Buba
Priča o Bubi Priča o Bubi počinje prije više godina, kada su ljudi, svejedno koji, nabavili, bolje reći kupili vrhunsku kujicu bobtaila. Po ne baš maloj cijeni. Htjeli su se baviti uzgojem pasa - bobtaila. Ali, zbog neiskustva, ili neznanja, što se sve može dogoditi kad kuji dođe vrijeme, nisu bili dovoljno oprezni, pa je prvi hofirant, neki škotski ovčar iz susjedstva, iskoristio priliku. Tako su na svijet došli štenci pasmine «bobtail-škotski ovčar» ili «škotski ovčar-bobtail», svejedno je. Vlasnici su bili bijesni i htjeli su sve poubijati, odreći se svoje kuje i svašta još. Slučaj je htio da su stanovali blizu mojega brata, koji ih je uvjerio da leglo ostave i zadrže svoju ljubimicu. Dečke iz tog legla još su nekako udomili, ali s dvije ženkice to nije išlo. Na kraju, jednu je uzeo moj brat, a drugu neki čiča iz njihova susjedstva. Bratova ženkica Rina, sada već s poprilično godina, prava je maza. I prilično sliči bobtailu. Kao i naši psi, slobodno šeće po kući i dvorištu. Onaj čiča, koji je uzeo drugu ženkicu, iako je jako voli, nije bio dovoljno oprezan kad je njoj «došlo vrijeme». Tako je ona ubrzo postala mama, a bratova Rina teta. No, tu su prste imali, ne samo škotski ovčar, nego bogtepitaj kakvi križanci, čistokrvni uličnjaci. Pasmina «bobtail-škotski ovčar-bogtepitaj». Ni jednom se štencu nije mogla naći nekakva sličnost bilo kojoj pasmini. Čiča je zadržao sve psiće i još bi ih imao, da ne živi sam s nekoliko stotina kuna penzije. Hranio ih je onim što je i sebi jedino mogao priuštiti žgancima. Psići su bili slabi i neuhranjeni, a i mama im nije bila u boljem stanju. To i nije bilo pravo leglo, i psići su polako jedan po jedan ugibali, a da im čiča nije mogao pomoći. Nije imao ni za hranu, osim žganaca, a kamo li za veterinara i pravu pseću hranu. To je saznao moj brat i doslovce u zadnji čas spasio zadnjega psića, malu ženkicu. Kako je nama u to vrijeme uginuo naš kućni ljubimac, Dark, brat nam je ponudio da usvojimo spašenu ženkicu. Tako smo i učinili. U našu je kuću došla Buba. Jadna, bila je bolesna, uplašena, mršava, neuhranjena i samo je kunjala. Bilo je samo pitanje vremena kada će uginuti. Odveli smo je u veterinarsku stanicu.
2
I srećom, ovdje u našoj veterinarskoj stanici, radi jedna mlada veterinarka, koja voli životinje. I sama ima dva psa. Ona nam je puno pomogla i sigurno je Bubi spasila život. Počela je s injekcijama antibiotika, pa s vitaminskim preparatima, više ne znamo što je sve poduzimala. Ipak, pokazalo se uspješnim. Buba se pomalo oporavljala. Iako smo je hranili posebno pripremljenom hranom, teško ju je prihvaćala kad je bila naučena samo na žgance. Jela je jako malo, iako je bila u razvoju. Ipak, uspjeli smo je spasiti. Razvila se u umiljatog psa, živahnog i maznog. I, što je najvažnije Buba je vrlo inteligentna. O Bubinoj inteligenciji pročitat ćete u nastavku.
3
Kako mi je Buba spasila život Tog je jutra sve bilo kao obično. Ustao sam rano kao i svakoga dana. Supruga je kao i svakoga jutra spavala dulje. Još koji sat. Ipak nije bilo kao obično. Meni, naime, nešto nije bilo dobro. Osjećao sam slabost, ali obavio sam što prvo uradim svakoga jutra. Promijenio sam vodu za naše ljubimce. Arni je, kao i moja supruga, još spavao snom pravednika. Jedino me ju Buba došla pozdraviti. Kao svako jutro. Nekako me nisu držale noge, pa sam sjeo da malo dođem k sebi. Buba mi je prišla i stavila glavu u krilo. Pogledala me zabrinuto svojom toplim pogledom. U očima sam joj mogao pročitati: „Izgledaš jako loše. Zar ti nije dobro?“ I, tada me je strefilo. Ispružio sam se koliko sam dug i širok. Ono što je slijedilo ispričat ću vam na osnovu onoga što mi je koji dan kasnije ispričala supruga. Buba je očito zaključila da sa mnom nešto nije u redu i da mi je potrebna pomoć. Otišla je brzo u našu spavaću sobu. Njuškom je počela gurkati moju suprugu dok je nije probudila. Supruga je pogladila Bubu, kao što bi to uvijek činila kad bi je Buba probudila, okrenula se na drugu stranu da još malo drijemne. Ali, Buba je bila uporna. Gurkala je njuškom suprugu sve dok se ona nije pridigla. Buba je tada krenula prema vratima, ali se odmah vratila, jer je moja supruga i dalje ostala u krevetu. Ponovno je njuškom gurkala suprugu, krenula prema vratima i odmah se vratila. Ponovno ju je gurnula njuškom i ponovno krenula prema vratima. Kad je to nekoliko puta ponovila moja je supruga shvatila da Buba želi da je ona slijedi. Digla se iz kreveta i zaputila za Bubom prema blagovaoni. Buba se pritom stalno osvrtala i gledala slijedi li je moja supruga. U blagovaoni me supruga zatekla kako ležim bez svijesti i shvatila da to nije bezazleno. Odmah je pozvala hitnu pomoć. Odvezli su me u bolnicu. Ne znam što su mi sve radili, ali nekako im je uspjelo da mi ponovno udahnu život. Kasnije sam saznao da sam u bolnicu stigao zadnji čas. Da su me dovezli kojih pola sata kasnije ne bih preživio. Sve to mogu zahvaliti našoj Bubi. Da Buba nije shvatila da mi je potrebna pomoć, da nije otišla probuditi moju suprugu i da nije bila uporna da suprugu dovede u blagovaonu sve bi bilo prekasno. Ja više ne bih bio među živima. Tako mi je, eto, Buba spasila život.
4