На путу за Либертивил Бр. 2

Број 2

Празник Рођења Христовог

Љета Господњег 2017.

Лист за мисију манастира Светог Саве, зборног мјеста Срба у Америци

www.stsavamonastery.org www.stsavamonastery.org

ХРИСТОС СЕ РОДИ! www.stsavamonastery.org ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Дођите у Либертивил - нека Благослов Божији буде на вама!

САДРЖАЈ:

Ријеч уредника: Дођите у Либертивил - Нека Бог буде с нама!, 3. стр. Из историје Светосавског манастира - вјечне куће Божије: Срдачни добротвор Михајло Пупин, 4. стр. Честитка о Празнику Рођења Христовог: Владика средњезападно-амерички Лонгин, 5. стр. Вјерско образовање: Преподобни Јустин Ћелијски: Свете мошти, 6-7. стр. Интервју: Синђел Серафим Милојковић: Исповест - стајање пред Христом, 8-10. стр. Из Светоотачке библиотеке: Свети вл. Николај Велимировић: Божићне мисли, 11. стр. Света богослужења: Жила куцавица Светосавске обитељи, 12-13. стр. Сјећања милог србског народа на свету обитељ: Владика и српска домаћинства су подигла манастир Светога Саве, Лист за мисију манастира Светог Саве наставак, 14. стр. у Либертивилу, излази са благословом Распоред Богослужења Његовог Преосвештенства Владике у манастирском храму Новограчаничког и Средњезападно15. стр. америчког Господина Г. ЛОНГИНА

Лист за мисију ,,На путу за Либертивил” је бесплатан. С Божијом милошћу ће излазити четири пута годишње. Писма уреднику су добродошла. Молимо Вас, не бацајте овај примерак већ га дајте другом на читање. Тираж: 1000

Фотографија на насловној страни корице: ,,Не нама, Господе, не нама, него имену својему дај славу, по милости својој, по истини својој.” (Пс. 115,1) Фото: Редакција

2

Главни и одговорни уредник: Димитрије Станојевић, дипл. теолог Редакција: Синђел Серафим (Милојковић) Јеромонах Нектарије (Тешановић) Свештеник Ђуро Крошњар Милан Спасојевић, дипл. теолог Издавач: Манастир Светог Саве у Либертивилу Контакт: Saint Sava Monastery 32377 N. Milwaukee Ave Libertyville, IL 60048 Attn: Mission Journal Интернет страница: www.stsavamonastery.org И-мејл: stsavamissionjournal@gmail.com

Дођите у Либертивил - Богу је мило свако добро дјело!

РИЈЕЧ УРЕДНИКА:

Христос се роди драги читаоци!

Пред Вама је други број листа за мисију манастира Светог Саве у Либертивилу, који на насловној страници има радосне речи: Христос се роди! Ваистину се роди! Није ли празник Рођења Христовог најбоља светиљка на путу нашег спасења? Јесте, зато што је највише очекивани догађај у историји човечанства, дан када је Делатељ света, који га је речју створио и саткао, постао део твари узевши на себе човечанску природу и дао јој могућност да буде спашена. Овај празник потврђује и истину коју је пророк Исаија још давно зборио: о времену када ће Бог бити са нама, у личности детета Емануила.

У данима када се сећамо мудраца који су даривали Христа, препоручујем Вашој пажњи текст посвећен доброжелатељу нашег манастира - Михајлу Пупину који је нештедице и срдачно даривао нашу обитељ, али и васцели Православни свет. Такође, не можемо да изоставимо искрене молитвене поздраве нашег владике Лонгина поводом Божића, као и разговор са синђелом Серафимом Милојковићем о Светој тајни иповести, који разбуђује и свакога позива да промисли о својим делима. Листајући странице овог броја, приметићете молитвени позив ,,Дођите у Либертивил” којим Човекољубац Христос позива свакога да дође у најстарију српску светињу и присаједини себе тековини спасења - мајци цркви. Даље, вредни Вашег времена су и текстови о Светим моштима Преподобног Јустина, и о Светим Богослужењима - јеромонаха Нектарија, који види богослужења као жилу куцавицу манастирског живота.

