Dona Kaufman

Dona Kaufman

Naslov Originala: THE BIG BAD WOLF TELLS ALL

by Donna Kaufman Copyright © 2002 by Donna Kaufman

Draga Tanzi Vam Otkriva, Čitao sam tvoju poslednju kolumnu i, moram ti reći, mi vukovi uopšte nismo oduševljeni tvojom odlukom da otkriješ naše navike u zabavljanju i parenju baš svim Crvenkapama na svetu. Znaš, sledeće što će uraditi biće da skrenu ka prvoj crkvi ili Rotari klubu... i skrase se s nekom od ovaca. Šta će ostati za nas? Da vrebamo svoj rod? Ha! Čisto sumnjam. Znaš šta se dešava kada se spoje dva vuka?

U redu, slažem se, ima to i svojih čari - ako ti ne smetaju tragovi kandži na leđima. Ali, vidiš, mi se suviše dobro poznajemo, ubrzo bismo završili u malim jazbinama i osnovali sopstveni mali čopor...

Ne, ne, to prosto neće moći tako. Da budem iskren, volimo da čitamo o tvojim poterama na vukove, ali možeš li da izostaviš detaljnu analizu? Otežavaš nam upravljanje stadom, ako me razumeš? Mislim da razumeš.

Ali, hej, ako ništa ne radiš u petak uveče... uvek možeš da zaurlaš. Moje stare ogrebotine od kandži već su zarasle.

(Potpis) Jedan od ono malo preostalih Velikih Zlih Vukova, i ponosim se time.

Ovu knjigu posvećujem svojoj sestri Keti, Koja bi imala šta da kaže o ovcama i vukovima.

Posebno zahvaljujem Karen Solem i Liz Šajer.

Vaš entuzijazam je mnogo promenio stvar

Tanzi vam otkriva I tako sam, ovog vikenda, gledala kako mi se najbolja drugarica udaje treći put, i nisam mogla da se ne zapitam... da li bidermajer gubi karmu i ako brak ne potraje? Ne čeznem da pronađem svoju drugu polovinu. Barem ne na više od nekoliko stvarno dobrih sati. Dan-dva, maksimalno. Zapravo, bolje da zadrže za sebe svoj bidermajer. Zašto rizikovati, zar ne?

Ovo iznosim zato što sam u tom času doživela proviđenje koje mi je promenilo život. Sve se desilo kada sam pokušala da se utopim u gužvu, među ostale hvatačice bidermajera... i na sopstveno zaprepašćenje otkrila da nema gužve u koju bih se utopila. Zapravo, bila sam jedina osoba dovoljno stara da glasa, a mlada za penziju, koja je ispunjavala ostale uslove da učestvuje u Stampedu na Bidermajer.

Kako je došlo do toga? Kako sam ja, Tanzi Harington, sa svojih dvadeset devet godina, zvanično postala Poslednja Deveruša u društvu punom "Dok nas smrt ne rastavi"?

Današnje pitanje... da li je seks na medenom mesecu zaista tako fantastičan? Ili se učesnici, prosto, uljuljkuju tom fantazijom, pokušavajući da se izbore sa sve izvesnijom sudbinom da im je to poslednji seks u životu?

Tanzi je čekala u redu i pitala se po ko zna koji put kako ih je Su nagovorila na ovo. "Za opšte dobro", promrmljala je sebi u bradu, pomislivši ponovo da je isto tako mogla i da ispiše ček. I poštedi se neprijatnosti.

"Koja veličina?" upita gospodin iza pulta kada je konačno došao red na nju. "Šest i po, štikle ili sandale. Sedam, ravne ili patike."

Tip jedva da je podigao pogled. Izgleda da smisao za humor nije bio neophodan uslov za prijem na posao u kuglanama San Franciska. "Sedam, molim vas." Čovek zgrabi par nečega što su svakako bile najodvratnije cipele koje je u životu videla i gurnu ih preko pulta. I još će mu platiti što će ovo nositi? Nemo se izvinila svojim stopalima. "Pretpostavijam da nemate nešto u stilu Džimija Čua?" Opet bledi pogled. "Nema veze." Zgrabila je dvobojne žuto-zelene kožne cipele na šniranje, u nijansi bebećeg izbljuvka, i potražila svoje ime na monitorima pored staza. Dobrotvorne svrhe ili ne, Su će im platiti za ovo, pomislila je dok se smeštala u malu nišu svog tima.

Gledala je kako ljudi počinju da popunjavaju redove i čekala da se pojavi ostatak ekipe. Strepela je od toga, kao što je strepela od same pomisli da će se kuglati za novac. Pogledala je na sat. Još je imala vremena da pobegne.

U tom času dojezdila je Rina. Rina nikada nije radila nešto tako prizemno kao što je hodanje ili šetanje. Ona je jezdila. Tanzi ustade i mahnu joj, a onda se saplete o beskrajno dugačke pertle. Nema potrebe naglašavati da Tanzi nije bila rođena da jezdi.

Rina siđe u malu nišu i privi je jednom rukom uz sebe u nešto što je trebalo da predstavlja zagrljaj, pazeći da ne pokvari šminku i frizuru. "Vratila sam se", izjavila je s uobičajenim elanom. "Svet ponovo može da se okreće oko svoje ose."

Tanzi dramatično uzdahnu. "Hvala bogu, već sam razmišljala da pobegnem." Ali, bilo joj je drago što se Rina vratila s medenog meseca. Iz njihovog društva, Rina joj je bila najprisnija prijateljica. A uz to i nepresušni materijal za kolumnu koja je izlazila dva puta mesečno. Srećom po Tanzi i njene čitaoce, Rina je svoju povremenu ulogu smatrala zabavnom i laskavom. "Šta je to, pobogu?" Rina je pokazivala na Tanzine cipele boje bebećeg izbljuvka. "Šizofrene cipele koje mogu da se svide samo manijakalno-depresivnima?"

Rina izvi obrve. "Pripada mi muka pri samom pogledu na njih."

"Pretpostavljam da su ostrva fantastična?" upita Tanzi, očajnički želeći da promeni temu. Bilo je dovoljno strašno što mora da nosi ove cipele. Nije morala i da priča o njima. "Ten ti je savršen." Uostalom, kao i Rinina glatka crna kosa, firmirana odeća, vitko manekensko telo, i tako dalje i tako dalje. Naravno, Rina je sve to nosila u stilu "Zar ne izgleda svako ovako fantastično?" zbog čega ju je bilo teško mrzeti. Uprkos sopstvenim neukrotivim smeđim kovrdžama, ponekoj pegi na licu i obrvama koje je bilo skoro nemoguće održati uobličenim, Tanzi je polazilo za rukom da većinu vremena ne bude ljubomorna. Barem kada nije nosila obuću boje bebećeg izbljuvka.

"Ono je pravi raj, Tanz", odvrati Rina uz vragolasti osmeh. "Stigli smo čak i da siđemo s jahte i nešto od toga i vidimo."

Rinin treći muž bio je Garison Vest, poznat još kao Matori Lovator. Bio je stariji od nje petnaest godina, mada se to ni po čemu nije dalo primetiti. A zahvaljujući timu estetskih hirurga i učnih trenera, verovatno nikada ni neće.

Rina je iskreno verovala u izreku "treća sreća". Tanzi se nadala da je u pravu.

Mada, tu će pre odlučiti veličina raspoloživog kapitala od sreće. S obzirom na to koliko je Rina volela da raspolaže kapitalom svojih muževa, ispašće da je sama sudbina umešala prste da ih spoji.

Rina se osvrnu oko sebe. "Kako smo uopšte dozvolile da nas ponovo nagovori na ovako nešto?"

"Ubij me ako znam. Razmišljam da se samo upišemo u listu s rezultatima i šmugnemo za pult s hranom, gde možemo lepo da se najedemo dok drugi prave budale od sebe."

"Dobro znaš šta mislim o masnoj hrani. Ali..." Pogledala je u Tanzine cipele i stresla se. "Možda tvoja ideja i nije tako loša."

Tanzi se nasmeja. "Budi srećna što si propustila Marijelin prošlonedeljni 'ručak s devojkama'." Sada se ona stresla.

"Nemoj mi reći da vas je odvukla u Karusel. Ponovo."

Tanzi klimnu glavom, s mučeničkim izrazom na licu. Karusel je trenutno bio u trendu kao mesto gde su dolazili novopečeni roditelji da se razmeću svojim vajnim mladuncima. "A ti nisi bila tu da me spaseš. Cele nedelje imam noćne more na temu cirkusa."

"Oh, bože", prošaputa Rina, glumeći da je užasnuta. "Valjda ne seks sa klovnom."

Tanzi klimnu glavom. "Došle smo samo Su i ja. Nemam pojma šta je sa Sloun. Onda možeš da zamisliš kako mi je bilo."

Rina je uhvati za ruku. "Moraću nekako da se iskupim. Zapravo, baš sam planirala da napravim malu sedeljku i..."

Na svu sreću, Tanzi se spasla onog što je znala da sledi - Poziv na Specijalnu Večeru za Slobodne Prijatelje - kada su se pojavile Marijel i Su. Marijel je bila druga sveže udata žena iz njihovog društva, s bračnim stažom od sedam meseci. Takođe je bila i u trećem tromesečju trudnoće, pri čemu je na predstojeće materinstvo gledala kao na novu religiju.

"Nadajmo se da joj danas nije dan za propovedanje nevernicima", Tanzi došapnu Rini pre nego što je ustala sa širokim, blistavim osmehom na licu. "Ćao, društvo. Su, moramo nešto da se dogovorimo."

"Tanzi, obećala si..."

Marijel nije obraćala pažnju na njih. Bila je suviše zauzata mahanjem papirićem koji je držala u ruci. "Imam slike sa ultrazvuka!" zacvrkutala je.

Rina i Tanzi nemo razmeniše poglede. "Odlično", prevali Rina preko usana i okrenu se ka Su, koja je još uvek bila u otmenoj opremi svog teniskog kluba.

"Oh, baš će ti lepo ići cipele za kuglanje na tu odeću."

"Ha, ha. Što ste takve? Biće zabavno."

Marijel je, osmotrivši najpre staze, a zatim Tanzine cipele, brižno prekrila stomak rukama. Da li da zaštiti dete u stomaku od parajućeg zvuka sudaranja čunjeva, ili ružnoće cipela, Tanzi nije mogla da zna.

"Kako je bilo na tenisu?" upitala je nepopravljivo učtiva Marijel.

Su se nasmeja, a sitne borice koje su joj se pojavile u uglovima očiju, doprinele su da izgleda još otmenije. Sunčica Su, kako ju je Tanzi uvek zvala.

Udata za Savršenog Pola. Bili su odvratno srećan par, Barbika i Ken iz San Franciska. "Pa, recimo da neću preći u profesionalce u skorije vreme", odgovorila je kroz osmeh. "Ali, razbila sam Polovu sestru, a i to je nešto."

Dakle, ona je bila Barbika sa stavom. Tanzi samo zahvaljujući tome nije presekla vene na prvoj godini u Berkliju kada je shvatila da će joj Sunčica Su biti cimerka.

Tanzi pljesnu rukama. "Šta kažete da ispišemo velike čekove za Suinu dobrotvornu akciju, odemo na pomfrit i gledamo kako neki drugi ljudi u ružnoj obući bacaju đulad?"

Su nije čak ni pokušala da se usprotivi. Znala je da bi bila nadglasana.

Progurale su se do jednog od stolova i nekako uspele da se smeste. Jadna Marijel je jedva stala između naslona stolice. Ali, nije se žalila. Verovatno je bila svesna da njena organizacija prošlonedeljnog ručka nije naišla na opšte oduševljenje, nagađala je Tanzi.

"Pitam se gde li je Sloun", reče Marijel.

"Verovatno traga za nekom halom", reče Su. "Mogla bi da počne da prodaje svoje skulpture beskućnicima."

"Ili je možda kod kuće i razbija Vulfija", dodala je Rina, s vragolastim osmehom. "Rekla je da se Volfgang ponaša pokajnički i da se žestoko trudi da joj udovolji. Žestoko je ključna reč, uverena sam."

Su je pljesnu po ruci. "Vi sveže udate žene mislite samo na seks, seks i seks."

"A ti i Pol ne mislite?" uzvrati Rina.

Su uzdahnu. "Ne kao nekad." Onda se osmehnula. "Ali, ne žalim se. Ne možeš očekivati vatromet posle pet godina braka."

Tanzi se trudila da ne pobledi. Nema vatrometa? Posle samo nekoliko tričavih godina? Nije bila ni blizu optimistički nastrojena kao Su, ali pomislila je da bi njenoj prijateljici trebalo barem malo da zasmeta takav razvoj situacije.

Onda je došla Sloun, postmoderno mršava, odevena u postmodernu crnu odeću, i sa postmodernom razbarušenom frizurom oko vidno zajapurenih obraza. Tanzi pade na pamet da je Sloun možda jedina osoba koja bi možda nešto i mogla da postigne u cipelama za kuglanje.

"Ding, ding, ding", reče Rina, lupkajući kašičicom po čaši i pokazujući ka Sloun. "Mislim da sam pogodila." Nagnula se napred i snizila glas. "Naravno, da ja imam muža kao što je Vulfi, koji u krevetu pokušava da povrati izgubljeno poverenje, zar mislite da bih bila ovde sa vama?"

Tanzi samo zakoluta očima. Uprkos nadimku, Slounin muž Volfgang nije baš bio alfa mužjak. U svakom slučaju, nije ostavljao takav utisak. Volfgang je bio ćutljivi umetnik iz Austrije; visok, mršav, svetloplave kose. Najupadljivije na njemu bile su zagonetne plave oči. A Tanzi je slučajno znala da je Rina luda za zagonetnim očima.

Naravno, izgleda da je isti slučaj bio i s većinom mladih ženskih modela koje su pozirale Vulfu za njegove skulpture, što je Sloun nedavno saznala na teži način. Ali, pokušavali su da izglade stvari.

"Imaš svog Garisona Vesta III", reče Marijel pomalo tugaljivo, kao da se kod žena udajom razvija slepilo za suprotni pol. Što je, očigledno, bio slučaj s Marijel. "Garison ima bogatstvo, moć, dobro izgleda. Šta uopšte vidiš na Volfgangu?"

Rina je odmeri. "Dušo, novac može samo delimično da nadoknadi neke stvari."

Tanzi i Su razmeniše poglede, a zatim klimnuše glavama s razumevanjem.

Marijel je delovala zbunjeno.

"Nema veze", reče Rina. "I ne brini se, savršeno sam srećna s Garom."

Ustala je i dočekala Su poluzagrljajem jednom rukom, kada je ova konačno uspela da se probije do stola. "Pretpostavljam da ti je sada potreban još samo desert, zar ne?"

Sloun joj uputi pogled koji je govorio "poštedi me", a onda se brzo smesti na stolicu. "Znači, nećemo se kuglati za pare?" Osvrnula se po dvorani.

"Ispisaćemo čekove i jesti masnu hranu u dobrotvorne svrhe", reče Tanzi, radujući se netipičnom rumenilu na Slouninom inače bledom licu. Makar je neko imao dobar bračni seks. Dakle, nisu sve nade izgubljene.

Kada je Tanzi upoznala Sloun, tokom njenog buntovničkog andergraund perioda na fakultetu, Sloun je bila najseksepilnija neženstvena osoba na svetu.

Retro bitnik u martinkama i crnoj odeći, s kosom tako kratkom da se teško mogla nazvati frizurom i minđušama na najrazličitijim delovima tela kada to još nije bilo u modi, Sloun je odisala senzualnošću.

Još uvek je bila sve to, ali ju je veza sa Volfgangom donekle smekšala. Nije je lišila čari, pre se može reći da ju je učinila kompleksnijom i tajanstvenijom.

Ipak, Tanzi se u poslednje vreme brinula zbog prijateljice, tako da se obradovala videvši je ponovo nasmejanu.

"Moraš s vremena na vreme da probaš nove stvari, Tanz", rekla je Sloun, uz "umorna sam od svega uzdah", koji je već bio mnogo tipičniji za nju. "To ponekad podrazumeva iskorak s poznatog terena." ''Izgleda da Tanzi pod tim isključivo podrazumeva učestvovanje u dobrotvornim akcijama gde možeš da nosiš firmiranu obuću", reče Su i sve se nasmejaše.

Tanzi je često razmišljala o čudnoj dinamici njihove male ženske ekipe, ali odavno je odustala od pokušaja da shvati kako je moguće da tako dobro funkcionišu. Prihvatala je to kao činjenicu. I zahvaljivala je bogu na tome. Ne bi znala šta bi bez njih. Zapravo, u poslednje dve nedelje, otkako se Rina udala, nije joj bilo svejedno što je ostala jedina slobodna žena u grupi.

Plašila se da će sve biti drugačije kada se ponovo nađu na okupu. Da će se osećati isključenom među svojim udatim prijateljicama.

"Znači, koliko shvatam, stvari se... popravljaju?" Rina je upitala Sloun bez uvijanja. "Vulfi parkira cipele isključivo pod tvojim krevetom?"

Rina ne bi bila Rina kada ne bi gađala direktno u metu, pomisli Tanzi. Ali, iznenadila se kada je, umesto da se nasmeje, ili samozadovoljno podigne obrve, ili bar blago namršti što joj seciraju bračni život na stolu u kuglani, Sloun pocrvenela, s izrazom na licu koji je najviše podsećao na zbunjenost.

Pribravši se, nehajno je slegnula mršavim ramenima i privukla plastificirani jelovnik preko stola. "Radimo na tome."

Rina uputi Tanzi upitni pogled, ali, na svu sreću, ipak odluči da se okane teme.

Marijel, koja se užasavala i najmanjeg nagoveštaja svađe, brže-bolje zacvrkuta. "Hoćete li da vidite moje slike s ultra-zvuka? Vidi mu se čak i penis!"

Tanzi umalo proguta led iz čaše s vodom. Rina prsnu u smeh i zgrabi sliku od Su, koja je, trepćući plavim očima, pokazivala prstima koliko će nerođena beba Bendžamin biti obdarena.

Sloun je nastavila da gleda u jelovnik. "Ne, hvala. Već sam se nagledala dovoljno malih penisa za danas."

Sve četiri zaćutaše, uključujući i Marijel. Uzalud su pokušavale da sakriju sažaljive izraze na licima. Sloun ih prelete pogledom i uzdahnu. "Izvajanih.

Jedan od Vulfovih poslednjih projekata."

"Nadam se da ih nije radio po uzoru na sebe", reče Rina.

Sloun ponovo spusti pogled na jelovnik. "Teško." Onda se zakikota i potpuno naruši atmosferu.

Rina je podigla čašu s vodom. "Zdravica."

Sve podigoše čaše. "Čemu?" upita Tanzi.

"Bebećim pišama, izvajanim kitama i žestokom seksu na medenom mesecu!"

Glasno su se smejale. Nije ih bilo briga što ljudi gledaju u njih. Kada su bile zajedno, nalazile su se u sopstvenom, malom svetu.

Hrana je poručena, masni pomfrit i hamburgeri uredno posluženi.

"Ne mogu da verujem da ćemo stvarno jesti ovo. A nismo se čak ni kuglale da ublažimo osećaj krivice", prokomentarisala je Su. Sloun je pogleda ravnodušno. "Razmišljaj o hrani kao o umetnosti, a ne gorivu", izjavila je najoholijim mogućim tonom, kakav se najčešće mogao čuti po umetničkim galerijama, a onda se zavalila na stolicu i nasmejala. "Naravno, ja ću svakako naručiti i jedan impresionistički milkšejk da sperem ovu masnoću.

Mrtva sam gladna."

Rina se nasmeja. "Postorgazmatički apetit, a?" Uzdahnula je, kao da se priseća. "Na jahti je bio i Garov lični kuvar. Čudo jedno šta sve taj čovek zna da napravi od belog sosa."

Marijel napravi grimasu. "To i nije naročito romantično. Bili ste okruženi svim tim ljudima na rođenom medenom mesecu."

"Dušo", reče Rina, "brod ne plovi sam od sebe. Veruj mi, osoblje mu je odlično obučeno."

"I mora da bude, ako se sve uzme u obzir", promrmlja Su zajedljivo, na šta se i Tanzi i Sloun namrštiše.

Marijel zabrinuto pogleda Rinu, ali ona samo klimnu glavom, sa znalačkim osmehom na licu. "Sve je u pokretu, veruj mi. A ni ljuljanje broda nije smetalo."

Su duboko uzdahnu. "Seks na medenom mesecu. Sećam se svakog minuta. Čini mi se da je prošlo mnogo više od pet godina."

Tanzi je zamišljeno žvakala. "Pričaš kao da pre toga niste, znaš već", rekla je.

"Naravno da jesmo", reče Su, "ali, ima nečeg u tome kada si venčan, tek što si izgovorio bračne zavete i..."

"Tačno znam na šta misliš", prekide je Marijel u pola rečenice, sa sanjalačkim izrazom u očima. "Čak je bio predivan sve vreme boravka u Parizu." Zakikotala se. "Grada skoro da se ni ne sećam."

"Može se pretpostaviti", reče Rina, "pošto ti termin pada tačno devet meseci posle prve bračne noći."

"Već sam vam objasnila šta se desilo." Marijel protrlja stomak a oči joj ponovo poprimiše onaj staklasti sjaj. "Ali, znate, kao što sam vam već rekla, možda je bilo suđeno da kondom pukne. Moram verovati da se to desilo s razlogom."

Nikome nije padalo na pamet da joj razbija iluzije čim se povratila iz prvobitnog šoka, Marijel je poblesavila od sreće. "Čak je i dalje divan", cvrkutala je. "Mislim, ma koliko bio zauzet u agenciji, zove me nekoliko puta dnevno da vidi kako smo ja i beba. Pa šta ako seks nije kao nekada? I to će se jednom vratiti na svoje."

Nije izgledala tako ubeđeno kao što je zvučala, pomislila je Tanzi, pitajući se kako se njena drugarica zaista oseća. Već je sama pomisao da će provesti s Čakom čitav život zastrašujuća, a najmanje što bi trebalo da želi jeste Čak u naponu snage. A Rina, s Garom Prebogatim. Sloun će imati samo Volfganga Nemirno Oko. A seksualni život Sunčice Su i Savršenog Pola sveo se na misionarsku pozu dva puta sedmično, s povremenim divljim seksom u nedelju kako je Su odredila - kada bi uspeli da se izvuku iz posete njenoj majci posle crkve.

Tanzi se trudila da se ne strese na pomisao o Utvrđenim Danima za Seks.

Njene prijateljice bile su srećne u braku a to je bilo najvažnije. Sve dok ne počnu da je dave s prednostima monogamije.

Možda se druge žene u sličnoj situaciji osećaju neispunjeno i ranjivo, ali Tanzin bračni časovnik još nije počeo da kuca. A ni biološki. Možda nikada ni neće. Iako su joj se tridesete preteći kezile, nije se nimalo brinula zbog toga.

Radovala se zbog svojih drugarica. Nije im zavidela i nije čeznula da i sama pronađe muža. Volela je da bude sama. Uživala je u tome. Stopila se sa svojom samoćom i nosila ju je kao počasnu značku nezavisnosti. Samo u ovakvim trenucima, kada su sve osim nje razmenjivale znalačke poglede srećno ili manje srećno udatih, njena ljubljena nezavisnost počinjala je da miriše na nešto što je u velikoj meri ličilo na usamljenost. Ili će početi, kako njene prijateljice budu odmicale sa svojim bračnim iskustvima, a ona ostane tu gde jeste.

"Sereš", promrmljala je sebi u bradu, a onda potkrepila taj zvučni proglas srkom čokoladnog milkšejka. Napustiće ovaj restoran i društvo udatih drugarica i vratiće se u svet slobodne žene s još većim poletom, zadovoljna što je bila pametna, što se nije odrekla svih onih fantastičnih i izazovnih stvari.

Neki to zovu skrašavanjem. Skrašavanjem s "pravim čovekom", poznatim još pod imenom "dobar domaćin".

Još nije bila spremna za dobrog domaćina. Još uvek je bila zauzeta uživanjem s dobrim vikend-momcima. Rina je muškarce s kojima je Tanzi izlazila, nazivala lošim momcima ili otpadnicima. Tanzi je znala nešto više o tome. Oni su bili i jedno i drugo, i još mnogo više. Što ih je i činilo tako privlačnim. Sve za trenutak, ništa za budućnost. A kakvi su bili ti trenuci? Pa, recimo da državna televizija ne pušta takve filmove.

"Zemlja zove Tanzi", reče Rina, gurkajući je nogom ispod stola.

"Radi", reče Su. "Uvek znam kada počne da radi. Poprimi taj odsutni izraz na licu i potpuno zaboravi da postojimo." Mahnula je rukom ispred Tanzinog lica i nalaktila se na sto. "Što nije lepo, pošto bi ostala bez posla da nema nas."

"Da, a onda bi morala da živi od fonda koji je Milisent odvojila za nju", reče Marijel. "Tanzi, i dalje mislim da si luda što ne uzmeš bakine..."

"Preklinjem vas", zacvile Su, "nemojmo ponovo o tome. Prošli put se iskidala živa objašnjavajući nam zašto joj je važnije da bude nezavisna nego fenomenalno bogata."

Rina nije obraćala pažnju na njih. "Kad smo već kod Milisent Veličanstvene, kako je prošla večera za Dan zahvalnosti?"

Tanzi je brže-bolje ščepala pojas za spasavanje koji joj je Rina dobacila.

Marijel nikako nije mogla da shvati zašto Tanzi jednostavno ne nastavi tradiciju Haringtonovih. Marijel, koja je jedva dočekala da ščepa uspešnog Čaka i s njime svije gnezdo. Tanzi se okrenu ka Rini.

"Kao obično. Pitala me je kako ide posao, odvukla me na prevaru u kupovinu - užasno iskustvo, verujte mi - pokazala mi poslednja čuda tehnike koja je instalirala u Velikom Hariju, i to bi otprilike bilo to."

"Kad si već spomenula Velikog Harija", uključila se Su, misleći na Kuću Haringtonovih, zamak u kojem je živela njena baka, tačnije baba-tetka, "podseti me da kasnije popričamo."

Tanzi klimnu glavom. Znala je na šta Su misli. Na proslavu s primopredajom poklona povodom rođenja Marijelinog deteta. Su je planirala da se proslava održi u njenom klubu, ali Rina je predložila da je održe u Kući Haringtonovih. Umesto da se raspravlja, Su je bila sklonija da se prikloni želji većine.

Rina otpi gutljaj kafe i reče: "Ima li još poruka od tvoje 'Tanzi vam otkriva' srodne duše?"

"Vrlo smešno", reče Tanzi. "Nije trebalo da ga pominjem. Tip je bezopasan. Jednostavno sam ga izbrisala."

"Znači primila si još poruka", reče Su, naginjući se napred. "Možda bi trebalo da ih pošalješ Martinu."

"Mnogo mi je lakše da pritisnem delete na tastaturi nego da slušam još jedno urednikovo predavanja na temu lovaca na poznate ličnosti."

"Predavanja koje bi verovatno trebalo da saslušaš", reče Marijel zabrinuto.

"Martin je dovoljno sluđen u poslednje vreme, ne trebam mu još i ja. Osim toga, već mi je Milisent održala predavanje, hvala na pitanju."

"Rekla si Milisent?" uzviknu Rina kroz smeh. "Kladim se da te je dobro preslišala."

Tanzi je znala da se njena baka divi njenoj nezavisnosti, ali i da bi je uzela pod svoje čim bi joj se ukazala najmanja prilika.

"Bila sam ošamućena od maratonske kupovine. Izletelo mi je. Ali, iskreno, mislim da bih osetila da sam zaista u opasnosti. Možemo li sad da pređemo na drugu temu?"

Rina joj pogledom dade znak da je razume. "Naravno, ako nam kažeš koji će se deo ovog razgovora pojaviti u sledećoj kolumni."

"Da", nasmeja se Su, "dečji penisi ili žestok seks na medenom mesecu?"

Kako biti srećno neudata kada su ti sve prijateljice udate, pomisli Tanzi, prisiljavajući se na osmeh. Umesto toga, rekla je: "Bojim se da ćete morati da pročitate."

Da li bračni seks uvek prelazi u rutinu?

Da li zato što je Dobar Frajer postao Oženjeni Frajer s Hipotekom? Da li je odgovornost, a ne bliskost, pravi krivac za smrt dobrog seksa? Ili je stvar još prostija? Možda Dobar Frajer ženidbom menja vučju značku za bedž sa ovcom.

Postaje deo stada. Stado čine svi ostali Pouzdani, Odgovorni Frajeri s Hipotekom. A Ovčji Seks, ma kako postavite stvari, nikada ne može da dostigne Vučji Seks.

"Strava ti je današnja kolumna, Tanz. Sviđa mi se ta nova stvar s vukovima i ovcama."

Tanzi je podesila jačinu zvuka na slušalicama mobilnog telefona i pritisnula save. "Hvala, Martine. Recimo da sam imala inspiraciju."

"Očigledno. Ko bi rekao da ima tako mnogo Poslednjih Deveruša?"

Zaškrgutala je zubima. "Upravo razmišljam da osnujem klub." Prošlo je tri nedelje od prve kolumne o proviđenju koje joj se desilo na svadbenom prijemu.

Ispostavilo se da, zapravo, nije poslednja deveruša na Zemaljskoj kugli. U poslednjih deset dana javilo joj se mnoštvo njih. Čitave horde. Ali, iz nekog razloga, nije se osećala manje usamljeno. "Slušaj, treba mi što pre kolumna za subotu. Po podne imam onu radio-emisiju 'Deda Mraz za neudate i neoženjene', a sutra ujutru mora da se otkuca tekst za 'Veče sa Barbarom Bredli'. Pripremaju i šou 'Da li ste slobodni za Božić'." Au, čoveče! Ko će dočekati?

"Razradi onu vuk-ovca temu koju si spomenula u današnjoj kolumni. Imam osećaj da će žestoko odjeknuti među serijskim solistima."

Tanzi se naceri. "Reče apsolutna ovca."

Kiselo se nasmejao, ali mu nije palo na pamet da pobije njenu tvrdnju.

"Hej, ja sam barem vođa stada." Martin je bio glavni urednik MainLinea,

najčitanijeg Internet magazina posle Salona, u kojem je, u poslednje četiri godine, izlazila kontroverzna, naveliko prepričavana kolumna "Tanzi vam otkriva". Uprkos tome što je utirao put najnovijoj tehnologiji u izdavaštvu, Martin je dobro zagazio u pedesete, bio je oženjen istom ženom već dvadeset pet godina, s dvoje dece na fakultetu i lepom kućom u lepom kraju San Franciska. I on je, takođe, mogao da zakači orden "dobrog domaćina" na rever.

"Ma da, ti si Velika Ovca, Marti."

"To ne znači da u meni nije ostao i poneki vučiji instinkt. Jesam li ti rekao za svoje novo luče?"

Tanzi zakoluta očima. Šta je to sa sredovečnim muškarcima i njihovim igračkama? "Jesi, Marti, rekao si mi. Crvena kao ušećerena jabuka, tapacirana kožom, lepo spakovana mašina s čitavim krdom konja ispod haube."

"Koji upravljaju stadom ovaca", uzvratio je, glasom ponosnog vlasnika igračke. Ili je to bila samo strast prema sportskim kolima?

To je donekle mogla da razume. Ali, brza kola voziš dok si mlad, zar ne?

Uz Martija je išla limuzina. Uz Martija je verovatno oduvek išla limuzina. Što je čitavu tu stvar sa sportskim kolima činilo još čudnijom. Barem kada je on u pitanju. Gojazan, proćelav, naočare na recept... ne, nije mogla da ga zamisli kako juri auto-putem, sa spuštenim krovom, i peva "Born to Be Wild." Blago se stresla na tu pomisao. Doduše, jesenas je poslao mlađe dete na fakultet, pa možda to sve objašnjava. Kad i poslednji ptić napusti gnezdo, roditelji počinju čudno da se ponašaju. Sam bog zna šta gospođa Marti misli o najnovijoj muževljevoj fiksaciji.

"Kad poželiš probnu vožnju, samo mi javi, važi?"

Zakolutala je očima. "Važi. Čućemo se u petak kada završim tekst."

Prekinula je vezu i zagledala se u ekran laptopa. Ponovo je pročitala ono što je već napisala, a onda se bacila na kucanje.

Dakle, da li je to razlog zašto mi, P.D. nismo spremne da se skrasimo sa ovcama, kao sve ostale žene iz našeg okruženja? Na stranu Ovčji Seks, šta fali muškarcima koji stavljaju porodicu na prvo mesto, imaju stalan posao, pare za školovanje dece i ušteđevinu za crne dane? Šta fali tipičnom pripadniku stada, koji nikad ne zastrani?

Solidan, pouzdan Muškarac Ovca.

Zašto ne mogu da volim Muškarca Ovcu?

Ako se ja pitam, to je zbog vukova. Odvlače mi pažnju od ovaca. Muškarac Vuk. Uvek oprezan. Totalno alfa. Nezainteresovan da bude pripitomljen. Ne samo da se ne bi prodao za ovčji bedž, nije čak ni čuo za njega. Šta je to u tim muškarcima što natera moje srce da zakuca onako kako nikada nije, niti će zakucati zbog jedne ovce? Ne želim da ih pripitomim.

Svakako ne želim da ih upoznam s Mamom. Ne. Ja sam samosvesna, nezavisna (i time se ponosim) žena, i hoću da me Muškarac Vuk odvuče u svoju jazbinu i uradi mi ono što najbolje zna. Više puta. Ali, to je sve što hoću od njega. Taj divlji zanos, taj osećaj da me je ponelo nešto što je jače i moćnije od mene.

Sama sam odgovorna za sve ostalo u životu: dom, karijeru, društvo. Ne moram da tražim dozvolu ni za šta, ne moram da pravim kompromise. Radim šta hoću, kada hoću. A nameravam da tako i ostane.

Muškarac Vuk mi je potreban da s vremena na vreme preuzme uzde i omogući mi da nakratko predahnem. Budimo iskreni, Muškarac Ovca nikada neće učiniti tako nešto. I sve dok budem imala potrebu da držim uzde u rukama, ne pada mi na pamet da se za stalno priključim stadu.

I gde sam onda ja u celoj priči? Serijski solista, koji se odvoji od stada svaki put kada Muškarac Vuk počne da njuška naokolo, eto gde. Neka mi oproste stalni pripadnici stada, Ali, u ovom trenutku, sasvim se dobro osećam u svojoj koži.

"Hajde sad da vas vidim, ovčice", promrmljala je i snimila dokument.

Pristupila je Internetu i poslala Martiju kolumnu pre nego što je još jednom razmislila o onom što je napisala. Na kraju krajeva, kolumna se ne zove "Tanzi vam skriva". Pisala je ono što oseća. Bez ustručavanja, ne razmišljajući hoće li nekog uvrediti. Otkrivala je dušu slobodne žene pred očima čitavog sveta. Uzmi ili ostavi. Na njenu sreću, gomila ljudi, i muškaraca i žena, radila je ono prvo. Čitali su njene napise, raspravljali o njima, ponekad ih mrzeli... Ali, svakako su uzdigli autora na određeni nivo slave i bogatstva.

Dok je pregledala elektronsku poštu, usne su joj se iskrivile u suv osmeh.

Onaj deo o slavi, ma koliko bila na relativno beznačajnom nivou, imao je svoje dobre i loše strane. Dobijala je ponude za sastanke, bračne ponude, ponude za spasenje od predstavnika raznih crkava, razne mame su želele da je upoznaju sa sinovima, sestre s braćom, i uopšte sve te dobronamerne udate gospođe nudile su da je spoje sa svim tim dobrim momcima. A to je obično bilo pre deset ujutro.

Nezgodno je bilo to što je imala i neke Ekstremne Obožavaoce. Neki su se obrušavali na njenu ličnost na vrlo nasilan način, drugi su vrebali broj njenog računa u banci. Naravno, činjenica da se pojavljujete na televiziji, na radiju i da ste dostupni na Internetu neminovno izvlači na površinu predstavnike manje stabilnih društvenih slojeva. Računala je da i oni idu u paketu i nikog od njih nije uzimala za ozbiljno.

"Ah, evo te opet." SoulM811, njen poslednji Ekstremni Obožavalac, ostavio je još jednu poruku u njenom elektronskom sandučetu. Tanzi nije bila sigurna hoće li je zabaviti ili zabrinuti. Ako već nije bio naročito originalan, tip je svakako bio izuzetno uporan. Predstavljao se kao njen spasilac, čovek koji će je voleti do kraja života i tako osloboditi svih strahova neudate devojke.

Bledo se osmehnula dok je preletala pogledom preko najnovijih zakletvi na večitu odanost. Izgleda da nije razumeo da joj, kao neudatoj devojci, ti strahovi

plaćaju stanarinu. Uz to, nije baš da se plašila. Više je razmišljala. I to na vrlo javan način.

Zaboravivši na SoulM811, otvorila je poruku s potpisom "Howling 4 U"2.

Njena poslednja kolumna, u kojoj se tek ukratko osvrnula na "muškarci se mogu svrstati u dve kategorije, vukove i ovce" teoriju, pojavila se na stranici MainLinea pre manje od sat vremena.

"I već su počeli da isplivavaju", promrmljala je, zadovoljno se osmehujući dok je uzimala drugu koka-kolu za to jutro. "Biće ovo interesantan dan." Silno se zabavljala čitajući pismo tipa koji se predstavljao kao pravi vuk. Iz podvrste vukodlaka. Bio je ubeđen da je kolumna posvećena isključivo njemu i želeo je da se spare tokom sledećeg punog meseca. Što je - blago njoj! - bilo već sutra uveče. Obrisala je poruku i otvorila sledeću, potpisanu sa "Jaga", kada je zazvonio telefon.

"Tanzi, dušo, moramo da razgovaramo", rekao je glas s druge strane žice bez ikakvog uvoda.

Tanzi se skoro ugušila kada joj je piće skrenulo kuda ne treba. "Tetka Milisent!" Brzo je spustila konzervu i skinula slušalice u korist klasičnog, staromodnog telefona. Nekako se osećala bolje kada se držala za nešto materijalno i, što je još važnije, nesalomivo, svaki put kada bi je baka udostojila poziva. "Kakvo prijatno iznenađenje."

"Ljubazno od tebe što to kažeš, iako ne misliš tako. Uvek sam se pitala odakle ti ta crta, pošto od majke sigurno nije. I prestani da stežeš slušalicu kao neka davljenica koja se dočepala pojasa za spasavanje. Imam samo nekoliko minuta pre nego što stignu kola, a moramo da se dogovorimo oko nečega."

"Moramo?" Tanzi je zaključila da je najbolje samo pratiti Milisent, pošto se nije zanosila mišlju da će ikada moći da kontroliše stvari u koje je uključena njena pomalo ekscentrična baka. U redu, ponovo ispada ljubazna s tim

"pomalo". I nije nasledila tu crtu od majke. Jedino što je nasledila od Penelope bile su zelene oči i izrazito nepoverenje prema dugim vezama.

"Da, dušo, moramo. Izgleda da se mojoj dragoj prijateljici iz Filadelfije.

Franses Dalrimpl, naglo pogoršalo zdravlje. Pozvala me je u posetu, koja se lako može protegnuti na duže vreme. Studirale smo zajedno na Vasaru, možda se sećaš iz priče."

"Mmm." Tanzi je naučila da mudro koristi taj zvuk kada je razgovarala s Milisent.

"Kako smo se samo provodile! U moje vreme, bilo je malo slobodnih, radoznalih žena. Bile smo tako pune života." čežnjivo je uzdahnula.

"Prave vizionarke", reče Tanzi, nadajući se da Milisent neće pomisliti kako joj povlađuje. Stvarno se divila baki. Zapravo, Milisent joj je bila uzor. Ako se i nije divila nekim njenim osobinama, svakako ih se pribojavala. Ali, stvarno nije čeznula da ponovo sluša priču na temu "Milisent Harington: Godine u Vasaru".

Znala ju je napamet. "Sigurna sam da ćete se lepo provesti. Hoćeš li da svratim i zalijem cveće, ili pokupim poštu?" To je pitala čisto iz pristojnosti, pošto je Milisent, kao više nego bogata, imala punu kuću ljudi koji su pazili na svaki detalj u Velikom Hariju. Ali, takođe je znala da njena baka voli kada Tanzi izigrava brižnu unuku.

Izuzev Tanzine odsutne majke, Milisent je jedina preostala od Haringtonovih. I mada se za nju nikako nije moglo reći da predstavlja oličenje nežne, materinske figure, Milisent se nikada nije pretvarala: bila je žena koja budnim okom i čeličnom rukom upravlja nasleđenim bogatstvom, poslovima i ko zna kakvim još investicijama. U osamdeset drugoj godini, ulivala je strahopoštovanje više nego ikada.

"Zapravo da, može se tako reći, zbilja mi je potrebna tvoja pomoć", rekla je Milisent.

"M... molim?" Tanzi se zagledala u spisak s pristiglom elektronskom poštom. "Šta si rekla?"

"Raspustila sam osoblje kako bi dočekali predstojeće praznike s porodicama. Pošto ću početak godine provesti van grada, smatrala sam da nema razloga da im ne produžim odmore. Moj praznični poklon za naporan i predan rad tokom godine."

Iako je upravljala kućom i poslovima poput generala, Milisent je bila beskrajno darežljiva prema ljudima koje je cenila.

"To je zaista lepo od tebe, tetka Milisent." Niko je nije zvao Mili. Ili bi to učinio samo jednom. "Ali, zar ti ne treba bar osnovno osoblje da nadgleda poslove?" Osetila je blagu nelagodnost. Kao jedini Milisentin naslednik Penelope je odavno bila otpisana - Tanzi je verovatno trebalo da bude više upućena u to čime Milisent raspolaže. Međutim nije se interesovala za porodične poslove Haringtonovih, i nije imala čak ni približnu predstavu o tome kakvu je imperiju Milisent stvorila tokom svoje vladavine.

Milisent nikada nije načinjala tu temu a Tanzi je, kukavički ili ne, gledala da tako i ostane. Nadala se da će joj se posrećiti i da će se imovina nekako rasporediti na Milisentine brojne filantropske i dobrotvorne poduhvate, kada za to dođe vreme.

Milisent se prigušeno nasmeja. Bio je to napukao, pomalo zastrašujući zvuk. "Zapravo, ostavila sam nekog da se stara o izvesnim poslovima.

Obavestila sam sve koje je trebalo, da neću biti u gradu. Godišnji računi su sređeni. Zamolila bih te da počistiš za sobom ako budeš odlučila da kuvaš i, žao mi je, ali moraćeš sama da se pobrineš za pranje veša i takve stvari. Sigurna sam da si već navikla da sama obavljaš dotične poslove."

"Veš? Kuvanje?" Tanzi je bila zbunjena. "Ako ću samo svraćati da obiđem kuću i zalijem cveće, neću morati da kuvam i perem veš i..."

"Izvini, trebalo je da budem jasnija. Pošto su svi osim Rajlija otišli, bolje bih se osećala ako bih znala da je još neko u kući. Neko u koga imam poverenja."

"Ali, ti stalno putuješ."

"Na nedelju ili desetak dana, da. Ovo će se verovatno protegnuti na čitav decembar i dobar deo januara, ako ne i duže. A kako je vreme na Istočnoj obali, nikada ne možeš biti siguran da će avioni leteti."

Tanzi otvori usta, ali nije imala ideju šta bi rekla.

"Znam da tražim mnogo od tebe. I ne mislim da svaki trenutak treba da provedeš u kući. Ti si poslovna žena, s puno obaveza. Ali, možeš da poneseš sve što ti treba. Kuća je već spremljena za predstojeće praznike, tako da ćeš imati sve uslove za pisanje. Rajli je nenametljiv, osim toga, naložila sam mu da uradi sve što treba kako bi ti boravak u kući bio što prijatniji."

"Rajli? Šta se desilo s Margaret?" Margaret je bila dugogodišnja bakina lična sekretarica i bliska prijateljica.

"Nisi ga upoznala, ali vrlo je pouzdan. Ipak, mnogo ću se bolje osećati ako i ti budeš ovde. Margaret će uskoro dobiti praunuče, pa sam i njoj dala produženi odmor. Biće u Ohaju, sa sinom i njegovom porodicom sve do početka sledeće godine."

"To je stvarno divno. A taj Rajli, ko je on i kada si ga..."

"Evo Vejnrajta s kolima, dušo. Moram da krenem."

"Ali, tetka Milisent, ja..."

"Ne mogu ti opisati koliko mi to znači, Tanzi dušo. Javiću ti se čim stignem u Filadelfiju. Ne znam gde je Franses nameravala da me smesti, ali svidelo se to njoj ili ne, odsešću u Belviju, kao i uvek. Ako bilo šta iskrsne, jednostavno me nazovi tamo i ostavi poruku. U međuvremenu, obrati se Rajliju za sve što ti zatreba. Očekuje te u vreme večere. Ako ti to ne odgovara, molim te, javi mu.

Baj-baj, dušo."

Tanzi je ostala da zuri u mrtav telefon. "Baj-baj moje dupe", promrmljala je dok je spuštala slušalicu. Majstorski je nasamarena. "Ništa mi ne odgovara u vezi s ovim. Što si znala pre nego što si me nazvala. I to, sasvim slučajno, na samom izlasku." Tanzi je prošlo kroz glavu da pozove dotičnog Rajlija i obavesti ga da će morati sam da se snalazi, i to ne samo za večeru.

I ko je on, uopšte? Milisent je dobro pazila koga će zaposliti, i trebalo je vremena da pokloni poverenje novom radniku. Tanzi se nije sećala da ga je pominjala ranije. Ali, istini na volju, čim bi njena baka započela priču koja ima bilo kakve veze s poslovima, Tanzi bi pustila da joj misli odlutaju. Što se nje tiče, Rajli je mogao da bude već godinama zaposlen kod Milisent.

Uzdahnula je i zagledala se u kompjuterski ekran. Milisent joj je retko nešto tražila. Zapravo, izuzev da zajedno večeraju za Dan zahvalnosti, ništa. Što je čitavu ovu stvar činilo još čudnijom. Milisent ni u kom slučaju nije pokazivala znake propadanja, mentalnog ili bilo kakvog drugog. Zamolila ju je za uslugu, što znači da joj je ovo važno. Iako se nervirala što je tako stručno izmanipulisana, Tanzi joj je suviše dugovala da bi je odbila.

I tako je, praveći preraspodelu planova u glavi, ponovo podigla slušalicu i okrenula Velikog Harija.

Pretpraznično pitanje: Ako radite radio-emisiju s Deda Mrazom i otkrijete, nakon što ste mu u šali sedeli u krilu, da je Severni pol nešto više od geografske lokacije... dakle, da li ćete neminovno završiti u paklu ako povalite Deda Mraza? Gledano s pozitivne strane, pohvalio vas je jer ste bili dobra devojčica. A s negativne... on ipak dolazi samo jednom godišnje.

"Haloo! Ima li koga?" Tanzin glas odjeknuo je u centralnom hodniku i uz masivne zavojite stepenice Kuće Haringtonovih, viktorijanskog zdanja sa svim pripadajućim kupolama, kulama i kitnjastom ornamentikom, koji su bili popularni krajem devetnaestog veka, kada je kuća izgrađena.

Milisent je bila veoma ponosna na Velikog Harija, kako je Tanzi nazivala kuću kada se Milisent nije nalazila u blizini. To je bila jedna od retkih kuća koje su preživele veliki zemljotres i požar na prelasku u dvadeseti vek. Prikladno, pomislila je Tanzi uz osmeh. I njena baka je na neki način predstavljala arhitektonsko čudo, stub društva, i dalje čvrsta i postojana, ni za dlaku poljuljanih temelja iako se suočavala s ulaskom u novi milenijum.

Brzo je ukucala šifru kako se alarm ne bi aktivirao. Pored toga što je čuvala imovinu, Milisent je, kao pravi tehno-zaluđenik, morala da poseduje sve najnovije spravice. Duboko uzdahnuvši, Tanzi poče da traži novi daljinski prekidač za svetlo o kojem je Milisent tako oduševljeno pričala tokom večere za Dan zahvalnosti.

"Halo?"

Vratio joj se samo eho sopstvenog glasa. Pa, gde je uopšte taj Rajli? Niko nije odgovorio na telefonski poziv, pa je jednostavno odlučila da se pojavi oko šest i nada najboljem kada je reč o večeri. Naravno, sada je bilo blizu sedam, ali

njena jutarnja emisija s Deda Mrazom za neudate i neoženjene, nastavila se kasnim popodnevom sa neoženjenim Deda Mrazom. Možda će biti neudata i za Božić, ali to ne znači da mora sama da zvoni na svoje zvončiće.

Njušnula je vazduh. Hodnikom se nije širio rajski miris, što znači da je verovatno propustila večeru. Iskopala je mobilni telefon iz tašne i gurnula nogom torbu ka podnožju stepenica. Prešla je rukom preko glatkog i sjajnog stuba oko kojeg se svijalo stepenište. Koliko se samo puta spuštala niz ovu ogradu, razmišljala je, a još uvek pada u iskušenje da to učini svaki put kada kroči u kuću. To bi u ovom trenutku bilo vrlo neprijatno iskustvo, zbog venca od borovih grana upletenih s bobicama i ostalim stvarčicama kojima Tanzi nikada nije naučila ime. Tek su ušli u decembar, a Milisent je već postavila praznične ukrase. Svake godine, odmah nakon Dana zahvalnosti, ispred kuće bi se parkirao konvoj kombija i kamiona, i ekipa bi od ranog jutra krenula da istovaruje i montira ukrase.

Majstorski su odradili posao, kao i uvek, pomislila je, konačno pronašavši prekidač za svetlo. Veštačke gasne lampe okupale su veliki dnevni boravak toplom svetlošću. Kasnije će uneti ostale torbe; najpre je htela da baci pogled na ovogodišnju paradu raskoši. Pevušeći "Jingle Bells" u sebi, prošetala se po sobi.

Milisent bi svake godine prevazišla sebe, iako je Tanzi bila ubeđena da je tako nešto nemoguće. A zašto, na to pitanje već nije umela da odgovori, pošto je njena baka uvek uspevala da izvede ono što zamisli.

Pritisnuvši šifru pod kojom je memorisala broj "Hunan palate" u svom mobilnom telefonu, nagnula se da izbliza pogleda komplikovanu ikebanu od belih irisa koja je stajala na bifeu. Svaka prostorija, uključujući i toalete, imala je zasebnu prazničnu temu, uključujući odgovarajuće boje i ukusno ukrašenu jelku.

Dovoljno da i Marta Stjuart doživi višestruki orgazam.

Izgleda da je tema u dnevnom boravku bila "Najezda golubova" ili nešto slično, s obzirom na bezbroj malih belih ptičica koje su letele među granama

vitke Daglasove jele. U prostoriji je preovladavala zaslepljujuća bela boja. Čak su i tepih i nameštaj bili zamenjeni ili presvučeni. Za Milisent se svakako moglo reči da robuje detaljima.

"Hunan palata. Želite li da naručite?"

Tanzi gurnu prstom goluba prekrivenog finim paperjem i ispali kao iz topa: "Kung Pao piletinu, što ljuću, prolećne rolnice i ekstra pirinač. Na kućnu adresu, molim vas." Dala je uputstva, vratila telefon u tašnu i nastavila da šeta po prostoriji. Stigavši do centra sobe, ukopala se u mestu, pogleda uperenog uvis.

Doslovce svaki visuljak na ogromnom lusteru bio je zamenjen stotinama komplikovanih kristalnih pahulja.

"E, stvarno si carica, tetka Mili", izjavila je sa strahopoštovanjem.

"Mislio sam da se niko ne usuđuje da je zove bilo kako drugačije osim Milisent", oglasio se zapanjujuće dubok glas. "To jest, ako joj se ne obraćaju sa gospođice Harington ili madam H." Okrenuvši se u mestu, Tanzi je ugledala visokog, mršavog muškarca koji je stajao u lučnom ulazu u sobu. Vitak je prikladniji opis, pomislila je. Iako se to, na neki način, nije uklapalo u ostatak slike. Vitak ukazuje na određenu notu oštrine. Ovaj čovek je više... običan. Obično tamnosivo odelo, sašiveno od običnog štofa, običnog kroja, ne može se reći lošeg, ali ni savršenog. Pristojne kožne cipele, robustne ali muževne. Tanzi je oduvek smatrala da se muškarac može proceniti po debljini đonova. Što su tanji đonovi, to je tanji karakter.

Prosečni đonovi, primetila je, naginju ka debelim. Interesantno. Kosu je sređivao u Običnoj berbernici. Tamna, ni talasasta, ni sasvim ravna, za nijansu duža. Na njemu je, iz nekog razloga, pre delovala knjiški nego buntovnički.

Mada je to verovatno zbog naočara s debelim staklima i metalnim ramom. Sve u svemu, nije loše. Za jednu ovcu.

Doduše, ako se izuzme glas. Glas mu je nesumnjivo posedovao visok stepen vučje note. Možda bi mogao da razmisli o radiju. Ili seksu preko telefona.

Ponovo se zagledala u luster kako ne bi primetio da ga odmerava. "Ja sam Tanzi, Milisentina unuka, a zovem je Mili samo kada je udaljena tri hiljade milja." Iznenadila se kada je, bacivši pogled ka njemu, primetila da je prišao.

Stepen šunjanja umeren ka natprosečnom, pomislila je. Moraće da upamti to.

Pružila mu je ruku. "Mislim da se nismo upoznali. Pretpostavljam da ste vi nečuveni Rajli?"

Ne reagujući na epitet koji mu je prikačila, jednostavno je prihvatio njenu ruku, hladno i ovlaš. To nikako nije stisak koji bi odvukao ženu u krevet. Ah, šta da se radi.

"Rajli Pariš", rekao je. "Izvinite što vas nisam sačekao na vratima."

Nije joj pružio nikakvo drugo objašnjenje, niti je Tanzi pomišljala da mu ga traži. Ionako joj ne treba ni pas čuvar, ni društvo, ni pseudo-domaćin koji bi trčkarao oko nje. Po svemu sudeći, ni on nije imao nameru da izigrava bilo šta od toga. Savršeno. Lepo će se slagati. "Nisam bila sigurna za večeru, pa sam naručila kinesku hranu. Možemo da je podelimo." Napravila je malu pauzu, i uputila mu ne baš sasvim nevin pogled. "To jest, ako ste u stanju da se nosite s ljutim."

Tek toliko da mu zagolica testosteron.

"Helen je ostavila nekoliko gotovih jela", rekao je. "Nisam primio vašu poruku..."

"Nisam je ni ostavila."

Klimnuo je glavom. "Zato sam rešio da vas sačekam pre nego što postavim večeru."

Bilo joj je krivo što ne može da mu vidi oči, ali odsjaj od snežnih pahuljica na staklima njegovih naočara, potpuno je zaklanjao ono što se nalazilo iza njih.

Nije gajila preterane nade. Verovatno je trebalo da se zadovolji poslasticom za uši koju joj je servirao svaki put kada bi progovorio. "Nema potrebe da se mučite. Navikla sam na brzu hranu. Osim toga, malo kasnim s planovima za ovo

popodne. Ako mi se nećete pridružiti, popeću se u svoju sobu i večerati uz posao."

Nastala je kratka pauza dok ju je studirao s druge strane štita od pahuljica.

Ako se nije prevarila, u vazduhu se osetila sasvim blaga tenzija. Onda je skoro neprimetno klimnuo glavom i rekao: "Kako hoćete. I sam imam posla." Okrenuo se, ne dajući joj priliku da mu postavi bilo kakvo pitanje. "Ostaviću upaljeno svetlo u kuhinji za slučaj da vam kasnije nešto zatreba. Ako vam ja budem potreban, samo pritisnite sedam na telefonu; u suprotnom, želim vam laku noć." Želim vam laku noć? Ko još tako govori? Ovaj je nešto više od totalne ovce. On je ovca nad ovcama, tip koji uči druge ovce kako da prigrle svoje ovčje nagone. Ima tu negde oko trideset, trideset pet maksimalno. Zar nisi barem mogla da mi ostaviš nešto čime bih se poigrala za Božić, tetka Mili? Njegova rezervisanost nije bila čak ni izazovna.

"I ja vama, Rajli", dobacila je za njim. Od komotnog sakoa nije mogla ni da nasluti kakva mu je pozadina. "Rano ujutro imam neke obaveze, pa ću biti tiha kada budem izlazila."

Zastao je ispod luka. "Rano ujutro?" Nikako nije mogla da shvati kako neko s takvim glasom može da zvuči do te mere beživotno. Nula za žestinu.

"Imam snimanje za emisiju Barbare Bredli. Opet su nešto zabrljali s rasporedom, tako da krećem u cik zore. Posle toga imam još neka posla, ali vratiću se za večeru ako baš insistirate da obrnete neko od Heleninih misterioznih jela." Nije imala pojma zašto je dodala to na kraju, ali ako već mora da bude ovde zbog Milisent, ne mora da izigrava dobru devojčicu.

"U redu. Spremiću večeru za šest."

"Onda u šest."

Klimnuo je glavom i otišao. "Čoveče, što ne naleteh na nekog dobrog frajera?" obratila se golubovima načičkanim po nečemu što je najviše ličilo na žbun od šećerlema. Golubovi su

joj nemo uzvratili pogled. "Moram da se naviknem na njegovu pojavu", promrmljala je, "pošto ću ga verovatno gledati preko stola narednih nekoliko nedelja."

Pod tušem, Rajli Pariš je pokušavao da objektivno proceni svoj prvi nastup.

Kada ga je Milisent angažovala za ovaj posao, izričito mu je naglasila da se čuva Tanzinih "čini". Izgleda da je njena unuka privlačila muškarce kao cveće pčele.

Ili Deda Mraz patuljke, pomislio je uz kiseli osmeh. Milisent mu je jasno stavila do znanja kako od njega očekuje da bude stalno budan, ali i da zadrži određenu distancu.

Rajli je bio siguran da mu to neće predstavljati naročiti problem. On je iznad svega i pre svega profesionalac. Ali, Milisent je insistirala na tome, naglašavajući da, ako situacija postane ozbiljna, ne želi da se nekakva emocionalna pitanja zakomplikuju. Radio je na ovom slučaju nedelju dana, a još uvek nije bio siguran da uopšte postoji situacija. Međutim, već je promukao objašnjavajući kako se nekoliko pisama dobijenih elektronskom poštom ne mogu smatrati ozbiljnom pretnjom. U svakom slučaju, Milisent mu je već platila i kaparu i troškove.

Dakle, u skladu s ovlašćenjima koja je imao kao profesionalac angažovan za lično obezbeđenje, obavio je malo istraživanje o Tanzaniti Harington - kakvo je to, uopšte, ime - i saznao da je završila dobre škole, da radi kao slobodnjak, ima kliker za posao, da je samouverena, agresivna, kako lično tako i profesionalno, relativno poznata u javnosti... i da, po svemu sudeći, konzumira muškarce kao kokice. Više Venera muholovka - s naglaskom na reč muholovka - nego cvet. Ali, ništa ga od toga nije uplašilo. Možda pomalo zaintrigiralo.

Posebno je bio zaintrigiran dok je tog dana čitao njenu kolumnu, na kraju hodnika na devetom spratu hotela "Četiri godišnja doba". Ubijajući vreme dok ona ne završi sa svojim hopa-cupa ho, ho, ho. Morao je priznati da je uživao čitajući njene tirade. Njeno drsko, otvoreno pisanje predstavljalo je pravo

osveženje. Divio se ljudima koji nemaju potrebu da se izvinjavaju za svoje stavove. Iako se s nekima od njenih nije do kraja slagao.

Dok je čitao njene komentare o teoriji koju je upravo razrađivala, o razlici između vukova i ovaca, palo mu je na pamet rešenje koje će primiriti Milisent... a njemu olakšati posao. Ili ga, u najmanju ruku, učiniti zabavnim. A on je čvrsto verovao da u poslu treba uživati.

Finijan Pariš, njegov otac, poslovni partner i večiti problem, rekao bi da je ideja glupa. Zato mu je nije ni izložio. Uostalom, Rajli je našao ovaj posao, zar ne? Kako će ga voditi, to je njegova stvar. Uostalom, Fin je radio na drugom slučaju, u Santa Rozi. Rajli se nadao da će završiti s Haringtonovima pre nego što se Fin vrati u grad.

Uostalom, zar postoji bolji način da prođe neopaženo na Tanzinom radaru nego da postane ovca? Naravno, večeras nije nameravao da bude ništa više od dekora. Neprimetna pozadina, ljudski beli šum. A onda je ona sevnula ka njemu tim zelenim očima - koje nisu izgledale ni približno privlačno na televiziji - i uhvatio kako izgovara stvari poput "želim vam laku noć". Tek da je bocne.

Dok je otresao vodu, setio se izduvanog pogleda koji joj je preleteo preko lica kada joj je onako mlitavo pružio ruku. Nedovoljno vučje za tebe, dušo?

Cereći se, zgrabio je peškir i dobro se istrljao. Ovaj posao neće biti naročito izazovan, ali po svemu sudeći potrajaće još neko vreme. Barem dok ne ubedi Milisent da njena unuka nije u neposrednoj opasnosti. Pa zašto se, u međuvremenu, ne bi malo zabavio?

Osim toga, ovo će im napuniti kasu, i konačno će skinuti oca s grbače.

Koga on to zavarava? Obrisao je kosu. Fin mu je oduvek sedeo na grbači, još od vremena kada je Rajli ušao u prvi tim na koledžu.

Blago vukući nogu, otišao je do male kancelarije u sklopu odaja koje su mu bile date na korišćenje - fin poslić, nema šta, ali praznici su, zaslužio je da mu se malo posreći, zar ne - i uključio laptop. Od vlažne priobalne klime i svih onih

prismotri koje je obavio u poslednje vreme, koleno mu je ponovo proradilo.

Otac je možda bio u pravu kada je rešio da se presele posao na jug, gde je klima toplija i blaža. Mada Rajli nikada to ne bi naglas priznao.

Pošto je unovčio praktično sve što je posedovao kako bi spasao očev posao, računao je da će neko vreme raditi po njegovim pravilima. S ovim poslom, koji su dobili zahvaljujući poslu kod Votersonovih, konačno su se pomakli s mrtve tačke. A od Milisent će sigurno dobiti gomilu preporuka.

Ipak, probadanje u kolenu podsetilo ga je da na Interenetu pogleda sportske vesti kada obavi sve za večeras. Pioniri su ove godine imali dobar šut po završetku sezone, iako je, po Rajlijevom mišljenju, trener Šiling bio lud što je na draftu izabrao Harisona kada je ovaj postao slobodni agent. S druge strane, Rajli je samo istrošeni bivši igrač, i otkud mu pravo da se pravi pametan? Igrao je svega četiri godine u profesionalcima, pre nego što je povredio koleno u sudaru s protivničkim igračem. U svakom slučaju, nedovoljno da stekne ozbiljniju ušteđevinu, ili dobije posao spikera, još manje trenera. Možda na nivou koledža, ali tada je bio potreban ocu i... eto, sada je tu gde jeste.

Na monitoru su se pojavili kadrovi koje su snimale sigurnosne kamere raspoređene po kući, što mu je odmah skrenulo misli na posao. Milisent je brzo obavila sitne izmene koje je preporučio, što je i inače trebalo da uradi, bez obzira na boravak unuke u kući. Zapravo, prijatno se iznenadio videvši da je postojeći sistem već bio postavljen po najnovijim tehničkim standardima.

Osmehnuo se i ponovo odmahnuo glavom. Zaista mu se posrećilo. Ko bi rekao da će mu praćenje Votersonove žene doneti ovaj posao? Matori Voterson je bio čest gost vlasnika Pionira, Monka Vilijamsa, i glumio je velikog ljubitelja fudbala, iako nikada nije igrao. Rajli ga je smatrao razmetljivcem, međutim, nije se mnogo premišljao kada ga je ovaj nazvao s namerom da ga angažuje. Na kraju krajeva, posao je posao.

Napravio je nekoliko lepih snimaka na kojima su Mici Voterson i njen instruktor tenisa uvežbavali nešto više od top-spin loba. Nije on kriv što ga je ta ista Mici pre toga angažovala da bi uhvatila muža u sličnoj "obrazovnoj" situaciji. Rajli nije bio ni sudija ni porota, već samo unajmljena pomoć.

Zahvaljujući Rajliju, Mici ga nije odrala do gole kože. Sporazumeli su se van suda, ali ne i izvan očiju javnosti. Mediji su digli veliku galamu oko toga.

Ali, Rajli je dobio honorar. I preporuku. Sve u svemu, fin poslić.

Zapravo, lako bi se navikao da radi za bogatu klijentelu. Naravno, znali su da budu eksecntrični, egocentrični, zahtevni gnjavatori, ali s druge strane, radio je sa ocem, koji je bio sve to, i još mnogo više. Sem toga, bogataši ne samo da su dobro plaćali nego su plaćali na vreme, što je bilo još važnije. Mada, da bude iskren, prihvatio je ovaj posao ne samo da bi obezbedio priliv novca na račun Pariš Obezbeđenja, već i zato što mu se stara dama svidela.

Setio se Tanzinog zadivljenog izraza na licu kada je ugledala luster s pahuljama. I ona, po svemu sudeći, smatra da je Milisent nešto posebno, pomislio je dok je gledao u monitor. Sve je bilo u redu, i unutra i napolju.

Još uvek go, za stolom, protrljao je koleno i uključio jedan drugi, manji laptop. To je bio njegov lični računar. Upisao je lozinku a onda se povezao na svoj ISP. "Hajde, Erni, daj mi nešto, druže." Nekoliko pritisaka miša kasnije, zadovoljno je zviždukao. "Dugujem ti za ovo." Ali, to i nije bilo neko iznenađenje, pošto je Erni uvek uspevao da dođe do podataka, a Rajli, sa svoje strane, nikada nije žalio da mu plati koliko treba.

Erni je bio jedna od mnogih veza koje je Rajli stekao dok je igrao za Pionire iz Sakramenta. Čudo jedno čime se sve ljudi bave posle fudbalske karijere. Erni je zapravo bio otac Pionirovog proslavljenog šutera, penzionisani inspektor policije koji se specijalizovao za kompjuterske prevare, a sada za lični konsalting. Rajli ga je lično konsultovao sve vreme.

"A sad", rekao je, otvarajući poslednji i-mejl, "da vidimo šta će nam SoulM81 večeras reći." Pročitavši poruku, priključio ju je arhivi. Pisma su počela da pristižu dve nedelje pre Dana zahvalnosti, redovno, po jedno posle svake kolumne. Danas su, međutim, stigle dve poruke. Izuzev te promene, SoulM81 nije imao ništa novo da kaže. Osim donekle opsesivnog tona, ništa što je pisalo u poruci nije delovalo naročito preteće.

Većina poznatih ličnosti u paketu s popularnošću dobije i porciju čudaka.

Milisent je za ovog saznala samo zato što se Tanzi izlanula. Očigledno, nije imala običaj da joj se poverava kada je reč o ružnoj strani popularnosti. Pitam se šta bi Milisent rekla na Jagin eksplicitno seksualni rečnik, pomislio je cereći se.

Sve je to objasnio gospođici Harington, ali ona je rekla da "ima neki predosećaj". Rajli ju je razumeo. Tanzi joj je bila jedini blizak rod, a u njenim godinama čovek ima prava da bude zaštitnički nastrojen. Doduše, ubio ga bog ako u njegovom ocu ikada proradi sličan nagon.

Ukoliko dođe do ozbiljnijih promena u pismima, proslediće ih drugom saradniku na proveru. Erni je tragao za korisničkim nalogom pošiljaoca, ali SoulM81 ih je stalno menjao, i naravno, davao lažne podatke o sebi. Rajli i Erni su se složili da verovatno radi za Internet provajdera. Na taj način mogao je lakše da sakrije identitet. Podjednako bi teško našli piromana koji se, da bi zavarao trag, zaposlio u vatrogasnoj službi.

Pošto je već počeo da zeva, Rajli je odustao od ideje da pogleda kako trenutno stoji njegov stari tim. Prošao je hodnikom, sve do ulaza s dvostrukim vratima u Tanzine prostorije. S druge strane nije bilo svetla. Sve je delovalo mirno. Dobro. Vreme je za poslednji obilazak prizemlja, a nakon toga može da se opusti. U krevetu koji je pravljen za anđele, pomislio je, zadovoljno uzdišući.

Zaista bi se lako navikao da radi isključivo ovakve poslove.

Ne bi više bilo čekanja do dva sata ujutru, usred zime, da neki nesrećnik, koji misli da je njegova ženica suviše glupa da bi otkrila miris "Bele orhideje"

na sveže opranim čaršavima, završi sa svojom "plati i uživaj" ljubavnicom. Ne bi više sedeo ispred apartmana u hotelima sa sobama od po hiljadu dolara za noć i cedio hladnu kafu, izigravajući dadilju razmaženim lokalnim zvezdicama, dok u dotičnim apartmanima upražnjavaju divlji, grupni seks. Ne, ne, lako bi se odrekao svega toga. Doduše, rad za pripadnike visokog društva neće uvek biti ovako lagodan. S druge strane, šta bi naročito strašno moglo da ga zadesi?

Naravno, da se njegov otac pita, verovatno bi u ovom času bili negde u Skotsdejlu, u Arizoni, po mogućstvu pored nekog terena za golf. Da, pomislio je Rajli, navlačeći bokserice, gde bi on sve radio dok Tata brusi štapove za golf.

Svaki put kada bi se setio kako je njegov otac zamišljao zlatne penzionerske dane, u Rajlija bi se uvukao osećaj krivice... naravno, sve to je on, kao sin jedinac, trebalo da obezbedi dugom i slavnom karijerom profesionalnog fudbalera.

Fin nije smeo da se oslanja isključivo na njega, rekao je sam sebi po ko zna koji put. I po ko zna koji put, nije se osećao bolje.

Stavio je lažne naočare i navukao flanelski kućni ogrtač koji je kupio da upotpuni "ovčji" izgled. Trebalo je da obuje i papuče, pomislio je čim je spustio stopalo na hladni mermerni pod hodnika.

Obišao je prostorije u prizemlju, i ponovo ga je fascinirala maštovitost kojom su sve do jedne bile uređene. Da čovek ne poveruje, ali čak se i u njegovom kupatilu nalazila jelka sa svim pripadajućim ukrasima.

Samo što je ugasio svetlo, kada se na stepenicama začulo tapkanje papuča.

Mogao je da izađe i stavi do znanja da je tu. Verovatno je to i trebalo da uradi.

Uplašio bi je, ali nije imao nikakvog razloga da se skriva. A ipak je to učinio. Na kraju krajeva, pratio ju je ceo dan, bio je plaćen da to radi. Jednostavno je postupao po uputstvima.

Tiho se sklonio ispod odmorišta, taman na vreme da je vidi kako odmiče hodnikom ka zadnjem delu kuće, gde se nalazila kuhinja. Nije iskoristio

poslednju priliku da joj se pokaže, uz izgovor da je došao po šolju toplog mleka - to je ono što piju ovce, zar ne? Pretpostavljao je da ni Milisentino uputstvo da se drži na odstojanju nije bio pravi razlog što je ostao u senci.

Tanzi je stala ispred ogromnog frižidera, koji je postao predmet njegove mašte od trenutka kada ga je ugledao. Zahvaljujući svetlu iz frižidera, video je da na sebi ima sportski dres. Devetke5, frknuo je prezrivo. Od Montaninog odlaska, nisu ništa drugo do gomila jadnika koji greju klupu.

Nesvesna njegovog mentalnog naklapanja, Tanzi je proučavala duboke police, koje su se po sadržaju verovatno mogle porediti s frižiderom Volfganga Paka. Rajli se zapita da li bi u slučaju da ima jedan takav aparat, koji samo što ne toči hladno pivo iz slavine na bravi - a ni u to nije bio sasvim siguran - i dalje čuvao polupraznu kutiju s kineskom hranom i dve flaše "milera". Naravno šta će mu "miler" ako ima slavinu?

Ali, u tom trenutku, pažnju mu je mnogo više zaokupljalo ono što je stajalo ispred frižidera. Tokom istraživanja i prismotre, imao je priliku da je vidi u svemu i svačemu: od moderne garderobe koju je nosila u talk-show emisijama, do krpica kakve dolikuju mladim, bogatim naslednicama. Pa, zašto mu je, kog đavola, pažnju privukao otrcani fudbalski dres, doduše domaćeg tima?

Verovatno zato što je to bila jedina robna marka koju je prepoznavao na prvi pogled. NFL. Zatvorila je vrata i praznili ruku krenula ka hodniku. Povukao se dublje u senku i zadržao dah kada je prošla na korak od njega. Dakle, zahvaljujući ovoj tajnoj misiji, saznao je još nekoliko stvari o njoj, pomislio je, ispuštajući vazduh kada je stigla do stepeništa.

Prvo: bila je strahovito izbirljiva kada je reč o ponoćnim grickalicama.

Drugo: strahovito je lepo mirisala.

I treće: mogao se opkladiti da je ukusnija od svega što se nalazilo u onom ogromnom frižideru.

Još uvek se mučio da izbriše iz glave poslednju misao kada je zastao ispred njenih vrata. Jedan jedini pokret rukom, i mogao bi da je oslobodi onog dresa i otkrije joj sve o svom vučjem nagonu.

"Budi ovca", promrmljao je, požurio nazad u svoju sobu i uvukao se u krevet. Duboko je uzdahnuo kada je utonuo u oblak prerušen u dušek, i ponovo se zamislio nad prednostima bogataškog života. Na stranu kuća s terenom za golf i zlatni penzionerski dani, bio bi srećan kada bi mogao sebi da priušti ovakav krevet i onakav frižider.

Ali, ni perjani jastuci ni pivo na točenje nisu bili ono što ga je progonilo u zemlji snova. "Me-e-e. Malo sutra."

Zašto naši prijatelji, koji nikada nisu zabadali nos gde ne treba, čim izgovore sudbonosno "da" dobiju prinudnu potrebu da organizuju sudare svojim savršeno srećnim slobodnim prijateljima? Trebalo bi doneti zakon.

Ukidaju se Specijalne Večere. Za sva vremena.

"Stvarno, Rina, ne mogu." Tanzi je podigla naočare za sunce i žmirnula, zaslepljena bleštavim zimskim suncem koje je tuklo kroz vetrobran njenih kola.

Jutro se baš odužilo. Počelo je snimanjem za ovonedeljni šou Barbare Bredli u cik zore, a završilo se "Deda Mrazovim" vrištanjem preko telefona. Izgleda da njegova devojka nije bila naročito oduševljena kada je pročitala kolumnu u kojoj je Tanzi opisala svoj mali ljubavni izlet. Još jedna negativna strana pisanja za "Tanzi vam otkriva".

Muškarci se plaše. Mnogo se plaše.

Osmehnula se. S obzirom na to da Deda Mraz nije ispunio očekivanja, devojci bi ionako bilo pametnije da potraži sreću drugde. Ipak, nešto je obećala sebi. Nema više podnevnjaka. Ona i inače nije bila tip za podnevnjake. Ono je bilo malo zastranjivanje, čin izgubljenog jagnjeta, koje je stado iznenada napustilo. Mada, morala je priznati, bilo je zabavno uzeti sobu u "Četiri godišnja doba" i provesti popodne s Deda Mrazom.

"Hajde", navaljivala je Rina. "Dopašće ti se."

Tanzi je namestila slušalice mobilnog telefona, ali samo što je krenula u preticanje, pored nje proleteše još jedna kola koja su pokušavala da se provuku kroz beskrajno dugačku kolonu vozila. Volela je kupovinu barem isto koliko i ovaj tip, ali ne kada svi muškarci, žene i diplomate sa stranim tablicama pohrle u

radnje. Kupovina je nešto što čovek radi impulsivno. Pogotovu ako su torbe na rasprodaji. Međutim, prinudne praznične kupovine treba zakonom zabraniti.

Duboko udahnuvši, nastavila je razgovor. "Ri, ti bi barem morala da me razumeš."

"Ali, dušo, upravo zato mene ne smeš da odbiješ. Znaš da ti ne bih priredila nešto što ti se neće svideti."

"Nije prošlo ni mesec dana otkako si se udala. Šta se desilo s mojom najboljom prijateljicom? Zar na venčanju dobijate specijalni prsten s dekoderom koji emituje poruku? 'Organizuj Specijalne Večere. Dovedi svog poslednjeg slobodnog prijatelja do ludila'."

Rina se nasmeja. "Ne, već nas podseća: 'Pa, šta ako nikad ne sklanja čarape za sobom? Bogat je, pa sada možeš da priuštiš sluuuškinju.'"

Sada se Tanzi nasmeja. "Nemoj to da mi radiš, važi? I praviću se da nikada nismo vodile ovaj razgovor."

"Nisi čula ni koga sam ti odvojila. Znam sve o tvojim alfa potrebama.

Uzgred, svidela mi se ona priča s deverušama, iako me grize savest što sam te ja smestila u tu kategoriju."

"Kako da ne, čujem ti po glasu koliko patiš. Ostavi me već jednom na miru.

Savršeno sam srećna. Zar nisi pročitala kolumnu do kraja?"

Ignorisala je pitanje, kao što je Tanzi i očekivala. Rina je bila žena na zadatku. "Dakle", nastavila je, "kako se svidela Martiju?"

"Mnogo mu se sviđa. Kada nije u svom novom kabrioletu."

"O čemu se tu, zapravo, radi? Otkad je Marti tip za sportska kola?"

Tanzi sleže ramenima. "Ne znam. Možda prolazi kroz krizu srednjih godina i pokušava da probudi vučje nagone."

"Zar misliš da ih Marti ima?" Obe se nasmejaše, a onda Rina reče: "Pretpostavljam da čitaoci i dalje burno reaguju na onu vuk-ovca pričicu?"

"Zasipaju me poštom." Tanzi pomisli na onaj i-mejl koji je slučajno otvorila sinoć, dok je jela hladnu picu naručenu prethodne noći, pošto je još jednom preskočila večeru s Rajlijem. Bila je već nedelju dana u Velikom Hariju, ali dosad nijednom nisu ni ručali, ni večerali zajedno. Doduše, ne bi se moglo reći da se on suviše potresao zbog toga.

Sinoć je primila poruku kojom je Milisent obaveštava da je promenila broj sobe u hotelu "Belvju". Zlobno se nasmešila dok je čitala deo u kojem je pisalo, "nadam se da Rajli nije nametljiv i da ti ne remeti raspored." Koga to ona zavitlava? Tip je manje nametljiv od komada nameštaja. Jedino je u celoj priči nametljiva tetka Milisent, sa svojom idejom da joj unuka čuva kuću. Onda je čula zvuk tuša i potrošila čitav jedan minut zamišljajući Rajlija bez odeće. Ali, jedino što je uspela da dočara u glavi bio je Rajli u odelu, s naočarima na nosu, kako mirno sapunja kosu.

A onda je, nehotice, pritisla mišem pored Milisentine poruke... i ponovo je iskočio SoulM81. Počela je da čita, iako nije imala nameru.

