Слободан Крстић
Небом изнад Републике Српске By the Air over the Republic of Srpska Slobodan Krstić
1
© Copyright, 2008 Слободан Крстић, АФИАП Мајстор фотографије ФСЈ – ФСС Бијељина, Република Српска Фотографије не могу бити репродуковане или прекопиране у било којем облику или на било који начин, електронски или механички, укључујући оптички диск или било који информациони систем за смјештај и кориштење података, без изричитог одобрења власника copyright-a
© Copyright, 2008 Slobodan Krstić, AFIAP Маster of photography FSJ – FSS Bijeljina, Republika Srpska The photographs must not be reproduced or copied in any shape or form, electronically or mechanically, including optical discs and informational systems for data storage and use, without a special permission granted by the copyright owner.
2
Слободан Крстић
Небом изнад РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ By the Air over THE REPUBLIC OF SRPSK A Slobodan Krstić
2010 3
Фотографија: Слободан Крстић, АФИАП Мајстор фотографије ФСЈ – ФСС Текст: Сњежана Миланковић
Photography: Slobodan Krstic, AFIAP Маster of photography FSJ – FSS Text: Snježana Milanković
4
САДРЖАЈ
CОNTENTS
Република Српска 9 The Republic of Srpska Република Српска – 11 The Republic of Srpska – доказ постојања и трајања
Proof of Being and Persevering
Енциклопедија сaвршенства 13 Encyclopedia of Perfection Бањалучка регија 15 The Banja Luka Region Висока Крајина 55 High Krajina Козарачки крај 69 The Mount Kozara Area Добој и околина 125 Doboj and its surroundings Семберска равница 161 The Semberija Plain Долина Дрине 199 The Drina River Valley Планински вијенци Републике Српске 315 Mountain Ranges of the Republic of Srpska Херцеговина- колијевка духовности 377 Herzegovina – The Cradle оf Spirituality Ријеч о аутору 443 A Word About the Author Индекс појмова 446 Index of terms
5
6
РЕПУБЛИКА REPUBLIKA REPUBLIC O REPUBLIKA REPUBLIKA РЕПУБЛИКА REPUBLIKA LIKA SRPSKAREPUBLIC СРПСКА SRPSKA REPUBLIKA R EPUBLIC REPUBLIKA SRPSKA SRPSKA РЕПУБЛИКА СРПСКА SRPSKA S RPSKA SRPSKA SRPSKA IKA РЕПУБЛИКА СРПСКА СРПСКА SRPSKA KA THE REPUBLIC REPUBLIC OF OF SRPSKA SRPSKA РЕПУБЛИКА СРПСКА A РЕПУБЛИКА СРПСКА
Путниче намјерниче, какве год да су ти намјере, кад дођеш у моју земљу, стани и поклони се! Поклони се нашим дједовима, што су мислећи на своју дјецу, заорали бразде и засадили златно жито и плаве винограде... Клекни пред вилама што су разбиле стијене и пустиле ријеке да потеку. Клекни пред земљом што вијековима хероје рађа, хероје који неће туђе, али своје не дају. Хероје што не чувају животе, већ част, што не траже благо земаљско, већ благо небеско, што друге не дијеле на своје и туђе, већ на људе и нељуде. Застаните пред мајкама поносним на синове, што су чиста срца дотакли небо... Застани пред новорођеним, што ће израсти у добре људе и уздигнуте главе причати о свом роду... Поклони се светињама, каменим храмовима, вакрслим чуварима сунца, што су их у част неба и Господа, градили наши предводници. Поклони се светим иконама, што нам као путокази освјетљавају пут ка свијету праведном. Поклони се моштима наших светих предака, што чују наше молитве и чувају нас од свих зала. Послушај легенде о борби свјетова, о јахачима свјетлости, о златним бреговима и путевима ноћи... Послушај старца, чије намучене кости говоре о тешкој судби, а бистар поглед о свијетлој будућности његовог огњишта. Послушај најмлађе, чија граја брише сваку тугу и враћа младост и онима што су се од ње бесповратно одмакли. А онда крени... И погледај моју земљу, онако како је анђели виде. Погледај јој засијана поља, са којих зрела пшеница мирише. Погледај јој ријеке и потоке, крвоток брзака, у прољеће, кад се из сна буде. Учиниће ти се да немају ни краја ни почетка, већ да су, баш као у некој пјесми, створени у трену, магични и нестварни. Погледај јој сваки камен, сваки врх, сваки педаљ... Погледај моју земљу и у срцу понеси, јер гдје год да одеш послије, пожељећеш да се вратиш...
To those who travel, whatever your intention may be, when you reach my country, pause and take a bow! Bow down to our grandfathers for, thinking of their children, they ploughed furrows in the ground and planted golden wheat and blue vineyards... Kneel before the fairies for they have crushed the rocks and let the rivers flow. Kneel before the soil which has born heroes for centuries, heroes who do not want for another’s but who do not give up their own. Heroes who do not protect only life but honour, who do not wish for worldly riches but for heavenly treasure, who do not set aside their own from another’s but rather the humane from the inhumane. Notice the mothers who are proud of their sons who have touched heaven with pure hearts... Notice the newborns who will grow up to be good people and, with their heads up high, talk about their people... Bow down to the sacred buildings, to stone shrines, to the reborn guardians of the sun which our leaders built in honour of God and Heaven. Bow down to the holy icons which like road signs illuminate our path to a just world. Bow down to the relics of our holy ancestors who hear our prayers and guard us from all evils. Listen to the legends of the battle of the Worlds, of the warriors of light, of the golden ridges and night roads... Listen to the old man whose exhausted bones tell of a difficult fate but whose clear gaze speaks of a bright future for his hearth. Listen to the young whose clatter takes away any sadness and restores youth to those who are far from it. And then move on... And look at my country the way angels see it. Look at its planted fields from which the smell of mature wheat spreads. Look at its rivers and streams, the net of its rapids in the spring when they awaken. It will seem as if they had no beginning or end but that they were magical and unreal, created in a split second, just like in a poem. Look at its every stone, every peak, every inch... Look at my country and take it away with you, because, wherever you find yourself ever after, you will want to come back to it...
