"Persijanci", Eshil

BIBLIOTEKA

CRONOS

Urednik Predrag Markovi}

ESHIL

PERSIJANCI Prevod Gaga Rosi単

Oprema Du{an [evi}

Stubovi kulture Beograd, 2011.

Naslov originala: AisculoV PERSAI

LICA: HOR persijskih staraca ATOSA, kraqica, majka Kserksova i `ena Darijeva GLASNIK DUH Darijev KSERKS, persijski kraq, Darijev sin

Prevodilac zahvaquje firmi Public na pomoñi pri prevoðewu ove kwige.

5

(Kraqevska palata u Susi. Na pozornicu stupa Hor persijskih staraca.)

HOR1

Starine, poverenici persijske vojske smo, koja je krenula u rat na Gr~ku, ~uvari wenog kraqevskog blaga. Sam gospodar Kserks, kraqevski izdanak Darijev, poverio nam je brigu o zemqi.

Strah mi obuzima du{u pri pomisli na povratak kraqa i zlatoopto~ene vojske, zebwa mi zlo najavquje.

1 Hor

se oglaãava nekad u mnoæini, a nekad u jednini zato ãto se horske partije åesto dele, pa nekad stihove govori ceo hor, a nekad pojedinaåni ålan hora. To je ustaqena praksa pri postavkama i izvoðewu antiåkih drama. (Prim. prev.)

7

Cele je Azije sila po{la u boj, za mladima se povik di`e, a nijednog kowanika, nijednog pe{aka, glas da nam donese.

Susu i Ekbatanu, drevne bedeme Kisina napusti{e; pe{aci, kowica i brodovi, `ivaq mnogobrojni po|e u ratni pohod.

Artafren i Armistar, Megabat i Astap, vo|e su persijske, na{eg velikog kraqa verne vojvode, silne vojske predvodnici. Mo}ni lukonosci, ve{ti kowanici, u boju neustra{ivi – srca neobuzdanog – zastra{uju}i su prizor.

Artembar na bornim kolima, Masist i Imej, vrsni strelac, a sa wima Farandak i Sostan, kowima vi~an.

Druge nam {aqe veliki mnogohrani Nil: Susiskana i Pegastagona, sina Egiptovog, mo}nog Arsama, gospodara svetog Memfisa, Ariomarda, vladara drevne Tebe; uz wih – `ivaq nebrojeni spretnih vesla~a barovitog priobaqa.2 Sledi ih mno{tvo izglednih Li|ana i naroda svih ovoga tla, pod vo|stvom Mitrogaba i odva`nog Arkteja, vrlih kraqeva.

Sard, zlatom prebogat, stupa vojskom silovitom na bornim kolima, dvoprezima i troprezima, {to strah ulivaju.

A svetoga Tmola vojska se di~i kako }e Gr~koj nametnuti ropski jaram.

2

Stanovnici priobaqa Nila. (Prim. prev.)

8

Uz wih, Mardon i Tarib – ~elik bode`a, pa misijski kopqanici; Babilon prebogati {aqe vojsku raznorodnu: brodove pune mornara i strelce nepogre{ive.

Iz cele Azije, sabqom naoru`ane vojske naredbama na{eg vladara se pokoravaju.

Cvet junaka zemqe persijske ode u ratni pohod; Azija tu`i te{kim jadom za svojim porodom; roditeqi i `ene dane im odbrojavaju, strepe}i mere vreme {to mu se du`ina produ`ava.3 Mnogoqudna persijska vojska pre|e u susednu zemqu mostom od konopa preko prolaza Hele, k}eri Atamantove;4 klinovima sapetom stazom obuzda, ko om~om, morski tesnac.

Velike Azije nepobedivi gospodar po celoj zemqi raspusti svoje stado, kopnom i morem; svojim se vo|ama ponosi, zlatnog roda bogoliki izdanak.

Mra~nim pogledom ubila~kog zmaja, mnogoqudnom vojskom, la|ama i kolima asirskim navodi strelovitog Aresa5 na slavne kopqanike.

Odavde po~iwu strofe i antistrofe Hora. (Prim. prev.)

Hela – Atamantova i Nefelina k}i, pala je sa zlatorunog ovna u more nad tesnacem koji razdvaja Evropu od Azije.

Odatle geografski naziv Helespont (Dardaneli). (Prim. prev.)

5 Ares – bog rata. (Prim. prev.)

3 4

9

Nema junaka da odoli mo}noj qudskoj bujici, da bude brana nepobedivom morskom naletu.

Persijski narod i vojska nemaju protivnika.

Jer ceo nam narod, pe{adija i kowica, za vo|om po|e ko p~ela roj; morskim tesnacom pre|o{e; s kraja na kraj, most preko wega prebaci{e.

Ali, koji se smrtnik mo`e oteti zamci bo`ijeg lukavsta; koji joj mo`e hitrim skokom uma}i?

Bra~ne posteqe suzama natopqene; za mu`evima Persijanke neute{no tu`e; od kad’ su u rat mu`eve ispratile u samo}i uzdi{u.