На крају, у данима када празнујемо оваплоћење Христово који је једина Нада нашег света, молимо се да Он отвори наша срца и у њима вечно обитава и да Он - Емануил, заувек буде са нама. Нека би сваки наш долазак у Либертивил био у љубави, миру и нади које нам доноси празник Рођења Христовог и нека бисмо постали истинске дарише, попут мудраца са истока и нашег Михајла Пупина, несустајуће дарише који најпре ишту царства небескога, и непрестано себе дају другоме. Дођите у Либертивил - осетите присуство Оваплоћеног Бога, Онога који је једном рукама створио свет, а сада на рукама Пресвете Богородице спашава створени свет. Димитрије Станојевић, дипл. теолог

3

Дођите у Либертивил - иштите најпре царства небескога! ИЗ ИСТОРИЈЕ СВЕТОСАВСКОГ МАНАСТИРА - ВЈЕЧНЕ КУЋЕ БОЖИЈЕ:

СРДАЧНИ ДОБРОТВОР МИХАИЛО ПУПИН

Мала је ово страница да обухвати немерљив допринос православца, родољуба, научника, професора и добротвора Михајла Пупина манастиру у Либертивилу и његовом светом задужбинару. Мала је ово страница да опише пријатељство Светог владике Николаја Велимировића и Пупина које је у многоме олакшало Светом владици Мардарију приликом куповине манастирског имања и градње храма. Мала је ово страница да изнесе сва доброчинства ових духовних величина, али ће ипак бити испуњена искреном захвалношћу и благодарношћу. Колики је заиста Пупинов значај за Српску православну Цркву и Српски -Најбољи и најоданији народ уопште остаје на будућим покољењима пријатељи и помагачи да то разумеју. еп. Мардарија су били

Свети владика Николај је овако говорио Лука Грковић трговац, о Пупину: ,,-Нисам ја дошао у Америку као Михајло Пупин - светски печалбар, да зарадим паре. Ја сам пошао за научник и конзул знањем, и знање ми је донело имање, а не обратно. Имање је дошло као нешто споредно. Радивоје Јанковић.

- 29. и 30. маја 1927. год. Ја сам најпре искао ,,царства небеснаго”, по одржан је Сабор на којем Јеванђељу, а остало све што имам дошло је уз је окупљене међу првима то. Тако је обично одговарао Пупин онима, који су у њему пре свега гледали имућног човека. поздравио професор За Пупина се може рећи, да је постигао све што Колумбија универзитета је желео и на чему се у животу трудио. Желео је Михајло Пупин. велико знање и добио га је. Годинама и годинама - У јесен 1928. год. дуг на трудио се да уједини српски народ у један савез. имању је спао на $15,000 И после великог труда и великих горчина пошто је професор доживео је да види уједињени Српски народни Михаило Пупин дао $3640. савез. Желео је да његов народ буде славан у свету и да правда његовог народа победи.

- У априлу 1929. год. доброжелећи професор И то је доживео. Трудио се много да Српска православна црква у Америци буде организована Михајло Пупин шаље и добије свог епископа. И то је дочекао. Желео охрабрујућу поруку да је да што више учини добрих дела и у отаџбини ће за исплату дуга дати и у Америци. И то му је дато. И све остало. За нових $10,000 и уз то Пупина се тако може рећи она библијска: ,,Богат још $12,000 у Епархијски данима и сит живота упокоји се и приложи се фонд. онима својим”. Био сам пун радости што је Преузето из: Д. Драгутиновић, Бог даровао нашем сељачком народу једног Животопис Владике Мардарија, 1992. човека, кога цео амерички континент 1) Политика, 17. март 1935. год., 4 Интервју: вл. Николај Велимировић. таквог поштује као једног од својих великана”.1)

Дођите у Либертивил - не дајте да душа србског подмлатка заборави Бога!

ЧЕСТИТКА О ПРАЗНИКУ РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ:

Његово Преосвештенство владика средњезападноамерички Господин Г. Лонгин

Поклањамо се Рождеству Твоме, Христе, покажи нам и Божанствено Твоје Богојављење!

Ево нас и овог Божића, драга браћо и сестре, да вас поздравимо и упутимо честитке поводом радосног празника, рођења јединствене Личности у историји Неба и земље, Христа Богочовека.

