BIBLIOTEKA
CRONOS
Urednik Predrag Markovi}
SOFOKLE
ANTIGONA Prevod Gaga RosiŃ›
Oprema Du{an [evi}
Stubovi kulture Beograd, 2011.
Naslov originala: Sojokl¦V: ANTIGONH
Ovaj prevod posveñujem uspomeni na mog nezaboravnog prijateqa Nikosa Kurkulosa G. Rosiñ
LICA:
ANTIGONA, k}i Edipa i Jokaste, sestra poginulih Eteokla i Polinika ISMENA, Antigonina sestra HOR tebanskih staraca KREONT, tebanski kraq, Jokastin brat STRAЖAR, åuvar tela poginulog Polinika HEMON, sin Kreonta i Euridike, Antigonin verenik TIRESIJA, slepi tebanski prorok PRVI GLASNIK, koji donosi vesti izvan palate EURIDIKA, Kreontova supruga DRUGI GLASNIK, koji donosi vesti iz palate
7
(Kraqevska palata u Tebi. Sa glavnih vrata palate izlazi Antigona, osvr}u単i se. Sledi je Ismena. Zapu}uju se prema `rtveniku u sredi{tu scene.) ANTIGONA Ismena, sestro moja mila, zna{ li koje to nevoqe, preostale od Edipa, nije nama dvema, za `ivota, dodelio Zevs? Nema tuge, prokletstva, prezira ni srama koje ne videh u tvojim i mojim patwama. [ta bi mogla da zna~i vladareva naredba izre~ena u ovom ~asu? Jesi li i{ta ~ula, i{ta saznala? Ili ne sluti{ da na{im dragima preti zlo, kao da su neprijateqi? ISMENA Ni dobru, ni lo{u vest ne dobih, Antigona, o onima koje volimo,
9
od kada smo izgubile obojicu bra}e {to jedan drugog pogubi{e u jednom danu; od kada se no}as argivska vojska povukla, ne saznah nove stvari, ni{ta {to bi me usre}ilo, niti unesre}ilo.
ANTIGONA Bila sam sigurna, zato sam i poru~ila da me saslu{a{ nasamo pred dvorskim vratima.
ISMENA [ta se de{ava? Re~i su ti zloslutne.
pa sada dolazi da obavesti neupu}ene; ne {ali se, preti kamenovawem svakom ko se usudi da naredbu prekr{i. Tako stoji stvar, a ti sad poka`i da l’ si od plemenite loze, ili r|av izdanak. ISMENA [ila – parala, na isto se svodi, kako ti mogu pomo}i, jadnice? ANTIGONA Proceni – ho}e{ li me podr`ati? ISMENA
ANTIGONA U ~emu? [ta ima{ na umu? Zar nije Kreont jednom od na{e bra}e namenio ~asni grob, a drugom ga uskratio? Ka`u da je Eteokla, pravedno sude}i, predao mrtvima, uz slavu i po~asti, a Polinikovo jadno telo, naredio je, niko u gradu da ne pokopa ni opla~e, ve} da ga ostave kao slatki plen le{inarima. Govore da je ovo tebi i meni – zamisli, meni! – na{ dobri Kreont naredio,
10
ANTIGONA Da mrtvom podarimo spokoj. ISMENA Sahrani}e{ ga uprkos zabrani?
11
ANTIGONA Tvoga i moga brata. Ne pristane{ li, ja ga ne}u izdati. ISMENA Nesre}nice, uprkos Kreontovoj zabrani? ANTIGONA Nema prava da mi pravo oduzima. ISMENA Urazumi se, sestro – seti se da je otac stradao u sramu i mr`wi, iskopav{i oba oka vlastitim rukama kad je otkrio svoje gnusne postupke; da mu je majka, a `ena istovremeno, `ivot svoj prekratila upletenim pojasom; zlo se utrostru~ilo kada su nam bra}a u jednom danu jedan drugog crnom smr}u oven~ali. Gledaj da i mi, jedino preostale, ne do`ivimo kobni kraj protive}i se vladarevom zakonu.
