На путу за Либертивил Бр. 1

Број 1

Празник Васкрсења Господњег

Љета Господњег 2017.

Лист за мисију манастира Светог Саве, зборног мјеста Срба у Америци

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!

Интервју са Владиком Лонгином: Либертивил Васкрсава!

www.stsavamonastery.org

Дођите у Либертивил - помолите се од свег срца за своје ближње! Ријеч уредника: Дођите у Либертивил - сачувајмо светињу, 3. стр. Из историје Светосавског манастира - вјечне куће Божије: Свети Владикa Мардарије и манастирски храм, 4. стр. Интервју: Владика Лонгин: Либертивил Васкрсава, 5-6. стр. Из Светоотачке библиотеке: Васкршње слово Светог Јована Златоустог, 7. стр. Вјерско образовање: О Православној Цркви и О Молитви, 8-11. стр. Савремени проблеми: Штетне по душу навике, 12-13. стр. Сјећања милог србског народа на свету обитељ: Казивање Петра Рокнића: Владика и србска домаћинства су подигла манастир Светога Саве, 14. стр. Распоред Богослужења Лист за мисију манастира Светог Саве у манастирском храму у Либертивилу, излази са благословом 15. стр.

САДРЖАЈ:

I

Лист за мисију ,,На путу за Либертивил” је бесплатан. С Божијом милошћу ће излазити четири пута годишње. Писма уреднику су добродошла. Молимо Вас, не бацајте овај примерак већ га дајте другом на читање.

Први број је штампан уз свесрдну помоћ Епархијског Кола Србских Сестара. Тираж: 1000 Фотографија на насловној страни корице: ,,Премудрост сазида себи дом.” (Прич. 9,1) 2 Фото: Редакција

Његовог Преосвештенства Владике Новограчаничког и Средњезападноамеричког Господина Г. ЛОНГИНА Главни и одговорни уредник: Свештеник Ђуро Крошњар Редакција: Синђел Серафим (Милојковић) Јерођакон Нектарије (Тешановић) Милан Спасојевић, дипл. теолог Оперативни и технички уредник: Димитрије Станојевић, дипл. теолог Лектура: Јован Босић Издавач: Манастир Светог Саве у Либертивилу Контакт: Saint Sava Monastery 32377 N. Milwaukee Ave Libertyville, IL 60048 Attn: Mission Journal Интернет страница: www.stsavamonastery.org И-мејл: stsavamissionjournal@gmail.com

Дођите у Либертивил - чувајте свету православну вјеру!

РИЈЕЧ УРЕДНИКА:

Христос Воскресе драги читаоци! Пред вама се налази први број листа за мисију манастира Светог Саве у Либертивилу, нашег најстаријег манастира на америчком континетнту. Наш манастир, како је то зборио његов задужбинар - Свети Владика Мардарије, јесте свети и Светосавски, јесте зборно мјесто српског народа у Америци и јесте вјечна кућа Божија. Њему данас кличемо: Христос Воскресе - Либертивилска светињо! Поздрављамо вас с љубављу и радошћу Празника над празницима, који је тајна над тајнама, љепота над љепотама, и радост изнад сваке радости. Васкрс је срце и душа Православља, а уједно пуноћа и снага наше мисије. Васкрсење Христово било је све и Светом Владици Мардарију, који је у посланици за Васкрс 1927. године својој милој пастви поручио: ”вјерујем да нема смрти, знајући да ћу живети и после онога часа кад ме нестане са ове земље...”- Благо људима, који за живота постану богољуди! Молитвена жеља нам је да овог љета Господњег празник Васкрсења Христовог прославимо радосније него икад до сада. Разлог више треба потражити у томе што је Сведобри Бог благословио да просија сунце обнове над нашим манастиром. Стога, овај лист јесте скромни принос Васкрслом Дјелатељу свијета, у нади да ће загријати срца вјерних и распалити снажно заштитничко осећање према нашој светињи. Смирено молимо да се сваки Србин изрјадно посвети обнови и очувању зјенице Цркве наше у Америци, тако што ће посјећивати света богослужења и нештедице даривати себе Богу, на светој манастирској земљи. Дођите у Либертивил - ушчувајмо Светињу и осетимо заједно у метоху Божијем ”мир који превазилази сваки ум” (Филипљ. 4,7)!