Ja sam osoba koju tražiš. Tvoja potraga za vukovima je završena, jedina moja. Naučiću te da ne moraš da se skrasiš. Zajedno ćemo raditi stvari koje su drugima nezamislive. Vuk... ovca. To su samo reči. Zagrebi ispod površine i znaćeš da ti je mesto uz mene.

Stresla se onda, a stresla se i sada. Međutim, nije shvatala ta pisma ništa ozbiljnije nego pre. Verovatno je bila osetljivija zato što sedi u Velikom Hariju, potpuno sama, do kasno u noć. Doduše, s njom je i Rajli. Ali, saznanje da on spava negde u blizini, verovatno u jednoj od svojih flanelskih pidžamica, nije delovalo naročito utešno.

"Onda", nastavila je Rina, "sutra uveče, oko osam. Računam da ćeš doći.

Nećeš zažaliti, Tanz."

"Ali, šta ću s Rajlijem?" Dobro. Nije neki oslonac - uostalom, nije ni želela psa čuvara - ali u nekim situacijama može da posluži.

"Šta s njim? Koliko sam shvatila iz tvoje priče, tip je svet za sebe.

Verovatno neće ni primetiti da te nema."

"Znam, ali ni ja nisam bila naročito pažljiva prema njemu." Izgovor je bio potpuno providan, što je Rina vrlo dobro znala. Ali, Tanzi je bila očajna.

"Trebalo bi barem jednom da večeram s njim. Zbog Milisent."

"On može da sačeka. Imam jedno prvoklasno parče za tebe, dušo."

Tanzi se zakikota. "Udata žena, pa tako govori. Sram te bilo."

"To je jedini razlog što ti velikodušno prepuštam Broka Maršala. Ja ću uzdisati za tvojim devojačkim podvizima, a ti ćeš slušati kako je jednoj uglednoj gospođi teško da nađe dobru poslugu."

"I to bi, kao, trebalo da me ubedi? A taj Brok Maršal, zašto mi to ime zvuči tako poznato? Čekaj malo! Zar to nije onaj lik s televizije? Mislila sam da je pronašao ženu svog života."

"Ispostavilo se da je ženska imala tajnu vezu s jednim od kamermana.

Venčanje je otkazano."

"Divno. Samo mi to treba. Tip koji je dobio korpu na državnoj televiziji."

"Hej, bolje i to nego da obijaš pragove tržnih centara u potrazi za žestokim seksom s Deda Mrazom."

"To nije smešno. Podseti me da ti ubuduće više ništa ne pričam."

"Meni i stotinama hiljada čitalaca."

Tanzi uzdahnu. "Lepo sam mogla da budem naslednica i upravljam dobrotvornim fondacijama. Šta mi je trebalo da postanem novinar?"

"Ti jesi naslednica. A Milisent već upravlja svim fondacijama, tako da ti nijedna nije preostala. I nisi novinar već kolumnista."

"Da, da. I neću doći na večeru." Isplazila je jezik ka telefonu. "Čula sam te."

"Dosta si me mučila. Proglašavam moratorijum na Specijalne Večere.

Prenesi vest dalje." Rina pokuša da se ubaci, ali Tanzi joj nije dozvolila. "Bilo je dovoljno strašno kada je Su pokušala da mi nabaci instruktora tenisa."

"Viktor je baš sladak."

"Otkud ti znaš Viktora?"

"Otkad me je pre nekoliko meseci Su nagovorila da igram dubl s njom. Šta fali Viktoru? Zar nije bio zainteresovan za jedan dubl van terena?"

"Ne znam. Nisam ga pitala." Viktor je bio školski primer muškarca kojem je bilo suđeno da ostane sam, uprkos tome što ga je priroda obilato obdarila.

"Rina, dušo, tip ima trideset tri godine i bira tenisku opremu da mu se slaže s Maminom."

"Bljak."

"Upravo tako. Su za njega misli da je divan. Naravno, ako ti ne smeta da Mama i tebi bira haljine."

"Sumnjam da Brokova majka ima bilo kakve veze s njegovim oblačenjem."

"Hvala bogu. Zar je se ne sećaš iz šeste emisije?" Na trenutak su obe zaćutale.

"U redu, u redu", reče Rina popustljivo, "Ali, ne izlaziš s njegovom majkom. Uostalom, zar nisi rekla da emisiju gledaš samo zbog njegove životinjske privlačnosti? Možda bi ti mogla da budeš ta koja će ga ukrotiti." "Šta sam ja, Ginter Gejbl Vilijams?"

"Tanzi..."

"Ne. Ništa nisi shvatila. Ne želim da ih ukrotim. U stvari, želim upravo one koji su neukrotivi. Nisam stvorena ni za šta komplikovanije od toga. To je valjda nasledno."

"To ti kažeš, ali Sloun mi je ispričala..."

"Ne pominji mi Sloun. Bila si na medenom mesecu kada se odigrala ona parodija od večere, pa nemaš nikakvu predstavu kako je bilo."

"Ona kaže da je Alek totalno alfa."

Tanzi uzdahnu. "Alfa, ne. Neandertalac, to da. Rina, trebalo je da vidiš tipa.

Dlakaviji je od King Konga."

"Opet me teraš da kažem - bljak."

"Kod njega izraz 'provlačim mu prste kroz kosu' dobija potpuno novo značenje."

Rina se davila od smeha. "U redu, u redu. Predajem se."

"Hvala. Prekidam vezu."

"Ne zaboravi da razgovaraš sa Su o proslavi."

Tanzi reče da hoće, prekide vezu i baci slušalice na suvozačevo sedište.

Hvala bogu, pomislila je uz uzdah olakšanja. Nema više specijalnih večera, nema više podnevnjaka. Naravno, osetila je veliko olakšanje, ali time i dalje nije bila rešena njena dilema oko izlazaka.

Barovi jednostavno ne dolaze u obzir. Nije bila u tom fazonu ni sa dvadeset godina. Dakle, na raspolaganju joj ostaju zabave. Društvo će i dalje posećivati aktuelna mesta, ali sada će sve biti drugačije. Umesto da zajedno zuje po žurkama i otvaranjima, svi će se pojavljivati u pratnji svojih uvaženih supružnika. A ona će dolaziti sama. Kako je to jadno. Uglavnom je volela što radi kao slobodan strelac, ali ima trenutaka kada kolega s posla - tačnije slobodan muški kolega s posla - može da posluži.

Neka kola izleteše pravo ispred nje, ali umesto da opsuje i pokaže srednji prst, Tanzi smota volan, ulete svojim malim sportskim automobilom u upravo upražnjeno parking mesto, osmehnu se zaverenički i bez trunke griže savesti uplovi u prvu prodavnicu. Čak i najzagriženiji kupac mora da podigne sebi moral za prazničnu kupovinu, makar nekim sitnim zadovoljstvom.

Ako je jedino zadovoljstvo koje joj se smeši u skorijoj budućnosti, ono što dolazi uz dve alkalne baterije, onda svakako zaslužuje da se u međuvremenu počasti jednom mrak Prada tašnom, zar ne?

Rajli je gunđao dok je obilazio oko Junion skvera. Gospode bože, šta joj to nedostaje pa da baš sada mora u kupovinu? Već je pregledao njen orman naravno, iz čisto profesionalnih razloga. Za nekog ko je došao samo u posetu, imala je zapanjujuću količinu odeće, uredno poslaganu u ogromnom plakaru po kojem je čovek mogao komotno da se šeta.

Morao je priznati da je njegova fantazija s fudbalskim dresom doživela blagi preokret kada je ugledao one crvene cipele s visokom tankom štiklom, nemarno ostavljene u uglu. Hej, mogle bi da prođu. A šta se to njega uopšte tiče?

Telefon je zazvonio baš u trenutku kada se parkirao. Javio se, srećan što će mu nešto skrenuti misli, iako je prepoznao broj s kojeg je dolazio poziv.

"Zdravo, tata, šta se dešava?"

"Zadržaću se još dva dana u Santa Rozi oko ovog poslića. Gospodin Šekelford hoće da ostanem još neko vreme."

"Mislio sam da si prikupio dovoljno dokaza da gospođa Šekelford nema ljubavnika."

Slušao je oca kako se ceri i mogao je da zamisli kako mu duboke bore oko usta postaju još dublje. "Oni plaćaju, ja ostajem."

Rajli se namršti. "Oni?" Čuvši oca kako pročišćava grlo, Rajli se još više namršti.

"Dakle, kako napreduješ s bogatom i slavnom?" ubacio se Fin pre nego što je Rajli stigao da postavi sledeće pitanje.

"Naučio sam imena svih prodavnica obuće, tržnih centara i radnji s donjim vešom u San Francisku, ali, osim toga, dobro."

"Je li Erni saznao nešto o perverznjaku?"

"Prilično smo sigurni da radi za Internet provajdera preko kojeg stiže pošta, ali bojim se da dalje od toga ne možemo da ga pratimo. Srećom, provajder je lokalni, pa planiram da ih obiđem čim gospođica Harington bude zbrinuta na drugi način."

Fin se zakikota. "Sudeći po njenoj kolumni, nećeš dugo čekati."

Iz nekog neobjašnjivog razloga, možda zato što je i sam imao slično mišljenje, Rajlija je ta upadica žacnula. "Uopšte nije takva." Pošto je Fin podsmešljivo dunuo kroz nos, Rajli dodade: "Po onom što sam pročitao u njenim kolumnama i video svojim očima, zaključio sam da spada među one što mnogo laju a malo ujedaju."

"Odradila je Deda Mraza. To je popriličan zalogaj."

"Tata, stvarno..."

"Sviđa mi se to. Sećam se nekih od svojih najboljih poslova..."

"Da, znam. Zaista nema potrebe da razgovaramo o tome." Opet, dodao je Rajli u sebi.

"Dobro", reče Fin. "Radi po svome. Ali, propuštaš prednosti koje idu uz ovaj posao."

Rajli se ugrize za jezik da mu ne odbrusi. Ionako ne bi ništa promenio.

"Veruj mi, koristim prednosti. Spavam na perjanom dušeku o kakvom je tvoja draga mama sanjala, i jedem hranu dostojnu profesionalnog rvača."

"To je moj dečko. Još uvek misliš da ćeš završiti do Božića?"

"Nadam se. Večeras ću se javiti starijoj gospođici Harington da joj podnesem izveštaj."

"Dobro. Dobro. Imaš moj broj ako ti bilo šta zatreba."

U pozadini se začuo promukli ženski smeh, a zatim šuštanje čaršava. Rajli uzdahnu.

"Slušaj", reče Fin, iznenada u velikoj žurbi, "moram da prekinem, treba da sredim neke stvari."

"Molim te, bože, samo mi reci da se to što treba da središ ne zove Patsi Šekelford."

"Dakle, Rajli Džejmse Parišu, ja..."

"Teraš po svome, kao i uvek." Rajli duboko uzdahnu, više zabrinut nego zaista zgrožen. Fin poče nešto da muca, ali ga Rajli prekide. "Neću ugroziti ovaj posao - ovaj dobro plaćeni posao - da bih dolazio da te vadim iz zatvora. Ili, još gore, iz bolnice." Prekinuo je vezu pre nego što je Fin stigao da odgovori.

Rajli protrlja lice i ispi poslednji gutljaj hladne kafe. Kada je on preuzeo ulogu oca? Zapravo, znao je kad, ali dan je već bio dovoljno naporan i bez prisećanja na bolnu prošlost.

Spasla ga je Tanzi, koja je upravo u tom trenutku izlazila iz prodavnice.

"Gospode bože", promrmljao je, videvši u njenim rukama tri velike kese.

Sva sreća što je Milisent obezbedila jedinoj unuci nepresušni izvor novca.

Nadao se da je obavila sve što je planirala za taj dan.

Zahvalio je sudbini, bogu i svima ostalima koji su ga možda slušali. što je okrenula svoj mali ubistveni dvosed u pravcu Velikog Harija. Sada je još samo ostalo da nagazi na gas i probije se kroz gužvu i stigne kući pre nje.

A on je bio ubeđen da je teško probiti se kroz odbranu tri na jedan...

Možda je strah da će se poklonima obavezati, ono što tera vukove da se povuku u jazbine tokom praznika? Ne mogu da nađu onaj specijalni poklon koji kaže: "Hoću samo da se zabavim, ne želim da se vezujem." Učiniću vukovima uslugu.

Sve što želimo jeste da ne budemo same za vreme praznika. Ne zato što mislimo da se samoća loše odražava na naše samopouzdanje. Već zato što su od Specijalnih Večera gore samo Specijalne Praznične Večere.

Ukoliko zaista osećate potrebu da nešto poklonite, sasvim će dobro poslužiti boca šampanjca za večeru. Ili skijanje na Taosu za vikend, ako baš želite da učinite Veliki (ali obaveza lišeni) Gest. Tako ćete imati gde da nosite onaj lep, ali potpuno neintiman, debeli, vuneni džemper koji smo vam kupile.

"Dobro veče, dušo."

Tanzi je prebacila mobilni telefon na drugo uvo dok je pokušavala da se izbori s punim kesama u ruci. Drugi veliki pohod na prodavnice ove nedelje.

Božićna kupovina je pravi pakao, ali neko i to mora da obavi. "Zdravo tetka Milisent", rekla je, gurajući kukom ulazna vrata Velikog Harija. "Kako je Franses?"

Rajli se stvorio čim je stupila u hodnik, baš kao i prethodni put. Osmehnula se i nemo izgovorila "hvala " dok joj je pomagao da se oslobodi kesa. Baš dobro obučena ovca. Zapitala se da li bi bio u stanju da obavi čitavu kupovinu. E, to bi bila prava korist od jedne ovce.

"Nije dobro, dušo", rekla je Milisent. "Zato te i zovem."

Tanzi se spusti na prvi stepenik velikog stepeništa. "Baš mi je žao." Stvarno mi je žao. "Mogu li nekako da pomognem?"

"Zapravo, možeš. Pre nego što sam otišla, uspela sam da otkažem sve obaveze sem jedne. Dogovorila sam se da Volter Sinkler umesto mene uruči stipendije, ali... "

"Stipendije?" bacivši pogled preko ramena, Tanzi vide da Rajli ubacuje stvari u mali lift iza stepeništa. Pogledao ju je upitno, ali ona samo klimnu glavom i mahnu. "Kakve stipendije?"

"Moje godišnje stipendije na dobrotvornom balu u Gradskoj većnici."

Uzdahnula je. "Tako ne volim tu reč, dobrotvoran. Kao da toj deci nije dovoljno teško pa još treba da ih vređamo takvim izrazima."

Tanzi je samo klimala glavom dok je Milisent raspredala o potrebi ulaganja u mlade. Bilo je zaista divno to što je njena baka radila za siromašne San Franciska, ali slušala je istu priču nebrojeno puta. To je bila Milisentina varijanta one "Pešačio sam pet milja po snegu da bih stigao do škole" priče, koju stariji ljudi valjda moraju da prenose s kolena na koleno.

Tanzi se zapita kako će izgledati njena verzija. I hoće li imati kome da je ispriča. Iz nekog razloga, dok je pokušavala da odagna te misli, pogled joj skrenu ka Rajliju. Naime, znala je kuda to vodi. Ona će morati da uskoči umesto dobrog starog Voltera Sinklera, koji je bio suosnivač jedne od mnogobrojnih Milisentinih fondacija.

"Sigurna sam da ti je raspored ispunjen mesecima unapred, ali ovo je izuzetno važno i bila bih ti zahvalna da odvojiš malo vremena."

Tanzi oseti sasvim blagu navalu krvi u obraze. Zapravo, već je odbila nekoliko poziva na velike skupove. Jednostavno nije bila raspoložena da se suočava sa svim tim svetom bez muškarca kojeg bi vodila pod ruku. Snašla bi se i sama. U normalnim okolnostima. Ali, njen prošlonedeljni razgovor s Rinom o Specijalnim Večerama nije imao nikakvog efekta. Jednostavno su se prebacili na Specijalne Prilike i tu joj postavili zasedu. A s obzirom na to da njene drugarice rade sve samo ne igraju Prolećni obred oko nje, poslednje što je želela da obznani jeste da joj je potreban partner.

U sličnim situacijama obično se obraćala Karminu. Karmin je, sa svojim elegantnim držanjem i savršeno skrojenim smokinzima, bio najlepši muškarac

kojeg je u životu videla. Uz to je bio gej. Ali, izgleda da proleće ni njega nije mimoišlo. Poslednje što je čula bilo je da je to s njegovim najnovijim ljubavnicom, Brajsom, prilično ozbiljno. Tanzi je lično smela da se opkladi da će Brajs otkačiti Karmina do Dana zaljubljenih, ako ne i pre.

U svakom slučaju, trenutno je bila bez odstupnice. Pogled joj ponovo skrenu ka Rajliju.

"Poslaću ti faksom tekst koji sam pripremila za Voltera. Naravno, slobodno ga prepravi. Uostalom, ti si profesionalac, i sigurna sam da ćeš mnogo bolje od mene znati da izraziš ono što sam mislila."

Tanzi zausti da predloži barem tri do četiri savršeno prikladna kandidata, ali umesto toga, rekla je: "Biće mi čast, tetka Milisent." Nekoliko puta se pljesnula dlanom po čelu.

"Ako nemaš pratioca, sigurna sam da će Rajli rado poći s tobom."

Tanzi stisnu slušalicu, trudeći se da povrati vlast nad sobom. Zar je zaista dotle došlo? Sada joj čak i njena osamdesetdvogodišnja baka namešta tipove.

Mislila je da ju je ta sudbina zaobišla za sva vremena, s obzirom na Milisentinu neslavnu karijeru provodadžike.

Milisent nikada nije oprostila sebi što je izvršila pritisak na bratovljevu ćerku, Penelope, da uđe u vezu s Frenkom de Lanžom, koji je poticao iz Dobre Porodice i važio za Dobru Priliku. Za razliku od neobuzdanih momaka s kojima je Penelope imala običaj da izlazi.

Milisentin pokušaj da od Tanzine majke napravi uglednu gospođu završio se tako što je Frenk otišao u Evropu da završi školovanje i tamo se oženio s nekom francuskom naslednicom, ostavivši Penelope samu i sa stomakom do zuba.

Tanzi se videla s Frenkom, o kojem je Penelope isključivo govorila kao o "davaocu sperme", i to samo jednom. Što joj je bilo sasvim dovoljno. To je bila jedna od retkih prilika kada je morala da se složi sa majkom.

"Nešto ću već smisliti", rekla je. "Samo mi pošalji govor, a za ostalo ću se sama pobrinuti. Kada se bal održava?"

"U nedelju, dušo."

Tanzi zinu u telefon. To je bilo za tri dana.

"Poslaću ti Klaris s nekim haljinama, pa ti odaberi šta ti se sviđa. Smatraj to mojim poklonom za praznike."

Tanzi stisnu zube i procedi: "Baš si pažljiva, ali zaista ne moraš to da radiš." Preklinjem te, bože, spasi me.

"Uradiću, baš zato što ne moram. Ne budi tako užasnuta. Ne šaljem ti neke staromodne bapske haljine. A pošto obe znamo da ženama nikad nije dosta lepih stvari, prihvati poklon i lepo se provedi. Oh, da, naložila sam joj da ponese par stvarčica i za Rajlija."

"Stvarno, tetka Milisent, nema potrebe. Sem toga, jedva ga poznajem..."

"Nisam stekla utisak da ti je to smetalo kod Deda Mraza, zar ne, draga?"

Milisent prekinu vezu, ostavivši Tanzi da bulji u telefon otvorenih usta. Zar će do kraja života biti kažnjavana zbog te male indiskrecije?

"Je li sve u redu s madam Harington?"

Tanzi gurnu telefon u tašnu. "Oh, jeste, sve je u redu." Ustala je i izgladila nabore na uskim antilopskim pantalonama. "Ta žena će nas verovatno sve nadživeti. Neka nam je bog u pomoči."

Rajli podiže obrve iza debelih stakala i klimnu glavom. "Poslao sam vaše stvari gore. Jeste li jeli?"

"Hvala, i ne, nisam. Ali, moram da otkucam nekoliko rečenica za jedan intervju i odgovorim na nekoliko poziva." Martin joj je tri puta slao poruku dok je bila napolju. Nimalo tipično za Martija. Odmahnula je glavom i rekla: "Moj urednik je izgleda odlučio da me usvoji otkako mu je mlađe dete otišlo na fakultet." Rajli nije ništa rekao, pa je uzdahnula i produžila: "Mislim da ću samo

podgrejati neko od Heleninih jela i poneti ga gore, ako nemate ništa protiv." Sve što je rekla bilo je istina. Ali, ne bi je ubilo da sedne u kuhinju i ruča s njim. Još uvek to nije uradila, uprkos izgovoru koji je prošle nedelje iskoristila u razgovoru s Rinom.

Nije bila sasvim sigurna zašto. Delovao je pristojno. Možda zato što je tako jednostavnije za oboje, da budu na distanci dok žive pod istim krovom. Barem je tako govorila sebi.

"Nadam se da vam nisam pokvarila planove?" dodala je, mada je sumnjala u to. Nije delovao kao neko ko vodi naročito buran život. Ali, šta je ona uopšte znala o njemu? Tip je uvek imao isti izraz na licu. Nikakav.

"Ne, ne", odgovorio je bez premišljanja, potvrđujući njeno mišljenje. "Biću u svojoj sobi ako vam budem potreban."

Pala je u iskušenje, samo na delić sekunde, da ga pita kakve bi sve njene potrebe bio spreman da zadovolji. Osećala je neodoljivi poriv da ga zadirkuje.

Budi dobra, Tanz. Pitala se da li bi uspela da ga natera da trepne. Ali, on u tome verovatno ne bi video ništa duhovito. U životu nije srela uzdržaniju, zatvoreniju osobu od njega.

"Dakle, večeras ostajete u kući?" Kada ga je pogledala iznenađeno, dodao je: "Ako ostajete, zaključao bih vrata."

Htela je da ga pita iz kog je veka došao, ali morala je priznati da je u ovoj opštoj pretprazničkoj ludnici njegovo staloženo, mada staromodno držanje, u kući koja je kao i on odisala ekscentričnom mešavinom starog i novog, delovalo na nju čudnovato smirujuće.

"Zapravo, očekujem posetu nešto kasnije. Milisent mi šalje svoju kreatorku s nekim haljinama koje treba da pogledam. Ali, ne brinite se. Sama ću se snaći s vratima. Zaključaću čim ona ode."

Rajlijev pogled zadržao se na njoj delić sekunde duže nego što je bilo neophodno, i Tanzi oseti nešto što je veoma ličilo na malu varnicu. Što nije

imalo nikakvog smisla. Verovatno optička varka, igra svetlosti na tim njegovim debelim staklima.

"Dobro, onda", rekao je uobičajeno ravnim tonom. "Ostaviću vas da radite. Želim vam prijatno veče."

Tanzi ga je gledala dok je odmicao hodnikom u pravcu kuhinje.

Odmahnula je glavom. Nešto ju je kopkalo u vezi s Rajlijem. Poželela je da pođe za njim, malo ga gurne, da vidi hoće li ga barem zaljuljati, samo da ga malko protrese, to je sve, ništa više. Svakako ništa seksualno. Samo... eto tako.

Onda se setila onog mlitavog pozdrava, što ju je dovelo do razmišljanja šta bi još moglo biti mlitavo. I želja ju je prošla. U redu, možda je njena potreba da ga isprovocira imala u sebi trunke seksualnog. Izgleda da je progoni fijasko s Deda Mrazom. Bunio ju je njegov glas, to je sve.

Ipak nije mogla da se otme ideji, dok se pela uz stepenice s vragolastim osmehom na licu, da ga kasnije nazove i angažuje za seks preko telefona.

"Da li bi mi rekao 'želim vam da svršite' ili nešto slično", promrmljala je, a onda skrenula misli s čudnog pravca u kojem su se u poslednje vreme vrzmale.

Ostalo joj je samo nešto više od jednog sata do Klarisinog dolaska, što znači isto toliko vremena da završi posao i pronađe pratioca za bal.

Rajli je sručio ostatak piva niz grlo. Mogao bi da sruči još jedno. Do đavola, mogao bi da sruči i svih šest, ali je ipak zatvorio vrata frižidera i naslonio se leđima na njih. Tanzi Harington je stvarno čudo. Ubi se jureći po gradu za njom. Ko bi rekao da kupovina božićnih poklona može biti ravna fulkontakt sportu?

Doduše, morao je priznati da ima đavolski dobar ukus. Te antilopske pantalone izgledaju kao da je tip štavio kožu direktno na njenom telu. Prislonio je hladnu bocu na čelo.

"Počinješ da se primaš na nju", promrmljao je. Ne, nije tačno. Prima se na njene kožne pantalone. I prozirne svilene bluzice, i te tanke štikle koje nosi. A ni

ona nije za bacanje. Šta je to u visokim tankim štiklama što tera normalno agresivnog alfa mužjaka da poželi da bude vezan i bičevan?

"Gospode", procedio je, sklanjajući se od hladnih čeličnih vrata. Trebalo mu je nekoliko sekundi da se sabere pri samoj pomisli na nekakvu krojačicu koja će je umotati u ko zna kakvu kreaciju. A vreme je ono što nije mogao sebi da priušti. Tanzi je bila izuzetno svesna svega što se događa oko nje. Gde bi mu bio kraj da je naišao na klasično bogato, egocentrično, razmaženo derište čije su misli usmerene isključivo na ono "Šta mogu da imam i gde da ga nađem?" Ali, to nije bila Tanzi Harington.

O, nema sumnje da je bogata - ali sopstvenom zaslugom, kako je saznao.

Nisu joj trebali, Milisentini milioni čak ni za pohode na prodavnice koji su joj, kako je shvatio, bili neophodni kao što je običnom smrtniku neophodna voda. I da, možda je malo razmažena. Bila je agresivno usredsređena na ono što hoće, i kako do toga da dođe, u čemu je češće uspevala nego što nije. Ali, nema ničeg lošeg u tome da čovek bude gladan, motivisan. Upravo to ga je privlačilo kod nje. Razumeo je taj poriv, tu glad. To je bilo ono što je njega privuklo profesionalnom fudbalu. A nešto slično, ako ne baš glad, teralo ga je da ide iz posla u posao sa ocem.

Ali, Tanzi nije bila egocentrična. Upravo suprotno. Zapravo, njoj ništa nije moglo da promakne. Imala je oko za detalje, obraćala je pažnju na nijanse. I sve to uz smisao za humor koji je bio tako suv i oštar da bi se čovek na smrt posekao ako bi prišao suviše blizu.

Naravno, bilo je i drugih elemenata njene gladi koji su ga privukli. Samo na trenutak, u hodniku, mogao se zakleti da je osetio njen pogled na svojim leđima.

Prodoran, gladan pogled koji kaže "Da li bih ga imala kada bih ga htela?" Žaoka razočaranja koja ga je pecnula kada se okrenula i otišla uz stepenice, naterala ga je da ode pravo u kuhinju po jedno hladno. Ili tri.

Ponovo je otvorio čelična vrata, ali ovoga puta opredelio se za jednu od Tanzinih koka-kola i sendvič s pečenom govedinom. Dok se peo uz stepenice, pomislio je da bi mogao da baci pogled na Lejkerse pre nego što se zagnjuri u posao i nazove Milisent. Erni je pregledao spisak zaposlenih kod Internet provajdera i nadao se da će od toga nešto ispasti. Bio je toliko zamišljen da je umalo naleteo na Tanzi na zaokretu stepeništa neposredno ispred trećeg sprata.

Stala je u mestu, kao da ni sama nije bila spremna da ga vidi. "Zdravo", rekla je posle kratke pauze.

"Dobro veče", odgovorio je, setivši se u poslednjem trenutku uloge koju je glumio. Sklonio se u stranu da je propusti. Svesrdno se moleći da su glupe ovčje pantalone s faltama dovoljno komotne da sakriju njegovo polunadraženo vučje biće. Antilopske pantalone bi trebalo zakonom zabraniti, pomislio je, dajući sve od sebe da ne pogleda ka njima. To sigurno ima neke veze sa zovom divljine.

Da, pomislio je, čoveče.

Nastavio je da se penje uz stepenice, kada je ona pročistila grlo i rekla: "Ovaj... Rajli? Imate li malo vremena?"

Okrenuo se, zaključivši da mu je najpametnije da ćuti.

Prošao je jedan trenutak, pa još jedan. "Ovaj... ja..."

Baš zanimljivo, pomislio je, ulažući ogroman napor da se ne nasmeje. Šta to jednoj poznatoj kolumnistkinji zaveže jezik? I kakve to, do đavola, ima veze s njim? Prošla ga je volja za smejanjem. "Imate li nekih problema?"

"Zapravo, može se tako reći." Nasmešila se, a onda se nasmejala za svoj račun.

Proklet bio ako nije shvatao zašto se muškarci svojevoljno bacaju pod te njene šiljate štikle.

"Milisent me je zamolila da prisustvujem nekoj svečanosti u njeno ime.

Jedna od njenih fondacija svake godine u ovo vreme dodeljuje stipendije, a pošto ona nije tu da ih uruči, zamolila je mene da to učinim. Pretpostavljam da

ne biste bili zainteresovani da budete moj pratilac u nedelju uveče. Znam da je u poslednjem trenutku ali, znate, tek mi je maločas javila."

A niko od onih koje si u poslednjih petnaest minuta zvala nije mogao da uskoči, pomislio je, iako mu nije bilo sasvim jasno zašto mu smeta što je apsolutno poslednji izbor. Zar kraj reda nije mesto koje mu pripada?

Trebalo bi da bude srećan što je primorana da mu se obrati. Ionako bi morao da je prati. Ovo mu samo olakšava posao. "Nema problema."

Osmehnula se s olakšanjem. "Hvala, činite mi veliku uslugu", rekla je iskrenim glasom. "Zaista ne volim da idem sama na takve skupove u vreme praznika. Zašto svi polude u ovo doba godine? Mora da su u pitanju sve te imele." Zaćutala je, pažljivo ga posmatrajući, a njemu je, na delić sekunde, proletelo kroz glavu da Tanzi razmišlja o tome da i sama potraži prvu imelu i povede ga na probnu vožnju ispod nje.

Ali, pre nego što mu je libido ubacio u petu brzinu, nastavila je. "Čekajte malo. Vi jeste slobodni, zar ne? Mislim, to što radite za Milisent ne znači da morate..."

Glupo. Ovo je baš ponižavajuće. I svejedno što je ovako najbolje za oboje, stvarno je počeo da mrzi tu ideju s izigravanjem ovce. "Sve je u redu."

Nakrivila je glavu kao da će nastaviti istu priču - konačno, nije joj dao nikakav odgovor - ali je na kraju samo slegnula ramenima i nagradila ga jednim od onih "jutro posle" osmeha. Gospode bože, kako joj samo uspeva? Praksa, verovatno. Svejedno, bio je prinuđen da promeni položaj. I pomoli se bogu da nije pogledala dole.

"Ne brinite šta ćete obući", brzo je dodala, pogrešno protumačivši njegovo mrštenje. "Za to će se pobrinuti kreatorka koju Milisent šalje." U tom času oglasio se kraljevski gong koji je Milisent koristila kao zvono. "Evo je, stiže."

Skliznula je pored njega niz stepenice. "Zvrcnuću vas kada dođete na red. Hvala, Rajli."

Žurio je niz prazno stepenište. Zvrcnuće ga, je li? Milisent nije bila jedina koja je usavršila pristup "udri i beži" da bi došla do cilja. Čitavim putem uz stepenice psovao je sebi u bradu.

Lejkersi su gubili sa šest poena razlike, a on još nije stigao ni da uključi kompjuter, kada je zazvonio telefon. "Divno."

Skoro da je uspeo da zaboravi na predstojeću zabavu. Biće stvarno zabavno, otprilike kao bušenje zuba. Zgrabio je slušalicu na treće zvono.

"Spremne smo za vas, Rajli."

U to nije bilo sumnje, pomislio je. Da li je on spreman za njih? To je pitanje.

"Sprave za mučenje postavljene su na drugom spratu, u jednoj od gostinskih soba", rekla je suvo, kao da mu čita misli.

Uprkos tome što bi radije bio na drugom kraju sveta, smešio se kada je spustio slušalicu.

Kada se konačno našao ispred dotične sobe za mučenje, Rajli je shvatio da ima veliki problem. Provaliće ga ako bude morao da se skine pred Klaris.

Srećom, problem je brzo rešen pošto je Klaris po kratkom postupku izbacila Tanzi čim je zakoračio u sobu. Obradovao se videvši iznenađeni izraz na njenom licu, ali raspoloženje ga je odmah prošlo čim se madam Klaris bacila na posao.

Klaris je bila utegnuta ženica, visoka jedva metar i po sa sve štiklama.

Savršena frizura pepeljastoplave kose uokviravala je lice koje se jedino moglo opisati kao negovano. Što se tiče godina, u obzir je dolazilo sve između četrdeset pet i šezdeset. Iako se videlo da više ne nosi facijalnu strukturu s kojom se rodila, bila je dovoljno bogata, dovoljno tašta, ili oboje, da je mogla priuštiti odlaganje uticaja zuba vremena a da se pri tom ne pretvori u karikaturu.

Bila je Francuskinja, mada je Rajli sumnjao da joj je to maternji jezik, iako je govorila s primetnim naglaskom. I nije posedovala ni trunčicu skromnosti.

Trudio se da ne ustukne, iako se trgao dok mu je merila dužinu unutrašnjeg šava nogavica, vitlajući krojačkim metrom kao krolitelj lavova bičem. Ipak bi radije stao pred lava.

"Vaše pantalone." Metar je zazviždao kroz vazduh kada ga je zavitlala oko vrata i uspravila se. "Obući ćete ih, ne?" Odmahnula je rukom. "Imate građu za odelo na dvoredno kopčanje. Skinete sako da vam uzmem meru.

"Noge su vam dovoljno duge i vitke", nastavila je. "Savršene za pantalone bez falti, sa usečenim džepovima kako bi linija ostala čista." Odmahnula je glavom odmerivši ga još jednom uzduž i popreko. "Zašto nosite takvu odeću?

Sigurna sam da vam plata kod madam Harington omogućava da kupite pristojno odelo?" Što ga je ponovo vratilo na problem. Koliko otvoren sme da bude s Klaris?

Trebalo je da pozove Milisent i pita je, ali nije predvideo ovako nešto. Niti joj je uopšte pominjao prerušavanje. Milisent bi se složila, sigurno. Ali, šta da kaže ovoj ovde Ženi Zmaju?

Možda bi mogao da se pozove na neku strašnu dermatološku bolest. Ili bi mogao da budeš ono što jesi. Verovatno su glupava kosa i tegle na očima sasvim dovoljne. Ionako se ne može reći da je neki ne znam kakav srcolomac u smokingu. Naravno, nije ni ružan. A možda je negde u srcu želeo da uplovi u sobu, u punoj vučjoj opremi, samo da vidi kako bi Tanzi zinula.

Naravno, možda ne bi ni trepnula.

Odlučio je da kaže: "Više volim da mi je odeća prostrana."

"Prostrana? Šta znači prostrana?"

"Komotna. Ne volim da budem utegnut."

Spustila je naočare na vrh nosa i pogledala... tamo, a onda klimnula glavom i rekla: "Imate pravo."

Bio je prilično siguran da iskusni, tridesetdvogodišnji muškarci ne crvene.

Ali, s druge strane, pustio bi bilo kog tipa da provede pet minuta u svlačionici s Klaris, pa da vidi da li ne bi pocrveneo.

"Prepustite stvar meni."

Rajli odmahnu glavom. "Ne želim da budem nepristojan i siguran sam da biste mi napravili smoking dostojan Armanija." Dunula je kroz nos, a on se odmah ispravio: "Koji bi postideo Armanija. Ali, imam i druge... prohteve.

Pobrinite se za Tanzinu haljinu a ja ću već pronaći nešto odgovarajuće."

Odmahnula je glavom. "Madam Harington je bila vrio izričita."

Blago je podigao obrve. Dakle, Milisent je sve vreme htela da on bude Tanzin pratilac. Progutao je mali, smešak dok je zamišljao kako se Tanzi nervira što mora da se povinuje Milisentinoj volji. Opet.

"Recite mi šta želite a ja ću videti šta mogu da učinim", rekla je.

"Mogu da računam na vašu diskreciju?" Izgledala je tako uvređeno da se malo opustio. Pogledao je da li su vrata zatvorena a onda skinuo sako.

"Za boga milog."

"Možete li nekako da sakrijete ovo?"

Gledala je u futrolu za pištolj kao da pred sobom ima zmiju otrovnicu, ali je ubrzo povratila profesionalno držanje. Iako je video stotine pitanja u njenim očima, nije postavila nijedno dok mu je uzimala mere.

Potpuno se opustio. Odnosno onoliko koliko je to moguće u Klarisinoj blizini.

"Sako neće imati dobru liniju ovde." Prešla mu je rukom preko lopatica.

"Ali, imate dovoljno široka ramena da to iznesete." Odmahnula je glavom.

"Zaista šteta, skrivati takvu figuru." Prošla je ispred njega, uhvatila ga za bradu, okrenula je na jednu, pa na drugu stranu. Ponovo je dunula kroz nos, zgrožena. "Šteta." Onda se okrenula i počela da beleži podatke u mali blokčić.

Rajli je i dalje stajao, ali ona nije progovarala. Konačno se okrenula, i kao da se iznenadila što vidi da i dalje stoji na istom mestu. "Stvari će vam biti dopremljene u nedelju pre podne."

Ponovo je navukao sako. "Treba li vam pomoć s tim?" Pokazao je ka kolicima na kojima su bile okačene brojne torbe za odeću.

"Možete da ih odgurate do lifta", naredila je.

Pao je u iskušenje da salutira, ali samo je klimnuo glavom. Odgurao je kolica do lifta, a zatim do ulaznih vrata, gde je čekao vozač. Pretpostavljao je da je Milisent poslala kola, ali efikasnost s kojom je vozač skinuo torbe s kolica i pažljivo ih spakovao u kola, govorila je drugačije. Klaris je izletela iz kuće posle samo nekoliko trenutaka. Rajliju se učinilo da će samo proleteti pored njega, ali ona u poslednjem času stade i podiže pogled ka njemu.

"Jeste li dobri u svom poslu?" tiho je upitala.

"Predan sam sto posto."

Zagledala se u njegove oči, a onda klimnula glavom. "Ne bih želela da se nešto dogodi ovim ljudima." Pokazala je šiljatom bradom ka kući.

"Ni ja." Skinuo je naočare i po prvi put dozvolio sebi da se osmehne. "Ne bi bilo dobro za posao."

Klaris raširi oči, pa ih onda skupi. Osmeh joj je bio podjednako prepreden kao njegov. "Možete da prođete", rekla je, bez traga naglaska, pre nego što je skliznula u kola i nestala iza zatamnjenih stakala.

Vrativši naočare, Rajli joj je ipak uputio onaj vojnički pozdrav, a onda je odgledao kako kola silaze s pločnika pre nego što je podigao pogled ka prozoru na Tanzinom krilu kuće.

Video je njenu siluetu naspram svetlosti lampe. Nije mahnula, niti se odmakla od prozora. Jednostavno je stajala i posmatrala ga. Rajli ju je gledao nekoliko veoma dugih, veoma nerazumnih trenutaka pre nego što se konačno vratio u kuću.

Vrata njene sobe bila su zatvorena. UĹĄao je u svoju sobu, iskljuÄ?io televizor i ukljuÄ?io kompjuter. I podsetio se da upravo stopostotna predanost poslu, zahteva od njega da samo gleda.

I da ne dira.

Kada plesna dvorana prestaje da bude pogodan teren za predigru? ÄŒak je i valcer, najosnovniji je'n-dva, je'ndva-tri ples, uzbudljiviji od najnevaljalije lambade kada se igra s pravom osobom. A s pogreĹĄnom?

Stimulativan je otprilike kao mlataranje rukama.

Tanzi je zastala na poslednjem odmorištu. Rajli ju je čekao dole. Nije bio Karmin, ali daleko od toga da je izgledao loše. Neka vrsta Klarka Kenta u smokingu.

"Jesu li stigla kola?" upitala je dok je silazila niz preostale stepenice.

Podigao je pogled, kao što je i očekivala. Usput je pokušala da proceni kakav je utisak na njega ostavila haljina. Morala je priznati da je Milisent dobro postupila što je poslala Klaris. Bez bretela, pripijena uz telo, nesumnjivo je posedovala holivudski šmek. Nije bila do te mere glamurozna, ali ako haljina čini ženu, onda je ona večeras bila Džulija Roberts. Ma nek ide život, pristala bi i na Džuli Endrus.

Rajli, s druge strane ... pa, bio je pre Hju Grant nego Hju Džekman - čak ni Klarisin talenat nije mogao da postigne više od toga - ali i beta muškarca imaju svoju namenu. Na primer, večeras.

Međutim, ako je vatrenocrvena haljina imala bilo kakav uticaj na njega, on to nije pokazao. Osmehnula se kada se sujeta Džulije u njoj pobunila zbog njegovog bledog pogleda. Stvarno, Tanz, šta si očekivala? Da će skinuti naočare, zbaciti smokong i uzeti te odmah tu, na stepeništu?

Otkud joj, uopšte, ta ideja?

Možda mu na grudima ne stoji veliko crveno S, ali Rajli je džentlmen. I stvarno

zlatan

momak

što

joj

čini

uslugu.

Mora

da

prevaziđe

neobjašnjivu,opsesivnu potrebu da mu privuče pažnju. Okrenula mu je leđa - i duboki dekolte na haljini - dok joj je on pridržavao ogrtač. "Nadam se da se ne osećate obaveznim da ovo učinite samo zato što radite za Milisent", rekla je iskreno. Spustio joj je svileni ogrtač na ramena, a ona nije mogla da ne primeti kako mu je pri tom pošlo za rukom da je ne dodirne. Makar da je okrzne vrhovima prstiju. Tek je po razočaranju koje ju je najednom preplavilo, shvatila koliko želi da oseti njegove ruke na sebi.

Seti se mlitavog pozdrava, pomislila je, mada je i dalje priželjkivala da joj se ukaže prilika za još jedno poređenje. "Želim samo da znate koliko sam vam zahvalna."

"Nema problema", rekao je, bez promene u tonu koja bi nagovestila da li iskreno misli to što kaže.

Jedva je odolela iskušenju da ga ne nagazi. Kako je moguće da je tako... tako... neutralan?

Rajli joj je pridržao vrata. Nikakav primetan parfem ili kolonjska voda, zapazila je. I dalje je osećala neodoljivu potrebu da zastane pored njega, malo prodrma, pogura stvari. Samo da proveri da li bi joj pošlo za rukom da izazove nekakvu reakciju. Bilo kakvu.

Gospode bože, čitava ta priča s poslednjom deverušom počinje da utiče na nju. To, i specijalne večere, i uvrnuta pisma, i sedenje u ovoj kući. Nije ni čudo što je izbačena iz ravnoteže. U svakoj drugoj prilici ostavila bi ga da bude u pozadini, tamo gde je očito želeo da bude, bez ikakvog premišljanja.

Nikada nije spadala u žene kojima je potrebna pažnja svakog muškarca koji se nađe u orbiti. Zapravo, često je volela da ostane u pozadini. To joj je bio posao, da posmatra te talase plime i oseke u večitoj igri između polova. Male trenutke u kojima ćete nevino uživati da biste ih vrlo brzo zaboravili... ili ćete ih

zgrabiti i možda završiti s nečim što je vredno pamćenja. Skoro da je podjednako uživala u posmatranju koliko i u samoj igri.

Od bezazlenog flertovanja s momkom na benzinskoj pumpi, preko desetosekundne fantazije o susretu s muškarcem u zaglavljenom liftu, do povremenih pogleda koji sevnu među pripadnicima suprotnog pola na ulasku u knjižaru. Svi doživljavaju takve trenutke, pitanje je samo koliko su ih svesni - i šta će učiniti s njima.

Ona je uglavnom pisala o njima. Između ostalog. A možda je Rajli upravo to. Potencijalni materijal za kolumne.

I sada je konačno sve leglo na svoje mesto. U tome je stvar, zato ju je toliko intrigirao. Imala je jedinstvenu priliku da obavi podrobnije istraživanje za teoriju o ovcama. Da otkrije šta je to u beta muškarcima što natera ženu da se odrekne nezavisnosti za jedno "da", seks na medenom mesecu i slike bebećih penisa sa ultrazvuka. Na kraju krajeva, kada će joj se ponovo ukazati prilika da iz neposredne blizine posmatra jednog od njih?

Uzbuđena tim otkrovenjem, skliznula je u limuzinu. Rajli je ušao posle nje i smestio se dijagonalno, preko puta. Klark Kent, ponovo joj je prošlo kroz glavu. Kad malo bolje razmisli, zgodno poređenje. Naravno, Klark Kent je bio apsolutni vuk u jagnjećoj koži. Da li je to slučaj s Rajlijem? Da li možda to detektuje njen radar? Hmm. Zapažanje broj jedan. Ima duge noge. To do sada nije primetila. Verovatno zbog široke odeće. Ali, ovako ispružene, odmah pored njenih, bilo ih je teško ne primetiti. Izvršila je proveru đonova. Hmm. Srednji ka debelim. Baš u tom trenutku pomerio je nogu, i ona podiže pogled ka njemu, pokušavajući da osmehom prikrije neprijatnost što je uhvaćena na delu. Ali, on je gledao kroz prozor.

Zapažanje broj dva. Profil nije loš. Jaka brada. Pristojan nos. Čelo nije ispupčeno. Još uvek mu je bio potreban dobar frizer. Kosa začešljana na stranu

ne dolazi u obzir. Nešto kratko, prirodno, da mu istakne jagodice. Onda, te naočare. Kako bi izgledao bez tih debelih stakala? Zašto ne nosi sočiva? Ili ne ode na lasersku operaciju?

Ponovo se setila mlitavog pozdrava. Možda ne bi pomogla ni sva laserska hirurgija ni svi modni stilisti ovog sveta. Možda se u njemu, jednostavno, ne krije Supermen. Čak i u smokingu, uglavnom je bio samo Klark. Sve vreme.

"Jeste li nekada prisustvovali ovakvim skupovima?" upitala je, proširujući svoju malu studiju s fizičkog na lično. Jer na osnovu ono malo materijala što je sakupila otkako se uselila u kuću, nije mogla praktično ništa da zaključi.

Uputio joj je kratak pogled, tek iz pristojnosti. "Bio sam već na sličnim prijemima."

Tanzi klimnu glavom i osmehnu se, mada je u sebi uzdahnula. Je li ikada srela nekog ko se ovako sporo pali? Da li je stidijiv ili jednostavno povučen?

"Uglavnom se od vas očekuje da klimate glavom i rukujete se. Ali, pošto je Milisent glavni darodavac, moram vas upozoriti da će tražiti od nas da se makar pojavimo na plesnom podijumu. Trebalo je to ranije da vam spomenem."

Gospode bože, pa ona brblja. Ali, zašto? Nije bila nervozna. Rajli će se dobro snaći i sam. Najviše čemu može da se nada jeste da večeras ne umre od dosade.

Zato ju je iznenadni skok u pulsu, kada je podigao pogled ka njoj, zatekao potpuno nespremnu. Verovatno zbog smokinga. Klaris je stvarno čarobnica.

"Nema problema", rekao je ravnim glasom, skoro odsutno, ali pogled mu je i dalje bio prikovan za nju. Nimalo stidljiv. Ili povučen.

Ponovo se jedva oduprla želji da ga zgrabi, prodrma. A možda je samo umišljala da tu nečega ima. Da li ju je novi status poslednje slobodne devojke u društvu toliko uzdrmao da je očajnički žudela za malo zabave?

A opet, setila se kako je sinoć pogledao ka njenom prozoru pošto je ispratio Klaris. Bilo je suviše mračno da bi mu videla oči, ali ma koliko zvučalo besmisleno, mogla se zakleti da je u tom trenutku nešto prostrujalo između njih.

Jeste, pomislila je, ljubomora. Videla je kako je opušten s Klaris, kako naginje glavu ka njoj, pa na kraju onaj vojnički pozdrav. S Tanzi mu se nije desilo ništa slično. Zapravo, nije se desilo ništa. A onda je podigao pogled.

Od tada nije razmišljala ni o čemu drugom.

Limuzina je doplovila uz ivičnjak ispred ulaza u Gradsku skupštinu i odmah su pritrčali da im otvore vrata.

Ponadala se čitavih nekoliko sekundi da će on izaći prvi, uzeti je za ruku i izvući je napolje. Uostalom, ti njegovi lepi maniri valjda nečemu treba i da posluže. Ali, ipak joj je Vejnrajt, Milisentin dugogodišnji vozač, pružio ruku.

Rajli je samo klimnuo glavom i pomerio noge da joj napravi mesta.

Dok su prolazili kroz veliko mermerno predvorje i uz široko stepenište, čitavim putem se nadala da će staviti ruku na njena leđa, makar samo ovlaš, barem iz učtivosti. Ali, držao se za dlačicu dalje od onoga što su nalagali maniri.

A i do đavola s manirima, pomislila je s gađenjem.

Klimnula je glavom nekolicini Milisentinih poznanika. Čak je uspela da naleti i na Martina i njegovu ženu, koju je sada prvi put videla. Žizel. Smešno, nikada ne bi pomislila da Marti ima ženu s egzotičnim imenom. Zamišljala je neku Beti ili Barbaru. Neku s kosom Džun Kliver i osmehom Doris Dej. Žizel nije imala ni jedno ni drugo. Zapravo, uopšte nije delovala oduševljeno što je tu.

Tanzi je zaboravila da je njen urednik jedan od mnogih koji su pomagali fondaciju. Učtivo su predstavili svoje pratioce, mada joj je Marti krišom dobacio iznenađen pogled zbog izbora društva. To je samo dokazivalo da je bila luda što je mislila da je Rajli nešto više od onog što jeste. Ovce prepoznaju svoju sortu.

Gospodin i gospođa Marti - bez obzira na sve, tako je razmišljala o njima otišli su dalje, a Tanzi i Rajli stupiše u prepunu salu. Zastavši na samom ulazu, Tanzi je po automatizmu slobodne devojke osmotrila okolinu. Dvorana je bila raskošna, s mermernim podom i stubovima, pozadina za prikazivanje svilenih haljina i dijamanata. Ali, ona nije primetila ništa od toga. Visoki, tamni, u

smokinzima, to je ono što bi joj obično privuklo pažnju. Verovatno su svi raspoloživi, veličanstveni vukovi došli večeras u lov. Karmin bi već nešto smislio, da je sada s njom. Ovako je morala da izigrava Ženu u crvenom za tipa koji to ne zna da ceni, i koji će sprečiti i svakog drugog da to učini.

Zapažanje broj tri: Dobri momci sve pokvare.

Gospode bože, i tabani mu se znoje zbog nje. Zašto je, uopšte, pristao na ovo? A, da, lakše mu je da je prati. Niko mu nije rekao da će biti obučena kao Deda Mrazova lična seksualna pomoćnica. Do đavola, ako je seks s Deda Mrazom ono što je pali, odradiće crveno odelo na licu mesta. Sa sve bradom i ostalim.

Zglobovi su ga boleli od stezanja šaka. Bilo je ili to, ili da je zgrabi i odvuče u limuzinu. Da utvrdi je li ta njena svilena koža jednako ukusna kao što je haljina bila prijatna na dodir.

Do sada se dobro držao. Verovatno je mislila da je kreten, ako je uopšte razmišljala o njemu. Verovatno nije, budući da je gledala svuda samo ne u njega. Ali, neka je proklet ako nije želeo da joj privuče pažnju. Što ga je više ignorisala, izbegavala i zaobilazila, to je više želeo da joj se približi. Krajnje neprofesionalno, ali šta je tu je.

Možda je stvarno u pitanju genetika. Ali, radije bi se podvrgao mučenju nego priznao da razmišlja o tome. Ocu, ili sebi.

Onda je morala da spomene ples. Na ovako otmenoj svečanosti, teško da je reč o plesu u kojem se partneri ne dodiruju. Zahvalio se u mislima treneru s koledža, koji je zahtevao da igrači završe semestar plesa kako bi usavršili rad nogu. Samo što je to bilo pre deset godina. Ostalo mu je da se nada da se ples poput vožnje bicikla, ili seksa, ne zaboravlja.

Posmatrao je kako se rukuje i deli osmehe dok su se probijali ka stolu.

Glavnom stolu. Gospode bože, šta on traži ovde? Lagao je kao pas kada je rekao da je bio na sličnim prijemima. Naravno, prisustvovao je, zajedno s drugovima

iz tima, raznim dobrotvornim svečanostima i prijemima za sponzore. Ali, tada je ključna reč bila tim. Poput trapavih adolescenata na maturi, držali su se zajedno, puno se smejali, i molili boga da ili niko ne zamoli za ples. U takvim trenucima, bilo mu je drago što nije superzvezda koju svi prepoznaju.

U svakom slučaju, prošle su godine otkako je poslednji put obukao smoking. A, kako se ispostavilo, nije bilo ni nalik na seks.

Davao je sve od sebe, klimao glavom kada bi ga predstavila, pokušavao da deluje zainteresovano dok su drugi brbljali kako je divno što je Tanzi došla umesto svoje bake, osmehivao se kada je bilo apsolutno neophodno... i gotovo očajnički osmatrao okolinu u potrazi za čašom nečeg drugog osim penušavog slatkog šampanjca. Šta je loše u tome da se na otmenim prijemima služi hladno pivo, živo ga je interesovalo.

Inače, prostorija je bila pravi rudnik zlata. Nije se znalo ko je bogatiji.

Verovatno bi uspeo da iscedi dovoljno šarma i do kraja večeri upozna barem desetak potencijalnih klijenata. Nažalost, osudio se na glupavu ulogu ovce, što ga je sprečavalo da muva zvanice.

Ili nju.

To ga je opet podsetilo na ono što je njegov otac radio poslednjih nekoliko nedelja u Santa Rozi. I to, po svoj prilici, ne sam. Kada je Rajli pristao da uđe u partnerski odnos sa ocem, jasno je stavio do znanja da ako Fin hoće da obezbedi sebi pristojnu penziju, onda će profesionalizam biti ključna stvar koja će vratiti Pariš Obezbeđenje među vodeće igrače na terenu. Ali, njegov otac je bio igrač sasvim drugog tipa. Daleko od toga da se Fin plašio napornog rada, dokle god je to podrazumevalo grublju igru. Što bi bilo sasvim u redu, da kod Fina rad nije bio direktno povezan sa zadovoljstvom. Izgleda da nikada nije shvatio u čemu je tu problem.

Hrana je servirana, a večera od četiri jela sasvim ih je dovoljno zaokupila.

Nakon toga, Rajli je morao priznati da je uživao dok je Tanzi uručivala

stipendije. Koliko u tome što je njeno inače samouvereno držanje bilo blago poljuljano pod svetlima reflektora, u balskoj dvorani prepunoj ljudi koji su gledali samo u nju, toliko u ushićenim izrazima na licima stipendista.

Znao je šta znači dobiti priliku za visoko obrazovanje. On je svoje stekao zahvaljujući veštini na fudbalskom terenu. Nikada ne bi otišao na fakultet da je zavisio od očevih finansija. Naravno, Rajli je diplomirao iz oblasti fizičke kulture i sporta, i sada je to što jeste, stručnjak za bezbednost i kriminalističke istrage. Međutim, mogao je da se saživi sa suznim očima i širokim osmesima koji su blistali na licima mladih ljudi, dok su zahvalno primali stipendije.

To ga nije sprečilo da razmišlja o složenoj ličnosti Tanzi Harington.

Fatalna žena s muškarcima, heroina za čitaoce, dosetljiva u intervjuima, staložena u talk-show emisijama, krajnje drska na radiju... ali potpuno nenaviknuta na istinske svetlosti pozornice.

A onda je sela pored njega, bez daha, rumenih obraza, suznih očiju. "Sada mi je potpuno jasno kako Milisent sve ovo izdržava", rekla je, pokušavajući da zvuči uobičajeno dosetljivo. Ali, Rajli je čuo iskreno uzbuđenje u njenom glasu, video ga je na njenom licu. "Mada sam se, tamo gore, osećala kao prevarant", nastavila je. "Možda nosim isto ime kao fondacija, ali nemam apsolutno nikakve veze sa svim ovim. To je isključivo Milisentino delo. I to proisteklo iz teškog rada, koliko sam večeras čula."

"Pa, zašto se ne uključite?"

Zaćutala je, iznenađena njegovim mirnim pitanjem. Nije nameravao da ga postavi, i nije želeo ni za milimetar da prekorači granicu između profesionalnog i ličnog. Ali, pre nego što je stigao da ga povuče, ona je odgovorila, i to iskreno, ako se moglo suditi po izrazu na njenom licu. A to je bila jedna od stvari koje je već saznao o Tanzi - dobro ili loše, ona će pred celim svetom reći ono što joj leži na srcu.

"Možda i hoću. Ranije mi to nije padalo na pamet. Zapravo, radila sam sve suprotno od porodične tradicije." Pogledala ga je, a na usnama joj se ponovo pojavio onaj pametni, obeshrabrujući osmeh. U igri jedan na jedan, svakako je bila u svom elementu. "Radije bih da stvorim sopstveno nasleđe, kakvo god bilo."

"Već ste mnogo postigli. Verujem da je vaša baka ponosna na vas."

"Nisam baš sasvim sigurna u to", izjavila je s urođenom iskrenošću. "Oh, da, srećna je zbog mog uspeha. Ali, znam da bi bila mnogo srećnija kada bih se uključila u porodične poslove."

Rajli je uspevao da obuzda većinu instinktivnih osmeha, ali ne i jezik. "Ne znam. Mislim da je vaša samostalnost porodična crta. Ne verujem da bi Milisent bila naročito srećna da dobije još jednu kuvaricu."

Tanzi se nasmeja. "U pravu ste. Oduvek sam žarko želela - mrtvi ste ako joj ovo budete preneli - da sve ostavi dobrotvornim fondacijama, kada za to dođe vreme. Mada, kao što sam rekla, ako neko može sve da nas nadživi, to je tetka Mili." Đavolski se trudio da ostane uzdržan. Ali, pokušaj da ne odgovori na njenu prirodnu visprenost bio je ravan pokušaju da ne uzme vazduh. Počeo je da saoseća sa svim onim nesrećnicima o kojima je pisala u svojim kolumnama.

Možda je morao ozbiljnije shvatiti Milisentino upozorenje o unukinom uticaju na suprotni pol.

"Možete računati na moju diskreciju", rekao je, izvlačeći iz sebe poslednje ostatke svog ovčjeg bića.

Tanzi je iskrivila usne. Očajnički je poželeo da zaurla, da im proba ukus, uzduž i popreko. Prokleta bila genetika.

"Pretpostavijam da vas baka ne bi ni angažovala da je drugačije", rekla je.

"A kada vas je, zapravo, Milisent angažovala? Nisam u toku, ima mnogo osoblja, ali mislim da bih vas upamtila."

Upravo ovakve stvari ne želiš da čuješ od nje. Vreme je da povuče uzde, i to jako. Budi ovca. "Tek odnedavno radim za nju."

"A gde ste radili pre toga?"

"Na drugim mestima."

Tanzi zakoluta očima. "Prilično tajanstveno."

"Većina mojih poslodavaca više voli da ostane u tajnosti." Sve što je želeo bilo je da prekine ovaj razgovor, a nekako je ispalo da zvuči... sugestivno.

Podsetio se da više nikada, ni pod kakvim okolnostima, ne pomisli da je lažno predstavijanje zabavan način za obavljanje zadatka.

Nalaktila se na sto i spustila bradu na ruku, zamišljenog izraza na licu.

"Nešto nije u redu?" upitao je, ne uspevši da se uzdrži pošto se ćutanje odužilo, a ona je nastavila da ga posmatra.

Odmahnula je glavom i ispravila se. "U poslednjih deset minuta čula sam od vas više reči nego u čitave dve nedelje koliko vas poznajem. Ili je i to deo vaše tajnosti?"

"Nismo proveli puno vremena zajedno."

"Možda bi trebalo da učinimo nešto povodom toga. I te tajnosti."

Rajli nije ni pomišljao da će nekad u životu biti srećan samo zato što je orkestar zasvirao uvodnu melodiju, ali u tom trenutku mogao je da ustane i izljubi svakog od muzičara ponaosob. Dok se nije setio da ga tek sada čekaju prave muke.

Pošto su se ostali osnivači fondacije za njihovim stolom podigli, a onda ih pogledali s iščekivanjem, Rajli stisnu zube i ustade. Učtivo se naklonio, pokazujući ka podijumu za igru.

Tanzi je sačekala da joj izmakne stolicu. Ali, dok je prolazila pored njega, neprimetno je namignula i šapnula: "Neće biti strašno." Izgleda da je i njemu sve pisalo na licu, kao i njoj. Moraće da poradi na tome.

Pošto se podijum sve više punio, bio je prinuđen da joj stavi ruku na leđa.

Njena užasavajuće lepa i vrlo gola leđa. Pronašla je malo prazno mesto i graciozno se okrenula ka njemu, a onda mu spustila ruku na rame dok ju je on prihvatao za drugu ruku.

Razmišljaj mlitavo, govorio je sebi. I nije mislio isključivo na ruke.

Na sreću, gužva je bila takva da je svaki pravi pokret bio nemoguć, tako da se u osnovi samo premeštao s noge na nogu. Na nesreću, gužva ih je gurala u zagrljaj. Često. Davao je sve od sebe da se odvoji od nje što je moguće brže nakon svakog kontakta, pazeći da joj se izvini pogledom, ali je inače zurio preko njenog ramena.

Znao je da je rezervisan do granice nepristojnosti, pogotovo nakon razgovora za stolom. Takođe je znao da je i ona to primetila, po tome kako je stiskala usne, uprkos stalnom osmehu. Osmehu koji joj je lebdeo na licu samo zato što su neprestano klimali glavama ka njima. Što mu je sasvim odgovaralo.

Ako je zaključila za njega da je naduveni uštogljenko, možda će izgubiti interesovanje koje je nesvesno izazvao. Dobro, ne baš nesvesno. Možda nekontrolisano.

Ali, muzika je nastavila da svira, a on je uhvatio kako mu misli lutaju, ka njenoj vitkoj ruci u njegovoj, uskom struku ispod njegovog dlana, šuštanju svilene haljine, glatkim pokretima dok je usklađivala korak s njegovim. I pošto nikada nije smatrao da dobro igra, a naročito nije koristio plesni podijum za zavođenje, dopustio je sebi nekoliko dugih trenutaka sanjarenja. Kako bi bilo da sada nije na zadatku, i da se nije lažno predstavio? Zamišljao je kako joj se smeši dok plove po podijumu, toliko obuzeti da je čitav svet prestao da postoji.

Tu je samo ona, u njegovom naručju, prati ga... na podijumu, a onda izvan njega.

Tada je shvatio da zuri u nju... i da ga ona vrlo pažljivo posmatra.

"Šta je bilo?" pitala je, mada je orkestar bio u punom zamahu i shvatio je šta je rekla samo po pokretima njenih usana. Usana koje su bile crvene kao ta haljina kojom ga je Klaris stavila na muke. A onda se nagnuo, sve bliže i bliže, da konačno oseti njen ukus. Sasvim su usporili, dok su mu usne lebdele tik iznad njenih.

U poslednjem deliću sekunde, kada je osetio njen dubok uzdah, pomerio je usne ka njenom uvetu i izgovorio prvu stvar koja mu je pala na pamet. "Noge me ubijaju."

Zastala je, više nego zbunjena, a onda se odmakla od njega i uputila mu taj prokleti lažni osmeh. "Zar to nije trebalo da bude moj tekst?"

Nije odgovorio. Koliko je žalio što se zaustavio, toliko mu je laknulo što je uspeo u tome. Usredsredio se na to da ih odvede bliže ivici podijuma. Dok su igrali, nastavio je da gleda u prazno preko njenog ramena. Njenog glatkog, oblog, bolno golog ramena.

Nastavili su da se sudaraju s drugim plesnim parovima, ali on ju je svaki put pažljivo odmicao od sebe, jednako pažljivo odbijajući da je pogleda. Gubi se više s ovog podijuma, gde možeš da držiš ruke podalje od nje, ponavljao je u sebi.

Bili su udaljeni od stola svega nekoliko metara, koji su se mogli meriti i kilometrima zbog svih tih ljudi što su im stajali na putu. Nastavili su da je guraju ka njemu, osećao je njene mekane grudi na svojima, njena kolena koja su se trljala o njegova, njen dah na svom vratu. Borio se protiv narastajuće želje da sve pošalje do đavola, ščepa je oko struka i čvrsto stisne uz svoje pristojno uzbuđeno telo. Da konačno sazna, jednom za svagda, da ne igra s prokletom ovcom.

I upravo u trenutku kada je stegao prste oko njenog struka, i zagledao se u njene oči, toliko privučen da volja tu više nije imala nikakvog uticaja, muzika je stala.

Njegove usne su nastavile da se spuštaju ka njenim, bez obzira na to što su svi prestali da igraju, a onda je ona otkinula pogled od njegovog. Brzo se izvukavši iz njegovog naručja, priključila se opštem aplauzu. I on se naterao na isto, a onda je stisnuo pesnice kako je ne bi ponovo ščepao.

Jedino o čemu je razmišljao bilo je da se što pre izgube s podijuma, pre nego što počne sledeća pesma. Okrenuo se... i naleteo pravo na problem koji nije predvideo.

"Hej, ti", debeljuškasti gospodin u smokingu obratio mu se veselim glasom, pokazujući rukom ka njemu.

Rajlijev mozak je reagovao u poslednjem trenutku, pošto se po čovekovom pogledu videlo da ga je prepoznao.

"Zar ti nisi..?"

Rajli se brzo okrenu ka Tanzi i povede je prilično grubo ka stolu, udaljenom svega nekoliko koraka. Onda se, ostavivši je da zbunjeno gleda za njim, vratio čoveku i povukao ga u gužvu.

Bože, spasi me fudbalskih fanatika. Samo su najzagriženiji navijači Pionira mogli da ga prepoznaju. "Zdravo", reče Rajli, pružajući ruku čoveku.

"Pariš", reče čovek, radostan što se setio imena. "Gledao sam te u onom meču protiv Saintsa. Đavolski si dobro istrčao. Kakva šteta što si povredio koleno."

Rajli se nasmeši, moleći se svesrdno da je Tanzi ostala za stolom. NFL nije mesto gde se uzgajaju ovce. "Hvala."

"Otkud ti ovde? Video sam te za glavnim stolom. I ti si među osnivačima fondacije?"

Rajli umalo da prsne u smeh. Zašto ljudi misle da su svi fudbaleri milioneri? "Zapravo, ja sam samo pratilac gospođice Hrington." Čovek se zaverenički osmehnu i ćušnu Rajlija po ramenu. "Fina prilika, a?"

Rajli stisnu zube, pokušavajući da razvuče usne u osmeh. Uostalom, otkud mu pravo da se ljuti? Zar i on nije isto pomislio kada je ulazio u ovaj posao?

"Trebalo bi da se vratim."

"Reci joj da je pozdravlja Sem Dupre. Moje ćerke čitaju njenu kolumnu.

Kladim se da te drži u kondiciji", dodao je, namignuvši. "Vi sportisti uvek odvojite one najbolje."

Rajli se natera da klimne glavom, a onda se brže-bolje okrenu, kako ne bi rekao ili uradio nešto zbog čega bi kasnije zažalio. Uprkos godinama koje je proveo u nesumnjivo grubom sportu, retko je dozvoljavao sebi da se fizički razračunava van terena. Ali, uvek su postojali izuzeci. Krenuo je ka stolu, pitajući se koliko često Tanzi doživaljava ovakva sranja. Iako se u poslednjih nekoliko nedelja upoznao s uvrnutom stranom njenog posla, nikada nije razmišljao o društvenim, jedan na jedan elementima s kojima se svakodnevno sretala.

Osmehnuo se, pomislivši da se ona, verovatno, sa svim tim nosi mnogo bolje nego što bi njemu ikada pošlo za rukom. Drzak odgovor, dosetljiva opaska, prezriv osmeh... i nametljivac bi verovatno ostao s vilicom do poda i lupao se po čelu zato što se pokazao kao šupljoglavi kreten.

Osmeh mu je nestao s lica čim ju je ugledao, bledu i ukočenu, kako zuri u papirić koji je upravo razmotala. Ostale zvanice za njihovim stolom vratile su se na podijum, tako da je sedela potpuno sama. Gospode bože, Rajli opsova u sebi i u deliću sekunde prevali rastojanje koje ih je delilo. Ostavio ju je samu na minut... Prekinuvši neproduktivni tok kojim su mu misli krenule, seo je pored nje. Tek se u poslednjoj sekundi setio svoje uloge.

Sakupio je ono malo samokontrole što mu je preostala, nakon svega što se izdešavalo u poslednjih sat vremena. "Nešto nije u redu?"

Brzo je presavila papir, nespretno, kao da je prsti ne slušaju.

Ležerno se osmehnula, ali oči su joj bile neprirodno sjajne kada se okrenula ka njemu. "Ne, samo poruka od obožavaoca."

Rajli je zario prste u butine kako joj ne bi oteo papir iz ruke.

"Pretpostavljam da vam se to često dešava kada ste na javnim mestima."

Pažljivo i najležernije što je mogao, zavalio se u stolicu i otpio malo vode, pretražujući pogledom prostoriju. SoulM81. Bolesno kopile. Gde si? Bio je siguran od koga je poruka, po svakoj dlačici koja mu se naježila na vratu.

"Ponekad", odvrati Tanzi i takođe otpi gutljaj, ali ne vode već šampanjca.

Piće se jedva zatalasalo u čaši. Bio je zadivljen koliko se brzo sabrala. I bilo mu je drago kada je video da ju je poruka, ma šta u njoj pisalo, dobro uzdrmala. Milisent mu je jasno stavila do znanja da je Tanzi izuzetno tvrdoglava kada se povede razgovor o negativnim stranama popularnosti. Oduvek je smatrala da njena unuka suviše olako shvata potencijalne opasnosti.

Kada je Tanzi spomenula tog tipa, Milisent se zabrinula da se tu krije nešto više od uobičajenog. A pošto je razgovor s Tanzi nije smirio, popričala je u četiri oka s njenim urednikom, koji, kako se ispostavilo, nije ništa znao o najnovijem "ekstremnom obožavaocu". Umesto da naloži Martinu da razgovara s Tanzi o eventualnom angažovanju obezbeđenja, Milisent je uzela stvar u svoje ruke, pošto je znala da Tanzi nikada ne bi priznala da bi se zaista mogla naći u opasnosti.

Nakon što je pregledao sve dokaze, Rajli se morao složiti s Tanzinom procenom. SoulM81 se uklapao u opšti obrazac ponašanja fanatičnih ali bezazlenih poklonika.

Ali, sada je ostvario kontakt. I sve se promenilo.

Sada je postalo lično.

Pouzdanost i srčanost su osobine koje tražite u psima, a ne ljubavnicima. A onda se sve promeni, svet se okrene naopačke, i pouzdanost iznenada počne da zvuči neverovatno seksi.

Držala je ruke na njemu... a i dalje nije mogla da ga zamisli bez odeće.

Međutim, u tom trenutku, sve misli o tome kakav se vuk možda krije ispod tog sakoa na dvoredno kopčanje - go ili ne - iščeznule su iz njene glave.

Zamenilo ih je nekoliko jednostavnih reči.

Prelepa si. I uskoro ćeš biti moja. Samo moja.

Kako je moguće da šačica reči izazove kod čoveka toliki strah? Na silu je otpila gutljaj šampanjca, rešena da ne pokaže koliko je uzdrmana. Gde je? Da li je još u sali? Odupirala se porivu da se zagleda u svako lice u prepunoj balskoj dvorani. To bi ionako bilo nemoguće.

Ali, odlazak je bio moguć.

Pažljivo je stavila čašu s dugačkom stopom na sto, a onda spustila ruke u krilo. Preko savijene poruke koja ju je čekala posle plesa s Rajlijem, koga je počela da analizira još pre nego što je muzika stala. Jedino što sada nije mogla da se seti ni jedne jedine sekunde s plesnog podijuma. Sve što je imala pred očima bile su te nažvrljane reči, trag crnog mastila na belom papiru. Tako nevine, a opet tako preteće. Uskoro. Zadrhtala je. Šta li je samo mislio pod tim?

To nije bila poruka opsednutog obožavaoca, spremnog da prihvati ograničenja elektronske pošte koju je tako lako obrisati. To su reči koje s u njenoj glupoj

vuk/ovca teoriji, njenim maštanjima o Rajliju, pa čak i njenoj kolumni, dale vrlo uslovno značenje.

SoulM81 je upravo prešao granicu između ekstremnog obožavaoca i... progonitelja.

"Ja..." zaustila je, a onda je ovlažila usne i pribrala se. Nadala se da joj osmeh nije preterano širok kada se nagnula napred i rekla: "Rano ujutro imam obaveze, radio-emisiju. Mislim da smo obavili ono što se od nas očekivalo. Ako se slažete, pozdravila bili se s ljudima i krenula kući."

Klimnuvši glavom s očitim olakšanjem, Rajli skoči na noge i pridrža joj stolicu da ustane. U bilo kojoj drugoj prilici registrovala bi kod sebe tu podeljenu reakciju, koja je postala sasvim tipična kada se nalazila u njegovoj blizini. Bila je zaintrigirana, čak i polaskana Rajlijevim neprestanim džentlmenskim ponašanjem. I frustrirana jer je imala utisak da ispod površine ipak nema ničega. U jednom trenutku, izgledao je potpuno nezainteresovano... i neinteresantno. U sledećem, zaklela bi se da je među njima sevnula varnica.

Seksualna varnica. U svakoj drugoj prilici borila bi se s potrebom da mu skine naočare, pogleda u te njegove tamne oči, i uveri se, jednom za svagda da li se nešto krije iza njih.

Ali, u ovom času, želela je samo da se najneprimetnije moguće izgubi odatle.

Ustala je kada joj je Rajli izmakao stolicu i klimnula glavom onima koji su se vratili za sto. Uspela je da se pozdravi s još nekolicinom članova odbora koje je primetila u gužvi, pre nego što se zaputila ka najbližem izlazu. Nadala se da Rajli ide za njom, pošto je više ništa nije moglo zaustaviti.

Onda je osetila njegovu ruku na leđima dok su se probijali kroz prepun podijum za ples. Njegove grudi, široke i smirujuće, bile su odmah iza nje; na vratu je osećala njegov dah, topao i postojan. Da nije bila toliko nestrpljiva da se što pre izgubi odatle, možda bi se zapitala zašto se oseća sigurnije u njegovoj

blizini. Zar to nije odlika alfa mužjaka? Naravno, u tom trenutku, verovatno bi joj svako toplo telo iza leđa pomoglo da se oseća sigurnijom.

Iako je znala da je tu, pored nje, srce joj je tuklo kao ludo, i dala bi sve da je tako zbog nestrpljenja da ga što pre uvuče u mrak i intimu limuzine. Umesto toga, sa strepnjom se zagledala u svaku osobu pored koje bi prošla. Da li joj se taj čovek suviše prijateljski osmehuje? Da li u očima onog konobara nazire ludački sjaj? Da li je vratar suviše napadno posmatra? Tragala je pogledom za prijateljskim licem. Gde je sada Marti kada joj je potreban? Naravno, ne bi mu se poverila, čak i kada bi nekom čarolijom iskočio pred nju. Marti je ovde došao da se zabavi. Iako, možda, njegova žena nije. Ne bi imalo svrhe upropaštavati mu ono što je preostalo od ove večeri.

Sem toga, poslednje što joj je u ovom času trebalo, bilo je predavanje o opasnostima koje vrebaju poznate ličnosti. Ionako je bio preterano zaštitnički nastrojen, pogotovo otkako je njena najnovija teorija privukla toliku pažnju.

Verovatno još jedna od posledica sindroma "praznog gnezda". Ali, i sama će se izboriti sa ovim. Samo da izađe odavde i pobegne što je moguće dalje od osobe koja je ostavila onu cedulju na njenom stolu.

Skoro se zagrcnula duboko udahnuvši hladni, noćni vazduh kada su se konačno probili do izlaza. Pored ivičnjaka stajale su parkirane limuzine, i Tanzi je pala u iskušenje da uskoči u prvu.

Međutim, nežan ali čvrst pritisak Rajlijeve ruke na njenim leđima vodio ih je pored parkiranih vozila, dok se najzad, poput spasioca, nije pojavio Milisentin vozač.

"Vejnrajte, tu ste." Ostala si bez daha. Smiri se. "Nadam se da ćete, bez problema, uspeti da nas izvučete odavde." I dalje je brzala, previše stiskajući tašnu u rukama. Vejnrajt klimnu glavom i otvori vrata.

Konačno su bili unutra, vrata su se zatvorila... i odvojila ih od neposredne opasnosti. Duboko je udahnula, dugo i nesigurno.

"Jeste li dobro?"

"Dobro sam, dobro sam", rekla je, svesna da joj je lice zajapureno i da sigurno izgleda svakako samo ne dobro. Sad kada su išli kući, počela je da se oseća glupo zbog onog paničnog bega. Šta je umislila, da igra u filmu Džemsa Bonda? Previše šampanjca a premalo guščje paštete i graška, mora da je to.

Jedna poruka, verovatno od nekog bezazlenog šesnaestogodišnjaka, i potpuno je izgubila vlast nad sobom.

"Jednostavno, nisam ja za onakve skupove."

"Nikad se ne bi reklo."

Pogledala je ka njemu, iznenađena tim nimalo rajlijevskim zapažanjem.

Ali, s druge strane, iznenađivao ju je cele večeri. Okrenut ka prozoru, Rajli je zurio u svetla koja su prolazila pored njih. Nije gledao u nju. Ponovo onaj isti jin i jang. Pažljiv, a rezervisan. Da čovek poludi.

"Hvala", rekla je, pažljivo ga posmatrajući. "I vi delujete kao da vam je laknulo što ste pobegli."

Okrznuo ju je pogledom, a na usnama mu zatitra osmejak. "Ni ja nisam za onakvu vrstu skupova."

"Nikad se ne bi reklo", odgovorila mu je na isti način, jednako iskreno.

"Moram još jednom da vam zahvalim za ovu uslugu. Znam da vam to nije u opisu radnog mesta."

"Nije mi bilo teško." Skrenuo je pogled, a ona je poželela da nije.

Nekoliko minuta vozili su se u tišini. Počela je da dobuje prstima po tašni, i misli joj se vratiše na ono što se u njoj nalazilo. Šala, rekla je sebi. Samo bolesna šala nekog ko ima previše slobodnog vremena. Sigurno se dobro nasmejao videvši njeno prebledelo lice, i verovatno baš u ovom trenutku kuca poruku na nekom Internet forumu, ismevajući je. Sve bi dala kada bi zaista mogla da poveruje u to.