Он Који је дошао међу нас и уселио се у нас - пун благодати и истине - стално нам долази, сваког Божића, обнављајући људски живот и рађајући вечну и неугасиву веру, наду и љубав. Прво Његово обиталиште биле су јасле, а од тада Владика Лонгин (Крчо) до краја века - људско срце је Његов (Фото: А. Крошњар) Витлејем и место где се рађа. Поклањамо се Богу и Божићу на овај свети дан, у који нас

је Бог походио и са нама остао, да би нас просветио и обдарио Царством Небеским, вечним животом и радошћу Свога рођења. Ту радост нам доноси Богомладенац, спајајући Бога и земљу, људе са Богом и људе једне са другима.

Зато нам је најважније да у овом животу заједно са анђелима и пастирима непрекидно прослављамо Бога оном дивном песмом: “Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља!”

Клањајући се “Детету младом, предвечном Богу”, опростимо једни другима, загрлимо се братском љубављу и поздравимо вечним поздравом: Mир Божији!

XRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI! Благословена Нова 2018. година доброте Господње!

5

Дођите у Либертивил - целивајте мошти Светитеља Мардарија!

ВЈЕРСКО ОБРАЗОВАЊЕ: СВЕТЕ МОШТИ

Преподобни Јустин (Поповић)

Светост Светитеља, светост и њихове душе и њиховог тела је од њиховог благодатно-врлинског живљења у богочовечанском телу Цркве Христове. Таква светост обухвата целокупну личност човекову: сву душу и тело, све што улази у тајанствено устројство човекова бића. Светост Светитеља се не задржава само у души њиховој, већ се неминовно распростире и на тело њихово, те је у Светитеља свето и душа и тело. И ми, побожно поштујући Светитеље, поштујемо целокупну личност њихову, не раздељујући при томе свету душу од светог тела. Отуда је побожно поштовање светитељских моштију природан саставни део побожног поштовања и молитвеног призивања Светитеља. Побожно поштовање светих моштију, засновано на њиховом чудотворству, води порекло из Божанског Откривења. – Још у Старом Завету Бог је благоволео да свете мошти неких Својих угодника прослави чудесима. Тако је од додира светих моштију пророка Јелисеја васкрсао мртвац. Гроб и кости пророка, који је Јеровоаму претсказивао разрушење идолских олтара, били су у великом поштовању код Јудејаца. Патријарх Јосиф оставља завештање синовима Израиљевим да чувају кости његове у Египту, и при одласку однесу их у земљу обећану.

Нови Завет је уздигао тело људско на небивалу, божанску висину и прославио га славом какву немају Херувими и Серафими. Благовест је Новог Завета о телу: смисао и циљ тела људског је да заједно са душом стекне и наследи живот вечни у блаженству вечном. Господ Христос је дошао да спасе целога човека, то јест и душу и тело, и да им васкрсењем осигура победу над смрћу и живот вечни. Од тада човек зна да је тело стврено за вечност кроз богочовечност, и да је његов божански посао на земљи: претворити себе у храм Духа Светога, у храм Бога живога. Имајући у виду да је овакав новозаветни циљ тела људског постигнут и остварен у личностима Светитеља, хришћани и указују побожно поштовање телима светитељским, светим моштима њиховим – као светим храмовима Духа Светога који благодаћу својом борави у њима.

Безбројне су свете мошти светих Угодника Божјих широм православнога света. Чудеса њихова су неизбројна. Побожно поштовање њихово од стране православних хришћана је посвеместно. И то несумњиво зато што свете мошти чудотворством својим побуђују њих на побожно поштовање њихово. Од самог почетка, у апостолско доба, хришћани су побожно чували чесне мошти Светог

Апостола, те су оне могле доћи до нас.

6 и светих Преузето из: Догматика Православне Цркве, књига трећа, Београд, 1978. стр. 675-683.

Дођите у Либертивил - осетите предукус Царства Небескога!

Кивот са моштима Светог владике Мардарија. Фото: Редакција.

И од тада па све до данашњега дана свете мошти светих Угодника Божјих чудесима својим разливају бесмртну радост богочовечанске вере наше по срцима православних хришћана. Говорећи о чудотворној сили светих моштију, Свети Јефрем Сирин вели о светим Мученицима: „Они и по смрти дејствују као живи, исцељују болне, изгоне ђаволе, и силом Господњом одбијају сваки зли утицај њихов. Јер је у светим моштима свагда присутна чудотворна благодат Светога Духа“.