Свештеник Ђуро Крошњар

3

Дођите у Либертивил - помолите се Светом Мардарију!

ИЗ ИСТОРИЈЕ СВЕТОСАВСКОГ МАНАСТИРА - ВЈЕЧНЕ КУЋЕ БОЖИЈЕ: Имање

Икона Светог владике Мардарија (рад свештеника Павла А.)

манастира Светог Саве доста је велико и на ванредно лепом положају, поред мале реке. Око манастира су разне племените воћке и руже. Чувар манастира Милан, давне 1939. године тумачи: ,,Покојни владика Мардарије годинама се борио да би у Америци подигао овај манастир, где би се бар два пута годишње сакупљали Срби из целе Америке да се упознају и шире даље српство. Владика • 1889 - Рођен је као Иван је сам нашао ово земљиште, када је био Ускоковић у селу Корнет у Црној српски црквени администратор за целу Гори Америку. Ово место је нашао захваљујући • 1904 – ступа у манастир једном бициклистичком излету. Оно му се Студеницу • 1911 - уписује Духовну допало, вратио се и са Србима из Чикага и академију у Петровграду целе Америке ту подигао манастир. Видите, • 1916 – постаје ректор ове воћке је он засадио, а ове руже и плоче Богословије у Кишињеву по дворишту његове су руке намештале.”

• 1917 – делегат Сверуског црквеног сабора постаје Интересантно је поменути да су, приликом архимандрит на сабору у градње манастира , на њему радили Филаделфији само наши људи, ниједан Американац.

• 1919 – бива изабран за владику на Сверуском сабору у Кливленду Владика је у том погледу пазио да помогне нашим људима. Чак је и сам помагао при • 1920 - у немогућности да оде у Русију, остаје у Београду и постављању камених плоча у темеље постаје настојатељ манастира манастира. Уопште врло је живо учествовао Раковице • 1923 – назначен је за администратора српске Епархије америчко-канадске • 1926 – изабран је за првог владику америчко-канадског и хиротонисан на празник Цвијети • 1931 – осветио је први српски манастир у Америци: Св. Саве у Либертивилу • 1935 – се упокојио у Господу • 2015 – проглашен за

Светитеља на Светом архијерејском сабору СПЦ

4

у градњи манастира. Мајка српкиња, Вида Поткоњак пише да је пресрећна подизањем храма Светог Саве, и одајући пуну благодарност каже: ,,Ми - народ волимо нашу Епархију и наш манастир!”

Преузето из: Д. Драгутиновић, Животопис Владике Мардарија, 1992.

Акварел - ман. Св. Саве у Либертивилу, колекција породице Поткоњак (рад А. Инглис)

Дођите у Либертивил - окупљајте вашу дјецу око свете Цркве!

А

ИЗ СВЕТООТАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ: Васкршње слово Светог Јована Златоустог

ко је ко побожан богољубив, нека се наслађује овим дивним и светлим слављем. Ако је ко благоразуман слуга, нека радујући се уђе у радост Господа свога. Ако се ко намучио постећи се, нека сада прими плату. Ако је ко од првог часа радио, нека данас прими праведни дуг. Ако је ко дошао после трећега часа, нека празнује са захвалношћу. Ако је ко стигао после шестога часа, нека нимало не сумња, јер ничим неће бити оштећен. Ако је ко пропустио и девети час, нека приступи не колебајући се нимало. Ако је ко стигао тек у једанаести час, нека се не плаши закашњења: јер овај дивни Господар прима последњег као и првог, одмара онога који је дошао у једанаести час, као и онога који је радио од првога часа. И последњег милује и првога двори; и ономе даје, и овоме дарује; и дела прима, и намеру целива; и делање цени, и принос хвали. Стога дакле, уђите сви у радост Господа свога; и први и други, плату примите; богати и убоги, једни с другима ликујте; Св. Јована Златоустог, уздржљивци и лењивци, дан поштујте; ви који сте Фреска ман. Св. Саве у Либертивилу постили и ви који нисте постили, веселите се данас! (рад Милоја Милинковића)

Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви! Теле је угојено; нека нико не изиђе гладан; сви уживајте у богатству доброте! Нека нико не оплакује сиромаштину, јер се јави опште Царство. Нека нико не тугује због грехова, јер опроштај засија из гроба. Нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спаситељева смрт: угаси је Онај кога је она држала, заплени ад Онај који сиђе у ад, угорча се ад окусивши тело Његово. И предвиђајући то, Исаија закликта: ад се угорча сусревши Те доле! Угорча се, јер опусти; угорча се, јер би исмејан; угорча се, јер се умртви; угорча се, јер би срушен; угорча се, јер би окован; прими тело Христово, а наиђе на Бога; прими земљу, а срете небо; прими оно што виде, а паде у оно што не виде.

Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу!

Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!

XRISTOS VOSKRESE!

5

Дођите у Либертивил - братимите људе!

INTERVJU SA VLADIKOM LONGINOM:

LIBERTIVIL VASKRSAVA!

Ваше Преосвештенство - драги владико, која је Ваша порука верницима поводом Васкрса? Васкрс је најрадоснији, најсрећнији празник у црквеној години. То је празник потпуне победе, јер је Христос победио ђавола, извео душе људске из ада и савладао оно чега се највише људи плаше – смрт! Празничну радост ћемо најбоље осетити ако се за Васкрс добро припремимо, ако Велики пост искористимо да молитвом, покајањем, исповешћу и причешћем искоренимо страсти и грехе, који уносе мрак и тескобу у наше душе. Васкрсење Христово није само догађај из прошлости, него реалност овдашња и садашња. То је и наша лична победа над грехом, смрћу и ђаволом. Поздрављајући се са: Христос Воскресе и Ваистину Воскресе! ми сведочимо о својој спремности да променимо свој живот на боље, да исправимо свој пут одбацивши све што припада тами и што је неспојиво са звањем хришћанина! Нека се Васкршња радост усели у срца наша, да сваки дан у нашем животу буде Пасха и да долазећи у Либертивил још пуно Васкрса дочекамо у миру испуњени вером, надом и љубављу!

Да ли нам можете рећи нешто више о значају уврштавања у диптих Светих – Светог владике Мардарија за србску православну заједницу у Чикагу и уопште за православни свет? Као што је већ познато важном Одлуком Светог Архијерејског Сабора 2015. године било је уврштење у списак Светитеља наше Свете Цркве владике Мардарија Ускоковића и архимадрита Севастијана Дабовића. Нема сумње да је овај радосни догаћај дар Неба, пре свега нама овде, а онда и свим православним људима. Владика Мардарије, први Епископ америчко–канадске Епархије је и оснивач манастира Светог Саве у Либертивилу, где његове мошти почивају. Треба нагласити да поред светог владике Николаја, чији се део моштију чува у Либертивилу, ми сада имамо и Светог владику Мардарија! Ретка је епархија и манастир, макар на овом континенту, који имају такво духовно благо! План је да се после Васкрса изваде и мошти Св. владике Мардарија и поставе у лепи саркофаг, који се израђује за ту потребу. То ће нам дати прилику, не само да се молимо пред иконом нашег Светитеља, него и да његове свете мошти целивамо и пред њима се клањамо. Калуђери у манастиру свакодневно узносе молитве Богу за све ктиторе, добротворе и помагаче ове јединствене светиње Србског народа!

6

Дођите у Либертивил - не дајте да душа србског подмлатка заборави Бога!

Хтео бих, такође, да истакнем да је после дужих али темељних припрема дошао час свеукупне обнове Либертивилског манастира. Колико ових дана почињемо са конаком, па уз Божију помоћ даље. Пуно се уздамо у молитвену заштиту Светих владика Николаја и Мардарија, као и чврсту веру и меко срце, како нашег свештенства, тако и верног народа. Ни један Србин не би смео да буде по страни кад је овај пројекат у питању! Позивам све да овај подухват топло загрлимо, јако подупремо и са ентузијазмом промовишемо! Молимо Вас, објасните нам план прославе Светог владике Мардарија на свеправославном нивоу који је заказан за 15. и 16. јул, и зашто је потребно да верници дођу у наш Светосавски манастир?