9
10
The Republic of Srpska – Република Српска – доказ постојања и трајања Proof of Being and Persevering Широки и брдовити предели свеколике српске земље приказани су у ретким фотомонографијама. Углавном се срећу градови, док пространија подручја, пејзажи или индустријска постројења једва да су предмет издавачких подухвата. Фотомонографија Небом изнад Републике Српске коју листамо, показује много тога што нам је недостајало. У том, последњем делу Слободана Крстића, творца већ једне запажене фотомонографије, уочавамо извесне законитости које говоре о студиозном приступу овом пројекту. Најпре треба истаћи оно што је најуочљивије: да је књига сачињена од снимака насталих из ваздуха, да је све показано као на длану и да висина варира од врло широких топографских тотала, који се простиру километрима, до релативно ниске тачке, такорећи погледа птице, који обухвата једва стотинак метара. Такође је видљиво да је аутор поделио своју тему у 8 поглавља истичући у сваком особености одређеног подручја. Сагледао је веома широке просторе, али и детаље насеља, а из тога се изродила нова подела по приступу мотивима, а и по резултатима, на урбане структуре и пределе, што је у исто време и подела на документарно и естетско, мада се та два момента у највећем броју ових фотографија додирују, преплићу а каткад и сасвим прожимају. На више од половине фотографија приказана су насеља или предели са траговима урбанизације или индустрије. Оно што сваког добронамерног читаоца ове књиге мора да импресионира јесте с колико скрупулозности су насеља структурисана. Показује се да су претходне генерације врло смислено градиле своја станишта и места, да су урбанисти и архитекте обликовали насеља као ликовне целине. Фотограф каткад силази да детаљније сагледа познате објекте, монументалне споменике, градске раскрснице. Књига тако постаје водич кроз Републику Српску. Смењују се индустријски пејзажи, споменици културе и манастири, па насеља, улице, куће и здања, а неки призори су просто фасцинантни (Зворник, рибњаци код Прњавора, рафинерија у Броду, свето благо озренско...). Затим пејзажи. Богата земља, питоми предели, па планински врхови. Срећемо призоре запањујуће лепоте: непрегледне шуме (планина Борја), језеро Бочац, Дрина и вештачка језера, Семберија, олуја над Мраковицом, или серија очаравајућих предела које је аутор с правом назвао Озренске чаролије. Фотографије Кањон Лима, или река Дрина код Фоче, а и још неке, заслужују да су у антологији наjпробранијих пејзажних дела српске фотографије. Или пак серија необичних апстракција скоро марсовски огољеног пејзажа: Станари, Бардача. Само од предела из ове књиге наш аутор би могао да створи запажену изложбу.
The vast and hilly area of the entire Serbian land had been represented in few photo-monographies. Cities and towns are their main topics, while more spacious areas, landscapes or industrial plants are barely the subject of publishers’ ventures. Photo-monograph “By the Air over the Republic of Srpska”) whose pages we are perusing, demonstrates much of what we have been missing. Within that, the final piece of work by Slobodan Krstić, the maker of another already noted monography, we perceive certain regularities that witness the thorough approach to this project. Firstly, the most noticeable features should be distinguished: the fact that the book was comprised out of the photos made from the air, that everything can be seen as clearly as possible and that the height varies from very wide topographic totals, spreading miles across the horizon, to a relatively low perspective, so called bird’s eyeview, which envelops barely a hundred metres. Likewise, it is notable that the author has divided its subject into 8 chapters, emphasizing specific features of a certain area within each chapter. He has perceived both very wide perspectives and details of various settlements, therefore giving birth to a new division according to the motif approach. In addition, another evident feature is a division related to the results, distinguishing urban structures from various areas and regions, representing the division into a documentary and an aesthetic view. However, it is evident that those two moments touch, interweave, and sometimes even completely imbue each other. More than half of the photos represent settlements or landscapes with traces of urbanization or industrialization. What must impress any good-natured reader of this book is the amount of scrupulousness present in the construction of the settlements. It shows that the previous generations had built their own habitats and venues in a very reasonable manner, and that the architects and urban planners shaped the districts as visual entities. The photographer sometimes descends to view famous structures, massive monuments and city crossroads more thoroughly, therefore making the book a guide through the Republic of Srpska. Industrial sceneries, cultural monuments and monasteries, districts, houses and other edifices seem to follow one after another, some of them being simply fascinating (Zvornik, fish ponds near Prnjavor, Oil Refinery in Brod, holy treasure of Ozren…) Furthermore, they are followed by landscapes such as abundant land, quiet regions and mountain peaks. We meet sights of an astonishing beauty: vast forests (Borja mountain), Bočac lake, the Drina river and artificial lakes, Semberija plain, a storm over Mrakovica or a series of enchanting regions which the author had rightfully named „the magic of Ozren/ the spells of Ozren“. The photographs such as the „Canyon of the river Lim“, or „the Drina river near Foča“, as well as some others, rightfully deserve to be included in the highly selected landscape works of art anthology of Serbian photography. On the 11
Добро је што се Крстић отргао од конвенција. Јасно нам је да је снимао са уживањем и „за своју душу“. Снимао је оно што би желео да поново види. До танчина је истражио територију, издвојио је све оно што се морало показати, а издвојио је и не мало призора где је показао своје завидно уметничко умеће. Умео је да изабере најпогодније осветљење (косу светлост) које најбоље истиче рељефност. Насеља је редовно снимао у дијагонали, да увек покаже две стране једне зграде или блока. Дијагонала се, као водећи ликовни принцип, среће и приликом снимања токова река, улица, тлоцрта градова. Боје су природне, увек помало загасите уз доминацију зелене, са снажним нагласцима жуте, каткад црвене. Фотограф се није препуштао случају него је помно бирао, желећи да уз најважније истакне и оно што је најлепше. То се показало оправданим јер је најтеже, код ове врсте пројеката, задовољити два основна захтева: документарно и лепо. Јер ако се једна сликовна књига претвори у административно набрајање онда ће бити ретко отварана. Треба скренути пажњу читаоцу ове књиге на још неке моменте: многе од ових фотографија су врло репрезентативне и могле би се употребити за различите облике: разгледнице, постере, материјале за представљање туристичке понуде Републике Српске... Даље, ова књига има оно што недостаје већини фотомонографија предела и градова објављених у српском културном простору: има мотивацијску искреност. Сниматељ не приступа механички својим мотивима, не отаљава посао из нужде и само ради зараде, него подстакнут и родољубљем. То се види по начину на који с пажњом истражује своје мотиве, а то се види чак и по оним повременим понављањима неких предела, или њихових детаља, који, строго узевши могу и да не буду у књизи, али ипак не сметају јер имају своју функцију. Ако не прагматичку, онда емотивну. Јер правити овако амбициозно замишљену и остварену књигу не мора бити мотивисано само вајдом (како се код нас, и око нас, фотомонографије обично праве!), него је и нека врста личног дуга према отаџбинском наслеђу и окружењу. Зато, ова књига није само документ, него је треба и шире гледати. Уверени смо да Слободан Крстић, лепо име српске фотографије, чију креативну акцију пратимо од средине седамдесетих година прошлог века, може бити задовољан. Створио је дело трајне вредности, књигу која ће се радо листати, фотографије из ње биће можда упоређиване са другим, сличним, више или мање успешним. Од поређења је, чини нам се, важније нешто друго: Република Српска је добила леп документ свог постојања и још један доказ, па подршку, свог трајања. Горан Малић
