugroženih biljaka.

14 StaklenoZvono

PANČIĆEVI POČECI Možda skromno zvuči, ali ovo je tek delić započete priče o Botaničkoj bašti “Jevremovac”. Da bismo je zaista upoznali, krenućemo u daleku prošlost, čak ranije od već pomenutih, 130 godina.Daleke 1846. godine peštanski doktor Josif Pančić dolazi u Srbiju sa željom da radi kao lekar i istražuje prirodu. U to vreme Srbija je puna bujnih šuma, a narod iscrpen od vekovnog robovanja, napadnut groznicom, plućnim i trbušnim bolestima, što je sve skupa za budućeg lekara i istraživača bio pravi izazov. Punih sedam godina ovaj neumorni lekar i humanista uspešno je lečio i izlečio mnoge bolesnike u okruzima Jagodina, Negotin i Kragujevac. Nesebično je olakšao i svakodnevni život tadašnjeg stanovništva deleći savete za gajenje useva, podizanje vinograda, zaštite letine od štetočina, lečeći stoku…

Uz sve to, interesovanje za svaku travku, drvo, dunavske močvare, rudnike u čija je okna silazio i sakupljao rude, stene, minerale, vodilo je Pančića u istaživanje prirode po čitavoj Srbiji.

StaklenoZvono 15

KOnaK Kneginje ljubice Josif Pančić je 1853. godine postavljen za profesora Liceja, (kasnije Velika škola), tada najviše škole u Srbiji. Predavao je nekoliko predmeta kao što su jestastvena istorija, agronomija, ali mu je najviše muka zadavala botanika jer je smatrao da ovaj predmet “može da se nauči jedino u Botaničkoj bašti ili u polju a učenje u polju, osim što je nepotpuno, staje svakad i većeg truda i dužeg vremena”. Zato se Pančić potrudio da u vrtu Konaka kneginje Ljubice, u kojem je tada bio Licej, zasadi sve biljke potrebne za nastavu.

To je i uspeo jer je sa svih putovanja, sa limenom torbom na ledjima i durbinom u ruci donosio čitave džakove grančica, kamenja, minerala a u svojoj limenoj torbi osetljive biljke i životinjice. U Beogradu ih je proučavao, opisivao, pravio herbarske zbirke, preparirao životinje i sadio biljke u vrtu. Medjutim, preseljenjem Liceja u Kapetan Mišino zdanje, Pančić opet ostaje bez prostora za Botaničku baštu. Pisao je raznim ministarstvima moleći da mu se dodeli neki plac u Beogradu i konačno, 1874. godine odlukom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije, formira se prva Kraljevska Botanička bašta u Beogradu smeštena na Dorćolu, pored obale Dunava u kojoj je Josif Pančić postavljen za upravnika. Uz ostvareni životni san, Botaničku baštu, Pančić iza sebe ostavlja ogromne naučne rezultate zbog kojih je u svetskim naučnim krugovima priznat za najvećeg poznavaoca flore i faune južne Evrope.

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda, objavio je Sabrana dela Josifa Pančića u 11 tomova medju kojima je i kapitalno delo na kome je radio ukupno 38 godina, “Flora Kneževine Srbije”. Dug je spisak vrsta koje je Pančić otkrio, 46 biljnih vrsta, tri životinjske i još dvadesetak vrsta puževa i školjki. Danas u svetskoj nauci 35 vrsta i rodova nosi njegovo ime. Bio je aktivni učesnik u izgradnji modernih prosvetnih i naučnih institucija nove države, menjajući obrazovni i kulturni profil Srbije.

16 StaklenoZvono

Samo mesec dana posle Pančićeve smrti, Dunav se izlio i poplavio prvu beogradsku botaničku baštu. Biljke su se našle metar pod vodom, a tek retke koje su preživele u novoj poplavi u proleće 1889. godine bile su potpuno uništene. Bilo je jasno da je mesto za baštu pogrešno odabrano. Na sreću, dugogodišnji

K ameni mauzOlej na KOpaOničKOm vRhu suvO Rudište (2017m) Osnivač je kabineta za zoologiju i botaniku, prve botaničke biblioteke, prvog naučnog herbara, u nekoliko mandata bio je rektor Velike škole, jedan je od osnivača Srpskog lekarskog društva, bio je predsednik Srpskog učenog društva, član Državnog saveta i prvi predsednik Kraljevske akademije.