Свечану прославу Канонизације планирамо за месец јули ове године. То ће, ако Бог да, бити свеправославни скуп на који смо позвали осим овдашњих званица и госте из Србије, Русије и Аустралије. Његова Светост Патријарх Српски г. Иринеј ће началствовати на Светој Литургији. Јула 16. је тачно и сто година од одлуке Синода Руске Цркве да јеромонаха Мардарија пошаље у Америку на мисију, на испомоћ тадашњем Архијереју. За тај јубилеј изаћи ће из штампе, на оба језика, аутобиографија Светог вл. Мардарија, Фотографија: Владика Лонгин, чувар владичанског трона Светог Мардарија као и још неке књиге њему посвећене. (Фото: Редакција) Из њих се може сагледати сва величина личности Владике Мардарија, лепота његове састрадалне душе, као и огромна љубав за своју паству и све људе. Епископски Савет је установио и орден Владике Мардарија, који ће се додељивати појединцима и установама за њихове заслуге према нашој Цркви на овом континенту. У петак 14. јула ћемо имати Семинар посвећен овом Јубилеју. Више еминентних предавача говориће о Православљу на овом континенту о најзначајнијим учесницима у животу наше Свете Цркве. У суботу ујутру 15. јула служиће се Св. Литургија у Новој Грачаници, а увече свечано Бденије у ман. Светог Саве. Главна пак свечаност је у недељу 16. јула; почиње Светом Литургијом а завршава са банкетом и програмом, све у манастиру Светог Саве у Либертивилу. Зато Вас све позивамо да тог јулског викенда дођете у Либертивил и узмете учешћа у овом јединственом духовном догаћају! Требало би да то буду, у сваком погледу, историјски дани, наш највећи скуп после освећења обновљеног манастирског храма у Либертивилу или освећења манастира Нове Грачанице.

7

Дођите у Либертивил - исповедите се и причестите се!

ВЈЕРСКО ОБРАЗОВАЊЕ: О ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ Хришћанство је објављено свету кроз Цркву и као Црква. Црква је неодвојива од Личности Господа Исуса Христа. Она је била у Христу и сабранима око Њега када је Господ Христос био на земљи, али, и по славном Вазнесењу, Христос је остао са Апостолима и вернима у Цркви. Тиме је на тајанствен начин испунио завештање дато Својим Ученицима: И ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека (Мт. 28, 20). Шта је то Црква и какве представе о њој имају људи нашег времена? За неке Црква је само храм у коме се обављају богослужења, други под њим подразумевају само црквену јерархију, а неки, пак, Цркву сматрају само једном од институција у друштву. Прецизно богословско одређење Цркве није лако дати, јер ни у новозаветним списима, нити и у светоотачкој литератури не постоји једна исцрпна дефиниција. Св. Никола Кавасила, велики православни мислилац из XIV века, је у свом делу Живот у Христу, у духу великих Отаца Цркве пре њега, избегао дефиницију Цркве, али је истакао да ако неко хоће да види Цркву, треба да види не нешто друго него саму Евхаристију. Откривење Цркве, по св. Николају Кавасили, налази се у Светој Евхаристији зато што је у њој присутан Христос и зато што се у њој присутан Христос и зато што се у њој Црква пројављује као Тело Христово. Зато је и руски богослов Алексеј Хомјаков рекао: ,,Само онај схвата Цркву који разуме Литургију”. Правилно одређење Цркве треба