other hand, we witness a series of unusual abstractions of a stripped, almost Mars-like landscape such as Stanari or Bardača. The author of this book could create an exhibition which would be highly rated and attended, just by using the landscapes shown in the pictures here. What is positive is the fact that Krstić has broken free of the conventions. It is clear to us that he had taken these photographs with joy, pleasure and “for himself”. He photographed everything he would like to see again. He explored the territory to its finest details, selected everything that needed to be shown and extracted quite a few sights where he demonstrated his enviable artistic skill. He was able to select the most appropriate lighting which distinguishes the relief in the best manner possible. He regularly photographed districts diagonally, in such fashion so that at least two sides of a building or a city block, would be shown. The diagonal, as a leading visual principle is met during the photographing of the river flows, streets, city ground plans. The colours are natural, always dim to a certain extent, with green colour as a dominant one, strongly accentuated by yellow and somewhat red. The photographer did not leave anything adrift but he had chosen carefully, wishing to distinguish both the most important and the most beautiful aspects at the same time. Such action has proven justified, because the most difficult task, at this type of project, is to fulfil the two basic demands: documentary and beautiful, for if one picture book turns itself into an administrative enumeration, it shall be opened and read quite rarely. The reader’s attention should be diverted to some other points. Many of these photographs are very representative and could be used for different purposes: postcards, posters, advertising material for the tourist offer of the Republic of Srpska … What is more, this book has what most of the landscape and town photo-monographs published within the Serbian cultural scene lack: it has a motivational sincerity. The photographer does not approach his motifs mechanically, he does not perform the job poorly only because of its necessity and his profit, but also, he is inspired by his patriotism. It can be seen by the way he carefully explores his motifs, even by the occasional repetition of certain landscapes, or their details, which do not even have to be in the book, but still, they represent no interference because they have a function of their own. Their function does not have to be pragmatic, it can be educational, because a creation of such ambitiously designed and created book does not have to be motivated only by a pure interest (which, at least when our region is concerned, seems to be the main reason for the creation of monographs!) but it seems to be a sort of a personal debt towards a homeland legacy and surroundings. Therefore, this book is not just a plain document, but it should be perceived through a wider perspective. We are completely assured that Slobodan Krstić, a respectable name of Serbian photography, whose creative action we have been following since mid 70’s of the previous century, can rest with satisfaction and joy. He has created a work of art, of a permanent value, a book which shall be read and viewed with joy. Its photographs might be compared to some other, similar ones, more or less successful than these ones. Finally, one thing more important than the comparison seems to be: the Republic of Srpska has finally got a fine document of its own existence and another piece of evidence and support of its perseverance. Goran Malić 12
Енциклопедија савршенства
Encyclopedia of Perfection
Слободан Крстић, мајстор фотографије, АФИАП, носилац многих признања и награда на изложбама у земљи и иностранству, који нам је пре непуне две године подарио изванредну фотомонографију ”Република Српска – земља импресија”, прокрстаривши и показавши нам сву лепоту коју поседује Република Српска, сагледао је овај чаробни крај још једном, али овај пут неким другим очима. Сада нам је подарио нову, изванредну фото монографију под називом ”Небом изнад Репубулике Српске”, са још већим ентузијазмом и сконцентрисани јим приступом при снимању датог предела. Седао је у авион или хеликоптер када год му је то време дозвољавало, без обзира на хладноћу, зиму или летње жеге и спарине, само да би ухватио прави тренутак, враћајући се понекад поново на исто место јер му у првом снимању светло није давало, по њему, довољно добру фотографију. Знао је да је тренутак само један. Непоновљив. Ако га не ухвати тад, неће више никад. Јер, један трептај ока и све је већ прошлост. Крстић је то осећао, све време имајући само један циљ – да докаже савршенство. Када сам рекао да је у ову фотомонографију ушао доста сконцентрисан, мислио сам да је хватао само композицијски ликовне пределе Републике Српске, не убацујући и по сваку цену неки административни центар, што јесте случај у првој фотомонографији. Овде се смењују крајолици, реке, мочваре, природна и вештачка језера, богате борове и храстове шуме, природни резервати, многи манастири којима је Репубика Српска пребогата. Овде су предели нестварни, као исцртани вештом руком безименог мајстора, који је пожелео да створи чаробну земљу и љубоморно је сачува за небо. Овде све изгледа другачије, непознато и тајанствено, као први пут виђено и доживљено. Ову фотомонографију Крстић је почео да осмишљава и реализује одмах по изласку прве и то говори са којом је посвећеношћу и истрајношћу пришао реализацији овог дела. То говори да је он све те фотографије носио у себи, чекајући дан да их покаже свима. Фотомонографија ”Небом изнад Републике Српске” представља изузетан допринос културном благу Републике Српске, како у пропагандном тако и у енциклопедијском смислу. Ово капитално дело Слободана Крстића сврстава га међу најутицајније ауторе не само на подручју Републике Српске, већ и на подручју некадашње Југославије.
Slobodan Krstić, a master of photography, AFIAP, the holder of many acknowledgments and awards received for exhibitions in the country and abroad, a man who presented us with the magnificent photo-monograph “The Republic of Srpska – a Land of Impressions”, which showed us all the beauty that the Republic of Srpska prides itself on, has visualized the magical land once again, but through different eyes this time. Now, he has given us a new, outstanding photomonograph entitled “By the Air over the Republic of Srpska”, photographed with even more enthusiasm and a focused approach in photographing of the area. He would board a plane or a helicopter whenever the weather was fine, regardless of the cold, low temperatures or summer humidity, just so he could catch the right moment, from time to time returning to a place again because, on the first visit, the light was not good enough for a good photograph, according to his standards. He knew that there is only one special moment. Memorable. If he didn’t catch the moment, he would never see it again. One bat of the eye and it is in the past. Krstic felt this, having in mind the only goal – to prove perfection. When I said that he started this photo-monograph with a clear focus, I meant that he filmed only compositions of landscapes of the Republic of Srpska, and did not include some administrative center or the like at all costs, which was the case with the first photo-monograph. In this book, one landscape takes the place of another, rivers alternate, swamps, natural and artificial lakes, rich oak and pine forests, natural reserves, and many monasteries which the Republic of Srpska prides itself with. The landscapes here are unreal, like something drawn by the skillful hands of a master who had wished to create a magical land and jealously preserve it for the other world. Here, everything looks different, mysterious and secretive, like something seen and experienced for the first time. Krstic started on this photo-monograph as soon as the first one was published, which speaks of the commitment and perseverance with which he approached this project. This means that he had these photographs in mind, waiting to show them to the world. In terms of marketing as well as cataloguing, the photo-monograph “By the Air over the Republic of Srpska” represents an amazing contribution to the cultural heritage of the Republic of Srpska. Slobodan Krstić’s capital work places his among the most influential authors not only within the boundaries of the Republic of Srpska but the entire former Yugoslavia.