Impresivna karijera duga 42 godine službe u Srbiji, završila se, posle kraće bolesti smrću Josifa Pančića u Beogradu. Rodjen 17. aprila (5. aprila po starom kalendaru) 1814. godine, umro je 8. marta (25. februara po starom kalendaru) 1888. godine. Bio je sahranjen u Beogradu do 1951. godine, kada su planinari Srbije preneli Pančićeve kosti na Kopaonik, na njegov najviši vrh, Suvo Rudište (2017m), na koji se Pančić peo 18 puta. U kamenom mauzoleju kopaoničkog vrha i danas je večni dom velikog Josifa Pančića, što je i bila njegova poslednja želja.

Pančićev kolega, dvorski lekar i botaničar amater Sava Petrović, koji je zajedno sa Pančićem opisao nekoliko novih biljnih vrsta (medju kojima je i Ramonda kraljice Natalije), nastavio je borbu u Pančićevom duhu za novu lokaciju Botaničke bašte.

U avgustu 1889. godine, njegovoj molbi se velikodušno odazvao kralj Milan Obrenović, poklonivši Velikoj školi u Beogradu imanje koje je nasledio od svog dede Jevrema Obrenovića.

DAROVNICA g OspOdinu ministRu p ROsv ete i c R K v e n i h p O s l Ova Danas, na prvi rodjen dan po miropomazanju moga sina, Njegovog veličanstva Našeg Kralja Aleksandra I, našao sam se pobudjen dati državi na prosvetne celji, i to za botaničku baštu, svoju baštu ovde u Beogradu, u odeljenju palilulskom, preko puta palilulske kasarne pod jednim uslovom, da se ova bašta zove “Jevremovac”, zarad sećanja na našega slavnog pretka, mojega i mojega sina Gospodina Jevrema T. Obrenovića, velikog ljubitelja narodne prosvete. Molim vas, gospodine ministre, da budete dobri primiti u ime države ovaj dar.

Milan U Beogradu, 2. Avgusta 1889.”

StaklenoZvono 17

Stara Botanička bašta premešta se na novu lokaciju, po želji darodavca dobija naziv “Jevremovac”, formira se više godina i uživa poseban ugled u Kraljevini Srbiji kao jedna od najboljih i najlepših bašta čitave jugoistočne Evrope.

Danas, preživevši teške decenije XX veka, Botanička bašta “Jevremovac” prostire se na oko 5 hektara, kao zeleno ostrvo, u strogom centru grada oivičeno najprometnijim ulicama, 29. novembra, Vojvode Dobrnjca, Dalmatinskom i Takovskom.

Pored administrativnih prostorija Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ona obuhvata herbarijum i zbirke, biblioteku, staklenu baštu i otvorene površine.

heRbaRijum instituta za bOtaniKu i bOtaničKe bašte “jevRemOvac”

broji preko 150 000 herbarskih listova koji sadrže biljni materijal sakupljen na području Balkanskog poluostrva kao i veliki broj eksikata dobijenih razmenom sa drugim zemljama u Evropi i Svetu.

Zbirka pod nazivom HERBARIUM PANCICIANUM je najveća naučna i kulturna zaostavština Josifa Pančića koja se nalazi pod posebnim režimom obrade i čuvanja. Potiče iz 1860. godine kada je Pančić poklonio Velikoj školi u Beogradu svoju herbarsku zbirku koja je tada brojala 80 svežnjeva osušenih biljaka koje je sakupio na području Srema i Banata.

Osim direktne posete i naučnog rada u Pančićevm herbaru, uvid u njegovu herbarsku zaostavštinu moguće je ostvariti i preko interneta 18 StaklenoZvono

(http://pancic.bio.bg.ac.yu).

U Institutu za botaniku i Botaničkoj bašti “Jevremovac” postoje još i izuzetno vredne zbirke bakterija, algi i gljiva.

bibliOteKa instituta za bOtaniKu i bOtaničKe bašte “jevRemOvac ” osnovana je 1853. godine i predstavlja jednu od najbogatijih biblioteka na ovim prostorima. Pored 200 naučnih i stručnih časopisa, ona sadrži preko 6000 knjiga.