8 да обухвати све елементе њеног

живота, у чијем ће центру бити Света Евхаристија. Од пресудног значаја за живот у Цркви јесте свакако вера. Она је, по св. Максиму Исповеднику, «први лек за наше спасење». Вера се исповеда у Цркви на сабрању народа Божијег, прво у Крштењу, а затим и у Евхаристији као основној тајни њеног живота. Исповедити веру у Цркви значи бити прихваћен од ње као заједнице и постати учесник целокупног њеног живота. Вером, дакле, постајемо заједничари Христови (Јевр. 3, 14) и учесници нетварног и божанског живота Свете Тројице. Припадати Цркви значи прихватити етичка правила која у њој важе. За живот у Цркви је неопходан висок степен етичког понашања, о чему сведоче животи Светих. Етичко понашање, у изворном хришћанском смислу, јесте уствари живот са Богом, а не само нормативно испуњавање заповести Божијих. Заповести Божије треба доживети као путоказе за живот вечни, а не као норме или законске обавезе које Бог намеће људима да би показао Своју моћ над њима. Све заповести, по Христовим речима, су садржане у двема Божијим заповестима о љубави: према Богу и према ближњима. Испуњавање заповести Божијих, као унутарња веза етичког понашања и врлинског живота, треба да има наглашен евхаристијски карактер и смисао. Испуњавајући, само на тај начин, заповести, верни могу да доживе Цркву као заједницу Бога и људи, остварити јединство са Богом, што и јесте крајњи циљ хришћанског живота. Преузето са: http://www.crkva.se

Дођите у Либертивил - ширите мир! Важан елеменат живота Цркве јесте и њено исцелитељско дејство. У Цркви се људи исцељују од греха, страсти и болести. Сви наведени елементи живота Цркве долазе до потпуног изражаја у Евхаристији – Светој Литургији, која је тајна јединства Бога и Његовог народа, у којој се огледа суштина Цркве и право назначење света. Суштина Цркве није у томе да пренесе само извесна уверења или идеале, нити да наметне одређену дисциплину, него да објави и дá нови живот у Христу. Литургија, као основна Тајна Цркве, у овоме веку предочава садржај живота Будућег века. У Евхаристији, као тајни Будућег века, вером и покајањем, испуњавањем речи Божије и делатном љубављу према ближњима, верни долазе у најприсније јединство са Господом Христом. Св. Иринеј Лионски је говорио: ,,Наша вера је сагласна са Евхаристијом, а Евхаристија потврђује нашу веру.” У Литургији, налазимо оно што Цркву чини јединственом и потпуно различитом од свих других заједница у друштву и од свих религија. Света Евхаристија, као средиште живота Цркве, има за циљ да се у њој оствари јединство целокупне твари са Богом како би цео свет постао једно Тело Христово – Црква.

ХРИСТОС ЈЕ МЕЂУ НАМА! Драга браћо и сестре, дођите у Либертивил и оставите Ваш помјаник, а уколико нисте у могућности да дођете, пошаљите га поштом. Имена Ваших живих и упокојених биће редовно помињана током Проскомидије. Молићемо се за милост, живот, здравље, мир, спасење, опроштај и отпуштање грехова живих, те вечан спомен и живот у царству небеском упокојених. Управа Манастира

ПОМЈАНИК ЗА ЖИВЕ

_______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________ _______________________

Дођите у Либертивил - проповједајте добро!

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ:

ПОМЈАНИК ЗА УПОКОЈЕНЕ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________ I _______________________

О МОЛИТВИ М

олитва је побожно управљање душе човекове Богу, или беседа срца са Богом, кроз коју, представљајући невидљиво Бога пред собом, човек излива пред њим осећања своје душе. Она је уздизање ума и срца Богу; њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства. Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, божанска одећа која облачи душу великом добротом и лепотом. Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела (невиности), печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечног непријатеља нашега - ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу ни на земљи. Молитва је утврђење света, умилостивљење Бога за грехе, пристаниште коме таласи не могу ништа, просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину. Ништа нема драгоценије од молитве у животу човечијем. Она и немогуће чини могућим, тешко чини лаким, неугодно претвара у угодно. Молитва је толико потребна човековој души, колико и ваздух дисању. Ко се не моли, тај је лишен разговора са Богом, сличан је неплодном дрвету које се сече и у огањ баца (Мат.7,19) Учитељи Цркве и свети оци саветују да за време молитве сваки има смирења и скрушења у срцу због својих грехова. Јер, ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву. То се види из молитве фарисеја и цариника.