Драгослав Мирковић, ЕФИАП, МФ ФСC
Dragoslav Mirković, EFIAP, MF, FSS 13
14
Бањалучка регија
The Banja Luka Region
Ако из облака погледаш Бању Луку, помислићеш да си видио све! Српска престоница западно од Дрине мајка је и господину и сељаку, сестра Србину и странцу, љубав младићу и старцу... Расла је онако како расту најљепша дјеца, дочекујући сваку нову зору све једрија, јача и милија погледу. Одгајали су је честити родитељи, који су у њој градили дворове, храмове, болнице и школе... Чували су је и о њој пјевали наши највећи синови, којима се поклонила Европа. Погледај јој Кастел, тајанствен као лавиринт. Кажу да су и стари Римљани сакупљали камене громаде за његове зидине и низали бедеме да у њима сакрију све своје тајне. Погледај јој храм Христа Спаситеља, са небеса још више сија. Примири се да му чујеш јеку звона и научиш да је васкрсење јаче од сваког страдања. Погледај црвене кровове. Испод њих су добри домаћини. Крајишници! У послу вриједни, као људи часни, као родитељи пожртвовани, као дјеца послушни... Погледај јој Врбас, брз као крвоток, зелен као дијамант. Не покушавај да га пратиш, јер кривуда и бјежи као несташни малиша, кроз кањон, брда и равницу, све док
If you had looked at Banja Luka from a cloud, you would think you had seen everything! The Serbian capital west of the Drina is mother to both city folk and villagers, sister to both a foreigner and a Serb, and love to both a young and an old man... It grew the way the most beautiful children grow up, welcoming each new dawn stronger and more appealing to the eye. It was raised by honest parents, who built palaces, temples, hospitals and schools... Our most significant intellectuals to whom Europe bowed guarded Banja Luka and sang her praises. Look at Kastel, secretive like a labyrinth. It is said that even the ancient Romans gathered large blocks of stone for its walls and built bastions for their secrets to be kept in. Look at the temple of Christ the Saviour which shines even brighter form the sky. Quieten down to hear the blare of its bells and to learn that resurrection is more potent than any pain. Look at the church roofs. Below them are goodhearted hosts, the people of Krajina. They are hard workers, dedicated parents, obedient children... Look at Vrbas, quick like the bloodstream, as green as an emerald. Do not try to follow it, because it swerves and runs 15
се у својој играрији не сједини са Савом. Не гледај га предуго, зачараће те у трену, а ако га хладног додирнеш у љето, увијек ћеш му се враћати, јер такве воде нигдје нема. Исплела су се око њега села и градови, који су знали да Врбас значи живот, да се из његовог корита напајају долине, на којима рађа све што се у земљу закопа. Није Врбас само бањалучки син, али њихова веза је посебна. Бања Лука му је загрлила обје обале и украсила га мостовима, као златним прстеновима каквим се вјенчавају младенци. А и он се враголан, овдје примирио, па кроз Бању Луку тече мирно и полако, као да не жели да протече, већ да се провлачи кроз корито тако да га сви виде и сви му се диве. Ако летиш изнад мог града, подигни поглед да видиш благородно Лијевче поље. Нигдје мањих парцела, а пунијих амбара, нигдје више жеталаца, а мање умора, нигдје такве јесени и таквог берићета. Како би нам преци рекли "Ово је земља коју је Бог погледао"...
away like a naughty boy through the canyon, the hills and the plains until, in its play, it joins the Sava. Do not look at it too long for it will enchant you, and if you touch its cold waters on a hot summer day, you will keep coming back to it because such water is nowhere to be found. Villages and cities have spread their web around it as it had always been known that Vrbas means life, that its riverbed supplies the surrounding valleys which bear any fruit planted there. Vrbas does not belong only to Banja Luka, but their relationship is special. Banja Luka hugs both its banks and adorns it with
Храм Христа Спаситеља The Temple of Christ the Saviour
16
bridges like with golden wedding rings. And Vrbas, the jester, is calmer here and passes through Banja Luka slowly and tranquilly so that it can be seen and marvelled at by all. If you are flying over my city, look up to see the abundant Lijevče Polje. Nowhere can you find smaller lots but fuller barns, more harvesters but less exhaustion, such autumns or such fortune. As our ancestors would say: “This is a land blessed by God.”...
17
Градско језгро Бање Луке Banja Luka city core
Студентски град University area
Црква Свете Тројице Holy Trinity Church
24
25
Трг Крајине и парк ”Петар Кочић” Krajina Square and Park "Petar Kočić"
26
27
Језеро Бочац The Bočac lake
42
43
Брана и хидроелектрана Бочац The Bočac dam and hydroelectric power plant
46
47
Језеро Бочац The Bočac lake
48
49
Брана и хидроелектрана Бочац The Bočac dam and hydroelectric power plant
50
51
Језеро Бочац The Bočac lake
Брана и хидроелектрана Бочац The Bočac dam and hydroelectric power plant
Брана и хидроелектрана Бочац The Bočac dam and hydroelectric power plant
52
53
54
Висока Крајина
High Krajina
Сваком Господ да понешто, али има и оних којима да све. Такве је среће само једна дјевојка у селу, она о којој сви причају и коју би сви пожељели за своју кућу. Она је висока и румена, вриједних руку, брзих ногу, црна ока и чарног гласа, као код славуја... У њу гледају као у вилу, о њој маштају као о најдубљој жељи мушког срца, о њој сањају и они који смију и они који не смију... Ако би се таква тражила на земљи, међу ријекама, онда би то била Плива. Чиста и провидна, као суза, неухватљива као што је неухватљив вјетар, раскошна као да је с краљевских двора потекла. А потекла је са три извора, да свима пркоси, да у свему буде једина. Прича се да су Пливу богови стварали за себе, да са њених извора гасе жеђ и у њеним обалама, од људи сакривају своје намјере. Зато и нема ниједну ману. А том су Шипову све силе биле наклоњене, па му, осим Пливе, дадоше и Јањ, мало водено чудо, којег се очи нагледати не могу. Нико не зна како је настала ова рјечица, која се разлила по шумама, стварајући чаробна мала острва, а истовремено прелемајући свој ток преко камења и
To all God gives something, but there are those who are given everything. Such luck strikes only one maiden in a village, the one of whom everyone talks and the one who anyone would want to have in his home. She is tall and ruddy, of skillful hands, of quick step, dark eyed and with a stately voice, like a nightingale’s... She is gazed upon like a fairy, she is dreamed about as if she were the deepest desire of the male heart by those who should and by those who must not... If one were to look for such a maiden among the rivers in this land, then that would have to be the Pliva River. Clear and translucent, like a teardrop, elusive as the wind, lavish as if it had sprung from a royal palace. In fact, it emerges from three springs, defying everything, persisting in uniqueness. The story is that gods made the Pliva River for themselves, that it is in its springs that sods satiate their thirst and it is on its banks that they hide their intentions from people. That is why it is flawless. And all the forces were inclined towards Šipovo, so, apart from the Pliva, Šipovo was given Janj, a small water miracle of which the eyes cannot get enough. No one knows how this river came to be, this river 55
дубоких увала, рађајући слапове, пјенасте водопаде, нанизане као дукате. Кад слушаш Јањ, као да слушаш стотину фрулаша, од којих сваки свира својој драгој, да је дирне у срце, да је освоји без ријечи. У овом брдовитом крају, све је исконско, недирнуто, неокаљано, као на рођењу... Зато Шипово сви помињу! И то само по добру!