Medju knjigama se mogu naći pravi rariteti velike muzejske vrednosti, kao što su: komplet od 10 tomova Flora Graeca, retko izdanje (1806-1826), koje pored bašte poseduje još samo 5 naučnih centara u svetu i Plantae Rariores Hungariae (1802), koje su rukom oslikane; kao najstarija izdanja koje biblioteka sadrži su svakako Clusii Historia Plantarum (Kluzijeva istorija biljaka) štampana 1601. godine u Antverpenu i L¨Historie du Monde de C.Pline Second (Istorija sveta Plinija Mladjeg) izdata 1562. godine u Lionu.

Pančićev naslednik akademik Nedeljko Košanin pokrenuo je 1928. godine naučni časopis Instituta za botaniku i Botaničke bašte “Jevremovac” koji je tada predstavljao prvi naučni časopis u Srbiji.

Nova serija pod nazivom “Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu” izlazi i danas i otvoren je za autore iz celog sveta, a Institut za Botaniku ga šalje u razmenu sa 80-ak botaničkih časopisa iz različitih delova sveta, i na taj način obogaćuje svoj bibliotčke fond i omogućava efikasnu razmenu najnovijih naučnih informacija izmedju domaćih i stranih naučnika.

StaklenoZvono 19

S TA K L E N U B A Š T U bOtaničKe bašte “jevRemOvac”

podignutu 1892. godine, kupio je kralj Milan Obrenović u Nemačkoj u Drezdenu od firme Mozentin. Danas, nepromenjenog eksternog izgleda, ona je pravi estetski i arhitektonski dragulj i preživeli svedok gradjanske kulture i istorije grada.

Poseban ponos bašte je divan

pRimeRaK

pančićeve OmORiKe,

četinara koji je živi ostatak pre ledenog doba, endemična vrsta naše zemlje rasprostranjena na uskom području srednjeg toka reke Drine, koja je krunsko otkriće Josifa Pančića (1877. godine u mestu Zaovine na Tari) i po priznanju svetskih naučnika “najlepši četinar Evrope”.

20 StaklenoZvono

Sastoji se iz 2 krila spojena centralnom kupolom na površini od 500 kvadratnih metara, u kojoj živi preko 1000 vrsta egzotičnih biljaka. U prvom krilu smeštene su biljke koje naseljavaju predele naše Planete koji obiluju vodom (vodeni ekosistemi, kišne šume...). U Tropskim kišnim šumama gde vladaju optimalni ekološki faktori za razvoj života biljni svet buja i prekriva svaki milimetar prostora.

Zbog prenaseljenosti u ovim ekosistemima sreću se biljne vrste koje razvijaju posebne mehanizme adaptacije kako bi se izborile za svoj životni prostor. Jedna od takvih biljnih vrsta su lijane koje se kao pravi majstori dovitljivosti u osvajanju prostora svojim elastičnim, savitljivim stablima probijaju kroz guste krošnje tropskog drveća do svetlosti. Medju najlepše lijane spada vrsta Hristov venac, poreklom iz Brazila, koju gajimo u staklenoj bašti gde nas svakog leta ona očara svojim fantastičnim belo-ljubičastim cvetovima.

Veliki je broj biljaka čije je stanište voda, a jedna medju njima je i najmanja cvetna biljka na zemlji, sočivica. Centralnu kupolu staklene bašte oplemenjuju tropske i suptropske biljne vrste. Svojom visinom od desetak metara, bujnošću, i redovnim radjanjem ističu se banane, najveće zeljaste biljke na svetu. Pored bioloških karakteristika zanimljiva je i anegdota koja prati otkriće, danas najomiljenijeg toplog napitka na svetu, kafe. Drugo krilo staklene bašte naseljavaju biljne vrste poreklom iz predela u kojima vlada deficit vode. Dve stalne izložbene postavke iz serijala izložbi Instituta za botaniku i Botaničke bašte “Jevremovac”, na temu “Čudesni svet biljaka”, već svojim nazivima ilustruju bogati sadržaj ovog dela staklene bašte: “Oklopnici i alhemičari” sa preko 400 vrsta kaktusa i sukulentnih biljaka, stanovnika pustinja i polupustinja i postavka pod nazivom “Posejdonove obale” sa brojnim aromatičnim biljkama Mediterana.

sekvoja, Ginkgo biloba; bujni žbunovi Himalajskog biberovca, Berberisa, forzicija...

