List parohije pri hramu Svetog Save u Kraqevu, Jul 2015. godine , бр. 3 Izlazi po blagoslovu Wegovog Preosve{tenstva Episkopa `i~kog Gospodina Justina
Radosna vest Svetih Apostola Празнујући спомен Светих Апостола, Света Црква прославља велике благовеснике Истине о Богу Логосу Који се родио од Пресвете Богородице нашег ради спасења и Који је победио смрт васкрсавши из мртвих. То је највећи дар који је неко људима могао да дарује. Овде је утемељена наша радост и наша утеха у свим страдањима. Због тога смо благодарни и то изражавамо најпре кроз Свету Литургију. У њој прослављамо и оне који су се потрудили на делу ширење ове добре вести. По њима се Црква зове и Апостолском, јер је утемељена на њиховој проповеди о Васкрслом Богочовеку. О томе је прекрасно сведочио Свети Николај Жички. Ево, у наставку, предлажемо Вашој љубави његове речи. „У огромној шуми од књига у свету само се једна једина књига назива: Радосна вест. То је наука Христова. То је Јеванђеље, Ев- Ангелије (грчка реч) што значи: Радосна вест. То је Књига Радости. То је наука о Радости. О сви ви, жедни радости, отворите ту књигу над књигама, и напојте се истинском радошћу! Радост је ту представљена и у догађајима, и у речима, и у делима. Она светли свуда, чак и кроз сузе, муке и – на гробу. 1
Рођење Спаситеља у Витлејему објавио је архангел пастирима речима: јављам вам радост велику (Лк 2.10). и хор небесних војника поздравио је његов силазак у свет песмом радости. У првој речи Својој народу Господ је рекао: радујте се и веселите се (Мт 5,12). И у последњем Свом говору ученицима Он је опет говорио о радости: ово вам казах, вели, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни (Јн 15,11). А да је Он донео не тренутну но трајну радост показују речи Његове: и ваше радости нико неће узети од вас (Јн 16,22). Христови апостоли, најпре прости рибари а доцније духовни кнежеви света, били су толико запојени том тајанственом радошћу, уливеном у њих од личности и науке њиховог Учитеља и Господа, да се то никад не може речима објаснити никоме, никоме у свету, ко ту радост није сам осетио. Апостол Јован пише вернима о циљу свога писања и вели: ово вам пишем да радост ваша буде испуњена (1 Јн 1,4). Апостол Петар описује радост верујућих у Христа и говори: радујете се радошћу неисказаном (1 Пт 1,8). Апостол Павле, страдалник и мученик за Христа, писао је вернима: радујте се, и опет велим радујте се. А за све апостоле стоји написано, да када бише бијени од старешина јеврејских онда отидоше од сабора радујући се што се удостојише примити срамоту за име Господа Исуса (Дап 5,41). И кад прочитамо све што су свети апостоли претрпели за свога живота на земљи- и не само апостоли, него и многе 2
хиљаде других верних слугу Христових - и како је њихова радост остала непомућена до краја, морамо се чуду зачудити. Морамо се ваистину зачудити и опет упитати: каква је то земљи непозната радост коју нису могла ни бичевања поколебати, ни ругања помутити, ни тамновања потамнити, ни ране повредити, ни смрт уморити? Каква је то радост? То није уживање. Уживање се не спомиње у Светом Писму у вези са праведницима. За уживање знају и свиње у обору, али за радост не зна нико и ништа осим човека. То је, браћо, она радост коју је Господ Христос донео на земљу, и коју није однео Собом са земље. То је непрекидна струја божанске радости, која непрекидно струји од живога Христа Спаситеља кроз Духа Светога и оживљава и оживотворава свет, и чини Хришћанство непобедивом силом у свету. То је радост од јављене истине, и од васкрсле и као огњени стуб до неба уздигнуте правде, и од непресушне милости, и од бесмртног живота. Радост од стварности, коју нам је Господ открио, а не од шарених бајки и крилатих снова. Та радост намењена је праведницима, но не само праведницима, него и покајаним грешницима. Јер сте чули из најсветијих уста ову реч, како је већа радост на небу за једнога грешника који се каје неголи за деведесет и девет праведника (Лк 15,7). Видите ли, како се небеса радују ономе чему се радује свако чисто срце на земљи?“ (извод из текста: „Шта је Христос писао по прашини?“) „Убеђење да Христос и после смрти живи, да га је Бог оживео, да се као жив својима јавио, чини, уистини, 3
основ свеколиког теолошког, христолошког и моралног размишљања апостола Павла. На уверењу, да је човек од непролазне вредности, да његов живот није као „пољска трава, која ујутру цвета, а увече вене“, но да он носи у себи клицу једне бесмртне будућности, на томе уверењу оснива апостол Павле све прописе владања. Овај живот је за њега само једна етапа живота уопште. Иако кратак и по изгледу ништаван, земаљски је живот од необичне важности, и сам по себи, и још више као погодба будућег живота. С вером у васкрсење наш садашњи живот се преображава, узвишава. Владање једнога хришћанина само је рефлекс његове вере у васкрсење. Он је, уистини, „дете светлости“; његова вера у васкрслог Исуса осветљава му будућност и чини његов садашњи живот светлим. Ова вера спасава пре него иједна друга. Зато апостол и каже: ако верујеш у срцу своме, да је Бог Христа васкрсао, бићеш спасен (Рим 10,9)“. (извод из текста „Јеванђеље васкрсења“)
RASPORED BOGOSLU@EWA
4