Господ Христос нам је даровао мошти Светаца као спасоносне изворе који точе разноврсна доброчинства и изливају миро слаткомирисно. Нека нико у то не сумња! Јер када је по вољи Божјој из кршевите и тврде стене у пустињи потекла вода за жедни народ, зар је онда невероватно да из моштију светих Мученика и Светитеља изобилно тече миомирисно миро?

Да је побожно поштовање светих моштију саставни део Богочовечанског домостроја спасења сведоче и ове чињенице: од најдубље светопредањске старине храмови су зидани на гробницама и моштима Светитеља, и света Литургија се врши једино на антиминсу у коме се налазе честице светих моштију. Поред тог, богослужбене књиге, нарочито Минеји, препуни су молитава и песама које се односе на побожно поштовање светих моштију. А Житија Светих изобилују сведочанствима о њиховом чудотворном делању, разливајући по срцима православних хришћана бесмртну радост вере наше православне=богочовечанске.

Све у свему: тајна светих моштију је у срцу новозаветне светајне: оваплоћења Бога. Јер васцела тајна човечијег тела објашњена је оваплоћењем, отеловљењем Бога: Богочовеком Господом Исусом Христом. Отуда благовест, свеблаговест о телу: Тело је за Господа и Господ за тело. А кроз тело човеково и сва твар, сва материја добила је свој божански смисао, богочовечански свесмисао.

7

Дођите у Либертивил - јер Бог сваком прашта ко се искрено каје!

ИНТЕРВЈУ: СИНЂЕЛ СЕРАФИМ (МИЛОЈКОВИЋ) ИСПОВЕСТ - СТАЈАЊЕ ПРЕД ХРИСТОМ

Синђел Серафим (Милојковић). Фото: Редакција.

Шта је Света тајна исповести? Света тајна исповести је освећено време када верник и његов исповедник – свештеник стоје пред Господом Исусом Христом и приносе му заједнички труд старања о спасењу душе. Тај заједнички труд је плод искреног односа између чада и исповедника, који највише подсећа на пријатељски разговор и поверавање пријатељу који те разуме, али првенствено плод покајања особе која долази исповеднику. Освајање ове изузетне победе над собом и егоизмом је тешко у смислу борбе са страстима и грехом, али не постоји борба у којој нас Господ не охрабрује и не бодри како бисмо победили. Исповедник је зато ту да своје чадо охрабри благодаћу Светога Духа и подстакне на пут истине, као и на истрајност да ходи тим путем. Поменули сте да је исповест попут поверавања пријатељу, да ли то значи да исповедник и његово чадо имају тзв. пријатељски однос? - Поверење мора да постоји, а када сам поменуо пријатељски однос, имао сам у виду да исповест треба да се одвија на нивоу пријатељства, у смислу заједничког проналажења најбољег решења тј. духовног лека, за чадо које се исповеда. Свакако, исповедник и верник треба да имају добру комуникацију, али не и претерану блискост, попут приватног дружења. Који је најбољи начин припреме за исповест ако се особа први пут исповеда? - Десет Божијих заповести су путоказ! Најбољи начин да се неко припреми за прву исповест јесте да прочита десет Божијих заповести и да пажљиво промисли о свакој од њих. Основи циљ ове духовне вежбе јесте да особа почне да размишља о својим поступцима, што је веома важно, и да тако дође до прве степенице која води покајању, а то је спознаја кривице. Прве три заповести указују на веру у Једнога Бога, и посебно данас када је свет презасићен лажним учитељима и тзв. проповедницима, ово мора да буде почетак исповести: да особа исповеди у кога верује.

8

Дођите у Либертивил - исповедите се!