Onda su joj misli ponovo odlutale na trenutke koji su prethodili otkriću cedulje. Rajli se nagnuo ka njoj, kao da namerava da je poljubi - opet. Uložila je ogroman napor volje da se odvoji od njega i okonča svoju malu fantaziju pre nego što joj ponovo šapne na uvo neku potpuno poražavajuću stvar. "Noge me ubijaju". Gospode bože, zar je do te mere zaglibila u opsesiju njime da je potpuno pogrešno protumačila signale? Dva puta.

Onda su napustili plesni podijum; Tanzi je zaključila da Rajlija noge zaista ubijaju, pošto ju je praktično gurnuo u stolicu. Okrenula se preko ramena, nameravajući da mu uputi neku bednu, dosetljivu primedbu, ali on je ponovo stajao u gomili, i rukovao se sa nekim starijim, nižim čovekom. Pokušavajući da shvati šta se dešava, odsutno je posegnula za čašom, na koju je bila oslonjena cedulja, i istog časa zaboravila i na ples i na Rajlija i na njegovog poznanika.

Tek sada, dok je pretresala događaj sekvencu po sekvencu, pitala se da li je stariji čovek namerno odvukao Rajlija. Možda on ima neke veze s tom šalom?

Mora da je reč o šali. Bolesnoj, uvrnutoj i nimalo duhovitoj, ali, opet, ljudi mogu biti sve to, a to nikako ne znači da su opasni.

Grčevito se držeći za tu poslednju misao, upitala je: "Jeste li sreli nekog poznanika? Na balu?" Bledo ju je pogledao, pa je dodala: "Videla sam da ste razgovarali s nekim."

"A, da, jesam."

"Ko je to bio?"

"Neko ko me je prepoznao s prethodnog posla."

"Oh", rekla je odahnuvši. Znači nema nikakve veze s njom. Dobro je.

"Rekao mi je da vas pozdravim."

Ukočila se, kroz glavu joj je proteklo hiljadu misli, i tek je u magnovenju registrovala da je privukla Rajlijevu pažnju. "To je... lepo. A kako se čovek zove?"

"Sem Dupre. Njegove ćerke čitaju vašu kolumnu." Najednom je delovao vrlo zainteresovano. "Da li ga poznajete?"

"Ne, ne poznajem ga." Sada je ona gledala kroz prozor. Konačno mu je probudila pažnju, onda kada je najmanje želela. "Verovatno još jedan od onih koji misle da me poznaju na osnovu mojih kolumni."

"Poput osobe koja vam je ostavila poruku?"

Nadala se da nije primetio kako se žacnula. To je bila neslana šala, i to, po svoj prilici, vrlo uspela. Naravno, šaljivdžija nije mogao da zna za poštu koju je dobijala od SoulM81. Jednostavno mu se posrećilo. "Dešava se", procedila je. "Često?"

Klimnula je glavom. To je bilo sve što je mogla da uradi a da ne pokaže u kakvom je stanju. Što ju je brzo vratilo na scenario iz filmova o Džemsu Bondu.

Zato što joj se tako nešto nije stalno dešavalo. Tačnije, nije joj se desilo nikad.

Naravno, ljudi su se ponekad ponašali preterano prisno prema njoj, kao da je poznaju samo zato što su dva puta mesečno mogli da pročitaju neki intimni detalj iz njenog života, koji bi ona rešila da podeli s njima. Ali, ti ljudi, iako ponekad neprijatni i napadni, nisu bili opasni. Do sada. "Šta vaš urednik misli o tome? Da li imate obezbeđenje?"

"Oh, verujte mi, da se Martin pita, lično bi me pratio na svako snimanje ili radio-emisiju. Zato mu i ne pričam o ovakvim stvarima. To je samo bezazlena poruka od obožavaoca. Nema potrebe pridavati joj veliki značaj."

"Smem li da pitam šta piše u poruci?"

Bacila je pogled ka njemu, najednom sumnjičava. Mnogo se interesovao za ovo, što je čudno za nekog ko do sada nije pokazivao nikakvo interesovanje za bilo šta što je imalo veze s njom. "Zašto pitate?"

Slegnuo je ramenima. "Onako. Rekao bih da sam i ja pomalo fasciniran. Ne srećem često poznate ličnosti."

Nasmejala se. "Kako da ne. Vi? Fascinirani?"

Izgledao je uvređeno. Barem joj se tako učinilo. Te proklete naočare sve skrivaju. A ni prigušeno svetlo u limuzini nije mnogo pomagalo.

"Zar je to tako čudno?" upitao je, iskrenim tonom.

Bože, on je stvarno enigma. Tako zvaničan i učtiv, a opet, ima tu... još nečeg. "Pretpostavljam da nije", odgovorila je, mada ni sama nije bila sasvim sigurna u to. Niti u bilo šta drugo. "Jednostavno mi ne delujete kao neko koga interesuju takve stvari."

"Na osnovu čega to kažete?"

Dobro pitanje, pomislila je. Odložila je tašnu na sedište pored sebe, distancirajući se i bukvalno i figurativno od cedulje. "Delujete veoma... nepristupačno."

Razmislio je malo, a onda klimnuo glavom. "Fer procena. Ali, to ne znači da sam imun na neuobičajene stvari."

Osmehnula se. Nalazila se na mnogo poznatijem terenu sada kada joj je uzvraćao, kada je razgovarao s njom. Flertovanje je razumela, iako nije razumela čoveka s kojim je flertovala.

Za sada. "Hoćete da kažete da sam ja neuobičajena? Nisam sigurna treba li da budem polaskana."

Ponovo mu je zatitrao osmeh na usnama. Izgledaju kao isklesane, pomislila je, nimalo ovčje. I taj njegov glas. Savršen za vožnju kroz noć u intimnosti limuzine. Kada bi zatvorila oči i samo ga slušala, mogla bi da zamisli svakojake scene.

"Ne delujete mi kao žena koja mari za laskanje."

Trepnula je i otvorila oči, pre nego što joj se u mislima uobličio prvi kadar.

Do đavola. "Šta bi to trebalo da znači? Poznata ili ne, i dalje sam ljudsko biće.

Volim laskanje kao i svi drugi. Svakako, dok je iskreno."

"Hteo sam reći da mi ne delujete kao žena koja daje preterani značaj laskanju." "Što znači?" "Što znači da ne definišete sebe po onom kako vas drugi doživljavaju. To se jasno vidi iz vaših kolumni."

Nasmejala se. "Čitate moje kolumne?"

Ne bi smela da se zakune, svetlo je bilo suviše prigušeno, ali učinilo joj se da je pocrveneo. "Sigurno nisam jedini pripadnik muškog pola koji smatra da je ono što imate da kažete zabavno."

"Znači stvarno ih čitate!" Prekrstila je i noge i ruke, nekako zadovoljna sobom, kao da je nešto dokazala time što mu je privukla pažnju. Iako su zapravo njene reči a ne ona lično bile te koje su odradile posao. One su ipak deo nje.

Možda najvažniji deo. Svakako najizloženiji. "Pa recite mi, onda, šta mislite.

Ali, iskreno. Podneću."

Nije odmah odgovorio, niti ju je pogledao. Poželela je da kaže nešto užasno, da ga isprovocira, a onda je podigao pogled... i prikucao je za sedište.

"Iskreno? Mislim da ste ili neverovatno hrabri ili neverovatno ludi."

Tanzi je na trenutak ostala bez teksta. Bila je i kuđena i hvaljena u svojoj kratkoj karijeri, dakle nije stvar u tome. Jednostavno, u par reči je opisao obe strane njenog posla. "Pretpostavljam da ste u pravu", rekla je, iskrena kao i uvek.

"Verovatno sam i jedno i drugo." Nasmejala se. "Hrabra luda."

Ovo mu je izmamilo osmeh. Svakako najširi osmeh kojim ju je do sada počastvovao.

Pažnju joj je naročito privukla njegova donja usna. Jasno definisana, ali nimalo tvrda ili tanka. Kako bi reagovao kada bi se nagnula napred, gricnula ga za tu usnu i malo je povukla? Ako bi spustila usne preko njegovih? Prešla jezikom...

"Stigli smo", izjavio je nekako na prečac.

Prekinuvši njenu malu fantaziju. I to baš pred sočan deo, majku mu.

Izašao je prvi, ne čekajući Vejnrajta, a onda se sagnuo i pružio joj ruku.

Zastala je na trenutak pre nego što ju je prihvatila. Pre samo nekoliko sati to je bilo najviše čemu se nadala. U međuvremenu su igrali, pričali, smejali se.

Dobro, ona se smejala. Moraće da poradi na tom detalju. Zaboravljajući na tašnu i poruku, prihvatila je ono što joj je pružao. A dok joj je pomagao da izađe iz kola, stisak koji je osećala bio je sve samo ne mlitav.

Izašla je iz kola, držeći ga za ruku, i uspravila se. Nikada mu nije bila tako blizu, osim na podijumu za igru. Samo što sada nisu igrali.

Nije spuštao pogled s nje, ali u njegovom pogledu nije bilo ničeg pretećeg niti osvajačkog. Pa, zašto je onda osećala kako joj stomačni mišići titraju, zašto je želela da stisne butine i umiri to pulsiranje koje je narastalo. Ovo nema nikakvog smisla. Ispod tog uglađenog ponašanja i ljubazne predusretljivosti ne krije se vuk.

Tada je shvatila da je nije briga. Njen svet, nekada tako uređen i zabavan, više nije bio jasno definisan. Njene prijateljice, koje je iskreno volela i koje su volele nju, u to nijednog trenutka nije sumnjala, osnovale su klub za koji ona nije imala člansku kartu, niti je bila spremna da potpiše doživotni ugovor kako bi je dobila. Njena baka i rad kojim se bavila naveli su je da razmišlja, da se preispita, odluči hoće li se uključiti u sve to... i prihvatiti sve one prateće porodične obaveze što će izroniti ako to učini. A sada joj posao, njeno utočište, nešto što je kontrolisala iznad svega, nešto što joj je pomagalo da pronađe smisao u životu, podmeće opsednutu i osobu koja može i ne mora da joj naudi. Konačno, tu je Rajli. Slučajni sustanar, materijal za kolumnu, predmet razonode. Razmišljala je o njemu kao o primerku pogodnom za analiziranje.

Samo što je sada počela da ga doživljava kao mirno utočište usred oluje.

Pouzdan. Postojan. Rajli.

"Gospođice?"

U razmišljanju ju je prekinuo Vejnrajtov glas. U ruci je držao njenu tašnu, ali ona se odmah vratila na Rajlija i otkrovenje koje je upravo doživela.

Rajli uze tašnu od vozača dok je Tanzi zurila u njega.

"Hvala, Vejnrajte. Ja ću ispratiti gospođicu."

"Onda, laku noć." Dodirnuo je prstima kapu.

Tanzi odsutno klimnu glavom, možda je čak i podigla ruku, ali pogled joj je i dalje bio prikovan za Rajlija. Pouzdanog, intrigantnog, tajanstvenog Rajlija.

"Nešto nije u redu?"

Odmahnula je glavom. Sve je bilo u redu. Zapravo, dok je zurila u te tamne oči zaklonjene staklima naočara, konačno je sve počelo da poprima smisao.

"Možda je stvar u tome."

"Molim?"

"Ovčji Faktor Privlačnosti."

Usne su mu se iskrivile, samo malko. A ona je u tom času odlučila da ga natera na smeh, pa makar joj to bilo poslednje što će uraditi u životu.

"Ovčji Faktor Privlačnosti?"

Klimnula je glavom. "Vi ste više od hipoteke i Nedelja je dan za Seks. Vi ste muškarci koji pomažu da se pronađe smisao onda kada sve postane besmisleno."

I onda se desilo. Nasmejao se. Široko, uz bljesak zuba i šta već uz to ide.

Stomak joj je potpuno poludeo. Ne razmišljajući, podigla je ruku i skinula mu naočare.

Prestao je da se smeje, ali nije se pokajala. Ukočio se, i na trenutak je pomislila da će joj ih uzeti iz ruke, ili se okrenuti. Ali, nije.

"Imate prelepe oči." I imao je, ali bilo je tu još nečeg. Dirnulo ju je ono što je videla u njima. Brigu, želju, nemir. Mnoštvo uskovitlanih emocija za momka koji ih nikada ne pokazuje.

Podigla je ruku, želeći da ga dodirne, samo pomiluje po obrazu, bilo šta.

Ali, on odstupi unazad, i mogao je slobodno da vrati naočare, pošto mu je lice ponovo postalo potpuno zatvoreno.

Uzdahnula je, ne trudeći se da sakrije razočaranje. A onda ju je iznenadio.

Uzeo je njenu ruku i podigao je. Ponovo ju je zatekla nežnost njegovog dodira.

Ne mlitavost. Nežnost. Sada je znala razliku. Ne spuštajući pogled s njenih očiju, poljubio ju je u nadlanicu. Usne su mu bile tople, meke. Kako nešto tako umirujuće, čak kurtoazno, u isto vreme može biti toliko seksualno? Ali, srce joj je tuklo kao ludo... a butine se čvrsto stezale od pulsiranja koje se graničilo s bolom.

"Hvala za veče", rekao je tiho. Onda joj je pustio ruku, vratio naočare i pokazao da krene prva ka ulaznim vratima.

Zastala je pored njega, želela je da mu nešto kaže, ali prvi put u životu reči su je izneverile.

Ušla je u kuću, uskovitlanih misli i osećanja. "Laku noć", promrmljala je prolazeći pored njega. Obuzeta razmišljanjem šta se to tačno napolju desilo, nije osetila njegov pogled na svojim leđima. Nije znala da je skinuo naočare i ispratio svaku krivinu i svaki pokret njenog tela u pripijenoj haljini, dok se pela uz stepenice na visokim tankim štiklama.

Nije videla kada se konačno okrenuo... izvukao cedulju iz tašne i otvorio je.

Zar je zaista tako teško poverovati da muškarci i žene nisu baš toliko različiti kada je reč o seksualnim potrebama?

Zašto je u redu da muškarac ide u lov, uživa u seksu kada mu se ukaže prilika, bez obaveza i skrivenih namera? Međutim, kada žena krene u potragu za plenom, odmah joj pripisuju da je nezasita, da traga za bogatim mužem, ili nešto još gore. Sve što hoću da kažem jeste: hajde da lovimo podjednako. A pobedniku sleduje vrhunac.

Prelepa si. I uskoro ćeš biti moja. Samo moja.

Rajli je osećao knedlu u grlu i morao je dobro da se potrudi da ne zgužva ceduljicu koju je držao u ruci. Poneo je tašnu i cedulju uz stepenice, ali pre nego što je ušao u svoju sobu, zastao je nakratko ispred njenih vrata. Šta se to, do đavola, večeras desilo?

Ozbiljno je razmišljao da joj se vrati kada se sve ovo okonča. I doživeo je šok kada je shvatio da o tome razmišlja. Izgleda da je napetost koja se rodila između njih od trenutka kada su kročili ispod lustera s kristalnim pahuljicama bila suviše velika da bi se ignorisala.

Zamišljao je šta bi joj rekao, kako bi joj objasnio svoj pravi identitet, njen iznenađen i šokiran izraz koji bi se pretočio u taj znalački, promišljeni osmeh, kada bi shvatila da je pronašla vuka s kojim bi se poigrala.

Buknuli bi. Znao je, sasvim sigurno. Bio je dovoljan samo ukus njene kože da ga raspali. Možda bi trajali noć ili mesec noći pre nego što bi sagoreli, ali bilo bi vredno opekotina.

Bila je drska i seksi i tako sigurna u sebe večeras. Takođe je bila ranjiva, potpuno iskrena i spremna da sagleda stvari iz sasvim novog ugla. Spremna da pogleda u njega, ovcu u njemu, na sasvim novi način.

Usne su mu se razvlačile u osmeh, uprkos nezadovoljstvu koje ga je nagrizalo. I to je bila njena zasluga. Zabavljala ga je i nervirala, uglavnom istovremeno. Kao ono sa Ovčjim Faktorom Privlačnosti. "Kad bi samo znala", promrmljao je, a osmeh mu nestade s lica dok je ulazio u sobu.

Telo mu se bunilo, još uvek bolno svesno ukusa njene kože, ali i činjenice da je to sve što će osetiti. Nije smeo da razmišlja o tome, sve dok joj preti opasnost, bezlična i bezimena. Vreba je. Čeka. Nije imao prava da ohrabruje njenu novootkrivenu simpatiju prema ovcama. Pogotovo što on nije bio deo stada. Ovde je poslat u lov. Ali, njegov plen nije bila ona.

Navukao je rukavice od lateksa i pažljivo razmotao cedulju. Izvukao je malu futrolu, raskopčao je i rasklopio pre nego što se dao na posao. Pronalaženje otisaka nije problem ako vam ne smeta nered koji ćete napraviti. Ali, Rajli je znao da će ona ujutru tražiti tašnu i cedulju koja se nalazila u njoj, a on još nije bio spreman da joj otkrije svoj pravi identitet. Mada, posle ove večeri, znao je da će morati to da učini, iz više nego jednog razloga. Ali, još nije vreme za to.

Znao je da će pobesneti. Najmanje što je mogao da učini bilo je da smisli detaljan plan koji će joj pružiti osećaj sigurnosti. Ako ona pre toga ne naloži baki da ga šutne u ovčje dupe.

Psujući u bradu, počeo je mukotrpan posao, nadajući se da će, pored svojih i njenih, pronaći još neke otiske. Da li je SoulM81 bio neoprezan? Da li je rizikovao da ga otkriju i sam stavio cedulju na sto. Ili je poslao nekog da to učini umesto njega? Nije mogao da zna da je Rajli nešto više od pukog pratioca. A ipak, cedulja se pojavila baš onda kada se udaljio na više od korak od nje, jedan jedini put. To znači da su ih posmatrali. Ako ne Soul8, onda neko ko mu je pomagao. Ali, Rajli se smeo opkladiti da SoulM81 radi sam. Taj tip manijaka nikada ne radi u paru.

Odmahnuo je glavom. Posle svih onih predavanja koja je držao Finu, šta sada on radi? Upravo ono zbog čega je toliko prebacivao ocu. Pa dobro, nije baš

tako, tešio se, setivši se trenutka na plesom podijumu kada je goreo od želje da je poljubi. Hvala bogu, bio je dovoljno razuman da se povuče pre nego što napravi veću glupost. Mada je ipak spustio usne na nju, zar ne? Pa, šta ako je to bila samo nežna koža nadlanice? Onaj dole što je poludeo, očito ne pravi razliku.

Podigao je slušalicu kada se u uglu cedulje pojavio treći otisak i okrenuo broj na Istočnoj obali. Brat bivšeg kolege iz kluba radio je u Federalnom Birou.

Ako ga posluži sreća, s obzirom na vremensku razliku, možda će uhvatiti Parnela na poslu. "Zdravo", rekao je bez uvoda, "ovde Pariš. Treba da mi proveriš neke otiske. Nisu potpuni, ali prilično su jasni. Da, u celoj zemlji, mada bih smeo da se opkladim da je tip iz Kalifornije." Odslušao je Parnelovu tiradu, cereći se, a onda je dodao: "Znam, znam, stavi na moj spisak."

Spustio je slušalicu, izvukao laptop i prikačio mali ručni skener. Za nekoliko minuta slike će se, zahvaljujući elektronskoj pošti, naći u Parnelovoj kancelariji. Nadao se da će odgovor dobiti ujutru, pre nego što Parnelu prođe smena. Već su radili zajedno, i znao je da je Parnel dobar i temeljan u poslu.

U međuvremenu, pregledao je svoju poštu, za slučaj da je Erni još nešto iščačkao. Onda je otvorio njenu, to je bilo nešto što mu je Erni omogućio stručnjaci za kompjuterske prevare spadaju među najbolje hakere - da vidi je li SoulM81 napisao nešto nakon večerašnjeg bliskog susreta.

Sat kasnije, trljao je umorne oči, razmišljajući da li da popije kafu ili se istušira, ili i jedno i drugo. Ernijev i-mejl bacio je potpuno novo svetlo na čitav slučaj. Sama po sebi, činjenica da MainLine koristi FishNet za poslovnu prepisku i Interenet usluge nije bila velika stvar. Osim što je njihov račun bio ogroman, među najvećima u FishNetu u poslednje vreme. Zahvaljujući tome, MainLine je stekao pravo da otvori neograničen broj korisničikih naloga. A za dodeljivanje naloga bio je zadužen Tanzin urednik Martin.

Martin, isti onaj tip za kojeg je Tanzi rekla da prolazi kroz krizu zrelog doba. Da se ponaša neuobičajeno. Rajli je večeras primetio čudne poglede koje joj je urednik upućivao. Pored toga, setio se Tanzinog komentara da se Martin u poslednje vreme naročito interesuje za njeno kretanje. Tanzi je mislila da se radi o očinskoj brizi. A šta ako je Martin gajio sve samo ne očinska osećanja prema mladoj, privlačnoj, seksi štićenici?

Kratak pogled na časovnik rekao je Rajliju da će morati da ostavi dalju analizu za sutra. Bio je gotov za večeras. Pošto Tanzi nije blefirala za radioemisiju, imao je oko dva i po sata pre nego što je sačeka ispred kuće, gde je u pola pet ujutru trebalo da dođe prevoz po nju. Nema više praćenja iz daljine. Od sada ide zajedno s njom.

Svukao je trenerku - smoking je odavno bio na vešalici -uvukao se u krevet, navio sat da zvoni u četiri. Imaće dovoljno vremena da se istušira i pogleda da li je stigao odgovor od Parnela. Ako otisci ne pripadaju osobi koja već ima krivični dosije, moraće da smisli način da dođe do urednikovih otisaka prstiju. To će biti zabavno.

Uprkos potresima koje je doživeo te večeri, kako profesionalnim tako ličnim, utonuo je u san sa osmehom na usnama, zamišljajući njenu reakciju kada ga sutra ujutru zatekne pored kola.

Tanzi je pokušavala da zadrži pažnju na sagovornicima i mikrofonu ispred sebe... i odvuče je s Rajlija, koji je u tom trenutku stajao s druge strane stakla između kabine za emitovanje radio programa i tehničkog osoblja, i nije skidao pogled s nje. Iako nije imalo mnogo šta da se vidi.

I ranije je gostovala u ovoj emisiji, koja se uglavnom sastojala u tome da joj voditelji postavljaju nezgodna pitanja, na koje je ona odgovarala na licu mesta, da bi nakon toga odgovarala na pitanja slušalaca. S ovom dvojicom je stalno morala da bude na oprezu, ali emisija je bila veoma slušana i MainLine je imao ogroman prihod od njenog pojavljivanja.

Međutim, ovog jutra njeni odgovori nisu bili tako hitri i vispreni kao obično, što znači da su je Bili Mek i Jojo brzo i lako poklapali. Što nikako nije bilo dobro. Nije uspevala da se usredsredi, delimično zbog sinoćne poruke, ali najviše zbog Rajlija koji ju je tako pomno posmatrao. Kako neko može biti u isto vreme tako distanciran i tako prodoran?

Još uvek joj iz glave nije izbijala jutrošnja scena, kada ga je zatekla kako ćaska ispred kuće s vozačem iz radiostanice, i to u cik zore. Još nije bila stigla ni da popije prvu koka-kolu za to jutro, pa se samo sećala kako je ušao s njom u kola, uz izgovor da bi želeo da je vidi kako radi. Što je zvučalo dovoljno razumno za njen uspavani mozak. Osim toga, seća se da je pomislila, u kakve nevolje može da zapadne tip kao što je Rajli?

Nije ni pomišljala da bi ona mogla biti ta koja će zapasti u nevolje.

"Dakle, Tanzi, nema šta, tvoja teorija o vukovima i ovcama opasno je odjeknula." Bili Mek se cerio, što je značilo da treba biti oprezan.

Tanzi se ispravila i otpila gutljaj koka-kole. Treće, a još nije bilo ni osam. I nije joj pomogla. "To je jedna od stvari koju imam na umu kada pišem, Bili, da pomognem uspostavljanju dijaloga među polovima."

Bili se okrenuo prema kolegi - tačnije saborcu u okršaju protiv nje - i prigušeni smeh koji su razmenili verovatno je odjeknuo na svim kamiondžijskim stajalištima i sobama u studentskim domovima širom grada. Ako bi se dovoljno približila, verovatno bi mogla da im vidi penu u oku. I mada su obojica imali glasove za radio, po izgledu su bili daleko od standarda koji se očekuju od poznatih ličnosti. Bili Mek ju je podsećao na fanatičnog navijača koji farba stomak u boje kluba i psuje sudije. A Jojo... pa, on je bio nešto poput Denisa Rodmana u punoj visini, samo bez mišića. Tanzi se opredelila da se ne približava ni jednom ni drugom. I da ne škrguće zubima zato što imaju tri puta veće honorare od nje.

"Dakle", ubacio se Jojo, približavajući mikrofon sebi, "da li preuzimaš deo odgovornosti za dijalog koje žene serviraju svojim ovčjim polovinama poslednjih nedelja? Sve te žene koje su pročitale tvoju kolumnu, pa pogledale svoje muževe i pomislile: 'Uh, da mi je da ulovim nekog vuka.'"

Tanzi je znala da pod hitno mora uzvratiti paljbu, ali refleksi su joj bili sporiji za jedan milisekund, koji je utrošila na kratak pogled ka svojoj ovci. A taj milisekund je bio dovoljan da prevagne.

Bili Mek, uvek zapet kao puška, već je pritiskao dugme, i odjeknuli su užasni zvuci lomljenja i gnječenja metala. "Narode, ovo je bio zvuk bračnih razmirica koje su od jutros buknule po čitavom gradu", rugao se.

Tanzi zinu, ali Jojo je već pritisnuo drugo dugme, i prolomilo se vučje zavijanje. "A ovo je, dragi prijatelji, za sve one vukove koji se spremaju da krenu u akciju!"

Tanzi je htela da propadne u zemlju. Ili da ode kući i uvuče se u krevet.

Nikada nije ovako izgubila kontrolu. Martin je verovatno zinuo od čuda. "Želiš li nešto da poručiš svim tim ženama koje si podbunila, Tanzi?" dobaci Bili Mek. "Ili vukovima koji im dahću na pragu?" dodao je Jojo cerekajući se.

Osećala se kao da posmatra sudar vozova. Ili pokušava da trči sprint po mekanom pesku. Nije mogla da ih zaustavi, kao da je jezik nije dovoljno slušao.

Mogla je samo da sedi i blene. U Rajlija. Postojanog, pouzdanog Rajlija.

Kao, on će joj priskočiti u pomoć?

U tom trenutku, na njeno užasavanje, Bili Mek je uhvatio njen pogled.

"Hej, možda hoćeš nešto da nam kažeš o ovom lepotanu kog si dovela jutros."

Priljubio je usta uz mikrofon, spustio glas za oktavu i dodao: "I to u cik zore, ako smem da primetim."

Tanzi razrogači oči. Ne. Samo to ne.

"Ko je on, Tanzi? Radoznali umovi i slobodne žene žele da znaju. Ili... nije na tržištu?"

"Meni ne liči na Deda Mrazovog pomoćnika", dodao je Jo-jo, pokazujući rukom da otvore vrata i puste Rajlija u studio. Tanzi mu uputi pogled izvinjenja... a onda se namršti. Da li ona to primećuje pritajeni osmeh na njegovim usnama? Usnama koje je sanjala dobar deo noći?

"Koliko se sećam, ovo je prvi put da si dovela gosta, zar ne?" upita Bili Mek naglašavajući svaku reč.

"Možda nije završio sa zavijanjem kada je jutros morala da pođe na posao", reče Jojo, namigujući prepredeno.

Konačno je - hvala bogu - uspela da povrati glas. "On radi za moju baku.

Hteo je samo da se provoza, momci. Bukvalno, a ne figurativno", brzo je dodala, proklinjući sebe što im se namestila za sledeći potez.

Ali, bilo je prekasno. Jojo je ponovo puštao vučje urlike u etar, a neko je kačio mikrofon na Rajlija. Ovo nije sudar vozova, ovo je prirodna katastrofa.

"Dakle, kako se zoveš?"

Sada se Rajli sledio.

Da nije bila toliko izbezumljena, Tanzi bi verovatno uživala u ovom trenutku. Neizmerno. Nije njegova krivica što je upao u sve ovo, ali nije se baš ni opirao. Naravno, nije mogla ni da zamisli Rajlija kako primenjuje bilo kakvu fizičku silu. A ipak, nekoliko tih njegovih savršeno moduliranih mišića svakako bi primirile stvar.

"Radije ne bih rekao", konačno je izustio.

"Jeee", zapeva Jojo, "stvarno imaš glas, šećeru."

Rajli ošinu Jojoa pogledom.

Sada se Tanzi osmehnula, šaljući mu nemo "hvala" što je skrenuo pažnju s nje i omogućio joj da se pregrupiše. Ipak ju je na kraju spasao. Njen heroj.

"Hvala", rekao je. "To mi je u genima. Ništa posebno."

"Ostavi meni da procenim", promrmlja Jojo sugestivno. "A kasnije ćemo popričati o tim tvojim tesnim farmerkama, dušo."

Rajli očigledno nikada nije slušao Šou Bili Meka i Jojoa - jer bi znao da su njih dvojica Vil i Grejs jutarnjeg radio-programa.

"Vas dvoje ste samo prijatelji, kažeš?" uskoči Bili Mek da popuni pauzu. "Šta misliš o Tanzinoj najnovijoj teoriji? Ali, pre toga, gde bi svrstao sebe, među vukove ili ovce?"

Rajli pogleda pravo u nju. U tom trenutku, Tanzi se pitala kako će glasiti njegov odgovor. Što je bilo smešno. Svima je, već na prvi pogled, moralo biti jasno u koju kategoriju Rajli spada, izuzev, izgleda, Jojou. Osim ako...

Skrenula je pogled. Koliko god je želela da prepusti Rajlija ovim radijskim vukovima, prevagnuo je razum. Pritisnula je prekidač svog mikrofona i rekla: "Ne verujem da želi da podeli s vama stočnu orijentaciju ništa više nego svoje ime, momci. Ali, ja ću vam reći da mi se javilo mnogo rasnih ovaca, i nisu preterano oduševljene mojim zapažanjima."

Obojica se okrenuše ka njoj kao dva lešinara na svežu crkotinu pored puta.

Barem je to učinio Bili Mek. Jojo je i dalje čežnjivo gledao Rajlija. "Znači izazvala si provalu bračnog nezadovoljstva svojom teorijom?" upita Bili Mek. "Ne na način na koji ti misliš. Nije samo reč o tome da su se muškarci zaprepastili što i njihove žene ponekad maštaju o seksu na brzaka. Ne s namerom da to i urade, ništa više nego njihovi supružnici..."

Ošinula je pogledom Bili Meka kada je rekao: "Kako da ne."

"Većina njih, u svakom slučaju", pojasnila je. "Ali, iskreno, zar zbilja mislite da mi žene razmišljamo isključivo o tome kako da belo rublje bude belje ili kako da kreativno utrošimo ono što je preostalo od ručka? Mislite da ne primećujemo lepe muške guze? Mislite da ponekad ne zamišljamo kako odrađujemo zgodnog kurira u liftu u pokretu?" Nevino se nasmešila kada se Bili

Mek skoro zagrcnuo. "Možda ne mislimo na seks na svake dve zarez tri sekunde, poput vas muškaraca, ali budite sigurni da nam se to desi barem jedanput dnevno." Borila se protiv želje da se okrene ka Rajliju, iz straha da ne izgubi malu prednost koju je stekla.

Bili Mek se konačno povratio. "Da vas podsetim, narode, ona priča o udatim ženama!" Okrenuo se ka njoj. "A šta je sa onima koje su slobodne?

Hoćeš da kažeš, ako im se ukaže prilika, one će je iskoristiti? Da li se žene zaista pale na muškarce koje interesuje isključivo da poentiraju i pobegnu? Ili žele dobar seks, a onda se potajno nadaju da će pripitomiti momka, doterati ga i odvesti kući da ga predstave Mami?"

"Mislim da neke žene žele da uživaju u seksu bez komplikacija koje idu uz vezu, baš kao i muškarci." Mahnula je rukom pre nego što je uskočio Jojo.

"Znam, znam, pitanje bezbednog seksa." Nagnula se nad mikrofon. "Ja ne zagovaram, ponavljam, ne zagovaram nasumičan seks, bez neophodnih mera zaštite." Nacerila se, pošto je konačno uhvatila korak koji joj je izmicao čitavo jutro. Kada joj je išlo kako treba, stvarno je bilo uzbudijivo. U tom trenutku, sudarila se s Rajlijevim pogledom, ali umesto da joj odvuče pažnju, sada je njegova pažnja na nju delovala stimulativno. Nije se zapitala zašto, ne tada. Dok ti ide, ide ti, a posle ćeš razmišljati o kolateralnoj šteti.

"Ali, zato zagovaram pravo da i žena, uz odgovarajuće mere zaštite, zadovolji svoje potrebe na isti način kao i muškarci", nastavila je. "Kad god može, gde god može. I to bez griže savesti, baš kao što rade muškarci od postanka sveta."

"Znači, kažeš da se vukovi rađaju u oba pola", reče Jojo.

Tanzi se iznenađeno okrenu ka njemu. "Znaš šta? Nisam razmišljala o tome, ali potpuno si u pravu. Vrebanje plena nije isključivo pravo muškaraca."

Dali su im znak da je vreme isteklo, i nakon jednog vučjeg urlika i nekoliko brzih pozdrava, Bili Mek je pustio seriju reklama. "Bilo je zabavno, kao i uvek",

rekao je. "Hvala ti što si nam omogućila da se malo razmrdamo." Onda se okrenuo ka Rajliju. "Nadam se da ne ljutiš, čoveče."

Rajli jedva odmahnu glavom dok mu je jedan od tehničara skidao mikrofon.

"Hoćeš li ostati još malo?" Bili Mek je upitao Tanzi. "Nisi razgovarala sa slušaocima a telefoni su se usijali."

Srećna što je najgore prošlo, Tanzi je samo htela da se što pre izgubi odatle.

Ali, htela je i da bude ponovo pozvana i znala je da bi i Martin to hteo. Ipak...

"Imate ugovoren sastanak, zar ne?" ubacio se Rajli.

Zapravo, nameravala je da pozove Rinu i Suzan da se dogovore oko proslave povodom rođenja bebe, ali Rajli to nije mogao da zna. Pogledala ga je i shvatila da joj pruža brzi izgovor. Hvala još jednom, nemo je klimnula glavom, a onda se s blistavim osmehom na licu okrenula ka voditelju. "U pravu je.

Potpuno sam zaboravila. Dobro je što ste krenuli sa mnom", obratila se Rajliju.

"Možda bi i ja trebalo da uzmem ličnog asistenta."

"I ja sam to pomislio, šećeru", dodao je Jojo sa sanjalačkim izrazom u očima. Tanzi i Bili Mek se nasmejaše.

"Onda, do sledećeg gostovanja", reče Bili Mek, rukujući se s njom, a zatim s Rajlijem. "Sledeći put nameravam da odvojim više vremena za pozive slušalaca. Možda bismo mogli da uradimo čitavu jednu kontakt emisiju, šta misliš?"

"To bi bilo zanimljivo", reče Tanzi, ali u sebi je pomislila: Nema teorije.

Dovoljno se mučila da izađe na kraj s ovom dvojicom, nisu joj još trebali i slušaoci. Nikada ne znaš ko će biti s druge strane linije u programu koji ide uživo. A nekada pritisak na dugme jednostavno nije dovoljan.

Pogotovo nije htela da pruži izvesnoj osobi priliku da stupi u kontakt s njom.

Potiskujući misli o SoulM81, uzela je tašnu, zgrabila uz prepredeni osmejak jedan "Dr Peper" iz Bili Mekovog mini-frižidera, a onda krenula s Rajlijem ka izlazu.

Ispred stanice je stajala grupa ljudi, što nije bilo neuobičajeno tokom jutarnjeg programa. Jutro je bilo vedro, sunčano, ali ne bi bilo ništa drugačije ni da je padala kiša. Bilo je studenata iz obližnjeg studentskog doma, zaposlenih koji su krenuli na posao, običnih prolaznika. Većina se nadala da će Bili Mek ili Jojo poslati nekog s mikrofonom i omogućiti im da postave neko pitanje, i tako dobiju svojih petnaestak sekundi slave.

Tanzi to najčešće nije smetalo. U zavisnosti od raspoloženja rulje, odgovorila bi na poneki dobačeni komentar, i davala autograme. Danas je samo htela da što pre uđe u kola i ode kući. Trebalo bi da bude srećna. Emisija nije ispala totalna katastrofa i dobila je poziv za sledeće gostovanje. Martin će biti srećan, oni iz marketinga biće srećni. Zašto ona nije srećna?

Zato što je u pogledima tih bezimenih ljudi bilo nečeg što ju je činilo nervoznom kao nikada pre. Gledala ih je sumnjičavo i mrzela se zbog toga.

Dve žene su potrčale ka njoj, probijajući se kroz gužvu, i ona malo poskoči.

Rajli se istog časa postavio između nje i nasrtljivaca, a žene radosno povikaše: "To, Tanzi! Pokaži im!"

Više zbunjena Rajlijevom trenutnom reakcijom na potencijalnu opasnost nego sopstvenom nervozom, uspela je da klimne glavom i mahne im pre nego što je nastavila da se probija dalje. Osećala je Rajlijevu ruku na struku, kako je postojano vodi ka kolima. Kada se okrenula ka njemu, licem mu je vladao potpuno smiren, spokojan izraz.

Nekoliko momaka iz gužve, verovatno studenti iz doma, počeše da zavijaju. Odmah im se priključilo još desetak kolega, ali i nekoliko žena, da pokažu muškarcima da ima vučica.

Rajli se nagnu ka njenom uvetu, ne prestajući da je vodi napred. "Vidite šta ste započeli?"

Prošli su je žmarci na njegov duboki glas, ali bili su nadjačani potrebom da što pre izađe iz gužve i uđe u kola. Osećala se kao da beži iz podruma u kojem je pregorela sijalica. U bilo kojoj drugoj prilici uživala bi u tim žmarcima, podstakla bi ih, možda bi mu uputila vragolasti osmeh ili dosetljivu opasku. Ali, ne danas. U tom trenutku žalila je što nije neka anonimna službenica, koja nikada ne bi došla na ideju da podeli najintimnije misli s čitavim svetom.

Onda je neko viknuo: "Ko ti je taj tip? Kako se zove!" Odmah su se priključili i ostali.

Neko je dobacio: "Skini naočare! Dobar je, Tanzi."

"Je li on sledeći vuk na tvom spisku?"

Onda su ponovo počeli da zavijaju. Čula je prigušeni smeh nedaleko od sebe, ali nije se usudila da okrene glavu. Kola su bila tako blizu...

"Je li uvek ovako?" upita Rajli, sasvim joj se približivši pošto je rulja počela sve više da se steže oko njih.

"Ponekad", odvratila je.

"I obično prolazite sami kroz ovo? Možda je vaš urednik u pravu što zahteva da imate obezbeđenje."

"Vozač mi pomogne ako je neophodno, ili me isprati neko s radija. Nije tako strašno kao što izgleda. Ovo su samo obožavaoci." Kada bi samo mogla da se oslobodi osećaja da je među njima baš sada onaj koji nije tako bezazlen.

Kola su bila tačno ispred njih, vozač je otvarao vrata, kada im je nešto otpozadi preletelo preko glava. Neko je viknuo: "Pazi!"

Sledeće čega se Tanzi seća bilo je da joj je neko gurnuo glavu dole i ubacio na zadnje sedište kola. Ispravila se na vreme da vidi kako je vozač već za

volanom, a Rajli zatvara vrata za sobom. Što znači da je Rajli bio taj koji ju je ugurao u kola.

"Vozi", zarežao je Rajli na vozača, tonom koji do tada nije čula od njega.

Odmah su se odvojili od ivičnjaka i krenuli da se probijaju kroz gužvu.

Vozaču je ovo posao, Tanzi se smirivala, dok je svetina nevoljno uzmicala pred kolima. Izvlačio je mnogo veće zvezde, iz mnogo veće gužve od ove. Ali, ipak je odahnula kada su počeli da odmiču. Rajli ih je posmatrao, dok se sasvim nisu izgubili iz vida. Tek onda se okrenuo ka Tanzi.

Pogledala ga je kao da ga prvi put u životu vidi. A možda i jeste tako. "Šta se to, do đavola, desilo tamo?"

"Ne znam i mislim da ne biste želeli da ostanete da vidite."

"Samo aviončić od papira, gospodine", rekao je vozač. "Sve je u redu."

"Hvala", reče Rajli i zavali se na naslon, kao da se ništa nije desilo.

Nastavila je da zuri u njega dok se konačno nije okrenuo ka njoj. "Nešto nije u redu?"

Ne, želela je da vikne. Ništa nije u redu. "Nisi mi odgovorio. Šta se to tamo desilo?"

"Mislim da je vozač objasnio da..."

"Ne mislim na to i ne pravi se da ne razumeš šta te pitam." Ćutke je gledao u nju jedan dugi trenutak.

"Odgovori mi, Rajli. I skini te proklete naočare."

Malo je podigao obrve, ali ništa više od toga. I naočare su ostale na mestu.

Prekrstila je ruke, tvrdoglavo ne spuštajući pogled. Konačno je rekao: "Hteo sam da te zaštitim. Žao mi je ako sam bio malo grublji."

"To i jeste problem, ti nisi grub. Nikada. I ne izdaješ naređenja. To ti nije u krvi. Barem ne u onom Rajliju kojeg sam upoznala."

Samo ju je pogledao i rekao prokleto mirnim glasom: "Ali, ti me i ne poznaješ baš tako dobro, zar ne?"

"Ne", odgovorila je podjednako mirnim glasom, iako joj je u glavi vladalo sve samo ne mir. "U pravu si. Očigledno te ne poznajem."

Ali, upoznaću te...

Niko te ne poznaje bolje od prijatelja.

A to stvarno nekad zna da iritira čoveka. Naročito kada ističu ono što već znaš... a najradije bi se pretvarao da ne znaš.

"Kažem ti, Rina, ne znam šta da mislim." Tanzi je zabacila kosu iza leđa i nagnula se da srkne milkšejk.

"Kako možeš da piješ takve stvari?" upita Rina posle gutljaja smrznutog soka od manga.

"Mleko je zdravo."

"Zaboravljaš na sladoled i čokoladu."

"Ne, ne zaboravljam." Tanzi otpi veliki gutljaj, a onda zadovoljno uzdahnu. "Šta tu ima loše?"

Rina samo slegnu ramenima. "Jedino što volim da je mlečno jeste moj ten, hvala lepo." Nagnula se da zaviri iza vrata trpezarije, a onda se ponovo okrenula ka Tanzi. "Šta misliš da krije? I gde se uopšte krije?"

"Trenutno je u Milisentinoj radnoj sobi na drugom spratu, na Internetu."

Uzela je malo piletine i arugula salate koje je Rina donela da ručaju.

"Više bi volela da sam ti donela pomfrit i hamburger, zar ne?" upita Rina, lomeći orah.

"To je ono što svaka osoba koja drži do sebe jede uz milkšejk."

"Mogla si da podeliš sa mnom sok od manga."

"Ubij me na licu mesta", reče Tanzi, stresajući se. "Ali, šta mogu kad je milkšejk jedina stvar koju znam da spremim? Sem toga, Milisent ima tu zver od blendera koji..."

Rina se nasmeja, dižući ruke. "Poštedi me, molim te. Stvarno mi nije jasno kako održavaš takvu liniju."

"Lako. Ima načina da se održi linija." Tanzi se pljesnu po butinama. "Čula sam te."

Tanzi samo frknu. "Mučenje je živeti na arugula salati."

"Kad smo već kod toga, Garison ima ličnog trenera, Roda, koji je pravi čudotvorac. Mogu da ti ga pošaljem ako si zainteresovana."

"Zove se Rod? Stvarno? A kakve to tačno usluge pruža?" upita Tanzi, mrdajući značajno obrvama.

"Ne takvog tipa, gospođice kojoj je samo seks u glavi."

"Oh, a tebi kao nije? Zar nisi, pre samo desetak dana, čeznula za Volfgangom? I stvarno, šta vidiš u njemu? On je poslednji muškarac za kojeg bih pomislila: 'E, ovo je tip kome žene padaju pred noge.'"

"Ali, kad samo pomislim na te njegove oči", reče Rina, čežnjivo uzdahnuvši.

"Da, i ništa ne smeta što su žene s kojima radi većinu vremena polugole."

"Uvek sam se pitala kakav je osećaj pozirati umetniku", reče Rina.

"Zagonetne, osećajne plave oči zure u tebe, dok te njegova ruka prenosi potezima četkice na platno. A ti osećaš svaki potez kao da je..."

"Prekini. Mene pališ, a ne Vulfija."

Rina se nasmeja. "Pa dobro, seks je zabavan, i zabavno je pričati o njemu, ali život i ljubav se ne sastoje samo iz seksa."

"Ja imam svoj život. A seks je njegov lep deo."

"A šta je s ljubavlju? Zar hoćeš da sama dočekaš starost?"

"Da li neko stvarno planira da to učini? Prosto, činjenica da živiš s nekim pod istim krovom, pod istim ćebetom, sa istim muškarcem... zauvek..."

Odmahnula je glavom. "Ne mogu ni da zamislim. Za sada, u svakom slučaju."

Rina spusti laktove na sto i uputi Tanzi značajan pogled. "Ti već živiš pod istim krovom s muškarcem. Pa zašto onda već nije pod tvojim ćebetom?"

"Rajli?" Tanzi se nasmeja, mada joj je smeh zazvučao prisilno. "Ne, hvala.

Još nisam spremna da se upustim u ovčji derbi."

"Zar mi nisi upravo ispričala o njegovom današnjem mačo nastupu ispred gradio-stanice?"

Tanzi je grickala kraj slamčice. "Znam."

"Aha! Znači ipak razmišljaš da pređeš na be-e-e stranu."

Tanzi zaškrguta zubima. "Oh, molim te. Misliš da mi nije dosta toga od čitalaca? Počinjem da žalim što sam uopšte spomenula glupu teoriju. Ili bar da sam izabrala drugu reprezentativnu vrstu. Dovoljno mi je što po ceo dan slušam Martinove otrcane viceve o ovcama."

"Je l' se on još uvek ponaša neuobičajeno?"

"Da. A ja sam bila ubeđena da su mame te koje se promene kada i poslednji ptić napusti gnezdo. Ali, Martin... ne znam. Valjda će ga proći."

"Jeste li razgovarali o tome? Možda ima problema u kući."

"Trudim se da ne mešam privatni život s profesionalnim." "Što nije baš jednostavno, budući da informacije o privatnom životu jesu tvoj posao."

"Razlog više da ne ćaskam o tome sa šefom." Uzdahnula je, pošto ju je Rina pomno posmatrala. "Martin je stvarno divan, i učinio je za mene više nego iko. Drag mi je. Ali, ne želim da budemo drugari. I nipošto ne želim da se nađem usred porodične krize kroz koju možda prolazi. Zato ima ženu. Neka se Beti Barbara nosi sa time."

"Beti Barbara? Stvarno se zove..."

Tanzi odmahnu rukom. "Zapravo ima neko francusko ime. Uopšte nije onakva kako sam je zamišijala. Niska, zgodna, s onim neodređenim galskim izrazom na licu, kao da se dosađuje. Naleteli smo na njih na balu."

"A zoveš je Beti Barbara...?"

"Nije važno. Važno je da postoji. Ako je Martinu potrebna pomoć, neka je traži od nje. Ja nisam bračni savetnik. On čuva svoj privatni život za sebe. Ja čuvam svoj privatni život..." Zaćutala je, gadno pogrešila kada je bacila pogled ka hodniku, i dovršila rečenicu pošto se Rina iskezila. "Za sebe. Hvala na pitanju."

"Kad smo već kod privatnog života, kada ću ga upoznati?" Uputila je pohotan pogled ka Tanzi. Na njeno kolutanje očima, Rina je dodala: "Možda sam ispala s tržišta, ali smem valjda da bacim pogled kroz izlog, da me mine želja."

Tanzi se nasmeja. "Žao mi je što se jutros toga nisam setila. Mogla bih da ga iskoristim. Još uvek mogu."

Rina velikodušno klimnu glavom. "Samo izvoli. Nego, dolazi mi nekoliko ljudi... Barem me saslušaj", rekla je, pošto je Tanzi automatski krenula da se mršti. "On je doktor..."

"Rina, dobro znaš da na doktore ne padam."

"Samo zato što ima doktorsku diplomu i šestocifreni prihod ne znači da je loš momak. Znaš kako hirurzi znaju da budu alfa."

"Arogancija nije isto što i alfa. Uzmi Volfganga. Idealan primer."

Rini kao da je bilo neprijatno.

"Ne slažeš se? Jeste, skupio je svoju kolekciju modela. Modela s ukupnim koeficijentom inteligencije nula. Te devojke ne bi shvatile razliku između alfa i beta osobina ni da im njihova izgladnela tela zavise od toga. Hoću da kažem, on

kreše te ćurkice u sopstvenom studiju. U rođenoj kući. To ja zovem arogancijom. Ako je to za tebe alfa, e pa, što se mene tiče, taj vučji gen me ne interesuje, hvala lepo."

"Nije stvar u tome." Rina zastade, uzdahnu i reče: "Sećaš se kada se onog dana Sloun pojavila u kuglani sva rumena u licu? Sve smo pomislile da je pao seks pomirenja s Vulfom. Pa... više nisam tako sigurna."

"Kako to misliš?"

"Sećaš se da je bila malo dvosmislena kada sam rekla nešto na tu temu?"

"Sećam se samo kako je zabila glavu u tanjir sa šniclom i sirom. Nimalo tipično za Sloun."

"Kao i sve ostalo što je tog dana uradila."

Tanzi sleže ramenima. "Sloun prolazi kroz težak period. Malo su joj popustili živci."

"Da budem iskrena, nisam mnogo ni razmišljala o tome. Dok nisam..."

Tanzi se namrštila. "Šta se desilo? Šta je bilo?" Ošinula je pogledom Rinu, koja se povukla. "Započela si priču. Sad je dovrši."

"U redu, u redu." Duboko je udahnula. "Juče popodne trebalo je da se nađem u 'Hantingtonu' s Garisonom i nekim njegovim klijentom. I videla sam Sloun kako izlazi iz lifta."

"Pa šta, mogla je da bude tu iz hiljadu i jednog razloga."

"Da, a jedan od njih je visok oko sto devedeset, plav i građen kao Adonis."

Slamčica ispade Tanzi iz usta. "Nema šanse!"

"Ima šanse."

"Ali..." Trepnula je, pokušavajući da zamisli Sloun kako dolazi u hotel na popodnevni seks. Nije uspela. "Mislila sam da su izgladili stvari."

"I ja." ''Vi''

U tom času oglasio se gong. "Ovo mora da je Su." Tanzi odmače stolicu, a onda zastade. "Je l' zna još neko?"

Rina odmahnu glavom. "Pitala sam se da li tebi da kažem. Mislila sam, možda je nešto bezazleno. Samo... znaš, brinem se za nju."

"Da", reče Tanzi i krenu ka hodniku. "Pričaćemo kasnije." Zastala je u podnožju stepeništa. "Nadajmo se da nije ono što ti misliš. Ne verujem da bi pregurali još jedno neverstvo, makar ovoga puta bilo njeno."

Rina se nasmeja, mada pomalo tužno. "Gledaj to na ovaj način, ne bi više bila jedina slobodna u društvu."

Tanzi je samo odmeri i viknu uz stepenice "Ja ću!" kada se gong ponovo oglasio.

"Ne daš nam da se malo zabavimo", promrmlja Rina, bacivši pogled ka stepeništu.

"Ti i Su ste ovde da procenite kuću za proslavu, a ne ličnog asistenta moje bake. Neću da nam bilo šta smeta."

"Zvučiš kao da si ti ta koja je smetena", zaključila je Rina.

U tom času u hodnik je upala Su, ruku punih materijala i torbi s ko zna čime, sprečavajući Tanzi da smisli prigodan odgovor. Ako ga je uopšte imala.

Zato što je, do đavola, Rina bila u pravu. Bila je smetena, a prašina koja se digla oko njenih poslednjih kolumni, uključujući čitavu priču oko SoulM81, bile su samo delimičan razlog.

"Hej, šta je sve ovo?" upitala je kada je Su bukvalno sručila gomilu u Tanzine ruke.

"Uzorci materijala. Ideje za dekoraciju."

"Su, ovo je proslava s primopredajom poklona, ne 'Dizajnerski izlog'. " Su i Rina razmeniše sažaljive poglede, a onda odmahnuše glavama.

"Šta je?" Tanzi je prebacila materijale u drugu ruku. "Milisent je već ukrasila kuću od podruma do krova."

"To je proslava povodom rođenja bebe, a ne božićna žurka", reče Su, kao da objašnjava ono što je očigledno.

"Jeste, ali to su i dalje savršeno dobri ukrasi, mada preterani. Imamo čak i anđelčiće. Tu negde. Zašto bismo se onda mučile..."

"Kada na tebe dođe red, shvatićeš."

"Još jedan razlog da ostanem sama i bez dece", reče Tanzi, obraćajući se Rini.

Rina i Su ponovo razmeniše poglede, i ponovo odmahnuše glavama.

"Dobro, dobro. Biće po vašem." Tanzi odmahnu rukom.

"Znaš da će Marijel ceniti naš trud."

Tanzi na to nije imala šta da kaže. Marijelina svadbena torta predstavljala je svedočanstvo o tome šta se sve može s kremovima, sladoledima i diplomom građevinskog fakulteta. "Odakle krećemo? Nema veze, ne želim da znam." Pošla je ka prednjoj sobi.

Su je prestiže i stade ispred nje, a onda se široko osmehnu. Preširoko.

"Nadala sam se da ćeš pristati da koristimo salon. Tamo je onaj veliki zid s anđelima i muralom na plafonu i..."

"Misliš da Milisent ne bi imala ništa protiv?" umešala se Rina, osetivši da se Tanzi brzo primiče tački ključanja. Jedan od mnogih razloga zašto ju je Tanzi volela.

"Sigurna sam da ne bi." Dok ih je vodila kroz hodnik, Tanzi baci kratak, čežnjiv pogled ka stepenicama. Sada bi najviše od svega volela da je u svojoj radnoj sobi, da piše, razmišlja, svejedno. Sama.

Međutim, kada je pogledala uz stepenice, nije se videla u radnoj sobi. Niti je zamišljala da je sama. Prvo što joj je palo na pamet nije imalo nikakve veze s pisanjem... ili kreativnim razmišljanjem.

Rina nagnu glavu ka njoj i prošaputa joj na uvo: "Be-e-e."

"Vrlo duhovito", promrmlja Tanzi, a onda se nasmeja pošto se Su okrenula i uputila joj upitni pogled. "Šta se dešava?"

"Ništa", reče Tanzi, prostrelivši Rinu pogledom. Što je Rina ignorisala. "Tanzi se zagrejala za Milisentinog sekretara."

Su širom raširi oči, a Tanzi zaškrguta zubima. "Misliš na... Kako mu ono beše ime? Rendi?" Zakikotala se. "Baš prikladno."

"Nije Rendi nego Rajli. I nije sekretar nego lični asistent. Preklinjem vas, zar ne možemo samo da odemo u sobu i pokačimo šta treba?"

Su je očigledno zaboravila zašto je došla. "Ako me sećanje ne vara, rekla si za njega da je živi primerak beta muškarca. Da uopšte nije tvoj tip."

"To je bilo pre nego što joj je jutros spasao život", ubacila se Rina uz zloban smešak. "Šta?" Su je razrogačenih očiju pogledala Tanzi.

"Ma, nije bilo ništa naročito", rekla je, nakon što je Rina prepričala šta se desilo, unoseći sav svoj smisao za dramatiku. "Jednostavno je preterano burno reagovao na gužvu, to je sve. Čovek nije navikao na takve stvari."

"Mada, baš čudno kako je tačno znao na koji način da te ubaci u kola", reče Su, zamišljeno gledajući ka stepeništu. "I kažeš da je pokušao da te zakloni kada su one žene poletele ka tebi." Vragolasto se nasmešila Rini. "Baš... alfa od njega."

Tanzi se apsolutno slagala s njom, i upravo ih je zbog toga povela kroz predsoblje s druge strane foajea, do salona koji se nalazio odmah iza.

Iako je odložila naramak materijala i ostalog što je donela, Su je i dalje razmišljala o Rajliju i sceni ispred radio-stanice. "Dakle, uspaničila si se zato što je neko bacio papirni aviončić?"

"Nisam se uspaničila. Ne baš. I tek kasnije smo saznali da je papirni aviončić. Bila sam malo nervozna zbog emisije i..."

"A šta je uopšte Rajli tražio s tobom?" interesovala se Su. "Ni meni nije sasvim jasno. Čekao je pored kola tog jutra i pitao me da li bi mogao da krene sa mnom. Prethodne večeri na balu rekao je..."

"Hej! čekaj malo. Rajli je bio s tobom na balu?" upita Rina. "Nisi mi to rekla. Šta se desilo s Karminom?"

"Karmin nije na raspolaganju. Verovatno zauvek."

Rina uzdahnu. "Sigurna sam da će jednog dana biti divan muž nekom momku. Kakva šteta."

Tanzi i Su se nasmejaše, ali obe klimnuše glavama. "Rajli je pristao da uskoči", objasnila je Tanzi. "Sigurna sam da je osećao obavezu zbog Milisent, mada sam mu rekla da se od njega nipošto ne očekuje..."

"Da, da, da", prekide je Su. "Pređi na stvar. Je li igrao s tobom? Je li tada sve počelo?"

"Plesali smo, ali, najiskrenije, nije bilo ništa naročito."

Rina stavi prst s dugačkim, nalakiranim noktom na Tanzinu bradu i zagleda joj se u oči. "Lažeš. Nešto se desilo."

Tanzi zausti da kaže... nešto, bilo šta, samo da ih skrene s teme. Zažalila je što su uopšte načele tu priču. Ali, u poslednjih dvadeset i nešto sati desilo se toliko toga da je imala puno razloga da bude, blago rečeno, uznemirena.

Uzdahnula je i sručila se na sofu, pustivši da torbe padnu pored nje. "Učinilo mi se da će me poljubiti. Jeste li sad zadovoljne? Ali, prevarila sam se.

Jednostavno, ne znam, udarila mi je muzika u glavu, ili šampanjac."

"Dobro... želela si da te poljubi" Zaključila je Rina. "I onda?"

"Kako to misliš? Onda ništa. Nagnuo se ka meni, pomislila sam... ono što sam pomislila, i umesto da me poljubi, rekao mi je da ga bole noge."

Su prsnu u smeh, a onda zaklopi usta. "Izvini, dušo, ali stvarno, moraš priznati da je smešno. Šta je dalje bilo?"

"Ništa."

"Lažeš", ponovo reče Rina. "Desilo se još nešto. Nešto zbog čega još uvek razmišljaš o tom plesu i zamalo poljupcu."

"To nije bilo zamalo ništa."

"Bilo je. Dovoljno si iskusna da znaš šta će muškarac pomisliti pre nego što uopšte bilo šta pomisli."

"Hvala, hvala", reče Tanzi, pogledavši na jednu, pa na drugu stranu. "Ali, o njemu baš ništa ne mogu da zaključim. Te proklete naočare sve skrivaju. A oči su mu prokleto se..." Zaćutala je, ali bilo je prekasno.

Rina i Su su se cerile.

"Dakle", zaključila je Su, "videla si mu oči, zar ne? Šta bi još želela da otkriješ o našem Rajliju?"

Tanzi prekrsti ruke. "Odbijam da odgovorim na to pitanje, pošto ćete me vas dve izludeti."

"Aha!" likovala je Su. "Šta je bilo dalje? Šta se desilo u limuzini dok ste se vraćali kući? Kladim se da je sve pucalo od seksualne napetosti."

Mora da ju je nešto u izrazu lica odalo, zbog čega je kasnije poželela da se išamara, i to više puta.

"Još nešto se desilo, zar ne?" upita Rina, a osmeh joj nestade s lica. "Nešto što nema nikakve veze ni s Ljubljenjem ni s Rajlijem."

Tanzi je zaustila da porekne, ali je na kraju ipak rešila da im ispriča. I, morala je priznati, osetila je olakšanje. Možda je to trebala ranije da učini.

"Dobila sam još jednu poruku." "Šta?" prošaputale su uglas.

Onda se Rina ispravi. "Čekaj malo. Mislila sam da ti šalje poruke elektronskom poštom. Kažeš da je..." Uzdahnula je, a Tanzi klimnu glavom.

"Bio je tamo", potvrdila je. "Na balu."

"Ko?" upita Su. "SoulM81", reče Rina, a Tanzi opet klimnu glavom.

Su krenu ka sofi preko puta nje, gurajući nogom gomile materijala s puta.

"Tvoj sajber manijak? Ostvario je lični kontakt?"

Rina sede pored Tanzi i uhvati je za ruku. "Zašto nam nisi rekla? Postaje ozbiljno. Jesi li sigurna da je on?"

"Ko mi se još zaklinje na doživotnu ljubav dva puta mesečno? Osim ako ludaci nisu počeli da izranjaju iza svakog ćoška." Stresla se na tu pomisao. "Ali, sigurna sam da je on. Ton je isti. Tako nekako."

"Kako to misliš 'tako nekako'?" upita Su. Tanzi se strese. Sada se već osećala vrlo neprijatno. "Pa", zaustila je, pre nego što je konačno uspela da skrene pogled s njihovih zabrinutih lica. "Sada je bio malo... određeniji."

Sada se Su stresla. "Oh, Tanzi, jezivo. Jesi li obavestila obezbeđenje?"

Odmahnula je glavom. "Ne, samo smo otišli."

"Nije ni čudo što je Rajli hteo da te drži na oku. Šta on kaže na sve to'?" upita Rina. "Mislim na poruku."

"Nije je pročitao. Rekla sam mu da je reč o poruci od obožavaoca." "Šta? I poverovao ti je?"

Tanzi nije odmah odgovorila. Mislila je da joj je poverovao. "Rekao mi je da razume one koji su fascinirani poznatim ličnostima. Zato je tog jutra želeo da krene sa mnom do radio-stanice. Da vidi kako je iza scene."

Su duboko uzdahnu. "Šta misliš?" upita Tanzi.

"Rekla si da ga fasciniraju poznate ličnosti, a onda je izrazio želju da ide s tobom tog jutra. Možda je on...?"

Tanzi i Rina odmahnuše glavama u isto vreme.

"Zašto bi se mučio s porukama?" podseti je Rina. "Pa, žive pod istim krovom."

Sve tri su zadrhtale.

"Nije Rajli", reče Tanzi. "Uostalom, bili smo na plesnom podijumu kada je cedulja ostavljena na stolu." "Šta je pisalo? Tačno?"

Tanzi ih pogleda. Zaista nije želela da pretoči to u reči. Provela je veći deo prethodne noći ubeđujući se da je suviše izdramatizovala stvari. Onda ju je gungula ispred stanice ponovo uzdrmala. "Ne želim da vas uvlačim u to, imate dovoljno..."

"Tanzi", prekide je Rina. "Šta je pisalo?"

Pogledala je najbolju drugaricu, a onda duboko udahnula vazduh. "Pisalo je: 'Prelepa si. I uskoro ćeš biti moja. Samo moja.'"

"U svakoj drugoj prilici volela bih da dobijem takvu poruku", reče Su, trljajući nadlaktice. "Obavestila si policiju, zar ne?"

Rina klimnu glavom. "Ni u kom slučaju nije reč o prosečno opsednutom obožavaocu. Zapretio ti je, Tanzi. Šta su rekli u policiji? Mogu li nešto da učine?"

"Nisam ih zvala." Tanzi podiže ruku kada su obe graknule na nju. "Ne mogu ništa. Nije učinio ništa nezakonito. Poslao mi je nekoliko pisama elektronskom poštom i ostavio poruku na stolu, na javnom skupu. I ne mislim da u onom što je napisao ima ičeg pretećeg. Reči se mogu protumačiti na milion različitih načina."

"Ne znam. Zvuči mi kao da nešto planira", reče Rina. "Trebalo bi barem da ih obavestiš da te neko proganja."

Iako joj se i samoj ta reč motala po glavi, kada ju je Rina izgovorila zazvučala joj je još deset puta jezivije. Konačno je klimnula glavom, s mučnim osećajem u stomaku. Najzad se suočila s realnošću. "U pravu ste. Zvaću ih."

"Jesi li barem rekla Martinu?" upita Su. "Je li ti ponudio zaštitu?"

"Ne. Ali, reći ću mu", brzo je dodala. "Sutra treba da mu pošaljem sledeću kolumnu. Reći ću mu posle toga." Uzdahnula je. "To je upravo ono što mi ne treba. Daću mu povoda da još više pazi na mene." Od same pomisli na razgovor s Martinom pripala joj je muka.

"Možda ti je i potreban neko ko će paziti na tebe", podsetila ju je Rina.

"Da, ali rekla sam ti kakav je u poslednje vreme. Naduvaće stvar i ko zna kakve će mere preduzeti." Verovatno će joj, između ostalog, naći telohranitelja.

"Dobro je da si u Velikom Hariju", reče Su. "Milisent je preduzela sve moguće mere obezbeđenja. Zar ne?"

Tanzi klimnu glavom. To je bila prva stvar koju je neka od njih rekla, a zbog koje se osećala malo bolje. "Čekaj malo", reče Su, i dalje pokušavajući da sastavi sve kockice u glavi.

"Pomislila si da je manijak ispred radio-stanice, u gužvi? A Rajli je tada znao za njega, zar ne? Onda nije ni čudo što je bio nervozan. Možda je to pravi razlog što je hteo da krene s tobom. Bio je zabrinut za tebe."

Su je upravo izgovorila ono što je Tanzi mučilo od jutros. "U tome i jeste problem. Nisam mu rekla."

Su i Rina ponovo razmeniše poglede, a Tanzi teško uzdahnu. "Znate šta, nisam verovala da ću ikada izgovoriti nešto slično, ali možemo li sada da razgovaramo o pripremama za proslavu?"

Morala je da im dobro zapreti pogledom, ali konačno obe klimnuše glavama. Nevoljno. Znala je da će se ubrzo vratiti na tu temu, naročito posle Suinih reči. Ali, Tanzi je želela da se bavi bilo čime samo ne tim.

Su je konačno navukla svoj čuveni sunčani osmeh i okrenula se torbama razbacanim po podu. Malo je kopala po jednoj od njih, da bi konačno izvukla kitnjasti žuti kišobran i punjenu pticu. "Dobro, idemo po redu. Šta će nam biti ideja-vodilja, moje dame, pljuštanje poklona, rode, ili i jedno i drugo?"

"Užasno se osećam. Nisam smela da tražim da ide umesto mene." Milisent je duboko uzdahnula. "Ko bi pomislio da će joj prići na javnom skupu?"

"Niste mogli da znate", reče Rajli, pokušavajući još jednom da je umiri. "Čak ni ja nisam očekivao da će ostvariti lični kontakt. Kao što sam vam već objasnio, većina opsednutih obožavalaca..."

"Koješta, nazovimo kopile pravim imenom. Manijak."

"Bojim se da se poslednjim potezom kvalifikovao za takav opis", priznao je Rajli, mada nevoljno.

"Oh, bože", reče Milisent, i prvi put se kroz njen glas probio teret godina.

"Znam da sam zahtevala od vas da sakrijete identitet, ali mislim da je sada neophodno da zna šta se dešava. Upozoravam vas, neće biti nimalo oduševljena."

"Nije valjda", promrmlja Rajli u bradu.

"Molim?"

Pročistio je grlo. "Nešto najpre moram da vam objasnim. Ja... ovaj..."

"Budite jasniji, gospodine Pariš. Nisam vas angažovala da biste mi tu zamuckivali. Ulizice mi nisu potrebne."

"Razumem, gospodo", reče Rajli. "Samo, eto, jasno ste mi stavili do znanja da se držim na odstojanju i da pazim da ne otkrijem svoj identitet. Pošto sam pročitao poslednje kolumne vaše unuke, u sklopu istraživanja, naravno, pomislio sam da bi bilo mudro ako bih preduzeo izvesne... izmene u skladu sa zaduženjem vašeg navodno ličnog asistenta."

"Objasnite mi."

Rajli tiho uzdahnu. "Da li čitate njene kolumne, gospodo?"

"Da, kada stignem."

"Onda ste upoznati s njenom novom teorijom?"

"Mislite na vukove i one koji to nisu? Naravno, ali mislim da sam vam rekla za njene lične..."

"Znam. I ozbiljno sam shvatio vaše upozorenje." Čoveče, jesam li, dodao je u sebi. "Zato sam pomislio da bi bilo... pametno da usvojim, pa, držanje koje nije vučje." Zavladala je potpuna tišina, i Rajli se već oprostio od ostatka honorara. "Tada mi se to učinio kao dobra ideja i..." stao je u pola rečenice, pošto je Milisent prsnula u smeh. "Gospođo?"

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se povrati. "Oh, gospode. Ovo je apsolutno najzabavnija stvar koju sam čula u poslednjih sto godina." Ponovo se zasmejala. "Stvarno ste to pametno smislili."

"Sada moram da joj kažem istinu i ne bih rekao da sam bio naročito pametan."

Milisent se i dalje smejuljila. "Uverena sam da ćete se snaći."

"Može se desiti da vas nazove već za deset sekundi i da zatraži moju glavu na tanjiru."

"Sasvim moguće, premda sumnjam da će biti zainteresovana da vam se glava odstrani. Pre će tražiti nešto drugo."

Rajli se žacnu i instinktivno uhvati za prepone.

"Ali, nije vas ona angažovala", produžila je Milisent ozbiljno. "Nego ja. I za sada sam zadovoljna vašim uslugama."

Rajli pomisli da verovatno ne bi tako mislila kada bi znala za nimalo ovčja osećanja koja je počeo da gaji prema njenoj unuci. "Nadao sam se da ću sakupiti više informacija pre nego što joj sve objasnim. Bolje bih se osećao da razradim plan delovanja, s obzirom na najnoviji razvoj dogadaja."

"Jeste li dobili rezultate provere otisaka prstiju?"

"Da, i nema poklapanja." "Što znači da onaj koji je ostavio poruku nema kriminalni dosije, je li tako?"

Ili jednostavno nikada nije uhvaćen, pomisli Rajli, ali ovo je zadržao za sebe. "Da, gospođo."

"To je dobra vest, zar ne? Uklapa se u vašu pretpostavku da joj neće fizički nauditi?"

"Da..."

"U svakom slučaju, hoću da ljigavac bude uhvaćen. Opasan ili ne, neću da tolerišem takvo psihičko zlostavljanje."

Rajli se stopostotno slagao. Oklevao je jedan trenutak pre nego što je izneo sledeće pitanje, ali radio je za nju, i morala je da bude upoznata sa svim mogućim pravcima u kojima je slučaj mogao krenuti. "Moram nešto da vas pitam, gospođice Harington. Šta znate o Tanzinom uredniku Martinu Stantonu?"

"Oprostite? Tanzinom ure... za boga milog, zašto me to pitate? Znam da je prepoznao Tanzin talenat, u kolumnama koje je pisala za fakultetski list, i da je zahvaljujući njemu dospela tu gde jeste, lično sam razgovarala s njim. Pre nego što sam odlučila da vas angažujem."

"To ste mi objasnili, ali rekli ste mi kako ste ga samo pitali je li upoznat s pretnjama koje Tanzi dobija."

"Što je on porekao."

"Možda nije shvatio da ga pitate za poruke koje šalje SoulM81. Ako je on njihov autor, možda misli za njih da su laskave. Možda vidi sebe kao neku vrstu tajnog obožavaoca."

"Prema ženi upola mlađoj? Koja radi za njega? Prema nekom o kome razmišlja kao o svojoj štićenici?"

"Vi ste me upozorili na uticaj vaše unuke na muškarce." Ovo su bile vode u koje nikako nije želeo da zagazi.

"Jesam, ali svakako nisam mislila na..." Zaćutala je i duboko uzdahnula. "Šta vas je uopšte navelo da posumnjate u njega?"

"Možda nije ništa, ali ima nekoliko stvari koje same po sebi deluju bezazleno, ali kada se sklope u celinu, dobija se sasvim nova slika."

"Uverena sam da ste na pogrešnom tragu", rekla je, a po njenom tonu se jasno videlo da mora nastaviti vrlo oprezno.

"Međutim", produžio je, nepokoleban, "plaćen sam da budem temeljan.

Ponekad najmanje sumnjamo u osobu na koju ukazuje najviše činjenica."

"Dobro", rekla je, popustljivije, "cenim vašu temeljitost, ali verujte mi, na pogrešnom ste tragu."

"Nije vam spomenula njegovo neuobičajeno ponašanje?

Bračne probleme? Krizu srednjeg doba?"

"Za boga milog, nije. Ali, nas dve ne razgovaramo često o takvim stvarima.

Ja nisam osoba koja se bavi spletkarenjem, gospodine Pariš."

Rajli je jedva obuzdavao osmeh. Mogao se opkladiti da starija gospođica Harington zna mnogo više o mnogim ljudima nego što bi bilo ko pomislio.

Samo je bila diskretnija od većine.

"Hoću da kopile bude uhvaćeno", rekla je. "I neću da gubite vreme jureći u prazno."

"I dalje pratimo trag koji nas je odveo do zaposlenih u FishNetu.

Jednostavno, trudim se da nešto ne izostavim..."

"Zaista mislite da postoji mogućnost da on stoji iza ovog... zlostavljanja?" upitala je, a u glasu joj se nazirala sumnja.

"Još ne znam dovoljno. I dalje tragam za dokazima. Zato vam i postavljam ova pitanja."

Uzdahnula je. "Znam. Izvinite što sam onako reagovala. Jednostavno, sama ideja da neko ko je blizu nje..." Zaćutala je.

Rajliju je bilo krivo što je zaplašio staricu, ali nije imalo smisla zabijati glavu u pesak. A Milisent Harington nije bila osoba koja bi bežala od istine.

"Morate shvatiti da Martin to možda posmatra iz sasvim drugog ugla. Možda misli da joj prijaju te poruke tajnog obožavaoca. Možda je reč o potrebi za uzbuđenjem, maloj igri. Načinu da se ponovo oseti mladim i poželjnim, bez opasnosti da se suoči oči u oči s njom i eventualnim porazom ili podsmehom."

Nakon duge pauze, Milisent teško uzdahnu. "Shvatam šta hoćete da kažete.

Moramo biti vrlo oprezni. Ne možemo optužiti čoveka samo na osnovu vaše sumnje. Tanzina karijera bi mogla biti ugrožena."

"Shvatam."

"Zvaćete me kada saznate nešto više?"

"Naravno, gospodo."

"Hoću dokaze, i hoću njegovo ime. Ostalo ćete prepustiti meni."

Rajli se namršti. "Gospodo Harington, možemo da stupimo u vezu sa..."

"Da, znam, ali imam i ja svoje veze. Novac i moć omogućavaju mnogo više od vođenja dobrotvornih fondacija, gospodine Pariš. Dajte mi ime a ostalo prepustite meni."

"Gospođice Harington, zaista moram da vas upozorim..."

"Imam osamdeset dve godine. Upozorenja ne znače mnogo kada dođete u to doba. Pozovite me čim nešto saznate."

"Razumem, gospođo", reče Rajli.

Nastala je pauza, a onda je rekla: "I ako smem dodati, ne bojte se da ću vas smatrati za laskavca."

Spustila je slušalicu pre nego što je stigao da reaguje. Protrljao je lice, a onda ponovo uzeo slušalicu i okrenuo broj FishNeta, servisnog Internet provajdera koji je SoulM81 koristio i za kojeg je verovatno radio. Ako imaju običaj da uzimaju otiske prstiju saradnika, lako će doći do imena, i okončati neprijatne spekulacije oko Martina Stantona.

Onda će morati da ode dole i prizna.

Divno.

Zašto mislimo da se sa svakim problemom moramo izboriti sami?

Muškarci se, pretpostavljam, plaše da pokažu slabosti. A šta je sa ženama?

Koga pokušavamo da zadivimo? Verovatno imamo prijatelje i/ili porodicu na koje se možemo osloniti kada nam je potrebno. Pa, zašto nam to tako teško pada?

Ili je to slučaj samo sa mnom?

Tanzi

je

zurila

u

monitor

nekoliko

dugih

trenutaka,

a

onda

pritisnula Save. Da li je upravo poslala opasnu poruku? Kojom SoulM81-u priznaje da joj je potreban oslonac? Rekla je sebi da "oslonac" može imati razna značenja, i rešila da zasad ostane na tome.

Zavaljena u stolici, grickala je slamčicu svog drugog po redu čokoladnog milkšejka - nema smisla da savršeno dobar blender stoji besposlen - i pustila da joj misli odlutaju. Imala je sreće. Možda nema porodicu, ali zato ima prijateljice.

Udate ili ne, one jesu njena porodica, i znala je da će joj se uvek naći u nevolji.

Pa, šta ako se ponekad povede razgovor u koji ona ne može da se uključi?

Pretpostavljala je da će se Marijel slično osećati kada postane majka. Biće jedina žena s detetom u njihovom četvoročlanom društvu.

Naravno, takva situacija neće potrajati. Su i Pol poslednjih godinu dana svijaju gnezdo. A kad se samo seti oduševljenja s kojim Su organizuje proslavu rođenja Marijelinog deteta... Tanzi bi položila velike pare na to da će započeti pravljenje bebe svakog trenutka.

S druge strane, nije mogla da zamisli ni Rinu ni Sloun da se igraju mame, ali dešavale su se i čudnije stvari. Pokušala je da zamisli buduću sobu Volfganga Mlađeg i zaključila da bi dete verovatno patilo od noćnih mora. Jadni Volfgang Mlađi. Naravno, ako se uzme u obzir ono što joj je Rina ispričala, verovatno

neće ni biti Volfganga Mlađeg. Uzdahnula je, setivši se vremena kada je Sloun saznala za Vulfijeve vanbračne aktivnosti - a on, glupavi, egocentrični idiot, najozbiljnije je predložio proširivanje porodice kao način da održe brak. Jeste, kmečanje novorođenčeta je pravi recept za buđenje romantike. Što ju je po ko zna koji put navelo da se zapita šta je, do đavola, Sloun tražila u "Hantingtonu" s Plavokosim Adonisom. Naravno, Volfgang nije imao monopol u sebičnosti i egoizmu u toj vezi; Sloun je bila vrlo posvećena svojoj umetničkoj galeriji. Ali, koliko je Tanzi znala, dosad je samo on bio neveran.

Još jednom se podsetila da pozove Sloun i natera je da porazgovaraju uz piće ili kafu. Makar to podrazumevalo prepad na njenu galeriju. Prijatelji za to služe, zar ne? Da pruže rame za plakanje, čak i u slučaju da se to od njih ne traži? Ili čak i ne želi? Što ju je ponovo vratilo na početak, na razmišljanje o brizi koju su Rina i Su danas pokazale. Stvarno nije nameravala da im se poverava, ali njihova reakcija samo je dokazala da više, ni zvanično, nije sposobna da racionalno sagleda situaciju. Postaraće se za to. Nekako.