Дођите у Либертивил - не само ријечима, него и дјелом проповједајте! Кад је време молитве не бави се никаквим послом, јер се ђаволи о томе и старају да нас у време молитве забаве каквим било послом. Ако се каквим речима молитве услади твоја душа, продужуј молитву, јер се тада твој анђео хранитељ моли заједно с тобом. Да би смо се сачували од расејаности ума у молитви, свети оци препоручују да се ум - разум што више везује за речи молитве. Отуда, боље је да се молитве читају из молитвеника, а не да се говоре напамет. Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита и пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи лако не бежи на разне стране. Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих молитава, онда треба читати наглас колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се моли насамо. У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно. Ваља се тихо молити, с дубоким али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они, који се стварно осећају грешни пред Богом. У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да нечију молитву не би реметила. Не можемо да пропустимо без пажње ни то, да се при молитви треба ограђивати крсним знамењем. Прекрстити се треба правилно, а не као они који, као да се стиде крста Господњега, па мотају пред лицем и грудима, ни прсте правилно не сложивши, не метнувши их где је одрђено. Немарно стављање крста на себе, ожалошћава Господа, и богомољцу се узима за грех.

Када молиш Господа да просветли ум твој и загреје срце твоје и када те Господ очигледно не слуша, па остајеш у тами и хладноћи, не буди малодушан, не падај у чамотињу, не негодуј и немој роптати што Господ на тебе не обраћа пажњу: Господ испитује твоје трпљење, твоју веру и наду, твоју оданост Њему, Сведржитељу. Запамти, Њему је лако да те озари у једном тренутку.

Ако и бива да понеки проси од Бога штогод, а не добије, то може значити: да Бог услишава ту молитву, но по увиђавности својој испитује богомољца у трпљењу, па кад овај издржи трпљење до краја, онда у већој мери добија од Бога оно што је тражио; или значи да богомољац није добио оно за шта се молио због тога што би му то послужило на зло. МОЛИТВЕНО ПРАВИЛО СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ Уставши од сна, нека сваки хришћанин стане пред свете иконе и прочита: Молитву Господњу — Оче наш у част Пресвете Тројице (три пута), потом Песму Богородице — Богородице Дјево (такође три пута) и, на крају, Символ вере — Вјерују. Одлазећи на починак, нека опет очита горе указано јутарње правило, а онда нека заспи, ограђујући се крсним знаком. Држећи се тога правила могуће је достићи меру хришћанскога савршенства, јер су назначене три молитве — темељ хришћанства: прва коју нам је дао Сам Господ, образац је свих молитава; другу је донео са неба Арханђео као поздрав Дјеви Марији, Мајци Господњој; Символ, пак, садржи у себи укратко све спасоносне догмате хришћанске вере. Преузето са: http://manastirvavedenje.org

11

Дођите у Либертивил - стишајте страсти!

САВРЕМЕНИ ПРОБЛЕМИ: ШТЕТНЕ ПО ДУШУ НАВИКЕ

Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме! (1Кор 6,12)

Светитељ Христов Тихон Задонски овако пише у својим дивним делима: „Хришћани! Што је синовима века овога огледало, нама нека буде Јеванђеље и Христов непорочан живот. Они гледају у огледало и исправљају тело своје и пороке на лицу чисте . Учинимо и ми тако! Христос Син Божији дао нам је и Свој свети живот за узор: дао сам вам примјер да, као што Ја учиних вама, и ви чините (Јн.