Свакако, овај почетак треба употпунити и читањем Исповедања Верe или Символа Вере, који на најбољи начин сажима истине у које верујемо. Затим, четврта заповест нас учи да посветимо Недељу нашем Творцу и починемо од физичког рада. Пета нас подсећа да морамо бити захвални нашим родитељима који су нас подигли у вери и да их непрестано поштујемо и благодаримо Богу за њих. Даље, следе јасне заповести да не убијамо, не чинимо прељубу, не крадемо и не сведочимо лажно, које се завршавају десетом заповешћу:,,Не пожели ништа што је туђе”. Као што видимо, десета заповест је можда и најтежа пошто забрањује жеље, и стоји на равни Новозаветне Христове заповести из речене у беседи на гори: ,, Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески” (Мт. 5,48). ХРИСТОС ЈЕ МЕЂУ НАМА! Драга браћо и сестре, дођите у Либертивил и оставите Ваш помјаник, а уколико нисте у могућности да дођете, пошаљите га поштом. Имена Ваших живих и упокојених биће редовно помињана током Проскомидије. Молићемо се за милост, живот, здравље, мир, спасење, опроштај и отпуштање грехова живих, те вечан спомен и живот у царству небеском упокојених. Управа Манастира

ПОМЈАНИК ЗА ЖИВЕ

_______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________

Дођите у Либертивил - причестите се!

Да ли нам можете рећи како да се суочимо са духовницима који имају менталитет гуруа?

ПОМЈАНИК ЗА УПОКОЈЕНЕ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________

Ово је горући проблем у православљу уопште. Руска православна црква се по овом питању огласила још 1998. године када је Свети архијерејски синод на челу са тадашњим патријархом Алексејем II издао акт којим свештенству скреће пажњу на овај негативни феномен. Наиме, као што смо и рекли, исповест је стајање пред Христом и духовник је дужан да своје чадо непрестано усмерава и управља ка Христу а не ка себи. Ако пак духовник упућује чадо ка себи, то је злоупотреба Свете тајне исповести и представља огромну трагедију за човека који се исповеда. То су духовници који заповедају и намећу чаду зависност од сопствене личности и склони су привлачењу великог броја верника, који их величају заборављајући да величају Бога. Они се уплићу у све поре живота од личних односа, савета с ким ступати у брак, преко исхране и начина облачења, па све до разних забрана: ”немате благослов за то”, као на пример консултовати се са лекарима или уопште прихватати медицинску помоћа. Овог негативног феномена се треба чувати и по сваку цену прекинути контакт са таквим ”гуру духовницима” зарад духовног здравља и мира. Разговор водио: ДС.

Дођите у Либертивил - где је Божија кућа и ваша!

ИЗ СВЕТООТАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ:

Свети вл. Николај Велимировић: БОЖИЋНЕ МИСЛИ

Христос раждајетсја славите!

(рад Милоја Милинковића) Христос се роди!

Тако се православни хришћани поздрављају сваког Божића. Христос се роди, и ваистину се роди! Тако ми говоримо: Христос се роди, међутим у црквеној катавасији пева се не Христос се роди него Христос се рађа. Правило је и једно и друго. Христос се родио једном заувек, али и Христос се и рађа непрестано. Као што и за сунце говоримо обоје: и родило се и рађа се. Родило се једном за увек кад га је Створитељ упалио као ,,Светило велико” и рађа се сваке ноћи на истоку, на почетку новог дана. Сунце је символ Христа, који је назват у светим књигама: Сунце Правде. После сваке ноћи неправде, рађа се Христос као Сунце Правде; После сваког мрака тираније, рађа се Христос као Сунце Слободе; После сваког мрачног страха од смрти, рађа се Христос као Сунце Живота; После сваког тамног страдања од лажи и насиља, рађа се Христос као Сунце истине и љубави. Ето зато Црква Христова о Божићу весело пева: Христос се рађа. Што је ноћ неправде, тираније, страха од смрти, и тамног страдања од лажи и насиља тамнија, то се радосније очекује рађање Сунца.

Божић је дан радости, али и дан опомене. Доноси дарове, али очекује уздарје. Главни су му дарови истина и љубав. Светлошћу истине обасјава свет, а топлином љубави греје срца људска. Као што ни физичка светлост, а и топлота не долази од земље, него од сунца из велике и далеке висине, тако истина и љубав не ничу из земље, него долазе из небеске висине, из небескога царства Божијега. Без овога двога, истине и љубави, свако земаљско царство заснива се и одржава лажју и насиљем. Зато је Исус, као носилац и доносилац вечне истине и вечне љубави изјавио на суду пред Пилатом, ,,Царство моје није од овога свијета”, тј. није царство лажи и насиља него царство истине и љубави.