Pristupila je Internetu da bi poslala Martinu kolumnu. Moraće da mu kaže za pisma, poruku, sve. I kazaće mu. Sutra, kada budu razgovarali o kolumni.

Onda bi verovatno trebalo da pozove policiju. Pritisnula je send, razmišljajući o tome kako da započne razgovor sa urednikom. Naravno, instinkt joj je nalagao da umanji važnost čitave priče, uveri ga da joj ne preti nikakva opasnost, i pomoli se bogu da se on složi s njom.

Onda je skinula prispelu poštu, a stomak joj se vezao u čvor dok je pregledala spisak pošiljaoca. Pripala joj je muka od same pomisli da će je svaki put na Internetu možda čekati još jedna poruka. I znala je da će ipak morati da prizna Martinu da nije sve u redu i da nije dobro. Trebala joj je pomoć.

A to je mrzela više od svega.

Ona je bila oslonac, osoba kojoj su se drugi obraćali kada im je trebalo rame za plakanje. Na kraju krajeva, "Tanzi vam otkriva" jeste ta koja zna sve odgovore, zar ne? "Ha!" progunđala je, ponovo se hvatajući za milkšejk. Sada se ne osećaš baš tako pametno, zar ne?

Ali, ko bi mogao da je krivi? Ništa više nije imalo smisla. Rina se odrekla ljubavi, odlučivši da se uda za novac i sigurnost, bez obzira što tvrdi suprotno.

Marijel se udala iz ljubavi, ali Tanzi nije bila sigurna da li je reč o ljubavi prema Čaku ili ideji da bude supruga i majka. A Sloun je, izgleda, odlučila da se pridruži vukovima, kad već ne može da ih pobedi. Ostali su samo Su i Pol, koji su nekako brzo postali odgovorni i zadovoljni odrasli ljudi, uprkos svemu.

Verovatno su još odavno odlučili da se priključe svetu odraslih i prerastu neurotične, neprilagođene prijatelje.

"Pobogu, Tanz, preteruješ!" Obično nije bila ovako patetična. S druge strane, nije navikla da se oseća ranjivom. Jedna od korisnih posledica njenog nestabilnog, netipičnog detinjstva, jeste to što je naučila da bude nesalomiva, da se oslanja isključivo na sebe. Zato je saznanje da je, u dvadeset devetoj godini, njoj potrebno rame za plakanje, bilo toliko trulo.

Tada je shvatila kojem bi se ramenu najradije okrenula.

Rajlijevom.

Ne zato što je bio jak, visok i ćutljiv. Imala je običaj da se obraća muškarcima u slučaju potrebe, ali te potrebe su prvenstveno bile fizičke a ne emocionalne prirode. I mada je prestala da ignoriše činjenicu da bi mu se rado obratila i kada je reč o fizičkim potrebama, to nije bio razlog što joj je njegovo ime prvo palo na pamet.

Nije mogla da se otme utisku kako bi bilo lepo da joj je njegovo mirno, staloženo prisustvo uvek na raspolaganju. Čitavih nekoliko sekundi razmišljala je o ideji da ima muškarca za drugara, a onda se nasmejala. "Da, nije nemoguće."

Možda, ali za nekog drugog. Pobogu, čovek je ovca, a ona se ipak zagrejala za njega. Očigledno joj je nedostajao platonski gen. Ako bi i pokušala da postane prijatelj s njim, znala je da bi, u nekom trenutku, popustila pred vučjim instinktima i odvukla ga u krevet... ili uza zid... ili... bilo gde.

Da oseti njegove ruke na sebi, sigurne i vešte, kao onda kada ju je uveo u kola... đavola, ubacio u kola. Odmahnula je glavom, suvo se osmehnula i tužno vratila u stvarnost. Naravno, ne bi bilo tako kako zamišlja, žestoko, strasno i znojavo. S Rajlijem bi verovatno bilo nežno i pažljivo, možda čak i predivno, na svoj način. Ali, ma koliko ideja o nežnom, pažljivom seksu bila nova, kao i pomisao da bi u njemu čak mogla i da uživa - jedanput, u svakom slučaju - s vremenom to joj više ne bi bilo dovoljno. Želela je više. Jače, brže, žešće. Želela je nešto što u njemu nije postojalo.

Onda bi se našla u glupoj situaciji da ga ponovo želi samo kao prijatelja i ispalo bi da je sve upropastila.

Ali, ništa od toga nije menjalo činjenicu da je on taj s kojim sada želi da razgovara. On je bio jedini koji ne bi paničio i dramio, već bi smislio neko praktično, logično rešenje. A ona bi mu verovala. I osećala bi se sigurnije.

Eto, sa smešnog je prešla na besmisleno. Ona je za razliku od većine ljudi znala da je ludost oslanjati se na muškarce. Ili, uostalom, na bilo koga. Eto gde je to odvelo njenu majku. Da baza po svetu u potrazi za sledećim ramenom za plakanje.

Ljuta na sebe što je dopustila tim mislima da isplivaju na površinu, Tanzi ispi sad već splasnuli milkšejk i isključi kompjuter. Večeras nije bila spremna da se suoči s porukama elektronske pošte. Istuširaće se i uvući u krevet, možda uroniti u neku knjigu ili prelistati časopis.

Ono što ne treba da uradi jeste da izađe u hodnik i pogleda da li ispod Rajlijevih vrata još uvek gori svetlo.

Zato što bi već sledećeg trenutka pokucala na vrata. A volela bi da joj otvori Rajli prijatelj ili potencijalni ljubavnik?

"Ni jedan ni drugi", odlučno je rekla sebi. "Službenik. On je samo to." I samo to će ostati. To je jedini razlog što je uopšte ušao u tvoj život.

Podsetila se da ubuduće ne prihvat Milisentine predloge. Da se sada nalazi u svom domu, verovatno bi imala bolju kontrolu nad situacijom.

Jedno je sigurno. Da je kod kuće, ne bi razmišljala o Rajliju. Sigurno ne bi razmišljala da joj je potreban. Emocionalno ili fizički. Svakako ne bi razmišljala o tim njegovim usnama, koje je tako žarko želela da je gotovo osećala fizički bol. I njegovim rukama. I...

U tom trenutku neko je pokucao na vrata spavaće sobe. Skočila je, a onda buknula u licu kada je čula glas s druge strane vrata.

"Tanzi?"

Ljuta na sebe što se oseća krivom - zašto bi se ona osećala krivom, nije ona otišla njemu, zar ne - pogledala je u plafon.

Upravo sam krenula u krevet." Sama. Ponovo. Do đavola.

"Da. Da, može."

Ponovo je zastala, iznenađena ozlojeđenim tonom u njegovom glasu. Zašto bi, kog đavola, on bio ozlojeđen?

"Laku noć", rekao je naglo, a glas mu je zvučao nekako iznervirano i... ljutito.

"Hej!" viknula je, "nisam te ja zvala da mi lupaš u pola noći." Širom je otvorila vrata i izašla - dobro, izletela - u hodnik. "Zašto li si ti, koji moj, ljut na mene?"

Stao je, okrenuo se, i ništa nije rekao. Nije ni ona. A i kako bi, kada joj se jezik vezao u čvor i sve što uz to ide?

Zato što Rajli - u najmanju ruku, Rajli kojeg je ona poznavala - nije bio Rajli koji je stajao u hodniku ispred vrata. Ovaj Rajli... pa, mora biti da se našla u seksualnoj zemlji snova.

Zinula je. Nije mogla da se uzdrži. No, pošto je bilo potpuno jasno da halucinira, šta ima veze, zar ne? Pre svega, vilica mu je bila zasenčena tek izraslim neobrijanim dlačicama. Pa, kosa. Nije bila prebačena na razdeljak i surovo začešljana. Bila je... razbarušena. Talasasta, seksi, čak vučja. Ali, ono što ju je stvarno šokiralo bila je kombinacija kose i čekinje s činjenicom da je ostavio naočare u svojoj sobi.

Gospode bože, čovek je bomba.

Ona stvarno halucinira!

Onda je shvatila da i on zuri u nju podjednako intenzivno. Bila je toliko zatečena njegovom transformacijom da je potpuno zaboravila šta ima na sebi.

Ali, ovo je njen san, pa šta ima veze kako ona izgleda?

Onda je provukao ruku kroz kosu i opsovao u bradu. "U pravu si. Izvini.

Razgovaraćemo ujutro."

Ovaj nervozni potez, tako netipičan za njega, prenuo ju je iz hormonalne opčinjenosti. "Čekaj malo."Zastao je, ali nije se okrenuo.

Onda je shvatila da Rajli na sebi ima trenerku. Donji deo trenerke. Rajli.

Jednostavno nije mogla da shvati. Kao da ga zamišlja golog ispod tuša.

I ne da mu stoji dobro, nego mu stoji opasno dobro. Onda ta izbledela plava majica... ubio je bog ako čovek nije imao leđa ispod one odeće. Pa ramena. Oh bože, imaj milosti - tricepsi. Bila je luda za dobro definisanim mišicama, a njegove su bile tako lepe da bi i najbolja devojčica pala u iskušenje da pređe jezikom preko tih slatkih useka, odmah ispod tih... "Šta je bilo?"

Trepnula je, pokušavajući iz petnih žila da se seti šta je poslednje rekla.

Gospode, oseća se kao da je upala u zamku. Jer uvek ovako izgleda u slobodno

vreme? "Uh. Ovaj, ja..." Morala je da zastane, da protera libido iz grla. Trebala joj je sva snaga volje da ostane u mestu. U normalnim okolnostima, pri ovakvom uzbuđenju - iskreno, da li je ikada bila ovako uzbuđena - odmah bi preduzela korake i ušla u njegov lični prostor. Ne bi se nijednog trenutka premišljala. To je bilo instinktivno predatorsko ponašanje. Ščepala se za dovratak. "Je li nešto hitno?" Ono, kao, došao si da mi priuštiš nekoliko višestrukih orgazama ili me pustiš da umrem od želje?

"Ne", rekao je nakon pauze koja je delovala kao večnost. Glas mu je bio hrapav kao ta brada. I nadražio joj je čula kao što bi joj ta čekinja nadražila vrat.

Ili stomak. Ili unutrašnju stranu butina...

Stisnula je zube da ne bi isputila duboki uzdah koji joj je narastao u grlu. I stisnula je butine, za svaki slučaj. Ulazi u sobu i zatvori vrata. Ovo je samo malo noćno zastranjivanje.

Nikada ne bi oprostila sebi da postupi po nagonima koji će nestati posle dobro prospavane noći.

Libido joj je samo frknuo. Ali, Rajli se okretao ka njoj. A svaki mišić njenog tela napeo u iščekivanju.

"Hteo sam da razgovaraom o onoj poruci od obožavaoca", rekao je.

Mišići su joj se opustili. A uzdah koji je zadržavala, izleteo je u provali razočaranja i prezira. To poslednje na njen račun. Uglavnom. "Barem nisi rekao da te noge ubijaju", progunđala je.

"Molim?"

"Ništa." To je upravo ono što će se desiti između njih. Ništa. A da je bila dovoljno pametna, i svakako manje seksualno frustrirana, to bi već doprlo do tog njenog hormonima nabijenog mozga.

"Treba da razgovaramo", ponovio je, samo što se više nije mrštio.

"Ne vidim zašto bi se ti brinuo o tome. To nema nikakve veze s tobom", rekla je, već na granici da bude gruba. Iako je pre samo nekoliko minuta razmišljala da baš o tome razgovara s njim. Verovatno je podsvesno mislila da ga na taj način zavede. Što se nikada neće desiti. Nikada. Ko zna kakvu bi joj poražavajuću stvar ispalio. Ali, neće mu pružiti priliku.

"Zapravo", rekao je, iznenadivši je prkosnim tonom. "Treba da razgovaramo o tome, i razgovaraćemo. Samo ne noćas. Izvini na uznemiravanju.

Laku noć." Okrenuo se i pošao hodnikom ka svojoj sobi.

To je bio okidač. Poletela je za njim pre nego što je shvatila šta radi.

Uhvatila ga je za mišicu, zaustavila i okrenula ka sebi, pre nego što je stigla da razmisli o mudrosti tog poteza.

Ili odsustvu iste. "Šta, do đavola, misliš, ko si ti?" upitala je, shvativši koliko žarko želi da dobije odgovor na to pitanje. Pošto je, izgleda, bio potpuno u pravu. Nije imala ni najmanju predstavu o tome ko je on.

Pažljivo je skinuo njenu ruku sa svoje, skoro preterano pažljivo. Pogled koji je prebacila s njegove ruke na njegovo lice, otkrio joj je da mu žila na čelu pulsira a da mu se koža na vilici zateže.

"Razgovaraćemo i o tome", rekao je mirno. Samo što ovaj kontrolisani mir nije imao nikakve veze s onim ravnim, distanciranim tonom koji je ranije dobijala od njega.

"Ali, nećemo razgovarati ovde, i nećemo razgovarati sada." Odstupio je jedan korak, i kao da je ispred sebe stavio štit. "Izvini što sam te uznemirio.

Popričaćemo ujutru."

Ali, iako je stari Rajli izgovorio te reči, osoba koja je stajala pred njom nije bio stari Rajli. Kada se okrenuo, zakoračila je i zaklonila mu prolaz. "Očekuješ da otplovim u sobu i vratim se u krevet kao dobra devojčica? Posle ove... ove predstave?" Pokazala je rukom ka njegovoj kosi, odeći, svemu. "Ne bih rekla."

Ostala je šokirana kada je zakoračio i prišao joj toliko blizu da je morala da podigne glavu kako bi ga gledala u oči. Je li uvek bio ovako visok? Ili jednostavno nikada nije stajala ispred njega u papučama sa zekama.

"Ako smo dovoljno pametni", tiho je rekao, "vratićemo se u svoje sobe. I ostati tamo do ujutro. Zato što oboje znamo da ti nisi dobra devojčica."

Odmakao se jedan korak. "I možda nećeš poverovati, ali ni ja nikada nisam bio dobar dečko."

Nekoliko trenutaka kasnije čulo se zatvaranje vrata, praćeno malim "klik", a Tanzi je ostala da stoji u hodniku, otvorenih usta, pitajući se šta ju je ovo, do đavola, snašlo.

Je li moguće da postoji hibrid vuka i ovce?

Ili vuk u ovčjoj koži? Ili, još interesantnije... da li je moguće da ovca runo zameni krznom? Makar privremeno? Pretpostavljam da moje pitanje zapravo glasi: može li ovca da navuče vučji lik? I da, pri tom, mene svuče?

Rajli je protresao slaninu i promešao kajganu koja se pržila u velikom tiganju od nerđajućeg čelika. U bilo kojoj drugoj prilici išla bi mu voda na usta.

Ali, ovaj put nije. Bilo je jutro. Tačnije, "jutro posle". Jutro posle noći u kojoj je umalo upropastio idealnu šansu da se Pariš Obezbeđenje izvuče iz dugova i konačno stane na noge. Da postane uspešna agencija, što je oduvek trebalo da bude, kako je stalno govorio ocu.

Mada se Fin ne bi naročito uzbudio ni u jednom ni u drugom slučaju. Rajli uzdahnu i prevrnu jaja. Kada je, tačno, sve krenulo nizbrdo, pitao se.

Dugo je krivio trenutak kada se njegovo koleno sudarilo s kacigom Džona Rokingama, kada su se u deliću sekunde srušili temelji na kojima je, još od sedme godine i prvog susreta s fudbalskom loptom, gradio čitav život. Onda se vratio kući, udružio s ocem, i ubedio sebe da se taj životni preokret desio s nekim višim razlogom. Da će njih dvojica, možda, naći dublji smisao i zadovoljstvo u građenju nečeg zajedničkog, u profesionalnim i u privatnim odnosima. Međutim, mada je Rajli znao da ga otac voli, Fina izgleda nije toliko interesovalo da nešto gradi, koliko da se o nešto ogrebe.

"Po svemu sudeći, ni ti nisi ništa bolji", progunđao je prezrivo, protresao tiganj, a onda opsovao kada ga je vrela mast poprskala po ruci. Šta je uopšte tražio sinoć u njenoj sobi? Racionalno je zaključio da će biti otvorenija da ga

sasluša na kraju napornog dana. Umorna, iscrpljena od planiranja zabave, uznemirena zbog poruke, zbog onog što se desilo ispred gradio-stanice. Mislo je da će biti najbolje ako završi s tim, s njom, odmah, na licu mesta.

Onda je otvorila vrata. I šta je, uopšte, našao u tom starom izbledelom dresu i smešnim papučama sa zekama? Nije imao blagu predstavu, ali njegovo telo, po svemu sudeći, jeste. Zapravo, skočilo je i salutiralo čitavom kompletu.

Naravno, verovatno je bilo na pola koplja još pre nego što je krenuo iz sobe.

Dobar signal da nije smeo da joj se približava, ma kako ideja delovala racionalno.

"Nešto lepo miriše."

Trebala mu je sva snaga volje da je ne pogleda. I još više da ne opsuje kada ga je mast ponovo isprskala. "Ima dovoljno za dvoje."

Bože, zvuči kao Ovčar Rajli čak i kada to ne želi. Možda je u pitanju odbrambeni mehanizam.

Onda mu je prišla s leđa, a njemu se svaki mišić na telu zategao. Tada je shvatio da mu ni najbolji napad NFL-a ne bi pomogao da se iz ovog izvuče nepovređen.

"Tako izgleda", rekla je gledajući u gomilu jaja i slanine ispred njega.

Pa dobro, možda je malo preterao s količinom. Bolje da se zanese jajima i slaninom nego njom.

"Osim, naravno, ako ne dolazi fudbalski tim da ti pomogne", dodala je podsmešljivo.

Fudbalski tim. Možda je ovo prava prilika za otvaranje.

Proletela je rukom pored njega i zgrabila parče slanine. Instinktivno je krenuo da je blokira. "Pazi! Vrelo je!"

Samo se nasmešila i zagrizla ukradenu slaninu - tako žustro i s takvim sjajem u očima, da je odmah pomislio kako je odbrambena taktika ipak bolje rešenje.

Sevajući očima, dodala je: "Ako me sećanje ne vara, jasno si stavio do znanja da mi, po tvom mišljenju, vruće stvari ne smetaju."

"Nisam to rekao." Čitavu noć nije oka sklopio pokušavajući da zaboravi gluposti koje je izgovorio.

Pravila se da ga nije čula. "Takođe si spomenuo da ni ti nisi imun na izvesne... vrele elemente. Tako sam barem shvatila." Odgrizla je još jedan zalogaj belim, sjajnim zubićima.

Okrenuo se ka tiganju, odlučivši da je trenutno najpametnija taktika povlačenje. Od jutros je bila u opasnoj formi, a on još nije bio spreman na ovo.

Ni na šta od ovoga. Nadao se lepom, obilnom doručku, za kojim bi usledilo okrepljujuće tuširanje i brijanje, a u međuvremenu bi smislio neko čudotvorno rešenje. A još nije stigao ni do dela s obilnim doručkom.

Vreme je za promenu taktike. Preokreni igru i pobedi. "Mislio sam da utorkom duže spavaš."

"Stvarno? A odakle ti ta ideja?"

Zastao je, a onda isključio ringlu i pažljivo odložio viljušku na pult. Suviše zgodno oružje. Okrenuo se ka njoj, prekrštenih ruku. "Vidiš, mislio sam da obavim ovo mirno, racionalno, uz najveću moguću veštinu i šarm", rekao je suvo.

"To bi se dalo očekivati", rekla je. "Osim onog dela sa šarmom."

"Vrlo duhovito."

"Hvala, trudim se. Ali, moraš priznati da si uzdigao pojmove hladno i smireno na sasvim novi nivo." Odmerila ga je. A on se unervozio. "Barem do sinoć."

"Mislim da sam se izvinio za to."

Podigla je ruke. "U redu, priznajem. Koji si od one dvojice? Smireni, uglađeni profesionalac, ili dasa u trenerci koji me je sinoć gledao kao da će uz jaja servirati mene, a ne slaninu."

Rajli je mrko pogleda. Dobro pitanje. Mislio je da igra ulogu. Ali, negde usput, ovca Rajli i pravi Rajli kao da su se ukrstili, i više nije bio siguran ko je ko. Slegnuo je ramenima i odlučio da krene s loptom pravo u centar. Pogledao ju je pravo u oči i rekao: "Možda sam pomalo od oba."

To ju je ućutkalo. Što je bilo super, pošto je dobio čitav delić sekunde da se prestroji i osmisli sledeći potez.

Ali, lopta je bila u njenom posedu. "Dakle, sinoć si došao u moju sobu samo da bi razgovarao sa mnom?"

"Da. Mislim, ne. Do đavola." Prešao je rukom preko čela, pitajući se kada je potpuno izgubio kontrolu nad igrom. Čim ti je prišla na manje od metar, kao i svaki put. Dobro. Duboko je udahnuo vazduh. "Hteo sam da razgovaramo. Znao sam da neću spavati dok ti sve ne objasnim. Trebalo je da sačekam."

Tanzi prekrsti ruke. "Šta tačno podrazumevaš pod tim 'sve'?"

Zaškrgutao je zubima. "Ako mi daš barem pola minuta, objasniću ti."

Pokazala je glavom ka šporetu. "Dobro, onda, zašto nam oboma ne bi postavio tanjire, a ja ću sipati piće, pa ćeš mi lepo ispričati šta ti leži na srcu."

"Dobro." Jedva se uzdržavajući, bez traga ovčje krotkosti u pokretima, zgrabio je još jedan tanjir s police i tresnuo ga na pult, gunđajući sebi u bradu dok je ona otvarala vrata Frižidera Silnog. "Pokušavaš da im nešto objasniš ali ne možeš jer ti ne daju, a onda pošize što im nisi objasnio." "Čula sam te", dobacila je.

I čuće još mnogo toga pre nego što on završi. Sastrugao je jaja i bacio po nekoliko parčića slanine u oba tanjira, priželjkujući da se oseća sigurnije povodom toga.

"I nisam pošizela", nastavila je, podižući glas da bi nadjačala zvuk mlina za led, ugrađenog u vratima Silnog. "Zapravo, baš mislim da sam prilično fina, ako se sve uzme u obzir. I da me tako dobro poznaješ kao što misliš, znao bi da sam oličenje finoće s obzirom na to da još nisam uzela prvu dozu kofeina." Zatim su usledila dva "klak" i šuštanje gaziranog pića.

Okrenuvši se, ugledao ju je kako sipa koka-kolu u čaše s ledom. "Šta to radiš?" upita Rajli zgranuto, s natrpanim tanjirima u rukama.

"Spremam nam piće." "Čuo sam da stavljaš led u čaše, pa sam pomislio na sok od pomorandže.

Možda paradajz-sok."

"Hej, ne mogu još dugo da se držim u ovakvom raspoloženju. Treba mi kofein." "Šta fali kafi?"

Dunula je kroz nos. "Ne konzumiram kafu. Pečeno zrnevlje." Stresla se.

"Ako znaš da utorkom duže spavam, što je, inače, slučaj samo kada ponedeljkom uveče predajem kolumnu, onda si morao da primetiš šta pijem ujutru. Kad malo bolje razmislim, to pijem i preko dana, takođe."

"Mislio sam da ne stižeš da skuvaš kafu."

"Pa, rado bih je sipala tebi, ali nisam osetila miris, i pretpostavila sam..."

"Da pijem koka-kolu uz jaja?" "Čovek odnekud mora da uzme kofein, a ovo je" - podigla je crvenosrebrnu konzervu - "podjednako dobar izvor kofeina kao bilo koji drugi."

Podigla je obrve u odgovor na njegov zblanut pogled. "Pomislila sam da bi i tebi dobro došla injekcija energije. Gazirano će te razbuditi, ako ne kofein."

Pošto je nastavio da blene u nju kao da mu se obraća na stranom jeziku, uzdahnula je. "Ima soka u frižideru, ako baš insistiraš."

"Na čemu, da uzmem nešto suviše zdravo i dobro za tvoj ukus?"

"Misliš, kao što je ova slanina?" uzvratila je napad slatkim glasom.

Opet se sveo na gunđanje u bradu.

"Imam odličan sluh, znaš. Uvežbala sam ga prisluškujući razgovore na javnim mestima."

A on je smatrao da je njena iskrenost vredna divljenja. "Šta je, nisi valjda mislio da su moja zapažanja u kolumnama isključivo zasnovana na ličnom iskustvu?"

Stavio je tanjire na sto i sipao sebi čašu vode pre nego što je seo.

"Pozivamo se na peti amandman, je li?"

Uzeo je viljušku i pokazao glavom ka njenom tanjiru. "Sedi. Jaja ti se hlade."

Pogledala ga je, ali ništa nije rekla. Stigli su na oko pola doručka kada je konačno progovorila: "Nisam sigurna da mi se ovaj Rajli sviđa više od starog."

"Je li?" Žalio je što nema ništa za čitanje, novine ili barem kutiju od žitarica. Bilo šta, samo da ne mora da gleda u nju.

"Pa, da čujem objašnjenje. Hoćeš li razjasniti čitavu ovu stvar s podvojenom ličnošću?"

"Završi doručak, pa ćemo razgovarati."

Podigla je obrve. "Au, kakav autokrata!"

Autokrata koji spasava tvoju ličnu slaninu, hteo je da odgovori, ali nije.

Stvar se potpuno otela kontroli. Biće bolje da drži jezik za zubima dok ne završe jelo i izađu odavde. Osećao se suviše intimno u kuhinji, što je bilo smešno s obzirom na njenu veličinu. Možda je problem u tome što jedu za istim stolom.

Suviše je... domaće za njegov ukus. Što je takođe smešno. Pošto je Tanzi od

jutros sve samo ne pitoma. Svejedno, bolje će se osećati kada pređu u neku od formalnijih prostorija. Možda će mu tako biti lakše da se seti da je ovde došao kao unajmljena ispomoć.

I da je to jedini razlog zašto sedi i doručkuje za istim stolom sa njom.

Tanzi je uzela još jednu koka-kolu i sačekala da Rajli stavi tanjire u sudoperu. Imala je osećaj kao da pored nje stoji potpuno drugi čovek. Pucnula je prstima. "Čekaj malo! Ti si Rajlijev brat blizanac, zar ne?" Osvrnula se oko sebe. "A ja sam u 'Skrivenoj kameri'! Je li ovo neka Martijeva smicalica?"

Mrko ju je odmerio i prošao pored nje.

Namršteni, neobrijani, mrzovoljni, i neverovatno seksi Rajli. Ko bi rekao?

"Dobro, shvatiću to kao odrečan odgovor." Sklonila mu se s puta kada je krenuo iz kuhinje i zaputio se hodnikom ka dnevnoj sobi. Šta bi uradio, pitala se, da se u poslednjoj sekundi pomerila tako da naleti pravo na nju?

Dobro, možda se pitala šta bi ona uradila. Zapravo, o tome je razmišljala još od sinoć, kada ju je ostavio s razjapljenim ustima u hodniku. Konačno je zaključila da se sve promenilo od one vožnje limuzinom posle bala. Ali, nije imala objašnjenje šta je izazvalo tu promenu.

Pošla je za njim, vukući papuče sa zekama preko hrastovog parketa. Jedva da ju je dvaput pogledao od jutros. Zapravo, prevazišao je sebe u sposobnosti da je ne primeti. I mada je izgledala kao da je samo navukla donji deo trenerke i prvu majicu koja joj se našla pod rukom, svako ko bi video gomilu na njenom krevetu, shvatio bi da je i te kako razmišljala kakvu će ličnost projektovati ovog jutra. Ma šta time postigla.

Naravno, ona je primetila svaki detalj. Nije mogla da odvoji pogled od njega dok je stajao pored šporeta. Kako mu je samo donji deo trenerke visio nisko na kukovima. Kako mu se sivo-plava majica "Pionira" zatezala oko tih tricepsa i padala preko leđa, čija širina i oblik još uvek iziskuju objašnjenje. Da li se onako loše oblačio da bi sakrio to telo? Zašto?

Gledala ga je kako odmiče hodnikom. Još uvek nije mogla da smisli objašnjenje za tu neverovatnu transformaciju, ni posle neprospavane noći. Čak je i hodao drugačije.

Do jednog je zaključka ipak došla, i laknulo joj je, na neki način. Sada je shvatala na šta su reagovali njeni hormoni. Očigledno su nanjušili vuka ispod one ovčje odeće. Izgleda da ipak nije čeznula za dodirom tihog, mirnog Rajlija.

Ovaj muškarac koji je išao hodnikom ispred nje... pa, sada je sve jasnije. Ali, i dalje joj nešto nije dalo mira. Čak i sada, kada je osvanuo novi dan, nije mogla da se oslobodi maglovitog osećaja razočaranja. Jer dok je, s jedne strane, možda dobila fantastičnog saigrača u krevetskim igrama, izgubila je nešto dragoceno. Možda ono rame?

Mirno, racionalno uporište u oluji?

Razmišljajući o tome, ušla je u dnevnu sobu i zatekla Rajlija kako hoda tamo-amo ispod lustera s pahuljicama. "Čini mi se kao da je prošla čitava večnost otkako smo stajali ispod tog lustera." Pogledala ga je. "Hoću da kažem da si tada bio potpuno druga osoba. Ali, nekako, posle svega što se u poslednje vreme izdešavalo, i ja se osećam drugačije." Spustila je konzervu, a u njenom glasu više nije bilo ničeg provokativnog i izazivačkog. "Šta se dešava?"

Stao je, pogledao u nju, duboko uzdahnuo i pokazao ka garnituri za sedenje iza njenih leđa. "Zašto ne bi sela?"

Namrštila se na njegov ton. "Zvuči zloslutno."

"I jeste. Na neki način."

To ju je nateralo da obrati pažnju. "U redu", promrmljala je, razmišljajući kako bi ipak radije ostala da stoji, bez obzira na to o čemu je reč. Ali, kada ga je pogledala u oči - tako tamne i tajanstvene bez onih stakala koja su ih zaklanjala uhvatila je sebe kako savija kolena i spušta zadnjicu na cvetnu površinu najbliže sofe. "Pričaj."

Otišao je do kamina, okrenuo se i naslonio na njega. "Angažovala me je tvoja baka."

"Mislim da to već znamo."

Jedva da ju je okrznuo pogledom. "Nije me angažovala kao ličnog asistenta."

Oh. Hm. To već nije očekivala. Mada nije znala šta je očekivala. "A zašto te je tačno angažovala?"

"Bile su joj potrebne usluge moje agencije." Pogledao ju je pravo u oči.

"Pariš Obezbeđenja."

"Tetka Milisent je angažovala..." Tanzi zastade, pokušavajući da shvati šta je to značilo. "Izvini, moraćeš da mi pojasniš. Misliš obezbeđenje kao akcije i deonice? Ili..."

"Kao istraživanje i lično obezbeđenje. Angažovala me je da pazim na tebe i na preteće poruke koje dobijaš."

Da joj je rekao da je Duško Dugouško, ne bi se više iznenadila. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da shvati šta je upravo rekao. Onda je premotala film i setila se svih dogadaja u poslednjih nekoliko dana, tačnije u poslednje dve nedelje, i konačno su se sve kockice sklopile. Od silnog zaprepašćenja nije mogla da oceni kako se oseća. Ljuto? Prevareno? Posramljeno? Za trunčicu sigurnije? Osećala je sve to, i još mnogo više.

Pokušavajući da povrati pribranost, koju svakako nije osećala, zgrabila je koka-kolu i pitala: "Šta su ti, tačno, bila zaduženja?"

Ostao je da stoji pored kamina, na nekoliko metara od nje. Pametan momak. "Malo sam istraživao, tvoju prošlost, tvoj rad. Milisent mi je pomogla u tome, ali koristio sam i sopstvene izvore. Pratio sam kontakt koji je ostvaren s tobom i procenjivao da li ti preti opasnost."

U glavi joj je vladao haos, pa je odlučila da se usredsredi na trenutnu temu.

Sa ostalim će se nositi kasnije - ako ne umre od poniženja. "Ali, kontakt je

ostvaren elektronskom poštom. Nisi mogao da čitaš..." Po izrazu na njegovom licu shvatila je da je mogao. I da jeste.

"Interesovale su me samo poruke koje ti je slao SoulM81."

"Hvala. Sad mi je mnogo lakše." Onda se setila drugog kontakta koji je SoulM81 ostvario. Cedulje, plesa, i ponovo je zinula. "Milisent se postarala da odeš sa mnom na bal. Ne kao pratilac, nego kao telohranitelj." A od trenutka kada se cedulja pojavila na stolu, pratio ju je kad god bi se pojavljivala na javnim mestima. Radio-stanica. Njegova reakcija na papirni aviončić i gužvu... kako ju je ubacio u kola. "Oh, bože."

Krenuo je ka njoj, ali pre nego što je stigao da sedne pored nje, skočila je i otišla u najdalji ugao prostorije.

Prešla je sobu po dužini, a onda se okrenula ka njemu. "Onda, koliko si dugo moj telohranitelj?"

"Malo duže od dve nedelje."

Ukopala se u mestu. "Ali, ne odvajaš se od mene tek od nedelje uveče.

Kako si me onda štitio pre toga?"

"Pratio sam te."

Posmatrao ju je. "Pratio si me?" Brzo je pokušala da se seti gde je sve bila otkako se doselila ovde. Ali, u glavi joj se uobličilo samo jedno mesto. "Četiri godišnja doba". Osetila je kako crveni, iako bi dala sve na svetu da nije tako.

"Oh, ne."

Klimnuo je glavom. I smela bi da stavi ruku u vatru da mu je na usnama zatitrao osmeh. "Postupao sam po naređenju."

Otišla je do kauča i stropoštala se na njega.

"Ako će ti biti lakše, sedenje na kraju hodnika na devetom spratu 'Četiri godišnja doba' nije ništa naspram jurcanja za tobom dok si obavljala božićnu kupovinu. Imao sam utisak da trčim maraton na Olimpijadi."

Jedva ga je okrznula pogledom. On je slegnuo ramenima. "Šta još?" upitala je, zbrkanih misli. Mozak joj je dostizao tačku usijanja.

"Hoću da znam sve. Od prvog dana."

"Pratio sam te, pošto je Milisent smatrala da ti treba zaštita. Nisam prisluškivao, nisam gledao, sve što sam radio bilo je isključivo u funkciji tvoje bezbednosti."

Nije se nimalo bolje osećala zbog njegovih reči.

"A onaj deo sa istraživanjem? Rekla sam Milisent za e-poštu, ali nisam joj nijednu poruku pokazala. Kako znaš šta je u njima?"

Pomerio se na sofi tako da je sada bio okrenut ka njoj pod pravim uglom i spustio ruke na kolena. "Tu su u igru ušli moji saradnici. Poslovna tajna. Ali, rekao sam ti, ništa drugo nisam gledao."

Dunula je kroz nos. "Dobro. I šta si uradio kada si ih pročitao?"

"Dao sam nekome da ih prati do izvora i pronađe, ako je moguće, pošiljaoca, Uzeo sam otiske s cedulje. Proverili smo ih..." "Čekaj malo. Kako si..?" Onda se setila. One noći, u limuzini, pažnju joj je s poruke odvukao on, nova strana njegove ličnosti koja je počela da izlazi na površinu. Samo što je sada shvatila da se to desilo samo zato što je SoulM81 ostvario direktan kontakt, i to u njegovom prisustvu. Ostavila je tašnu u kolima.

Sutradan ujutru zatekla ju je na stočiću u podnožju stepenica. Nije ni razmišljala kako se tu stvorila, uznemirena zbog onog što se u njoj nalazilo.

"Ništa nismo pronašli na osnovu otisaka, što znači da tip nema dosije u policiji. Trenutno pokušavamo da ustanovimo da li njegov poslodavac u dokumentaciji ima otiske prstiju zaposlenih. Ako se ispostavi da ima, lako ćemo doći do imena."

"Poslodavac? Kako znaš za koga radi?"

"Mislimo da znamo. Sumnjamo na vašeg provajdera, FishNet. Zato nam je bilo teško da mu uđemo u trag. Sve vreme upotrebljava isto korisničko ime, a informacije o nalogu se stalno menjaju. U normalnim okolnostima, kada ugasiš jedan nalog, korisničko ime se ukida na izvesno vreme. Obično na šest meseci.

Ali, on stalno otvara nove naloge sa istim korisničkim imenom, kod istog provajdera. Zato verujemo da radi za FishNet." "Ko to 'mi'?"

"Radim sa ocem, ali imamo i spoljne saradnike kojima se s vremena na vreme obraćamo."

Više nije osećala ni ljutnju ni stid. Sledila se od čitave ove priče, vrio ozbiljne priče, o osobi koja je progoni i o svemu što se odigravalo iza njenih leđa, za njeno dobro.

"Sumnjamo... na još nekog."

Odmah je reagovala na vidnu nelagodnost u njegovom glasu. "Koga?"

"Dozvoli mi najpre da ti iznesem detalje. I odmah da ti kažem, tvoja baka je vrlo jasno stavila do znanja da ne veruje u to, ali trag je trag. Iako činjenice na prvi pogled deluju kao niz slučajnih podudarnosti, ja..."

"Reci mi, već jednom, na koga sumnjaš!"

"Na Martina Stantona."

Zinula je, a onda je prsnula u smeh. Preglasan smeh. Sačekao je da se smiri. "Ne misliš valjda ozbiljno?" pitala je, odmahujući glavom. Ali, po izrazu njegovog lica shvatila je da misli. "Šta je to učinio da posumnjaš na njega?"

Rajli joj je rekao za naloge, i podsetio je da je Martin prisustvovao balu i da se u poslednje vreme čudno ponaša. "Šta ti znaš o tome?" pitala je.

"Ono što si mi sama ispričala. Kao što sam već rekao, samo po sebi, ništa od ovoga ne deluje značajno, ali kada se sve sklopi u celinu..." Slegnuo je ramenima. "Moraš biti spremna da sumnjaš na svakoga." "Što znači da si proveravao i moje prijatelje i poznanike."

Klimnuo je glavom, i ona preblede. Podigao je ruku. "Veruj mi, bio sam krajnje diskretan. Ništa ne mogu ni da naslute. I slažem se s tvojom bakom da moramo biti maksimalno oprezni kada je reč o Martinu Stantonu. Nikako ne želim da ti ugrozim karijeru."

Ukočila se. Nije se šalio. "Zaista misliš da bi me terorisao neko ko mi je tako blizak? Zašto bi, pobogu, radio tako nešto? S kojim motivom?"

"Može da ima bezbroj motiva. Spomenula si da prolazi kroz krizu srednjeg doba. Možda, iz svoje perspektive, misli da ti na taj način laska. Dosta je stariji od tebe, pa ovako može da ostvari svoj san, bez straha da ćeš ga odbiti."

"Kako bi bilo ko pomislio da ću biti polaskana tako nečim? Šta, kao, imam tajnog obožavaoca i uživam u uzbuđenju koje s tim ide?"

"Nije nemoguće. Ponavljam, to je samo trag koji pratimo. Ali, moraš da budeš svesna i takve mogućnosti. Ako bih došao do njegovih otisaka prstiju, to bi mnogo pomoglo. Mogli bismo da ih uporedimo s otiscima koje sam skinuo sa cedulje."

"Ako se ne bi poklapali, prestao bi da sumnjaš na njega?" Rajli ju je pogledao, ali ništa nije rekao. Gledala ga je pravo u oči nekoliko dugih trenutaka, a onda prošaputala: "Nisi se šalio kada si mi rekao da te ne poznajem."

Glas joj je zvučao šuplje i bilo je jasno da ne očekuje odgovor. Zato se iznenadila kada je primetila da mu je lice za nijansu promenilo boju. "Da. S tim u vezi..."

Ispravila je leđa, zadovoljna što joj je nešto skrenulo pažnju s teme o manijaku, voajeru, ili šta je već. Martin? Nema šanse. Jednostavno nije mogla, nije htela da poveruje. "S čim u vezi?"

"Mojom, uh, podvojenom ličnošću." Bila je toliko zatečena čitavom pričom da je potpuno zaboravila na taj deo. "Pretpostavljam da si se držao na distanci iz profesionalnih razloga, ili tako nešto."

"Delimično, da. Ali, otišao sam korak dalje nego što mi posao nalaže."

Zastao je, uzvrpoljio se.

Tanzi se nije baš nasmejala, ali odjednom se nekako bolje osećala.

Verovatno zbog saznanja da nije samo njoj neprijatno. "Kako to misliš?"

Ispustio je vazduh, možda je čak nešto i opsovao u bradu. Što ju je ponovo vratilo na njegovo sinoćno ponašanje u hodniku, ili jutrošnje u kuhinji. To je bio pravi Rajli. A ostalo je bila gluma. Na balu, u limuzini... sve to. Mirno, racionalno uporište u oluji nikada nije ni postojalo. Barem ne onako kako je ona zamišljala.

Iz nekog razloga, umesto besa, u grudima je osećala prazninu. Kao da je izgubila prijatelja. Prijatelja kojeg nikada nije ni imala.

"Zašto?" upitala je mirnim glasom.

Podigao je pogled, zagledao se u njene oči, i znala je da je shvatio šta ga pita. "Znaš", rekao je podjednako mirnim tonom, "jedna od stvari kojima se divim kod tebe jeste to što si iskrena i direktna. Koliko prema drugima, toliko i prema sebi." Ne skrećući pogled, malo se ispravio. "Zato zaslužuješ, barem da ti se iskrenošću i uzvrati. Kada me je Milisent angažovala, sakupio sam informacije koje su mi bile dostupne, i zaključio da ti ne preti neposredna opasnost. Zapravo, tako sam mislio sve do bala. Nameravao sam da saznam njegovo ime, nešto što bih dao vlastima, kako bi barem evidentirali da te je tip uznemiravao, ali smatrao sam da će se na tome završiti. Lep, lagan poslić za praznike."

"Nastavi."

"Moje istraživanje uključivalo je i čitanje tvojih kolumni. Uživao sam u njima. Više nego što sam očekivao. Oštra si, duhovita, ali tvoja razmišljanja, iako zabavna, pogađaju pravo u metu i teraju ljude da sagledaju stvari iz sasvim novog ugla. Ne slažem se uvek sa tvojim zaključcima, ali poštujem način na koji ih iznosiš."

Mogla je samo da klimne glavom, ponovo zatečena, koliko njegovim vešto sročenim mišljenjem, toliko očiglednom iskrenošću koja je stajala iza njegovih reči.

"U međuvremenu", produžio je, i ponovo je izgledao kao da mu je neprijatno, "tvoja baka mi je dala izričita uputstva. Znala je da ćeš, ako saznaš da me je angažovala, istog časa zbrisati odavde." "Čekaj malo." Tek sada su i ove kockice legle na svoje mesto. "Milisent je namerno sredila da budem ovde, zar ne? Zajedno s tobom."

Klimnuo je glavom. "To je bio najlakši način da te držim na oku, dok ne raščistimo situaciju. Ne ljuti se na nju, bila je..."

Tanzi se nasmeja, mada u njenom smehu nije bilo nimalo topline. "O ne, tetka Milisent je ponovo prevazišla sebe. Kao manipulator." Uzdahnula je, a osmeh joj je nestao s lica. "Nisam naročito oduševljena, ali znam da je to učinila samo zato što se brinula."

"Ima još nešto."

"Još?"

Klimnuo je glavom. "Da. Upozorila me je da se držim podalje od tebe."

Tanzi se sada zaista nasmeja. "Oli? Toliko o nemešanju u moj život.

Pretpostavljam da treba da mi bude drago što mi namešta isključivo tipove koje plaća da budu sa mnom."

Rajli se nije nasmejao. Nije se ni osmehnuo. "Nije htela da se spetljam s tobom, nije htela da izgubim objektivan pristup."

Tanzi je polako prestala da se smeje. Izraz na njegovom licu... način na koji ju je gledao... Ponovo se setila plesa, trenutka kada je - znala je, do đavola krenuo da je poljubi. I sinoć, u hodniku... želeo ju je, došao je do njene sobe... da bi joj rekao sve ovo. Ali, način na koji ju je gledao pre nego što je otišao i zatvorio vrata...

"Mislio sam da će ovo biti kratak posao", nastavio je, "pa kada sam pročitao tekst o vukovima i ovcama..." Nije završio rečenicu, malko je podigao ramena, i na licu mu se videlo da se kaje. "Tada mi se činilo da je ideja dobra.

Nisam nameravao nikoga da uvredim, ili bilo šta slično, ali..."

Zinula je, pošto je shvatila šta pokušava da joj saopšti. Onda je prsnula u smeh. "Šta je tako smešno?" upitao je, i bilo je očito da se oseća kao da je izložio osetljivi, beli, donji deo stomaka, samo da bi mu se ona narugala. Neka, to je najmanje što je zaslužio.

"Ništa, nešto mi je palo na pamet. Da je bila obrnuta situacija, da sam ja bila na tvom mestu, možda bih potpuno isto postupila." Smrknula je. "Znaš, i ja sam tebe posmatrala." "Šta?" Sada se on zbunio.

Dobro. Još će izvući neko zadovoljstvo iz čitavog ovog f'ijaska. "Ti si bio moj Istraživački projekat o ovcama. Našla sam se u situaciji da su se sve moje prijateljice udale i planiraju porodicu. A ja pokušavam da shvatim šta je to u momcima koje devojke žele da upoznaju s Mamom. Da li se udaju za njih samo zato što misle da je vreme? Ili zato što u njima vide stabilne, pouzdane saputnike kroz život? Ili u njima ipak postoji neka skrivena privlačnost?" Pogledala ga je.

"Bio si mi privlačan", rekla je uz poluosmeh. "Pa sam odlučila da shvatim odakle ta privlačnost potiče."

Nagla promena u izrazu njegovog lica upozorila ju je da je možda previše otkrila.

"Ali, sada shvatam", požurila je da nastavi. "Ti si bio samo vuk u ovčjoj koži. To je ono na šta sam reagovala."

Skočio je sa sofe, a ona je nastavila da priča sve brže i brže. Iz nekog razloga, u grlu je počela da joj narasta knedla.

"Ti nisi tip koji će se ikada skrasiti. Isti si kao ja. Još jedan vuk u potrazi za plenom."

Krenuo je ka njoj.

Nastavila je da govori, skoro nepovezano, sve stegnutijeg grla. "Ti nisi stabilan, pouzdan, miran, racionalan, moje skrovište od oluje. Nisi moje rame za plakanje, nisi prijatelj na kojeg ću se osloniti, kojem ću se obratiti..."

Podizao ju je s kauča. I na svoj apsolutni užas, shvatila je da plače.

"Dodi."

"Rajli, nemoj. Ti nisi... Ne možeš..."

"Ne, u pravu si", promrmljao je, ipak je privlačeći u naručje.

Nije je poljubio. To bi shvatila, s tim bi se izborila. Umesto toga, privio ju je na grudi, tako da joj je njegovo srce snažno kucalo ispod obraza. Postojano i jako.

I eto, ipak je tu, sa čvrstim osloncem u centru oluje.

Ponovo je bila potpuno zbunjena.

Osetila je kada joj je prislonio usne na kosu, čula ga je kada je izgovorio: "Ne mogu da budem sve to. Ali, nateraćeš me da to poželim."

Dakle, svi su oni vukovi.

Na neki način, u nekom obliku, formi. Možda je to ključni element koji sam propuštala. Čak i životinje koje žive u stadima imaju alfa mužjake, zar ne?

Problem je u tome što su neki od njih samo vukovi. Mislim da ih nema mnogo koji bi bili spremni da prigrle svoju ovčju stranu ličnosti. Ne na duže staze. A možda ja spadam u tu kategoriju. Jer ja bih, iskreno, i dalje radije zavijala na mesec s vukom, nego provodila be-e-e vreme s dobrim momkom.

Osećao se mnogo dobro. Više nego mnogo dobro. A bila je u njegovom naručju. Na poslednjem mestu gde bi trebalo da bude... i jedinom gde je Rajli želeo.

Stegao je ruke oko nje i osetio kako se privija uz njega. Srce mu je tuklo kao ludo. Možda se malo i saplelo kada je osetio kako mu zariva prste u leđa i čuo prigušeno šmrcanje.

Ne mogu da budem sve to. Ali, nateraćeš me da to poželim. Šta mu je, do đavola, to značilo? Odakle je izvukao tu rečenicu? Samo je hteo da se uvuče u njen krevet, zar ne? Otud one besane noći. Hladni tuševi. To je želeo, to je ono što svi muškarci iz njegove porodice traže. Dobar - tačnije fenomenalan, čak ludački - znojavi, žestok seks. Ni manje, ni više.

U redu, ništa manje od toga, u svakom slučaju. Ali, izgleda da je imao problem s onim "više".

Možda je kriva instinktivna muška reakcija na suze. Rekao bi bilo šta samo da stanu. Mada, kada ju je pogledao pre nekoliko trenutaka, nije bio siguran ko je više užasnut. Nije mu delovala kao neko ko lako zaplače. Čak i sada je plakala tiho, ako je uopšte plakala.

Postoji samo jedan način da otkriješ, došapnuo mu je glasić. Samo treba da joj podigne lice i pogleda u oči. Jeste, super ideja. Pa, da se još više približim ivici ponora.

A ipak je tamo krenula njegova ruka, ka njenoj bradi. I kada ju je pogledao u oči, osetio je kao da ga je neko udario u stomak.

Ogromne i staklaste, njene oči kao da nisu bile njene. I najednom više nije bilo čvrstog tla. Prešao je u slobodan pad.

"Izvini", rekao je promuklim glasom. "Zbog svega."

Spustila je pogled, stiskajući usne, očigledno pokušavajući da se sabere.

Pročistio je grlo, pokušavajući svim silama da se dočeka na noge, da povrati kontrolu nad sobom. Gospode bože, tako je želeo da je poljubi. Želeo je da uradi nešto, bilo šta, samo da im oboma bude dobro.

Prsti su mu se grčili u želji da je još privuče sebi, da spusti usne na njene, da uradi ono za čim je čeznuo otkako ju je poslednji put držao u naručju. A onda su mu sva ona predavanja koja je držao ocu, zagrebala po svesti. I pomogla mu da popusti stisak. Ali, počeo je da razume barem deo očevih argumenata. Da je, ponekad, nemoguće biti isključivo profesionalac.

Pustio je da mu ruke skliznu s nje, ali nije se odmicao, nesposoban da potpuno prekine kontakt. Možda više nikada neće imati priliku da je dodirne.

"Obećavam ti da ću učiniti sve da pronađem tog tipa", izjavio je svečano.

Smrcnula je, a zatim štucnula, što joj je ponovo izmamilo osmeh na lice, mada malo stegnut. Usledilo je još jedno štuc. "Dobro." Štuc. "Baš lepo."

I njemu se, sasvim spontano, vratio osmeh na lice. Jer ma koliko ga je privlačila njena otvorenost, još ga je više privlačio njen smisao za humor. "Ako bih ti rekao da si slatka kada štucaš, da li bi mi lupila šamar?"

"Ne." Još jedno štuc. "Ali, bih se ozbiljno zapitala da li si normalan."

Brišući tragove suza sa obraza, duboko je udahnula nekoliko puta, a zatim se odmakla od njega.

Prisetio se kako je zamišljao ovaj trenutak, kada joj konačno otkriva svoj pravi identitet. U njegovim maštanjima, scena se završavala tako što bi u divljoj pomami, rastrgli odeću i predali se strasti. Verovatno bi trebalo da bude srećan što se u međuvremenu prizvao pameti.

Udaljila se još nekoliko koraka od njega, duboko udahnula i zadržala vazduh, pokušavajući da zaustavi štucanje. Upalilo je, ali sada je stajala na drugoj strani sobe.

A on je shvatio da uopšte nije srećan.

Imao je još samo jednu mogućnost - otkaz. Onda ne bi razmišljao o sukobu interesa. Naravno, neće dati otkaz, kako iz profesionalnih, tako iz ličnih razloga.

Nema šanse da digne ruke od ovoga, od nje, dok ne sazna ko stoji iza imena SoulM81. Sem toga, prekidanje profesionalne veze s njom može značiti prekidanje jedine veze kojoj se mogao nadati. Baš je to bedno, kada je čovek prinuđen da pristane na ono što ima, umesto da krene za onim što želi. Ali, šta je tu je. Uostalom, zar to nije upravo ono što sve vreme radi otkako je povredio koleno?

"Mogu li ja nešto da učinim?" upitala je, a glas joj je još uvek bio pomalo drhtav. "Razmišljala sam da se obratim vlastima kada sam primila poslednju poruku. Tačnije, nisam razmišljala, ali su mi prijateljice predložile."

Odmah se prebacio na pravi problem - hvala bogu. "Rekla si prijateljicama za SoulM81?"

Izgledala je kao da se iznenadila promenom tona u njegovom glasu.

"Izvini", rekla je, kada ju je upitno pogledao. "Još se nisam navikla na tvoje drugo lice. Stalno se prebacuješ s jednog na drugo. Zbunjuješ me."

"Drugo...?" Opsovao je u sebi, žaleći što je uopšte čuo za glupu vuk/ovca teoriju, a naročito što ju je primenio u praksi. "Pusti sad to. Šta si im tačno rekla?"

"Ne mnogo. Više smo pričale o tebi."

Ništa je nije pitao, uprkos provokativnom sjaju koji se vratio u njene zelene oči. Izgleda da je bila vrlo raspoložena da prebaci razgovor sa svog na njegov problem.

Nije mu prišla, ali njen uporan pogled kao da je smanjivao rastojanje koje ih je delilo. "Zar te ne interesuje zašto sam pričala prijateljicama o asistentu moje bake? Zar ne želiš da saznaš kako sam opisala naš izlazak?"

"Ono nije bio izlazak."

Osmeh joj je izbledeo i bilo mu je krivo zbog toga, ali predstavljala je, kao i Milisent, moćnog protivnika. Nije ni pomišljao da se i ona kreće po osetljivom terenu.

"Tačno", rekla je. "Zaboravila sam. Za tebe je to bila prismotra.

Pretpostavljam da si odahnuo kada sam te, silom prilika, pozvala da kreneš sa mnom. Bolje nego da se skrivaš po hodnicima, zar ne?"

To je bila zamka. "Bilo mi je drago što sam mogao da ti pomognem."

Slegnuo je ramenima pošto je ona podigla obrve u neverici. "Dobro, jeste, tako mi je bilo lakše da pazim na tebe. Ali, uradio bili to u svakom slučaju." Divno, što joj ne bih još malo izmakao čvrsto tlo pod nogama?

To joj je izmamilo usiljen osmeh. "Hvala. Tvoja predanost je zadivljujuća."

Mogao je da joj kaže kako to nema nikakve veze s njegovom predanošću poslu, već sa željom da je dodirne dok je na sebi imala tu haljinu, koju je Klaris, van svake sumnje, izabrala samo da bi ga stavila na muke. Ali, nije bio baš toliko samoubilački raspoložen.

"Dobro, kad već insistiraš da ti sve kažem", rekla je sedajući.

Bože, ima li kraja tim mukama, uhatio je sebe kako razmišlja dok je gledao kako prekršta noge, čak i ovako obučena, kao nenamešten krevet, terala ga je da se preznojava.

"Ispričala sam im kako si preuzeo kontrolu nad situacijom ispred radiostanice, i kako to nisam očekivala od čoveka za kakvog sam te tada smatrala."

Nasmejala se, s opasnom dozom oštrine. "Čoveče, stvarno se nisi šalio kada si rekao da te ne poznajem."

Uzdahnuo je i opsovao u bradu. "Šta sad to znači?"

Pogledao ju je, podbočenih ruku. "Priznajem, ideja je bila glupa, u redu? čitava ta priča s ovcom. Ako će ti biti lakše, verujem da sam više propatio pokušavajući da se izvučem iz toga nego ti, što si morala da trpiš uštogljenog, dosadnog službenika."

"Umesto koga?" Prekrstila je ruke. "Kakav si ti stvarno, Rajli?"

Izluđivala ga je. Podigao je ruke. "Ovakav." Pokazao je na trenerku i majicu. "Obično se malo bolje oblačim, ali to je otprilike to." Propali sportista koji daje sve od sebe da napravi nešto od posla kojim se njegov otac bavi čitavog života, kako bi mogli da krenu dalje i rade ono u čemu stvarno uživaju. Što ga je nateralo da prikoči. Da li zaista gubi vreme? Znao je da ovo radi zbog Fina, kako bi stari mogao da se povuče. Jedva se uzdržao da ne frkne. Da se otac povuče iz jedinog posla kojim se u životu bavio, u koji je ulagao tek toliko truda da sastave kraj s krajem. Ali, to je bilo jedino u šta se Fin razumeo. U to, i u žene.

U tom času, ni Rajli nije bio siguran šta bi želeo da napravi od svog života.

Ali, sada sigurno nije trenutak za takva preispitivanja. Jer je, iskreno rečeno, smatrao da je već prokockao pravu šansu. Igrao je za profesionalce. Sada radi ovo. Zato što tako treba.

"Rajli?"

Njen glas ga je prenuo iz misli. "Samo radim onako kako najbolje umem, Tanzi. Tvoja baka je tražila da ostanem na distanci koliko god je to moguće. Za ostalo... za to preuzimam na sebe svu odgovornost." Uzdahnuvši, pustio je da mu ruke padnu pored tela. "Možda bi trebalo da preskočimo ovu priču i pređemo na ono što je zaista važno." Dozvolio je sebi da joj uputi još jedan dug pogled, a

onda je nevoljno odustao od svakog daljeg fantaziranja o njoj. "Rekla si da si ispričala prijateljicama za poruku. Jesi li rekla još nekom? Jesi li nešto rekla Martinu?"

Zurila je u njega jedan trenutak, dug kao večnost. Osetio je kako mu kontrola popušta, kao i uvek u njenoj blizini. Ako ovo potraje još jedan jedini sekund, pući će, jednostavno će skočiti, svući će je s tog kauča i baciti se na nju.

Dobiće ili koleno u prepone ili... nju na tepihu, golu. U tom času, gotovo da je bio spreman da rizikuje.

Onda je uzdahnula i spustila pogled ka rukama, kojima se čvrsto držala za kolena. Nije bio siguran da li se i ona bori protiv istog nagona, ili sve vreme razmišlja o slučaju. Stvarno će prestati da drži predavanja Finu o ženama, odlučio je. Sada mu je postalo potpuno jasno da nije imao pojma o čemu govori.

"Još ništa nisam rekla Martinu. Planirala sam da to učinim danas."

"Mislim da je najbolje da mu ništa ne govoriš. Barem za sada. Postoji li neki način da se sretnete nasamo?"

"Kažeš da me proganja, a hoćeš da ga pozovem na čaj?" Izgleda da joj više nije bilo do šale.

"Možda ti šalje lascivne poruke, ali to ne znači da je opasan. Samo..."

"Opsednut?" Prezrivo je frknula. "Hajde, molim te, znam šta si mi rekao, ali i dalje to ne mogu ni da zamislim. On, jednostavno nije takav."

"Pa dobro, onda ga pozovi, da bih mogao da skinem njegove otiske sa čaše za vodu, na primer. Biću pored tebe sve vreme, tako da ti neće pretiti nikakva opasnost."

"Zar maločas nisi rekao da za njega to verovatno predstavlja neku vrstu romantične fantazije?" Ne sačekavši odgovor, odmahnula je glavom. "Ne, žao mi je, ali ne mogu da poverujem u to."

"Dobro, razumem, ali pomozi mi da uzmem otiske i eliminišem ga s liste.

Neće ni znati da smo sumnjali u njega."

Odmerila ga je. "Ja ni ne sumnjam u njega."

"Dobro. U redu. Dozvoli meni da sumnjam."

Ne reagujući na njegov komentar, skrenula je priču na drugi kolosek.

"Moje prijateljice misle da bi trebalo da obavestim policiju. Ali, ne vidim šta bismo time postigli. Nije učinio ništa nezakonito, nije pokušao da mi naudi, nije čak ni pretio da će mi nauditi. Šta misliš, može li policija nešto da uradi?"

"Za sada ništa. To sam objasnio i tvojoj baki pre nego što me je angažovala. Međutim, ona je smatrala, a sada to mislim i ja, da moramo nekako saznati ko stoji iza tih pisama. Ma ko to bio", dodao je.

"Ako se ispostavi da nije Martin - kao što nije - šta ćemo onda?"

"Saznaćemo nešto više o SoulM81-u, ko je, čime se još bavi, da li je radio nešto slično u prošlosti, da li se predstavljao lažnim imenom, procenićemo šta možemo da očekujemo, takve stvari. Možda ćemo neko vreme da nadziremo njegovo kretanje."

"Misliš da ga pratimo?"

"To je jedan od načina. Postoje i drugi."

Pogledala ga je, ali je na kraju ipak odlučila da ne želi da zna šta Rajli pod tim podrazumeva. "Koliko bi to trajalo? Dok se ne ustremi na nekog drugog?"

"Koliko budemo smatrali da je potrebno."

Zavalila se na naslon i prekrstila ruke. "Ili onoliko dugo koliko te Milisent bude plaćala?"

"Tanzi..."

Odmahnula je glavom. "Izvini. Znam da je ovo uradila iz najbolje namere.

Jednostavno, ne volim kada mi radi iza leđa." Suvo se osmehnula. "Mada bi već trebalo da sam navikla."

"Da li bi je poslušala da ti je rekla šta namerava?"

"Nije stvar u tome. Nisam mislila da mi preti opasnost. Nije trebalo da joj ga pominjem. Krivo mi je što sam je opteretila svim ovim."

"Samo želi da ti pomogne."

Tanzi uzdahnu i Rajli se ponovo zapita šta joj se mota po glavi. Znao je koliko Milisent voli jedinu unuku, a sudeći po Tanzinom ponašanju, osećanja su sasvim sigurno obostrana. Nije mnogo znao o Tanzinoj daljoj prošlosti. Dok se spremao za slučaj, išao je samo do njenih fakultetskih dana, tek koliko da sazna kako je stekla prijatelje, kako bi isključio mogućnost da je neko od njih umešan.

Sada mu je bilo žao što nije istražio Tanzinu dalju prošlost.

Mada u njegovoj aktuelnoj radoznalosti nije bilo ničeg profesionalnog.

Doduše, stekao je opštu sliku. Znao je da joj majka uglavnom nije bila tu, da je svoje jedino dete ostavila da raste po internatima, dok je ona skitala po svetu.

Jedino što nije shvatao, pošto je malo bolje upoznao Milisent, bilo je kako je ona to dozvolila.

"Idem da je pozovem", rekla je Tanzi, više za sebe nego njemu. "Reci mi nešto, je li Franses stvarno bolesna? I kad smo već kod toga, da li je Milisent uopšte u Filadeifiji?"

"Ne znam da li je Franses bolesna. Znam samo da je gospođica Harington otišla da je poseti."

Tanzi uzdahnu i provuče ruku kroz kosu. "Dobro." Ustala je, a, on je skočio kad je pružila ruku ka njemu.

"Ne budi tako sumnjičav", rekla je uz usiljen osmeh, pošto je oprezno gledao u njenu ruku. "Nemam crni pojas u karateu. Samo sam htela da ti zahvalim."

Mogao je da joj kaže kako bi mu najveća nagrada bila da je uzme u naručje, makar nakratko. Srećom, uspeo je da drži jezik za zubima. Prihvatio je njenu ruku. "Zahvali baki što se brine za tebe", rekao je.

"O, hoću."

Njen ton ga je naterao da podigne obrve. "Stvarno je htela samo da te zaštiti."

"Znam." Tanzi se okrenu i naglo pođe ka vratima.

"Kuda si pošla?" Mislio je da razgovor nije završen, i da će hteti još nešto da ga pita.

Okrenula se ka njemu, kao da je iznenađena pitanjem. Kao da se to njega nimalo ne tiče. Uopšte mu se nije svidelo kako se zbog toga osećao. Problem je bio u tome što je njegova reakcija pre svega bila lična, pa tek onda profesionalna.

"Da se spakujem."

"Zašto?"

"Cenim to što se Milisent brine za mene. Ali, ne vidim zašto bih ostala ovde.'' ''Kuća je obezbeđena, sve se nadgleda", rekao je, zatečen iznenadnim obrtom situacije.

Ponovo je krenula ka vratima. "To je lepo, ali..." Onda je stala i okrenula se. "Šta tačno podrazumevaš pod tim 'sve'?"

Rajli je odmeri. "Nisam nastran. Nisam nadgledao tvoje privatne prostorije."

"Kakvo olakšanje", rekla je suvo.

I dalje je mrko gledajući, nastavio je: "Veći deo kuće je pod video nadzorom. Ulazi, hodnici, takve stvari. Sumnjam da u svojoj kući imaš nešto slično, pa..."

"Oh, nisi bio kod mene. Razgovaraću s Milisent o tvom honoraru. I ja želim da saznam ime tog tipa, ako ni zbog čega drugog, onda barem da bih ti dokazala da grešiš što sumnjaš u mog urednika. I pošto sam ja

najzainteresovanija za uspešan ishod istrage, ja ću te i platiti. Ali, pas čuvar mi ne treba."

"Jesi li zaboravila na SoulM81-ovu poruku?"

"Nisam. Mada ga tvoje prisustvo nije sprečilo da je ostavi na mom stolu, zar ne?"

Rajli zaškrguta zubima. "Upravo zbog toga što ti je prišao, mislim da treba da ostaneš ovde. Dok nešto više ne saznamo, bilo bi bolje da se držimo dosadašnjeg plana. Možda nije savršen, ali svakako je bolji od tvoje namere da postaneš otvorena meta."

Primetio je da pokušava da sakrije nelagodnost. Nije bila naročito vešta u tome. Uostalom, nije bila naročito vešta u skrivanju bilo čega. Razlog više da nastavi s praćenjem i prismotrom.

"Stalno govoriš 'mi'. Ti si u ovom poslu sa ocem, zar ne?

Gde je on u čitavoj priči? Jesam li ga već srela, a da ne znam?" Oči su joj blesnule. "Je li to onaj čovek s bala?"

"Nije."

"Ah! Pa dobro, ko je taj tip? Još jedan klijent?"

"Moj otac je na drugom zadatku", rekao je, zaključivši da je već dosta otkrio. Ako bude želela da sazna nešto više o njegovoj prošlosti, ispričaće joj sve što je zanima kada dođe vreme. "A što se tiče onog 'mi'", nastavio je, "već sam ti rekao, koristim i druge izvore."

"Do kojih si došao kako?"

"Kao i u svakom drugom poslu, poznanstvima i poslovnim vezama." Pa šta ako je to u njegovom slučaju bio fudbal?

"Kako je moja baka uopšte došla do vas?"

Rajli se podboči. "Zašto imaš tako loše mišljenje o meni?"

Milisent se obično za sve obraća velikim kućama, a ne nezavisnim agencijama koje vode mama i tata. Ili, u ovom slučaju, sin i tata."

"Polaskan sam."

"Nisam ništa loše mislila."

Izraz na njegovom licu jasno joj je govorio šta on misli o tome. "Preporučio nas je jedan njen prijatelj, koji je znao da smo radili na slučaju Votersonovih."

Tanzi razrogači oči. "To je onaj tip o čijem su razvodu pisale sve novine?"

Osmehnula se. "Svaka čast."

Rajli je ošinu pogledom. "Ne znaš sve detalje. Niti ćeš ih čuti od mene."

Prekrstila je ruke preko grudi, a osmeh joj je postajao sve širi. "To već liči na Rajlija kojeg sam upoznala, diskretnog, dosadnog, uslužnog."

"Trudio sam se da ne privučem pažnju. Da letim ispod dometa tvog radara."

"Misliš mog nezasitog radara?" Nasmejala se, iako nije delovala kao da joj je bilo šta smešno. "Drago mi je što moji najbliži dele mišljenje medija o meni."

Podigla je ruku, stavljajući mu do znanja da zadrži komentar za sebe. Gorko se kajao što nije zavezao gubicu mnogo pre nego što su došli do onog dela o "Rajliju kojeg sam upoznala".

"Znam šta misliš. I ko zna šta si sve iskopao o meni u svom" - pokazala je prstima znake navodnika - "istraživanju".

"Tanzi..."

"Naravno", prekinula ga je, "izlazim s muškarcima. Ponekad češće nego drugi." Pogledala ga je pravo u oči. "Ali, bez obzira na Deda Mraza, ne skačem iz kreveta u krevet. Mislim, muškarci nisu skroz beskorisni..."

Nije mogao da se uzdrži. Zakolutao je očima.

Ona odmah skoči na njega. "Šta? U redu je kada muškarci na taj način pričaju o ženama?"

"Jesi li ikada čula mene da tako govorim o nekoj ženi?"

"Nisam te dovoljno dobro upoznala da bih znala šta misliš o ženama.

Uostalom, govorila sam uopšteno." "Često to radiš."

"To mi je u opisu radnog mesta. Koliko se sećam, rekao si da si čitao moje tekstove. Onda si verovatno shvatio da ni mi žene nismo ništa manje plitke i opsednute seksom od vas muškaraca."

Nasmejao se. "Poštujem tvoje mišljenje. Ali, ne slažem se."

"Upravo to i hoću da kažem."

"Oh, možda većinu vremena mislimo na seks, ali volimo da se zanosimo mišlju kako smo vam potrebni i zbog drugih stvari."

"Ali, potrebni ste nam."

Podigao je obrve i pomislio kako izgleda opasno seksi u tim papučama sa zekama dok pljuje čitav muški rod.

I kada je, uopšte, razvio taj fetiš sa životinjskom obućom, nije imao predstavu. Ali, naslućivao je da se to poklapa s danom kada ju je prvi put video u papučama.

"Dakle", upitao je, "shvataš da možemo da budemo i duhoviti sagovornici, hranioci porodice, zaštitnici doma i srca?"

Slegla je ramenima. "I to, pretpostavljam. Ali, mislila sam na stvarno važne stvari."

"Kao što su?"

"Vladajući trijumvirat genetskih muških sposobnosti. Ubijanje buba, menjanje guma, premeštanje nameštaja."

Nije mogao da se uzdrži, nasmejao se. Nikada neće shvatiti kako je uspevala da ga u isto vreme i iznervira i nasmeje. Ali, to joj je stalno polazilo za rukom, i to bez velikog truda.

"Da se vratim na početnu priču. Mislim da nisam zaslužila etiketu koja mi je prikačena." Na njegov upitni pogled, stisnula je zube i pojasnila: "Nezasita."

"Nikada to nisam rekao za tebe."

"Ni ne moraš, kada svi ostali govore." Podigla je ruku da ga ućutka. "Čak se ne žalim. Znam da to ide u paketu s činjenicom da otkrivam stvari lične prirode čitalaštvu od preko sto hiljada ljudi. Ali, mislim da bi Milisent morala bolje da me poznaje."

"Možda bi to trebalo da shvatiš kao kompliment. Ima toliko visoko mišljenje o tvojoj privlačnosti, da je morala da me upozori."

Frknula je. "Preteruje, veruj mi."

"Možda bih se složio s tobom. U početku."

Zinula je, a on se samo nacerio.

Na kraju se nasmejala i zakolutala očima. "Ne boj se, nisam sujetna."

"Rekao sam 'u početku'."

Oči su joj ponovo poprimile onaj predatorski sjaj, o kojem je sanjao.

Povukao se jedan korak unazad, mentalno, kada mu je prišla bliže.

"Dakle, šta te je navelo da promeniš mišljenje? Moja blistava pamet? Ili, s obzirom na to da si muškarac, Klarisino umeće s iglom i koncem?"

"Iskreno?" rekao je, iako je bilo jasno da ga zadirkuje, da očekuje od njega da joj sruči u lice neku duhovitu opasku. Ali, izgleda da je njen stav "uvek govori ono što misliš" bio zarazan. "Mnogo od prvog i, priznajem, malo od drugog. Ali, privuklo me je još nešto."

"Oh?" Izgledala je malo više zbunjena njegovim priznanjem nego što je htela. "Prosveti me. Žena treba da zna takve stvari. Da može da ih iskoristi ubuduće, naravno" Sabrala se zadivljujuće brzo, ali on se i dalje smešio, znajući da joj je izbio loptu iz ruku, makar privremeno. Gledajući je pravo u oči, uživajući u svojoj

prednosti, i ne razmišljajući o mogućim posledicama, izleteo se: "Video sam te jedne večeri u tome." Pokazao je ka njenim stopalima. "U papučama i u dresu 'Devetki'. A o tome zaista moramo da porazgovaramo. Navijaš za 'Devetke'..."

Ali, njoj nije padalo na pamet da razgovara o fudbalu. "Kad si me to video?"

Ups. Pa dobro, bilo je lepo imati prednost dok je trajalo.

Raširila je oči, a obrazi joj za nijansu porumeneše. "Rekao si da nemaš voajerske sklonosti."

"Ne, rekao sam da nisam nastran. Nijedan punokrvni muškarac ne može da tvrdi da nema voajerske sklonosti. Mi sve žene zamišljamo gole. To nam je u genima."

Odmahnula je glavom, smešeći se protiv svoje volje. "Što te više upoznajem, to sam više zadivljena tvojim glumačkim sposobnostima."

Iz nekog njemu nepoznatog razloga, bio je povređen. "Nisam baš tako loš momak."

Pogledala ga je, ali ništa nije rekla.

"Ako će ovo pomoći da malo popraviš mišljenje o meni, a koliko vidim gore ne može biti, nikada te nisam video bez odeće."

"Sto znači da si me zamišljao."

Odmahnula je glavom kada je slegnuo ramenima, uz bezobrazni osmejak.

"Kao što sam rekao..."

"To vam je u genima", završila je rečenicu umesto njega. "Da, da. Nastavi."

"Dobro. Nije uopšte tako strašno. Desilo se da sam bio u prizemlju one prve noći, kada si krenula u pohod na frižider. Upravo sam završio obilazak kada si se ti pojavila u hodniku. Odakle ti, uopšte, to?" Pokazao je na obešene ružičaste uši koje su se vukle po podu.

"Od moje prijateljice Su, koja ima vrio čudan smisao za humor. Ali, ispostavilo se da su vrlo udobne."

"Pretpostavljam."

Podigla je obrve i slatko se nasmešila. "Nabaviću ti jedan par."

"Baš ti hvala."

"Pa, zašto ništa nisi rekao?" upitala je. "Mislim, te noći. Umesto da piljiš u moje zeke."

"Bio sam pritajen. Umem ja i to, kada nisam dosadan i uslužan."

Konačno je popustila i preko lica joj je preleteo iskreni o smeh. "Je li ovo onaj deo o duhovitim sagovornicima?"

"Dobro, možda nisam Keri Grant, ali trudim se da povremeno pružim nešto više od menjanja guma i premeštanja nameštaja."

Zviznula je. "Oh, molim te, reci da ćeš mi dozvoliti da iskoristim ovo u svojoj kolumni!"

"Zar je moguće da već nisi?" Zadirkivao ju je, ali je mala promena u nijansi njenih obraza bila veoma zanimljiva. Zapitao se koliko je Rajli Ovca uticao na poslednja "Tanzi vam otkriva" razmišljanja.

"Nisam se setila." Zaćutala je, kao da se koleba, zagledala se u njega, a onda naglo okrenula. Zastala je kod vrata, osmeh joj je nestao s lica, ali oči su joj se još uvek caklile onim istim sjajem. "Hvala ti na svemu što si do sada uradio, Rajli. I ne zameram ti što si se lažno predstavljao. Znam koliko Milisent ume da bude uporna i ubedljiva. A što se tiče mog mišljenja o tebi, u profesionalnom smislu, činjenica da te je angažovala i ostavila pod istim krovom sa mnom predstavlja veliko priznanje."

"Misliš za 'sin i tata' agenciju?"

Napravila je grimasu i izmamila mu smešak. "Hoćeš li direktno meni saopštiti rezultate istrage?"

"Moram da kažem Milisent..."

"To znam. Ali, volela bih da čujem šta si otkrio direktno od tebe, a ne od bake. Razgovaraću s njom o tvom honoraru. Kao što sam već rekla, pošto moju kožu spasavaš, ja ću ti i platiti?"

U tom trenutku Rajli je stvarno mrzeo što iznajmljuje svoje usluge. Hteo je da joj kaže da će joj pomoći kao prijatelj. Ali, sada su oboje, za razliku od onog trenutka kada se rasplakala, bili pod kontrolom, oboje svesni gde im je mesto.

Samo se zaluđivao mišlju da bi se između njih dvoje moglo još nešto izroditi.

"Nešto ćemo smisliti", rekao je. Nije dodao da će, bez obzira na to ko ga plaća, Milisent sigurno zahtevati od njega da nastavi da motri na Tanzi. Samo što će mu od sada biti mnogo teže. Umesto mekanog kreveta, čeka ga danonoćno sedenje u kolima. Koleno mu je sevnulo već pri samoj pomisli na to. "Šta ćemo s otiscima prstiju? Ne želim da se sretneš s Martinom a da me prethodno ne obavestiš."

"Nešto ćemo smisliti", odgovorila je na isti način.

Uzdahnuo je. Trebalo je da pretpostavi da rad za bogate neće biti ništa drugačiji od ostalih poslova. U tom trenutku oglasio se njegov pejdžer. Izvadio ga je iz džepa trenerke i pogledao broj. Erni.

"Javiću ti na vreme", rekla je i nestala iz sobe pre nego što je stigao da je zaustavi.

"Nemoj misliti da smo završili", promrmljao je, namrštio se i krenuo ka telefonu.

Da li je ljubav samo reč od pet slova?

U svakom slučaju, komplikovanija je od seksa. Ali, dok je seks bez ljubavi lako razumljiv, i s vremena na vreme sasvim poželjan, zašto bi bilo ko želeo ljubav bez seksa? Pretpostavljam da bi trebalo da budem srećna što u seksu ima samo četiri slova.

Opet je tamo. Posmatra je.

Tanzi uzdahnu, pustivši da zavesa padne na mesto. Zavalila se na radnoj stolici i pokušala da se usredsredi na kolumnu koju je trebalo da napiše. Ali, to joj nikako nije polazilo za rukom pošto je znala da je on dole.

Osvrnula se po radnoj sobi svog spisateljskog gnezda s dve spavaće sobe.

Lepo je ponovo biti kod kuće. U sopstvenom prostoru. U izlizanoj radnoj stolici, okružena uramljenim grafikama Trevora Saudlija, sa mini-frižiderom, punim hrane koja piscu život znači: koka-kole i mini-snikersima.

Tu je i njena najnovija kolekcija. Ne može se reći da nije uživala u debeljuškastim, dobrim vilama koje je Milisent izabrala kao ukrase za njenu sobu u Velikom Hariju. Ali, nekako se vezala za sve veće stado ovčjih figurica, naslaganih po policama za knjige na zidu pored nje.

Verovatno zaraženi pretprazničnim potrošačkim virusom, čitaoci su ili slali na adresu njenog časopisa. Sve je krenulo od jedne punjene ovce, koju je poslao izvesni muški pripadnik stada, uz poruku: "Pridruži se stadu, trava je zelenija."