Milolika Ata6 mami qupkim osmehom ~oveka u mre`u; smrtniku iz we nema spasa.

Bo`iji sud je od davnina Persijancima namenio ratne pobede, prevlast kowice i razarawe gradova.

Pa sada, ugledne persijske starine, da zasednemo pod drevne palate trem; mi{qewe da razmenimo – potreba nala`e – kakva je sudbina na{eg kraqa Kserksa, Darijevog sina. Da li je snaga na{eg luka pobedila, ili ~eli~na se~ica?

Znaju da obuzdavaju {iroku, zatalasanu divqim vetrom pu~inu; sigurni u brodske konope, u la|e prekomorske.

(Iz palate se pojavquje kraqica Atosa sa velikom pratwom.)

Zato mi du{u crni strah obuzima, pustom Susom glas da se iznenada ne pronese: „Strada vojska persijska!“

Ali evo, k’o zraka oka bo`ijeg, pomaqa se majka na{eg mo}nog kraqa i moja kraqica. Padam pred wom ni~ice, odajem joj du`no po{tovawe.

Kule kisinske lelekom da ne odjeknu; jadikovka `ena da se ne prolomi, tanku ode}u sa sebe da ne razderu.

(Atosa prilazi.)

Ata – k}i Eride (bogiwe sva|e), bogiwa konfuzije, obmane, zaslepqenosti, nesre}e. (Prim. prev.)

Pozdravqamo te, lepih Persijanki najdivnija gospodarice, po{tovana Kserksova majko, `eno

6

10

11

Darijeva, bo`ja dru`benice i majko bo`ija, ako stara sre}a nije na{u vojsku napustila.

ATOSA I ja sam zato ostavila zlatom oki}eni dvor i lo`nicu {to sam nekada delila sa Darijem. Brige me skolile, prijateqi, predose}awe da }e nas Bogatstvo izdati, nogom odgurnuti nam sre}u, {to je Darije ste~e bo`jom voqom. Stoga me mori dvostruka briga neizreciva: niti Bogatstvo ima vrednosti bez vlasnika, niti je vidqiv puni ~ovekov sjaj bez wega. Blago je na{e na dvoru nesmaweno, ali je mene za oko strah, a okom gospodara ku}e smatram. Zato sam do{la po va{e mi{qewe, verne persijske starine. Upravqa}u se prema va{em savetu.

HOR Znaj, zemqe ove kraqice, izli{no je dva puta za savet ili delo da me moli{. U svemu od ~ega strepi{, bi}emo ti odani savetnici.

12

ATOSA Mnogi me snovi no}u zaposedaju od kada sin moj povede ratnu silu u pohod na jonsku zemqu. Ali ne sasnih jasniji san od sino}nog. Saslu{aj: ugledah dve `ene u sve~anoj ode}i; jedna je persijski, druga dorski peplos7 nosila. A po izgledu i hodu, dana{wim `enama nesli~ne. K’o sestre istog roda. Jednoj kocka odredi Gr~ku za domovinu, drugoj zemqu varvarsku.8 Ali mi se u snu u~inilo da se zbog ne~ega prepiru. Moj sin ovo vide, pa ih u kola upregnu, vrat im u jaram povi, da ih umiri.

Jedna uzde ponosno prihvati kao ukras, a druga se opirala; kajasima se otr`e, jaram prepolovi i za sobom povu~e. Moj sin se sru{i, Darije ga je tu`no sa strane gledao. Kserks, kad ga vide, od stida razdera svoju ode}u. To no}as sasnih.

Kad ustadoh, zahvatih vode rukama, pa odoh do `rtvenika, da ponudama udovoqim bogovima {to zlo spre~avaju, kao {to prili~i. Videh orla jednog kako ka Febovom9 oltaru pole}e, od straha zanemeh. Onda spazih sokola kako se na wega obru{ava, po~e da ga ~erupa kanxama i u glavu bije, a on se samo {}u}uri. Stra{nog li prizora 7 Peplos – duga, {iroka `enska haqina, bez rukava, bogatih nabora. (Prim. prev.)

8 U zna~ewu – strana zemqa (Persija). (Prim. prev.)

9 Feb – jedno od Apolonovih imena. (Prim. prev.)

13

za mene {to ga videh i vas {to slu{ate. Al’ znajte, sin moj, pobedi li, slavom }e biti oven~an, a vrati li se pora`en, ne}e polagati ra~un; zemqom ovom vlada}e kao pre. Dovoqan je wegov povratak.

HOR Na{i saveti, Majko, neka te niti pla{e niti hrabre. Smatra{ li san svoj zloslutnim, moli bogove da zlo otklone, da ga u korist preobrate: tvoju, dece tvoje i svih bli`wih. Pa onda Zemqi i Mrtvima, ponude `rtvene prinesi. A od mu`a, Darija, {to ti se javi u snu, tra`i da iz doweg sveta vas umilostivi sre}om, a nesre}u mra~nom tamom obuzda i prekrije.