Gorostasni hrast lužnjak, kao najstariji stanovnik Botaničke bašte “Jevremovac”, je sa svojih 140 godina starosti i sam “spomenik prirode” ovog Spomenika prirode u Beogradu, neprocenjive prirodne, kulturne i istorijske vrednosti, jedinstvene baštine naše zemlje.

OtvOReni pROstOR bOtaničKe bašte “jevRemOvac ”

sadrži biljni fond od preko 1000 vrsta grupisanih u geografske i ekološke celine. Preko 750 zeljastih biljaka i 250 vrsta drveća i žbunova, čine ovaj prostor plućima centra grada.

U šumskom ambijentu žive i po nekoliko desetina godina stari brestovi, impozantna stabla kavakaskih zelkova, ariši, više vrsta borova, smrča, hrastova, kestena, kedrova, čempresa, tuja; primerci prastarih vrsta StaklenoZvono 21

BotaniÂŒari sv Beogradu 22 StaklenoZvono

dipl.biolog Olivera Popovi}

veta u

BEOGRAD DOMAĆIN B OTA N I Č A R I M A S V E TA

U

organizaciji Instituta za botaniku i Botaničke bašte ’’Jevremovac’’ Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpske akademije Nauka i Umetnosti, u Beogradu se od 7. do 11. septembra 2009. godine održao veliki međunarodni naučni skup - 5. Balkanski botanički kongres.

Na Kongresu je učestvovalo više od 370 naučnika – botaničara iz ukupno 27 zemalja Balkanskog poluostrva, Evropske Unije, Rusije i drugih regiona.

Skup je otvorio pozdravnim govorom dopisni član SANU prof. dr Vladimir Stevanović. Plenarna predavanja predsedavao je prof. dr Perti Uotila iz Helsinkija.

Naučni radovi i saopštenja iz različitih oblasti botanike bili su grupisani u 9 naučnih sekcija.

seKcija sistematsKa bOtaniKa: Potrebno je intenzivirati rad na sistematici i taskonomiji kritičkih rodova i agregata balkanske flore sa ciljem utvrđivanja taksonomskih statusa spornih taksona, kao i filogenetskih veza sa predstavnicima iz flora okolnih regiona. Posebno je naglašena potreba za primenom savremenih molekularnih metoda u rešavanju navedinih problema, ali i to da bi one morale da budu oslonjene na klasične pristupe u biljnoj sistematici.

StaklenoZvono 23

seKcija -FitOgeOgRaFija i FlORistiKa

Rad na izdavanju regionalnih flora balkanskih država najvažniji je zadatak botaničara. Takođe, neophodno je intezivirati rad na horologiji pojedinih vrsta, rodova i čitavih familija kako regionalno, tako i na celom Balkanskom poluostrvu. U tom smislu posebno je važno da se ujednače metode kartografije areala. Posebnu pažnju u florističkim istraživanjima treba posvetiti botanički manje poznatim delovima poluostrva (Albanija, planinske oblasti nekih delova Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, itd.), kao i distribuciji endemičnih biljaka.

seKcija – FitOeKOlOgija

seKcija – a Kvatična bOtaniKa Akcenat u budućim istraživanjima treba dati kako florističkom sastavu fitoplanktona, tako i makrofitama u detekciji stanja i monitoringu akvatičnih ekosistema.

seKcija stRuKtuRa i FunKcija biljaKa

Ukazano je na potrebu snažnijeg povezivanja istraživanja morfoanatomskih odlika biljaka sa njihovim fiziološkim i biohemijskim svojstvima, pre svega u funkciji izučavanja različitih oblika, kako prirodnog (suša, salinitet, niske temperature), tako i antropogeno izazvanog stresa.

