Anđelko Vuletić: "Konci i konopci" by Tomica Zobec

anđelko vuletić konci i konopci

edicija meandar

layout

knjiga 116

meandarMEDIA / Tomica Zobec

nakladnik

tisak

meandarMEDIA d.o.o. petrinjska 51 HR-10 000 zagreb

za nakladnika branko čegec

web2 print

urednik branko čegec

u bilo kojem obliku bez prethodnog dopuštenja nakladnika. CIP zapis dostupan u računalnom

korektura

katalogu Nacionalne i sveučilišne

Jasmina han

knjižnice u Zagrebu pod brojem 769068

design bestias

Printed in Croatia 6/2011.

andelko vuletic konci i konopci

sadržaj Ako se puti ne zatvore Nitko neće zamijetiti_________________________________________________ 11 Kad se u polju bude palio korov____________________________ 12 Prazno zuri u prazno_______________________________________________ 14 Ako se puti ne zatvore______________________________________________ 15 Pletem ljestve do neba Za svoj goli život________________________________________________________ 19 Krivica__________________________________________________________________________ 21 Glas koji postaje most_______________________________________________ 23 Ne računajući vuka____________________________________________________ 25 Pletem ljestve do neba______________________________________________ 26 Kroz moje tijelo zvižde vjetrovi Stoji i cereka mi se_____________________________________________________ 31 Kako je – tako je_______________________________________________________ 33 Kroz mene zvižde vjetrovi_________________________________________ 34 Potpuno sam čist i nevin___________________________________________ 36 Taj oklop, taj sklop_____________________________________________________ 38 To vojničko nebo nad nama_____________________________________ 40

Uzalud ja ovo govorim Kad se već grànata gora u grlu gnijezdi________________ 43 Vlas ili konopac__________________________________________________________ 45 Grobište gdje se zmije legu______________________________________ 47 Uzalud ja ovo govorim______________________________________________ 49 Drhteći i zaplećući jezikom_______________________________________ 51 U zvijezdama zapisano_____________________________________________ 53 Mrtva zvona Kao nekad vitku vilu___________________________________________________ 57 Pometeni jezik____________________________________________________________ 59 Pod oblacima_____________________________________________________________ 61 Mrtva zvona________________________________________________________________ 63 A kad nam je stati_______________________________________________________ 64 Ljuta oluja___________________________________________________________________ 66 Ništa prema ništa Onaj koji je gutao duše_____________________________________________ 69 Krivi put_______________________________________________________________________ 71 Bit će to stup, bit će to toranj___________________________________ 73 Tek što otvorim usta__________________________________________________ 75 Ništa prema ništa_______________________________________________________ 77 Glavno je da očekujemo___________________________________________ 79 San iz kojeg buđenja nema Tumačenje jednog zapisa s kamene ploče____________ 83 Nitko me više nije mogao pretrčati__________________________ 85 Udarim se po čelu koga nemam_____________________________ 87 Jedna jedina sitna zebnja__________________________________________ 89 San iz koga buđenja nema_______________________________________ 90

Pod teretom zastava koje se viju Izvješće Sv. Franji________________________________________________________ 93 Drvo koje me progutalo____________________________________________ 94 Vrijeme od zidova______________________________________________________ 96 Pod teretom zastava koje se viju______________________________ 98 Riječi koje ne umijem izgovoriti______________________________100 Ne daj da se otrgnem______________________________________________101 Neće mu biti spasa Tek sad znam što je slobodan čovjek____________________105 Molitva Sv. Franji______________________________________________________107 Od moga tijela rađa se pletivo_______________________________108 Neće mu biti spasa__________________________________________________110 A ja – u samoći_______________________________________________________ 112 Konci i konopci________________________________________________________114 O piscu______________________________________________________________________117

AKO SE PUTI NE ZATVORE

NITKO NEĆE ZAMIJETITI

Ja sam onaj leptir, onaj pijani leptir što se bezglavo stušti, što nasrne, što grlom u jagode što naleti, što se sukobi s prvim plamenom koji ugleda u tihoj noći, i ne da se dozvati pameti, nego se svom silinom obruši na plamen, sruši u plamen, u plamen koji ga udahne. Ali, nitko neće zamijetiti da je plamen – čak da se stavi i pod sitnozor, malo jače bljesnuo.

KAD SE U POLJU BUDE PALIO KOROV

Nekad, u ona davna vremena, ja sam bio obični ljudski sitnež. Gotovo da se kaže: otpadak, tako da sam se, često, morao uklanjati sažalnim pogledima. Onim pogledima koji te svojom samilosti ubijaju, ili u najboljem slučaju, da se skloniš, da nestaneš. Da te nestane! Ali, moje ruke. Ruke? E, to je druga priča: imao sam ruke kao one grane na hrastu. Tim rukama sam se, malo je reći – ponosio. Njima sam stekao sve što imam: ovu kuću u kojoj živim, odjeću kojom se pokrivam, dobar glas, koji se o meni širi, i konačno: zlatan pojas. Sve je to djelo mojih ruku. Čovjek koji je postao ruka! Dvije ruke. Dva čovjeka. I, kao i svaki nezahvalan stvor, ja nisam znao reći rukama: hvala za sve što ste učinile, odmorite se, vrijeme je! Nego sam pružao te grane, te ruke, kome god je trebala neka pomoć: pružao sam ih i prosjacima, i božjacima, i puzavcima i gubavcima;

onima što ustaju i onima što sustaju, onima što se penju i onima što stenju... sve tako dok te hrastove grane, te moje ruke, nisu odrvenjele. I osušile se. Sad čekam prvu priliku da se oslobodim tih suharaka, te truleži; čekam prvu zgodu kad se u polju, u proljeće, bude palio korov: da ih hitnem u plamen.

PRAZNO ZURI U PRAZNO

Ne znamo što je u kovčegu, a nemamo ni koga pitati. Jednostavno: zbijamo se u grumen od straha i čekamo da netko počne prvi. Ali, tog prvaka (ili prvačića?), tog junaka nema. A nema ni glasa. Jer se nitko ne oglašuje. Stojimo oko kovčega u kojem ne znamo što je: neka poruka, neka poruga, ili naš predak koji nam se, ovako, javlja iz povijesti. Čekamo, i čekat ćemo. Sve dok se kovčeg ne makne ispred nas. Sve dok ne odahnemo svojom dušom. Sve dok pred nama ne osvane praznina. Prazno zuri u prazno.

AKO SE PUTI NE ZATVORE

Ja sam sve svoje dugove otplatio; samo, ne znam kome pokazati potvrde i račune? Ja sam svoje robije odrobijao, pa sad čekam da mi netko kaže: je li bilo i pametnijeg posla? Ja sam sve svoje boli odbolovao, (a nisam sa sobom kao ni prije), i bojim se da se već sutra boli ne povrate? Ja sam sve svoje molitve izmolio i pjesme ispjevao, a hoće li to doći do čijih ušiju, ne mogu suditi – još sam u bunilu. Pa, nije li možda rješenje u tome da krenem ispočetka? Ako preživim! I, ako se puti ne zatvore?

REDAKCIJA: MEANDARMEDIA, Petrinjska 51, HR - 10 000 ZAGREB e-mail: meandar.media@meandar.hr e-mail: prodaja@meandar.hr web knjižara: www.meandar.hr KNJIŽARA UŽITAK&TEKST, Centar Kaptol, Nova ves 17, e-mail: uzitak.i.tekst@meandar.hr HR - 10 000 ZAGREB

Knjiga je objavljena uz potporu: Končar – Elektroindustrija d.d. Končar – KET