which has spread through the woods creating small charming islands and, at the same time, directing its flow over rocks and deep ravines, making cascades and foaming waterfalls, strung together like ducats. When you listen to the Janj, it seems like you are listening to a hundred pipers of whom each is playing for his lady love, to touch her heart, to win her over without a word uttered. In this hilly countryside, everything is genuine, untouched, unsoiled, such as it is at birth... That is why Šipovo is often mentioned! It is mentioned for its goodness!
Шипово, оаза природних љепотa високе Крајине Šipovo, an oazis of natural beauties of the Krajina Highlands
56
57
Поглед на Шипово и околину A view of the Šipovo and surroundings
62
63
Плива, једна од најчистијих ријека у Pепублици Српској The Pliva river, one of the cleanest rivers in the Republic of Srpska
64
Манастир Гомионица у Кмећанима са црквом Ваведења Пресвете Богородице Gomionica monastery in Kmećani along with the Church of Presentation of the Blessed Virgin Mary
65
66
У Манастиру Гомионица се 1880. године замонашио свештеник Герасим Кочић, отац Петра Кочића Priest Gerasim Kočić, father of Petar Kočić converted to monastic life in Gomionica monastery, in 1880
67
Горњи ток Сане, препун клисура и котлина The upper flaw of the river Sana, full of gorges and valleys
78
79
Рибњак Саничани Saničani fish pond
80
81
Рибњак Саничани Saničani fish pond
82
83
Чаролије ријека Саве и Врбаса The Magic of the Sava and Vrbas rivers
100
101
Расадник поред Лакташа Nursery garden next to the Laktaši
102
Бардача, мочварно подручје од међународног значаја Bardača, a swampy area with an international significance
103
Ушће Врбаса у Саву код Српца Estuary of the Vrbas river into the Sava near Srbac
104
105
108
Бардача представља један од два резервата птица у БиХ Bardača represents one of two bird refugees in Bosnia and Herzegovina
109
Царство Бардаче Kingdom of Bardača
110
111
Царство Бардаче Kingdom of Bardača
112
113
160
Семберска равница The Semberija Plain Свака земља сања своју Семберију! Семберију пуну поља пшенице и ражи, пуну поља плавог лана, жутог сунцокрета и зеленог кукуруза. Нигдје нема села као овдје. И нигдје сељака као у равници. Њима сунце првима свиће, а посљедњим залази. Њих не штеде ни љето ни зима, јер за раднике тежаке љето је увијек прекратко, а зима никако да прође. Њима са зором почиње сјетва, пуца ораница, клепеће бритка коса. Њима лице умива прва роса јутарња и грију прве зраке са истока. Њима дан не престаје са густим мраком, већ са пуним амбаром. Они се не боре против мука земаљских, већ сила природних. Овдје не владају људска правила, већ само она Божија. Њима одмор стиже тек са првим снијегом, кад су њиве у бијело обучене, а међе од очију сакривене. Њихове су руке хранитељске, а душе широке. Препознаћете их по чврстом загрљају и искреном осмијеху. Дочекаће вас као најмилије и с вама подијелити и добро и зло. Они снагу одмјеравају у бразди, а богатство мјере дјецом и унучићима. То је Семберија!
Every country dreams of its own Semberija! They dream of Semberija impregnated with fields of wheat and rye, brimming with meadows of blue flax, yellow sunflowers and green corn. Villages like the villages of Semberija can be found nowhere but here, nor such village people as those who live in this prairie. They are the first to see the sun rise and the last to see it go down. They are not sheltered in the winter or in the summer as the summer is too short and the winter too long for those who work in the fields. They begin the sowing at dawn, they see the tillage spread in front of them and hear the sounds of the sharp scythe. Their faces are washed with the first morning dew and illuminated with the first rays of light from the east. Their day does not end when the darkness thickens but when the barn is full. They do not struggle with worldly pains but with natural forces. Human laws do not reign here, but God’s. To these people, rest comes only with the first snow, when the fields are dressed in white and the boundaries invisible to their eyes. Their hands are those of nurturers, and their souls are generous. You will recognize them by their firm embrace and their honest smile. They will welcome you as if you 161
Дуга и широка. Тако равна, а тако бескрајна. Једра и питома. Створена да даје. Као мајка. Одавде дјеца не бјеже у свијет, већ се из њега враћају, јер не могу без свог слатког хљеба. Таквог само баке пеку. Овдје се синови заклињу земљи, из које ничу жути дукати, дозрели на сунцу. Заклињу се да ће наставити оно што су оци започели, да неће пустити да поља запусте. Овдје се љубави рађају на ливади, на покошеној трави, миришљавом сијену... Овдје се све воли безусловно, и дјевојке, и жуљеви на рукама, и мирис земље послије кише. Овдје јесен има стотину боја, сваки домаћин стотину планова, а сви опет истог родитеља - плаво небо са којег се чека благослов.
were their closest relative and share everything with you in good times and in bad. They assess their strength in the field and their wealth by their children and grandchildren. That is Semberija! Long and wide. So flat and so endless. Strong and gentle. Created for giving. Like a mother. Rather than running off into the world, the children of Semberija tend to be returning because they cannot do without their sweet bread. Only grandma makes that kind of bread. Sons vow to the land here which bears yellow, sun-
162
ripened ducats. They vow that they will continue that which their fathers have started, that they will not allow the fields to dry out. Love is born in the fields here, in the freshly cut grass, in the aromatic straw... Love is unconditional here – for maidens, for hands blistered from hard work, for the smell of earth after rain. Autumn has a thousand colours here, every patriarch has a hundred plans, yet all have the same parent - the blue sky from which a blessing is awaited.