Поклонимо се дакле данас Свемоћноме Господу нашем Исусу Христу, и са вером и надом и љубављу запевајмо са анђелима и пастирима: Слава Богу на висини, мир на земљи, добра воља међу људима. Преузето из: Николај Велимировић, Сабрана дела, том 13., Химелстир, 1986., 21-25. Фреска Рођења Христовог, ман. Св. Саве у Либертивилу

11

Дођите у Либертивил - учествујте у светим богослужењима!

СВЕТА БОГОСЛУЖЕЊА: ЖИЛА КУЦАВИЦА СВЕТОСАВСКЕ ОБИТЕЉИ

Приредио: јеромонах Нектарије (Тешановић)

Темељ православног Богослужења положио је сам Господ Исус Христос. Господ нас учи како да се молимо, Он проводи време у храму, препоручује заједничку молитву и свакако пости и другима препоручује пост као добро дело које треба чинити. Свако богослужење је, по речима Св. Јована Кронштатског, “узајамно служење Бога људима и људи Богу. На богослужење треба редовно долазити, Света архијерејска Литургија у Либертивилском храму. (Фото: Бранимир П.) примерено одевени и умно спреми.

Богослужење је основа и срж Хришћанства, окосница целокупног Црквеног живота, јер се кроз њега остварује непосредна веза са Богом. Засновано на Светом Писму и Светом Предању, свако богослужење је круна пуноће духовног живота Цркве и сваког верника појединачно. Устројство и поредак богослужења се кроз векове уобличавао у окриљу Цркве. Поред спољних и видљивих радњи, сваки богослужбени обред и свака радња у обреду, има свој веома прецизно одређен смисао и символику.

Читав живот хришћанског верника, у ширем смислу, протиче у богослужењу. Јер, све што се ради, ради се у славу Божију, на корист душе и њеног узрастања у обожењу. Богослужење је заједничко дело свих верних, не само свештенства, него и присутног народа. У нашем манастиру свакодневно служимо вечерње и јутaрње богослужење, док суботом и недељом служимо Свету Литургију. У православној Цркви литургијски дан почиње увече, заласком сунца. Ова пракса следи библијски поглед на стварање: “И би вече и би јутро, дан први”(1Мој.1,5) Оно започиње читањем псалма 103. у коме се прославља премудрост Творца васионе, а састоји се из молитава за све чланове цкве и њихове потребе. У току вечерњег богослужења певају се стихире Творцу и Светитељу којег црква прославља, такође ту су и стихире и песме Богородици. Вечерње нас подсећа на доба Старог завета које је започело стварањем света, а окончало рођењем Спаситеља света. Код нас у манастиру после сваког вечерњег богослужења читамо акатист Светом Мардарију Либертивилског, чије се нетрулежне мошти чувају у манастирској цркви. Акатист је химна благодарности. Од тога што се ова химна појала “стојећи” дошао је и назив “Акатист” (=несједален), јер у време његовог читања или појања није допуштено седети (осим у случају болести и немоћи).

12

Послужење љубави: Верни народ пред Либертивилским храмом након Св. Литургије (Фото: Редакција)

Дођите у Либертивил - помолите се Светитељу Мардарију!

Јутарње богослужење се врши изјутра, а у старини почињало је још пре свитања зоре. Јутрење се састоји од читавог низа псалама, песама и молитава у којима се слави долазак у свет Господа Исуса Христа, Његово Васкрсење, а такође и Његови угодници кроз које се Он прославља у овом свету и који су Њега прославили својим хришћанским животом или мученичком смрћу. Сва јутрења почињу анђелском песмом која се чула приликом Спаситељевог рођења: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.” (Лк 2,4) У саставу јутрење налазе се Света Литургија у Либертивилском храму. канони, чију основу чине библијске песме. Канон је (Фото: Редакција) најважнији део не само јутрења већ сваке службе.

Православна Литургија византијског типа (потиче од антиохијског и кесаријског обреда) и њу су у IV веку записали Св. Јован Златоусти и Св. Василије Велики. У VI веку, Св. Григорије Двојеслов, записао је у Цариграду текст још једне Литургије која се данас служи у току Великог Поста, под именом Литургија раније освећених часних дарова - Литургија пређеосвећених дарова. Литургија одражава хришћански поглед на свет и главне тежње Цркве са крајњим нагласком на будуће Царство (есхатон) којим превладава време и простор. Њен централни догађај јесте савршење Евхаристије (савршити - трајно заједнички вршити), узношење светих дарова: анафора. Установљена је од Господа Исуса Христа на последњој, Тајној Вечери. Света литургија се састоји из три основна дела: Проскомидија - чин припреме приноса хлеба и вина. Литургија оглашених (катихумена) - у средишту има беседу (Литургија речи) и представља мисију. Литургија верних - у облику заједничког служења и заједничког причешћивања. Преузето са: http://www.pravoslavlje.net.