Spomenula je to u šou Barbare Bredli i pokrenula lavinu. Figurice su stizale u najrazličitijim oblicima i veličinama; neke su bile od stakla, druge od plastike ili kamena. Ali, sve su bile beskrajno smešne. Neko je čak uspeo da pronađe ovcu odevenu u venčanicu.

Međutim, njena omiljena figurica bio je Kole Kojot, poklon od Martina za centar stada. Nije baš vuk, ali uspeva da je nasmeje svaki put. Barem je uspevao.

Sada ga je gledala i bilo joj je krivo što je otrovana sumnjom.

Nema šanse da je Martin SoulM81. Ali, morala je priznati da se dovoljno neprijatno osećala zbog onog što je Rajli rekao, pa je juče otkazala razgovor s Martinom, i opredelila se da uobičajenu analizu poslednje kolumne obave putem elektronske pošte. Kada je Martin pitao zašto ga izbegava, odgovorila je da je premorena od pretpraznične gužve. Bio je prijatan, uviđavan. Suviše prijatan?

Suviše uviđavan?

"Prestani više." On je analizirao njenu kolumnu a ona je analizirala svaku njegovu reč, tražeći skriveno značenje. Prvenstveno kako bi se uverila da ga nema. Ako je tako sigurna, zašto nije ugovorila sastanak s njim, nasamo, kao što je Rajli tražio? Pogledavši u Koleta Kojota, namrštila se. Onda se iznenada ispravila u stolici. Martin je sigurno ostavio otiske prstiju na figurici. Možda bi jednostavno trebalo da je preda Rajliju i okonča tu priču.

Osetivši se bolje - i neznatno manje krivom što sumnja u svog prijatelja i mentora - okrenula se ka kompjuteru. U tom času zazvonio je telefon. Tanzi se sledi, a onda odmahnu glavom. SoulM81 je sigurno neće zvati telefonom.

Zapravo, od bala joj nije poslao nijednu poruku. Možda je odustao. Preselio se.

Kamo lepe sreće. Ipak je pogledala broj pozivaoca i tek onda podigla slušalicu.

"Hej, stranče. Bilo je krajnje vreme da mi uzvratiš poziv."

"Znam", reče Sloun užurbanim glasom. "Ovde je prava ludnica, spremamo se za otvaranje. Trebaće mi odmor posle praznika."

"Neću da čekam toliko dugo. Možeš li da me udeneš za neki ručak? Ili makar piće? Rina i Su planiraju proslavu kao da ih je sam bog poslao u misiju.

Ili Marta Stjuart. Što je još gore. A Marijel puni foto-albume slikama bebinog penisa. Samo si mi ti ostala." I brinem se za tebe, htela je da doda. Tanzi je bila

dežurno rame za plakanje u njihovom društvu, ali Sloun je retko koristila tu privilegiju.

"I ja bih volela", reče Sloun, a glas joj je zvučao iskreno. "Ali, kako stoje stvari, nisam sigurna hoću li uopšte prisustvovati proslavi."

Tanzi se ugrize za usnu, a onda zaključi da će joj ovaj telefonski razgovor možda biti jedina prilika. "Pa, kako stoje stvari? Mislim, s tobom i Volfgangom.

Je li i dalje sve u redu?"

Posle kraće pauze, Sloun reče: "Dobro smo. Dobro je."

Bilo je više nego očito da hoće da je otkači. Tanzi je prezirala patetiku, ali je rešila da se pozove baš na nju. "Mislila sam da smo malo bliskije."

Još jedna pauza, a onda: "Jesmo. Samo... Sada nije pravi trenutak da razgovaramo o tome, razumeš?"

Barem se ne pravi da nije shvatila. "U redu. Jesi li popričala s Rinom ili Su?" Možda su njih dve uspele nešto više da izvuku.

"I da dobijem predavanje o tome kako zapostavljam prijatelje i bla, bla, bla? Ne, hvala."

"Au, izgleda da bi trebalo da budem počastvovana što si mi uzvratila poziv."

Sloun se nasmeja suvo. "Da, ali ti barem znaš kada se treba povući."

"Hvala. Valjda."

"Slušaj, moram da bežim, ali reci ostalima da ću svakako gledati da dođem na proslavu. A ti dolaziš na otvaranje, zar ne?"

Sloun je pripremala izložbu novog, mladog umetnika u svojoj galeriji, računajući da će kupovna groznica uticati na ljude da se ispruže i za neko umetničko delo. A Sloun je bila sposobna da privuče ljudima pažnju na umetnost samo nekoliko dana pre Božića.

"Ja... daću sve od sebe." Tanzi je oklevala da prizna, čak i sebi, kako planira da izbegava bilo kakvo pojavljivanje u javnosti.

"Zašto ne bi povela i tipa kojeg si odvukla na onu dobrotvornu priredbu?"

"Rekla si da nisi razgovarala s Rinom i Su." "I nisam. Rina mi se svakoga dana javlja e-poštom. Da nije nje, izgubila bih kontakt s realnošću, tako barem ona tvrdi."

Tanzi se zapita da li joj je Rina rekla za SoulM81-ovu poruku, a onda zaključi da nije, pošto bi je Sloun ranije pozvala. Zauzeta ili ne, i dalje je bila prijatelj. Rina je verovatno zaključila, sasvim ispravno, da Sloun ima dovoljno svojih problema. "Da, znam. Uvek mi javi gde je rasprodaja cipela."

"Znači, povešćeš ga?"

"Daću sve od sebe da dođem. To je sve što mogu da obećam", rekla je Tanzi, a onda brzo promenila temu.

"Hoće li doći Volfgang?" Znala je da Vulf ume da se duri kada bi Sloun predstavljala nove talente. Verovatno to tako ide kod umetnika. Nju bi ta stalna potreba za dokazivanjem izludela. A njenu prijateljicu je verovatno gurnula u ruke drugog muškarca.

"Nisam sigurna", reče Sloun uz usiljen smeh. "I nisam sigurna da me briga."

"Oho! Hoćeš li da razgovaramo o tome?"

Sloun uzdahnu, očito se kajući što joj je to poslednje izletelo. "Ne bih sada ulazila u to. Nemoj da mi zameriš. Ali, mislila sam ono što sam rekla, Tanz.

Vulf i ja smo dobro. Samo... malo je komplikovano."

"Misliš da ja, pošto nisam udata, ne bih shvatila?"

"Delom."

Tanzi se žacnu, ali sama je tražila ono što je dobila. "U redu, onda razgovaraj s Rinom, ili Su."

"Ne, hvala. Ne treba mi predavanje."

"Rina nema prava da drži predavanja o braku, ali bi te saslušala. A Su je razborita, u svakom smislu te reči."

"Sunčica Su i Savršeni Pol?" frknu Sloun. "Ne, hvala. A Marijel ne pominji. Najmanje mi treba savet od novopečene mlade."

Tanzi se nasmeja. "Onda ti preostajem samo ja, ovako neprosvećena. Jesi li sigurna da ne možeš da odvojiš malo vremena, makar za piće? Znam da na otvaranju nećeš imati vremena ni da mi mahneš. Obećavam da te neću kritikovati."

"Mogu li to da dobijem napismeno? Slušaj, obećavam, naći ćemo se, čim prođu praznici i malo se stišaju stvari."

"Oči u oči. Tako da mogu da te nateram da ispljuneš što imaš. Imam ja svoje metode, znaš?" "Šta misliš, zašto sam izabrala da ti ovo kažem preko telefona? Ako ću ja biti na tapetu, trebaće nam nešto više od pića. Ja ću izabrati mesto, ti ćeš platiti račun."

"Pošteno."

"Odlično. Skinula sam jednu stavku sa spiska krivice."

Tanzi je već pomislila da će prekinuti vezu, a onda je Sloun promrmljala: "Hvala, Tanzi. Komplikovano je, ali drago mi je što si zvala. U međuvremenu, ne brini se. Sve je... dobro. Za mene. Shvataš? A kada budeš podnosila izveštaj Rini pošto završiš razgovor sa mnom, reci joj da poruči i ostalima da se ne brinu. Dobro sam." Glas joj je najednom postao topliji, i Tanzi sada više nije bila zabrinuta, već radoznala. "Stvarno dobro", završila je. "Moram da bežim."

Sloun je prekinula vezu pre nego što je Tanzi stigla da je pita ima li to što se oseća "stvarno dobro" neke veze sa izvesnim plavokosim Adonisom. Ozbiljno je pala u iskušenje da je ponovo nazove i zahteva detalje. Ili ode u galeriju. Oh,

kakve muke! Ali, tako joj i treba kad se petlja sa Sloun u radno vreme. Naravno, u Slouninom slučaju, svako je vreme bilo radno.

I trebalo bi da bude uvređena zbog one opaske da će podneti izvešaj Rini, upravo to je i nameravala da uradi. Okrenula je broj, i čim se Rina javila, počela je da priča, bez ikakvog uvoda. "Razgovarala sam sa Sloun. Mislim da si bila u pravu."

"Za ljubavnika?"

"Da. Zvučala je iscrpljeno. Mislim da tu ima nečeg više od uobičajenog stresa zbog posla. Kada sam je pitala za Volfganga, počela je da vrda. Ali, na kraju mi je rekla da je ona dobro. Stvarno dobro", dodala je, naglašavajući to poslednje kao Sloun.

"Ona je dobro... Ali, ne i Vulf?"

Tanzi frknu. "Šta god da se dešava, mislim da je zaslužio. Sloun mi je svakako zvučala kao neko ko ima uredan seksualni život. A obe znamo da je Vulf suviše predan umetnosti da bi joj to omogućio. Što se toga tiče, Sloun i inače ne provodi puno vremena kod kuće."

"Nisu li zato zgodne hotelske sobe?" zaključi Rina uz ciničan smeh. "A kad već spomenusmo boravak u kući, šta se kod tebe dešava? Je l' Rajli još uvek motri na svaki tvoj korak?"

Tanzi se nagnu napred, razmače roletnu i pogleda preko puta ulice, gde je bio parkiran Rajlijev ponoćnoplavi džip. S Rajlijem unutra.

Koji ju je posmatrao.

Osmehnula se i mahnula mu. Nije joj odmahnuo. Bilo je teško zaključiti zbog tih zatamnjenih stakala, ali mogla se opkladiti da se nije ni osmehnuo.

"Da." "Rekla si da ga plaćaš samo da istraži stvar."

"Tačno. Ali, izgleda da Milisent ima drugačiju predstavu o tome.

Posumnjala sam čim je onako lako pristala da preuzmem troškove."

"Koliko to traje, tri dana? I još uvek ga teraš da sedi u kolima?"

"To je džip, ogroman, praktično kuća na točkovima. Kožne presvlake. Sa sve zvončićima i zviždaljkama."

"A kako ti to, moliću lepo, znaš?"

"Nije on jedini s teleobjektivskim sposobnostima."

Rina se nasmeja. "Vas dvoje ste se baš našli. Samo što sam, s obzirom na slobodu koju propovedaš, očekivala da ćeš ga odvući u krevet čim si saznala ko je i šta je."

Tanzi je razmišljala o tome. Mnogo. "Znaš, stvarno mi je dosta priče o tome kako proždirem muškarce. Očekivala bih da me barem ti bolje poznaješ."

Rina je značajno ćutala.

"Auh. Ovo je bilo surovo. Koliko se sećam, ti si se bavila lovom poslednjih nekoliko godina."

"Samo dok nisam upecala veliku ribu", reče Rina uz drski smeh. "A koliko se ja sećam, ti si me ismevala, gospođice. Veruj mi, većinu vremena doživljavala sam kao posao, a ne zadovoljstvo."

"Da, u redu", frknu Tanzi. "Ali, ni za mene se ne može reći da svake nedelje uživam u novoj igrački."

"Ipak, imala bi dovoljno materijala da napraviš kalendar."

Tanzi zastade, razmisli, a onda prezrivo uzdahnu. "U redu. Ali, to u suštini znači da se kresnem svega dvanaest puta godišnje. Ako tako postaviš stvari, zvuči gotovo patetično. Zar ne?"

"Znači, maratonski seks vikendom računaš kao jedanput?"

"Ha, ha, vrlo duhovito. Volele bismo da postoji tako nešto, maratonski seks. Ubeđena sam da je to samo urbani mit."

"Na stranu rasprava o kvantitetu naspram kvaliteta, ti znaš da te volim..."

Tanzi uzdahnu. "Pretpostavljam da sada dolazi 'ali'. Odupri se porivu, Rina.

Preklinjem te." Znala je da je svako negodovanje uzaludno, i pomirila se s tim da će morati da sasluša predavanje koje je sledilo. Ponovo.

"Ali" nastavi Rina, nepokolebana, "kao tvoja najbolja prijateljica, moram te podsetiti da nikada nećeš pronaći g. Pravog ako stalno recikliraš g. Trenutnog nakon jedne upotrebe. Barem odvoji vremena da upoznaš momka."

"Upoznam ga onoliko koliko mi je potrebno", progunđa Tanzi. "Uostalom, nisam zainteresovana za g. Pravog." Razmakla je venecijanske roletne i gledala ka Rajliju. "Savršeno sam srećna sa g. Subotom Uveče. Ili g. Ponedeljkom Popodne." Iskezila se na Rinin prezrivi uzdah. "Možda sam površna, ali barem sam fleksibilna."

"To i kažu za tebe", reče Rina kroz smeh.

"Oh, ha, ha, ha. A, to si čula na muževljevoj, luksuznoj jahti", uzvrati Tanzi.

"I ti sebe nazivaš piscem? S takvim rečenicama?

"Otkud ta iznenadna potreba da me vidiš u okovima?" Tanzi ponovo razmače roletne. Ponovo uhvati sebe kako gleda ka Rajliju, i pusti da se roletna zatvori. "Ja imam jednostavne potrebe. Moj najsloženiji problem jeste treba li da kupim cipele sada ili sačekam rasprodaju kako bih se osećala manje krivom što sam potrošila toliko novca na štikle koje ću baciti posle dva nošenja. I tako mi se sviđa. Ne želim da se udam. Muškarci su super, ali s njima drastično rastu izdvajanja iz devojčinog budžeta za cipele."

"Sad shvatam zašto brak ne dolazi u obzir", odvrati Rina suvo. "Ali, ne moraš toliko da se brineš. Da bi se udala, moraš najpre da uđeš u vezu s nekim."

Tanzi zausti da odgovori, ali Rina joj nije dozvolila. "Ja čak i ne zagovaram brak. Samo kažem, mogla bi da razmisliš o pravoj vezi. I evo jednog neobičnog

predloga: razmisli o tome da ga upoznaš pre nego što ga privedeš u krevet. Ili na patos dnevne sobe."

"Po mom mišljenju, to je čisto gubljenje vremena koje se može iskoristiti ozbiljnom predigrom. Tipovi s kojima se zabavljam potpuno bi se složili sa mnom. U svakom slučaju, nisam čula da se žale, ni po jednom pitanju."

"Tačno tako. Ne upoznate se dovoljno da biste uopšte imali pritužbe."

"To i ja kažem. Zašto bismo gubili vreme kada su pred nama vrhunci koje treba dostići?"

"Jeste, možda bi se, bože sačuvaj, probudila osećanja ako biste se dovoljno upoznali da dobijete još neki razlog za neslaganje osim onog koji je čokoladni preliv najbolji posle seksa. A to bi - oh, ne - sve upropastilo. Možda bi mu palo na pamet da izgovori reč na slovo 'lj', a to bi ti samo otežalo da ga otkačiš, zar ne?"

Tanzi se zavali u stolici kao prikucana. "Auh?" Rina bučno ispusti vazduh. "Izvini, to je bilo malo previše, čak i od mene.

Ali, znam te. Bolje nego bilo ko drugi. Kad tad, zažalićeš što nisi dopustila da ti se neko uvuče u misli, možda čak i u srce, a ne samo među noge."

"Shvatila sam", prekide je Tanzi.

"Možda si toliko ovladala veštinom da ne pružiš ništa, da više ne umeš drugačije."

Tanzi shvati da joj je pogled ponovo odlutao ka prozoru. Mršteći se, naglo je okrenula stolicu tako da je sada gledala ka vratima. Onda je uradila ono čemu je uvek pribegavala kada je bila prinuđena da se suoči sa sopstvenim greškama.

Krenula je u napad. "Ti mi nešto govoriš. Posle dva razvoda."

"U redu. Verovatno sam zaslužila. I znam da misliš kako sam se udala za Garisona zbog novca. I to mi zameraš. Što je smešno, budući da si ti alfa vučica našeg malog čopora. Ti bi prva trebalo da zagovaraš stav da čovek mora da zgrabi ono što želi, pa kud puklo da puklo."

"Gospode, Rina, zar zaista imaš tako loše mišljenje o meni?" Nije bila sigurna da zaista želi odgovor, pa je brže-bolje nastavila. "Ja ne povređujem ljude, niti sam bezobzirna. Svi unapred znamo na čemu smo. I, da znaš, nemam loše mišljenje o tebi."

"Ali, ne odobravaš moj postupak", reče Rina, a onda se nervozno nasmeja.

"Ti smatraš da ljudi treba da se venčaju samo ako su zaljubijeni. Pa, ti ispade veći romantik od svih nas! Ko bi rekao? Kada bi to znali tvoji čitaoci. Ali, to što ja nisam uspela da pronađem srodnu dušu, ne znači da ti ne treba ni da pokušaš.

I ja još uvek verujem u brak iz ljubavi, ništa manje od tebe."

"Osim što uporno zaboravljaš da ja ne nameravam da se udam. Ni iz ljubavi, ni zbog novca. Znaš moje razloge. Nije mi zapisano u genima da sanjam o kućici u cveću."

"U tim godinama, trebalo bi da prestaneš da kao opravdanje i opšti primer uzimaš postupak svoje majke i donatora sperme. Dovoljno si pametna da imaš sopstveni sud i da sama odlučuješ o ljubavi i braku. I, naravno, muškarcima."

"Rešila sam da uživam u njima, a neprijatnosti, koje prate svaku vezu, ostavljam drugima. Uostalom, ni Milisent se nije udavala. A meni se čini da je savršeno srećna. Možda je ona moj uzor."

"U redu, predajem se. Odakle mi pravo da ti držim predavanje, a dvaput sam se razvodila? Ali, reći ću ti samo jedno: sada sam srećna. Srećnija nego ikada. Ti misliš da sam se nagodila. Ja mislim da sam prestala da očekujem nemoguće. Ne želim da budem nesrećna zato što nisu ispunjena sva moja očekivanja. Možda između Garisona i mene ne sevaju munje u krevetu, ali veoma mi je stalo do njega. Do njega, ne do njegovog računa u banci. On me voli, Tanz. Što je još važnije, dobar je prema meni. Poštuje me. I uspeva da me nasmeje. Kao što sam već rekla, nije sve u seksu. život i ljubav čine mnogo stvari, a ja ili još otkrivam. Svako ima različite potrebe. Verovala ili ne, Garison zadovoljava moje mnogo više nego što sam mislila da je moguće." Glas joj je

omekšao. "Volela bih da i ti dozvoliš nekome da ispuni tvoje potrebe na više od nekoliko sati."

Tanzi je po drugi put tog jutra čula zvuk prekinute veze. Sedela je nekoliko dugih trenutaka sa slušalicom u ruci, dok su joj Rinine reči neprijatno odzvanjale u ušima. Nije joj smetalo da se preispituje dok je to radila da bi zabavila čitaoce. Ali, ovako, isključivo u službi ličnog prosvećenja, bilo je neprijatno.

Mršteći se, odlučno se zavrtela na stolici i okrenula ka radnom stolu.

"Nema ona pojma?" obratila se ovcama, koje su joj nemo uzvratile pogled. Pun prekora. "Oh, naravno, lako je vama da me osuđujete. Vi ste ovce." Onda se okrenula ka kursoru koji je treperio na ekranu. Mrzela je što mora da prizna, ali možda se Rina u svemu ovome bolje snalazila od nje. A verovatno će tako i ostati, ako je suditi po malopređašnjem razgovoru.

Duboko je uzdahnula, a onda čvrsto rešila da izbaci čitavu priču iz glave.

Nagnula se i spustila prste na tastaturu. Čeka je posao. Morala je da napiše kolumnu.

I nije neko rešenje, zar ne?

Mogla je da se suoči sa osećanjima, da ih analizira. To joj je bio posao i dobro ga je radila. Ali, zaista nije želela da razmišlja o zamršenim ljubavnim odnosima svojih prijatelja, a još manje svoje porodice. Prošlo je skoro tri godine otkako joj se majka poslednji put javila. Da joj čestita rođendan, s neke jahte, negde oko grčkih ostrva. Tanzi ju je jedva čula od graje i razuzdanog smeha.

Doduše, čula je poziv. Iako su se retko i neredovno čule, Penelope je majčinsku grižu savesti, ako ju je uopšte osećala, ublažavala pozivanjem svoje kćeri da joj se pridruži.

Tanzi je napravila grešku i odazvala se pozivu samo jednom. To se desilo neposredno nakon njenog dvadeset drugog rođendana, kada je, sa upravo stečenom fakultetskom diplomom u rukama, pomislila kako je pravi trenutak da

osvoji taj zastareli bastion ideala. Vezu - ako se to tako može nazvati -sa svojom majkom.

Ostala je četrdeset osam sati. Ispostavilo se, što i nije trebalo da bude veliko iznenađenje, da je njena majka želela drugaricu, a ne ćerku. Kada je Tanzi odbila da je zove imenom, kvareći joj tako fantaziju o mladosti, Penelope je pobesnela i izrekla neke prilično ružne stvari. A kada je pokušala da se iskupi ćerki time što ju je upoznala sa svojim najnovijim ljubavnikom, a onda joj ga veselo ponudila kada je završila s njim, Tanzi je kupila avionsku kartu i vratila se kući.

Uzdahnuvši, spustila je bradu na ruke. Da li joj je suđeno da i sama postane takva? Da li izbegava da se nađe u majčinoj blizini zato što, duboko u duši, strepi da je očekuje slična budućnost? Ne, nikada ne bi pala tako nisko, zar ne?

U svakom slučaju, nikada neće vrednovati sebe po tome da li pored sebe ima muškarca. Mladog ili ne.

Tanzi se ponosila svojom snagom i nezavisnošću. Niko joj nije bio potreban da bi se osećala ispunjenom. Naravno, Milisent je bila tu da zadovolji njene potrebe za porodicom. Prijatelji su bili tu da zadovolje njene svakodnevne potrebe. I naravno, s vremena na vreme pojavio bi se poneki muškarac koji bi zadovoljio njene, hm, druge potrebe. Iskreno, šta fali takvom životnom uređenju?

A kada ostari? Pa, s tim će se suočiti kada za to dođe vreme. Ali, svakako ne kao njena majka, koja se trudila da uvuče u krevet sve mlađe i mlađe muškarce.

Zavalila se u stolici i uzdahnula. Zašto je Rina baš sada morala da potegne tu priču? Zar Tanzi nije imala dovoljno problema? Naravno, kada je malo razmislila, shvatila je da je besmisleno što krivi Rinu za ovu iznenadnu navalu nesigurnosti i nezadovoljstva. Krivicu je morala da svali tamo gde treba.

Direktno na iznenađujuće široka pleća Rajlija Pariša.

Sve je počelo s njim. Rinino venčanje, nakon kojeg je ostala jedina neudata u grupi, predstavljalo je samo deo toga. Jeste, to ju je izbacilo iz ravnoteže. Ali, dočekala se na noge, preokrenula situaciju u svoju korist, postigavši veliki uspeh s poslednjim kolumnama. A onda je na scenu stupio Rajli. I učinio nešto neoprostivo. Uvukao joj se pod kožu, umesto pod suknju.

Ma koliko se trudila da za onaj mali emocionalni slom okrivi neprijatne događaje kojima je u poslednje vreme bila izložena, zapravo se sve svodilo na jedno: želela je Rajlija. U krevetu... i izvan njega.

Eto. Priznala je. Želela je muškarca. I to ne samo za seks.

"Za mnogo više nego što ćeš ikada dobiti od njega", promrmljala je.

Pogotovu sada kada ga je naterala da se smrzava u džipu, umesto da uživa u udobnosti Velikog Harija. Zamišljala ga je u krevetu... a on je verovatno razmišljao o tome kako da se što pre izvuče iz ovog posla.

Naravno, mogla je da se vrati kod Milisent. Ili da ga pozove ovamo. Nije bila sigurna koja je od te dve ideje čini nervoznijom. Milisent se vratila kući pošto je zavera razotkrivena, i mada je Tanzi iskreno volela baku, život sa njom na duži period, jednostavno nije dolazio u obzir. A ovde nije bilo dovoljno prostora da se smeste i ona i Rajli. Imala je samo jedan krevet. A začudo, nije ga želela u njemu.

U redu, to je čista laž. Naravno da ga je želela. Sanjala je o tome. Žestoke, znojave snove. I da, u njima je bilo i onih mitskih akcija. Promeškoljila se na stolici. Žmarci su je prolazili od same pomisli na to. Ali, na stranu fantazije o maratonskom seksu, prvi put u životu shvatila je da će odlazak u krevet s muškarcem pogoršati stvari, a ne poboljšati.

Ko kaže? Došapnuo joj je unutrašnji glasić.

Ignorisala je malog gnjavatora. U svakom slučaju, nije se plašila da će poželeti da ga više nikada ne pusti. Mada je verovatno bilo trunčice istine u tome.

Možda, ovoga puta, nije želela da pređe pravo na stvar. Osećala je da bi, u tom slučaju, propustila najbolji deo. Što znači da je Rina možda bila u pravu.

Možda je Tanzi ovoga puta želela vezu koja se ne bi svodila na seks, a kada bi ovoga trena uskočila u krevet s njim, verovatno bi se sve ostalo završilo, pre nego što bi i stiglo da se začne. Jednostavno, ona tako funkcioniše. Zato što kontinuirana telesna bliskost povlači sa sobom niz raznih komplikacija. Kao što su, na primer, očekivanja.

I od tog trenutka ne bi bilo povlačenja, ne bi mogli da se pretvaraju kako se nisu upoznali, telesno. Dakle, ako je želela Rajlija za prijatelja, morala ga je držati podalje od kreveta.

Naravno, pošto je pokazao da nije ništa manje otvoren od nje u ispoljavanju stavova, verovatno bi, u roku od desetak minuta, poželeli da se poubijaju. Pored sveg tog mentalnog naklapanja, zaboravljala je na prostu činjenicu da možda ne bi ni uspela da ga odvuče u krevet, čak i kada bi to htela. Doduše, ta pomisao joj nije donela željenu utehu. Želeo ju je. U to je bila sigurna. Barem na osnovu povremenih čudnih momenata. Od kojih su neki bili vrlo čudni. Setila se njegovog zbunjujućeg i nimalo vučjeg otkrića da ga je privukla onda kada ju je ugledao u izbledelom dresu i iznošenim papučama sa zekama.

U svakom slučaju, verovatno bi ga, na kraju, njegov profesionalizam sprečio da se upusti s njom u bilo šta horizontalno, ili vertikalno, svejedno, što bi uključivalo svlačenje odeće.

Kao rezultat svega toga, ona je tu gde jeste, u radnoj sobi, i pokušava da radi svoj posao, dok on sedi dole, u kolima, na svom radnom mestu.

Ljuta na sebe, uspravila se na stolici, držeći prste na tastaturi, i odlučno zagledala u prazan monitor. Razmišljanje na temu "Šta s Rajlijem" moraće da ostavi za kasnije. Čeka je posao.

"Bože, hvala ti na tome", prošaputala je s olakšanjem.

Prijatelji i ljubavnici.

Zvuči kao sasvim jednostavna koncepcija, a opet, to je jedna od veština kojima nikada nisam uspela da ovladam. U svakom slučaju, ne sa jednom osobom. Priznajem, nisam se naročito ni trudila. Imam prijatelje. S vremena na vreme imam ljubavnika. Oduvek sam smatrala da mešanje ta dva samo donosi nevolje. Mnogo je bolje držati ih odvojeno, tako da svako zna šta se od njega očekuje. Čist račun, duga ljubav. I uvek znaš koga ćeš za šta zvati.

"

Jesi li okončao slučaj?" čuo se Finov glas iz slušalice mobilnog telefona.

"Još radim, tata."

"Pa, rastegni, momče. Uživaj u čarima života na visokoj nozi."

Rajli je gledao kako se kišne kapi slivaju niz prozore kola. "Da, hoću." Nije rekao ocu za nedavne izmene u zadatku. Niti je imao naročitu potrebu. Fin nije mario za to kako se obavlja posao, dokle god je plaćen. "Šta je s tobom? Jesi li pri kraju?"

"Pa, zato sam te zvao." Oklevao je, a onda upitao: "Jesam li ti potreban tu?"

Rajli rezignirano odmahnu glavom. "Ne, sve je pod kontrolom. Znači, ostaješ u Santa Rozi?"

"Mislio sam da ostanem još neko vreme."

S obzirom na sve, Rajli je trebalo da drži jezik za zubima. Ali, izgleda da nije bio u stanju. "Tata, zar stvarno misliš da je to pametno? Angažovan si da..."

"Dobro znam za šta sam angažovan. Ne treba ti da me podsećaš, momče. Ti gledaj svoja posla, ja ču svoja."

Rajli je mogao da ga podseti kako je upravo zbog olakog shvatanja obaveza Fin umalo izgubio sve. I kako ih upravo to sprečava da napreduju u poslu.

Njegov otac je trebalo da se rodi s fondom za doživotno izdržavanje. Nažalost,

umesto toga, uzdao se u sinovljevu fudbalsku karijeru. Ali, bilo je potpuno izlišno očekivati da će se Fin ikada promeniti. Uvek će sve zavisiti od Rajlija.

Na ovaj ili na onaj način. "Jesi li poslao paket koji sam ti tražio? Zvao je i Silverman da me pita za detalje dogovora."

"Ništa se ne brini, sve je pod kontrolom. Ti gledaj da rešiš svoj slučaj. Kad smo već kod toga", dodao je Fin, zamenivši u trenu odbrambeno držanje irskim šarmom, koji mu je po pravilu spasavao kožu, "kako je mlada dama? Jesi li napredovao?"

U normalnim okolnostima, Rajli bi samo prezrivo odmahnuo glavom na očeve insinuacije. Međutim, ovoga puta osetio je kako mu se toplota penje uz potiljak. Otac nije znao za Rajlijeva unutrašnja previranja... i borbu sa zalutalim libidom, ali Rajli se zbog toga nije osećao ništa manje krivim. Ipak, odgovorio je kao i uvek, pretvarajući se da se pitanje odnosi isključivo na posao. "Nadali smo se da ćemo na osnovu otisaka prstiju pronaći krivca među zaposlenima kod Internet provajdera, ali ispostavilo se da ih poslodavac nema. Ali, zato ima identifikacione kartice s fotografijama. Pribavio sam kopije, zajedno s kompletnim spiskom zaposlenih. Barem imam odakle da počnem. Imam još jednog osumnjičenog. Njenog urednika. Pribaviću njegove otiske i uporediću ih s otiscima na poruci."

"Dobro, dobro", reče Fin pokroviteljski, iako ga, Rajli je to dobro znao, ni najmanje nije bilo briga. Na kraju krajeva, to nije bio njegov slučaj. "Šta je sa suknjom?" nastavio je Fin kikoćući se. "Jesi li bacio pogled na ono ispod, a?"

Rajli je sada osetio istinsko gađenje. Možda su ga mučile dileme na temu "kakav otac, takav sin", budući da je osećao sve veću privlačnost prema klijentkinji, ali činjenica da je njegov otac svodio tu privlačnost na nivo jeftinih veza u koje se sam upuštao, mogla je samo da ga iznervira.

Ali, zato je, bolje nego što bi Rajliju ikada pošlo za rukom, Fin uspeo da istakne izrazitu i suštinsku razliku između njihovog shvatanja suprotnog pola. U

tom trenutku, Rajli je imao utisak kao da mu je, najednom, istina pukla pred očima. Ipak, nije bio nimalo zahvalan ocu za to neočekivano prosvećenje.

"Slušaj, tata, imam drugi poziv. Samo me obavesti kad odlučiš da se vratiš u grad, važi?"

Fin uzdahnu, očito razočaran. "Ponašaš se kao da je greh uživati ono malo radosti koju nam je bog dao na ovoj zelenoj planeti. Život je dovoljno težak, zar se ne slažeš? Ne budi toliko nadmen. Manje ćeš se razbiti kad tresneš o zemlju."

Prigušeno se zakikotao kada je njegov napad mudrosti naišao na mrtvačku tišinu. "Oduvek si bio nepopustljiv. Tu si na majku, pokoj joj duši."

To nije bio prvi put da se Rajli zapitao da li bi Fin ostao usredsređen na ljubav i dom, a usput i posao, da Meri Tereza Pariš nije umrla pre nego što je Rajli završio prvi razred srednje škole. Rajli je tugu utopio na fudbalskom terenu. Fin je svoju utapao u ženama. Iako se pitao da li bi to i dalje bio očev izgovor, nije imao nikakvu želju da to otkrije.

"Zvaću te kada se vratim u grad", nastavi Fin. "Ali, ne očekuj me pre završetka praznika."

Fin prekide vezu, ostavljajući Rajlija s osećajem nelagodnosti i nemoći.

"Srećan Božić i tebi, tata", promrmljao je. Po ko zna koji put Rajli je poželeo da je manje osetljiv. Ali, ma koliko imao godina, ma koliko bio svestan očevih mana, ma koliko bio siguran da je put koji je izabrao bolji, znao je da će Finu uvek polaziti za rukom da ga povredi, i to bez velikog truda.

Boreći se protiv želje da udari u nešto, Rajli odabra broj na mobilnom telefonu. "Hej, Džej Bi", rekao je kada se mladić javio.

"O, Treneru, nismo te odavno videli. Šta je, zaboravio si nas otkako smo ispali iz takmičenja?"

Rajli je odahnuo što je ostavio razgovor s Finom iza sebe. "Bio sam zauzet. Žao mi je što ste ispali. Pomislio sam da bi možda hteo da iskoristiš višak vremena, da zaradiš koju paru za Božić." Rajli je imao nekoliko igrača iz SFSU-

a koje je s vremena na vreme angžovao da mu pomognu u poslu. Neki su ga znali iz vremena dok je igrao, neki nisu, ali poput svih mladih, ambicioznih igrača, imponovalo im je da budu u društvu s nekim ko je dostigao najveći san s nekim ko je iz studentske lige prešao u profesionalnu. Nije im bilo važno što je Rajli samo bivši igrač koji se bori da preživi. Igrao je s velikim igračima, a oni su bili sigurni da će, samo ako im se pruži prilika, ostvariti više. Što se njega tiče, uživao je u njihovom društvu, njihovom žaru i poletu. To mu je pomagalo da razmišlja o tome šta je postigao, umesto da žali za onim što je izgubio. Ili je barem tako govorio sebi.

"Nedostajao si nam u teretani poslednjih nekoliko nedelja. Na kakvom slučaju radiš? Koga čuvaš, nekog poznatog?"

Rajli se nasmeši. Sve izgleda mnogo važnije i dramatičnije kada imaš dvadeset godina. "Doći ću posle praznika. Taman na vreme da vaše jadne, gubitničke guzice vratim u formu."

"To je bilo surovo, čoveče", reče Džej Bi, ali u glasu mu se jasno očitavala privrženost.

"Hej, samo pokušavam da te pripremim na ono što te čeka. Ako misliš da se život svodi na igranje studentskog fudbala, onda stvarno nemaš pojma."

Tačno je mogao da zamisli Džej Bija kako koluta očima. To je još jedna stvar koja ide uz dvadeset godina, čovek misli da sve zna. Rajli dodatno razvuče usne na pomisao kako, na kraju krajeva, nije naročito strašno ni kada imaš trideset dve godine a i dalje nemaš pojma o životu. "Slušaj, treba da podigneš neki paket za mene." Objasnio mu je kuda treba da ode. "Bilo bi dobro da stigneš u narednih sat vremena, ako možeš."

"Odmah krećem, Treneru."

Rajli prekide vezu, odmahujući glavom. Sve je krenulo od šale na račun njegovih godina, ali kako je sve više momaka s kojima je vežbao u teretani i s vremena na vreme odigrao prijateljsku utakmicu, počelo da ga doživljava kao

neku vrstu mentora, prozvali su ga "Trener". Kezeći se, Rajli se isteže, a onda poskoči i besno opsova pošto ga je presekao bol u kolenu. "Oh, da, mnoogo je bolje sa trideset dve."

Bacio je pogled ka prozoru Tanzine radne sobe. Nije virila iza zavese, izigravajući oličenje ljupkosti sa svojim osmesima i povremenim mahanjem.

Ionako nije bio raspoložen da joj odgovori na isti način, pošto ga je koleno sve više mučilo od hladnog, vlažnog vremena. Pomislio je da prosto jurne na tvrđavu. Nije ga pozvala, ali smeo se opkladiti da ga ne bi odbila.

Ali, iz istog razloga zbog kojeg bi ga pustila unutra, on je još uvek sedeo u džipu.

Još jednom je bacio pogled ka prozoru, a onda je, pogledavši na sat, zaključio da ima dovoljno vremena da uključi kompjuter pre Džej Bijevog dolaska. Erni mu je, verovatno, već nešto spremio do sada.

Namestivši se tako da mu kuća bude na oku, povezao je kompjuter na Palm Pilot i povezao se na Internet kako bi skinuo e-poštu. Bilo bi neuporedivo lakše da je FishNet fotografije zaposlenih čuvao u digitalnom formatu. U tom slučaju, mogli bi da mu ih pošalju elektronskom poštom. Ili bi ih Erni jednostavno "skinuo", pa Rajli ne bi morao da ima posla s FishNetovom izvršnom direktorkom. Stresao se setivši se tog telefonskog razgovora.

Zvala se Lori Sak i bila je, blago rečeno, besna.

Erni je prikupljao potrebne informacije bez znanja FishNeta, pa niko nije znao da su uključeni u slučaj. Rajli nije hteo da rizikuje da SoulM81, ukoliko zaista radi za FishNet, nasluti da su mu na tragu činjenica da je stalno menjao informacije o svom nalogu, koristeći lažno ime i adresu, govorila je da je tip ili paranoičan, ili mu je prilično jasno da Tanzi neće blagonaklono dočekati njegove izlive naklonosti, već će angažovati nekog da ispita slučaj.

Pitanje otisaka prstiju zaposlenih raščistili su tako što je Rajli stupio u kontakt sa šeficom za kadrovska pitanja FishNeta. Lažno se predstavivši,

zatražio je informacije o uslovima za zaposlenje, uključujući i to da li od novih radnika traže da ostave otiske prstiju i prođu kroz testiranje na drogu. Ovo drugo ga zapravo nije zanimalo, ali znao je da će na taj način skrenuti pažnju s pitanja u vezi sa otiscima prstiju. Kao što je i pretpostavljao, ona je zaključila da je Rajli nekakav problematičan tip koji traži posao gde neće mnogo kopati po njegovoj prošlosti. Nabusito ga je izvestila da pre nego što bilo koga zaposle, najpre provere da li kandidat ima kriminalni dosije, pa im zato nisu potrebni otisci prstiju.

Dakle, pošto je otpala mogućnost da uporede otiske prstiju, Rajli je morao da se zadovolji spiskom zaposlenih i, u najboljem slučaju, fotografijama.

Međutim, Erni nije mogao da izvuče ono što nije postojalo. Doduše, mogli su pretpostaviti da FishNet ne čuva takve podatke na serverskom računaru. Mnoge firme, a naročito one koje pružaju Internet usluge, dobro paze da sačuvaju podatke o svom poslovanju od hakera. Rajli odmahnu glavom. Hakeri mogu da iskopaju sve o njihovim klijentima - koga briga - ali ne daj bože da zavire u njihove lične ili poslovne datoteke. Što ga je primoralo da porazgovara sa gospođicom Sak. Objasnio joj je u čemu je problem i zamolio za saradnju kako ne bi morao da se obrati policiji.

Obično je samo pominjanje policije bilo dovoljno da dobije željene informacije.

Niko ne želi komplikacije ako može da ih izbegne. Međutim, gospođica Sak se nije plašila komplikacija. Zapravo, htela je da zna zašto on istražuje slučaj, a ne policija. Smatrala je da nema potrebe da udovolji njegovom zahtevu ako vlasti ne shvataju ozbiljno čitavu stvar?

Pošto joj je strpljivo objasnio da u ovakvim slučajevima policija, po zakonu, ne može praktično ništa da učini, nastavio je da insistira na pitanju prava svake žene da se zaštiti - do čega je, sudeći po njenom tonu, veoma držala - naglasivši joj da će, ako se bilo šta desi njegovoj klijentkinji, bez ustručavanja

uperiti prstom u nju, predvodnicu Kluba neprijateljica muškog roda. Dobro, nije se izrazio baš tim rečima, ali svakako ju je žacnuo tamo gde je bila najslabija.

Nevoljno je pristala da mu da spisak sa imenima, ali fotografije, adrese i telefoni nisu dolazili u obzir. Adrese i brojevi telefona nisu ga ni zanimali. Erni će lako doći do njih na osnovu imena. Ali, morao je doći do fotografija. Na svu sreću, Erni je obavio malo istraživanje i o gospođici Lori Sak, i iskopao informacije koje su do tog trenutka delovale beskorisno.

Međutim, s obzirom na njeno otvoreno neprijateljstvo prema suprotnom polu, Rajli je ispravno zaključio da joj ne bi bilo milo ka da bi se obelodanilo da se jednom prilikom prijavila da učestvuje u "Samcu" TV emisiji za bračno posredovanje. Kao da bi imala neke šanse, pomislio je, setivši se njene fotografije na Internet stranici FishNeta. "Na pustom ostrvu", e tu bi već mogao da je zamisli. I to kako osvaja milion dolara.

Sada kada je uplivala u nove poslovne vode, gde se vodila borba među krupnim ribama, nije bila nimalo oduševljena idejom da se ta informacija pročuje. Podvrgla ga je žestokoj tiradi o tome kako muškarci oduvek nastoje da potčine žene - što je, po njegovom dubokom uverenju, bilo upravo ono što je gospođica Sak u potaji želela, uključujući bič i kožni kaiš oko vrata - ali dala mu je ono što je tražio.

Nije se osećao najsrećnije nakon razgovora. Ipak, obavio je posao. Takođe je bio svestan da će, ma šta zaključio na osnovu dobijenog materijala, to biti poslednje informacije koje je izvukao od direktorke FishNeta. Ako ne dokaže da su SoulM81 i FishNet u direktnoj vezi, svu pažnju će usmeriti na Martina.

Martina, čije je otiske prstiju Tanzi obećala, ali još ili nije pribavila.

Po svoj prilici, moraće da smisli način da ih se sam domogne. U međuvremenu je, zajedno s Ernijem, sakupljao dodatne informacije koje će ih možda uputiti na novi trag. Milisent je trebalo da obezbedi spisak zvanica koje su prisustvovale balu. Erni je radio na tome da pribavi spisak konobara, vratara i

ostale posluge koja je bila angažovana te večeri. Kada uporede ta dva spiska sa spiskom zaposlenih u FishNetu, možda će naići na nešto. Uz pretpostavku da je dovoljno arogantan, SoulM81 verovatno ne pomišlja da će neko dovesti u vezu ta dva traga. Rajli se uzdao u to.

Bacivši pogled ka Tanzinoj zgradi, ugledao ju je kako istrčava iz ulaza.

Pretrčala je ulicu, zaobišla džip otpozadi i pokucala na suvozačev prozor. Držeći u naručju dve konzerve koka-kole, dva sendviča i nešto što je ličilo na figuricu Koleta Kojota u plastičnoj kesi, pokazala mu je da otključa vrata.

Zastao je na trenutak, razmišljajući da li je pametno da je pusti u kola, a možda pomalo i uživajući što stoji na kiši. Na kraju krajeva, da nije bila tako tvrdoglava, mogli su da jedu čestitu hranu u Milisentinoj udobnoj kuhinji.

Smešak joj je nestao s lica, a zamenilo ga je nešto o čemu je počeo da razmišlja kao o "onom pogledu". Bila je jako dobra u tome, što i dalje nije objašnjavalo zašto ga to uzbuđuje. Zadržavajući osmeh, uprkos činjenici je bio ljut na nju - šta još ima novo - otključao je bravu.

Ona ulete unutra i zalupi vrata za sobom. "Mislila sam da bi ti prijalo društvo za ručak."

Kao da upravo ona nije kriva što jede sam. U kolima.

Mahnula mu je kesom ispred lica, ne obraćajući pažnju na njegov strog pogled. "I donela sam ti otiske prstiju."

"Koleta Kojota?"

"Poklon od Martina."

Rajli se namršti i uze kesu. "Kada?" "Šta kada? Oh, kada mi ga je dao? Neposredno nakon što se čitava stvar s vukovima i ovcama naduvala. Čitaoci su počeli da mi šalju figure ovaca. Ovo je bilo najsličnije vuku što je uspeo da nađe." Ošinula ga je pogledom. "Znam šta misliš, ali ovo sigurno nije neka vrsta prikrivene poruke o njegovoj naprasnoj i

kontrolisanoj opsednutosti. Pre je primer Martinovog slatkog ali jeftinog smisla za humor."

Uzdržavajući se od komentara, Rajli je pregledao figuru kroz kesu. "Ko ju je još uzimao u ruke? Je li brisana prašina s nje?"

"Ja sam je držala u rukama, ali ne, nisam brisala prašinu."

Rajli nije delovao oduševljeno. "Biće nezgodno zbog krivih površina. Nisi mogla da ugovoriš sastanak sa njim?"

Tanzi uzdahnu. "Pokušavam da sarađujem, a zauzvrat dobijam samo gomilu zamerki."

"Znači, mogla si da ugovoriš sastanak, ali nisi htela."

Umesto odgovora podigla je sendviče. "Šunka i kačkavalj ili tunjevina?"

Spustila ih je na tapaciranu konzolu koja se nalazila između sedišta, otvorila konzerve s pićem i stavila ih u držače. "Ja sam pre za tunjevinu, ako će ti to pomoči u procesu odlučivanja."

"Tanzi, stvarno moramo da popričamo..."

"Slušaj, došla sam ovamo, pokušavam da budem ljubazna, donela sam hranu i otiske prstiju zato što mi se smučilo da gledam kako sediš na kiši. Nećeš čak ni da mi mahneš."

Prostrelio ju je pogledom. Sudeći po jedva primetnom bljesku u njenim očima, bio je dobar u tome. "Radim."

"Hajde, Rajli, znam da se Milisent brine, ali sve je pod kontrolom, zar ne?

Zato nema potrebe da..."

"Jeste, brine se. I jeste, više bi volela da smo oboje pod njenim krovom."

"Rekla sam ti da ne mogu da živim sa njom. Kao što sam rekla i tebi i njoj da, po mom mišljenju, nema potrebe da me stalno nadzireš. Zato ne krivi mene što sediš u kolima na kiši. Nema potrebe da te plaća za..."

"Tvoja baka me ne plača za ovo."

Zanemela je. Barem na trenutak. "Posvađali ste se?"

"Ne. Ti si tražila da preuzmeš plaćanje, ona je prihvatila."

"Ali, jasno sam stavila do znanja da ne želim telohranitelja i..."

"Da, znam." Namrštio se, pitajući se kako je uopšte očekivao da će izbeći ovaj razgovor. "Ovo ne ulazi u troškove, u redu?"

Zbunjena, zavalila se na sedištu i zagledala u njega. "Zašto?" upitala je konačno.

Nije se pravio da ne razume pitanje. "Kada nešto započnem, volim da to i završim." Bila to fudbalska karijera, pomoć ocu, slučajevi na kojima je radio...

"Misliš da ti ne treba zaštita, ali ne slažem se s tobom. A dokle god vodim ovaj slučaj, ja ću odlučivati kada i kako i gde ću raditi. Dakle, odlučio sam da te držim na oku."

Zurila je u njega nekoliko dugih trenutaka, zaustila da nešto kaže, a onda zatvorila usta.

Nije mogao da se uzdrži, nasmejao se. "Ko bi rekao? Mislio sam da je ovako nešto nemoguće."

Mrko ga je pogledala, a on se najednom osećao bolje.

"Poznata sam po tome da mogu da ostanem bez teksta čitavih nekoliko sekundi", obavestila ga je ledenim glasom. Preko lica joj je preleteo suv osmeh.

Uzdahnula je, zavalila se na naslon sedišta i zagledala u kišne kapi koje su dobovale po prednjem staklu. "Cenim to što činiš za mene." Okrenula se ka njemu. "Zaista. Ali, SoulM81, ma ko on bio", dodala je, "nije se javljao danima.

Još od bala. Od tada sam imala dve kolumne. Martin u međuvremenu nije učinio niti rekao bilo šta sumnjivo."

"Znam."

Samo ga je pogledala. "Naravno,čitao si našu prepisku. Hvala. Dakle, je li ti palo na pamet da je možda sve gotovo i da je tip pronašao novi predmet svoje uvrnute požude? Mislim, kada ćemo prekinuti s ovim?"

"Nelogično je da odustane iz čista mira. Ne znamo tačno zašto je baš tebe izabrao, ali u međuvremenu se ništa nije promenilo. Naprotiv. Tvoja kolumna sve više privlači pažnju javnosti, a medijski si eksponirana više nego ikad."

"Možda je baš stvar u tome, možda se sklanja od očiju javnosti. Možda je primetio tebe. Ne bi se baš moglo reći da si neprimetan."" Izvadila je sendvič s tunjevinom iz kese i razmotala celofan. "Odem u samoposlugu a ti si tamo, u odeljku sa smrznutom hranom. Nađem se sa Su na ručku i ugledam te dva stola dalje. Krenem nekuda kolima, a ti si odmah iza mene. Glupo je." ''To je samo jedan od načina da te zaštitim."

Zastala je u pola zalogaja, a onda spustila sendvič. "Stvarno misliš da će krenuti direktno na mene? Rekao si da su takvi ljudi po pravilu povučeni i da se ne približavaju žrtvama. Da je neposredni kontakt suviše rizičan za njih, pošto negde u svojoj poremećenoj svesti znaju da bi se, ukoliko bi pretrpeli odbijanje, njihov uvrnuti san raspršio u paramparčad."

"To je ono što govori statistika. Ali nakon cedulje na balu ne bih želeo da rizikujem. To bi trebalo da važi i za tebe."

Sada je potpuno zaboravila na sendvič. Pogled joj je odlutao pored njega, kroz prozor. Rajli nije mogao ni da pretpostavi šta joj se u tom trenutku mota po glavi. "Da li zaista misliš da se iza svega krije Martin?" rekla je konačno, prekidajući tišinu koju je remetilo samo dobovanje kiše po kolima. "Mislim, postoji mnogo drugih načina da mi stavi do znanja ako... gaji neka osećanja prema meni." Protrljala je ruke kao da joj je hladno. "Žao mi je…jednostavno ne mogu da poverujem.""

"Martin nije jedini osumnjičeni. I dalje ispitujemo mogućnost da je SoulM81 neko od zaposlenih u FishNetu."

Ponovo je zaćutala, a onda tiho priznala: "Zadrhtim svaki put kada treba da pročitam elektronsku poštu. Užasavam se činjenice da sam mu dostupna, čak i na taj način. I ma koliko se grozila ideje da me progoni neko koga poznajem, mislim da se još više grozim ideje da je reč o nekakvom strancu, koji je tamo negde, i posmatra me iz prikrajka. Želim da verujem da je odustao, zaboravio na mene. Zaista." Odsutno je kidala mrvice hleba sa sendviča.

"Znam", rekao je podjednako tihim glasom. "'Možda i jeste."

Podigla je pogled ka njemu. "Ali, ti u to ne veruješ."

Rajli samo odmahnu glavom, žaleći što ne može da joj kaže nešto drugo.

"Dakle, kada ćemo odustati? Koliko ćemo još čekati ukoliko ne bude novih poruka?"

"Dok ne dođemo do njegovog imena ili slike. U suprotnom, on će uvek biti tu negde, sa svim onim što zna o tebi, a ti o njemu nećeš znati ništa, osim da je u jednom trenutku razvio vrlo problematična osećanja prema tebi." Sklopio je laptop, zaboravljajući na poštu koju je želeo da proveri, i okrenuo se čitavim telom ka njoj. "Informacija znači moć, a u ovom trenutku on raspolaže prevelikom količinom informacija o tebi za moj ukus. A i tvoj, koliko sam zaključio na osnovu onog što si maločas rekla."

"Kolika je realna verovatnoća da mi preti ozbiljna opasnost? Zanima me tvoje profesionalno mišljenje", dodala je.

Da l' je naslućivala koliko mu je teško da isključi lična osećanja iz svega ovoga? " Ne znam. Tokom dana treba da mi stigne nov materijal, koji smo počeli da sakupljamo nakon incidenta na balu. Pokušaću da skinem otiske prstiju s figurice. Poslužiće nam čak i delimični otisci da eventualno isključimo Martina. Ali, dok ne saznamo ko je SoulM81, dok ne dođemo do njegovog imena, ili, još bolje, slike, ne nameravam da te ispuštam iz vida."

Na licu joj je ponovo zatitrao osmeh. "Bez obzira da li ja to želim ili ne?"

"Možeš da angažuješ nekog drugog, nekog ko će igrati isključivo po tvojim pravilima."

Istog časa je odmahnula glavom. "Neću."

Rajli je pokušao da se ubedi kako ogromno olakšanje koje je osetio ima veze s honorarom. Ali, znao je da je to laž pre nego što mu se misao formirala do kraja u glavi. Kao što je znao da će obaviti ovaj posao do kraja, nezavisno od toga da li će biti plaćen.

"Verujem da znaš šta radiš. Jednostavno... teško mi je da priznam koliko mi je potrebna zaštita, to je sve."

Rajliju je mrzeo što vidi poražen izraz na njenom licu. Jedna od stvari zbog kojih joj se divio bila je hrabrost, prkos. U ovom času želeo je da pruži ruku ka njoj, okrene je ka sebi, nagne se..."

"Verovatno bi trebalo da porazgovaramo o trenutnoj situaciji."

Trenutna situacija je takva, umalo mu je izletelo, da ga boli koliko je uzbuđen. Mogao je da se teši kako mu profesionalno rasuđivanje nije pomućeno, ali istina je da se nalazio u tako gustoj magli, tako punoj seksualnog naboja da je bio potpuno nesposoban za bilo kakav razgovor.

Uzdahnula je, potpuno nesvesna činjenice da Rajli zariva nokte u dlanove kako ne bi posegnuo za njom. Izgledala je nekako sićušno, bespomoćno. Mrzeo je što je tako. Želeo je da i ona, poput njega, bude besna što se neko usudio da se na taj način poigrava s njom.

"Slažem se da, u najmanju ruku, moram saznati ko je taj tip. Radi sopstvenog mira. I moram priznati, mada teška srca" - uputila je suv osmejak u njegovom pravcu - "da mirnije spavam otkad motriš na mene. Samo što to više ne mogu da dopustim. Mislim, da sediš u kolima. Pobogu, do Božića je ostalo manje od nedelju dana. Osećam se kao zla veštica."

"Plašiš se da će te u snu posetiti duhovi?"

Nasmejala se, a njemu je bilo drago što se pribrala. "Imam ja svojih duhova na pretek. Ali, nije stvar u tome."

"Nego u čemu?"

Ozbiljnost u Rajlijevom glasu naterala ju je da se okrene ka njemu. Zaustila je da ispali neku dosetljivu primedbu, video je to u njenim očima. Onda je zastala, lice joj je postalo ozbiljno, poput njegovog. "Sviđaš mi se."

Rajli nije mogao da se uzdrži. Nasmejao se. "Zar je to tako strašno? Jesi li još uvek ljuta na mene zato što sam..."

"Ne, nije to. Jednostavno, da budem iskrena, nema mnogo muškaraca koje smatram prijateljima." Pogledala ga je pravo u oči. "Dakle, sviđaš mi se. Sviđa mi se to što s tobom mogu da razgovaram. I kad već pravim budalu od sebe, priznaću da mi se sviđa pomisao da s tobom mogu da razgovaram i o stvarima koje nemaju veze sa slučajem." Podigla je ruku, dajući mu znak da ćuti. "Znam da si ubeđen kako je čitava ona stvar sa ovcom bila samo gluma, ali moram ti reći, Rajli, u sebi imaš mnogo više od ovce nego što misliš."

Ma šta se spremao da kaže, posle ovog je ostao otvorenih usta. "Mora da se šališ."

"Oh, nemoj da shvatiš to kao uvredu."

Mogao je da joj kaže kako je sve samo ne uvređen. Zapravo, ovo je verovatno bilo nešto najlepše što mu je do sada rekla. "Nastavi."

"Mislim, imam osećaj da kada bih želela da ti poverim neki svoj problem ti bi me saslušao. Zaista saslušao. I umesto da dramiš, kao što bi učinile neke moje prijateljice, ti bi razmislio a onda mi dao neki praktičan. racionalan savet. To je ovca u tebi." Prekrstila je ruke na grudima. "Hajde, smej mi se."

Nije se nasmejao. Bio je zbunjen. "Ako sam dobro razmeo, upravo si rekla kako sam dobar momak i umem da slušam. Zašto je to problem?"

Razrogačila je oči u neverici. "Zato. Ne mogu da živim sa Milisent. Jedno je vikend. Ali, na duge staze, nikako. Pre nego što bih shvatila šta me je snašlo, vodila bih dobrotvorne fondacije i držala govore." "Šta je tu tako loše?"

Samo se namrštila.

"Mislim u limuzini si rekla kako bi volela da se uključiš u sve to."

"Da se uključim, to da. Ali, pod mojim uslovima. Pod istim krovom sa Milisent, ništa nije pod mojim uslovima. Ne mogu da živim s Milisent, dakle živim u sopstvenoj kuci. Ne mogu da te gledam kako i dan i noć provodiš u kolima, dakle..." pokazala je ka svojoj kući.

"Nudiš mi da pređem kod tebe?"

"Sigurno ne nameravam da plaćam spojene hotelske sobe."

Rajli se nasloni leđima na vrata, prilično srećan zbog otkrića da, po svemu sudeći, on nije jedini koji je provodio besane noći. S kojima SoulM81 nije imao velike veze. "Cenim tvoju brigu. I ponudu za prenoćište. Ali, i dalje ne shvatam u čemu je problem."

Nemo je opsovala, što ga je samo dodatno uzbudilo. Nikako mu nije bilo jasno kako joj to polazi za rukom.

"Dobro, neka ti bude, žrtvovaću i ono malo dostojanstva što mi je ostalo."

Pomerila se tako da je sada čitavim telom bila okrenuta ka njemu, s jednim kolenom podavijenim na kožnom sedištu. "Sviđaš mi se, u redu? Ali te i želim.

Na stranu priča o mešanju posla i zadovoljstva, u principu se muškarci ne zadržavaju dugo pored mene nakon što... nakon što..."

"Nakon što im pokažeš šta znaš?"

"Oh, stvarno uživaš u ovome, zar ne?"

"Da vidimo jesam li dobro shvatio. Na stranu pitanje mešanja posla i zadovoljstva, želiš da budemo prijatelji, ali želiš i... da mi pokažeš šta znaš?"

"Zar moram do kraja da se ponizim?" Ponovo je opsovala kao odgovor na njegov vragolast ali vrlo direktan pogled. "Dobro, možda sam to i zaslužila.

Moje prijateljice svakako smatraju da jesam." Uzvratila mu je pogled. "Da. U redu? Jesi li sada zadovoljan? Ali, pre svega želim da budemo prijatelji. Želim da znam da bi bio tu kada mi zatrebaš. I to ne zato što te plaćam."

"Bio bih", rekao je, ali sada je bio potpuno ozbiljan. "Biću."

"Ja..." Progutala je knedlu, iznenađena ozbiljnim tonom kojim je to izjavio.

"Hvala. Ja..." Nervozno se nasmejala. "Bože, šta mi to radiš? I ja... u... i ja ću biti tu kada ti zatrebam. To jest, ako ti bilo šta zatreba. Mislim, ne poznajemo se tako dobro, ali..."

"Pa, gde je onda problem, Tanzi?"

"Ako pređeš kod mene - iz profesionalnih razloga - biće mi teško da, pa, da ne poželim nešto više od prijateljstva."

"A smatraš da ne bih uspeo da odolim iskušenju?" Zadirkivao ju je, očekujući da će mu uzvratiti istom merom. Zato ga je senka koja joj je preletela preko lica, zatekla. U tom času, mučenje, preispitivanje nasleđenih poroka i profesionalne distance nestali su kao zbrisani. "Nisam siguran da bih uspeo", rekao je, a onda pružio ruku i prešao joj vrhovima prstiju preko obraza. Oboje su zadrhtali. "Zar bi to zaista bilo tako strašno?"

Spustila je pogled. "Iskustvo mi govori rekla je nesigurnim glasom, pošto je on nastavio da je miluje po licu i igra se s njenom kosom, "da seks, iako beskrajno lep i zabavan, na kraju sve pokvari."

"Ja ne upražnjavam seks sa klijentima", odvratio je, naginjući se preko konzole i privlačeći je sebi. U tom času, dao bi sve da se nalaze na nekom drugom mestu, a ne u prokletim kolima.

"Dobro", rekla je, teško dišući, napola sklopljenih očiju, "jedan problem smo rešili."

"Da", promrmljao je, "pa daj mi otkaz već jednom."

"Skroz si otpušten."

"Hvala bogu. Pošto ionako ne nameravam nikuda da idem." Provukao joj je ruke kroz kosu, prešao palčevima preko jagodica. "I niko te neće taknuti." Ovlaš ju je okrznuo usnama, a to je bilo dovoljno da zaboravi na sve kočnice. Povukao ju je preko konzole i uzeo u naručje, rušeći kompjuter, hranu i ko zna šta još.

Nije ga bilo briga. Konačno se nalazila tamo gde ju je tako očajnički želeo.

"Osim mene." Onda ju je poljubio.

Poklanjamo svoje srce članovima porodice.

Poklanjamo srce prijateljima. To činimo s relativnom lakoćom, zato što su oni to zaslužili, zato što osećaju isto prema nama, ili jednostavno, zato što tako hoćemo. I mada postoji realna opasnost da će taj dar biti zloupotrebljen, ili čak slomljen, i dalje postupamo na isti način. Čak smo prilično sigurni u svoju sposobnost da pružimo ono što je do nas; ljubav, posvećenost koja je neophodna da bi ljubav opstala.

Zašto se, onda, tako užasno plašimo kada treba da poklonimo srce ljubavniku?

Imao je savršen ukus. Ko bi rekao da će se njena ovca pretvoriti u jednog tako finog vuka?

Nije mogla da poveruje da je jednostavno pružio ruku i uzeo ono što je želeo - nju - bez obzira na posledice. A posledica će biti. Ništa ovako čudesno ne prolazi bez posledica.

Ali, neće sada razmišljati o tome. Njegove usne su bile na njenim, njegov jezik je uporno istraživao njena nepca, terajući svaki delić njenog tela da se grči od želje, tako snažne da ju je bukvalno bolelo. Vodio je taj poljubac, nije bilo ni traga oklevanja u načinu na koji ju je istraživao, dodirivao, uzimao.

Proždirao.

Upravo se tako osećala... i sviđalo joj se. Mnogo.

Niko te neće taknuti. Osim mene.

Lagala bi ako ne bi priznala da su je le reči oborile s nogu. Taj glas, kao somot; snaga iza njega, kao čelik. Želela je njegove ruke na sebi, jednako odlučne kao što su usne.

Više prostora, očajnički je priželjkivala da imaju više prostora. Prostora da se kreće, da uzima koliko i daje, zato što je njena glad bila podjednako neutaživa kao njegova. Prešla je prstima preko njegovih ramena, duž vrata, istegnutog i

napetog pošto je nastavljao da juriša. Njegova kosa, gusta i topla, klizila joj je između prstiju. Njegovo prigušeno ječanje kada ga je zagrebala noktima po glavi prostrujalo joj je čitavim telom. Želela je da ga dodiruje svuda, da ga natera da ovako ječi satima. Znala je da bi lako uzvratila istom merom.

Ali, nije bila spremna da prekine ovaj divan, omamljujući poljubac ni na nekoliko minuta, koliko im je trebalo da stignu do njenog kreveta. Ili poda dnevne sobe. Bože, u ovom trenutku, poslužila bi svaka ravna površina.

Njegove usne napustiše njene i krenuše na put preko donje vilice ka vratu.

Sada je ona zaječala kada je Rajlijev jezik počeo da klizi niz njen vrat. "Bolje", promrmljao je, pre nego što joj je uhvatio zubima resicu uva. "Mnogo bolje."

Teško je zastenjala pred navalom želje, koju su u njoj raspaljivale ove šapatom izgovorene reči. "Od čega?" promrmljala je, zavaljujući se unazad, malaksala i bez daha kada je konačno podigao glavu.

Gospode bože, usne su mu vlažne, koža zategnuta i zajapurena, oči crne i blistave. Jedva se uzdržavala da ga ne zgrabi za glavu i privuče sebi. Kom delu sebe najpre, to je već bilo pitanje.

"Od svega", rekao je, boreći se da povrati dah. "Morao sam da osetim tvoj ukus, Tanzi. Po cenu života, čini mi se."

Sva sreća što je bila stešnjena na tako malom prostoru, jer bi se u suprotnom razlila po podu kao bara. "Slatke reči", rekla je, objašnjavajući mali, drhtavi uzdah koji joj se oteo iz grudi.

Lice mu je obasjao širok, predatorski osmeh, od kojeg su joj se bradavice ukrutile.

"Ništa što već nisi čula, siguran sam", rekao je.

Osetila se kao da joj je neko prolio čašu hladne vode na usijane delove tela. U redu, za to bi već trebalo nekoliko čaša. "Možda bi se iznenadio s tim u vezi."

"Ja nisam ništa posebno, Tanzi. Samo sam to hteo da kažem."

Ne razmišljajući, pomilovala ga je po licu. Nije bila sigurna ko se više iznenadio tim nežnim dodirom. "Svi smo mi posebni, Rajli."

Gledajući ga, zapitala se šta se krije iza tog njegovog zagonetnog lica. Ko je bio taj čovek koji se zakleo da će je štititi? "Želim te", rekao je, i to tako direktno, tako iskreno da ju je ponovo čitavu uzdrmao. I dirnuo još neke delove tela, delove koje nije bila navikla da oseća.

"Sigurno nisam prvi muškarac koji tako oseća prema tebi. Ne bih želeo da te razočaram."

Nasmejala se. "Ne misliš valjda..." "Ššš", rekao je, stavljajući joj prst na usta. "Nisam mislio u krevetu. Kada sam rekao da nisam prvi čovek koji te želi, nisam mislio na tvoje telo. Muškarci to uvek žele."

Usne joj se vragolasto iskriviše. "Ja to godinama govorim."

"Ali, od ono malo sretnika koje si izabrala da im ispuniš najluđe snove... koliko je njih ostalo s tobom godinu dana? Ili barem mesec?"

Kako je mogao da bude tako užasno pažljiv kada je reč o njenoj ljubavnoj prošlosti, a da je u isto vreme natera da se brani i opravdava? "Da li želiš tačnu cifru ili ti je dovoljna gruba procena?"

Nasmejao se. "Ne želim da budem deo te statistike, to je sve što sam hteo da kažem."

"Ako se plašiš da ču nas secirati u svojim tekstovima..."

"Ne bi to uradila." To nije izrekao ni u strahu, ni preteći, već kao prostu činjenicu. Utoliko ju je više uzdrmao, pošto je ponovo dokazao koliko je dobro poznaje. Kako je to moguće, kad je on i dalje enigma za nju? Zar ona nije ta koja obraća pažnju na detalje, na nijanse?

"U pravu si", rekla je. "Ne bih. U svakom slučaju, ne direktno." Što je bilo još jedno otkrovenje. Prvi put je imala privatni život koji je želela da ostane

privatan. "Ali, za ostalo ne mogu da obećam." Zaustio je da nešto kaže, ali mu Tanzi stavi prst na usta, i poče, protiv svoje volje, da prelazi njime po tim finim seksi konturama. Uzdahnula je kada mu je na njen dodir, lice poprimilo predatorski izraz. "Kako ti je ono, uopšte, pošlo za rukom?" "Šta?"

"B-e-e-e." "'Zar je promena toliko velika?"

"Ponekad mi se čini da jeste. Ponekad... Uostalom, sam si rekao da nisi preterano osećajan tip?"

"Pa, ne bih išao tako daleko, ali nisam baš ni..."

Ponovo ga je ućutkala. Između ostalog, kako bi imala izgovor da mu još neko vreme dodiruje usne. Tako neverovatno meke, a tako čvrste i odlučne kada bi se našle na njoj.

Rajli se u tom času nagnu ka njoj, uhvati je za lice, poljubi brzo i snažno, terajući njeno srce da zalupa kao da će iskočiti iz grudi, a onda podjednako naglo ispusti i tiho opsova.

Tanzi se nasmeja, pomalo zbunjena. "Čime sam ovo zaslužila?"

On odmahnu glavom. "To mi se s tobom stalno dešava. Izluđuješ me, a istovremeno me, iz meni potpuno neshvatljivog razloga, užasno privlačiš. Ne možeš da zamisliš koliko puta sam morao da krvnički stiskam pesnice, samo da te ne bih ščepao."

"Ne verujem da me je ikada pre neko želeo zato što ga nerviram'", rekla je uz kiselkasti osmeh. "Ali, ovoga puta ništa nisam rekla."

"Znam. Ponekad je dovoljan samo taj tvoj pogled, kao da nameravaš da me..." Ne dovršivši rečenicu, zagledao se kroz prozor.

Sada je već bila ozbiljno zaintrigirana. "Hajde, molim te, izrekao si neke neverovatno hrabre i osetljive stvari. Nemoj sad da mi naprasno postaneš ćutljiv i uzdržan."

Kada se ponovo okrenuo ka njoj, njegov pogled ju je naterao da se nakašlje. Grlo joj je bilo potpuno suvo. Za razliku od svega ostalog.

"Izgledaš kao da želiš da me progutaš. To je tako neverovatno..." Kratko se nasmejao. "Nikada nisam doživeo ništa slično. Morao sam nešto da preduzmem, i preduzeo sam."

"Kad smo kod toga... šta ćemo povodom ovoga?"

"Povodom kog dela? Otpustila si me, sećaš se?"

"Mislim da taj trenutak neću zaboraviti u skorije vreme." Nikada neće zaboraviti zvuk njegovog glasa kada je obećao da će je štititi. Čudo jedno kako je to delovalo na nju, ženu koja se zaklela da će se uvek oslanjati isključivo na sebe.

A ipak, gledala je u njega i osećala se... pa, svakako ne slabom. Ali, ni sasvim jakom. Pomisao da će joj biti potreban za još nešto osim povremenog višestrukog orgazma bila je dovoljno zastrašujuća. Ideja da bi ona njemu mogla bili potrebna, bila je skoro parališuća. Šta ako ga izneveri?

Kucnuo ju je prstom po čelu, a zatim prešao duž linije kose. "Reci mi, šta se ovde gore dešava?" Uputio joj je tako vragolast osmeh da nije odolela, i sama se osmehnula, uprkos činjenici da je preživljavala emocionalni slobodni pad.

"Ili?" upitala je.

"Ili ću biti primoran da izvučem odgovor."

Podigla je obrve. "Nećeš verovati, ali umem ja i da ćutim."

"Onda ću morati da te nateram na neke vrlo ozbiljne zvuke." Kada joj je vilica pala, odmah je iskoristio situaciju. Do kraja. Istraživao je jezikom po njenoj usnoj šupljini, zadirkivao je, izazivao. Ruka mu je skliznula s njene kose,

niz vrat, prešao je prstima duž krivine dojke, za milimetar od bradavice, koja je sada vapila za pažnjom. Zaječala je, glasno i čežnjivo. I nije je bilo briga.

Ipak, nije likovao kada je podigao glavu.

"Vratiću ti ovo", rekla je, iznenađena promuklošću svog glasa. Stvarno je umeo da se ljubi.

"Držim te za reč."

Nije mogla da se uzdrži, nasmejala se. Sviđala joj se ova njegova arogancija, sviđalo joj se kada ju je ovako samouvereno zadirkivao. Sviđalo joj se što ume da bude iznerviran, a da mu oči u isto vreme vrište: "Ne teraj me da te zgrabim." Želela je da ga natera. I želela je da je Rajli natera da ga natera.

Bože, ova stvar sa emocijama komplikovanija je nego što je mislila.

Uhvativši je ispod brade, podigao joj je glavu i pogledao pravo u oči.

"Toliko intenzivno razmišljaš da me čudi što ti dim ne izlazi na uši."

Drsko se iskezila. "Ne boj se, ne smišljam tekst za novu kolumnu."

"Znam da nisi razmišljala o poslu."

Nije bila sigurna da li ju je više stimulisala ili uznemiravala činjenica da je čita kao otvorenu knjigu. Niko nikada nije obraćao toliko pažnje na nju.

"Siguran si?"

"Lice ti poprimi vrlo specifičan izraz kada radiš."

"A kako ti to znaš? Kada si me video da radim?" Zinula je. "Rekao si da u mojim prostorijama kod Milisent nisu bile instalirane kamere."

Da li je on to blago pocrveneo? "Nisi uvek radila u svojim prostorijama", promrmljao je.

"A ti si me posmatrao?" Iz nekog razloga, nije oselila ni ljutnju, ni ogorčenost. Zapravo, čak ju je pomalo uzbuđivala ideja da ju je posmatrao bez njenog znanja. "Bože, gledao si me kako pišem. Stvarno si se ubijao od dosade."

"Znam i za gore."

"Pretpostavljam da ćeš izostaviti onaj deo da znaš i za bolje. Ako ništa drugo, makar nisi morao da glumiš."

Umesto da se osmehne, ili da joj vrati istom merom, namrštio se. Tanzi se zapita hoće li ikada uspeti da ga pročita, kao što je on, očito, čitao nju. Shvatila je da to želi. Iz minuta u minut postaje sve komplikovanije, Tanz.

"Radio sam svakakve poslove, ali ovo nikada", izjavio je hladno. "Hoću to da znaš."

"Ovo?" "Nikada nisam sreo nekog zbog koga sam poželeo da kompromitujem svoj..." Zaćutao je, a onda opsovao. "Uostalom, možeš da pitaš mog oca. On više nego išta voli da meša posao i zadovoljstvo."

Okrenula je njegovo lice ka sebi. "Rajli, ne treba da se kidaš zbog ovoga.

Ni ja nisam nameravala da se ovo desi, ništa više nego ti."

"Ne kidam se. Samo hoću da znaš. Nije mi žao, ne kajem se. Tu smo gde jesmo, i ne bih želeo da je bilo kako drugačije."

Svaki put bi je oborio s nogu kada bi rekao ovako nešto, bez uvijanja, potpuno direktno. "Ako hoćeš, razgovaraću s tvojim ocem, objasniću mu..." Lice mu je poprimilo tako užasnut izraz da nije znala šta bi pre, da se nasmeje ili da ga uteši. "Tako je strašno, a?"

"Ne, nije stvar u tome. Fin je... pa, on je zapravo laf, oduvek je bio. Pravi šarmer, barem žene tako misle. Samo, problem je u tome sto sam mu čitavog života držao pridike zbog toga, a..."

"A sada si se ti spetljao sa mnom."

Mirno ju je pogledao. "Spetljali smo se. A što se tiče mog oca, srediću to sa njim."

"Ne pada mi na pamet da angažujem nekog drugog. Želim da ti završiš ovo."

"O, to sam i nameravao", rekao je.

"Onda ćeš uzeti honorar za svoje usluge", rekla je podjednako odlučnim glasom. Rajli je oštro pogleda, ali ona mu uzvrati istom merom. "Molim te, reci mi da nisi pomislio kako pod uslugama podrazumevam i seks. Nadam se da nemaš tako loše mišljenje o meni."

"Da imam loše mišljenje o tebi, ne bismo sedeli u mom džipu, na kiši, pričajući o pa, o svemu i svačemu. A što se tiče onog drugog, neću ti naplatiti nijednu od svojih usluga. Ovo ču završiti zato što sam lično a ne profesionalno zainteresovan za tvoju bezbednost. Za razliku od svog oca, ja ne ulazim u veze s klijentima. I ne nameravam sada da počnem. Možda ne plivamo u parama, ali sigurno nećemo propasti bez tvog honorara."

Mirno ga je posmatrala, mada ju je ova žestoka tirada zabavljala, skoro koliko i jedva primetan naglasak koji se pojavio u njegovom govoru od trenutka kada je pao u vatru.

"Je li Fin prva generacija, ili si i ti tamo rođen?"

"Molim?"

Nasmejala se, uživajući u njegovoj zbunjenosti. "Pitam te da li si se rodio u Irskoj." ""Ne. Moji roditelji su rodom odande. Došli su ovde još dok su bili deca.

Upoznali su se u crkvi."

"Rođeni u Irskoj, a sreli se na drugom kontinentu." Uzdahnula je. "Kako je to poetično."

"Vrlo si romantična?"

Izvila je obrve. "Zašto ta činjenica uvek šokira ljude? Znaš, počinjem da mislim kako imaju potpuno pogrešnu sliku o meni, samo zato što otvaram dušu milionima čitalaca." Nasmešila se vragolasto. "Ne shvatam kako se to desilo."

Ponovo je uradio ono isto. Poljubio ju je bez ikakve najave. Samo, ovoga puta je nije tako brzo pustio. Ovaj poljubac je bio nežniji, slađi i zato mnogo opasniji.

"Šta mi to radiš, Tanzi?" promrmljao je, tražeći pogledom njene oči.

Osećala je čežnju, uzbuđenje, bila je zbunjena i pometena. Za prva dva nije marila. Ali, čitav život je provela trudeći se da izbegne poslednja dva. Za boga milog, napravila je profesiju od analiziranja, kategorizovanja i raščlanjivanja svake misli, osećanja ili reakcije. Zašto da dozvoli da sve to padne u vodu?

Zagledala se u Rajlijeve oči i shvatila. Zato što je već dozvolila.

"Ostatak sveta može da ima pogrešnu sliku o tebi, baš me briga", reče Rajli gotovo ljutito. "Meni se sviđaš takva kakva jesi, i poštujem te i više nego što bih želeo", rekao je, privlačeći je još jače. "Ne možeš da zamisliš kakvo je to čudo, naročito u ovom trenutku."

Osetila je izbočinu u njegovom krilu, čvrstu i napetu. "Oh, ja..." Morala je da zastane, ovlaži usne, proguta ili makar pokuša da proguta pljuvačku. "Mislim da imam neku predstavu."

"Imaš li, Tanzi? Imaš li predstavu koliko je sve ovo teško? Ovo ne liči na mene. Ako hoćeš da čuješ istinu, nas dvoje smo mnogo sličniji nego što misliš.