Fitocenološka istraživanja biljnog pokrivača Balkanskog poluostrva trebalo bi osavremeniti novim pristupima i metodama, posebno korišćenjem daljinske detekcije. Istaknut je značaj idioekoloških istraživanja edifikatora zajednica, KOnzeRvaciOna bOtaniKa njihove prostorne distribucije i ekoloških međuodnosa. Nastaviti rad na izučavanju Izuzetno florističko baogatstvo balkanske antropogeno uslovljenih sukcesija, posebno flore sa velikim brojem endemičnih ili na različitim vrstama tehnosola. retkih biljaka generiše brojne probleme konzervacione prirode, odnosno zaštite seKcija – K RiptOgama biOlOgija biljnog sveta poluostrva koje je svakim danom sve više ugrožen. Poseban akcenat u budućim istraživanjima Budući da su gljive, lišajevi, mahovine i paprati manje istražena grupa organizama treba posvetiti horologiji i populacionoj ekologiji najugroženijih predstavnika na Balkanskom poluostrvu neophodna balkanske flore i utvrđivanju preciznih su njihova dalja taksonomska, horološka, statusa ugroženosti prema najnovijim ekološka i konzervaciona israživanja. kriterijumia IUCN-a . Napori u zaštiti Izrada ili dopuna postojećih regionalnih biljnog sveta Balkanskog poluostrva su taksonomskih lista svake od navedenih u funkciji očuvanja biodiverziteta ovog grupa organizama trebalo bi da budu dela Evrope već prepoznatog kao jedna od prioriteti u narednom periodu. Takođe, posebni pažnju treba posvetiti ugroženosti vrućih tačaka biološke raznovrsnosti na globalnom nivou. i izradi regionalnih crvenih lista gljiva, lišajeva i mahovina balkanskih država.

24 StaklenoZvono

FitOhemija i biljni ReasuRsi Veliki broj biljaka balkanske flore još uvek nije dovoljno izučen sa fitohemijskog aspekta te se ne znaju njihove potencijalne vrednosti kao resursa. U tom pogledu neophodno je nastaviti i intenzivirati rad na izučavanju sekundarnih metabolita specifičnih predstavnika balkanske flore, posebno endemičnih vrsta.

Takođe, neophodna su istraživanja interpopulacionih fitohemijskih karakteristika određenih vrsta.

bOtaničKe zbiRKe , inFORmatiKa i ObRazOvanje

Veliki broj dragocenih podtaka o taskonomiji, rasprostranjenju, ekologiji i stanju populacija obuhvaćen je različitim elektronskim bazama podtaka. Postojeće baze podtaka trebalo bi povezati i učiniti ih interktivnim, posebno one koje se odnose na herbarske zbirke. U tom pogledu zaključeno je da bez takvih baza podtaka nema ni valjanog informacionog sistema koji će povezivate sve one botaničare koji rade na biljnom svetu Balkanskog poluostrva.

Zvanični pokrovitelji Kongresa bili su Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, kao i Grad Beograd.

Generalni sponzor Kongresa je Kompanija Galenika A.D.

StaklenoZvono 25

Tartufi: podzemno 26 StaklenoZvono

dr Jasmina Glamo’~lije nau~ni saradnik IBISS-a predsenik Mikološk{og dru{št va Srbije

Š TA S U TA RT U F I ?

Tartufi su podzemna plodonosna tela gljiva roda Tuber. Ove gljive se nalaze samo uz pomoć dresiranih pasa, rastu samo na specifičnim terenima umereneog klimatskog područja u zajednici sa biljkama.

Regulacija razvoja plodonosnih tela, životni ciklus, tartufa je jos uvek slabo objašnjen. Količina tartufa koja se nalazi na svetskom tržištu je relativno mala u poređenju sa drugim jestivim gljivama, a oni predstavljaju i neke od najcenjenijih i najskupocenijih jestivih gljiva u svetu, za koje se zna da imaju afrodizijačka svojstva.

o blago StaklenoZvono 27

office@staklenozvono.rs

t. mesentericum

tuber melanosporum vitt

C R N I TA RT U F I

C

rni, Perigrodski tartuf, Tuber melanosporum Vitt. ima plodonosna tela, askokarpe globuloznog, bubrežastog ili okruglog ne sasvim pravilnog oblika dijametra 3-5 cm. Vreme nalaženja ovih tartufa je novembar-mart. Spoljašnji omotač peridija je crno-smeđe boje sa poligonalnim bradavicama koje nemaju jako oštre vrhove i imaju prečnik 3-4 mm. Unutračnjost, gleba kod mlađih plodonosnih tela ima belo-smeđu boju koja kod zrelih postaje crno-ljubičasta.

tubeR bRumale 28 StaklenoZvono

Vrlo tanke bele vene dobijaju ružičastu boju u kontaktu sa vazduhom. U okruglastom askusu nalazi se 2-6 spore.