ЗАВЕШТАЊЕ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ МАРДАРИЈА: Дела Светог владике Мардарија која су до нас дошла на руском језику: Долазак странца у Русију и Бесарабију (лево) издат 1912. године у Кишињеву и Завет Руском народу (десно), издат 1912. године у Одеси.

13

Дођите у Либертивил - обиђите србско гробље и помолите се за спасење душа!

СЈЕЋАЊА МИЛОГ СРБСКОГ НАРОДА НА СВЕТУ ОБИТЕЉ У ЛИБЕРТИВИЛУ: Казивање Петра Рокнића: Владика и србска домаћинства су подигли манастир Светог Саве (наставак из претходног бр.)

Српска заједница се из Гере у Индијани полако преселила у околину манастира Светога Саве, у мали градић Вокиген, на обали језера Мичиген, који је у то време био значајан индустријски центар. Индустрија метала је нашим родитељима омогућила запослење, што је српску заједницу добро ситуирало у времену немаштине.

Као што сам већ рекао, тада су била само два аутомобила у српској заједници у Вокигену, па је било изузетно тешко да посећујемо манастир. Када смо пак о великим празницима били у цркви, радост коју смо осећали била је неизмерна. Свештеници су се трудили, колико су год могли, да нас припреме за дан Светога Саве, када смо рецитовали кратке песме о овом Светитељу. Нажалост, морам признати да се наше црквено образовање на томе завршавало, зато што тада није било црквене школе, али није било ни могућности да црквена школа функционише. Владало је сиромаштво.

Сећам се да смо одувек скромно прослављали Крсну славу Светог Великомученика Георгија и свештеник је долазио у нашу кућу у Вокигену. Знали смо све обичаје, али тада нисам имао представу ко је Свети Георгије и зашто је баш он заштитник нашега дома. Радује ме да је сада време другачије, те да постоје изузетне црквене школе које васпитавају и уче наша покољења. На крају, волео бих да поделим са Вама и венчани лист мојих родитеља, који су се венчали у храму Светог Саве у Гери, у Индијани, као и пасош моје мајке Саве, које смо сачували до данас. Ово су сведоци једног времена које се полако али сигурно предаје забораву.

Фотографија лево: Пасош Саве Божић, Петрове мајке из 1928. године. Фотографија десно: Венчани лист Птерових родитеља из 1930. год., потписан од стране проте Петра Стијачића.

14

Казивање записао: Д.С.

Дођите у Либертивил - и помолите се за своје ближње!

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТОСАВСКОМ МАНАСТИРУ У ЛИБЕРТИВИЛУ:

СВАКОДНЕВНО ЈУТАРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ 8 УЈУТРУ СВАКОДНЕВНО ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ 5 ПОПОДНЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА СУБОТОМ 9 УЈУТРУ СВЕТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ И ПРАЗНИКОМ У ТОКУ СЕДМИЦЕ 10 УЈУТРУ ХРАМ ЈЕ ОТВОРЕН: ОД ПОДЕЉАКА- ДО ПЕТАКА: 11 преподне до 2 поподне СУБОТОМ: 8:30 преподне до 6 поподне НЕДЕЉОМ: 9 преподне до 6 поподне ДОЂИТЕ У ЛИБЕРТИВИЛ!

НАРОДНИ ПРОГРАМ: Држати се доброте. Злоба више кошта него доброта. Живети у миру. Парница више кошта, него измирење. Бољи је мршав мир од дебеле парнице. Украдено вратити. Док год се украдена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу. Криво не сведочити. Крива клетва – мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом. Поштено се владати, па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити. Ко благодари на малом, добиће и више. Свети Владика Николај Велимировић

Радуј се Светитељу Мардарије, добри пастиру стада Христовог, који око свога кивота окупљаш народ православни! ХРИСТОС СЕ РОДИ! - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!