Uživam u životu, prijateljima, povremenom ludovanju. Ali, ne vezujem se. Ni za klijente, ni za bilo koga drugog. Tako je... lakše. Tako da nikada nisam... pao. I to tako žestoko i brzo." Poslednju rečenicu je izgovorio više za sebe nego za nju, odmahujući glavom kao da još uvek ne može da shvati šta mu se dešava.

Mogla je da mu kaže kako im je i to zajedničko. To jest, da je bila u stanju da protera glas pored knedle u grlu.

"Jesi li se prepala od mene?" Nervozno se nasmejao. "Pošto sam se ja prepao od tebe.'"

Klimnula je glavom. '"Ali, vezali smo se, ti i ja", nastavio je. "Ne mislim ni na koga drugog, stalno si mi ti pred očima."

"I ti meni." Sama se iznenadila shvativši koliko je ta izjava tačna. I nije imala nikakve veze s tim što je sama. "Čak i onda kada sam verovala da si ovca."

Rajli uzdahnu. "Zar do sada nismo shvatili da smo pomalo od oba? I ti i ja?'"

Otvorila je usta, a onda ih zatvorila. "'Nisam... Nisam ništa loše mislila.

Samo...'" Duboko je udahnula vazduh. Bože, ovo je baš teško. Ali, on je bio potpuno otvoren. Bilo bi nepošteno kada bi ona postupila drugačije. "Tako mi je lakše. Da razdvojim stvari." ''Kako to misliš? Da ne dozvoliš sebi da bilo šta osećaš?" Žacnuta, pokušala je da se udalji od njega, ali on ju je čvrsto držao. Jednu stvar je veoma brzo shvatila o Rajliju. Nije dozvoljavao povlačenje. I mada mu je, na neki način, zamerala zbog toga, u isto vreme mu se divila. Rešila je da ne ustukne pred izazovom. "Sam si rekao da se ne vezuješ za ljude zato što je tako lakše. Ali, to ne znači da sam se potpuno zatvorila. Kladim se da nisi ni ti. Gajim mnoga osećanja, veoma duboka, prema mnogim ljudima." '"Samo ne prema muškarcima?"

"Kada kažeš muškarci, misliš na ljubavnike?" rekla je, rešena da istera to do kraja. "U pravu si što se toga tiče. Nisam videla svrhu u tome da se izlažem takvoj vrsti patnje."

"Zato što te je neko povredio?"

"Na posredan način, pretpostavljam da bi se moglo tako reći. Radije mislim o tome kao o učenju iz tuđih grešaka."

"A tuđi su?"

"Moji roditelji, mada nisu zaslužili da se tako nazovu."

Nije tačno znala kakvu je reakciju očekivala, ali svakako nije bila spremna na tišinu koja je usledila. Bila je skoro podjednako neodoljiva kao stvari koje joj

je govorio, ta radoznalost koju je budio u njoj. Radoznalost koja ju je terala da sazna o čemu razmišlja, da shvati zašto u nešto veruje ili ne, da se uključi u njegov život. Da ga pusti u svoj.

"Razumem", rekao je konačno. I verovala mu je, bez ikakvog daljeg objašnjenja. "Možda više nego što bih želeo da priznam."

"Ne mislim da je bilo ko od nas čist proizvod ljudi koji su nas rodili", rekla je prekidajući iznenada ozbiljnu tišinu. "Duboko verujem da svi mi imamo mogućnost izbora, kontrolu nad time kako ćemo živeti svoj život."

"I ja sam tako mislio." Zakolutao je očima. "A ipak, evo me, živim život koji nisam izabrao."

Pogledala ga je začuđeno. "A kakav bi život izabrao?"

Nije odgovorio. Umesto toga, pitao je: "Zašto ja?"

"Molim?"

"Ovo", pokazao je bradom ka njihovim prepletenim telima. "Mi. Dvoje koji se ne vezuju, vezuju se. Zašto ja? Ustanovili smo da ovde neće biti samo seks."

Iskezila se. "Biće malo i seksa."

Uzvratio joj je osmeh, ali ponovo se uozbiljio dok joj je prelazio prstom niz obraz. "'Ali, biće još mnogo toga pored seksa. Ako ti to dozvoliš."

"Volela bih",rekla je, a glas joj je najednom postao nesiguran.

"Dakle? Zašto ja?"

Kako da odgovori na to? "Obično sama rešavam svoje probleme", počela je. "A kada mi je potrebna pomoć, imam ljude kojima mogu da se obratim.

Međutim, u poslednje vreme sve češće se obraćam tebi za pomoć. Privukla me je tvoja smirenost, tvoje samopouzdanje. Ti uvek saslušaš, razmisliš, pa tek onda doneseš odluku. Pretpostavljam da sam, neprimetno počela da ti verujem, da se oslanjam na tebe." Odmahnula je glavom, nervozno se nasmejala. "A čak i onda

kada si nosio onu užasnu odeću i tegle na očima, tvoj glas me je totalno obarao s nogu."

Nasmejao se, blago pocrvenevši. Volela je što je, makar na trenutak, uspevala da zbuni ovog čoveka koji je delovao tako samouvereno.

"Eto. Ti si na redu." Uzela je vazduh. "Zašto ja?"

Odgovorio je kao iz topa. "Zato što niko s mokrim, raskvašenim papučama sa zekama ne može da me privuče kao ti."

Zatečena odgovorom, bacila je pogled ka svojim stopalima. Nije razmišljala šta joj je na nogama kada je prestala da se pravi kako on nije dole, u kolima, i izletela na kišu. ''A ja potrošili čitavo bogatstvo na Džimija Čua i Pradu. Ko bi rekao da ključ do muškog srca leži u mokrim zekama?"

"Dodi ovamo", rekao je i privukao je. "Ne želim da pokvarim ovo". prošaputao je tik uz njene usne.

Nasmešila se, a srce joj je jurnulo napred i konačno se prepustilo slobodnom padu. "Dokle god je tu moja verna obuća, mislim da će sve biti u redu."

Rajli se nasmeja i poljubi je, a onda joj se ponovo zagleda u oči. "Pravi razlog je to što si ti poslednja osoba koja izgleda kao da joj je potreban spasilac.

A ipak, dok te gledam, ne mogu da odolim želji da te spasem."

"To mi dosad nije bilo potrebno."

Klimnuo je glavom, smešeći se. "Znam. Ali, ne umem to drugačije da objasnim. Ne mogu da odolim tom osećaju. Pri tom sam dovoljno arogantan da mislim kako sam ja čovek za to, da ti se nađem u nevolji, a u isto vreme prestravljen da nisam."

"Oh, Rajli..."

Odmahnuo je glavom. "Ali, ovo je najinteresantniji deo. Ni ja nisam mislio da treba neko da me spase." Uhvatio ju je za bradu, spustio glavu i okrznuo

svojim usnama njene. "Objasni mi zašto se, onda, kada te pogledam, kada me poljubiš, osećam spasenim?"

Onda ju je poljubio, a Tanzi je, s ogromnim olakšanjem, pustila da je želja za njim nadvlada. Ona je bolje od bilo koga drugog razumela moć reči... a ipak, Rajli ju je ostavio bez teksta, lišio sposobnosti da analizira, racionalizuje, kategorizuje.

Pomerila se, želeći da mu bude bliže, ali on se u tom trenutku trže.

Ustuknuvši, pokušala je da otkrije šta nije u redu. Umesto toga, vrisnula je.

Zato što je s druge strane prozorskog stakla stajao mladi crnac ogromnih proporcija, sa širokim osmehom na iznenađujuće anđeoskom licu.

Obaveze. Šta zaista dugujemo ljudima koje volimo? Da li im dugujemo trud na koji se, inače, ne bismo odlučili? Na kraju krajeva, ako nam uzvraćaju ljubav, da li bi zaista očekivali od nas da radimo nešto što ne želimo?

Ako je tako, radi koga se, onda, trudimo? Radi porodice? Sopstvenog zadovoljstva? Možda pomalo od oba i nije tako loše. Ali, bilo bi mnogo lakše ako bismo uspeli da iz ove mešavine isključimo osećaj krivice. Vrlo često, osećaj krivice zamagljuje granicu između onog što se čini i onog što bi trebalo učiniti.

Rajli je psovao dok se Tanzi pentrala iz njegovog krila preko konzole, siguran da ga je obogaljila za ceo život. "U redu je", procedio je, tražeći rukom dugme za otvaranje prozora. "Poznaješ ga?" Oči su joj bile razrogačene, lice belo kao kreč. Tek tada mu je sinulo da je pomislila kako je Džej Bi SoulM81.

Gospode, sedeli su u kolima, kao dva tinejdžera, izigravajući, valjda, glinene golubove.

"Da", reče Rajli, pritiskajući dugme. "Poznajem ga."

"Gospode bože, ogroman je", prošaputa Tanzi. "Je li bezopasan?"

"Samo izvan terena." Kada je staklo skliznulo dole, Rajli se okrenu ka Džej Biju. "Šta to, do đavola, radiš?"

Džej Bi podiže veliki koverat, pomalo zbunjen. "Ekspresna isporuka, Treneru."

Tanzi podiže glavu, boja joj je ponovo navirala u obraze, zajedno s novorođenom radoznalošću. "Treneru?"

"Video sam kola, pa...", reče Džej Bi. Nagnuo se i mahnuo Tanzi. "Izvinite što sam vas prekinuo."

Rajli zgrabi koverat iz Džej Bijeve ruke i izvuče novčanik iz zadnjeg džepa pantalona. Tutnuo mu je nekoliko novčanica. "Hvala. Zvaću te ako mi ponovo zatrebaš."

Naravno, Džej Bi nije shvatio poruku. Ne zato što je bio glupi sportista.

Jednostavno, nije hteo da ode. A Džej Bija je malo ko mogao da natera na nešto što on ne želi. Rajli je bio među malobrojnima.

"Zar nemaš ništa pametnije da radiš, recimo da učiš?" "'Samo opušteno, Treneru. Sve je pod kontrolom." ""Treneru?" ponovi Tanzi. "Ti treniraš ovog momka?"

Rajli nije znao šta ga više iritira, njeno očigledno čuđenje što je sposoban za tako nešto, ili sama tema. "Pusti ga, priča samo", reče Rajli, ali Džej Bi se već naginjao, smešeći se ka Tanzi.

"Ne znate ko je ovaj čovek?" pitao je s nevericom. Očigledno je pretpostavljao da je žena koja se do pre nekoliko trenutaka gužvala s "čovekom" u džipu, morala znati s kim se gužva.

Tanzi odmahnu glavom, pogled joj odluta ka Rajliju, pa nazad ka Džej Biju. '"Izgleda da ne znam. Što me ne bi prosvetio?"

Rajli zaškrguta zubima. Da je mislio da će mu to pomoči, lupio bi čelom u volan.

Džej Bi je blistao. "U svoje vreme, naš Rajli je bio..."'

Na Rajlijev mrk pogled, Džej Bi se odmah ispravi. "Trener Pariš je bio kornerbek u Pionirima. Poznat kao R.P., broj dvadeset jedan. Zvali su ga Raketni Pogon." Džej Bi se ponosno nasmeši.

Tanzi upitno pogleda Rajlija, a onda se nasmeši. "Stvarno!?"

Rajli je primetio da joj je trebalo otprilike pet sekundi da sve poveže.

"Znači, čovek s bala? S predhodnog posla? Prepoznao te je,zar ne?"

Rajli uzdahnu i klimnu glavom.

Oči su joj se sve više širile kako su se kockice slagale. "I emisija na radiju, kada nisi hteo da kažeš kako se zoveš? Plašio si se da će se javiti neki slušalac i raskrinkati te." Odmahnula je glavom i uzdahnula. "A ja sam mislila da je tvoja stidljivost tako šarmantna."

"I dalje sam šarmantan", odbrusi Rajli. Džej Bi se smijuljio iza njega, ali brže-bolje navuče ozbiljan izraz na lice kada ga je Rajli, naglo se okrenuvši ka njemu, ošinuo pogledom.

"Totalno šarmantan", izjavi Džej Bi svečano.

"Dakle, Raketni Pogone, koliko si bio poznat?" upita Tanzi, ali kada se okrenuo ka njoj i mrko je pogledao, brzo se ispravila: "Koliko si poznat?"

"To je bilo davno, i kratko je trajalo. Niko me se više ne seća,siguran sam.

Možemo li sada..."

"Povredio je koleno", ubaci se Džej Bi, odmahujući glavom. "Tužan dan za NFL. Pioniri nikada više nisu stali na noge."

Rajli zakoluta očima. "Ja sam bio kornerbek, a ne kvoterbek."

"I to brži od Derila Grina, spretniji od Diona Sandersa", nastavi ponosno Džej Bi. Predajući se, Rajli jednostavno pritisnu dugme da zatvori prozor. Međutim, Tanzi je odmah pritisla dugme sa svoje strane da bi ga ponovo otvorila. "Odakle ti znaš Rajlija, Džej Bi? Ipak si mnogo mlađi." Ljupko se nasmešila kada ju je Rajli ljutito pogledao.

"On je bivši student SFSU-a", reče Džej Bi. "Povremeno nam pomaže."

Kao da se konačno setio pravila lepog ponašanja, nagnuo se pored Rajlija i pružio ruku. "Džamal Braun. Ortaci me zovu Džej Bi." Tanzi mu pruži ruku. Rajli se sve više mrštio. Nije imao ništa protiv Džej Bija, ali želeo je te glatke, vitke ruke na sebi. Vreme je da okonča ovaj mali tètea-tète.

''Tanzi Harington", rekla je. "Ortaci me zovu..."

"Gospođica Harington", prekide je Rajli.

Zakolutala je očima. "Zvuči kao da imam dvesta godina, zar ne?"

"Ipak je on mnogo mlađi od tebe, zar ne?" vrati joj Rajli, podražavajući njenu grimasu. Što ju je samo nateralo na smeh.

Džej Bi je gledao u nju iskolačenih očiju. "Vi ste ona Tanzi Harington? S kolumnom? Na Internetu?"

Iznenađena, pošto je njena publika uglavnom bila malo starija... i isključivo ženska, klimnula je glavom. "Ta sam. Čitao si moje tekstove?"

On odmahnu glavom. "Ali slušao sam vas kod Bili Meka i Jojoa. Bili ste mrak." Nije morao da doda "za matorku". To se podrazumevalo.

"Pretpostavljam da je 'mrak' dobro?" šapnula je Rajliju.

"O, svakako", reče Rajli. "Više nego dobro."

Džej Bi je bio ushićen. "Moja starija sestra vas čita, uči me kako da se ophodim prema damama." Nasmejao se, a Rajli po ko zna koji put pomisli kako je neverovatno da neko sa sto trideset kila može da izgleda tako mlado i nevino.

"Jedva čekam da joj ispričam."

Rajli uhvati Džej Bija za podlakticu. "Mislim da gospođica Haringlon ne bi volela da..."

Džej Bi odmahnu glavom, duboko uvređen. "Nisam na to mislio, treneru.

Umem ja da budem i subtilan."

"Da, znam te. Budi i diskretan, kad smo već kod toga. I nije subtilan nego suptilan. 'P' kao 'pesnica', što ćeš dobiti po nosu ako budeš pričao o ovom malom susretu", dodao je. "Kontaš?"

Tanzi se svim silama borila da ne prsne u smeh na Džej Bijev komični izraz lica. Rajli se nije usuđivao da okrene glavu ka njoj, pošto bi se i sam

zasmejao. I potpuno izgubio imidž strogog tipa kod momaka. Ono malo što mu je ostalo od tog imidža. "Širiš negativan uticaj", promrmljao je krajičkom usana.

"I uvek to imaj na umu", uzvratila je.

Džej Bi odmahnu glavom, otvori usta, ponovo ih zatvori, a onda se zasmeja. "Teško mi je i da prevalim preko jezika. Ne budi takav fosil, Treneru.

'Kontaš'," ponovio je i grohotom se nasmejao, od čega mu se čitavo telo zatreslo.

Izgledao je kao zemljotres u fudbalskom dresu. ''Stvarno je sladak'',reče Tanzi.

"Da, kao beba nosoroga." Rajli ponovo pritisnu dugme da zatvori prozor.

"Vreme je da brišeš, Džej Bi. Hvala za isporuku."

"Opušteno", reče Džej Bi i lupi po krovu. S obzirom na veličinu njegovih šaka, Rajli je bio siguran da ga je ulubio. "Kada ćeš prodati ovaj krš?" upita Džej Bi. "Jesi li snimio novu Eskaladu?" Uzdahnuo je čežnjivo. "Kako je utegnuta."

"Dovoljno smo utegnuti i ovako, hvala", reče Rajli, ošinuvši pogledom Džej Bija. Briši sada." Ponekad moraš da ga opališ po glavi. Ili da mu priklještiš prste prozorom. Pa, šta upali.

Džej Bi uzdahnu. "Uvek mi spustiš, brate. Sreća pa dobro plaćaš." Opipao je džepove, a onda se nagnuo da se pozdravi s Tanzi. Lice mu je ponovo obasjao anđeoski osmeh. "Milo mi je što sam vas upoznao, gospođice Harington", rekao je uz naklon. A Rajliju je uputio zloban smešak u stilu, "Vidiš?" Onda se okrenuo, progunđao: "Suptilan, a?" i otišao.

"Stvarno je čudo'", reče Tanzi, smejući se. "Mada, drago mi je što ne moram da ga hranim."

Rajli nije mogao da izdrži, nasmejao se. Ma koliko bio iznerviran, besan, ljut, uvek joj je uspevalo da ga nasmeje. "Milisentin frižider bi za Džej Bija bio mini-bar."

Tanzi klimnu glavom, posmatrajući mladu grdosiju kako zamiče iza ugla.

"Koliko ih još ima? Mislim, momaka kojima pomažeš?"

Rajli slegnu ramenima. "Nekoliko." Pre će biti čitava odbrana i linijski igrači, ali to nije bilo bitno. "I oni meni pomažu. Tako da smo svi na dobitku."

"Nisam baš sigurna", rekla je. A onda joj je lice poprimilo onaj njen izraz.

"O, ne, ne radi mi to." "Šta?" pitala je, šireći oči.

"Znaš ti šta. Analiziraš me. Ne uklapam se ni u jednu kategoriju, veruj mi." "'O, to već znam. A što se tiče analiziranja, nisi fer. I ti si mene detaljno pretresao, koliko mi se čini."

Rajli frknu. "Trebalo bi mi još pedeset godina da te sasvim upoznam. Veruj mi."' ''Je li to neka opšta primedba o ženskom rodu?"

"O tebi lično." ""Hm." Zavalila se unazad, prekrstila ruke, zadovoljno se osmehnula.

"Volim da mislim kako sam hrabra i misteriozna."

Rajli nije mogao da odoli. Nagnuo se ka njoj. Učinio je to automatski, kao što diše. I zapanjilo ga je, sada kada se prepustio, koliko je ta reakcija bila prirodna. I kako mu ruke nekako deluju prazne kada ona nije u njima. Nikada nije osetio ništa slično.

"Ne pada mi na pamet da se ponovo cimam preko te konzole", upozorila ga je povlačeći se unazad. "Bilo je seksi, ali jednom je dovoljno."

"Bilo je seksi?" Iscerio se. "Kao slon u staklarskoj radnji, ali stvarno nisam razmišljao o finesama u tom trenutku."

"Ni ja." Nasmešila se, podvila stopala ispod nogu, nagnula se i cmoknula ga u obraz. "Onda si seksi slon."

Izvio je obrve. "Znam te manje od mesec dana a već predstavljam pola životinjskog carstva. Uzgred, sumnjam da bi životinje bile oduševljene."

Zavalila se u sedište, a onda pokazala bradom ka paketu koji je sve vreme držao u ruci. "Šta je unutra? Nešto u vezi sa slučajem?"

Potpuno je zaboravio na paket. Kao što je potpuno zaboravio, dok mu je sedela u krilu, da je neko, odnekud, vreba. Pomućena sposobnost prosuđivanja, greške u procenama. Upravo ono što je zamerao ocu. "Možda bi trebalo da uključimo još nekog u ovo. Znam neke ljude..."

Tanzi odlučno odmahnu glavom. "Ne dolazi u obzir."

Nema veze. Okrenuće nekoliko telefona na svoju ruku. Ne može da ga napada za ono što ne zna, zar ne? "Videćemo", reče Rajli i refleksno se isteže na oštar bol u kolenu. Pre nego što je stigao da se uzdrži, izlete mu nekoliko vrlo sočnih psovki. "Izvini", procedio je, trljajući koleno.

"Nema problema. Iskoristiću nešto od tvog repertoara kada sledeći put udarim nogom o krevet, ako nemaš ništa protiv." Pogledala je u njegovo koleno, krenula rukom kao da bi nekako da mu pomogne, a onda brzo povukla ruku.

"Hoće li te ikada sasvim proći?" Čitavo telo mu se napelo pri samoj pomisli na njen dodir. Prijalo mu je što je posegnula za njim bez razmišljanja, spontano. Mogao je da joj kaže kako ne postoji ništa što bi zauvek otklonilo bol, ali bi ga njen dodir sigurno naterao da barem na neko vreme zaboravi na njega.

Odmahnuo je glavom. "Ne. To mi je doživotna uspomena na NFL. Obično nije ovako gadno. To je zbog kiše." Zbog kiše, i danonoćnog sedenja u džipu.

"Znači", tiho je upitala, "kada si rekao da ne radiš ono što si planirao, mislio si na fudbal, zar ne?"

"Da. Od dana kada sam prvi put uzeo loptu u ruke sanjao sam da se profesionalno bavim fudbalom." Slegnuo je ramenima. "Ali, to je čista kocka.

Svi smo toga svesni još dok potpisujemo ugovor. Ja sam imao sreće što sam nešto postigao." Podigao je ruku, zaustavljajući hiljade pitanja koja joj je video

u očima. "Da krenemo unutra, ako nemaš ništa protiv? Moram da pogledam ovaj materijal. I moramo da popričamo šta ćemo dalje."

"U vezi sa slučajem? Ili nama?"

Samo ju je pogledao. "Da." Tanzi otvori ulazna vrata kuće i pokaza rukom Rajliju da uđe ispred nje.

Klimnula je glavom ka maloj dnevnoj sobi desno od malog predsoblja.

Zahvaljujući ogromnom prozoru, koji se pružao duž čitavog zida, soba je bila svetla čak i po ovom kišnom danu.

Ostavljala je utisak udobnosti, pre nego nekog naročitog stila. Mekani crni kauč, predimenzionirana crvena fotelja i otoman, na kojima je mogla divno da se sklupča sa svojim laptopom kada je želela da predahne od radne sobe. Gomile jastuka u raznim bojama, debeli tepisi na podu. Veliki, niski sto zatrpan časopisima, računima, knjigama. Ako ništa drugo, nije bilo konzervi koka-kole.

Planirala je da kupi neke biljke, ali nekako joj nikad nije bilo zgodno. Srećom, Sloun se pobrinula da zidovi ne ostanu goli. Da, jedan od uglova krasila je Volfgangova skulptura. Tanzi se odsutno zapita da li je spavao s devojkom koja mu je pozirala.

"Sedi gde ti je zgodno. Idem da donesem led i nešto protiv bolova."

"Hvala, ali nije..."

"Prestani da izigravaš žestokog momka. Ja nisam Džej Bi. Ne moraš da me impresioniraš svojom izdržljivošću."

Iskezio se. "Dobro."

Spontano se podigla na prste i poljubila ga u obraz. "Meni si dovoljno muško i bez truda." Osećajući se pomalo nelagodno, pošto ju je Rajli začuđeno pogledao, ponovo mu je pokazala ka sobi. Iako je bio visok, nikada ga nije doživljavala kao grdosiju - Džej BI, on je grdosija - ali sada je imala utisak da je ispunio čitavo predsoblje. Ili je to bila seksualna napetost koja je ispunjavala predsoblje. Ma šta bilo u pitanju, Tanzi je jedva dolazila do daha.

Ali, on je trpeo bolove. A to je, delom, bila njena krivica, zato što ga nije ranije pozvala u kuću. Morali su da razgovaraju o slučaju. Seksualna napetost će morati da sačeka.

Već je pošla ka sobi, ali Rajli je uhvati za ručni zglob. Kada je okrenula glavu, jednostavno ju je povukao i okrenuo ka sebi, podigao njenu ruku i poljubio je u dlan. "Hvala."

Sada se ona začudila. I morala je dobro da se potrudi da ne padne, pošto su joj kolena zaklecala od njegovog pogleda. "Za?" "Za spontane poljupce. Dodire. To mi se sviđa. Mnogo. Slobodno me ljubi što češće."

Pokušala je da odgovori, ali grlo joj je bilo suvo kao barut tako da je samo klimnula glavom. Onda se vragolasto nasmešila, istegla i poljubila ga, ovoga puta u usne. Savivši joj ruku iza leđa, privukao ju je, glava mu je krenula dole, oči su mu bile poluzatvorene. Zaječao je kada je prešla usnama duž njegovih.

Uživala je u dodiru njegovih grudi, širokih i toplih. Prešla je slobodnom rukom preko njegove ruke, čvrste i mišićave, uhvatila ga oko vrata i privila se još jače uz njega. Zastenjao je i naslonio se leđima na zid predsoblja, vukući je za sobom, a onda joj je ispustio ruku i čvrsto zagrlio.

Sada je ona ječala od zadovoljstva. Prijalo joj je njegovo telo. Sviđao joj se način na koji su se uklapali, spontanost s kojom su davali i uzimali poljupce.

Niko nije vodio, niko nije sledio. Savršenstvo od poljubaca. Ali, kada je uronila obe ruke u njegovu kosu i uprla kukove o njegove, on je prebacio težinu da joj se prilagodi... koleno mu je popustilo i oboje se umalo nađoše na podu.

Opsovao je, ona se trgla, oboje su se kiselo nasmejali, žaleći zbog prekinutog trenutka. Pomogla mu je da odskakuće do sobe i smesti se na kauč.

Gurnula je časopise u stranu kako bi mogao da podigne nogu na sto.

Onda se uspravila i stavila ruke na kukove. "Nismo se baš odgovorno ponašali, zar ne?" reče Tanzi, glumeći strogost. "Šta bi rekli Džej Bi i ostali kada bi saznali da njihov trener..."

"O, mislim da je Džej Bi dovoljno video u džipu?" Rajli se pomeri, a Tanzi poskoči kada mu je u kolenu nešto puklo. "Ne brini se. Užasno boli kad ovako pukne, ali uskoro će biti bolje." Uzdahnuvši, zavalio se na naslon. "I nisam im trener."

"Pretpostavljam da oni misle drugačije. Jesi li ikada razmišljao o tome?

Mislim, da postaneš trener?"

Skrenuo je pogled u stranu, ka stopalu, kolenu, svuda osim ka njoj. Hmm. "Neko vreme. Ali, bio sam potreban ocu." Slegnuo je ramenima. "Bez obzira na mane, Fin je dobar u onom što radi. Nas dvojica smo dobar tandem."

Nije dodao, "kada se Fin umilostivi da odradi svoj deo posla", ali Tanzi je znala da čita između redova.

Konačno je podigao pogled ka njoj. "Dobro me je obučio, završio sam dodatne kurseve da bismo proširili posao, dobio sam dozvolu za rad."

Naslonila se na dovratak. "Ali, nisi srećan", rekla je, više kao zaključak nego pitanje.

Rajli sleže ramenima. "Ipak sam ostvario san, što većini ljudi nikada ne pođe za rukom. Na kraju nije ispalo kako sam planirao. I sada radim ovaj posao najbolje što umem. To je, valjda, normalno."

Tanzi je razmišljala o tome, o obavezama koje čovek ima prema porodici.

Ali, pri tom nije razmišljala o majci. Ako je nekada i smatrala da joj nešto duguje, s tim je odavno raskrstila. Međutim, baki je dugovala mnogo. Između ostalog, postarala se da Tanzi bude bezbedna. To se zove ljubav. "Verovatno si u pravu. Da li tvoj otac to zna? Da bi, da si imao izbora, radio nešto drugo? Da li mu je stalo, ili niste ni razgovarali o tome?"

Rajli ponovo sleže ramenima i poče da trlja koleno. "Računao je na mene."

Razrogačila je oči. "Računao je da ćeš igrati u profesionalnoj ligi i obezbediti ga za ceo život?"

Sada je Rajli krenuo u napad. "Jeste. Fin je dobar deo života posvetio mami i meni. Bio sam srednjoškolac kada se mama razbolela od raka. Fin je znao da sam talentovan. Ja sam znao. Ma šta, svi su znali! Želeo sam time da se bavim, sebe radi. I jeste, bio sam potpuno spreman da vodim računa o njemu do kraja života. To sam mu dugovao."

Tanzi je poštovala ljubav i divila se odanosti, ali nije bila sigurna da Rajli nešto duguje ocu. Fin je sam izabrao, stavio je ulog na NFL loto, i nije izvukao premiju. To ne znači da Rajli treba da mu bude sluga do kraja života. Pomislila je da mu kaže šta misli, čak joj se i sviđala činjenica da bi, u normalnim okolnostima, mogla da bude tako otvorena s njim. Tako direktna. Shvatila je da on, već sada, ima veću ulogu u njenom životu od bilo koga drugog. S druge strane, Rina je bila u pravu. Tanzi nikada nikoga nije pustila u svoj život.

I eto, sada je tu Rajli. Čvrsto usađen u njen život. Na kauču. U bolovima. I zato ga nije gnjavila pričom o ocu i obavezama, već je otišla po led i lekove.

Uostalom, i njoj bi se štošta moglo reći o obavezama, pomislila je, dok je kopala po polici s lekovima u malom kupatilu na kraju hodnika. Zarekla se da će sesti i popričati s Milisent o tome kako bi mogla da joj pomogne u dobrotvornom radu. Jasno će joj staviti do znanja da ne namerava da bilo čime upravlja, ali krajnje je vreme da se makar nekako oduži ženi koja je za nju učinila sve. Tim pre što Milisent to ne očekuje od nje, za razliku od Rajlijevog oca.

Iskopala je brufen i zaputila se po koka-kolu, razmišljajući da skokne do Rajlijevog džipa i uzme sendviče, ako je od njih išta ostalo. Mogli bi da jedu dok pregledaju sadržaj paketa. Žonglirajući s konzervama u rukama, pokupila je paket, koji je ispao na pod predsoblja tokom onog strasnog zagrljaja. Uzdahnula je, razmišljajući

koliko će im vremena trebati da pregledaju ono što je u njemu, ma šta to bilo.

Verovatno taman toliko koliko je leku potrebno da odradi svoje. Posao... pa zabava, pomislila je. Zvuči kao dobar plan.

Plan koji će morati da se odloži, shvatila je razočarano kada je ušla u sobu.

Rajli je ležao zabačene glave, zatvorenih očiju, opuštenih usana. Ponovo ju je preplavio osećaj krivice što ga je pustila da spava u džipu. Po ovom hladnom, vlažnom vremenu, s povređenim kolenom, sigurno mu nije bilo lako. Dohvatila je prekrivač koji je Marijel isheklala u "praktična žena i majka" fazi rane trudnoće i ušuškala ga oko njega.

"Ovo ti nećemo zameriti, dečko", promrmljala je, nagnula se iznad njega i poljubila ga. Nasmešio se u snu. I bio je sladak, pomislila je.

Sela je u ogromnu mekanu fotelju, zbacila mokre papuče i podvila noge ispod sebe. Ispila je prvu koka-kolu ne radeći ništa, samo ga je gledala kako spava. I zamišljala kako bi bilo fino da je stalno u blizini. Onda se nasmejala sebi. Najviše čemu se mogla nadati jeste da se čitava priča ne završi nekakvim bolnim emocionalnim krahom. To je mnogo realnija slika.

A kad je već kod realnosti... Otvorila je njegovu koka-kolu i počela da pregleda sadržaj paketa.

Nezavisnost. Samostalnost.

To su osobine koje služe na čast, osobine koje vas čine jačom, samouverenijom osobom. Da ne pominjem opšte mentalno zdravlje.

Može li čovek preterati sa samostalnošću? Počinjem da verujem u to. A znaci su da nezavisnost prestaje da liči na slobodu, a sve više liči na izolaciju.

Ne zagovaram potpunu zavisnost, ne zagovaram čak ni delimičnu zavisnost.

Mislim da govorim o udruživanju. Udruživanju snaga. Kada shvatite da nešto ne možete sami, a ne plašite se da zatražite. Naravno, odmah se nameće pitanje poverenja. Zajedno sa strahom od gubljenja ljubljene nezavisnosti. Da li je zaista tako loše s vremena na vreme pratiti, umesto da stalno vodite? I, kao najvažnije, treba li da vas grize savest što, umesto osećanja da ste ugroženi jer ste dozvolili nekom drugom da se izbori s problemom, jednostavno osećate olakšanje?

"Do đavola." Rajli je nastavio da psuje dok je listao papire. Nije gubio vreme na gledanje fotografija. Bilo je dovoljno loše što je prespavao čitava četiri sata na Tanzinom kauču. Mada, morao je priznati da se danima nije osećao tako dobro. Delom zahvaljujući snu, delom zahvaljujući tome što je znao da će moći, dok pazi na nju, da ljubi te usne, sluša taj smeh... Barem dok ga ne šutne u to njegovo jadno, beskorisno dupe.

Ali, nije se osećao dobro kada je tresnuo spisak zaposlenih FishNeta na sto.

Stvarno je želeo da ih ovaj trag odvede nekuda. Stvarno se nadao da iza svega ovoga ne stoji Martin. "Sve same žene." Prešao je rukom preko lica, a onda uzdahnuo. "Trebalo je to da znam nakon razgovora sa gospođicom Sak." Tanzi uze papire u ruke. "Ženska Internet firma." Besno je listala, zastajući s vremena na vreme da pogleda poneku fotografiju. "Odatle ime FishNet. Po čarapama."

Rajli se strese zamislivši Lori Sak u čarapama, mrežastim ili ne.

"Zanimljiva koncepcija", zaključi Tanzi. "I devojke mogu da budu kompjuterski frikovi." Ispravila se i počela da čita spisak s imenima i datumima stupanja u radni odnos. "Ovo ne znači da SoulM81 nije na neki način povezan s njima, zar ne? Možda mu je neka od ovih devojaka drugarica i otvara lažne naloge za njega?"

Rajli odmahnu glavom. "To se ne uklapa u psihološki profil."

"Možda sestra? Rođaka?"

Rajli uzdahnu i prođe prstima kroz kosu. "I to je malo verovatno. Takvi tipovi obično zaziru od kontakata sa ženama. Rođakama, prijateljicama, svejedno. Osim kada je reč o osobi kojom su opsednuti."

"Ali, to, onda, isključuje Martina, zar ne?"

"U njegovom slučaju stvar je nešto drugačija. Martin je čitav život proveo s istom ženom. Ne znamo tačno kakav je njihov brak, ali sudeći po onom kako su izgledali na balu, pretpostavljam da sada, pošto su deca otišla, uviđaju da nemaju mnogo toga zajedničkog. Martin je oduvek bio usamljenik. Nije imao bliske prijatelje ni u školi, ni na fakultetu."

Tanzi je zinula od iznenađenja. "Proveravao si njegovu prošlost?"

Rajli klimnu glavom. "To mi je posao. On o tome ne zna ništa, a mi ipak raspolažemo nekim informacijama. To je jedini način", dodao je kada joj je u očima prepoznao negodovanje. "A sada prolazi kroz nekakvu krizu zrelog doba. Čudno se ponaša. Kupuje sportska kola. Znaš, postoji razlog zašto je Martin u kompjuterskom biznisu. Lakše komunicira putem pisane reči. Na taj način ne mora da stupa u direktan kontakt s ljudima. Razumeš?"

Tanzi ga je ćutke gledala čitavih deset sekundi, a onda je tvrdoglavo spustila pogled na fotografije. "Ne prepoznajem nikoga. Ni sliku, ni ime. Do đavola."

Jasno mu je stavila da znanja da ne pristaje na razgovor o Martinu. Što je Rajliju sasvim odgovaralo. Za sada. Imao je figuricu kojota. Uz malo sreće, ako uspe da skine otiske, staviće tačku na spekulacije. Na ovaj ili onaj način.

Tanzi odloži obe gomile na sto. "Znam da si mi već objašnjavao, ali ne razumem zašto je nemoguće da je on, jednostavno, provalio u njihov sistem i sam menja naloge." Nasmešila se. "Ja, očigledno, nisam kompjuterski frik, pa te molim da mi progledaš kroz prste."

Na usnama mu je zatitrao osmeh, iako se, zapravo, nervirao. "Erni je proverio i tu mogućnost. Sistem im je postavljen tako da je praktično nemoguće provaliti u njega i ostati neprimećen. U svakom slučaju, ne tako često.

Uostalom, da poseduje takvo tehničko znanje, mogao bi da provali u sistem bilo kog Internet provajdera. Ne bi držao samo jednog i tako rizikovao da bude uhvaćen. FishNet ima prilično dobru zaštitu. Uz to, postarali su se da ništa od podataka o poslovanju firme i zasposlenima ne bude dostupno preko Interneta."

Uzdahnuo je. "Znam da ne želiš da slušaš ovo, ali to je jedan od glavnih razloga što je Martin osumnjičen. Zahvaljujući velikom računu koji ima MainLine kod FishNeta, tvom uredniku odrešene su ruke da otvara korisničke naloge po želji.

Pokušali smo da im uđemo u trag, ali Martin se dobro zaštitio. Po svemu sudeći, dobro se razume u kompjutere."

"Kao tvoj drugar Erni?"

"Tako nekako. Ali, iskreno, bio sam ubeđen da je SoulM81 neko od zaposlenih u FishNetu. Sve do sada sam smatrao da je ta varijanta izvesnija." I želeo da bude tako, zbog Tanzi, iako je to za njega značilo više posla. Ćutala je neko vreme, razmišljajući, ali kada je konačno progovorila, vratila se na FishNet. "Možda je ipak reč o rođaki ili prijateljici koja više liči na muško nego na žensko?" Pokazala je glavom ka fotografijama i suvo dodala: "Što ne bi naročito suzilo izbor."

Tužno ali istinito, pomislio je. "Nije nemoguće. Pitam se zašto gospođica Sak nije spomenula taj detalj dole smo onako lepo ćaskali."

"Možda je pretpostavljala da znaš."

"Pre će biti da negde sedi, upravo u ovom trenutku, i likuje što se nerviram."

Tanzi mu dobaci vragolasti osmeh. "Internet feministkinje: jedan. Glupi arogantni muškarci: nula."

"Hej", reče Rajli, glumeći uvređenost, "ja nisam glup."

Konačno je uspeo da joj izmami iskren osmeh. "Pa, šta ćemo sada? Imamo li još neki trag?" Pogledom mu je jasno stavila do znanja da pri tom ne misli na Martina, već isključivo na FishNet. Rajli je ionako smatrao da su za taj dan dovoljno razmišljali o Martinu kao o mogućem krivcu. Ni njemu se nije sviđala ideja da je progoni neko koga ona poznaje. "Skupljam imena svih ljudi koji su prisustvovali dobrotvornom balu, bilo kao zaposleni ili zvanice. Ideja je da uporedim taj spisak sa ovim spiskom i vidim da li se neko ime poklapa. I dalje ne škodi da pogledamo. Ako se držimo teorije o sestri ili rođaki, možda ćemo pronaći nešto na osnovu prezimena."

"A ako ne nađemo?"

Rajli uzdahnu i pogleda je pravo u oči. Oboje su znali na koga će usmeriti potragu ukoliko to ne upali. "Nastavićemo da tražimo", rekao je. "Ima još nešto, ali treba vremena da se izvede. Erni radi na virusu..."

"Misliš, pravi ga? Zar smeš tako nešto? Zakonski?"

"Erni radi na virusu", počeo je iz početka, namerno izbegavajući odgovor, "koji će ubaciti u tvoj kompjuter. Virus će se automatski zakačiti na svaku poruku e-pošte koju budeš poslala s kompjutera."

"Ne razumem."

"Virus je Trojanac", nastavio je Rajli. "Na svaki i-mejl koji budeš primila od pošiljaoca koji se nalazi u tvom adresaru, automatski će biti otposlat odgovor s virusom u prilogu poruke. Čim se prilog otvori, virus se aktivira i poput crva ulazi u računar primaoca, omogućavajući nam da pogledamo sve što se na njemu nalazi."

"Vau. Slušala sam svakojake priče na tu temu, ali uvek sam mislila da je reč o paranoji. Stvarno možeš to da uradiš? I ne želim da zarazim svakog koga poznajem." Nasmešila se. "Mada, ima nekoliko ljudi koje bi bilo zabavno..." Na Rajlijev preteći pogled, Tanzi brzo stisnu usne i zaćuta.

"Nećemo zaraziti nikog drugog. Na tvom laptopu u adresaru ostavićemo samo jedno ime."

"Ah. Da bi to funkcionisalo, primalac mora da otvori prilog poruke, zar ne?"

"Pod pretpostavkom da je reč o tipu koga ne poznaješ, to bi bio prvi odgovor koji je dobio direktno od tebe. Zar misliš da bi odoleo iskušenju?"

Tanzi klimnu glavom. "Tačno. Ali, šta će pisati u poruci? Zar ga na taj način nećemo samo ohrabriti?"

"Uobičajeni reklamni materijal. Spisak s tvojim predstojećim nastupima.

On će to shvatiti kao poziv. Na kraju krajeva, dosad mu nisi odgovarala na poruke, zar ne? Progutaće mamac, veruj mi."

Stresla se, kao da joj je hladno. "Mamac. Baš tako se i osećam."

"Dovešću neke svoje ljude da budu u publici i ispred studija. Sve ćemo snimiti kamerom, kako bismo videli da li se neko lice pojavljuje više puta."

"Zašto to već nismo uradili? Mislim, bez obzira na virus, zar nije trebalo da mu pošaljemo i-mejl i da ga nateramo na akciju? Zašto čekamo da me ponovo kontaktira?"

"Ne čekamo. I već sam počeo sa snimanjem."

"Od kada?"

"Od bala."

"Zato što ga pre toga nismo ozbiljno shvatali", rekla je klimajući glavom.

Podigla je ruku da ga ućutka. "Ne, ne krivim te. Ja ga prva nisam shvatala ozbiljno. U međuvremenu sam malo istraživala po Internetu o takvoj vrsti poremećaja. Radio si po standardnoj proceduri. Oni se obično smatraju bezopasnim, sve dok ne dođe do promene u obrascu ponašanja. A sada se model p romenio. Prvo, cedulja na stolu. A sada, nakon poslednje dve kolumne,ništa."

"Nemam materijal iz radio-stanice, ali imam traku s tvog poslednjeg snimanja za Barbaru Bredli. Dakle, još uvek nemamo ništa za poređenje. Ali, tražićemo od televizijske stanice da nam pošalje trake s nekoliko poslednjih snimanja. Možda ćemo prepoznati neko lice u publici."

"U redu", rekla je, mada joj je na licu pisalo drugačije. Rajliju se srce steglo kada je podigla oči ka njemu. U njima nije bilo suza, što nije ni očekivao. Ali, bilo je nečeg što je ličilo na izraz progonjene zverčice.

"Stvarno želim da se sve ovo okonča", prošaputala je. Protrljala je nadlaktice i okrenula glavu u stranu. "Pa kako ispadne."

Ustao je i prišao joj, povukao je da ustane i uzeo u naručje. "Uhvatićemo ga, Tanzi. Saznaćemo ko je."

"Nadala sam se da je obustava paljbe znak da je digao ruke od mene", rekla je šupljim glasom. "Ali, to je samo još jedna od promena u obrascu ponašanja."

Rajli se zagleda u nju. Klonula je duhom, ali znao je da će se brzo povratiti, a onda će joj biti krivo što je dozvolila kopiletu da je uzdrma, makar i na trenutak. I sigurno mu neće biti zahvalna, Rajliju, ako pokuša da ulepša stvarnost. Tako bi samo pokazao da je smatra nesposobnom da se izbori sa situacijom. "Da", rekao je mirnim glasom. "Tako izgleda. Promene u obrascu ponašanja jesu signal za opreznost, ali same po sebi ne znače opasnost."

Pomilovao ju je po obrazu, prešao palčevima preko njenih jagodica. "Naravno, moramo biti spremni na sve. Što uključuje i mogućnost..."

Stavila mu je prste preko usta. "Nemoj. Za danas je dosta. Nisam više u stanju da razmišijam o tome. Da iza svega stoji... znaš. Jednostavno ne mogu. U redu?"

"Dobro'', mirno je rekao. Uhvatio ju je za bradu i podigao joj glavu. "Ali, hoću da znaš da neću odustati. Nećemo odustati. Sve dok ne ulovimo SoulM81a."

"Da", reče Tanzi, a onda spusti glavu na Rajlijeve grudi i obgrli ga oko struka. "Da ga ulovimo, to mi dobro zvuči."

Bez obzira na mučne okolnosti, Rajli nije mogao da se otme utisku da je, dok je ovako drži, konačno sve na svom mestu. I da je, ma koliko bila jaka i odvažna, nekako sićušna u njegovom naručju.

Prešao joj je dlanovima po leđima, a onda još jače privio uz sebe. U tom trenutku, imao je samo jednu želju. Da bude zaštićena dvadeset četiri časa dnevno, sedam dana u nedelji.

Teško je uzdahnula. "Znaš šta najviše mrzim?" promrmljala je u njegovu košulju.

Odmakao se unazad. "Šta?" "Što njemu moram da zahvalim za poznanstvo s tobom." Položila je dlan između njegovog vrata i donje vilice. "Ali, drago mi je što sam te upoznala."

"Zahvali baki." Rajli uze Tanzinu ruku sa svog lica, okrenu je, poljubi u dlan, a onda joj savi prste u pesnicu. Zdušno se pomolio u sebi da će ovo obećanje, izrečeno bez reči, uspeti da održi.

Oči su joj ponovo zaiskrile kada je utisnuo poljubac u njenu pesnicu, a zatim je obuhvatio svojom rukom. Ali, to nisu bile iskre straha, ni ranjivosti, čak ni nade. Rajliju na trenutak kroz glavu prolete misao koliko može biti opasno kada dvoje ljudi osećaju, žele, rade stvari koje inače nikada nisu radili. Nisu ga mučile sumnje, ali nije želeo da Tanzi zažali zbog bilo čega što će se desiti između njih.

Prešla mu je prstima duž slepoočnica i obraza. "Još te muči što mešaš zadovoljstvu i posao, zar ne?"

Trebalo bi da ga muči. S obzirom na sve što je prošao sa ocem. Fin bi sigurno prsnuo u smeh kada bi mu Rajli rekao da to nije isto, jer ovo što oseća prema Tanzi nije samo požuda. Ovo je, u najmanju ruku, početak nečeg što bi

moglo biti mnogo više od puke seksualne hemije. Zapravo, već bi se usudio da to zvanično izgovori.

"Hoću da to uradimo zato što želimo", rekao je konačno, "a ne zato što smo se sticajem okolnosti našli u nekakvoj nadrealnoj situaciji."

"Tako se osećaš?"

Odmahnuo je glavom. "Baš zato moram još nešto da ti kažem. Okrenuću nekoliko telefona. Uključiću još neke ljude u ovo. Treba nam još očiju i ušiju."

Umesto da skoči na njega, Tanzi mirno reče: "Dobro, samo pod uslovom da račun ispostave meni. Znam da tvoja briga za mene prevazilazi profesionalnu, ali neću dozvoliti da plaćaš te ljude iz svog džepa. Ne bi bilo pošteno..."

Zatvorio joj je usta poljupcem. Kada je uspeo da podigne glavu, priznao je: "Više ne razmišljam racionalno kada sam pored tebe. Treba mi pomoć. Iskreno, bolje ću se osećati ako još neko bude motrio na tebe." Nežno ju je uzeo za lice.

"Ali, neću - ne mogu - sasvim da se isključim."

"To mi je sasvim jasno."

Na usnama mu je zatitrao osmeh. Sviđalo mu se što su oboje, bez obzira na ozbiljnost situacije, bili spremni da se našale. To je dodatno učvršćivalo ovaj savez koji je počeo da se rađa među njima.

Obavila mu je ruke oko struka. "Sve dok me ti ne ispuštaš iz vida, savršeno mi odgovara svako rešenje koje odabereš."

Zatreperio je čitavim telom kada se privila uz njega, topla i mazna.

"Obećavam ti stoprocentnu pažnju, non stop", re kao je promuklim glasom, pošto su Tanzini prsti sve vreme lutali po njegovom licu, bradi, usnama.

Nasmešila se, ali Rajliju nimalo nije zasmetao tračak likovanja u tom osmehu. Ni trunčicu. "Reč telohranitelj poprima sasvim novi smisao."

"Poprima." To je bilo sve što je uspeo da izusti pre nego što je zapušio ta bezobrazna usta poljupcem.

Usne su mu bile slatke od milkšejka koji mu je spremila i nečeg što je bio njegov ukus. Nije žurio, ljubio ju je polako, kao čovek koji namerava da se zadrži neko vreme. Prepustila se, briga i strah polako su nestajali pred Rajlijevim laganim zavođenjem. Lako bi se navikla na njegovu blizinu ako bi to značilo mnogo više vremena provedenog na ovaj način.

Spustio je ruke niz njena leđa, a onda čvrsto privukao njene kukove uz svoje. Bio je tako uzbuđen da ju je zatekao. Muškarac s takvom hitnom potrebom obično je... nestrpljiviji. I mada su njegovi prsti čvrsto držali njene kukove, to nije bilo sa raspaljenom strašću, već s nežnim samopouzdanjem.

Kao da zna da imaju ceo dan - i noć - da vide kuda će ih ovo odvesti.

Normalno bi ona bila nestrpljiva s ovakvim ritmom. I sinulo joj je, kada su njegova usta napustila njena i lagano krenula ka njenom vratu, ostavljajući za sobom vlažan trag, da je uvek ona bila ta koja je ubrzavala stvari, ne dozvoljavajući drugoj strani da i na sekund razmišlja o bilo čemu drugom do čistoj požudi. Zabacila je glavu unazad, tihi jecaj joj se oteo sa usana dok je on nastavljao svoj put niz njen vrat. Čega se, za ime sveta, bojala?

Tačno je znala čega. Prešla je rukama uz njegova leđa, podigla mu glavu i nežno ga poljubila, u usne. Otvorio je oči i ona blago zadrhta od dubine želje koja je izbijala iz njih. "Hvala ti", prošaputala je.

Za nijansu je raširio oči. Ali, ruke su mu nastavile da lutaju po njenim leđima, da se igraju s njenom kosom. "Na čemu?" "Što ne žuriš." Blago se osmehnula. "Što meni ne daš da žurim. Što me teraš da ne želim da žurim."

"Samo radim onako kako osećam da treba. S tobom."

Osmeh joj se razlio preko čitavog lica. Savršeno je opisao kako se osećala.

Sve je očekivala, samo ne ovo lagano, glatko kliženje u želju. Mada, ako bi bila iskrena prema sebi, Tanzi bi priznala da je ono što oseća odavno prestalo da bude želja, i pretočilo se u potrebu. Ali, uz privlačnost i uzbuđenje koji su rasli

sve ovo vreme, očekivala je neku vrstu kataklizmične eksplozije kada konačno dođe do ovoga. Ne ovu slatku, bolnu nežnost.

I dok je deo nje želeo da se povuče, automatski zaštiti ono malo što se još dalo zaštititi od ovako ranjive vrste bliskosti, shvatila je da je prekasno. Prava bliskost, proistekla iz svega onoga što se među njima desilo, dovela ih je do ovog trenutka. I baš to, činjenica da je želela ovog čoveka u celini, činila je ovaj nežni trenutak emocionalno eksplozivnijim od najžešćeg seksa.

"Imaš dobre instinkte", rekla je konačno, a onda mu provukla prste kroz kosu i ponovo privukla njegove usne svojima.

Rajliju je srce lupalo kao mahnito. Stvarno nije smišljeno otpočeo ovakvu predigru. Bio joj je potreban i želeo je da joj pokaže da može da se osloni na njega. Reči su mu ponestale, i zato ju je ljubio, držao, milovao.

Da je pravio planove za prvi put, pošao bi od toga da Tanzi očekuje pun vučji tretman. Iskreno, bio je prilično siguran da bi joj mogao udovoljiti u tom pogledu. Ako ostanu dovoljno dugo zajedno, učiniće to. Ili će umreti pokušavajući. Ali, ne ovoga puta.

Jezik joj je bio topao i sladak dok je klizio po njegovim ustima. Zapitao se hoće li se ikada zasititi tog ukusa, te igre. Njegova glad je postajala neizdrživa, i padao je u iskušenje da jednostavno pređe u napad i zgrabi ono za čime je tako očajnički žudeo. Samo, ove slatke muke kojima se izlagao time što nije žurio, što je istraživao umesto da osvaja, bile su suviše primamljive, svaki izmamljeni uzdah draži.

"Moram nešto da ti priznam", promrmljao je kada je krenula u lagano istraživanje njegove brade i vrata. "Maštao sam o ovome." Osetio je kako ga potresa drhtaj i telo mu se još više zateže. "Samo što nije bilo nežno. Uvek je bilo žestoko i brzo. Ni nalik na ovo."

Prešla mu je jezikom niz vrat... sada je na njega došao red da se strese. Od zadovoljstva.

"Da", složila se, spuštajući mu male poljupce iza uva, "ni nalik na ovo."

Zagolicala ga je, stavivši mu do znanja da je i ona maštala o njemu.

Kao da mu čita misli, a već je pomišljao kako je i to moguće, usne joj se iskriviše u vragolasti osmejak. "Mislio si da samo muškarci razmišljaju o tim stvarima?"

"Baš me briga za druge žene", rekao je, i sam se osmehujući. Igrao se s rubom njenog duksa. "Uzbuđuje me što si ti maštala o meni."

"To te čudi? Znaš da si fantastičan materijal za maštanje, zar ne?" Prešla mu je rukama niz grudi, zatim preko ramena pa niz mišice. "Fantastičan."

Nastavila je da ga izaziva. "Spremi se na pravi šok. Maštala sam da radim ovo..." Krenula je dlanovima uz njegove grudi, zadižući mu košulju, dok je nije nabrala ispod pazuha. "Otkrivam ovo", nastavila je, ne gledajući više u njegove oči, već u grudi. "Radim ovo." Nagnula se i obišla mu jezikom oko jedne, a zatim druge bradavice, od čega mu se čitavo telo trglo, kao pod udarom struje.

"Iako nisam imala pojma šta se krije ispod one užasne odeće."

Gledao ju je bez reči, dok mu je čitavo telo podrhtavalo. "Je l'?"

Klimnula je glavom, a vragolasti, gotovo likujući osmeh koji joj je lebdeo na licu, samo se malko pokolebao kada je sasvim skinuo košulju i vrlo promišljenim pokretom stavio ruke na njen struk. "Pa", rekao je, uživajući što joj je dah malo zastao kada je zadigao njen duks, otkrivajući samo nekoliko santimetara golog stomaka. "Ja sam znao kakvo se telo krije iza tvoje odeće."

Još malo joj je zadigao duks, zadovoljan što ga je uhvatila za mišice, kao da traži oslonac. "Skoro sam provalio svoju ovčju masku, i to bukvalno, one noći, na stepenicama, kada si na sebi imala pripijene antilopske pantalone."

"Stvarno?" upitala je, pokušavajući da zadrži privid samokontrole samouverenim osmehom, ali ju je podrhtavanje u glasu odavalo.

"Stvarno", rekao je, prevlačeći palčevima ispod same ivice njenog duksa, koji se sada nalazio tačno tamo gde je trebalo da bude grudnjak... a nije. Još

malo je zadigao duks, nabirajući debeli pamuk tako da su ispod ivice rebrastog ruba počele da se pomaljaju obline njenih dojki. "Ali, nisam te zamišljao ni u antilopskim pantalonama, ni u večernjoj haljini."

Video je kako Tanzi guta knedlu, osetio kako i njemu grlo postaje pomalo suvo dok je zavlačio prste ispod mekane tkanine... da bi pronašao nešto neuporedivo mekše. Najmekšu kožu na svetu.

"Ne?" promucala je, a reč je više zvučala kao krčanje.

Samo je odmahnuo glavom, žudeći da zaroni dole, okusi tvrde, nabrekle bradavice koje je milovao. Bože, uzbuđuje ga svaki delić njenog tela. "Ja..."

Zastao je, pročistio grlo, ovlažio usne.

Zenice su joj se raširile na ovu nesvesnu radnju a on je gotovo izgubio ono malo kontrole što mu je preostalo. "Zamišljao sam te", rekao je, prekrivajući joj obe dojke rukama, na šta je ona zaječala... nežno je prešao dlanovima preko nadraženih bradavica, na šta su oboje zastali da uzmu malo vazduha, "u glupom dresu." Skliznuo je rukama oko njenih leđa, svukao joj duks preko glave, i onda, konačno, privukao sebi, pa je gola koža najzad poljubila golu kožu. "Zamišljao sam kako ga cepam... i vodim ljubav s tobom, dok na sebi nemaš ništa osim onih smešnih papuča."

Već mu je provlačila prste kroz kosu da privuče njegovu glavu sebi, kada je registrovala šta je rekao, zastala i... prsnula u smeh.

Iskezio se. "Baš sam fin, a?"

"Ne možeš biti finiji", rekla je, osmeh joj je bio iskren, oči tako blistave, tako pune osećanja kojima nije smeo dati ime. Prvenstveno zato što je toliko želeo.

Povukla ga je ka sebi i promrmljala mu u usne: "Mislim da se to da urediti."

Poljubio ju je, brzo i snažno, a zatim polako, sasvim polako. "Nikada nisam osetio želju da uradim nešto jako romantično", promrmljao je kada je odvojio

usne od njenih. "Ali, sada bih više od svega želeo da te ponesem uz te stepenice do kreveta. Samo što bismo verovatno završili u podnožju, prebijenih leđa."

Stvarno je uživao u ovom toboganu, u laganom, krivudavom spuštanju, mahnitom stropoštavanju, za kojim je ponovo sledilo uspinjanje.

"Vrlo romantično", složila se. Naglo se izvukla iz njegovog naručja, uzela ga za ruku, i potpuno nesvesna svoje nagosti okrenula se i povukla ga uz stepenice. "Umesto toga, možeš da me ispratiš do kreveta."

I mada je više od svega želeo da bude u mekanoj postelji s njom, duboko u njoj, skoro je podjednako uživao da je drži u napetosti. Imala je više nego dovoljno iskustva u vođenju igre. Ako ništa drugo, pokazaće joj da je praćenje ponekad zabavnije od vođstva.

Stigli su do odmorišta na drugom spratu, i ona je već krenula da prevali, poslednji niz stepenica, kada ju je naglo okrenuo u mestu i veštim pokretom prikucao uza zid. Oči su joj bile razrogačene od iznenađenja, ali i blistave od zadovoljstva.

O, da, nema sumnje da će uživati u nadmetanju s njim.

Slavio je ruke na zid pored njene glave i nadvio se nad nju, tako da je nedostajalo samo nekoliko milimetara da je dodirne. "Šta je na ovom spratu?"

Podigla je ruke da ih stavi na njegove grudi, u oči joj se brzo vratio vragolast sjaj. Ali, on je brzo zgrabi za ruke, pre nego što je stigla da ga dodirne, i pritisnu ih uza zid pored njene glave.

Zenice samo što joj nisu eksplodirale, zinula je pre nego što je uspela da se iskontroliše.

"Ja, uh..."

Osmeh mu se malo raširio. Ostala je bez teksta. Ovo je još bolje.

Nagnuo se i gricnuo je za rame, a zatim joj brzo prešao jezikom duž vrata.

"Reci mi", promrmljao joj je u uvo.

Sva se bila ukočila pred ovim erotskim napadom, ali začudo nije uzvratila.

"Radna soba. Kupatilo."

Prekinuo ju je strasnim poljupcem.

Do đavola. Kupatilo bi bilo zabavno... Ali, želeo ju je na ravnoj podlozi. Za prvi put. Po mogućstvu mekanoj. "Na trećem?" nastavio je, saginjući glavu da bi joj vrhom jezika opisao vlažan trag oko bradavice.

Uzdahnula je, a onda zaječala kada je i drugoj pružio isti tretman. Ili je možda on zaječao.

"Nemam pojma", rekla je, a onda se zasmejala. "Do đavola, šta mi to radiš?"

Podigao je glavu i iskezio se. "Samo da znaš, očekujem da mi vratiš istom merom."

Uspela je da otvori željom zamagljene oči. "Je li?"

"O, da."

Pogled joj se malko razbistrio, na licu je počeo da joj se formira osmeh.

Dostojan protivnik. Lepo će se zabaviti, njih dvoje.

Obavio je njene ruke oko svog vrata i povukao je sa zida. "Obuhvati me nogama", rekao je.

"Ali,..."

"Drži se, Tanzi", naredio je. "Čvrsto."

Poslušala ga je, a on se okrenuo ka stepeništu.

"Tvoje koleno..."

"Trenutno osećam konkretniji bol na drugom mestu." Nasmešio se. "Bilo bi mnogo elegantnije kada bili te uzeo u naručje i otrčao gore preskačući po dva stepenika, umesto što te nosim ovako, ali..."

Promeškoljila se, trljajući se o njega. "I krkače spreda imaju neke prednosti."

I baš zato što više nije mogao da čeka ni jedan jedini trenutak da on njoj pokaže - a ako ima boga, više nego jedanput -krenuo je da preskače po dva stepenika.

Pa makar nedelju dana držao led na kolenu.

Čist seks.

Svi smo ga probali, zar ne? Verujem da ćete se svi složiti (ili barem oni koji su dovoljno hrabri da priznaju) da, ma koliko bio zabavan dok traje, posle, pa, ostavlja ukus brze hrane, zar ne? I eto novog izraza o kojem razmišljam.

Vođenje ljubavi. Potpuno različito od seksa, stvarno. Hvata vas strah od pomisli na sva ona očekivanja koja se neminovno rađaju kada se reč na slovo "lj" uvuče u spavaću sobu. (Ili bilo gde drugde.) Zato što, razmenjujete još gomilu stvari pored seksa kada vodite ljubav.

Intimnost na potpuno drugačijem nivou. Apsolutno zastrašujuća. Ali, i predivna. Jer, a to je ono što je stvarno neverovatno, kada ste u ljubavi, čak se i posle čistog seksa osećate ispunjenim.

Pali su na krevet, ruke su mu lutale svuda po njoj. Nije ostalo ni traga od onog proračunatog tempa koji je diktirao na stepeništu, i samouverenog razmetanja s kojim ju je prikucao uza zid na odmorištu drugog sprata. Postojali su samo požuda i strast. Potreba koja se graničila sa očajanjem.

A kada ju je povukao ispod sebe, po načinu na koji joj je pomagao da se oslobodi odeće, Tanzi je znala da je ta potreba, taj osećaj očajanja obostran.

Da je sačuvala samo trunčicu prisebnosti i razmislila šta stoji iza toga, verovatno bi skočila iz kreveta i otrčala iz sobe, vrišteći na sav glas. Pokušala bi da zaštiti svoju ljubljenu nezavisnost, koju je čitavog života negovala i jačala. I štitila. Znala bi da, kada ga jednom pusti u svoje telo, više neće moći da zaustavi bujicu emocija. Više neće biti prepuštanja isključivo fizičkom zadovoljstvu, moraće da prizna sebi da ga je odavno pustila da prodre do mnogo intimnijih kutaka njenog bića, mnogo svetijih.

A ipak, uz svu pomamu, među njima je i dalje postojala ona duboka veza, koja nije imala nikakve veze s telesnim. Dahtanje i stenjanje, uzdisanje i ječanje, nisu ih sprečavali da se smeju, iako su im tela žudela za zadovoljenjem.

"Kondomi", promucao je kada je ona, prvi put, skliznula rukama niz njegovo potpuno golo telo i prešla dlanovima po tim tako nežnim usecima prepona.

"Ako nisi zaražen", rekla je zadihano, "ne trebaju nam. Na pilulama sam."

Podigao je glavu s mesta na kojem je radio neke neverovatno zavodijive i erotske stvari s njenom ušnom resicom i uputio joj iznenađen pogled.

"Zaražen?" "Šta je, ne sviđa ti se reč? Misliš da je bljak?" Videla je kako pokušava da se namršti, ali bio je toliko nespreman za ovako nešto da mu se osmeh oteo sa usana pre nego što je uspeo da ga zadrži.

"Aha!" graknula je. "Provaljen si!"

"Ipak", uspeo je da procedi, pokušavajući da napabirči ono malo preostalog dostojanstva, "loše je za raspoloženje."

Ležao je na njoj, osećala ga je, napetog i tvrdog tik uz mesto gde je apsolutno morala da ga ima... a odlagala je nirvanu da bi ga zadirkivala? Ali, bilo je mnogo zabavno. On je bio mnogo zabavan.

Malko podigavši kukove, namestila ga je tačno između bedara, izmamivši mu nekontrolisani uzdah. "O, da, uopšte više nisi raspoložen."

On nešto promrsi i namesti se malo više, i sada je došao red na nju da zaječi. S prilično bludnim osmehom na licu, rekao je: "Šta da kažem, nešto kod tebe je..." Gurnuo je još malo. "Zarazno."

Smejući se, prešla mu je vrhovima prstiju niz kičmu, duž te savršeno čvrste guze, nateravši ga da se strese od zadovoljstva.

Oči su mu opasno blistale, telo mu je bilo napeto kao struna dok je upirao u nju, na šta su se mišići njenih butina stegli od zadovoljstva. Ali, on se i dalje smešio. I dalje je bio raspoložen za igru. Uprkos očajničkoj i zajedničkoj potrebi da se rasterete. Kao da, možda, imaju vremena.

Sve vreme ovog sveta.

I eto, to su ti trenuci koji navode na razmišljanje o budućnosti. Tek trenuci u vremenu, ali kada se nanižu, mogu dovesti do nečega. Nečega što će potrajati.

Tako primamljiva zamisao, a tako zapanjujuća za Tanzi što joj se nada. Samo treba da...

Nadvio se nad nju i prošaputao joj na uvo: "Ako ne prestaneš da me mučiš i odmah me ne pustiš unutra, moraću da pribegnem očajničkim merama."

"Oh?" Sada je na njenim usnama zatitrao vragolasti osmeh. "Zar ne bi bio zainteresovan da ti opišem kako nameravam da te dovedem do vrhunca? Do najsitnijeg detalja?"

Oči su mu blesnule, ali i zubi. "Zašto gubiti vreme na objašnjavanje?" Da bi naglasio poentu, prikucao joj je zglavke za krevet, pored glave, a onda prešao jezikom preko njene donje usne. Brz poljubac, a onda se povukao pre nego što je uspela da mu uzvrati. "Kada možemo da probamo na licu mesta."

Sa izazivačkim sjajem u očima, prešao joj je jezikom preko brade, a onda niz vrat, koji mu je oslobodila zabacivši glavu u jastuk. Razočarano je zacvilela kada se spustio čitavim telom niže, ostavivši je s osećajem praznine između prepona.

Podigao je pogled ka njoj. "Rekla si do najsitnijeg detalja?"

Klimnula je glavom, ne podižući se. Ne bi uspela ni da je pokušala, pošto je u tom trenutku uzeo njenu bradavicu u usta, terajući je da se izvije na krevetu u naletu čistog zadovoljstva.

"Pokazaću ti najsitnije detalje", promrmljao je pre nego što je prešao na drugu bradavicu. "Mmm. Slatko. Savršeno." Oslobodio joj je zglobove da bi prekrio rukama njene dojke... i krenuo jezikom još niže.

"Oh! Bože!" Važila je za talentovanog pisca, a ovo je bilo najbolje što je uspela da smisli. Čula ga je kako se smejulji, osetila, uzvrpoljila se... a onda uhvatila sebe kako se ceri zajedno s njim.

A kada je dodirnuo jezikom mesto koje je najviše čeznulo za dodirom, vrisnula je pošto joj je čitavo telo potresao orgazam iznenađujućeg naleta i

snage. "Još", uspela je da promuca, pošto ju je mešavina ječanja i smeha ostavila bez daha. "Još detalja."

"Halapljivice", rekao je penjući se gore.

Nadurila se.

Skliznuo je u nju jednom jedinim, glatkim potezom.

Prestala je da se duri. Bila je suviše zauzeta. Izvijala se pod njim obmotavala se oko njega i spolja i iznutra.

Zastao je, ona je gurnula kukove napred. Odmahnuo je glavom, pokušavajući da dođe do daha. "Čekaj."

"Zašto?" upitala je, još uvek željna.

Podigao je glavu, nasmešio se, njegove oči su govorile da se tu dešava još mnogo toga. Između njih. "Zato što ne želim da se završi."

I onda su joj se, iz čista mira, u uglovima očiju pojavile suze. Emocionalne suze, dobre suze, zastrašujuće suze.

"Još ne. Ni..."

Ali, bilo je prekasno. Njeni mišići su imali svoje potrebe, i stegli su se grčevito oko njega, nateravši ga da nasrne što dublje, i dublje, lišen svake kontrole. Željno je dočekala svaki nalet, pomerajući se tako da su vreli talasi vrhunca nastavili da je zapljuskuju i nakon što je zajedno s njim odletela preko ivice.

Zario je lice u njen vrat, ispuštajući dugačak, dubok, zadovoljan zvuk da joj je izmamio osmeh. "Nikada", prošaputala je.

Srce mu je tako snažno tuklo da je imala utisak da ga oseća u sopstvenim grudima. Krenuo je da siđe s nje, ali ona ga je čvrsto obujmila i rukama i nogama, ne dozvoljavajući mu da se pomeri. "Znaš šta?"

Podigao je glavu, kosa mu je bila mokra od znoja, lice zajapureno. "Šta?"

Zadrhtala je od tog baršunastog glasa, promuklog od napora. Telo joj se vraćalo u život, željno uprkos činjenici da se nikada nije osećala tako ispunjenom. U duši. Potpuno se uverila u to kada ju je pogledao, ne kroz nju nego u nju, svestan svega u vezi sa njom. To nije bio postkoitalni, zadovoljstvom zamagljeni. samozadovoljni i na pola puta kući pogled koji je obično dobijala. Onaj koji je obično davala.

"Imaš smisla za detalje", promrmljala je.

Nasmešio se. Lenjo, zadovoljno, seksi. A ipak nekako predatorski.

"Najsitnije detalje", ispravio ju je.

Uzdahnula je, istegla noge ispod njegovih, obrnula se tako da je sada ležala napola ispružena preko njega. "Džej Bi je bio u pravu za jednu stvar."

Iznenađeno je podigao obrve. "Koju?"

Njen pospani osmejak raširio se u osmeh. "Stvarno si talentovan."

Stenjući, povukao ju je s kreveta. "Šta radiš? Kuda... kuda si krenuo?" Telo joj je bilo malaksalo i teško.

"Pod tuš. Zajedno s tobom", rekao je, vukući je za sobom, bosonogu i golu.

Kako se ispostavilo, njegova pozadina je bila ta koja ju je naterala da se pokrene. Kakav praznik za oči, pomislila je uzdišući. I nije mu nimalo smetalo što je go. Dvostruki bonus poeni. Ono silno vreme provedeno u svlačionici, nema sumnje. Pa, što se nje tiče, potpuna golotinje je apsolutno, stopostotno u redu. Čak i poželjna. Pogotovu kad je njegova.

Zamisli samo kako će ta čelična guza biti čvrsta i klizava pod sapunicom...

Zastao je, okrenuo se, uhvatio njen čeznutljiv pogled. "Stižeš?"

Uzdahnula je, smešeći se.

Rajli je odšepao niz stepenice i zaputio se ka Tanzinoj kuhinji da bi uzeo led. Koleno mu je prilično dobro podnelo stepenice i akciju u krevetu. Zato je

skupo platio stojeći stav u tuš kabini. Ali, nije psovao na oštar bol koji ga je probadao pri svakom koraku.

Teško je uverljivo psovati kada ti na licu lebdi glupi, zaljubljeni osmeh, pomislio je... ne prestajući da se smeši.

Bože, nije proveo ovakvo popodne... pa, u stvari, nikad. I već je smišljao strategiju, kovao planove za postkoitalnu distancu koju će ona, mogao se opkladiti, pokušati da nametne kada je prođe ošamućenost od vođenja ljubavi i višestrukih -bože, bili su višestruki - orgazama. Do đavola, već ju je želeo. I to ne samo u krevetu. Ili tuš kabini, svejedno. Dahtali su i stenjali, vrištali i uzdisali tokom spektakularnog seksa. A ipak, prvo što mu je padalo na pamet bili su osmesi, smeh, radost.

To je bilo ono što nije hteo da izgubi. Sve ono između. Sve ono što je nju činilo... njom.

Očekivao je da će ga više mučiti osećaj krivice što je prekršio pravilo koje je sam sebi postavio, i pokušao da nametne svom ocu.

Ali, nije. Nimalo. Već je znao da se ovo neće završiti kao puka avantura.

Nije bio siguran kako će to izvesti, ali neće joj dozvoliti da ga se odrekne. Bar ne u skorije vreme. S manijakom ili bez njega.

Bio je toliko zadubljen u misli dok je spuštao povređenu nogu niz poslednji stepenik da je umalo prevideo tanku žućkastu kovertu koja je ležala na podu, ispod otvora za poštu na ulaznim vratima. Pokušao je da je nagovori da zatvore taj otvor, makar privremeno, ali Tanzi je to odlučno odbila, kao što mu nije dozvolila da postavi detektor kretanja i preduzme ostale bezbednosne mere.

Nije bio problem u tome što nije ozbiljno shvatala opasnost. Jeste. Onoliko koliko je to u njenom slučaju, bilo moguće. Jednostavno, uzdala se u njegovu sposobnost da je lično zaštiti. To je bila još jedna od stvari oko koje su se raspravljali. A sada se, nažalost, ispostavilo da je bio u pravu.

Ne obazirući se na to što je na sebi imao samo peškir oko pasa, smesta je otključao vrata i izleteo napolje. Pretražio je pogledom ulicu, ali osim kiše, napolju nije bilo ničega. Ni kola, ni ljudi. Psujući, vratio se unutra i zaključao vrata pre nego što je pažljivo kleknuo na pod. Okrenuo je kovertu vrhom nokta, pazeći da ne ostavi otiske, ili zabrlja one koji su možda već tu. Nije bilo ni imena, ni adrese, ni pečata. Što se dalo očekivati, pošto je Tanzi odavno prestala da prima poštu na kućnu adresu. Čim je počela da se diže prašina oko njenih kolumni, preusmerila je svu poštu na poštanski fah firme, i zato je smatrala da otvor na vratima nije bitan.

Sa čime se SoulM81, po svemu sudeći, nije slagao.

Odmah je prepoznao rukopis. Bio je isti kao na cedulji s dobrotvornog bala.

Na pozadini koverte bile su nažvrljane samo dve reči: Za tebe. Čvrsto je stisnuo pesnice. Nikada nije bio agresivan van fudbalskog terena, ali ako bi mu ovog časa skot dopao šaka...

Rajli odmahnu glavom. Sabrao se i obuzdao bes. Neće joj biti ni od kakve koristi ako dozvoli da ga zaslepi mržnja.

Osvrnuo se tražeći nešto čime bi podigao kovertu. Otišao je u sobu, uzeo nekoliko papira sa spiskom zaposlenih u FishNetu, podvukao ili ispod pisma, a onda sve zajedno preneo na sto. Morao je da sedne, klečanje mu je dodatno povećalo bol u kolenu. Ponovo je okrenuo kovertu, ali nije se naziralo šta je unutra.

Jedva se odupro želji da je odmah otvori. Mada bi je najradije spalio. Ali, nije je čak ni pipnuo. Moraće da ode do džipa i uzme pribor za skidanje otisaka, kako bi ih uporedio s otiscima na cedulji. Ako ništa drugo, makar će znati da li je SoulM81 ostavio obe poruke. Ili angažovao istu osobu da ih isporuči. Mada je Rajli bio siguran da tip, ma ko on bio, radi sam. Smeo se opkladiti da je skot bio na balu, kao što se smeo opkladiti da se šunjao ispred Tanzinih vrata.

Martin je bio na balu. I znao je Tanzinu adresu.

Rajli oseti kako mu se želudac grči od navale kiseline. Zaista se nadao da iza svega stoji neko nepoznat, a ne njen šef. Ali, kako su se stvari odvijale, Martin je postajao sve sumnjiviji. Rajli se nimalo nije radovao tome, ali moraće ozbiljno da porazgovara s njom i suoči je sa sve izvesnijom činjenicom da je krivac za ovu noćnu moru neko koga ona voli i poštuje. Nažalost, nije mogao da uporedi rukopise, pošto su Martin i Tanzi svu prepisku obavljali, preko Interneta. Ali, imao je figuricu. Za početak će skinuti otiske s nje. Pre svega mora da navuče neku odeću.

Okrenuo se da izađe iz sobe kada se na vratima oglasilo zvono.

"Ja ću", viknu Tanzi s podnožja stepeništa u pravcu kuhinje, verovatno pretpostavljajući da je on otišao po led.

Rajli polete da je zaustavi, ali koleno popusti pod njim. Besno je opsovao prebacujući težinu na zdravu nogu i pridržavajući se rukom za zid da ne padne.

Za to vreme, ona je već otvorila vrata.

"Tetka Milisent!" uzviknu Tanzi iznenađeno.

"Ni manje ni više", promrmlja Rajli. Zašto mi se ovo dešava, pomislio je, dižući pogled ka tavanici. Barem da je stvarno otišao u kuhinju po led. Makar bi imao gde da se sakrije. Ovako, nalazio se u dnevnoj sobi, a na sebi je imao samo peškir i glupavu grimasu. Uopšte nije hteo ovako da saopšti Milisent, kako je došlo do izvesnih promena u njegovom odnosu prema njenoj voljenoj i jedinoj unuci.

Ipak, bio je dovoljno priseban da pažljivo prekrije pismo povelikom gomilom papira. Nije želeo da kaže ni jednoj ni drugoj o ovom novom kontaktu, sve dok ne proveri šta piše u poruci. U međuvremenu, morao je da ih što pre odvuče s ulaznih vrata.

"Tanzi", viknuo je. "Ovamo."

Zakoračila je unazad, a onda se naslonila ramenom na dovratak. Srećom, na sebi je imala šortc i fudbalski dres. "Rajli? Mislila sam da si..."

"Rajli, baš zgodno", oglasila se Milisent, zakoračivši da zaobiđe Tanzi pre nego što je iko mogao da je zaustavi. "Bilo je krajnje vreme da vas Tanzi pusti... oh, pardon."

Ne razmišljajući mnogo, Rajli je izgovorio tri reči koje je mislio da nikada u životu neće izgovoriti. "Mogu da objasnim."

Milisent ispusti iz oka mali monokl koji je volela da nosi, ali ga brzo vrati nazad. Odmerila ga je bez reči od glave do pete, a onda se okrenula ka Tanzi i izjavila: "Uhvatio ga je pljusak, je li?"