Ovakve savete pru`a ti moja verna du{a proro~ka.

U nadi da sve se dobro svr{i.

ATOSA Prvo sam tebi san svoj ispri~ala, o sinu mom i mome domu dobar savet si mi dao. Da se sre}no svr{i! Sve {to mi savetuje{, bogovima i senima }u ponuditi kad se vratim u palatu.

Ali bih da saznam, prijateqi moji, u kom se kraju sveta nalazi Atina...

14

HOR Daleko na zapadu, gde se sunce smiruje.

ATOSA A moj sin je ipak po`eleo da osvoji taj grad?

HOR Tako bi celom Gr~kom ovladao.

ATOSA Wihova je vojska ravna na{oj sili?

HOR Midijce je dobro namu~ila.

15

ATOSA ^ime je vi~na wihova ruka? Je l’ su ve{ti strelci?

HOR Kopqem i {titom se slu`e. U borbi izbliza.

ATOSA

ATOSA Pa kako odolevaju neprijateqskom napadu?

HOR Kao {to su uni{tili mo}nu Darijevu vojsku.

ATOSA Gorka uteha onima {to sinove u rat isprati{e.

Imaju li kakvog blaga?

HOR

(Pribli`ava se, tr~e}i, Glasnik.)

HOR

@ilu srebra u zemqi.

ATOSA

Brzo }emo saznati istinu. Li~i, po trku, na persijskog glasnika ovaj {to dolazi. Jasne nam vesti donosi: dobre ili zle.

A ko je gospodar toga naroda?

GLASNIK HOR Niti su robqe, nit’ se ikom pokoravaju.

16

Gradovi i sela svekolike Azije, persijska zemqo, luko silnog bogatstva, ah! Udarcem jednim

17

jedinim, cvet Persije svenu i u prah se smrvi.

Ah, zlo je veliko zao glas doneti! Ali vam moram re}i nevoqu: cela nam persijska vojska izginu!

HOR Ah, stra{ne li nesre}e! Silni strelci iz cele Azije uzalud odo{e u Gr~ku!

HOR GLASNIK Stra{ne li muke, ne~uvenog jada! Pla~ite, Persijanci, nad ovakvim stradawem.

Obale Salamine zapquskuju le{evi u mukama stradalih junaka.

GLASNIK HOR Sve propade! Ni svom se povratku nisam nadao.

HOR

Ka`e{, ah, tela izranavqena, sputana hitonima,10 povr{inom plutaju i tonu u morske dubine.

Moga `ivota dugi vek je potrajao, glas da ~ujem o neslu}enoj po{asti.

GLASNIK Bio sam svedok, ne ~uh od drugoga. Sve vam, Persijanci, mogu ispri~ati.

18

GLASNIK Luk se pokazao nemo}nim, vojska nam strada od helenskih la|a.

Hiton i himation – gorwi i dowi deo gr~ke ode}e.

(Prim. prev.)

10

19

HOR Bolnom tu`balicom opla~ite nesre}nike {to ih bogovi u propast sunovrati{e.

GLASNIK Ah, Salamino mrskog imena! Ah, Atino mojih uzdisaja!

HOR Atino omra`ena, kako da zaboravim silne Persijanke koje si ostavila bez dece i mu`eva!

ATOSA Onemela, sa jadom neprebolnim se suo~avam; od }utwe strepim, a ne usu|ujem se da pitam. Ali je ipak du`nost smrtnika podneti bogom danu nesre}u. Ti srce stisni, ka`i celi jad, obuzdaj svoje uzdahe: ko se spase, koga treba `aliti? Za kojim palim vo|om treba tu`iti, {to vojsku svoju bez predvodnika ostavi?

20

GLASNIK Kserks je `iv. Gleda sun~ev sjaj.

ATOSA Dom si mi obasjao svetlo{}u, crnu no} u dan beli pretvorio!

GLASNIK Artembar, silne kowice predvodnik, na|e smrt na o{trom stewu silenskom; Dadaka u more lako obori udarac kopqa; Tenagon, vo|a baktrijski, pluta `alom Ajantovog ostrva. A Lilej, Arsam i Argest mrtvi biju o hridi golubiweg otoka.

Arktej i Adej, sa Nilovih obala, uz wih i Farnuh, ve{ti {titono{a, sa istog broda u more pado{e.

Matalu iz Hrise, vo|i deset hiqada, gusta plava brada oboji se grimizom kad u boju pade. Maga Araba i Baktrijca Artaba, crne kowice gospodara, u tvrdu zemqu pokopa{e. Pogibo{e Amistar i Amfistrej – ve{ti kopqono{a – pa hrabri Ariomard, {to Sard ga oplakuje, Sisam misijski; Tarib, nao~iti junak, rodom iz Lirne – vo|a nad pet puta po pedeset brodova – crnog usuda `rtva sada po~iva. Pa Sijenes, Kili~ana

21