13, 15). – Ставимо и ми тако пред душевне очи ово чисто огледало и погледајмо га: да ли је наш живот саобразан Христовом животу? Гледај често у чисто и непорочно огледало Христовог живота и пороке који су се прилепили за твоју душу бриши покајањем и скрушеношћу срца, и колико имаш снаге, угледај се на Њега, да и тамо личиш на Њега. А на данашње хришћане немој се угле- дати, живот данашњих хришћана је углавном насупрот Христу, а не у складу с Његовим заповестима. Нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу (Фил. 2, 5).“

Такође, светитељ нас даље поучава: „Немамо ми само осећања, већ и разум; можемо да расудимо: шта је добро и шта је зло, шта је корисно и шта је штетно. Имамо свету Божију реч: ставимо оно што људи чине пред Свето Писмо, као пред чисто огледало и погледајмо да ли људи чине оно што је томе слично или супротно. Нека читав свет чини оно што је Богу угодно и за твоју душу корисно, али читав свет се неће заступити за тебе пред судом Божјим; тамо нећеш рећи : ево тај и тај је радио то. Једно ћеш чути од Судије: зашто ниси чинио оно што сам ти наредио? – Буди на свету као Лот у Содому, где су сви чинили безакоња, али се он није угледао на њих, већ је чинио што је било угодно Божијој светој вољи. Ако сте, дакле, васкрсли са Христом, тражите оно што је горе гдје Христос сједи с десне стране Бога (Кол. 3, 1-2).“ Нешто даље у истој овој књизи светитељ Христов каже: „Врло приљежно пази, душо моја, на ово: Јер ево који одступише (Пс. 73, 27). Пази да се не удаљиш од Живота, да не будеш у смрти; пази да се не удаљиш од Светлости, да не будеш у тами. Сигурно ће бити мртав онај ко се удаљава од живота и биће у тами онај ко се удаљава од светлости.“

12

Дођите у Либертивил - сејте хришћанску љубав!

Онај ко жели да спаси своју душу треба о томе да размисли и да се посаветује с Јеванђељем: да ли оно оправдава нашу злоупотребу материје против љубави Божије? Јер, ако хришћанин, који пази на своје спасење, обрати своју пажњу на речи Господа Исуса Христа: ако неко воли оца или мајку своју више од Мене – није Ме достојан – јасно и лако ће схватити штету од лоших навика. Ако је по указивању речи Божије, погубно по душу волети више од Бога чак и оне које нам је заповеђено да волимо – шта је речено о наслађивању материјом више од љубави према Богу? Јер ако је неко заробљен неком греховном навиком, и ако ова навика постаје за њега бог, зато што се само ње сећа и њоме се наслађује – Бог је већ остављен, Бог је за њега по страни.

Благо онима који отворе своје ране Христу и пусте да их он лечи!

Свети Владика Николај Велимировић

У заповести Божијој заповеђено нам је да Га волимо свим срцем, свом мишљу својом, а онај ко има неку греховну навику само њоме се и наслађује, само њу воли, ње се сећа и о њој размишља. Ко је имао несрећу да се навикне на блуд, или на пијанство или на карте, или на дуван, више се сећа овога него Бога, ова навика за њега постаје Бог; такав човек постаје роб своје навике или страсти – она га осваја и мучи га. Управо таква је и пристрасност не даје ни тренутак мира. Управо у томе се и састоји грех што се више сећа те грешне навике него Бога; такав приноси жртву тој навици као свом срдачном идолу, а Бог остаје заборављен.

Онима који се старају за своје спасење и који желе да се избаве тако жалосног стања предлажемо и молимо га да прими следећи савет, који им се нуди у име наше међусобне хришћанске љубави у Господу: да се, уз Божију помоћ, одрекну своје штетне, по душу навике, ма која то навика била; треба на то да се одлуче одмах – док се благодат Божија дотиче срца и подстиче га на спасоносно устајање. Иако је велика сила навике, тако да се понекад чини да ју је немогуће савладати, то није тачно: ако човек буде имао искрену жељу и одлучност и ако буде молио за помоћ Божију, брзо ће је победити. Преузето са: http://www.tolmach.org.

13

Дођите у Либертивил - обиђите србско гробље и помолите се за спасење душа!