"Ne, gospodo", reče Rajli stupajući korak napred i stežući zube da ne bi opsovao na oštar bol u kolenu. "Ma koliko želeo da iskoristim izgovor koji ste mi tako ljubazno ponudili, mislim da je bolje da se držim istine."

Ponovo je okrenula monokl ka njemu. Da je imala britanski akcenat, Milisent bi postidela čak i Megi Smit. "A to je?"

"Više ne radim za vašu unuku."

"Otpustila sam ga", umeša se Tanzi, konačno povrativši glas. Rajli je okrznu pogledom, očekujući da će je zateći u najmanju ruku zblanutu od stida.

Ali, ne. Na usnama joj je lebdeo vragolasti osmeh, a oči su joj sijale kao da se sasvim lepo zabavlja. Izgleda da njoj nije smetao ovaj susret u troje. Naravno, nije ona bila u peškiru. "Šta si uradila?" Milisent pogleda najpre nju, pa onda njega. "Nešto se desilo?"

"Može se tako reći", promrmlja Tanzi, uzdržavajući se da se ne zasmeje.

"Nekoliko puta."

Rajli je mrko pogleda. "Nismo ga još uhvatili..."

"Ali, ustanovili ste ko je?"

Tanzi prekrsti ruke na grudima. "Moja baka, detektiv iz fotelje."

Milisent joj dobaci pogled od kojeg bi i odrasli muškarac zadrhtao. I Tanzi se malo lecnula, videlo se po blagom kolebanju u njenom osmehu. Rajli se uhvati kako i sam zadržava osmeh. Barem je saznao da i Tanzi od nekog preza.

"Gospoda Agata Kristi možda jeste bila pametna osamdesetogodišnjakinja, ali inače nema nikakve veze sa mnom", izjavi Milisent, a onda se okrenu ka Rajliju, upitno podižući obrvu.

"Više ne radim za Tanzi, ali radim s njom. Angažovaću saradnike da mi pomognu, ali obećavam, lično ću se postarati da se slučaj reši." Pročistio je grlo, spremajući da nastavi objašnjenje, ali Milisent ga prekide.

"A povlačite se zato što...?"

"Zato što smo se spa..." zaustila je Tanzi, ali brzo se ispravila, uz mali osmeh. "Zato što smo ušli u vezu. Pre sat ili dva. Rajli smatra da više nije objektivan." Odmahnula je rukom da ga ućutka. "Ne slažem se s njim, ali to je kompromis na koji mogu da pristanem."

"Gospođice Harington, molim vas..." zausti Rajli, ali je ponovo dobio znak da ćuti, ovoga puta od Milisent. ''Više niste u mojoj službi, gospodine Pariš, tako da možete da radite sa svojim vremenom što god želite i s kim god želite. Mislim, profesionalno."

Ponovo je podigla ruku kada je zaustio da odgovori. Rajli ljutito okrzu pogledom Tanzi, koja je , za njegov ukus, delovala suviše mirno. Zabavljaš se, je li? Pa, videćeš kasnije?

"Cenim to što i dalje vodite ovaj slučaj onako kako je to najbolje za moju unuku. Što se tiče ostalog, pa, nikada se nisam mešala u njen ljubavni život, pa neću ni sada."

To nije bio baš blagoslov, ali ako se sve uzme u obzir, dobro je i prošao.

Rajli klimnu glavom, iskreno zahvalan. "Dajem vam reč da ću sve učiniti da je zaštitim." Onda se okrenuo ka Tanzi. "Kad smo već kod toga, zar se nismo dogovorili oko otvaranja ulaznih vrata?"

"Videla sam ko je kroz stakla na vratima."

Rajli samo zaškrguta zubima. "Svejedno, dok se ovo ne okonča, voleo bih da postupaš onako kako sam ti rekao."

Tanzi isturi koleno i krenu rukama ka bokovima, očito spremna da ispali čitav rafal objašnjenja kako je savršeno sposobna da se brine o sebi. Zato je bilo pravo čudo kada je samo zatvorila usta, uzdahnula, i konačno klimnula glavom.

"Da. Dobro."

Rajli nije znao ko je više šokiran, Milisent ili on.

"Pa dobro, onda", reče Milisent, pogled joj se šetao od Tanzi ka Rajliju, u tonu joj se naziralo malo više... razumevanja.

A šta je to Milisent razumela, Rajli nije bio siguran da želi da sazna.

"Zašto se ne biste presvukli dok nas dve spremamo čaj", rekla je Milisent, ljubazno. Skoro previše ljubazno.

"Dobra ideja, tetka Milisent", reče Tanzi, "ali Rajli mora da stavi led na koleno..."

Rajli ju je prostrelio pogledom, prekinuvši je pre nego što je stigla da iznese još neki detalj. Najsitniji ili bilo kakav drugi. Dovoljno se obrukao za jedno popodne. "Stara povreda", objasnio je. ''Na kiši uvek proradi." Bacivši pogled kroz prozor, video je Milisentinog vozača kako stoji oslonjen na kola i prelistava novine. Malo se opustio. Teško da će bilo ko prići kući dok je ispred nje limuzina dugačka kao pola ulice. A Vejnrajt je i sam mogao da igra u NFLu, s obzirom na gabarite.

"Ostaviću vas da popričate, a ja ću sići nešto kasnije, ako se slažete", rekao je i krenuo ka vratima, pazeći na koleno... i peškir.

"Možeš li sam uz stepenice?" upita Tanzi. "Doneću ti led gore."

Rajli zahvalno klimnu glavom. "To bi bilo odlično. Mene ne računaj za čaj.

Kasnije ću skuvati kafu."

Dok je šepajući išao ka vratima, Milisent podiže ruku. "Pre nego što odete, ima li kakvih novosti u vezi sa slučajem?"

Uzdržao se da ne pogleda ka gomili papira koja je stajala na stolu. "Nadam se da ćemo uskoro moči nešto više da vam kažemo", rekao je, zaključivši da je to dovoljno blizu istine. Sada mu je ostalo samo da se nada da u međuvremenu neće rasklanjati sto.

Zakoračio je na prvi stepenik kada je iza sebe čuo c,c,c. Pomislio je da se Milisent sprema da održi Tanzi pridiku u četiri oka, i okrenuo se u mestu, spreman da stane u njenu odbranu.

Taman na vreme da čuje Milisent kako govori: "Kakva šteta za njegovo koleno. Da sam imala pušku, mislim da bih ubila Hendrika na licu mesta zato što nije stavio duplo pokrivanje na toj utakmici. Nije mi jasno zašto je Monk uopšte dozvolio Šilingu da angažuje takvog nesposobnjakovića za trenera."

Uzdahnula je. "Trebalo je da nas posluša kada smo mu rekli da je Farber mnogo bolji za to mesto." Još jedno c, c, c. "Muškarci. Zovu nas da sedimo u loži, ali im ne pada na pamet da nas poslušaju."

Rajli je samo treptao. Možda je malo i zinuo. Verovatno je ispustio i neki zvuk, pošto se Milisent u tom trenutku okrenula ka njemu.

"Nisi valjda mislio da sam te angažovala samo na osnovu preporuke?

Uostalom, Hauard Voterson nije baš neka uzdanica. Naročito kada treba da drži zakopčan šlic. Ali, pretpostavljam da znaš sve o tome."

Rajli je osećao kako mu se krv iz čitavog tela sliva u glavu, dok nije shvatio da Milisent misli na Votersona, a ne na njega. "Da, gospođo." Šta je drugo mogao da kaže?

"Hauard mi je skrenuo pažnju na to čime se trenutno baviš, ali to nije jedini razlog što sam te angažovala. Imao si fantastičnu karijeru na fakultetu."

Potpuno zbunjen, Rajli reče: "Gledali ste me kako igram fudbal na fakultetu?"

Milisent oštro klimnu glavom. "Bila sam sigurna da će se s tobom Pioniri konačno pomeriti s mrtve tačke."

"Ne znam za to, ali hvala vam što ste verovali u mene.

Nisam znao da pratite fudbal."

Tanzi frknu. "Šališ se? Moja baka je Jogi Bera kad je o navijanju reč."

"Jogi je igrao bezbol", graknuše Milisent i Rajli u isti glas.

"Svejedno", reče Tanzi, nezainteresovano sležući ramenima. "Ja gledam isključivo dresove."

Rajli skupi oči. "Znači, hoćeš da kažeš kako ne nosiš onaj dres zato što strasno navijaš za Devetke?"

Tanzi ispravi leđa. "Ja strasno navijam samo za šortceve i majice. Ne zanima me naročito koje su boje." Pokazala je ka svom dresu. "Ovo sam pozajmila od Suinog brata dok sam bila kod nje na raspustu, pre fakulteta.

Nisam htela da ga vratim." Obgrlila se oko grudi. "Tako je udoban."

"Da raščistimo nešto", rekao je ozbiljnim glasom. "Uopšte ne pratiš fudbal?"

Milisent uzdahnu. "Tanzi ne bi razlikovala gol od linije za tri poena."

Rajli se ponovo okrenu ka Milisent, a lice mu se razvedravalo iako je do njega dopiralo Tanzino gunđanje. "Pratite i košarku?"

Milisent frknu, obrisa monokl čipkanom maramicom koju je izvukla iz rukava savršeno skrojene haljine s cvetnim dezenom. "Volela bih kada bih mogla da kažem kako su Lejkersi precenjeni, ali bojim se da, dokle god g.

Brajant i g. O'Nil igraju u istom timu, ostali komotno mogu da ostanu kod kuće.

I igraju golf." Ponovo je frknula. "Taj sport, inače, nikada nisam naročito volela.

Suviše je monoton."

"Moj otac s vremena na vreme dobija karte za Lejkerse. Od, ovaj, jedne prijateljice." Rajli nije rekao o kojoj je prijateljici reč, niti da je reč o bivšoj

klijentkinji. Veoma zahvalnoj klijentkinji. I to ne samo na Finovim profesionalnim uslugama.

Sada je Tanzi frknula. "Šališ se? "Ona ima sezonsku kartu, pedeset jardi od linije."

Nije ni trepnula kada su Rajli i Milisent u isto vreme sažaljivo odmahnuli glavama i rekli: "U centralnoj loži".

"Odmah iza Džeka Nikolsona", dovršila je Tanzi, a onda se osmehnula, likujući. "Toliko i ja znam."

"Ako ti obaveze dozvole, mogli bismo nekom prilikom zajedno na utakmicu", ponudila je Milisent ljupkim glasom. Oči su joj zasijale. "Ali, moraš mi obećati da ćemo nju ostaviti kod kuće." Pokazala je glavom ka Tanzi, koja je odmah podigla ruke.

"Verujte mi, uopšte se neću uvrediti."

"Pokušala sam, zbilja", reče Milisent rezignirano. "Međutim, ona je beznadežan slučaj."

Rajli se osmehnu. Naučiće je da zavoli sport. Imala je suviše takmičarskog u sebi da ne bi uživala u njemu. Počeće od košarke. Ali, stići će i do fudbala.

Kad-tad.

"Hvala vam na pozivu. Biće mi veliko zadovoljstvo." I stvarno je tako mislio, koliko zbog društva, toliko zbog sedišta u loži.

Kada je konačno izašao iz sobe, Tanzi je krenula za njim u predsoblje.

"Nemoj misliti da nisam primetila kako ti se cakle oči. I veći muškarci od tebe su pokušali da me nateraju da zavolim sport. I nisu uspeli."

Rajli se popeo uz nekoliko prvih stepenika, malo stenjući, ali osmeh mu nije silazio s lica. Okrenuo se ka njoj i pogledao je odozgo. "Možda veći. Ali, ne i bolji."

Uživao je gledajući je kako se svim silama trudi da obuzda osmeh. Mada ne sasvim uspešno. "Još ćemo videti, sportisto. Još ćemo videti."

Odrastemo misleći da sve znamo o ljudima koje volimo, a šokiramo se kada shvatimo da i oni imaju svoje tajne? Baš kao i mi. Nekada sam mislila da bi bilo lakše za porodicu da postoji uputstvo za upotrebu. Ali, pretpostavljam da bi to pokvarilo zabavu. Uostalom, nikako ne bih želela da otkrijem baš svaki detalj o sebi! Pretpostavljam da neke stvari saznajemo tek kada za to dođe vreme, kada možemo nekako da ih iskoristimo. Ili ne.

Milisent je izašla u predsoblje dok je Tanzi gledala kako se Rajli s naporom penje uz stepenice.

Podigla je monokl i ispratila Tanzin pogled. "Baš lepo popunjava peškir, zar ne, draga?"

Tanzi podiže obrve, ali Milisent samo dunu kroz nos. "Karoserija je možda malo pohabana, ali mašina se i dalje drži."

Tanzi je odlučila da ovo spada u PI kategoriju. Previše informacija."Čim mu odnesem led, pristaviću vodu za čaj. Ti se u međuvremenu smesti..."

"Koješta", prekide je Milisent. "Valjda mogu sama da skuvam čaj dok se ti pobrineš za svog čoveka."

Tanzi zastade. "On nije moj čovek."

Milisent se nasmeši, povlađujući joj. "Kako ti kažeš, draga."

Tanzi se podboči. "Od svih sam mogla da očekujem snishodljivost, ali ne od tebe."

"Kao što ni ja nisam očekivala da ćeš lagati sebe i skrivati se iza prošlosti."

Tanzi pusti da joj ruke padnu pored tela u isto vreme kada je iznenađeno zinula. "Prošlosti?"

Milisent je nežno uze za ruku i okrenu se ka kuhinji. "Razgovaraćemo o tome kada se pobrineš za..."

"Rajlija", prekide je Tanzi tvrdoglavo.

"Da, draga."

Namrštila se, ali nije nameravala da nastavlja tu priču. Otrčala je uz stepenice, preskačući po dva stepenika. Pomislila je da je Rajli možda već zaspao ako je uspeo da namesti nogu. Međutim, zatekla ga je na drugom spratu, u radnoj sobi. Za njenim kompjuterom. Pročistila je grlo pre nego što je ušla.

Nije skočio, ali nije se ni okrenuo. "Nadam se da nemaš ništa protiv. Morao sam nešto da proverim."

Poželela je da se makar malo naljuti zbog povrede svog najintimnijeg prostora. Ali, izgledao je suviše dobro s vlažnom kosom koja mu se kovrdžala na vratu i njenim narandžastim peškirom, labavo opasanim preko kukova, da bi se ljutila.

Uzbudila, to da. Bez nekog naročitog truda, kako se ispostavilo. Odsutno se zapitala koliko će to trajati. Njegova sposobnost da joj uzburka krv, ne radeći ništa osim što, pa, diše.

"Njuškaš po mom kompjuteru već nedeljama, zašto bih sada imala nešto protiv?" Ušla je u sobu, podižući kesu s ledom, pošto je ruka počela da joj se koči od hladnoće. Donela sam ti led."

"Hvala."

Međutim, jedva ju je okrznuo pogledom i to je malo naljuti. Muškarci možda moraju da se bore za njenu pažnju kada je ona za kompjuterom, ali obrnuto nije dolazilo u obzir. Smešeći se, prišla mu je s leđa, sagnula se i spustila mu vreo poljubac pri korenu vrata.

"Mmm", promrmljao je. "Lepo."

"Aha." Onda mu je stavila kesu s ledom tačno tamo gde ga je maločas poljubila.

Rajli poskoči na stolici. "Čemu to?" upita, grabeći kesu s ledom iz njene ruke.

Tanzi mu uputi anđeoski osmeh. "Okrenuo si se ka meni, znači da se isplatilo, zar ne?"

Mirno ju je pogledao. "Moraš li uvek da budeš u centru pažnje?"

Pažljivo je okrenula stolicu tako da je sada bio okrenut ka njoj i nežno mu stavila led na koleno. "Samo kada sam s tobom."

Jauknuo je na dodir leda, ali ju je zaustavio kada je krenula da ga skloni.

"Treba mi nekoliko trenutaka da se naviknem."

Izvukla je ruke ispod njegovih, prošla ju je želja da ga zadirkuje. "Je li tako gadno? Trebalo je da kažeš. Nismo morali da..."

"Morali smo", prekide je Rajli. "I moraćemo ponovo. Malo kasnije."

Osmehnula se. "Sigurna sam da ćemo naći način da ti poštedimo koleno. Šta misliš?"

Na licu mu je zatitrao osmeh kada je pružio ruke, zgrabio je i povukao u krilo pre nego što je stigla da uzmakne.

"Tvoje koleno!"

"Utrnulo je. Sad ćuti." Da bi se uverio da će to i učiniti, zatvorio joj je usta poljupcem. Kada je podigao glavu, videla je da se ceri. "Šta je bilo?" upitala je zabrinuto.

"Sviđa mi se što se ljutiš kada ti ne posvećujem pažnju sve vreme."

"Ne ljutim se."

Poljubio ju je u vrh nosa, "Ljutiš se. I pri tom si mnogo slatka, da znaš."

Zakolutala je očima. Ali, istovremeno se osećala neobično zadovoljnom zbog komplimenta. Mada mu to neće pokazati.

Pomilovao ju je po licu, po kosi, lice mu je poprimilo ozbiljan izraz. "Treba da razgovaramo. Čim Milisent ode."

Tanzi se namršti. "Nešto se desilo? Je li Erni poslao spisak sa dobrotvornog bala?"

"Jeste, ali još nisam stigao da uporedim imena."

"Poslao je još jedan i-mejl, zar ne?" Nehotično se stresla.

Rajli je privuče sebi i pređe dlanovima preko njenih ruku. "Ne baš. Ali, ostvario je kontakt." "Šta? Kako?"

Uzdahnuo je. "Radim na tome. Ako zazvoni telefon, ili se neko pojavi na vratima, bilo ko, pozovi me. Obećaj mi." Mora da se videlo koliko je uplašena, pošto ju je zagrlio i poljubio. Ovoga puta nežno i utešno. A ipak joj je puls skočio. "Stvarno moraš da shvatiš ovo malo ozbiljnije, važi?"

"Već shvatam", rekla je jogunasto. Pošto ju je samo pogledao, uzdahnula je i rekla: "Važi. Obećavam. I izvini. Što sam otvorila vrata, što te sekiram.

Jednostavno..." Zastala je, pogledala u njegovu ruku koja ju je milovala po podlaktici, a onda ju je prekrila svojim rukama. "Treba mi vremena da se naviknem. Da se neko drugi brine za mene."

Uhvatio ju je za bradu i podigao joj glavu. "Navići ćemo se zajedno.

Dogovoreno?"

Nasmešila se, neobično zadovoljna zbog njegovog zaštitničkog tona.

Mogla je da kaže sebi kako joj to prija samo zato što je neko progoni, i da je dobro imati jedno krupno, snažno telo pored sebe.

Samo što bi to bila laž. I prvi put je shvatila da se zaista plaši. Ali, ne čoveka koji je progoni, već onog što će se desiti kada joj od njega više ne bude pretila opasnost. Hoće li Rajli ostati pored nje, ili će otići kada prihvati novi posao? Posao koji će ga obuzeti kao što je i ovaj. Želela je da postoji neka

garancija, neki siguran dokaz da se njihova veza neće okončati pre nego što ona bude spremna da je okonča.

Sama je sebi zvučala hladno i proračunato. Da li je oduvek bila takva? Činilo joj se da nije. A možda nikada nije bila dovoljno dugo s nekim da bi se zbog toga brinula.

Dunuvši joj pored uveta, Rajli je prenu iz misli.

"Puše ti se uši", objasnio je. "Usijale su ti se vijuge", rekao je, kuckajući je po čelu. Onda se uozbiljio. "Nije trebalo ništa da ti govorim dok je Milisent ovde. Molim te, idi popij čaj s njom, popričajte. Pretpostavljam da retko svraća."

Možda se ponela kukavički, ali Tanzi je iskoristila ponuđeni izlaz.

Uostalom, nije bila spremna da mu prostre srce pred noge i rizikuje da joj ga slomi. "Vrlo retko.

"Uskoro će Božić, možda hoće da provedete praznik zajedno."

"Donedavno sam mislila da neće ni biti ovde za Božić. Uostalom, provele smo zajedno Dan zahvalnosti. To je naš praznik. Milisent za Božić obično organizuje dobrotvorne akcije, ili obilazi prijeme s prijateljima. Sličan je slučaj i sa mnom. Možda ću je pitati treba li joj pomoć ove godine, da se malo oprobam i u tome." Pogledala ga je. "Šta ti nameravaš? Hoćeš li provesti praznike s ocem? Imaš li još nekog od porodice?"

Odmahnuo je glavom. "Samo smo nas dvojica. Ponekad provedemo praznik zajedno, ali Fin najčešće negde odskita."

Tanzi je primetila da je Rajli ponovo neodređen kada pominje oca. To je još jedna od stvari koje su im bile zajedničke. Nisu imali baš spektakularne odnose s roditeljima. Mada, ono što je ona imala sa svojima, teško da se uopšte može nazvati odnosom. On je imao makar to.

Shvatila je da je posmatra, izraz mu je bio nekako... nije tačno mogla da odredi kakav. "Šta je?"

"Hteo sam nešto da te pitam."

"Pitaj me."

"Nije tako jednostavno." Ispustio je vazduh kada ga je začuđeno pogledala.

"U redu. Ali, pusti me da završim pre nego što bilo šta odgovoriš, važi?"

Zaintrigirana, ali i nervozna, mada nije bila sigurna zašto, samo je klimnula glavom. "Obećavam."

Izgleda da joj nije sasvim verovao. Oklevao je.

Gurnula ga je laktom. "Hajde već jednom."

"Pošto ni ti ni ja nemamo planove za praznike, osim ako Milisent, pored maramice, u rukavu ne drži još nešto..."

Tanzi se zakikota, a onda prekri usta rukom, pošto je Rajli uzdahnuo. "Šta mogu kad me zasmejavaš", rekla je kroz stisnuta usta.

Pomerio ju je na svom krilu i privukao bliže sebi. "U redu, evo: voleo bih da provedem Božić s tobom. Ne samo zbog čitave ove situacije, mada bih se, moram priznati, bolje osećao da te neko drži na oku. Neko ko je za to obučen."

"Milisent je pravi čarobnjak sa svojim monoklom i štapom."

Rajli je odmeri popreko.

"Samo stajem u odbranu fizičkih sposobnosti svoje jadne bake, u slučaju borbe prsa u prsa."

Rajli se borio da ne prsne u smeh, ali izgubio je bitku.

Tanzi ga je nekoliko puta udarila po leđima. "Šta je bilo, zamislio si scenu?"

Klimnuo je glavom, brišući oči. "Ako joj kažeš da sam se smejao, pripremi se za mučenje."

Tanzi podiže obrve. "Definiši mučenje."

Rajli je poljubi. Naglo, strasno, brzo. Onda je stavio šake na njene obraze.

"Reći ću, pa šta bude. Nisam želeo da se osećaš obaveznom. Mislim, zbog

prethodnih nekoliko sati ili zato što vodim slučaj. I ne želim da pridaješ veliko značenje tome zato što su praznici, ali..."

Nije više mogla da čeka ni sekund. Poljubila ga je, samo to nije bio ni brz ni strastan poljubac, već lagan, nežan i sladak. Poljubac kakav nikada nikome nije dala. Zato što iza laganih, nežnih poljubaca slede očekivanja. Ali, sada neće razmišljati o tome. Zato što su očekivanja već tu. Božić je samo početak. I bez obzira što je rekao da ne treba tome pridavati poseban značaj, oči su mu govorile drugačije.

"To je bio potvrdan odgovor. Za slučaj da nisi razumeo." Nasmešila se, udišući punim plućima ovaj trenutak. Oči su m u blistale, smešio se, i Tanzi pomisli da se možda zaljubila. U svakom slučaju, to je bio trenutak koji je trebalo upamtiti. Za slučaj da joj zatreba u budućnosti.

Ne dozvoljavajući sebi da joj se uvuku bilo kakve negativne misli, glasno ga je cmoknula. "Sada moram da siđem dole i suočim se sa svojom bakom, zvanom Sokolovo Oko, a na licu mi piše da sam se ljubila, i da sam uživala u tome."

Rajli joj pomože da ustane s njegovog krila. "Siguran sam da je Milisent shvatila da je među nama bilo još nečeg osim poljubaca, s obzirom na stanje odevenosti u kojem me je zatekla."

Tanzi je osetila kako joj obrazi bukte. "U pravu si. Uostalom, tu je i ovaj glupi osmeh koji mi nikako ne silazi s lica."

Namignuo joj je pre nego što se ponovo okrenuo ka kompjuteru. "Znam kako ti je."

Tanzi je mrmljala sebi u bradu dok je silazila niz stepenice, skoro lebdeći.

Zašto li se tako dugo opirala ovom osećanju? Zar su majčini postupci zaista toliko loše uticali na nju? Ili su to bili sve samo ne savršeni brakovi njenih prijateljica?

Nije bila sigurna, ali u ovom trenutku nije je bilo briga.

Možda je stvar u tome što do sada nije upoznala Rajlija.

Onda se setila da mora da zahvali Milisent što ih je smestila pod isti krov.

Mada nerado, Tanzi je morala priznati da se ništa od ovoga ne bi desilo da nije bila primorana da ga najpre upozna.

"Ovde sam, draga", začuo se Milisentin glas iz dnevne sobe.

Tanzi zastade pre nego što je ušla u sobu, pokušavajući da ukroti osmeh do razumne mere.

"Nisam bila sigurna gde da spustim poslužavnik. Nadam se da se ne ljutiš, malo sam pospremila sto."

"Nema problema", doviknu Tanzi. Ušavši u sobu, zatekla je Milisent kako proučava jedan od papira koje je doneo Džej Bi. Milisent se izgleda nije potresala što je zatečena kako njuška. "Je li ovo spisak zaposlenih tvog Internet provajdera?"

"Jeste. Kao što vidiš, sve same žene. Nije nam mnogo pomogao. Ipak, nameravamo da ga uporedimo sa spiskom ljudi koji su bili prisutni na dobrotvornom balu, pa ćemo videti šta će ispasti."

Spustivši monokl, Milisent odloži papir na ostatak gomile. Sipala je čaj u šolje. "Još nisi ukrasila kuću za praznike", rekla je, kao da su do maločas pričale o ružnom vremenu.

"Nisam stigla", slaga Tanzi. Nikada nije držala do praznika. Ni Božića, ni bilo kojeg drugog. "Zato si ti ove godine nadmašila sebe."

"Hvala, draga." Milisent nikada nije dozvoljavala da je bilo šta skrene s onog što je naumila. "Znaš, onaj tamo ugao je odlično mesto za jelku", nastavila je. "Možda biste mogli da se prošetate i kupite jednu, kada Rajliju bude bolje."

"Dobra ideja." Tanzi zaškrguta zubima, ali setila se da Milisent retko svraća, i da nikada neće saznati da li ju je unuka poslušala. Nije smatrala za shodno ni da joj prizna kako nema nijedan ukras koji bi stavila na jelku, čak i

kada bi je kupila. "Pa, kako to da si svratila?" Ali, Milisent još nije bila spremna da promeni temu. "Zanimljiv mladić, tvoj Rajli." Tanzi automatski zinu da se pobuni, a onda zatvori usta. "Drago mi je što još uvek čuvaš majčin pribor za čaj'',reče Milisent dok je dodavala šećer u Tanzinu šolju. "Ali, pretpostavljam da ga ne koristiš često."

Nije bilo svrhe lagati. "Upotrebila sam ga jednom ili dvaput, kada sam imala goste, ali uglavnom mi skuplja prašinu u kuhinji."

"Ima li vesti o Penelopi?"

"Ne", odvrati Tanzi i otpi malo čaja, priželjkujući da se ipak vrate na priču o jelci. "Tako je najbolje." Milisent uzdahnu dok je sipala šećer u svoj čaj. "Da, verovatno si u pravu."

Tanzi zastade na pola gutljaja. "Uvek sam mislila da ti je žao što nismo uspele da ostvarimo bliskiji kontakt. Što se nisam više potrudila da ostanem u vezi s njom."

"Možda, pre mnogo godina. Nikada mi nisi ispričala šta se desilo između vas dve onog leta. Ali, mislim da i sama mogu da odgonetnem. Zato ranije nisam pokretala to pitanje." Promešala je čaj poslednji put, a onda se nagnula ka Tanzi i potapkala je po kolenu. "Najviše sam se plašila da će loše uticati na tebe.

Da će te njen lutalački duh i neodgovornost sprečiti da pronađeš sreću. A sve do danas, mislila sam da je tako."

"Taj problem je mnogo dublji od lutalačkog duha, tetka Milisent." Onda je dodala, pod utiskom Milisentinih reči: "A što se tiče Rajlija, priznajem da su se javila izvesna osećanja prema njemu."

Preko čitavog Milisentinog lica razlio se osmeh. "Da, draga. To je sasvim očigledno. I divno. Bojala sam se da nikada neću ugledati taj poseban sjaj na tvom lepom licu."

Tanzi oseti peckanje u očima. Opet suze! Iz čista mira, čas se smeje, čas bi plakala. Ovaj deo zaljubljivanja i nije baš po njenom ukusu, hvala lepo. Otpila je

još malo čaja, ali znala je da ne može još dugo da se krije iza šolje. Zaustila je da progovori, zastala, i konačno uzdahnula.

"Hoćeš nešto da kažeš, draga?" upita Milisent spuštajući šolju.

"Bila sam savršeno srećna, tetka Milisent. Mislim, uživam u Rajlijevom društvu... možda osećam i nešto više od uživanja. Ali, bila sam dobro i pre njega. Biću dobro i posle." Iako je izgovorila te reči, nije želela da razmišlja o njima. O onom "posle".

"Uživam dok sam s njim, više nego što sam mislila da je moguće. Ali, nije mi on neophodan da bih bila ispunjena, srećna osoba. Mislim da bi barem ti morala da me razumeš. Ti si i srećna i ispunjena, iako se nikada nisi udavala."

Tanzi je zbunjeno gledala kako Milisent odmahuje glavom. "Bojim se da to nije istina." Osmeh joj je iščeznuo s lica dok je odsutno nastavila da meša čaj.

"Bila sam udata. Jednom. Jako kratko. Mnogo pre nego što si se ti rodila."

Tanzi nije znala šta da kaže. Jedini zvuk koji je dopirao od nje bilo je zveckanje kašičice na njenoj tacni.

Milisent ju je pogledala s blagim izrazom na licu. "Izgleda da je došao trenutak za otkrivanje nekih tajni iz prošlosti." Odmahnula je glavom. "Nisam ti to ispričala zato što se desilo veoma davno." Blago je slegnula ramenima. "Ili možda zato što mi je bilo teško da podelim s tobom nešto što je još uvek iznenađujuće bolna i slatka uspomena za mene." Uzdahnula je, skrećući pogled, ali Tanzi se učinilo da je ugledala par suza u njenim očima. "On je bio ljubav mog života."

"Ne moraš da pričaš ako ti je teško."

Milisent izvuče maramicu iz rukava i utapka uglove očiju. "Ne, sve je u redu. Znam da zvuči smešno, ali iako su prošle tolike godine, imam osećaj da je sve bilo juče, kad dozvolim sebi da o tome razmišljam." Smrknula je, a onda se osmehnula kroz suzne oči. "Ponekad mi kroz glavu proleti fantastična misao da će se pojaviti na vratima, ponosan i stasit u svojoj uniformi i reći mi da je sve

bilo greška, da ga ipak nisu ubili." Ponovo je obrisala oči, a onda teško uzdahnula. "Izvini ako sam te navela na pogrešne odluke. To je poslednje što sam želela. Trebalo je da pretpostavim..."

Tanzi se nagnu i prekri bakine ruke svojima. "Molim te, nemoj. Svi mi donosimo sopstvene odluke. Ja poštujem tvoje. Drago mi je što si mi ovo ispričala i srećna sam što si doživela nešto tako snažno i veliko, zato što te volim. Hvala ti što si mi to ispričala."

Milisent ponovo šmrknu, ponovo obrisa oči. "Da, pretpostavljam da za sve postoji pravo vreme, pa i za poveravanje. I slažem se s tobom, divno je biti svoj čovek, nezavisan i ispunjen. Ponosna sam na tebe, na život koji si izgradila."

Sada je ona prekrila Tanzine ruke. "Ali, dušo, kada imaš nekog pored sebe, s kim možeš da podeliš sve one lepe i ružne trenutke koji čine život, sve one pobede i poraze, nekog koga voliš... " Zastala je i uzdahnula. "Uostalom, sama si rekla. To je moćna stvar. Zadovoljstva postaju desetostruko veća, padovi i udarci lakši."

Tanzi i sama malo šmrknu, žaleći što nije ispalo drugačije kod Milisent. "I sve ovo vreme nisi se ponovo udala", promrmljala je, a onda podigla pogled.

"Ali, tvoje prezime..."

Pošto je poslednji put obrisala oči, Milisent vrati maramicu u rukav i uze šolju s čajem. "U srcu, ja sam još uvek gospođa Džeka Bingama. Ali, vratila sam devojačko prezime kada je umro tvoj deda. Nije bilo nikog drugog ko bi nastavio porodični posao. A u to vreme, zakoni su bili takvi, jednostavno je ovako bilo... lakše."

Tanzi je shvatila da je bilo sve samo ne lako. Odrekla se prezimena voljenog čoveka. Čoveka kojeg još uvek voli. "Sigurna sam da bi bio ponosan na tebe, kada bi mogao da zna š ta si sve postigla."

Milisent se nasmeši i lice joj ponovo zasija. "Hvala ti, draga. Ali, veruj mi, ostavila bih sve, otišla da živim u nekoj kućici pored mornaričke baze i izrodila gomilu dece, samo da se on vratio."

Tanzi se nasmeši. "Ne, ne bi", usudila se da kaže. "Da je deda živ, i dalje bi se nervirala što je nesposoban da uradi stvari kako valja. Zagazila si u poslove Haringtonovih mnogo pre njegove smrti, i to dobro znaš."

Milisent se i sama nasmeši. "Verovatno si u pravu. Možda."

Kada su već otišle tako daleko, Tanzi se usudila da postavi još jedno pitanje. "Jesi li zažalila što nisi imala decu?"

Milisent se sada nasmešila od uva do uva. "Naravno da nisam, draga. Pa, imala sam tebe, zar ne?"

Tanzi istog časa porumene, od zadovoljstva. "Naravno." Zapitala se da li je Milisent svesna šta je za nju, kao dete koje su ostavila oba roditelja, značilo što ima nekog svog. Ma koliko bila nemirnog duha. "Ali, imala si me samo kada bih došla kući iz internata."

"I uživala sam u svakom trenutku."

Tanzi se ponovo nasmeja. "Ja se sećam da je bilo drugačije."

"To je ono divno kod uspomena, dušo. Odaberemo samo one koje želimo da sačuvamo."

Tanzi izvuče noge ispod sebe, ustade i poljubi Milisent u naborani obraz.

"E, pa ja imam gomilu uspomena", rekla je nežno. "I ne znam šta bih da nije bilo tebe. Retko ti ovo govorim, ali dugujem ti užasno mnogo. Uvek sam znala da mogu da računam na tebe. To mnogo znači. Mnogo." Oči su joj ponovo zasuzile.

Milisent takođe šmrcnu. "Pa", rekla je, s nečim između osmeha i smeha, "baš smo par, zar ne?''

"Jesmo", reče Tanzi s osmehom na licu, smeštajući se ponovo na kauč. "I to fantastičan. Na kraju krajeva, zar nismo Haringtonove? Kad smo već kod toga, mislila sam da popričam s tobom. O dobrotvornom balu..."

"Još uvek me užasno grize savest što sam te naterala da se izložiš..."

Tanzi odmahnu rukom. "Molim te, tetka Milisent. Svakako bi pronašao način da dođe do mene, zato nemoj da se sekiraš zbog toga. Nego, razmišijam o tome da se uključim u porodični posao. Ne bih preuzimala na sebe ništa veliko.

Možda mogu nekako da ti pomognem. Ja... uživala sam na dodeli stipendija.

Bila sam tako ponosna što sam deo toga, ali pomalo sam se osećala kao prevarant, budući da ni u šta nisam direktno uključena." Nervozno se nasmejala.

"Hoću da ti pomognem."

Milisentino lice zasija. "Divno, ali isključivo ako zaista to želiš. Nikada te nisam prisiljavala da se uključiš u porodični posao, pa neću ni sada. Većinu poslova sam preusmerila na druge ljude, koji vode računa o našim interesima.

Znaš, zašla sam u godine. Dakle, o tome ne treba da brineš. Naravno, tebi će ostati sve kada mene više ne bude, ali ne moraš ništa da preduzimaš, ako tako odlučiš. Znam da dovoljno zarađuješ, pa sam većinu toga preusmerila direktno na fondacije. Naravno, to uvek možeš da promeniš. Važno mi je samo da Haringtonovi ostanu glavni pokrovitelji fondacija."

Tanzi nije znala šta da kaže. Upravo to je želela, a godinama je spremala strategiju kako to da izvede. "Hvala ti, tetka Milisent", rekla je, i nikada nije bila iskrenija. "Neću te izneveriti. I stvarno bih volela da se uključim u porodični posao. Možda neću baš odmah prionuti svim silama, ali makar ću začeprkati po površini." Nasmešila se. "Polako", dodala je, ugledavši iskrice u bakinim očima.

"Da, draga", reče Milisent.

Tanzi proguta knedlu, pitajući se koliko će fondacija voditi dogodine u ovo vreme.

"Trebalo bi da ti konačno objasnim zašto sam danas došla", reče Milisent.

"Reč je o proslavi povodom rođenja bebe tvoje prijateljice Marijel."

"Ako ipak ne bi želela da je održimo u tvojoj kući, nema nikakvih problema." Mada, budući da se proslava održavala za dva dana, radije bi prepustila nekom drugom da to saopšti Su. Milisent odmahnu rukom, teškom od prstenja. "Glupost. Radujem se što će se proslava održati kod mene. Velikom Hariju će dobro doći malo smeha i radosti zbog dolaska novog života na svet."

Tanzi se već bila opustila, pošto joj je kamen pao sa srca, tako da se umalo zagrcnula čajem na poslednje bakine reči.

Milisent je strogo pogleda preko ivice šolje. "To što nemam dece ne znači..."

"Ne to", jedva izusti Tanzi. "Ja... mislila sam da ne znaš..."

"A, to!" Milisent se zakikota. "Nisi valjda mislila da ne znam za nadimak koji si nadenula Kući Haringtonovih?" Onda se vragolasto nasmešila. "Zapravo mi se sviđa. I sama je tako zovem, već godinama."

Vidi, vidi, pomisli Tanzi, ovo je zaista dan za otkrivanje tajni. "Znači, nema nikakvih problema?"

"U kontaktu sam sa Su i..."

"Molim?"

"Nisi znala? Razmenjujemo gomile faksova i i-mejlova. Zvala je pre nekoliko dana, tražila je tebe. Verovatno nije znala da si se vratila kući.

Popričale smo o temi za dekoraciju, a ja sam predložila nekoliko ideja."

"Jesi li?"

"O, naravno. Od tada samo zujimo, kao dve pčelice."

Tanzi uopšte nije sumnjala u to. Kao i Milisent, i Su je bolovala od SMS-a.

Sindroma Marte Stjuart.

"Nadam se da nemaš ništa protiv. Sve smo smislile."

Tanzi odmahnu rukom. "Samo napred što se mene tiče."

"Pa dobro, pošto je sve sređeno, mislila sam da pozajmim Rajlija. U ovo doba godine, teško je naći bilo kakvu pomoć. Nešto kasnije dolazi i Suin mužić, Pol, da nam pomogne. Moramo da pomerimo nameštaj pre nego što dođu dekorateri."

Tanzi zausti da pita zašto, za ime sveta, preuređuju čitavu sobu za prijem koji će trajati svega nekoliko sati, ali se u poslednjem trenutku ugrizla za jezik.

"Moraš da pitaš Rajlija. Njegovo koleno..."

"Oh, da, potpuno sam zaboravila na to. Vidiš, nameravala sam da popričam s njim pre nego što sam došla kod tebe, ali pošto nije bio u svom vozilu, pretpostavila sam da je kod tebe, pa rekoh da obavim dva poslića o istom trošku." Spustila je šolju na sto, ustala, popravila odeću. "Zaista mi je drago što sam svratila", rekla je iskreno. "Neizmerno sam uživala u našem malom razgovoru."

Tanzi ustade, prođe oko stola i zagrli Milisent. Bila je u isto vreme i stamena i sitna u njenom naručju, i Tanzi ponovo oseti kako joj se u očima skupljaju suze pri pomisli da će je Milisent jednog dana ipak napustili. Nikada ranije nije ni pomislila da je tako nešto moguće. "Hvala ti", prošaputala je. "Što si me saslušala, što si mi se poverila... za sve."

Milisent ju je potapšala po leđima pre nego što su se razdvojile. "Hvala tebi", rekla je, i sama pomalo suznih očiju. "Za sve." Dok je prolazila kroz predsoblje, bacila je pogled ka stepeništu. Pretpostavljam da Rajli neće skoro?"

Tanzi je išla za njom. "Mogu da ga pozovem, ako hoćeš. Možda je zaspao."

Ili još uvek sedi za kompjuterom, što je veća verovatnoća. Ali, zaista nije želela da ponovo započinje razgovor na tu temu.

"Nemoj se mučiti. Samo mu reci da me pozove kad bude mogao. Ako bude raspoložen, dobro bi nam došao još jedan par snažnih ruku." Podigla je monokl i pogledala u Tanzi. "Mada sumnjam da će se tako brzo oporaviti."

Tanzi pocrvene, ali bilo joj je drago što je Milisent ponovo u svom elementu. "Reći ću mu da te pozove."

"Vejnrajt je ispred, tako da ne moraš da me pratiš."

Ali, kada je Milisent krenula da otvori ulazna vrata, Tanzi je uhvati za ruku. "Čekaj. Rajlijevo pravilo, sećaš se?" Uzdahnula je i potrčala uz stepenice.

"Da, draga", reče Milisent gledajući za njom. "Baš sam se pitala hoćeš li se setiti." Sa zadovoljnim osmehom na licu, strpljivo je čekala da oboje siđu dole.

Bliskost.

Lepo je biti nezavisan. Zapravo, više nego lepo. Odavno sam to shvatila.

Divan je osećaj kada znaš da sam sebi možeš biti dobro društvo. Ne samo divan, već i zdrav osećaj. Ali, tek sam nedavno shvatila da je neuporedivo divnije kada pored sebe imaš blisku osobu, s kojom možeš da podeliš sopstveno dobro društvo. Zaista, sve one lepe stvari postaju mnogostruko lepše. A ružne? Pa, kao što se ispostavilo, malo utehe nikome ne škodi. Još ako su u čitavu priču uključene i krupne, snažne ruke, utoliko bolje.

"A šta fali ovoj?" Rajli uzdahnu i pođe ka sledećem drvetu. Iskreno, nije ga bilo nimalo briga za razliku između kratkih i dugačkih iglica. "Znaš, za nekog ko nikada nije kitio jelku, mnogo si probirljiva."

Kiša je prestala da pada, a zamenio ju je oštar vetar. Tanzi je držala kosu iza leđa pokušavajući da je skloni od očiju. "Baš zato hoću da ova bude savršena."

Rumenilo njenih obraza i sjaj u očima naterali su ga da se oseća kao prvoklasni kreten. U normalnim okolnostima, i sam bi uživao u ovom poduhvatu. Na kraju krajeva, on joj je ponudio da zajedno provedu praznike.

Najmanje što je mogao učiniti bilo je da se prepusti prazničnom duhu i kupi glupu jelku. I želeo je da to učini.

Ali, mučila ga je poruka koju još uvek nije stigao ni da pogleda, a kamoli da joj kaže za nju. Umalo nije dobio srčani udar kada je video da je gomila s fotografijama i spiskom pomerena s mesta. Ali, ni Milisent ni Tanzi ništa nisu spomenule, pa je i on odlučio da ćuti. Nameravao je da se postara za poruku čim isprate Milisent.

Međutim, nekako je ispalo da su izašli zajedno s njom. Milisent ih je bukvalno uterala u džip i poželela im srećnu potragu za jelkom. Potragu o kojoj ga do tog trenutka, niko nije obavestio. Tanzi mu je objasnila kako ju je Milisent

ponovo nasamarila, u šta on nije posumnjao, pošto je i njemu nekako izmamila obećanje da će kasnije te večeri svratiti do Velikog Harija i pomoći oko premeštanja nameštaja.

Tanzi je prosto sijala. Rajli je, s druge strane, bio suviše zauzet zagledanjem svakog ko je prolazio kroz šumu jelki da bi obraćao pažnju na dužinu iglica, a još manje izneo svoje mišljenje. Ovo je verovatno bilo najgore mesto na koje su mogli doći. Prostor je bio potpuno nepregledan, a svaki prolaznik mogao je biti SoulM81.

Nekoliko puta ga je uhvatila za ruku, da ga odvuče do ove ili one jelke, a on se svaki put izvlačio, najpažljivije moguće, nadajući se da ona neće ništa primetiti. Ne zato što nije želeo da je dodiruje. Naprotiv. Uživao je u tome što ona tako prirodno pruža ruku ka njemu. Ali, nije želeo da na bilo koji način izazove reakciju opsednute osobe.

"Hajde da uzmemo tu", rekao je, pokazujući na jelku koju je držala u ruci.

"Izgleda savršeno." I da se gubimo odavde. Da je naslutio da će se potraga za jelkom pretvoriti u epsko putovanje, okrenuo bi džip čim se izgubila Milisentina limuzina. Podilazili su ga žmarci, i znao je da se neće smiriti sve dok je ne smesti u kuću, iza zaključanih vrata. Moraće još jednom da popriča s njom o postavljanju bezbednosnog sistema. To je u svakom slučaju bila dobra ideja, bez obzira na aktualnu opasnost. Pretpostavljao je da se Tanzi neće buniti kad joj pokaže najnoviju poruku.

"Ima veliku rupu pozadi", rekla je okrećući jelku. "Vidiš? Rajli, nisi ni pogledao!"

Okrznuo ju je pogledom i pomerio se tako da joj stane iza leđa. "Znam, izvini." Nastavio je da se osvrće. "Slušaj, krivo mi je što ti kvarim doživljaj, ali stvarno treba da krenemo. Odmah." "Šta je..." Pogledala ga je, a onda i sama počela da se osvrće. Lice joj je istog časa prebledelo. "Misliš da je ovde? Ali..."

Krišom ju je uhvatio za ruku i stegao, pazeći da ga niko ne vidi. "Poslušaj me, molim te. Objasniću ti kada uđemo u kola."

Srećom, nije se raspravljala. Krenuli su najkraćim putem ka parkingu. Rajli je odahnuo kada su konačno ušli u auto, zalupili vrata i izašli na put. Sada je morao da pazi samo na kola koja su prolazila pored njih. Koliko je primetio, niko ih nije pratio. Ipak, nije skidao pogled s retrovizora. Možda je preterao, ali od onog mesta ga je stvarno podilazila jeza.

Tanzi prekrsti ruke na grudima. "Nešto se desilo, zar ne? Pre nego što smo izašli iz kuće. Je li ti Erni nešto javio? Jeste li nešto iščeprkali?"

"Pre svega, moram da se izvinim. Što sam ti upropastio kupovinu jelke."

Frknula je. "Nemoj da se izvinjavaš. Samo sam htela da udovoljim Milisent."

Rajli je držao retrovizor na oku. "Možda si krenula s tom namerom, ali posle se pretvorilo u nešto drugo. Uživala si." Nije se ni okrenuo ka njoj. "A čim budem smatrao da je bezbedno, vratićemo se i izabrati najlepšu jelku na svetu.

Obećavam ti."

Zaustila je da se pobuni, ali on ju je samo mrko pogledao. Ipak nije uspeo da zaustavi osmeh kada je napravila grimasu. Na šta su i njoj zatitrale usne, što je on primetio krajičkom oka. Stvarno su bili dobar par. Rajli se zapitao koliko će to trajati.

Sve se odvijalo tako prirodno, tako spontano. Možda zato što su bili slični.

Oboje su iznad svega cenili nezavisnost, i o boje su imali problematično detinjstvo, ni ona ni on nisu očekivali ni od koga na svetu da ih usreći.

Kako je došlo do ovoga, nije imao predstavu. U svakom slučaju, znao je da neće odustati. Mada se plašio. Ali, još više se plašio ideje da se okrene, pobegne, i do kraja života pita kako bi bilo da je ostao. Nije tačno znao šta radi, ali znao je da ostaje. To je bio prvi korak.

Izgleda da je kupovina jelke bio drugi. Osećao se besmisleno srećno, uprkos neobavljenom poslu. Bio je dete kada je poslednji put zaista proslavio Božić. Mislio je da je prerastao čitavu tu halabuku, ali izgleda da je pogrešio.

"U redu, u pravu si. Stalo mi je do jelke." Podigla je prst. ''Ali, isključivo ako je zajedno izaberemo. Kad već zajedno proslavljamo Božić, zajedno ćemo odraditi i ostalo. A sada mi reci šta se dešava. Hteo si da razgovaramo, zar ne?"

"Planirao sam da ti kažem čim si sišla niz stepenice. Ali, onda se pojavila Milisent, a nisam želeo da pričam pred njom."

Tanzi je odmah snizila ton. "Znači, nešto se desilo pre nego što si se priključio na Internet. Odmah pošto smo..."

Rajli uspori i skrenu na prvi sledeći parking. Parkirao je kola ka ulici, tako da je mogao da motri na svakog ko bi se pojavio. Nije hteo da razgovaraju o ovako ozbiljnoj stvari dok je za volanom, pogleda uperenog čas ka kolovozu, čas ka retrovizoru. Konačno je mogao da se okrene ka njoj. "Dok smo bili u krevetu, ili pod tušem, neko je ubacio pismo na ulaznim vratima."

Duboko je udahnula vazduh, a onda opsovala. "Bio je pred mojom kućom?

Ostavio je nešto u mojoj kući?"

Bilo mu je drago što je ljuta, što je šok i strah nisu savladali. To će je naterati da se koncentriše. Nije mu padalo na pamet da joj drži pridike što mu nije dozvolila da obezbedi kuću. Izraz na njenom licu bio je dovoljna kazna i za njega i za nju. "Još ga nisam otvorio, ali rukopis je isti kao na cedulji. Erni je u međuvremenu poslao spisak ljudi koji su radili one večeri na balu, Milisent je spremila spisak zvanica, tako da imamo s čim da radimo. Skinuću otiske s pisma..." Zastao je. "I s figurice. Mnogo bi nam pomoglo ako bismo nekako pribavili uzorak Martinovog rukopisa. Mogli bismo odmah da ga uporedimo."

Tanzi ga je jedva slušala. Trljala je nadlaktice, i mada je dan bio prohladan, s vetrom i vlagom zaostalom u vazduhu od kiše. Rajli je znao da se ne trese od hladnoće.

"Dodi ovamo." Više ga nije bilo briga ko ih gleda. Povukao ju je ka sebi, proklinjući konzolu između njihovih sedišta. Stavio je ruku na njen obraz.

"Svratićemo do tebe da pokupimo spiskove i pismo. Spakovaćeš nešto stvari, tvoj laptop. Onda biraj. Možemo da odemo kod Milisent, ili kod mene. Ili jedno, ili drugo. Obe kuće su dobro obezbeđene."

Tanzi je zurila u njega sa zbunjenim izrazom na licu. "Ja, ovaj..."

"Nemoj da se raspravljamo, Tanzi."

Zagledala se u njegove oči, a onda konačno klimnula glavom. "U redu.

Ionako večeras treba da svratimo kod Milisent. Uostalom, ne bih želela da ti smetam."

"Nećeš mi smetati." Nikada. Sada kada je to izrekao, nije prestajao da je zamišlja u svom krevetu. "Znam da ne želiš da sekiraš baku. Zašto ne bismo najpre svratili do mene, postarali se za pismo i figuricu, ja ću obaviti nekoliko telefonskih razgovora. Onda ćemo otići do Velikog Harija, pomoći Milisent oko nameštaja, pa ako budeš htela da ostaneš tamo, u redu. Već ćemo pronaći neki izgovor da ne odeš kući."

Tanzi odmahnu glavom. "Ne želim da je lažem." Uzdahnula je. "Ali, u pravu si. Ne želim ni da je sekiram." Prešla je rukom preko njegovog obraza i brade. Prsti su joj podrhtavali, baš kao i glas. "Ako nemaš ništa protiv, noćas radije ne bih spavala sama."

U njemu se pokrenuo neki snažan i primalan nagon. Saznanje da se obraća njemu kada joj je potrebna pomoć imalo je nesumnjivu moć. Ali, bilo je tu još nečeg osim potrebe da je zaštiti. Želeo je da se Tanzi obraća njemu za... sve.

Pomerio je glavu, samo malo, i uzeo njena dva prsta u usta. Raširila je oči i uzdahnula, od mešavine iznenađenja i zadovoljstva. Pustio se da mu njeni prsti iskliznu iz usta i potražio njene usne. Polako, s namerom da zavede, da osvoji, kako bi ga želela u krevetu svake noći.

Ne kao psa čuvara, već zato što ne može da ga zamisli ni na jednom drugom mestu.

"Dođi kod mene, Tanzi", promrmljao je, nežno prelazeći usnama preko njenih.

Samo je klimnula glavom, a onda produbila poljubac.

Rajli se povuče, kako želja ne bi pomutila ono malo razboritosti što mu je preostalo. "Treba da krenemo", rekao je.

"Da." Utisnula mu je još jedan dug poljubac u usta, zatim još jedan odmah ispod brade, pre nego što se zavalila u sedište. Uzdahnula je, a kada je pogledao u nju dok je vozio kola unazad, video je da u njenim očima nema više straha.

Bio je zamenjen željom. Za njim.

"Postajemo prilično dobri u ovom ljubljenju u kolima", rekla je konačno, "ali, moram ti priznati, osećam se malo matorom, i zato bih radije izabrala lepi, mekani krevet."

Rajli se isceri, skrećući kolima na ulicu. "Da, potpuno te razumem. Nije lako biti odrastao, zar ne?"

Kada su stigli do njene ulice, parkirao je džip iza njenog malog sportskog automobila. "Idi iza mene."

Nije se bunila, niti je oklevala da ga prati. Tokom kratke vožnje do kuće, Tanzi se potpuno pribrala, i Rajli je znao da može računati na nju. "U redu.

Polazimo."

Brzo su prevalili kratku razdaljinu do kuće. Srećom, nije bilo novih poruka, niti bilo kakvih drugih iznenađenja. Tanzi se brzo spakovala dok je Rajli pokupio papire, pismo - figurica je već bila u džipu - i stavio ih u veliki poštanski koverat. Za samo dvadesetak minuta ponovo su bili u njegovom džipu.

Rajli baci pogled na sat. "Ja sam na pola sata vožnje odavde. Imaćemo dovoljno vremena da stignemo kod Milisent do osam." Tanzi je ćutala. "Jesi li gladna? Hoćeš negde da svratimo, da uzmemo nešto za jelo?"

Odmahnula je glavom Držeći pogled na putu, uhvatio ju je za ruku. "Sve će biti u redu. Završiće se. Možda već danas, ako nešto saznamo na osnovu otisaka. Znam da ti se ne sviđa ovo što ću reći, ali ne smemo ignorisati činjenicu da Martin ima pristup tvom i-mejlu, bio je na balu, i zna tvoju kućnu adresu. I dalje ne isključujem mogućnost da je reč o nekom iz FishNeta."

"U stvari sam besna", rekla je, a glas joj je bio sve samo ne nesiguran.

"Mrzim što mu priznajem da ima moć nada mnom time što bežim iz sopstvene kuće." Okrenula je dlan naviše, provukla prste kroz njegove i čvrsto mu stisnula ruku. "Ali, ne bih mirno spavala u svom krevetu, dok je on, možda, ispred vrata." Opsovala je. "Ma ko on bio."

To je bilo najbliže priznanju da i sama dozvoljava mogućnost da iza svega stoji njen šef. Rajli ništa nije rekao. Bilo joj je dovoljno teško. Pomislio je da možda krene daljim putem, pored morske obale. A onda, na samom izlazu iz grada, ugledao je mali znak nacrtan rukom. Osmehujući se, usporio je i skrenuo s glavnog puta.

"Zašto skrećemo?'

"Moramo da svratimo na jedno mesto."

Klimnula je glavom i zagledala se kroz prozor, mada je Rajli bio siguran da joj misli nisu usmerene ka okolini. Razmišljala je o Martinu. O promenama koje je čekaju u životu ako se ispostavi da je on SoulM81. Rajli se nadao da će uspeti da joj skrene misli. Makar na neko vreme.

Vozili su se nekoliko stotina metara, a onda je ugledao novi znak. Skrenuo je odmah iza njega u mali, improvizovani rasadnik. Rasadnik sa gusto nanizanim redovima jelki.

Tanzi se okrenu ka njemu, a sjaj u njenim očima izbrisao je i poslednji trag krivice koju je osećao zbog priče o Martinu. I mnogo više od toga.

"Nisi morao ovo da radiš"

Da je samo mogla da vidi izraz svog lica, znala bi da je morao. "Hajde.

Idemo da pronađemo jelku."

"Gde ćemo je staviti? Zar ni ti nemaš jelku kod kuće?"

Odmahnuo je glavom.

"Bože, baš smo par, zar ne?"

Nasmešio se. "I meni je to palo na pamet." Izašao je i krenuo ka njenim vratima, ali ona je već izletela napolje. Ovoga puta, kada ga je zgrabila za ruku, nije je izvukao.

Kada su sat kasnije izlazili na glavni put, nakon što su pročešljali čitav rasadnik, na krovu su nosili lepu Daglasovu jelku.

"Pretpostavljam da nemaš postolje", rekla je. "I možda je trebalo da te podsetim, nemamo ni jedan jedini ukras koji ćemo staviti na nju."

"Nemam postolje. Ali... imam neke ukrase."

Nešto u njegovom glasu mora da joj je skrenulo pažnju; bacila je pogled ka njemu. "Aha. I ranije si kitio jelku. Znači, ipak nisi, poput mene, totalni gubitnik kada su u pitanju praznici."

"Samo da znaš, poznat sam po jednoj ili dve bundeve koje sam izdubio u svom životu. Ali, ne, nisam kitio jelku godinama." ''Dakle...?"

Uzdahnuo je, ali nije osećao stid, ili, još gore, tugu kada su ga uspomene preplavile. Osetio je prijatnu toplinu i rasterećenje što će ih podeliti sa njom.''Kada je mama umrla, Fin je prestao da kiti jelku, pod izgovorom da smo obojica odrasli muškarci. Još tada sam znao da je, zapravo, problem u tome što se mama uvek posebno radovala tome. To je bilo njeno omiljeno doba godine.

Fin, jednostavno, nije imao snage da se nosi s tim. Prodao je kuću čim sam krenuo na fakultet, ali dozvolio mi je da zadržim sve što sam želeo. I tako sam zadržao. Ukrase."

Punu kutiju uspomena. I sve su bile lepe, tek sada je shvatio, pitajući se zašto je dozvolio da nadvlada očeva tuga, i spreči ga da uživa u nečemu što je još uvek mogao da podeli sa svojom majkom. Sada mu je delovalo gotovo smešno, nakon svih tih godina. A ipak, možda je odgovor u tome što je želeo da ih podeli s još nekim. "Sklonio sam ih." Nacerio se, preplavljen nekim smešnim osećajem sreće. "Negde su među kršem."

"Jesi li siguran da želiš da ih iskopaš?"

Bacio je pogled ka njoj. "Da, siguran sam."

Tanzi nije bila sigurna šta je očekivala. Verovatno neku momačku jazbinu, ili nešto slično. Nekoliko soba iznad kancelarije iz koje su vodili posao. Ništa je ne bi iznenadilo. Barem je tako mislila.

Ali, doživela je pravi šok kada su skrenuli na privatni put iznad Pacifika i došli do male, usamljene kuće na planinskom obronku. Sama kuća nije bila ništa spektakularno; pre se mogla opisati kao zbir soba koje su se nastavljale jedna na drugu pod čudnim uglovima, s dugačkim tremom koji se nastavljao i iza kuće.

Nije znala kako se kreću cene nekretnina u ovom kraju, ali je znala da, bez obzira na udaljenost od grada i skromnu veličinu kuće, sam pogled na dolinu i okean mora da vredi mnogo novca.

Bacio je pogled ka njoj, mora da je primetio nešto u njenom izrazu lica.

"Ovo je jedna od boljih investicija iz igračkih dana. To je jedino što sam zadržao."

Gledala je kroz prozor, preko vrhova drveća, dok je skretao na pošljunčani prilaz i parkirao kola ispred male pomoćne zgrade s garažom. Kada se okrenula ka njemu, videla je da i on gleda preko šume, ka dolini i okeanu koji se pružao ispod njih. Ovo mesto je bilo mnogo više od dobre investicije. To je zračilo iz njegovih očiju, lica, čitavog tela. "Zadržao si kuću zato što ti je to dom."

Nasmešila se. "Sviđa ti se ovde gore."

I on se nasmešio. "Da, i to."

Isključio je motor, ali nije odmah izašao.

"I tvoj otac živi ovde?"

Rajli se nasmeja. "Fin mrzi ovo mesto. Nikako ne shvata zašto ne prodam kuću i kupim stan pored nekog terena za golf."

"Igraš golf?"

Rajli odmahnu glavom. "To je Finova strast. Ja ponekad odigram basket s momcima posle teretane, što je više nego dovoljno za moje koleno." Udario je rukama po volanu, udahnuo vazduh i otvorio vrata. "Hajde, vodim te u obilazak."

Tanzi se smešila dok je izlazila iz kola. Shvatila je da je Rajli nervozan zbog njene reakcije na kuću. Mogla je da mu kaže kako je ne bi bilo briga i da živi u trošnoj šupi, ali samo se nasmešila i uhvatila ga ispod ruke.

"Nema mnogo šta da se vidi", upozorio ju je.

"Znaš šta me je odmah fasciniralo kod ovog mesta?" rekla je, ne obraćajući pažnju na činjenicu da je on smatra osobom koju je moguće impresionirati samo nečim velikim i skupocenim. Ipak nije znao sve o njoj. "Mirno je. Tiho. Čovek ima osećaj da mu se gradska vreva posle nekog vremena uvuče u kosti."

"Zamisli kada se na gradsku vrevu dodaju zvuci navijanja iz hiljada grla s tribina stadiona, i shvatićeš zašto sam voleo da budem ovde van sezone."

Uhvatila ga je za ruku dok su se peli na dugački, uski trem, koji se pružao od bočnih vrata i nestajao negde iza kuće. Deo trema je bio zaklonjen od sunca ali uspela je da razazna obrise ogromne, široke ljuljaške, koja je zauzimala gotovo čitav prednji ugao. "A sada, pošto više nema buke navijača?"

Slegnuo je ramenima. "I dalje mi prijaju mir i tišina." Nije mu trebao ključ, jednostavno je otvorio ulazna vrata. "Upozoravam te, kuću sam opremao u ranim momačkim danima. A čistačica nije dolazila, uf, pa oko šest godina."

Tanzi se nasmeja i uđe za njim. Soba je na nju odmah ostavila utisak topline. Bila je dugačka, uska, s visokom tavanicom na kojoj su se videle grede.

Nameštaj je bio mekan, zidovi tople zlatne boje, pod drven, sjajan, s nabacanim tepisima.

"Samo nedostaje veliki pas s ispruženim jezikom." Nasmešila mu se.

"Predivno je."

Iznenadila se kada ju je Rajli uhvatio, podigao s poda i poljubio. Taj poljubac se razlikovao od svih koje su do tada razmenili. U njemu je bilo nečeg posesivnog. A Tanzi je shvatila da joj to nimalo ne smeta. Kada ju je spustio, na licu mu je lebdeo poluosmeh. "Izvini."

"Zašto? Ovo je najlepša dobrodošlica koju jedna devojka može da zamisli.

Osim, naravno, balavog psa."

"Oduvek sam želeo da imam psa", priznao je. "Ali, mnogo sam putovao, a sada, s obzirom na posao kojim se bavim..." Slegnuo je ramenima.

"Da, znam šta hoćeš da kažeš. Neko vreme sam razmišijala da uzmem mačku." Nasmejala se. "Ali, pošto ipak nisam mačji tip, odustala sam. Ne znam zašto nisam uzela psa. Pretpostavljam da ljudi koji su odrasli bez kućnog ljubimca, misle da je to prevelika obaveza."

Rajli ju je uveo u malu kuhinju u začelju kuće. "Kao što rekoh, baš smo par."

"Da. Oh, ovo je božanstveno!" uskliknula je, gledajući kroz staklo koje je zauzimalo veći deo zida. Pružao se veličanstven pogled na dolinu i okean. "Šta je od ovoga tvoje?"

"Ne mnogo. Dokle se pruža nizbrdica. Ali, niže dole nema nikoga, kao uostalom i s druge strane, tako da se pretvaram da sam kralj planine, iako nisam."

Nasmejala se. "Lepo je biti kralj." Okrenula se ka njemu i rekla: "Stvarno je predivno. Potpuno razumem zašto voliš ovo mesto."

Oči su mu poprimile izraz... nekakav. "Šta?" Prišla mu je, uhvatila ga za nadlaktice. Potpuno prirodno, bez razmišljanja. Svaki put bi se začudila sopstvenoj spontanosti, samo ako bi dopustila sebi da o tome razmišlja. "Hajde, reci mi."

"Nije ništa, stvarno. Samo..." Nasmejao se, odmahnuo glavom, ali kada se okrenuo ka drveću iza kuće, oči mu nisu delovale srećno. Pre... rezignirano. Želela je da mu nešto kaže, iznenađena koliko je uznemirava čak i nagoveštaj njegovog neraspoloženja. Valjda je i to sastavni deo. Tog zaljubljivanja. I pored toga što je bila savršeno svesna da je on odrastao čovek, odgovoran za sopstvenu sreću. A ipak je želela da nešto uradi, bilo šta, da ga nasmeši, učini srećnim. Stvarno čudno. "Šta te muči?"

Uzdahnuo je. "Ništa, zaista. U poslednje vreme razmišljam o tom stanu pored terena za golf. O prodaji kuće."

Tanzi nije mogla da veruje svojim ušima. "Zar bi tvoj otac bio srećan, ako bi se ti odrekao ovoga?"

"Fin nije naročito sentimentalan. Ako bih prodao kuću, on bi mogao da se povuče iz posla i provede ostatak života sa belom lopticom na savršenoj travnatoj podlozi. Odrekao se mnogo čega, samo da bih ja otišao na fakultet i jurio za malo drugačijom loptom na malo drugačijoj podlozi. Obećao sam da ću mu, ako uspem, pomoći da ostvari taj san. Pokušavali smo da zaradimo neke veće pare ovim poslom, barem sam ja pokušavao, ali..." Zaćutao je i slegnuo ramenima. "Nije trebalo da ti pričam. Valjda je to zbog ovih praznika."

Protrljala ga je po mišici. "Tvoj otac sigurno zna da nisu samo njegovi snovi pali u vodu kada si povredio koleno."

Kada je spustio pogled ka njoj, sa smeškom na licu, znala je da se ne zaljubljuje. Već je bila zaljubljena.

"Zvuči potpuno racionalno kada tako postaviš stvari", rekao je uz osmeh.

"Ali, mogao sam to da postignem. Pretpostavljam da mi to najteže pada, čak i sada. Pametno sam investirao novac. Uostalom, meni samom nije trebalo mnogo. Ali, Fin, pa, ima dobro oko za žene, ali ne i za posao. Mislim, dobar je u onom što radi, veoma dobar, ali..." Slegnuo je ramenima. "Morao sam da uložim skoro sve što sam imao da bih ga izvukao iz dugova. Ali, i dalje smo imali ovaj posao, i šta mi je drugo preostalo? Računao sam, ako stanemo na noge, malo se potrudimo, možda ćemo obojica imati s čim da se povučemo."

"Ali, tvoj otac nije zainteresovan za dugoročno planiranje, koliko sam shvatila?"

Rajli klimnu glavom. "Mislim da je za njega čekanje da završim školu, fakultet, potpišem ugovor za profesionalce dovoljno dugoročno."

"A šta je s onim što si ti želeo? Spomenuo si da bi voleo da budeš trener?"

"I dalje o tome razmišljam. Da se bavim time kada se Fin povuče iz posla.

Ali, izgleda da ću i ja morati da planiram na duge staze."

Obavila mu je ruke oko struka i zagrlila ga. "To što si učinio za oca je divno, ali sentimentalan ili ne, Fin sigurno ne bi želeo da se odrekneš ove kuće.

Zar mu ne smeta što radiš ovaj posao s njim, umesto onog što želiš? Zar to nije dovoljna žrtva?"

Rajli odmahnu glavom. "Malo je komplikovanije od toga. Nas dvojica nemamo nikoga. Verovatno želim da u nečemu učestvujemo zajedno, da nešto delimo. Pretpostavljam da je to moj način da ostvarim dublju vezu s njim."

Podigla je pogled, sačekala da i on nju pogleda. "Pa je l' funkcioniše?"

Rajli se nasmeja, ovoga puta iskreno. "Nisam siguran. Trudim se. Što se tiče posla, stali smo na noge. A posao kod tvoje bake svakako je bio dobar potez."

"Nadaš se preporukama, je l'?"

"Tako to ide. Ali, Fina i dalje više interesuje zabava nego posao. Odradi on sve što treba, ali nema više nekadašnjeg entuzijazma. Valjda ga je prošlo.

Verovatno računa da ću ja povući stvar. Dobro me je obučio. I dobar sam u ovom poslu. Mada se to ne bi dalo zaključiti po načinu na koji se nosim sa ovim slučajem."

Zavodljivo ga gledajući, spustila je ruke na njegovu tako slatku pozadinu i blago ga stisnula. "O, veruj mi, sasvim se dobro nosiš."

"Stvarno?" Spustio je glavu, gricnuo je za donju usnu, zagolicao je s nekoliko malih poljubaca, dok nije uzdahnula i priljubila se uz njega, a onda zadovoljno zaječala kada je pronašla ono što je pronašla.

"Da li je u obilazak uključena i spavaća soba?" promrmljala je, više nego raspoložena za promenu teme. To je bilo njegovo utočište i osećala se loše što je pokrenula neka bolna razmišljanja, koja možda nije trebalo pokretati. "Mada mi sasvim odgovara i kratak put do tog kauča." Dobacila mu je brzi osmeh.

"Mislim da ćemo ipak otići do kreveta", promrmljao je uz njene usne.

Ovoga puta Rajli ju je uzeo u naručje, prigušujući njen protest još jednim poljupcem. Iza kratkog hodnika čekao ih je široki krevet. Rajli je pao na leđa, ona je pala preko njega, ali ju je on brzo prebacio ispod sebe. Kada je žurnim pokretima krenula da mu otkopčava košulju, prikucao joj je nemirne ruke za krevet.

"Hej, imamo vremena. Ovoga puta hoću polako." Da bi dokazao svoju nameru, počeo je lagano zavođenje jezikom. Otkopčao je košulju koju je navukla kada su izašli s Milisent i krenuli u potragu za jelkom. Od tada kao da je prošla čitava večnost. Smaknuo joj je grudnjak, a onda proveo neuobičajeno mnogo vremena terajući je da uzdiše dok se igrao njenim bradavicama.

Usne su mu krenule niže. Izvila je leđa. Sati ovoga? Kad bi bila te sreće. O, da. Bila je te sreće.

Onda će na njega doći red. Nateraće ga da zaboravi na bol u kolenu. A ako bude dovoljno dobra, nateraće ga da zaboravi i na bol u srcu.

Ona nije zaboravila ni pismo koje još nisu otvorili, ni spiskove koje je trebalo uporediti. Ni figuricu. Ali, u ovom trenutku, ništa joj se nije činilo važnijim nego da provede popodne vodeći ljubav s Rajlijem.

Pa ti vidi šta ćeš, SoulM81.

Praznici.

Oduvek sam mislila da postoje radi dece. Pretpostavljam da je to bio moj način da, kao neudata i sve ostalo, umanjim njihov značaj. Uvek sam govorila da se ne treba petljati tamo gde ti nije mesto.

Na kraju sam zaključila da sam ipak bila u pravu. Praznici jesu za decu. Štos je u tome, otkrila sam - možda je poštenije reći da mi je neko pomogao da otkrijem - da treba pronaći dete u sebi. Čak i u slučaju da ga nikada niste bili svesni. Malo je teže, ali i moguće, verujte mi. Onda slavite. S onim dečjim osećajem radosti.

I dok pljesnete dlanom o dlan, počećete da verujete kako Deda Mraz zaista postoji. (I ispostavilo se da nema nikakve veze s podnevnim seksom u "Četiri godišnja doba".)

Jelku su postavili tek sutradan. Tanzi je videla Rajlija kako se muči sa kutijama sa ukrasima, a onda ga je posadila na kauč i preuzela na sebe operaciju ukrašavanja.

Koleno ga je sigurno još uvek bolelo od sinoćnjeg premeštanja kod Milisent. O onom što su radili u krevetu kada su se vratili u sitne sate, nema potrebe govoriti.

A onda se probudila u pet ujutru, sama u krevetu. Doduše, to je bio Rajlijev krevet, pa se nije osećala previše usamljeno. Pronjuškavši naokolo, zatekla ga je u skučenoj radnoj sobi na kraju malog stepeništa, u drugom krilu kuće, kako upoređuje spiskove i otiske prstiju koje je skinuo s nove poruke. Od Koleta Kojota nije bilo nikakve koristi. Nije shvatala koliko je Rajli kompromitovao njenu apsolutnu veru u Martinovu nevinost, dok nije osetila tu malu iskru olakšanja kada se ispostavilo da je figurica suviše nepravilnog oblika da bi se sa nje skinuli čak i delimično otisci. Ne zato što nije želela da se ovo završi. Pa makar krivac bio Martin. Ali, znala je da će se sve promeniti ako se ispostavi da je on.

Ostavila je Rajlija da radi i otišla u kuhinju da skuva kafu. Obradovala se kada je pronašla hladnu koka-kolu u frižideru. Da, lepo će se slagati njih dvoje.

Spustila mu je kafu pored lakta, a onda se sklupčala na fotelji, s konzervom koka-kole i ostatkom spiska u rukama.

Poruka je bila kratka i jasna.

Tebi pripadam. Bićeš moja. Do kraja večnosti.

Tanzi bi zadrhtala svaki put kada bi pomislila na nju. Do kraja večnosti. Ne "do kraja života". Nego večnosti. Šta je time hteo da kaže? Čak i posle smrti?

Poruka je mogla da se protumači kao delo opsednutog čoveka... ali i potencijalnog ubice.

Ispostavilo se da se otisci prstiju na porukama poklapaju. Rajli joj je izvukao obećanje da će ugovoriti sastanak s Martinom kako bi došla do njegovih otisaka, a po mogućstvu i uzorka rukopisa. Složila se da je tako najbolje, mada je mrzela što je došlo do toga.

Negde oko podneva, nakon čitavog jutra provedenog u upoređivanju spiskova, naišli su na jedno ime. Izvesna Margaret Svingler je bila angažovana na dobrotvornom balu kao ispomoć u kuhinji. Takođe je radila u FishNetu od osnivanja, pre dve godine.

Rajli je pozvao telefonom Ernija i obojica su počeli da kopaju po Internetu u potrazi za bilo kakvim podacima o Margaret Svingler. Nisu očekivali da će od nje lično bilo šta saznati, pogotovu u slučaju da ima neke veze sa svim ovim.

Rajli je zato odlučio da poseti centralu FishNeta kasnije po podne, kada Margaret ode s posla, i pokuša da izvuče neke informacije od Lori Sak. Erni za sada nije uspeo da pronađe ništa, čak ni broj kućnog telefona ni adresu. Po njegovim rečima, Margaret Svingler je postigla nemoguće. Uspela je da se na Internetu ne pojave nikakvi lični podaci o njoj.

Do suočavanja sa gospođicom Sak ostalo je još oko pet sati. Dakle, imali su dovoljno vremena da okite jelku. Ali, pre nego što se dala na posao, Tanzi je nesigurno zastala ispred gomile kutija, naslaganih pored blago nakrivljene jelke.

Osetila je kako je euforija zbog novog traga, koji nije imao nikakve veze s

Martinom, polako napušta pred novim projektom. "Pomalo se osećam kao Čarli Braun", izjavila je.

Pre nego što je uspela da ga spreči, Rajli je pomerio kesu s ledom s kolena, dohvatio prvu kutiju i spustio je u krilo. "Ja ću da odmotavam i dodajem, ti kačiš, važi?"

"Zar ne bi prvo trebalo da stavimo svetiljke, ili tako nešto?"

"Verovatno ili imam na gomile u nekoj od kutija, ali šanse da rade ravne su nuli. Koliko se sećam, božićne svetiljke imaju ograničen vek trajanja."

"Ionako ne bih imala pojma kako da ih postavim. Ovo će biti potpuno amaterski poduhvat.'' Nasmejala se.

"Hvala bogu što su šanse da Milisent vidi našu kreaciju podjednako velike."

Rajli se nasmeši i otvori prvu kutiju. Čim je zavukao ruku i izvukao prvi ukras, lice mu poprimi setan izraz. Odmotao je požuteli papir i pustio ga da padne na pod. U ruci je držao malu, nevešto izrađenu fudbalsku loptu.

"Buldozi", promrmljao je. Onda je okrenuo drugu stranu. "R.P. '85" Tanzi ga je gledala bez reči, kidajući se što ne zna šta da učini, šta da kaže.

"Jesi li siguran da si raspoložen za ovo?" tiho je upitala.

Klimnuo je glavom, dodajući joj težak predmet od pečene gline. "Jesam.

Ovo sam napravio na času likovnog za mamu. Mislim da smo te godine poslednji put kitili jelku. Pre nego što joj se stanje pogoršalo." Nasmejao se.

"Siguran sam da je bila oduševljena što je dobila fudbalsku loptu. Nisam baš sentimentalan, pretpostavljam. Osim kada je reč o sportu."

"Verujem da joj se dopala." Tanzi se okrenu od njega kako ne bi primetio da su joj se oči zacaklile. Bio je mnogo sentimentalniji nego što je mislio.

Pažljivo je okačila ukras na jednu od većih grana.

Rajli je nastavio da otkriva dragocenosti iz svoje prošlosti. Neki ukrasi su imali priču, neki nisu. Zasmejavao ju je, ali joj je više puta naterao suze u oči.

"I ti za mene kažeš da sam sentimentalan", rekao je kada je krišom šmrcnula dok je kačila patikicu.

"Ako i jesam, to je isključivo tvoja krivica." Odmakla se korak unazad.

"Mislim da smo je okitili tvojom prošlošću koliko god smo mogli." Obišla je oko jelke, pokušavajući da je objektivno sagleda. Sa čisto estetskog stanovišta, bila je blagi užas. Ali, što se tiče srca i duše, Tanzi nikada nije videla ništa lepše.

Nije ga čula kada je ustao s kauča i prišao joj s leđa. Samo je osetila kada joj je spustio poljubac u dnu vrata. "Hvala ti", prošaputao je. A u te dve reči bilo je više osećanja nego što je čula u čitavom životu.