12
Dobro prethodno odmeri: `ene smo, nismo dorasle da se sa mu{karcima hvatamo u ko{tac. Nama upravqaju mo}nici, pred wima, pa i slabijima, povijamo glavu. Od mrtvih o~ekujem razumevawe. Okolnosti me sputavaju, pa }u se vlasti povinovati. Nije umno upiwati se iznad svojih mogu}nosti.
ANTIGONA Niti te molim, niti }u se obradovati ako se kasnije pokaje{. Misli {ta ho}e{, wega }u ja sahraniti. Moj je ~in dostojan smrti. Pored voqenog, voqno }u u grob le}i sa svojim svetim grehom; du`e }e me se nau`ivati u dowem svetu nego na ovom. Tamo }u ve~no boraviti. A ti, skrnavi ono {to i bogovi slave.
ISMENA Nisam ne~asna, ro|ena sam nejaka; ne mogu da se gradu usprotivim.
13
ANTIGONA Prazni izgovori; ja odoh da milom bratu grob pripremim.
ANTIGONA Dovoqna mi je radost onih za koje marim. ISMENA
ISMENA
Da ti je delo izvodqivo – ali tra`i{ nemogu}e.
Drhtim od straha zbog tebe, nesre}nice. ANTIGONA ANTIGONA
Kada me izda snaga, zaustavi}u se.
Ne strahuj, brini o svojoj sudbini. ISMENA ISMENA Gledaj da se nekom ne oda{, ~uvaj svoju tajnu, a i ja }u. ANTIGONA Svima je razglasi, ne uradi{ li to zbog }utwe }e{ mi biti mrskija.
Ne treba ni da po~iwe{ neostvarivo. ANTIGONA Nastavi{ li da tako govori{ omrznu}u te, a i pokojniku }e{ biti mrska kad uz wega legne{. Mene i moju nerazumnost prepusti zloj sudbini; stra{no }e biti samo ako plemenito ne umrem. ISMENA
ISMENA Srce ti gori za delom koje ledi krv.
14
Idi, dakle, kad si namerila, ali znaj: nerazumno stremi{ dragima svojim draga.
15
(Antigona izlazi kroz kapiju koja vodi u poqa. Ismena se povla~i u palatu. U orkestru stupa Hor.) HOR Sun~eva zrako, najdivnija koja si ikad obasjala Tebu sa sedam vratnica; granula si, zlatnoga dana ve|o, prispela sa Dirkinih virova, i argijskog ratnika s belim {titom1 nagnala u beg zate`u}i uzde potera. Polinik ga je doveo u na{u zemqu, qut zbog nesuglasica; klik}u}i prodorno poput orla preleteo je put belim k’o sneg krilima sa svojom naoru`anom vojskom, za{ti}enom kowogrivim kacigama. Stade onda iznad krovova, s kanxama `ednim ubistva; ustima na sedam vratnica zinu, ali nestade, pre nego {to mu se kqun napoji na{om krvqu, pre nego {to venac na{ih kula zapali jelova bakqa.
Zahukta se Aresova ratna sila, stra{ni Zmaj2 povede quti boj. Zevs prezire nadmene i ohole re~i – kad ih vide da kao bujica navaquju i zveketom zlata se razme}u, zavitla muwom i obori hvalisavca spremnog da oglasi pobedu sa zidina. On pade, svet se pred wim zaleluja, a prethodno je ogwenim plamom, k’o vetar vihorni, `ar boja raspirivao. Ostali su stradali na drugi na~in, veliki Ares, ve{ti ratnik se postarao. Sedmorica vo|a iza|o{e na svih sedam vratnica, jedan drugome ravan, Zevsu prineso{e `rtvu bakarnu3 svi osim dvojice – istoga oca i majke izdanak, ãto istovremeno podigo{e kopqa i jedan drugog oven~aãe smr}u . Pobeda nam je ipak do{la u pohode, nagrada napa}enoj Tebi – da nedavni rat padne u zaborav. Zaputimo se bo`jim hramovima,
Odnosi se na vojsku ‚‚belih {titova“ (pomiwe se u Sedmorici protiv Tebe) koja je napala Tebu pod vo|stvom Polinika. Belo je bilo nacionalna boja Argijaca. (Prim. prev.)