СЈЕЋАЊА МИЛОГ СРБСКОГ НАРОДА НА СВЕТУ ОБИТЕЉ У ЛИБЕРТИВИЛУ: Казивање Петра Рокнића: Владика и србска домаћинства су подигли манастир Светог Саве

Било је то вријеме када се у Америку путовало бродом који је полазио из луке Шербур Октевил у Француској. Недељама на пучини, било је то веома непријатно путовање, на препуном броду са стотинама имиграната, који се међусобно нису разумјели. Досељеници су углавном долазили преко острва Елис, код статуе Слободе. Срби су потом ишли пут Гере у Индијани, а одатле у потрагу за послом. Деда, чије име и презиме носим, дошао је у Америку са 17 година (рођен је 15. априла 1879. године), давне 1896. године, а за њим су дошли мој отац Ђуро и бака Ана. Времена су била тешка, али упркос томе живјело се. Фотографија - Петар Рокнић (86) (Фото: Редакција) Деда ми је говорио: ако постоји воља, постоји и начин. Тако је подигнут манастир Светог Саве. Деда је учествовао у градњи манастирског храма заједно са њиховим владиком. Било је веома тешко за добровољце који су хтјели да уграде цигле своје вјере у први србски манастир. Било је то вријеме након велике депресије у Америци, и људи нису имали новца а камоли аутомобиле, те није било начина да се дође до цркве. Било је много другачије него данас, и то људи не разумију. Домаћинства су била јака, а баште велике, зато су успјели да саграде манастир Светог Саве. Деда Петар се упокојио 1963. године, а бака Ана 1971. године. Обоје су сахрањени у првом реду до саме цркве. Много првих досељеника је сахрањено уз манастирску цркву, на старој секцији гробља. Имена исписана на зиду части на острву Елис су иста она

која су сазидала манастир у Либертивилу, а потом била уклесана на првим плочама србског гробља !

Понављам, људе који су дошли рано затекла су тешка, тешка времена, само су пренијели навике из старог краја, и тако очували домаћинства. Зими би заклали двије свиње, и све би се користило. И дан данас имам прибор који је тада био кориштен. Увек смо имали велику, заиста велику башту. Рекао бих да смо имали парадајза више него било чега другог у башти. Затим смо гајили цвеклу, шаргарепу, целер и много младог лука. Имали смо тоне младог лука и салате која је расла током цијеле године. Мајка је правила компот од бресака, које смо добијали од тетке из Мичигена. Мој задатак је био да прелијем брескве врућим шећерним сирупом како би се сачувале. Живјели смо од бресака! Много смо дијелили међу собом, посебно плодове из баште. Било је то вријеме несебичног давања. Породице Фотографија: у Вокигену су се свакодневно помагале међу собом. Споменик Петру и Било је другачије вријеме. Трудили смо се да на веАни Рокнић, Србско лике празнике дођемо у манастир, пошто су тада бигробље у ла само два аутомобила у српској заједници. Либертивилу (Фото:

Наставиће се...

14 Казивање записао: Д.С. Редакција)

Дођите у Либертивил - и помолите се за своје ближње!

РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА У СРПСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ СВЕТОСАВСКОМ МАНАСТИРУ У ЛИБЕРТИВИЛУ:

J СВАКОДНЕВНО ЈУТАРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ 8 УЈУТРУ СВАКОДНЕВНО ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ 5 ПОПОДНЕ СВЕТА ЛИТУРГИЈА СУБОТОМ 9 УЈУТРУ СВЕТА ЛИТУРГИЈА НЕДЕЉОМ И ПРАЗНИКОМ У ТОКУ СЕДМИЦЕ 10 УЈУТРУ ДОЂИТЕ У ЛИБЕРТИВИЛ!

Дођите у Либертивил - узмите молитвено учешће у прослави новојављеног Божијег Светитеља, Свете Цркве градитеља и Христовог изабраника - Светог Мардарија и с радошћу ускликнните: Радуј се, Светитељу Мардарије, добри пастиру стада Христовог! ДОБРО НАМ ДОШЛИ!

Тропар Светом Мардарију, глас четврти: Од младости си Христа безгранично љубио, цијелога живота само Њему служио, једино си Бога Творца слушао, ријеч Љубави Божије свима проповиједао, љепоту дома Господњег си заволио, Мардарије новојављени Просвјетитељу, Цркве Христове градитељу, зато те Човјекољубиви Господ вјечном славом Царства свога на земљи и на небу прослави. СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!