One imaju fine rigidne iglice duge 2,5-3 cm. Spore dimenzija 29-55 x 22-35 cm su ovalne ili duguljaste, tamno smeđe boje. Drugi crni tartufi: T. aestivum, T. mesentericum, T. uncinatum i T. brumale nisu tako visoko rangirani (400600 Euro/kg) kao Perigodski, ali se često upotrebljavaju.

tubeR uncinatum

L E T N J I TA RT U F

L

etnji tartuf Tuber aestivim Vitt. koji se pronalazi između maja i septembra, a kod nas čak i do decembra, pripada grupi bradavičastih tartufa srednjeg kvaliteta.

Plodonosno telo nepravilno okruglog oblika, dijametra 10 cm i više, ima brazdu bazalno sa donje strane. Peridija je smeđecrna sa bradavicama različitih dimenzija od 2-12 mm. Rigidne piramidalne bradavice imaju transferzalne brazde po površini.

Gleba koja je bele boje kod mladih askokarpa sazrevanjem postaje boje lešnika i može biti više ili manje svetla. Vene su bele, nepravilne, arborescentne i daju neobičan izgled glebi. Askusi su sferični i sadrže 1-4 ovalne, eliptične ili okrugle spore koje su žuto-smeđe boje. Površina spore izgleda kao saće, retikularna je.

Dimenzije spore su 18-41 x 14-32 cm, ali mogu biti i veće.

StaklenoZvono 29

B E L I TA RT U F

B

eli tartuf Tuber magnatum Picco je najcenjeniji tartuf (1000-1500 euro/kg). Potpuno zreli askokarpi imaju intenzivan miris nalik mirisu belog luka.

Plodonosna tela su nepravilno globularnog oblika, malo spljoštena ili sa lobusima, veoma tvrde konzistencije, ali i velike poroznosti. Mogu se pronaći u periodu između septembra i decembra. Peridija je glatka, fina kao somot boje sivo-žućkaste ili oker-žute. Mogu se videti mesta sa zelenkastom ili ružičastom bojom. Gleba je bela ili svetlo smeđa različitog inteziteta do boje lešnika, čak se može naći ružičasta u različitim nijansama. U glebi se vide tanke bele vene koje su izuvijane. Spore veličine 35-50 x 32-42 cm, su ovalnog oblika. Površina im je retikularna, alveole su široke i nepravilne. Boja spora je narandzasta. U vrećastom askusu nalazie se 1-4 spore.

TA RT U F I U S R B I J I

P

rvi zvanični podaci o proučavanju tartufa na terenima Srbije potiču iz 1896. god. Svi podaci se odnose samo na lokacije na kojima su nalažene ove retke i skupocene gljive. Tek stotinak godina kasnije 1991 god. u okviru projekta Republičkog zavoda za tehnološki razvoj “Dobijanje tartufiziranih sadnica drvenastih biljaka gajenih u kulturi in vitro“ u Institutu za Biološka istraživanja “Siniša Stanković” (IBISS) u Beogradu u Mikološkoj laboratoriji, otpočela je kontrolisana mikorizacija sadnica gljivama roda Tuber. Kontrolisan uzgoj ovih delikatesnih jestivih gljiva za koje se zna da imaju afrodizijačka svojstva godinama se obavlja u Italiji i Francuskoj.

30 StaklenoZvono

Na tržištu u Srbiji se tokom poslednjih 10 godina pojavljuju mikorizirane sadnice različitih „proizvođača”. U želji da što pre dođu do skupocenih tartufa ljudi kupuju sadnice i sade ih na predhodno nepripremljenom zemljištu. Važno je napomenuti da je za razvoj malog plodonosnog tela (20-30 gr.) tartufa potrebno 5-10 godina. Utoliko više treba da vodimo računa o lokacijama u Srbiji na kojima se oni pojavljuju, kao i načinu na koji se beru (kopaju) jer možemo doći u situaciju koja je već u Italiji gde su tartufi iz nekih regia potpuno istrebljeni.