163
Етно село "Станишић" један од туристичких бисера Српске Тhe ethno village "Stanišić", one of the unique tourist attractions in the Republic of Srpska
170
171
Језера која по Семберији ствара ријека Дрина Lakes made by the Drina river in Semberija
174
175
Ријека Дрина код Бијељине Drina river near Bijeljina
178
181
Семберија - канал Дашница Semberija -canal near Dašnica
186
187
188
189
190
191
Околина Тавне Tavna’s surroundings
196
197
Ријека Дрина код Зворника The Drina river near Zvornik
206
207
214
Фабрика глинице "Бирач" The alumina factory "Birač"
215
216
217
Ријека Дрина код Зворника The Drina river near Zvornik
220
221
222
223
Рудник боксита код Милића Bauxite mine near Milić
246
247
Хидроелектрана на Дрини Бајина Башта The hydro power plant Bajina Bašta on Drina river
250
Ушће Жепе у Језеро Перућац Confluence of river Žepa into lake Perućac
251
Кањон ријеке Дрине The canyon of the Drina river
274
275
Кањон ријеке Дрине The canyon of the Drina river
276
277
Вишеград и његова велелепна ћуприја Višegrad and its beautiful bridge
278
279
Од 2007. године мост на Дрини је на УНЕСКО-вој листи свјеетске баштине Since 2007, the bridge on the Drina river is on the UNESCO World Heritage list
Мост Мехмед паше Соколовића прославио је и Дрину и вишеград у чувеном роману Иве Андрића "На Дрини ћуприја" The Mehmed paša Sokolović bridge has brought glory to the Drina river and Višegrad in the famous literary work by Ivo Andrić, "The Bridge on the Drina"
280
Višegrad
281
282
Хидроелектрана Вишеград, најзначајнији привредни потенцијал овог краја The Višegrad hydroelectric power plant, an industry with the most significant economic potential in the area
Višegrad
283
Ушће ријеке Лима у Дрину The confluence of rivers Lim and Drina
288
289
Kањон ријеке Лим, по многима најљепши ријечни ток у БиХ The canyon of the Lim river, according to many, the most beautiful river course in Bosnia and Herzegovina
290
291
Кањон Лима Тhe canyon of the Lim river
294
295
Ријека Дрина код Фоче The Drina river near Foča
296
297
Ријека Дрина код Фоче са притоком Сутјеском The Drina river near Foča with its tributary Sutjeska
306
307
Oколина Калиновика The surroundings of Kalinovik
334
335
Зеленгора Zelengora
336
337
338
Зеленгора The Zelengora mountain
339
Једно од језера Зеленгоре One of the lakes of Zelengora
340
341
Зеленгора Zelengora
342
343
Језера у камену Зеленгорe Lakes in stones of Zelengora
346
347
Зеленгора - горске очи Zelengora - mountain's eyes
348
349
Чемерно Čemerno
352
353
Дивљи коњи на Зеленгори Wild horses at the Zelengora mountain
356
357
Морине, европски Тибет Morine, the European Tibet
374
375
386
Херцеговачки пејзаж Paysage of Herzegovina
387
Ријечице усред херцеговачког крша Rivers in the karst оf Herzegovina
388
389
Живот усред крша и камена Life in the karst and stones
404
405
Рудник Гацко The Gacko mine
408
409
Билећко језеро је дуго осамнаест, а од три до пет километара шиpоко The Bilća lake is eighteen kilometers long and three to five kilometers wide
416
417
Острво у срцу Билећког језера на којем је 1998. године саграђена црквица Светог пророка Илије An island at the heart of Bileća lake upon which the church "Sveti prorok Ilija" was built in 1998
418
419
Планина Леотар The Leotar mountain
Требиње - виногради Trebinje - vineyards
Херцеговачки виногради Vineyards of Herzegovina
420
421
Билећко акумулационо језеро хидроелектране Грнчарево The accumulation lake of hydroelectric power plant Grnčarevo
436
Xидроелектранa Грaнчарево The hydroelectric power plant Grančarevo
437
440
441
Фотографија: Ивана Крстић Photography: Ivana Krstić
Ријеч о аутору
A Word About the Author
Слободан Крстић рођен је 1947. године у мјесту Драгаљевац, код Бијељине. Већ у првом разреду Гимназије фотографија је постала његов живот. Наиме, те 1962. године као побједник литерарног конкурса, добио је фото-апарат, који је до дана данашњег остао његово најјаче "оружје". Озбиљно се бави фотографијом од 1967. године, као члан Фото-клуба "Електромашинац" у Београду, гдје је студирао на Машинском факултету, а од 1970. године активно учествује на изложбама умјетничке фотографије широм бивше Југославије и у иностранству. До сада је имао 22 самосталне изложбе - од чега двије у иностранству - и учествовао је на више од 200 колективних изложби. Добитник је око 50 награда и признања и има звање мајстора фотографије ФСЈ, АФИАП и члан је Collegium artisticum у БиХ и УЛИПУРС-а у Републици Српској. Издао је фото-монографију "Разгледница Бијељине", а његов највећи и најљепши сан остварен је управо монографијом "Република Српска – Земља импресија". Овим дјелом, Слободан Крстић представио је судбу свог завичаја, родне груде, једине Отаџбине.
Slobodan Krstić was born in 1947, in Dragaljevac village, close to Bijeljina. Photography became his life in the first year of "Gimnazija" high-school. Namely in 1962, as winner of a literary competition, he received a camera, which remained his strongest "weapon" until today. He got seriously involved in photograph in 1967, as a member of a photo-club "Elektromašinac" in Belgrade, where he studied Mechanical Engineering. Since 1970 he has been actively exhibiting art photographs throughout former Yugoslavia, as well as abroad. He had 22 independent exhibitions - two of which abroad - and has participated in over 200 group exhibitions. He received some 50 awards and honors and has got the title of Master of Photography of FSJ and AFIAP. He is also a member of Collegium artisticum in BiH, as well as ULIPURS in the Republic of Srpska. He published a photo-monograph "Postcard of Bijeljina", but his biggest and most beautiful dream was realized with the very monograph of "Republic of Srpska – Land of Impressions". In this work, Slobodan Krstić portrayed the destiny of his homeland, native ground, his only fatherland, created for everyone to admire for the rest of their life....