2 Tebanci se smatraju potomcima Zmaja, jer je Kadmos osnovao Tebu zasejav{i taj prostor zmajevim zubima. (Prim. prev.) 3 Bakarna `rtva je `rtva u oru`ju – od bakra i tu~a. (Prim. prev.)
16
17
1
vodimo kolo sve do svanu}a, a kolovo|a Bakhe4 nek’ nam bude, cela Teba neka se zatrese. (Iz palate dolazi Kreont sa svojom pratwom.) Ali, evo, dolazi Kreont, sin Menekeja, na{ novi vladar odre|en nedavnim bo`jim udesom. Vidim da su ga te{ke misli skolile, gradskim stare{inama je uputio poziv za vanredni zbor.
KREONT Bogovi su opet na noge podigli grad koji su silno uzdrmali. Poslao sam glasnike po vas odasvud znaju~i za vaãu odanost Lajevom prestolu, pa posle Edipu, {to gradu obezbedi procvat – po wegovoj propasti decu ste mu podr`ali. Kada mu sinovi jedan drugog pogubi{e, zadaju}i gre{no u istom danu jedan drugom smrtnu ranu, preuzeo sam vlast u svoje ruke – najbli`i po rodu pokojnicima. Nesaznatqivi su mi{qewe, 4
Bakhe je jedno od imena boga Dionisa. (Prim. prev.)
18
stav i du{a ma kog ~oveka pre nego {to ih izo{tri tocilo vlasti i zakona. Po meni, ko gradom upravqa a ne donosi najvrlije odluke ve} mu strah jezik ve`e, vladar je lo{, i uvek }e biti. A onoga {to prijatequ daje prednost nad otaxbinom, smatram ni{tavilom. Ja li~no – svedok mi je sveznaju}i Zevs – niti bih pre}utno dozvolio nesre}a da preti zemqi namesto spasa, niti bih za prijateqa prihvatio du{manina grada, jer znam da nam je grad spas, i da samo bezbedno jedre}i wegovom brodicom sti~emo prijateqe. Ja }u takvim zakonima zemqu ja~ati. Na ovome se zasniva moja obznana o Edipovim sinovima: Eteokla, koji pogibe herojski u boju, brane}i grad, grob da primi uz po~asti dostojne palih junaka. A brata mu – o Poliniku govorim – {to je otaxbinu i rodne bogove hteo da ogwem spali – povratnik iz bekstva da se napije bratove krvi, rod svoj u ropstvo da povede – wega, nare|ujem ovom gradu, niko da ne po~asti grobom ni tu`balicom,
19
nepokopan da ostane, telo nakazno psi i le{inari neka mu rastrgnu . Ovo je moj stav – nikada ne}u ukazati ve}u ~ast niskim od pravednih. A ko je ovom gradu odan, `ivog i mrtvog jednako }u uva`avati. HOR Uradi {ta `eli{, Kreonte5 sa du{maninom i sa prijateqem dr`ave. Tvoje pravo je da zakonom raspola`e{, i `ivi i mrtvi kada su u pitawu. KREONT Budite poverenici moje naredbe. HOR Neko mla|i neka preuzme teret. KREONT Stra`a je ve} postavqena kod mrtvaca. 5 U strarogr~kom originalu stoji: Menekejevi} (od roda Me-
nekeja). (Prim. prev.)
20