StaklenoZvono 31

Zivot pod Sun 32 StaklenoZvono

E K O L O Š K O DOMAĆINSTO

dipl.ing. elektrotehnike Aca Lup{i}

ncem

Zorica Savi}

S

a energijom dobijenom putem solarnih ploča, izvorskom vodom i domaćom zdravom hranom, na ekološkom domaćinstvu u nekoliko vojnih vozila i prikolica, živi šestočlana porodica Branimira Brankovića, naučnika, inženjera elektrotehnike i samostalnog istraživača. Uz Branimira je uvek i njegova supruga Irina, koja se posvetila nauci, pomažući u realizaciji projekata, pa se u njegovoj firmi vodi kao saradnik za opšte poslove. Na malom ranču Brankovića, pored brojnih prikolica nalaze se i „borna kola“, gde su smeštene njegova kompjuterska oprema i radionica.

U jednoj od prikolica su katedra i dve klupe, a na zidovima crteži, slikovnice, baš kao u pravoj školi. Irina je tu da pokaže, nauči svoje devojčice, jer je kao profesor francuskog jezika radila u školi, pa je za nju ovo samo nastavak pedagoškog rada.

U selu Donji Trnati Laz, na dvadesetak kilometara od Jagodine, skoro šest godina na imanju, kako ga Branković naziva „Zadužbina Srbija“, zahvaljujući svom znanju i iskustvu koje je stekao u Australiji, gde se bavio obnovljivim izvorima energije, proizvodi struju i vodu.

Cela ova prikolica je generator struje, pa ne brinemo hoće li biti restrikcije ili ne. Ploče su energetski samodovoljne, nema visokog napona i to je sjajna zaštita za naše četiri ćerke Jelenu, Anđelku, Maru i najmlađu Vukicu, kaže Branković

StaklenoZvono 33

Branimir Branković je posle Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji je završio kao jedan od najboljih studenata, magistrirao na Univerzitetu Obern u Alabami i tom prilikom Amerikance oduševio svojim vizijama. Na doktorskim studijama u Darvinu, na severu Australije postao je vodeći stručnjak za projekte u oblasti obnovljivih izvora energije.

T R K A

K R O Z

AMERIKU

P

rvi ozbiljni susret sa obnovljivim izvorima energije imao je u Alabami, kada je projektovao solarni trkački auto.

Za magistarski rad Branković je uradio projekat za „Trku kroz Ameriku“, koji je električno vozilo pokretao na solarni pogon, za šta je dobio priznanje od „General motorsa“.

U trci organizovanoj 1990. godine, od Floride do Mičigena, učestvovala su 32 univerziteta, a naš se plasirao na 16. mesto.

U projekat smo uložili stotinak hiljada američkih dolara, dok je prvak ‘’Mičigen’’ potrošio tri miliona.

34 StaklenoZvono

StaklenoZvono 35

BORAVAK U AUSTRALIJI

U

Australiji sam nastavio sa solarnim pumpama koje izbacuju vodu sa 30 metara dubine, a na takvim projektima mogao sam da zaradim i do 30 hiljada dolara, kaže Branković. Na Đerdapu sam radio sistem za merenje i dojavu nivoa podizanja vode u priobalju Dunava, sa Mašinskim fakultetom vetrogeneratore snage do 10 kilovata, projekte sa Pupinom, a mini hidroelektrana na Gruži, najavljuje bolju energetsku budućnost u Srbiji.

Od 1994 godine kada sam kao izvođač sistema za smanjenje utroška električne energije u raznim postrojenjima, dobio prvu akreditaciju, do 1997. godine uradio sam 43 projekta, koji su kako kaže Branković, napravili uštedu energije od oko million i 400 hiljada australijskih dolara.

igRaOnica

36 StaklenoZvono

učiOnica

Projekat sam,dodaje on, radio i za velike hotele u Katarini, Darvinu, zatim za fabriku gipsa ‘’Boral’’, i čeličanu ‘’BHP’’u Brouken Hilu, ali i za australijske firme.