442
Индекс Index of појмова terms A Административни државни центар Владе Републике Српске/ The administrative center of the Government of Republic of Srpska (23-24) Aeродром у Маховљанима/ The airport in Mahovljani (92) Аутопут Бања Лука – Градишка/ Highway Banja Luka – Gradiška (93) Б Бањ брдо/ Banj hill (34-35) Бања Врућица/ Spa Vrućica (154-155) Бања Лука/ Banja Luka (15, 16-17, 18, 18-19, 20-21, 22-23, 24, 24-25, 26-27, 28-29, 30-31) Бардача/ Bardača (102-103, 106-107, 108-109, 110-111,112-113) Бијељинa/ Bijeljina (154-165, 165, 166, 166-167, 168, 168-169, 172) Билећа/ Bileća (414-415) Билећко језеро/ The Bileća lake (378-379, 416-417, 418-419) Билећко акумулационо језеро хидроелектране Грaнчарево/ The accumulation lake of hydroelectric power plant Grančarevo in Bileća (436-437) Бочац језеро/ The Bočac lake (42-43, 48-49, 52) Босна ријека/ The Bosnia river (143) Брана и хидроелектрана Бочац/ The Bočac dam and hydroelectric power plant (46-47, 50-51, 52, 52-53) Братунац општина / Municipality Bratunac (242) Брод општина / Мunicipality Вrod (122-123, 139) В Власеница/ Vlasenica (232, 232-233, 236-237) Вишеград/ Višegrad (278-279, 280, 281, 282-283) Висораван Морине/ The Morine plateau (372-373, 374, 374-375) Вјештачка језера/ Artificial lakes.............(173) Врба ријека/ The Vrba river (395) Врбас ријека/ Тhe Vrbas river (36-37, 38, 38-39, 44-45, 98-99, 100-101, 104-105) Г Гацко- рудник и термоелектрана/ Mine and thermoelectric power plant Gacko (406, 406-407, 408-409, 410-411, 412-413) Градишка/ Gradiška (114-115) Градски парк ”Младен Стојановић”/ City park "Mladen Stojanovic" (28-29) Д Дервента/ Derventa (140-141) Добој/ Doboj (125, 126-127, 128-129, 130-131, 132-133) Долина Врбаса/ The river Vrbas valley (38, 38-39) Долина ријеке Босне/ The valley of the Bosnia river (142-143) Долина ријеке Неретве и Улог/ The valley of the Neretva river and Ulog (366-367) Дрина ријека - Drina river (176-177, 178-179, 199, 200-201, 202203, 206-207, 218-219, 220-221, 222-223, 224-225, 250-251, 252-253, 272-273, 274-275, 276, 277, 278-279, 280, 281, 282283, 284, 284-285, 288-289, 296-297, 306-307, 308-309, 313) Е Етно село "Станишић"/ Тhe ethno village "Stanišić" (170-171) З Зворник/ Zvornik (200-201, 202-203, 206-207, 208-209, 210211, 212) Зворничка тврђава/ The fortress in Zvornik (204, 205) Зграда Владе Републике Српске/ Government Building of
the Republic of Srpska (15, 18) Зеленгора/ Zelengora (315, 316-317, 336-337, 338-339, 340-341, 342-343, 344-345, 346-347, 347, 348-349, 350, 350-351) Зидине Кастела/ The walls of the Kastel Fortress (30-31) Ј Јавор планина/ Mountain Javor (234-235, 244) Jaхорина/ Jahorina (322, 322-323, 324, 324-325, 326, 327, 328239, 330-331) Језера y Семберији / Lakes in Semberija (174-175) Језеро/ Jezero (60-61) К Калиновик/ Kalinovik (332-333,333, 334-335) Кањон ријеке Врбас/ The canyon of the Vrbas river (36-37, 44-45) Кањон ријеке Дрине/ The canyon of the Drina river (252-253, 254-255,270-271,264-265, 272-273, 274-275, 276, 277) Kањон ријеке Лим/ The canyon of the Lim river (290-291) Кањон ријеке Неретве/ The canyon of the Neretva river (368-369, 370, 370-371) Кањон ријеке Сутјеске/ The canyon of the Sutjeska river (367) Kaњон ријеке Таре/ The canyon of the river Tara (312-313) Kaстел тврђава/ Kastel fortress (30, 31) Клиње језерo код Гацког/ The Klinje Lake near Gacko (394395, 396-397, 398-399, 400-401) Козарска Дубица/ Kozarska Dubica (118-119) Л Леотар планина/ The Leotar mountain (420) Лим ријека/ The Lim river (290-291, 292-293, 294-295) Лакташи/ Laktaši (90-91) Лијевче поље/ Lijevče Polje (96-97) М Маглић/ Maglić (358-359) Манастир Гомионица/ The Gomionica monastery (64-65, 66-67) Mанастир Добрун/ The Dobrun monastery (287, 287-289) Mанастир Крупа на Врбасу/ The Krupa monastery on Vrbas (38-39, 40-41, 44-45) Манастир Моштаница/ The Moštanica monastery (86-87, 88, 88-89) Манастир Сасе/ The Sase monastery (238-239, 239) Манастир Св. Василија Острошког/ St. Vasilije Ostroški monastery (166) Mанастир Ловница/ The Lovnica monastery (229, 230-231, 231) Манастир Св. Николаја/ St. Nikolas monastery (150-151, 152, 152-153) Манастир Папраћа/ The Papraća monastery (226-227, 228-229) Манастир Св. Петке у Бијељини/ St. Petka monastery (168) Манастир Тавна/ Тhe Tavna monastery (192-193, 193, 194-195) Манастир Херцеговачка Грачаница/ The Herzegovinian Gračanica monastery (428, 428-429) Модрича/ Modriča (138, 140) Морине/ Morine (372-373, 374, 374-375) Мост Мехмед паше Соколовића/ The Bridge of Mehmed paša Sokolović (280, 281) Мраковица/ Mrakovica (69, 70, 71, 72-73, 76, 84-85) Н Национални парк Козара/ National Park Kozara (76) 443