T R N AT I L A Z

I

ako ima srpsko i australijsko državljanstvo, Branković nije prihvatio stalni posao u Australiji, već se vratio u Srbiju. Radio je na projektu mini hidrocentrale na Gružanskom jezeru, koji je finansirao kragujevački ‘’Vodovod’’, a uspeo je da napravi i turbinu sa poprečnim protokom, koja omogućava da se mehanička snaga vode pretvori u električnu energiju.

U Srbiji može da se sagradi hiljadu mini hidrocentrala, ali da biste stekli uslove da gradite mini centralu treba vam tridesetak raznih mišljenja i saglasnosti, a oni kako kaže Branković to neće da daju dok se ne

istRaživačKi

raspiše tender. Osim toga jezera i brane nisu ucrtane, pa očekuju da mi rešimo taj problem, pa sve to usporava njihovu izgradnju.

Brankovići se uvek vrćaju planini južni Kučaj, na kojoj su živeli pre Trnatog laza, gde je Branimir kupio desetak hektara i započeo izgradnju male hidrocentrale.

Kompjuter, televizor , telefon, električna rasveta. Sve to je smešteno u sedam kamiona, koji su parkirani na proplanku Trnatog laza. Da bi se oslobodio zavisnosti od zvanične elektrodistributivne mreže, Branković je instalirao solarne panele na krovovima kamiona. Paneli su samo jedna od karika u lancu transformacije i korišćenja sunčeve energije.

Tu su još i DC-DC konverteri i DC-AC pretvarači kao i frikcione elektrohemijske baterije koje služe za skladištenje električne energije.

centaR StaklenoZvono 37

www.staklenozvono.rs

Svakodnevna primena solaranih panela za prozivodnju električne energije sa sobom nosi čitav niz tehnoloških problema. Za domaćinstvo je svakondevno potrebna određena količina energije, kaže Branković, ali svakog dana nije isti broj sunčanih sati, tako da je neophodno na panele ugraditi pozicionere koji bi pratili kretanje Sunca. Pored toga zbog promenljivog vremena menja se i napon, od 11 do 22 volta, a nama je neophodan stalni napon 12 ili 24 Volta. Za to se koriste DC-DC konverteri, dodaje on.

38 StaklenoZvono

Frikcione elektrohemijske baterije su takođe novitet. Urađene su u somborskoj fabrici akumulatora po ideji Brankovića.

One moraju da izdrže 2000 ciklusa punjenja i pražnjenja, kao i dugo punjenje slabim strujama. Karakteristika ovih baterija je i ta da se moraju zaštiti od preteranog pražnjenja ispod 11V kao i od prekomernog napona iznad 15volti.

Električna energija dobijena iz solarnih panela je jako skupa, cena jednog sitstema od 1000 vati je oko 50000 evra.

Na ovom sistemu kojeg neprekidno usavršavam i dograđujem, proučavam sve mogućnosti za što efikasnije iskorišćenje sunca, kaže Branković i dodaje da pored solarne energije planira da sopstveni elektroenergetski sistem dopuni strujom dobijenom iz vetrogeneratora i hidropotencijala.

Projektovao je mirkoturbine sa bočnim protokom vode koje mogu da rade na visinskoj razlici od nekoliko pa sve do više desetina metara. Na svom imanju izgradiće dva rezervoara i montirati mikroturbine. U toku dana koristiće višak energije za pumpanje vode u gornji bazen.

Time bi obezbedio energetsku snagu do 1kW. Kada celokupni sistem bude gotov obezbediće ne samo potrebe same porodice nego će moći da se priključe i drugi potrošači.

StaklenoZvono 39

Izdanje devetog broja e-magazina pomogli su:

Republika Srbija Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planiranja

Elektroprivreda Srbije

Ma{inski fakultet u Kragujevcu

• Resor za poljoprivredu grada Kragujevca

Osniva~ i izdava~ : Udru`enje gra|ana "Stakleno Zvono" Kneza Milo{a 23/61, Kragujevac. urednik: Zorica Savićć} design by: Bojan Rankovi} saradnici:

dipl.biolog Olivera Popovi} dr Jasmina Glamo’~lije dipl.ing. elektrotehnike Aca Lup{i}

besplatna distribucija : www.staklenozvono.rs ili se prijavite na : office@staklenozvono.rs `iro ra~un : 160-311981-86е tel:+381 64 120 86 68 / +381 65 33 11 297

40 StaklenoZvono