Национални парк "Сутјеска"/ Национални парк "Sutjeska" (362, 363) Настајање ријеке Дрине, спајањем Пиве и Таре/ Creation of the Drina river by merging of Piva and Tara (308-309, 310-311, 313) Невесиње/ Nevesinje (380-381) Неретвa ријека/ The Neretva river (366-367) О Озрен планина/ The Ozren Mountain (144-145, 146-147, 148149, 150-151) Околина Тавне/ Tavna’s surroundings (197-198) П Павловића мост/ Pavlović bridge (176-177) Пале/ Pale (329) Пејзаж из околине Невесиња/ Paysage of the surroundings of Nevesinje (382-383) Језеро Перућац/ Lake Perućac (245) Петрово/ Petrovo (140) Пива ријека/ The Piva river (308-309, 310-311, 313) Планински вијенац Волујак – Лебршник/ Мountain range Volujak – Lebršnik (354) Плива/ The Pliva river (60, 64) Пливина језера/ Pliva's lakes (58-59) Приједор/ Prijedor (74-75, 76-77) Прњавор општина/ The municipality of Prnjavor (114) Прњаворски рибњаци/ Fish ponds of Prnjavor (118, 120-121) Р Расадник поред Лакташа/ Nursery garden next to the Laktaši (102) Рафинерија нафте у Броду/ Oil rafinery in Brod (139) Рафинерија уља у Модричи/ Oil rafinery in Modriča (138) Релејне радио и тв антене у околини Фоче/ Relay radio and television antennas around Foča (320-321) Релејни уређаји РТРС/ Relay units of RTRS (88) Рибњак Саничани/ Fish ponds of Saničani (80-81, 82-83) Ријека Сана/ Тhe river Sana (78-79) Рогатица/ Rogatica (258) Рудник боксита код Милића/ Bauxite mine near Milići (244, 246-247, 248, 248-249) Рудник и термоелектрана Гацко/ Mine and thermoelectric power plant Gacko (406, 406-407, 408-409, 410-411, 412-413) Рудник лигнита у Станарима/ Lignite mine in Stanari (134135, 136-137) Pудник Сасе/ The Sase mine (239) С Саборни храм у Бијељини/ Temple in Bijeljina (166) Сава ријека/ The Sava river (116-117, 118, 104-105, 138) Самостан ”Марија Звијезда” у Трапистима/ "Marija Zvijezda" convent in Trapisti (32-33) Семберија - канал Дашница/ Semberija - canal near Dašnica (186-187, 187) Cемберска села/ Villages in Semberija (180-181, 182, 183, 184-185, 191, 188-189,190-191) Слатина насеље/ Slatina district (94-95) Слобомир/ Slobomir (172) Соколац/ Sokolac (258-259, 230, 231) Споменик битке на Сутјесци / The monument to a battle of Sutjeska (362, 363)
Сребреница/ Srebrenica (240-241, 241, 243) Станари/ Stanari (134-135, 136-137) Сутјеска – притока ријеке Дрине/Тhe Sutjeska river- the tributary of the Drina river (306-307, 367) Т Тавна - околина/ Tavna’s surroundings (197-198) Тара ријека/ Тhe Tara river (309, 310-311, 312-313) Термоелектрана Угљевик/ Ugljevik thermal power plant (158-159) Теслић општина/ The municipality of Teslić (156) Тјентиште/ Tjentište (360-361, 362,364-365) Требевић/ Trebević (320-321) Требиње/ Trebinje (420, 422-423, 424-425, 426, 426-427) Требишњица ријека/ The Trebišnjica river (430-431) Трг Крајине и парк ”Петар Кочић”/ Krajina Square and Park "Petar Kočić" (26-27) У Улог, српско село/ Ulog, Serbian village (366-367) Угљевик/ Ugljevik (coal town (156, 156-157, 158-159) Ушће Врбаса у Саву код Српца/ Estuary of the Vrbas river into the Sava near Srbac (104-105) Ушће Жепе у језеро Перућац/ The confluence of river Žepa into lake Perućac (245) Ушће Лима у Дрину/ The confluence of rivers Lim and Drina (288-289) Ф Фабрика глинице "Бирач"/ The alumina factory "Birač" (212, 212-213, 214-215, 216-217) Фоча/ Foča (298-299, 299, 300-301, 302-303, 304, 305) Х Хан Пијесак/ Han Pijesak (256-257) Херцеговачки виногради/ Vineyards of Herzegovina (420, 420-421) Херцеговачки пејзаж/ Paysage of Hezegovina (384-385, 386387, 388-389, 390, 390-391, 392, 392-393, 402-403, 404-405) Хидроелектрана Вишеград/ The hydroelectric power plant Višegrad (282-283, 284, 284-285) Xидроелектранa Горица/ The hydroelectric power plant Gorica (433, 434, 435-436) Xидроелектранa Грaнчарево/ The hydroelectric power plant Grančarevo (437, 438, 439, 440-441) Хидроелектрана Зворник/ The hydroelectric power plant Zvornik (204-205) Хидроелектрана на Дрини Бајина Башта/ The hydroelectric power plant Bajina Bašta on Drina river (250-251) Храм Христа Спаситеља/ The Temple of Christ the Saviour (16-17) Ц Црква Свете Тројице/ The Holy Trinity Church (25-26) Ч Чемерно/ Čemerno (352-353, 354, 355, 356-357) Ш Шековићи/ Šekovići (231) Шипово / Šipovo (56-57, 62-63) Шћепан поље/ Šćepan polje (312-313)
444
Издавач: ИП КРСТИЋ доо Бијељина – Попови Република Српска За издавача: Весна Видовић Рецензија: Горан Малић Драгослав Мирковић Фотографија: Слободан Крстић Текст: Сњежана Миланковић Превод на енглески језик: Луна Демин
Published by: IP KRSTIĆ doo Bijeljina – Popovi Republika Srpska For publisher: Vesna Vidović Review: Goran Malić Dragoslav Mirković Photography: Slobodan Krstić Text: Snježana Milanković Translation into English: Luna Demin
Дизајн и графичка припрема: Тијана Ђинђић
Graphical Design: Tijana Đinđić
Дизајн омотнице: Тијана Ђинђић
Design of covers: Tijana Đinđić
Штампа и повез: Графотисак, Груде, БиХ
Printed and bound by: Grafotisak, Grude, BiH
Тираж: 1500 примјерака
Circulation: 1500 copies
Kонтакт телефон: 00387 65 512 470, 00387 55 392 453
Telepnone numbers: 00387 65 512 470, 00387 55 392 453
CIP - Kаталогизација у публикацији Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, Бања Лука 908 (497.6 Република Српска) (084.12) 77.03 Крстић С. (084.12) КРСТИЋ, Слободан Небом изнад Републике Српске / Слободан Крстић ; [превод на енглески Луна Демин] = By the Air over the Republic of Srpska / Slobodan Krstić ; [translation into english Luna Demin]. - 1. изд. - Бијељина : "Крстић", 2010 (Груде: Графотисак). - 448 стр. : фотогр . у бојама ; 32 цм Упор. срп. текст и енгл. превод. - Текст штампан двостубачно. - Тираж 1.500. - Ријеч о аутору. стр. 443. - Регистар. ISBN 978-99955-614-2-0 COBISS.BH-ID 770328
445