Okrenula se ka njemu, na licu joj je lebdeo vragolasti osmeh. "Kako terapija napreduje, postaje sve lakše. I zabavnije. Možda bih mogla da pozovem majku i vidim ima li negde sačuvane ukrase iz svog detinjstva."

Rajli je poljubi tako nežno i blago da su joj suze ponovo nagrnule na oči.

"Izvini", rekao je.

"Zašto, zaboga? Zato što su mi iznenada proradile slavine na očima?"

"Jesi li ikada imala jelku?"

"Naravno. Desetine. Zapravo svake godine, kod Milisent."

"Mislio sam, svoju." Pokazao je glavom ka ukrasima koji su pomalo pijano visili sa grana. "Sa svim onim glupim kršem koji državne škole uvaljuju našim jadnim, nespremnim roditeljima."

"Ja nisam išla u državnu školu. A i roditelji se nisu mnogo muvali oko mene, sećaš se?" "Šta je sa Milisent?'

"Znaš da je mnogo volim, ona je moj spasilac, ali Milisent nije baš umela da probudi petogodišnju devojčicu u sebi." Nervozno se nasmejala i izvukla iz njegovog naručja. "Dosta je bilo. Sada imam jelku, zar ne? Ako ovako nastavim, na Slouninom otvaranju izgledaću kao da sam satima cmizdrila."

Rajli se namršti. "Kakvom otvaranju?"

"Oh, zar ti nisam rekla sinoć?"

Rajli je zgrabi za ruku i okrenu ka sebi. "Ne, nisi."

"Zaklela bili se da si stajao pored mene dok smo Su i ja razgovarale o tome."

"Bio sam ošamućen od premeštanja nameštaja koji je sigurno teži od japanskog uvoza izraženog u bruto-tonama."

"Ah", reče Tanzi i brzo ga poljubi, pre nego što se izvukla iz njegovog naručja. "Pa, plan je da Su odvuče Volfganga kako bih ja ugrabila nekoliko minuta nasamo sa Sloun i iščačkala šta se dešava. Nazovi to prijateljskom intervencijom."

"U koliko sati i šta da obučem?"

Tanzi ga iznenađeno pogleda. "Ne moraš da ideš. Sloun uvek ima dobro obezbeđenje, a ulazi se samo uz pozivnicu. Daću joj fotografiju Margaret Svingler ako ćeš se tako bolje osećati. A Martina poznaje", dodala je nerado.

"Uostalom, on nije na spisku."

Rajli je mrko pogleda. "Šta da obučem?"

Tanzi zausti da se pobuni, ali zapravo je želela da pođe s njom. I to ne samo iz bezbednosnih razloga. "Nešto opušteno lepo."

"S tim mogu da se izborim. Treba li da pokupimo nešto iz tvoje kuće?"

Tanzi odmahnu glavom. "Svratićemo prvo do Velikog Harija. Tamo imam sve što mi treba. U stvari, možeš da me odbaciš tamo pre odlaska u FishNet. Obećavam da ću ostati zabarikadirana iza Harijevili kapija."

"Važi. Ali, pre toga moramo nešto da uradimo."

Tanzi se priljubi uz njegova leđa. "Moramo, zar ne?"

On je zgrabi za ruke pre nego što su krenule niže od pojasa njegove trenerke. "Ne to."

Pokušala je da se ne naduri. "Šta, onda? Jesi li gladan? Kod Sloun će biti gomile hrane. Nažalost, samo one odvratne fensi stvarčice."

"U tom slučaju, podseti me da usput kupimo hamburger ili nešto slično.

Ali, nije ni to." Uhvatio ju je za ruku i povukao u kuhinju. Normalno je hodao, tako da su led i brufen otpadali.

"Hvala ti."

Pogledao ju je preko ramena. "Zašto?"

"Zato što se svojevoljno prijavljuješ da prisustvuješ otvaranju izložbe, na kojoj ćeš morati sa užasno pretencioznim ljudima da pričaš o otkačenim slikama koje kobajagi imaju neko dublje značenje i jedeš puževe punjene paštetom i slične gadosti. Mada, šampanjac će biti prvoklasan. Možda bismo mogli da maznemo bocu i pobegnemo kući."

Okrenuo se ka njoj, s prepredenim osmehom na licu. "I gledamo utakmicu."

Već je klimala glavom, srećna što se uneo u atmosferu. "Naravno, gledamo... Kakvu utakmicu?"

"Košarkašku. Lejkersi igraju protiv Netsa. Kobi i Kid. Možemo da počnemo s tvojom obukom."

Tanzi zausti da se pobuni, da nastupi s bilo kakvim izgovorom. Trebalo je da napiše kolumnu. Tog jutra je saznala da Rajlija čekaju i drugi poslovi, i dve ponude oko kojih se još nije dogovorio s Finom. Ali, ništa od toga nije bilo važno. "Sad dolaze na red kompromisi."

Klimnuo je glavom, prilično zadovoljno. "Ako ce ti biti lakše, obećavam da ću ti spremiti najbolje kokice koje si ikada okusila. Bićeš prva žena koja se sa sportom upoznaje uz šampanjac i grickalice."

"To je već bolje." Pokazala je glavom ka kuhinji. "Šta radimo ovde, ako ne kuvamo?"

Rajli otvori orman i izvuče kutiju s brašnom i još nekoliko sastojaka.

"Napravićemo božićne ukrase. Boju nemam, ali uzećemo flomastere koje koristim za crtanje šema momcima na treningu."

"Hej, hej, stani malo. Jelka samo što se ne sruši od onih četiristo ukrasa. Od kojih je trista devedeset u nekakvoj vezi s fudbalom. Zar ne misliš da je to dovoljno?"

Jedva da ju je okrznuo pogledom dok je spuštao činiju na radnu ploču. "Ne znam tačno šta ide unutra, ali treba da bude što tvrđe. Mora da bude kao kamen kada ga ispečemo."

Gunđajući, Tanzi izvuče stolicu ispod malog pulta za doručkovanje.

"Gubimo vreme, umesto da radimo mnogo lepše stvari, koje takođe imaju veze s dotičnim stepenom tvrdoće."

Rajli se okrenu ka njoj i nasloni se dlanovima na pult, a Tanzi pomisli kako počinje da razume zašto Džej Bi sluša kada Trener Pariš govori.

"Rekla si da je ovo tvoja jelka. E pa, dok na nju ne staviš nešto svoje, to je samo jelka koju pozajmljuješ od mene. Uopšte nije isto."

"Zar ne mogu da skoknem do prodavnice i kupim neki ukras?"

Pogledao ju je užasnuto. "Vidiš li ijedan kupljeni ukras na onom drvetu?"

"Jesi li siguran da želiš odgovor?"

Rajli se naceri. "Ostali će se osećati loše pored nekog blistavog, veštačkog ukrasa. Uostalom, mnogo će ti više značiti ako ga sama napraviš."

Teško je uzdahnula, mada je više glumila. Bio joj je suviše sladak, tako odlučan. "Kako ti je uopšte pošlo za rukom da ne kitiš jelku sve ove godine?"

Slegnuo je ramenima, ne prestajući da se kezi.

A ona je morala priznati da je srećna što ga čini srećnim. "Dobro. Znam kad sam poražena. Ali, mora li da bude u vezi s fudbalom? Mogu li da napravim nešto što za mene ima neko značenje?"

"Šta god ti duša poželi a prsti umeju da izvedu."

"Mislim da ponešto znaš o veštini mojih prstiju."

Podigao je obrve. "Bez bezobrazluka", upozorio ju je. "A kada završimo s pečenjem, idemo pod tuš."

Tanzi se zadovoljno osmehnu. Rajlijeva kuća je bila skromna po svim merilima. Međutim, odmah pored kupatila, na mestu gde je ranije stajao plakar, napravio je predivnu saunu, pravo malo umetničko delo. Za njega, to je bio simbol zdravija. Za nju, prosto raj. "Dogovoreno."

Posle sat vremena i gomile brašna na podu, u Rajlijevoj rerni pekao se par savršeno otkačenih cipela s visokim potpeticama. "Džimi Ču bi se prevrnuo u grobu, samo da je mrtav. Doduše, ako bi video ovo, ne bi me čudilo da ga strefi srčani udar."

Rajli je virio kroz staklo na rerni. "Biće mnogo bolje kada ih obojiš."

Smejući se, povukla ga je za ruku u okrenula ka sebi, kako b i mogla da ga obgrli oko struka. "Lažljivče." Onda se podigla na prste i poljubila ga u brašnom umazano lice, ostavivši mu vlažan trag na obrazu i bradi. "U svakom slučaju, hvala."

"Za?" upitao je začuđeno.

"Pa, svakako ne zato što si mi dokazao da ne posedujem SMS gen. To sam znala i bez tebe."

"Neću ni da te pitam šta to znači."

"Pametan dečko. Ali, drago mi je što ću dati svoj doprinos Velikom Strašilu."

Smejali su se na putu ka sauni. Nije trebalo puno vremena da se smeh pretvori u uzdahe... uz pristojnu dozu stenjanja i vrištanja.

Dok su stigli do Slounine galerije, Rajli je uveliko zaboravio na žestoki seks u sauni. Uz sav šarm i ucene koje je uspeo da izvuče iz rukava, Lori Sak

nije pristala da mu saopšti bilo kakve informacije o Margaret Svingler. Ako dođe policija, možda će razmisliti. S naglaskom na možda.

Rajli je zapravo i razmišljao da se obrati policiji. Ali, nije imao nikakav čvrsti dokaz. Samo otiske prstiju nekog ko nema kriminalni dosije i koincidenciju. Jer činjenica da je Svinglerova bila prisutna one večeri na balu, a istovremeno radi u FishNetu, mogla je da bude i samo to - koincidencija.

Dešavale su se i čudnije stvari. Ali, nešto mu je govorilo da nije reč o pukoj slučajnosti. Ili je možda želeo da bilo ko bude krivac, samo ne Martin Stanton.

Bez obzira na sve, trudio se da deluje opušteno dok je stajao nedaleko od ulaznih vrata galerije, između Slounog unajmljenog gorile i kancelarije u koju je Tanzi odvukla Sloun pre nekoliko minuta. Na svu sreću, galerija je imala samo jedan ulaz, a kancelarija samo jedna vrata. Ali, ipak j e bio nervozan. Instinkt mu je govorio da se SoulM81 sprema na novi korak. I to krupan. Činjenica da je prešao granicu i stupio u Tanzin lični prostor govorila je da ne preza ni od čega.

S jedne strane, Rajli je želeo da je što pre odvuče odavde, u svoju kuću, gde je svaki kutak bio pod nadzorom. Čak i da ih je pratio, što je bilo malo verovatno, SouliM8 ne bi mogao da priđe ni na sto metara od kuće a da ga Rajli ne primeti.

S druge strane, želeo je da izvuče bolesno kopile na otvoreno i konačno stavi tačku na ovo mučenje. Za sva vremena.

U tom trenutku, jedna od Tanzinih prijateljica odlučila je da mu priđe. I učinila je to vrlo elegantno. "Rajli zar ne? Baš mi je drago što ste ti i Tanzi uspeli da dođete." Visoka, vitka i prelepa, pružila mu je tanušnu, negovanu ruku.

"Ja sam Rina."

"Da, znam. Tanzi mi je pričala o tebi", rekao je.

"Nadam se sve najbolje."

Rajli navuče na lice uglađeni osmeh. "Naravno."

"Vešto, nema šta." Nasmejala se iskreno i toplo i Rajli se malo opusti.

"Pretpostavljam da ovo nije tvoj teren."

Sada je i njegov osmeh bio malo prirodniji. "Zar je tako očigledno?"

"Samo nekome ko bi radije bio na bilo kom drugom mestu, samo da nije u pitanju egzistencija njene najbolje prijateljice."

"Sloun je prilično uspešna u svom poslu?"

Rina se osvrnu oko sebe, očito ponosna na uspeh svoje prijateljice. "Nego šta. Jesi li je upoznao? I Vulfa?"

"Jesam, ranije. Kakav par." Znao je iz Tanzine priče da mu Rina neće zameriti zbog ovakvog komentara.

"U pravu si. Znam da si sinoč upoznao Su i Pola. Trebalo je da se pojavi i Marijel, ali nije bila u stanju. Što je bliže porođaju, sve se brže umara. Ništa čudno, pošto izgleda kao da nosi trojke. Ili jedno s mnogo prtljaga", dodala je uz vragolast osmeh.

Rajliju je postajalo jasnije zašto Tanzi toliko voli Rinu.

"Umorim se samo gledajući je kako se muči da ustane sa stolice", nastavila je. "Dobro je što smo odlučile da joj spremimo ovu žurku pre praznika. Ne verujem da ce još dugo biti pokretna. Hočeš li i ti biti tamo?"

Rajli klimnu glavom i baci pogled ka vratima. Brbljive žene su ga obično iritirale, pogotovu kada radi. Ali, s Rinom je bilo drugačije. Imala je vrlo prijatan glas, skoro smirujući.

"Ima li novosti o i-mejl manijaku?" upitala je. "Izvini, ali primetila sam da si 'na zadatku', da se tako izrazim. Znam da se Tanzi ljutila što je Milisent umešala prste, ali mi ostale smo odahnule otkako znamo da ti paziš na nju."

Rajli se malo žacnu na ovu opasku. Tražio je od Tanzi da mu obeća da neće pričati prijateljicama o detaljima istrage. Niti da je Martin osumnjičen. Što manje ljudi zna za to, tim bolje, naročito ako se ispostavi da je nevin. U pitanju

je bila Tanzina karijera. I ma koliko Tanzi verovala prijateljicama, čak je i ona znala da uvek postoji opasnost da se čovek izlane u najnezgodnijem trenutku.

Zato on nije znao da li su Rina i ekipa upućene u novine koje su se desile između njega i Tanzi pre neka dvadeset četiri sata. Nije se setio da stavi zabranu na tu informaciju. Niti je bio siguran da bi to učinio, čak i da se setio. Ali, on sigurno neće biti taj koji će im otvarati oči. Za sada mu je bilo sasvim dovoljno što je relativno bezbolno ušao u krug njenih najboljih prijateljica.

Naravno, one su mislile za njega da je unajmljena pomoć, ali i to je nešto za početak.

"Istražujemo nekoliko stvari", rekao je neodređeno.

Rina se stresla, iako je postajalo sve toplije kako se prostorija punila ljudima. "Mogu da zamislim kako se oseća. Brinem se za nju. Nadam se da ćeš uskoro okončati ovu agoniju."

"I ja", reče Rajli, znajući da Rina ne može ni da nasluti koliko je iskren.

"Neću te više zadržavati. Muž mi je tu negde, kupuje ko zna kakvo čudo."

Stegla mu je ruku. "Drago mi je što sam te konačno upoznala." Onda se nagnula ka njemu sa zavereničkim osmehom na licu. "Bez obzira na sve, nemoj da te preplaši svojim pričama o nezavisnosti. Ti si nešto najbolje što joj se dogodilo u životu.

Rajli je shvatio da Rina sve zna. "Hvala", rekao je. Znao je da će, ma šta Tanzi osećala ili počinje da oseća prema njemu, mišljenje njenih prijateljica imati veliku težinu. "I za mene važi isto."

Rina zablista od zadovoljstva i pljesnu rukama pre nego što je skoro otrčala od njega. Verovatno da obavesti ostatak ekipe.

Rajli frknu. Taktička greška, ali šta da se radi. Pa šta ako svi saznaju da je odlepio od ljubavi?

Kao da se nije osećao dovoljno nelagodno, u tom trenutku u galeriju uplovi jedna otmena dama, okićena nakitom i krznom. Ono što ju je razlikovalo od ostalih, slično odevenih žena, bio je muškarac kojeg je držala pod ruku.

"Tata?"

Fin se okrenu, s blistavim osmehom na licu, i pruži korak ka Rajliju, praktično vukući crvenokosu lepoticu. Ako ništa drugo, barem nije bila preko decenije mlada od njega. Zapravo, primeti Rajli kada su se malo približili, reklo bi se da su vršnjaci. Takođe je primetio da Fin nije naročito iznenađen što ga vidi. Znači da je došao ovamo s nekom namerom. Kako je uspeo da ga nađe ovde, Rajli nije mogao ni da pretpostavi. Ali, kao što je rekao Tanzi, Fin je bio odličan u svom poslu, samo kad je hteo.

Ostalo je još da vidi šta hoće od njega. Rajli još uvek nije bio spreman da ga predstavi Tanzi. Ili, tačnije rečeno, Tanzi njemu. Možda za šest-sedam godina, kada odluče da imaju decu. To bi mu mnogo više odgovaralo.

Uzvratio je ocu srdačan pozdrav i još srdačniji zagrljaj, sa sve pljeskanjem po leđima. Nisu se videli skoro mesec dana, ali Rajli je znao da bi se Fin slično ponašao čak i da su se rastali juče. To je bio deo njegovog šarma.

Fin je bio znatno niži od Rajlija, ali inače su veoma ličili, osim što je Fin imao potpuno belu kosu.

"Sine, hteo bih da te upoznam s meni veoma važnom osobom. Rajli, ovo je Žaklin Asant."

Rajli se tek osrednje iznenadio. Pretpostavljao je da je pred njim Fatsi Šekelford, ali nije bilo naročito neobično što je Fin već pronašao novo društvo.

Uputio joj je ljubazan osmeh, iako je u sebi mislio da bi ovo bila važna osoba broj 126546. "Drago mi je."

"Nadam se da tako i misliš", rekla je, s mnogo više šmeka nego što je Rajli očekivao. Bacivši pogled na svog oca, pa ponovo na nju, doživeo je mali šok.

Prepoznao je taj izraz lica. Možda ne bi pre mesec dana, ali sada zasigurno jeste.

Pošto je to bio isti onaj izraz koji je ovih dana gledao u ogledalu.

"Tvoj otac i ja smo se upoznali pre mnogo godina", nastavila je Žaklin.

Uputila je Finu kratak, intiman osmeh pre nego što se ponovo okrenula ka Rajliju. "Nedavno smo se ponovo sreli i, moram priznati, odmah se vratio u moj život, kao i u moje srce."

Rajli je primetio da Fin sija. Nikada ranije nije video sličan izraz na očevom licu. Kao da je dobio premiju na lutriji i pogodio na golfu rupu iz prve, i to istovremeno. To je već bio šok.

"Znam da nije ni mesto ni vreme za ovakav razgovor", nastavila je, "i zato bismo veoma voleli da dođeš na večeru kod nas. Možda za Božić? Naravno, ako nemaš druge planove."

Rajli je, u nedostatku teksta, skrenuo pogled sa Žaklin na oca. Fin je izgledao kao da mu je malo neprijatno što je doveo sina u ovako nezgodan položaj. Mada, samo na osnovu ovog kratkog susreta, Rajli je zaključio da njegov otac nema mnogo kontrole nad njom. A zahvaljujući toj pomisli, i pomisli da je to upravo ono što je njegovom ocu potrebno, Rajliju se vratio osmeh na lice i razvezao jezik. "Biće mi zadovoljstvo. Mada ne znam koliko ću imati slobodnog vremena."

Fin ga ponovo zagrli, podjednako srdačno kao pri dolasku. "Izvini za ovaj prepad, sine", šapnuo mu je na uvo.

Rajli se iskezi. "Ne, ne, sve je u redu." A tako je i mislio. Izgleda da njegov otac i on ipak imaju šanse da uspostave blizak odnos. Samo što to nije imalo nikakve veze s poslom. Žaklin povuče Fina. "Dosta smo ga gnjavili. Zar ne vidiš da čovek radi?

Hajde, obećala sam da ću te zadiviti apsolutnim nepoznavanjem umetnosti."

Fin se nasmeši, slegnu ramenima i pusti da ga Žaklin odvuče. Pre nego što su se udaljili, okrenuo se i namignuo Rajliju preko ramena. Rajli se nasmeja, i

protiv svoje volje. Fin je izgledao... srećno. Onako kako nije izgledao godinama.

Kroz glavu mu prođe da možda ipak ima nečeg u onim pričama da ljubav čini čuda. Izgleda da su i on i njegov otac na dobrom putu da to otkriju.

U tom trenutku, Tanzi se pojavila na vratima kancelarije. Sloun nije išla za njom. Verovatno se krije od ostalih, pomislio je. "Kako je prošlo?"

Tanzi slegnu ramenima i odmahnu glavom, kao da još uvek ne može da shvati šta se dešava. Uzdahnula je, a onda rekla: "Izgleda da se Sloun i Vulf razvode."

"O, ne. Baš mi je žao. Pretpostavljam da je zato brzo otišao večeras."

"Da. Žao mi je što je ovako ispalo, mada moram priznati da se radujem zbog Sloun. Hoću da kažem, našla je drugog."

"Mislio sam da je on taj koji šara u tom braku."

"I jeste. Sloun mu je rekla da bira. Ili će otići u bračno savetovalište, ili ga ostavlja."

"A on je odbio?"

"Ne. Odveo je savetnicu u krevet. I to Slounin."

"Auh." "Da, pa, Vulf će morati da pronađe nov stan. I novu galeriju. A savetnica će verovatno dobiti otkaz."

"Tako i treba. Ali, kada su na scenu stupile Slounine vanbračne aktivnosti?"

"Pa, ispostavilo se da je krenula na švedsku masažu u teretani." "Čekaj malo, hoćeš da kažeš da se spanđala s plaćenim profesionalcem..."

"Ne žuri sa zgražavanjem. Naletela je na njega, na nekom poslovnom skupu. Nemam pojma. Izašli su na piće. Tražila je drugog masera, a kada se sledeći put videla s Larsom, pa, nisu samo izašli na piće."

"Lars?"

Tanzi se zakikota. "Znam. Osim toga, mladi je od nje nekih šest godina.

Ali, veruj mi, nikada je nisam videla srećniju. Izgleda... oslobođeno. Sve vreme sam bila u zabludi da je toliko napeta zbog posla. I još nešto. Lars ju je već nagovorio da zajedno pohađaju časove plesa. A sledećeg vikenda idu da voze snoubord." Nasmejala se. "Sloun i snoubord. Ne mogu ni da zamislim."

"Izgleda kao da će sve završiti na najbolji mogući način."

"Da. Sad još samo treba da je nagovorima da ga upozna s nama, da ga kasnije malo izanaliziramo."

Rajli zausti da je upita jesu li i njega analizirali, ali se ipak uzdržao.

"Smeškao si se kada sam izašla. S kim si to razgovarao?"

"O, da..." Nije imalo svrhe da se pravi se lud. "Fin je ovde. S jednom damom."

"Tvoj otac je ovde?" Osvrnula se oko sebe, širom razrogačenih očiju.

"Mogu li da ga upoznam?"

"Upoznaćete se za Božić. Ako budeš raspoložena." Moraće da saopšti novosti ocu. Uprkos cvetićima i srdašcima, nije se radovao tom susretu. Fin će tog daha sigurno imati prednost na terenu. "Trenutno bih najviše voleo da se što pre izgubimo odavde. Imam osećaj da te već satima delim s ostatkom sveta.

Postajem nestrpljiv."

Tanzi se nasmeja. "Čudno, i ja imam sličan osećaj. Jesi li porazgovarao s nekom od mojih prijateljica? Rekla sam im da budu fine prema tebi."

"S Rinom. I pretpostavljam da im nisi samo to rekla."

Tanzi slegnu ramenima i ljupko se osmehnu. "Nadam se da ti ne smeta?"

Odmahnuo je glavom. Potpuno je razumeo njenu potrebu da se poveri prijateljicama. On bi najradije vikao, da ga čuje ceo svet. Naravno, osim Fina.

"Ako si završila svoju malu misiju, hajde da brišemo odavde."

"Da, misija je uspešno obavljena." Na samom izlasku iz galerije, povukla ga je za ruku i zaustavila. "Umalo da zaboravim. U glavi mi je pravi haos.

Ostavila sam poruku Martinu da dođe sutra do Velikog Harija. Rekla sam da moramo da porazgovaramo o mojoj kolumni i još nekim stvarima u vezi sa poslom. Potrudila sam se da zvučim dvosmisleno, ali i ozbiljno, pa mislim da će pristati da dođe."

"Na žurku?"

"Zaključila sam da je tako najbolje. Biće puno ljudi, ti ćeš biti tamo, svaki kutak kuće je pod video nadzorom. Mislim da je to idealna prilika za skidanje maski."

"Jesi li mu rekla za žurku? Muškarci obično beže od takvih skupova."

Tanzi se nasmeja na ovu opasku. "Nisam. Nisam ni rekla zašto se nalazimo kod Milisent. Verovatno će pomisliti da je to zbog praznika."

"Imaš li uopšte ideju šta ćeš mu reći?"

"Još radim na tome."

Rajli se nasmeši i stisnu joj ruku. "Hvala ti." Onda se nagnu i poljubi je, pred Rinom, Finom, i umetničkim delima koja su prkosila opisu, iako je verovatno malo ko obraćao pažnju na njih. Ćutali su na putu do kuće. Rajli je razmišljao o svim onim uspomenama koje su isplivale na površinu tog dana, o svemu što je rekao Tanzi o Finu.

Razmišljao je o očevom izrazu lica i uticaju koji taj sjaj u očima može imati na njihov posao. Što ga je navelo na razmišljanje o svojoj sreći i svemu što duguje Finu, ali i sebi. A možda i Tanzi.

Negde između San Franciska i Tihog okeana, odlučio je da će servirati još jednu novost na večeri s Finom i ženom koja će mu, ako ga osećaj ne vara, postati maćeha. Ukoliko Fin pre toga njemu ne priredi neko novo iznenađenje.

Pokloni za bebe.

Zar je moguće da jednom majušnom ljudskom biću stvarno trebaju sve te stvari? A ja sam mislila da montiranje i doterivanje kreće tek kada uskočimo u prve cipele s potpeticama.

Tanzi zinu zakoračivši s Rajlijem u ono što je nekada bio Milisentin salon.

Možda je trebalo da obrati pažnju na Suino oduševljeno brbljanje, one noći kada su premeštali nameštaj. Onda se ne bi toliko šokirala pred dvometarskom Mama Guskom. Čim su ušli, Su se ubaci između njih i ulivati ih pod ruku. Oči su joj blistale od ponosa. "Zar nije fantastično?"

"Samo jedan od prigodnih prideva", promrmlja Tanzi, pokušavajući da sagleda i ostale detalje. Tri debela miša s crnim naočarama za sunce, visoka oko jedan metar, igrala su na srcu ispred kamenog kamina. "Pusti me da pogodim..."

"Tri slepa miša", uzviknu Su, dovršivši rečenicu umesto nje. "Pala mi je na pamet ideja o Mama Guski, zbog načina na koji je Marijel uredila dečju sobu. A onda je tvoja baka uzela stvar u svoje ruke. Sto puta sam joj rekla da je ovo više nego preterano, ali ona je samo ponavljala da..."

"Uživam u svemu ovome, draga", dovršila je Milisent, upravo ulazeći u sobu. "Rajli, hrabri mladiću, usudio si se da kročiš u svet beba, trudnica i budućih trudnica", rekla je, smešeći se i tapšući ga po ruci.

Rajli joj uzvrati osmeh i dobaci zbunjen pogled ka Tanzi kada mu je Milisent pružila obraz.

Tanzi samo trepnu, i Rajli spusti očekivani poljubac, a onda, pomalo se snebivajući, i sam podmetnu obraz da dočeka Milisentine usne. "Zapravo",

rekao je pošto je prethodno pročistio grlo, "nameravao sam da na neko vreme uzurpiram Tanzinu radnu sobu." Lupio je rukom po velikoj torbi koja mu je visila preko ramena. "Moram da obavim jedan mali posao."

Tanzi je znala da je poneo i opremu za prismotru, i sve ostalo što mu je trebalo pored onoga što je već bilo instalirano u Velikom Hariju. Postavila je samo jedan uslov: da to uradi u potpunoj diskreciji. Ovo je bio Marijelin dan, i nije htela da ga bilo šta pokvari. Rajli će iz njene sobe pratiti na monitorima šta se dešava, ko ulazi a ko izlazi iz kuće. Imao je spisak gostiju. Uostalom, osim njega, Martin je bio jedini muškarac. Ne bi trebalo da bude naročito komplikovano.

U međuvremenu, Erni je pokušavao da iščačka adresu Margaret Svingler.

Rajli joj je tog jutra, dok su ležali u krevetu, obećao da će sve biti gotovo do Nove godine. Nadala se svim srcem da je u pravu. Ponavljala je sebi da je ovaj sastanak dobra ideja i da će, posle njega, Martin biti oslobođen svake sumnje. A onda će svu pažnju usmeriti na Margaret Svingler. Ipak, nije se osećala prijatno pred susret s Martinom.

"Krećem", šapnu joj Rajli na uvo.

"Važi", rekla je, odupirući se porivu da ga zadrži, da mu ne dozvoli da ode, pa makar i uz stepenice. Bila je nervozna, osetila je kako joj se dlanovi znoje. A ko ne bi bio nervozan dok mu dvometarska guska dahće za vrat? Popela se na prste i poljubila ga. "Doći ću kasnije, pošto ispratim Martina. Doneću ti sve što je dodirnuo. I uzorak rukopisa, ako uspem da smislim način. Valjda sam toliko maštovita."

"O, maštovita si", rekao je tonom koji ju je naterao da zaboravi na sve ostalo. "Lično mogu da potvrdim."

Osmehnula se i poljubila ga, žaleći što ne može još nekako da mu zahvali za osećaj sigurnosti koji joj je ulio svojim glasom. "Hvala." Osvrnula se preko ramena i pogledala ka predvorju, koje je počelo da se puni ženama. Sve su u

rukama nosile kutije upakovane u šarene papire, s pastelnim mašnama.

"Verovatno ću za jedno sat biti zrela za detaljan psihijatrijski pregled", promrmljala je.

Rajli je još jednom poljubi. "Samo hrabro, komandose."

Isplazila mu je jezik. Napustio je sobu, sve vreme se smejuljeći. Kada se okrenula, ugledala je Su kako stoji i čeka je, prekrštenih ruku sa osmehom od uva do uva. "Šta je bilo?"

"Ovo." Pokazala je između Tanzi i mesta gde je do maločas stajao Rajli.

"Neverovatno si slatka kada si s njim. Uopšte ne ličiš na sebe."

Tanzi se isplazi i njoj. Činilo joj se nepriličnim da opsuje pred Mama Guskom. "Ha, ha. Malo smo..." Zaustila je da ispali neki duhoviti komentar, ali u pitanju je bio Rajli. I jedna od njenih najboljih prijateljica. Ispustila je vazduh.

"Nije ni mesto ni vreme za razgovor. Čekaju nas sve one žene s poklonima za bebu. Ali, moram ti priznati, Su, ovo s vezama je strašnije nego što sam mislila."

"Ne znam, čini mi se da ste se vas dvoje baš lepo našli."

"U tome i jeste stvar. Jesmo. Je li to normalno? Mislim, šta ako se naviknem, a onda se nešto desi, ako se on predomisli, ili..." Napravila je gadljivu grimasu. "Slušaj me samo. Ponašam se kao tinejdžerka na školskoj igranci, koja gricka nokte i pita se da li je Džoni zaista voli." Pogledala je Su, širom raširenih očiju. "Ali, stvarno, šta misliš, Su, a? Šta misliš? Hoće li me pozvati na maturski bal?"

Su prsnu u smeh i privuče Tanzi u zagrljaj. "Tako mi je drago što si se priključila stadu. Silno ćemo se zabavljati."

Tanzi se namršti, iako joj je zagrljaj prijao. "Kako da ne, jedva čekam."

"Možda ćemo uskoro slušati i svadbena zvona." Su pljesnu rukama.

"Zamisli, samo šta bismo Milisent i ja napravile!"

"Samo preko mene mrtve", reče Tanzi. "Ako ikada dođe do toga - ne kažem da sam uopšte o tome razmišljala - pobeći ćemo. Tako sam odlučila."

"I lišićeš svet jedinstvene prilike da gleda Tanzi Harington, zakletog vuka samotnjaka, kako izgovara sudbonosno da? Priključuje se stadu? Priznaje ono što mi ostali oduvek znamo?"

"A šta to?"

Su joj prebaci ruku preko ramena. "Da je ljubav predivna stvar."

Tanzi klimnu glavom. "Hvala ti, Majkle Boltone."

Su se nasmeja, ali nije nameravala da odustane. "Šalu na stranu, jeste predivna. U svim svojim inkarnacijama. Lako je reći suprotno dok je ne osetiš na svojoj koži, a onda se jednog dana probudiš, i bam! Tu je, gleda te pravo u oči. Čik onda nešto reci." Nasmejala se. "Misliš da je zabavljanje uzbudljivo.

Dušo, nemaš ti pojma."

"Ne trči pred rudu, preklinjem te."

Su samo trepnu, ali, na svu sreću, predvorje se u međuvremenu ozbiljno napunilo ženama. Tanzi otpi malo punča, kajući se što sve ovo nisu organizovale malo kasnije, a ne u dva po podne. Onda bi mogla da začini punč nečim ozbiljnijim.

U tom trenutku, pored njih se stvorila i Rina, ništa više oduševljena od Tanzi. Stala je odmah pored nje, naoružana kolačem u jednoj a punčem u drugoj ruci. "Jesi li razgovarala sa Sloun?" upitala je Rinu, dok je Su dočekivala Marijeilne prijateljice i rođake.

"Rekla je da će doći." Rina je značajno pogleda. "Razgovarale smo. U galeriji. Posle tvog odlaska." Odmahnula je glavom. "Još se nisam oporavila od tih vesti, ali ako mene pitaš, svaka joj čast."

Tanzi podiže čašu u znak zdravice. "Za ispravne odluke!"

Rina joj uputi zaverenički pogled i pruži čašu da se kucnu.

"Obrati pažnju na onu tamo", reče Rina, pokazujući glavom ka ženi s ogromnim ružičastim šeširom na glavi, koja je upravo ulazila u sobu. "Ne izgleda bolje od onih miševa."

Tanzi se jedva uzdrža da ne prsne u smeh. "Sram te bilo. Sigurna sam da žena misli kako je obučena po poslednjoj modi."

"Možda, iz 1932. Pitam se s čije je strane. Nadam se da nije s Marijeline."

"Nažalost, ne možemo da biramo ko će nam biti rođaci." Tanzi napravi grimasu. "Ja to najbolje znam."

U razgovoru ih je prekinula Su. Pljesnuvši rukama, povikala je na sav glas: "Svi na svoja mesta! Marijel upravo izlazi iz kola."

Rina i Tanzi razmeniše poglede. "Promašila je profesiju."

"Brodvej?" promrmlja Rina.

"Ne", šapnu joj Tanzi, dok su se priključivale ostatku grupe. "Diktator u Diznilendu." "Šššš", reče Rina, kikoćući se, pošto se Su okrenula ka njima i ošinula ih pogledom.

Tanzi i Rina napraviše pokret kao da zaključavaju usta i bacaju ključ.

Su samo zakoluta očima i zaputi se u predvorje.

"Gde je Tanzi? Je l' dolaze Rina i Sloun?" čuo se Marijelin glas sa ulaznih vrata. "Žao mi je što sinoć nisam došla na otvaranje. Beba će izgleda biti karatista, sudeći po onom što mi je juče radila."

"Milisent je organizovala čajanku u salonu", rekla je Su. "Lepo od vas, stvarno niste morale da se trudite. Nisam želela da se od ovoga pravi nekakva gužva, i drago mi je što ćemo nas četiri da..."

"IZNENAĐENJE!" Svi su istupili napred kada su Su i Marijel ušle u sobu. Marijel vrisnu, ščepa se za stomak, a Tanzi prođe kroz glavu da su je ovim šokom sigurno

gurnule u prevremeni porođaj. Potrčala je ka njoj i uhvatila je rukom s jedne strane dok ju je Su pridržavala s druge. "Htele smo da te iznenadimo, ali kunem ti se, ako sad počneš da mi se porađaš, ne odgovaram za svoje postupke."

Marijel je gledala oko sebe, oči su joj bile pune suza. "O, bože! Ne mogu da verujem šta ste mi priredile!"

Tanzi pogleda u Su. "Svaka čast", prošaputa. Zatim se obrati Marijel, "Zahvali Su. Ona je sve uradila."

"I Tanzina baka Milisent", ispravi je Su. "Sviđela joj se moja ideja i..."

Tanzi i Su istovremeno napraviše korak unazad da bi Marijel mogla da uđe u Zemlju Mama Guske.

Marijel stavi ruku na usta, a onda kriknu. "Ovo je... veličanstveno!"

Pošto je prišla da zagrli Marijel, Rina povuče Tanzi na njihovo staro mesto pored miševa, da bi s pristojne udaljenosti posmatrali kako Su sprovodi Marijel kroz špalir razneženih i nasmejanih žena.

Krišom im se prišunjavši, Sloun zgrabi čašu od Tanzi i iskapi je u dahu.

"Jesam li mnogo propustila?" upita umesto pozdrava. Tek onda je primetila dekor. "Oh, bože!"

"Tačno tako", potvrdi Tanzi. "Nedostaje samo natpis: 'Evo šta Su i Milisent mogu da naprave kad se udruže'. Zastrašujuće, zar ne?"

Sloun je i dalje gledala po sobi, kao da ne veruje svojim očima. "Da", rekla je sa strahopoštovanjem. "Mogle bi da zavladaju svetom."

"Ali, barem bi mu složile boje i ustanovile temu", zaključi Rina.

"Možda da ih pošaljemo na Bliski istok?" reče Sloun.

Smejući se, Tanzi bocnu Sloun laktom po rebrima. "Ti mi dobro izgledaš.

Rumeni obrazi, sjaj u očima. Da pogađam, nisi zakasnila zbog nekog velikog projekta?"

"Recimo da je bilo u pitanju nešto veliko i zadržimo se na tome."

Tanzi bi se zagrcnula punčem da ga Sloun prethodno nije popila. "Kradeš mi tekst!"

"Izgleda da neka od nas mora da bude poslednja deveruša." Cereći se, odmerila je Tanzi od glave do pete. "A sudeći po tvojim rumenim obrazima i sjajnim očima, mislim da je došao red na mene."

Rina i Tanzi je zagrliše. Ma koliko Sloun delovala srećno, razvod nikada nije prijatan. "Znaš da možeš da računaš na nas."

Gledajući kako Su smešta Marijel na stolicu ispod ogromnog kišobrana koji je visio s plafona, Rina reče: "Možda da zamolimo Su i Milisent da organizuju proslavu povodom srećnog razvoda?"

Tanzi je ošinu pogledom, ali Sloun se nasmejala. "Šta misliš, ako bih spomenula striptizere, da li bi bile ovako nadahnute?"

Sve tri prsnuše u smeh. "Vredelo bi rizikovati", rekla je Tanzi.

Onda je neko pročistio grlo iza nje. Kada se okrenula, ugledala je Martina kako stoji i zapanjeno gleda po sobi.

Rina i Sloun joj uputiše začuđen pogled, ali Tanzi im nemo stavi do znanja da će im objasniti. Brzo je povela Martina u susednu sobu, kao što se dogovorila s Rajlijem.

"Izvini što sam te dovukla ovamo za vikend." Trudila se da ne zvuči nervozno, ali ruke su joj nekontrolisano drhtale. Osećala se smešno. On je bio njen šef. Njen prijatelj. I jedva se obuzdavala da ne izleti s rečenicom tipa: "Jesi li, možda, opsesivno zaljubljen u mene?" Sama ta pomisao trebalo bi da je natera u histeričan smeh. Umesto toga, osećala se kao da će svakog časa povratiti.

"Nisam imao pojma", rekao je Martin sa osmehom na licu, mada je i sam delovao pomalo nervozno. "Mislim, za proslavu. Osećam se kao nezvani gost."

Zar bi čovek koji ju je progonio, rekao ovako nešto? Teško. Barem je želela da tako misli.

"Veruj mi, uz svu onu gužvu, nikome neću nedostajati." Ona verovatno nije smela da kaže ovako nešto.

"Vau", rekao je ulazeći u sobu. "Vidim da je tvoja baka ukrasila čitavu kuću." Prošetao se po sobi, gledajući ukrase, a onda zastao ispod velikog lustera.

Tanzi pomisli na prvo veče kada je stala ispod njega, kada se upoznala s Rajlijem. Znala je da ne skida pogled s njih, da je ovog sekunda posmatra.

Pročistila je grlo. Dogovorili su se do detalja kako će se ponašati, ali nije očekivala da će joj biti ovako teško.

"Ovaj, uh, imam neke papire koje bih želela da pogledaš." Plan se sastojao u tome da mu pokaže poruke koje je primila, objasni zašto je zabrinuta, proceni situaciju i ako smatra da nije neophodno, ne nastupi direktno s pitanjem da li je on SoulM81. Videće kako će Martin reagovati - i ona i Rajli. U svakom slučaju, doći će do njegovih otisaka prstiju.

"Oh?" Pogledao ju je, mora da joj je nešto video na licu, pošto je spustio ramena i potišteno izdahnuo vazduh. "Oh", ponovio je, ovoga puta rezignirano.

"Znao sam."

Tanzi je mislila da će joj srce iskočiti. Bože, zar je moguće? Verovatno je posumnjao da je otkriven kada ga je pozvala ovamo. Trebalo bi da je izbezumljena od besa, ali gledajući ga ovako očajnog, osećala je samo tugu.

Ogromnu tugu. Zbog oboje.

"Martine, zaista, treba da znaš da sam..."

"Da, da", prekinuo ju je, i dalje ne podižući pogled ka njoj. "Očekivao sam ovo. Samo... prosto nisam hteo da poverujem." Protrljao je lice rukama. "Zvuči suludo, ali... uvek sam mislio da smo nas dvoje nešto više od poslovnih saradnika. Da ćemo još dugo zavijati na mesec."

"Oh, Martine." Tanzi je želela da vrisne. Kako se to desilo? Kada se desilo?

Ali, gledajući ga ovako skrhanog, nije mogla da ga zaspe pitanjima. Jeste, namučio ju je, ali iz njegove perspektive, to su bila samo bezazlena ljubavna

pisma. Oh, Martine. Da je smogla snage da se ranije suoči s njim, poštedela bi i sebe i njega velikih muka.

"Slušaj, znam da ti je teško..."

Nasmejao se rezignirano. "Ima li nešto novo?" Ponovo je uzdahnuo. "Kada si krenula sa svojom kolumnom, priznajem da sam bio pomalo uzbuđen. Želeo sam da nekom budem potreban. Moj privatan život je... neću da te davim s tim. I eto, dozvolio sam da me zaslepe sebične potrebe."

"Prolaziš kroz težak period", reče Tanzi. "Svi ih imamo."

U tom trenutku, Rina je provirila na vrata. "Stvarno mi je žao što vas prekidam, ali činija za punč je prazna, ponestaje hrane, a Su je zatrpana pelenama i benkicama. Pošto nema posluge, samo mi reci gde šta stoji."

Tanzi pogleda u Rinu, pa u Martina, koji je samo odmahnuo rukom.

"Slobodno idi. Molim te. Osećam se dovoljno neprijatno. Završićemo razgovor kasnije."

"Jesi li siguran?" Videvši da Rina izgleda kao neko ko ne može da se izbori sa situacijom, Tanzi joj dobaci: "Dolazim za minut." Ponovo se okrenula ka Martinu, koji je klimao glavom.

"Molim te", procedio je.

"Važi." Uzdahnula je. Nije mogla da veruje da se sve završilo. I to tako lako. Onda je pogledala Martina, koji je sedeo pognute glave. Dobro, nije baš tako lako. Za njega.

"Ostani makar da nešto pojedeš, možda da pogledaš kuću. Sećam se da si spomenuo kako bi voleo da vidiš Velikog Harija. Rado bih te povela u obilazak, ali..."

Odmahnuo je glavom. "Ne. Razumem te. I... hvala ti. Što si mi ovo rekla u oči. Uvek si imala stila."

Tanzi se nasmeši, uprkos snažnoj potrebi da zaplače. "I ti." Krenula je da ga isprati u sobu gde su bili ostali. "Hajde, pojedi neki sendvič. Rekla bih da se atmosfera stišava. Eno i Milisent. Ona voli da pokazuje Velikog Harija, naročito za Božić."

Utrapila ga je Rini, a onda krenula ka kuhinji, gurajući kolica s praznim ovalima kako bi ih dopunila hranom. Polako joj je dopiralo do svesti da je konačno sve gotovo. Kao da joj je neko skinuo ogroman teret s pleća.

Bila je dovoljno prisebna da primeti kako je Marijel još uvek pod utiskom iznenađenja. Rina joj je usput rekla da se buduća mama posebno obradovala spomenaru koju joj je Tanzi kupila. Doduše, ideja je bila Suina. Prikladan poklon od jednog pisca, kako je prokomentarisala. Primetila je takođe kako Su ohće i ahće prebirajući po poklonima za bebu.

"Nema sumnje, ona je sledeća", promrmljala je dok je gurala kolica niz hodnik. Čim se tako raznežila nad pelenama i benkicama, definitivno je pečena.

Ako ništa drugo, Marijel će imati s kim da razglaba o bebi i ostaviće ostale na miru.

Kuhinja je ličila na bojno polje. Milisent se ponudila da preuzme na sebe organizaciju dopremanja i posluživanja hrane, ali Tanzi je to odlučno odbila.

Rajli se slagao s njom da ne bi bilo pametno unajmljivati bilo koga sa strane, pogotovu posle iskustva s dobrotvornim balom. Na kraju su se dogovorili da naruče hranu, ali bez osobija. Sada kada je sve bilo gotovo, pomislila je da to možda i nije bila naročito dobra ideja.

"Treba ti pomoć?"

Tanzi kriknu i odskoči sa sve praznom činijom za punč u rukama. Kada se okrenula, ugledala je Rajlija kako stoji oslonjen na dovratak. "Bože, skratio si mi život za deset godina."

"Izvini, mislio sam da si me čula." Uzeo je činiju iz njenih ruku, odložio je na pult i stavio ruke na njena ramena. "Jesi li dobro?"

"Jesam. Sve si video i čuo."

"Da." Ništa više nije rekao, samo ju je privukao na grudi. "Žao mi je što je ovako ispalo."

Nije bila sigurna kako će Rajli reagovati. Ali, trebalo je da pretpostavi da će odreagovati upravo ovako. "U stvari sve je ovo jako tužno. Mislim da je Martin jednostavno usamljen. Jedna stvar se nadovezala na drugu i polako je izgradio tu priču u glavi. Barem da sam se suočila s njim ranije..."

"Nismo mogli da znamo kako će ispasti. I dalje mislim da je dobro što smo bili oprezni."

Tanzi se nasmeši. "Da, sada je to lako reći, pogotovo kad znamo da nas je opreznost odvukla u krevet."

"Da, i to." Nasmejao se i poljubio je. "Ponosim se tobom. Držala si se odlično."

"Hvala." Odmahnula je glavom. "U početku će biti teško, ali verujem da ćemo uspeti da savladamo nelagodnost i nastavimo saradnju. Nadam se da će Martin potražiti profesionalnu pomoć."

"Da." Rajli je preleteo pogledom po kuhinji. "Biće ti drago da čuješ da sam dao Milisent zeleno svetlo za ekipu za čišćenje."

"Jesi li joj rekao za Martina?"

"Nisam. Mislim da nije zgodan trenutak, Ko zna šta bi mu sve rekla."

Tanzi se strese na samu pomisao. "U pravu si. A šta si joj rekao?"

"Samo da je opasnost prošla i da ćemo joj sve objasniti kada odu gosti.

Trenutno pokazuje Martinu kuću."

"O, dobro." Uzela je vazduh, pa ga ispustila. "Prosto ne mogu da verujem da je gotovo." Onda je pogledala u kolica. "Bolje da im odnesem hranu pre nego što počnu da žvaću pelene. Ko bi rekao da šačica žena može toliko da pojede i

popije? Verovatno zbog sve te priče o bebama. Pomahnitali hormoni, jedu za dvoje, ko bi ga znao."

Rajli se nasmeja. "Ne boj se, nije zarazno."

"Reci to Su." Tanzi je počela da slaže hranu na poslužavnike. "Došla je i Sloun."

"Da, video sam."

"Naravno. Zaboravila sam. Sedeo si gore i izigravao Raketni Pogon, čoveka zvanog Misterija."

"Vrlo duhovito."

Tanzi se nasmeši. "Trudim se."

Poljubio ju je, a ono što je počelo kao kratak poljubac nastavilo se u još jedan, pa još jedan. "Sigurna si da ne želiš da zbrišemo ranije? Mislim da smo zaslužili da proslavimo. Imam nekoliko ideja na umu."

"Moraćemo da ostanemo do kraja. Su mi nikada ne bi oprostila. Ionako će tražiti da joj detaljno objasnim gde sam bila dok se ona divila poklonima. Bojim se da nas čeka još najmanje sat ovoga." Odskočila je od njega kada je ponovo pokušao da je zagrli. "Prestani da flertuješ sa kućnom pomoćnicom!" "Čekaj da mi vidiš mišiće kad podignem ovu činiju s punčem i spustim je na kolica."

"Ako hoćeš da me impresioniraš, odguraj ta kolica dok ja slažem drugu turu hrane."

Nije ni trepnuo. "Važi."

"Mislim da nisi shvatio. Soba puna žena? Koje se igraju benkicama i tepaju? Pa tamo sve pršti od estrogena."

Rajli namignu. "Ja sam Raketni Pogon? Kad ti je dosadno ili se zamoriš od kolevki i kolica, uvek znaš gde me možeš naći." Krenuo je s kolicima ka vratima.

Tanzi je već videla kako sve one silne žene uzdišu za Rajlijem. Ona je svakako uzdisala. Biće interesantan kontrast svim onim ružičastim i plavim stvarčicama, guskama i miševima. "Samo hrabro", viknula je za njim.

"Izlazio sam na kraj s najboljim odbrambenim igračima NFL-a, izboriću se i s ovim."

"Mislim da nas potcenjuješ. Žene imaju šesto čulo za slabe tačke. A to tvoje koleno... C, c, c. Nemaš nikakve šanse."

"Hoćeš li me spasavati ako zatreba?"

Tanzi se iskezi i tapnu rukama po kuku. "Već sam spremila svoj laserski pištolj protiv estrogena." Čula ga je kako se smeje dok je gurao kolica kroz hodnik. Ne skidajući kez sa lica, Tanzi se okrenu ka poslužavnicima s hranom.

Najednom je bila potpuno opuštena i rasterećena. Čak je počela da zvižduće dok je postavljala slanik na jedan od poslužavnika kada ga je čula kako se vraća.

"Ako si došao da me odvučeš uz one stepenice", dobacila je, "možda ćeš i uspeti. Palo mi je na pamet da sačuvam neku od ovih trešanja i..."

"Konačno nasamo. Dugo čekam ovaj trenutak."

Tanzi se prenu od iznenađenja. Iza nje nije bio Rajli, već jedna od gošći. Šta je ono rekla? Dugo čekam...? Oh, shvatila je istog sekunda, neka od žena ju je prepoznala i hoće da je zamoli za autogram.

Navukla je prigodan osmeh na lice, okrenula se, i umalo doživela srčani udar. Ispred nje je stajala žena sa smešnim šeširom. Samo što je Tanzi, gledajući je sa ove udaljenosti, shvatila da je negde već videla njeno lice. I to ne u Marijelinom albumu s fotografijama. Samo sada je bila smeđa, a ne plava kao na slici u službenom arhivu.

"Margaret? Margaret Svingler?"

Njene oči, zaklonjene iza debelih stakala, za koje su čak i Rajlijeve lažne naočare izgledale elegantno, neznatno se raširiše. "Znala si? Znala si da sam ja?"

Pljesnula je rukama, a lice joj poprimi mahnito ushićen izraz. Što je nateralo Tanzi da se trgne iz šoka. Gospode, bože!

Dakle, izgleda da sam dužna izvinjenje.

Izvesna osoba, čije ime neću navesti, skrenula mi je pažnju da podelom muškaraca na vukove i ovce, zapravo činim nepravdu obema grupama. Tada nisam bila sigurna da se slažem s tim mišljenjem. Ali sada, nakon izvesnog kvalitetno provedenog vremena s muškarcem za kojeg bi se moglo reći da polaže puno pravo na mesto i u stadu i u čoporu, pada mi na pamet da je dotična osoba možda ipak bila u pravu.

Znači Martin ipak nije SoulM81!

Pa o čemu je, do đavola, maločas pričao?

Tanzi će o tome razmišljati kasnije. U ovom trenutku, pažnju joj je potpuno zaokupila ova žena.

Ako je zbilja reč o sestri čoveka koji se krije iza imena SoulM81, onda je čudački gen po svoj prilici nasledan.

"Nisam ni sanjala..." zaustila je nepoznata, vidno usplahirena. "Mislila sam... kada sam te videla sa..." Izvukla je maramicu iz rukava haljine, podigla naočare i obrisala oči. "Sada shvatam. Konačno mi je sve jasno. On je bio samo maska, zar ne? Da sam znala da me čekaš, došla bih ranije."

Tanzi je grozničavo razmišljala, pokušavajući da dokuči o čemu ova, do đavola, priča. Posle navodnog Martinovog priznanja, više joj ništa nije bilo jasno. Ova žena mora da je kurir, to je odmah shvatila, ali što ju je duže slušala, sve joj se više činilo da je ona ta koja je opsednuta. O, bože. "Ti stojiš iza svega", promrmljala je. "Mejlova, poruka." Žena. Nisu ni pomislili, od početka su pošli od...

Konačno su se sve kockice sklopile, čitava slika je poprimila neki uvrnuti smisao. Ne treba ti niko. Imaš mene.

Pretresajući u glavi i-mejlove koje je primila, shvatila je da je sve do jednog mogla da napiše žena. Kako to ranije nisu uočili? Pošli su od pretpostavke da neko ko je razvio tako opsesivnu strast prema njoj, mora biti muškarac. Ispostavilo se da je pretpostavka pogrešna. Iznenada je dobila neodoljivu želju da prsne u smeh. Tanzi Harington, notornu proždiračicu muškaraca, progoni jedna lezbijka!

Osmeh na Margaretinom licu poče da bledi. "Ali, upravo si rekla..."

"Jesam", odvrati Tanzi brzo. Trudila se svim silama da se sabere. "Samo... ne mogu da verujem. Konačno se srećemo. Uživo."

Margaret kao da se malo primirila. Tanzi nije mogla da odvoji pogled od njenih preterano sjajnih očiju. Da li je možda na nekim drogama? Ili je prosto nenormalna?

"Znači, bila sam u pravu. On je bio samo za pokazivanje", rekla je Margaret. "Samo za pokazivanje. Taj muškarac. Trebalo je da znam." Počela je da mumla, kao da je ljuta na sebe. Stisnula je pesnicu, pa je otpustila. "Trebalo je da dođem ranije. Trebalo je da znam."

"Da, on je samo telohranitelj", reče Tanzi, pokušavajući da je zagovara, kako bi spomenuti telohranitelj došao.

Margaret je ošinu pogledom. "Zašto mi nisi rekla? Mogle smo da budemo zajedno! Sve ovo vreme."

Tanzi se trže pred tom iznenadnom promenom raspoloženja. "Moj... moj šef ima to pravilo da me ne pušta u javnost bez obezbeđenja. Nisu smeli da saznaju. Za... nas. Radi moje bezbednosti. I tvoje." Progutala je knedlu. "Poslala sam ti svoj raspored. Zar ga nisi primila? Mislila sam da ćeš doći, da ćemo možda uspeti da pobegnemo i..."

"Lažeš!" vrisnu Margaret, čudno napuklim glasom. "Videla sam te s njim!

Igrali ste. On... on te je držao. A ti si mu dozvolila!"

"To je bila gluma", reče Tanzi, povlačeći se unazad pošto je Margaret zakoračila ka njoj.

Grozničavo je stiskala veliku, ružnu torbu. A Tanzi je imala bolestan osećaj da se u tašni nalazi podjednako veliko i ružno oružje.

"Morala sam da se pretvaram, da držim druge po strani. Ti si barem morala to da primetiš." Pomerila se malo ulevo, pokušavajući da otvori sebi prostor za beg.

Ali, Margaret je izgleda shvatila šta Tanzi pokušava, pošto je počela da kopa po tašni.

Tanzi je bila u pravu za oružje. Mada je jedan deo njenog mozga sasvim racionalno zaključio da mali srebrni derindžer koji je Margaret izvukla nije baš toliko veliki, drugi joj je govorio da bi bilo potpuno svejedno da je reč i o haubici.

S ovako uperenom cevi, oba oružja bila su podjednako smrtonosna.

"Molim te, dozvoli da ti objasnim", reče Tanzi, pokušavajući da zvuči ubedljivo. A ne kao žena koja će uskoro imati rupu na čelu. Margaretina ruka se tresla, što i nije bilo od neke pomoči, pošto se moglo desiti da slučajno povuče okidač. Ali, to je bio dokaz da nije ništa hladnokrvnija od Tanzi.

Tanzi duboko, lagano udahnu i polako pruži levu ruku ka Margaret.

Desnom, koju je držala iza leđa, pipkala je po pultu, pokušavajući da pronađe bilo šta što bi joj poslužilo kao oružje. "Molim te, Margaret, daj mi pištolj. Ne treba ti." Morala je da uloži svu snagu volje da bi izgovorila sledeće reči: "Želim da budemo zajedno."

Ako je nekada i sumnjala da li ostatak života želi da provede s Rajlijem, sada su te sumnje nestale. Pošto ne bi imala nikakav problem da njemu kaže te reči. Volela ga je.

Tanzi Harington je zaljubljena.

Super. Šteta što je to shvatila nekoliko minuta pre tragične pogibije.

Gledala je pravo u Margaretine oči. "Zar ti ne želiš da budeš sa mnom?"

Margaret poče da se trese celim telom. "Ne možeš da zamisliš koliko sanjam o tome." Glas joj je bio čudno napukao i dubok. "Šta smo sve radile u mojim snovima."

Tanzi se uzdržavala da se ne strese. "Sada tvoji snovi mogu da se obistine, zar ne? Ali, moraš da skloniš to." Mahnula je glavom ka pištolju kao da je reč o dosadnoj igrački. "Samo mi ga daj. Onda ćemo sesti i razgovarati o našoj budućnosti."

Margaret je nekoliko trenutaka zurila u pištolj, a onda podiže pogled ka Tanzi. "Htela sam da sačekam dok se ne obave sve izmene", rekla je osorno. "A onda si napisala ono o vukovima ispred tvojih vrata. Nisam više smela da čekam. Morala sam da te spasem."

Tanzi nije imala predstavu o čemu trabunja. Ali, videla je kako joj ruka postaje mlitava a cev polako pada ka podu. Malo je nedostajalo da joj uzme pištolj kada se na vratima pojavio Rajli.

"Preživeo sam, ali..." Zastao je, iznenađen što je vidi s nekom od gošći.

Ono što nije mogao da vidi od Margaretinog krupnog tela i ogromnog šešira, bio je pištolj uperen u Tanzi.

Margaret skoči na zvuk Rajlijevog glasa i munjevito se okrenu ka njemu.

"Ti!" dreknula je.

Istog časa, Rajli spusti ramena spremajući se da nasrne na nju.

"Ne!" vrisnu Tanzi. Prošao je milioniti deo sekunda, ali to joj je bilo sasvim dovoljno da zamisli kako mu metak prolazi kroz grudi.

"Stani!" naredi Margaret, grabeći u isto vreme Tanzi i privlačeći je uz svoj bok.

Kako se ispostavilo, cev izgleda mnogo veća kada ti je uperena u čelo. A Margaret nije bila samo krupna već i izrazito snažna žena. Ali, tek kada ju je Margaret povukla napred i čvrsto stegla uz sebe, Tanzi je doživela pravi šok.

Margaret nije bila lezbijka.

Ne tehnički. Barem dok se ona/on ne podvrgne tom "poslednjem koraku".

"Sve si nam pokvario", prosikta Margaret s mržnjom u glasu. "Reci mu", spustila je glavu ka Tanzi, "reci mu šta mislimo o muškarcima. Ti ih zoveš vukovima, a obe znamo da su najobičniji psi. Zadovolje se na nama kao životinje, a onda odu." Pojačavala je stisak oko Tanzinog vrata, prekidajući joj dotok vazduha. "Jedva čekam da se rešim ovog prokletstva s kojim živim tolike godine." Približila je usta tik uz Tanzino uvo. "Ali, doći će i taj dan. Uskoro. A onda ćemo biti zajedno. Shvataš? Mi smo savršen par. Odavno to znam."

Cimnula je Tanzinu glavu unazad, gledajući Rajlija s mahnitim izrazom na licu.

"Moja je."

Rajli je stajao u dovratku ne pomerajući se. Gledao je pravo u Tanzi. Pred očima su joj igrale tačkice, ali pokušavala je da se usredsredi na njega, na njegov pogled.

Veruj mi. Čak i da ih je viknuo, Tanzi ne bi jasnije čula te reči.

Dok je stiskala pesnice, boreći se da dođe do vazduha, Tanzi je shvatila da u desnoj ruci drži jedan od onih slanika za so i biber, koji je zgrabila u trenutku kada ju je Margaret povukla ka sebi.

Divno, omamljeno je pomislila, mogu da je začinim na smrt.

Barem da je mogla da se pomeri, da dâ Rajliju da nekakav znak. Ovako, preostajalo joj je samo da se nada da će on pročitati poruku iz njenih očiju. Na primer, da je Margaret zapravo Majk. Ali, budući da je u priču bio uključen pištolj, nije bilo naročito važno kojeg je pola osoba što ga drži u ruci.

Meci. Sjajni faktori ravnopravnosti.

Proletela joj je misao da bi mogla da se osvrne na tu ideju u nekoj od sledećih kolumni. Naslov bi bio - Ravnopravnost među polovima: Pištolji na delu - što je verovatno bio znak da će se uskoro onesvestiti.

"Samo sam hteo da se uverim da je u sigurnim rukama", reče Rajli polako se ispravljajući, vidno opuštajući svoje dvometarsko telo, ponovo zauzimajući ono apsolutno neutralno ovčje držanje, kao onda kada ga je upoznala, činilo joj se u prethodnom životu. "Vidim da si sasvim sposobna da se postaraš za nju."

Polako je podigao ruke, otvorenih dlanova, i pažljivo otkoračio unazad.

Margaret popusti pritisak na Tanzino grlo i polako poče da joj spušta cev niz lice. Tanzi se jedva uzdržala da ne povrati, ili ne padne u nesvest, kada je Margaret spustila glavu ka njoj i zaljubljeno je pogledala. "Da, mogu."

Margaret i Tanzi su istovremeno podigle glavu ka njemu. Rajliju je bio dovoljan taj tren nepažnje da izvadi pištolj, naspram kojeg je Margaretino oružje ličilo na dečju igračku.

"Spusti pištolj."

Tanzi je tada shvatila da će biti savršeno srećna ako ostatak života provede s ovcom Rajlijem. Jer volela bi da prođe mnogo, mnogo vremena pre nego što ga ponovo vidi s pištoljem. Ili, preciznije, u situaciji gde je pištolj jedina opcija.

"Nije trebalo to da uradiš" upozorila ga je Margaret.

Onda je napravila kobnu grešku.

Uperila je pištolj u Rajlija.

Tanzi je odmah reagovala, bez razmišljanja. Jer da je razmislila, shvatila bi da je velika verovatnoća da će svi zajedno biti izrešetani mecima. Pištoljska cev uperena pravo u Rajlijevo srce za Tanzi je bila kap koja je prevršila meru.

Zamahnuvši rukom u kojoj je držala slanik sa solju i biberom, sručila je sadržaj u Margaretine oči, istovremeno zabijajući štiklu svojih "Manolo

Blaniks" cipela od četiristo dolara pravo u njena skoro odstranjena jaja. "Da ti malo pomognem oko toga", zarežala je.

Margaret zaurla, pištolj opali. Tanzi potrča, pošto ju je Margaret pustila pre nego što se srušila na pod, držeći se za svoje neželjene polne atribute. Zaustavila se tako što je tresnula rebrima o pult, ali je uspela da povrati ravnotežu taman na vreme da vidi kako Rajli izbija pištolj iz Margaretine ruke i prikucava joj lice za pod od italijanskog mermera.

"Nisi povređena?" viknuo je.

"Nisam", odvrati Tanzi zadihano. "A ti?"

"Nisam. Zovi policiju."

"Već sam ih zvala." Na kuhinjskim vratima stajala je Milisent držeći se za grudi, lica belog kao kreč, na kojem se ocrtavala svaka od njene osamdeset i dve godine.

"Gospode bože", rekla je drhtavim glasom. Ali, već sledećeg trenutka na neki volšeban način uspela je da se sabere pre nego što se okrenula ka ženama koje su se okupile iza nje. "Vratite se u salon. Sve je u redu."

Martin je i dalje stajao u mestu, beo kao kreč.

"Je l' to bio pucanj?" pitao je neko iz pozadine.

Milisent uze Martina za ruku i povede ga da se pridruži ostalima. "Čep od šampanjca", improvizovala je. "Nazdravljamo budućoj mami." Uspela je čak i da se osmehne. "Imamo i lep sok od grožđa za one koji ne smeju da piju alkohol." Pokazala je svima da se smeste u salonu. "Odmah se vraćam sa čašama."

Tanzi nije bila sigurna šta ju je više zapanjilo: događaji u poslednjih petnaestak minuta ili Milisentina neverovatna transformacija. Kada se Milisent okrenula ka njoj, Tanzi je shvatila da njena baka uopšte nije tako pribrana kao što izgleda. "Jeste li stvarno oboje dobro?" Pogledala je Rajlija. "Ja... shvatila sam da si rekao kako je gotovo."

"Tako smo i mislili", uskoči Tanzi. "Mislili smo da je... Martin."

"Martin? Ali, rekla sam Rajliju da je to jednostavno..."

"Malo je komplikovano", reče Tanzi i krenu nesigurnim korakom ka Rajliju, koji je upravo vezivao Margaret kablom od blendera.

Margaret nije stenjala niti se otimala. Zapravo, izgledala je prilično onesvešćeno.

"Možda je malo jače udarila glavom kada sam je prikucao za pod", rekao je Rajli. Pri tom nije izgledao kao da je ophrvan kajanjem. "Ali, preživeće."

Okrenuo se ka Milisent. "Dugujem vam novi blender, gospođice Harington."

Kada se uspravio, malo se nesigurno klatio na nogama.

"Koješta", reče Milisent ulazeći u kuhinju. Uhvatila ih je oboje za ruke i privukla sebi. "Upravo si spasao moju devojčicu."

"Zapravo, spasla se sama", reče Rajli, na licu mu je zatitrao osmeh. "Ja sam bio samo muški dekor."

"Zapravo", reče Tanzi, smešeći se prvi put otkako je bacila pogled na besvesno obličje prostrto na podu, "tu bi se već iznenadio."

Nekoliko sati kasnije Rajli ju je konačno imao samo za sebe. Policija je otišla. Gosti su se razišli. Martin je otišao kući, ali je prethodno dao detaljno objašnjenje. Dok je trajalo ispitivanje, Tanzi je sedela u salonu, opkoljena prijateljicama. Marijel je uspela da se ne porodi, i uprkos svemu, zahvalila im je sa suzama u očima na divnom danu.

Ali, sada su svi otišli. I Rajli je konačno mogao da je odvede kući. Ostalo je samo pitanje kojoj kući Tanzi želi da ide.

"Još mi ne ide u glavu da je Martin mislio da sam ga pozvala ovamo kako bih mu saopštila da napuštam MainLine i odlazim da radim za novine."

Nasmejala se. "Mislim, kad se setim njegovih reči..." Odmahnula je glavom.

"Kako sam samo mogla da pomislim..." Nije mogla da završi misao.

Martin je pocrveneo kao rak kada mu je Tanzi priznala da su sumnjali na njega. Međutim, pošto je prisustvovao Margaretinom nastupu, shvatio je da je Tanzi bila pod ogromnim stresom i nije joj zamerio. Štaviše, sada kada se sve završilo, priznao je da mu u neku ruku laska što su ga smatrali sposobnim da se zaljubi u tim godinama. Kao još jedan pozitivan ishod dogadaja, Martin se, videvši kako su Tanzi i Rajli bliski, zakleo da će otići kući i učiniti sve da nagovori Žizel da odu bračnom savetniku.

"Mislim da je premalo reći da je dan bio uzbudljiv", rekao je Rajli. Sada kada je sve bilo razotkriveno, rešeno i gotovo, do mozga mu je polako dopiralo da je njegov posao okončan. Što znači da profesionalno nema više razloga da bude dvadeset četiri časa dnevno pored Tanzi.

Moraće da smisli neko drugo opravdanje.

Milisent se popela u radnu sobu u kojoj je Rajli pakovao preostalu opremu.

Pružila je ruke i Tanzi skoči sa stolice i polete joj u zagrljaj.

"Hvala bogu što je gotovo", reče Milisent. "Žao mi je što se to desilo u tvojoj kući", rekla je Tanzi po dvadeseti put.

A Milisent ju je po dvadeseti put ućutkala. Nakon još jednog zagrljaja, uhvatila je Tanzi za mišice, odvojila je za dužinu ruku i pogledala u oči. "Možda bi trebalo da zahvalim na još nečemu. Znaš da sam uvek smatrala da čoveka treba pustiti da sam bira svoj put. Nisam promenila mišljenje. Međutim, spomenula si da bi volela da se uključiš u porodični posao. To me mnogo raduje.

Ali, i ja imam sličnu molbu za tebe."

"Stvarno?"

"Izuzetno sam uživala što sam učestvovala u današnjem veselju. Mislim, ako se izuzme poslednji deo. Uživala sam u društvu tvojih prijateljica i uživala sam gledajući te s njima. Ja... ne znam kako da se izrazim a da ne zvučim kao starica koja se gura tamo gde joj nije mesto, ali... pa, volela bih da se malo više družimo. Možda bih mogla da prisustvujem nekom od tvojih snimanja."

Tanzi se nasmeši. "Stvarno? To bi bilo divno."

Milisent uzdahnu, kao da joj je pao kamen sa srca. Kao da ne zna da joj niko ništa ne može odbiti, pomislio je Rajli u sebi.

"Dobro, onda", rekla je pomalo smeteno. "To je baš lepo, zar ne?" Naravno, brzo se pregrupisala. "Posle naše male priče o porodici i prošlosti, shvatila sam da smo se možda malo otuđili. Ja sam to učinila da ti ne bih smetala, a ne zato što te ne volim, ali..."

"Oh, tetka Mili", reče Tanzi uzbuđenim glasom i ponovo je privuče u zagrljaj. "I ja tebe volim."

Milisent je bila tako zadovoljna da nije reagovala na zabranjeni nadimak.

"Dobro", rekla je, trepćući da otera sumnjivu vlagu koja joj se skupila u očima, "ostaviću vas da se spakujete. Možda bismo mogli još jednom da se vidimo tokom praznika."

Rajli je izabrao taj trenutak da se umeša. Milisent mu je već stavila do znanja koliko mu je zahvalna na svemu što je učinio. Naglasila je da će preporučiti Pariš Obezbeđenje svima koje poznaje. Rajli je sada morao da je obavesti o svojoj nedavnoj odluci da se povuče iz posla.

Nije još stigao da kaže ni Tanzi. Ako je Milisentina reakcija na njegovu novoizabranu karijeru pokazatelj... Pa, nadao se da će Tanzi reagovati na vest barem upola dobro. Nije hteo da razmišlja o tome kako će se Fin izboriti s time.

Naravno, imao je predosećaj da su Finovi radni dani već odbrojani pošto je na scenu stupila Žaklin. Ako bude morao da proda kuću kako bi se obojici ostvarili snovi, rado će to učiniti.

Kuća je samo kuća. Pogledao je Tanzi i shvatio da je dom tamo gde je ona.

"Dogovorio sam se da Božić provedem sa ocem i njegovom prijateljicom", obratio se Milisent. "Ali, voleo bih..." Uzeo je Tanzinu ruku. "Voleli bismo da i vi budete s nama."

"Molim te", dodala je Tanzi, trenutno se prenuvši iz šoka.

Milisent zablista. "Oh, s velikim zadovoljstvom. Jeste li se već odlučili za mesto? Zato što bi mi bila čast da ugostim..."

Tanzi i Rajli rekoše u isto vreme: "Ne, u redu je." Brzo su razmenili poglede, a onda je Tanzi rekla: "Već si toliko učinila kada si spremila ovaj raskošni doček za Marijel. Ne dolazi u obzir da ti se još namećemo."

Milisent je odmah povratila mudri i bistri izraz kada ili je oboje mrko pogledala. Nije joj čak trebao ni monokl. Konačno se nasmejala i sklopila ruke.

"Onda smo se dogovorile."

Poljubivši Tanzi u obraz, a zatim i Rajlija, otplovila je iz sobe. "Idem da vidim kako napreduje čišćenje. Dole je popriličan lom." Čim je Milisent izašla, Rajli zagrli Tanzi. Nekoliko trenutaka su samo stajali oslonjeni čelima jedno na drugo.

Kada je konačno pomislio da može da je poljubi a da je pri tom ne pojede, Rajli je malo usporio s usnama. Tanzi se smešila kada je podigao glavu.

"To hoću da vidim." Boja joj se vratila u obraze. "Ja..." Još nije pronalazio reči kojima bi opisao kako se osećao kada ju je video s pištoljem prislonjenim na čelo. Čvrsto ju je privukao na grudi. "Ne želim da ikada više prođemo kroz ovako nešto."

"Ni ja", promrmlja Tanzi u njegove grudi. Podigla je glavu i zagledala se u njegove oči. "Mislim da mi se više sviđala moja Ovca. Iz nje nije izbijala vatra."

Smešeći se, privukao joj je kukove uz svoje. "Ne znam, nekako se osećam vatreno."

Usne joj zatitrale. "Vidi, vidi!"

S Rajlijevog lica nestade osmeh. "Moram nešto da ti kažem."

I njoj je nestao osmeh s lica. Zajedno s tek povraćenom bojom u obrazima. "Šta?"

"Pa, nisam još rekao Finu. Mada, ispalo je da sam rekao tvojoj baki. Ali, nisam imao izbora."

"O čemu pričaš?"

"Napuštam ga."

Tanzi klonu na njega i odahnu s ogromnim olakšanjem.

"Oh, hvala bogu."

"Zar si toliko mrzela moj posao?" upita Rajli kroz osmeh. "Zar te ne zanima čime ću se baviti?"

"Nije stvar u tome, mada moram priznati da ću ostatak života provesti savršeno srećna ako budem znala da ne nosiš pištolj, a pogotovu da se nećeš naći u situaciji da ga upotrebiš."

"Ostatak života, a?"

Klimnula je glavom, potpuno ozbiljna.

"Pa, ako nije zbog mog posla, zašto si onako odahnula?"

"Kada si rekao 'moram nešto da ti kažem', izgledao si tako zloslutno.

Danima razbijam glavu pokušavajući da smislim neki način da te zadržim, kad završiš posao ovde i pređeš na novi slučaj." Zastala je pa se nasmejala. "Ali, sada neće biti novih slučajeva, zar ne?"

Klimnuo je glavom, jedva se uzdržavajući da ne stisne pesnice i poskoči od sreće. Znači, želela je da ga zadrži? Pa, možda bi mogao da joj ispuni želju.

"Otkako se sve ovo dešava, u glavi mi vlada potpuna pometnja. Osim oko jedne stvari." Obavila mu je ruke oko struka. "Ne želim da se ovo završi. Ni sada, ni posle Božića. Jednostavno... ne želim."

"Mislim da imam savršeno dobar razlog da ostanem s tobom."

"Je li?"

"Ali, prvo moraš da prođeš jedan test."

"Oh, bože, nešto u vezi sa sportom, zar ne? Obećao si da neće biti nikakvog propitivanja posle one utakmice koju smo zajedno odgledali."

"Nisi gledala utakmicu, gledala si kako neki mišićavi muškarci u šortsevima trče gore-dole po terenu."

Iskezila se. "Tako sam providna?"

"Nije strašno."

Pljesnula ga je po zadnjici. "Da sam tebe gledala u onom tesnim fudbalskim pantalonama, i tebi bih vikala da šutiraš iz auta."

Rajli uzdahnu. Šampionat je tek počeo. Možda će nešto naučiti do finala.

Dobro, možda finala sledeće godine.

"Ali, pitanje jeste vezano za sport. Na neki način."

"Lejkersi imaju slađe guze. Netsi imaju veće bicepse."

Morao je da se nasmeje. "Ne, nije ni to."

"Do đavola", rekla je. "Upravo sam ispucala sve što znam o sportu."

"S obzirom na tvoju neizmernu ljubav prema sportu, šta bi rekla na ideju da se muvaš s tipom koji je trener u studentskoj ligi?"

Tanzi je razrogačila oči. "Stvarno? Gde?" "Ovde. Na SFSU-u. Još nije sve dogovoreno. Ali, treba da se sastanemo sledeće nedelje." Pridržao ju je kada je poskočila, i dalje ga držeći oko struka.

"Plata nije neka, ali..."

Odmah je stala i oštro ga pogledala. "Sada je na tebe red da odgovoriš na jedno pitanje. Zar zaista misliš da su mi pare bitne? Jesam li ikada...?"

"Ne. Ali, to znači da ću možda morati da prodam kuću."

"Da prodaš kuću? Zašto?"

"Mislim da je Fin završio s poslom. Sudeći po Žaklininom nakitu, možda mu neće trebati moja finansijska podrška, ali ako mu bude trebala..."

"Ne želim da izgubiš kuću, Rajli. A ni ja nisam baš bez prebijene pare."

"Ne želim tvoj novac."

"Možda ćeš morati da ga prihvatiš u paketu sa mnom."

Trvdoglavo su se gledali. "Hajde da sačekamo sledeću nedelju, pa ćemo razgovarati posle večere s mojim ocem", reče Rajli.

Tanzi uzdahnu, konačno popustivši. "Samo ne želim da još nešto izgubiš", tiho je rekla i pomilovala ga po licu. "Dovoljno si izgubio."

Poljubio ju je, a toliko je emocija bilo u tom poljupcu da su im oboma oči bile staklaste kada ju je konačno pustio. "Našao sam tebe", rekao je promuklim glasom, "a to je više nego što sam i sanjao da ču imati. Volim te, Tanzi. Želim da provedem život s tobom. Dokle god ti želiš da budeš sa mnom." Usne su mu se iskrivile u onaj seksi, dečački osmeh. "Kasnije ćemo se svađati oko toga ko će šta plaćati, važi?"

Zurila je u njega. "Ponovi šta si rekao?"

"Rekao sam da me baš briga ko će šta plaćati. Osim možda kada je reč o cipelama. Video sam tvoj orman."

Nasmejala se. "O, a one tvoje patike su, kao, par dolara? Možda ne razlikujem Majkla Džordana od Tajgera Vudsa, ali odlično znam koliko koštaju one patike." Čvrsto ga je stegla. "Ali, nisam mislila na to."

"Volim te."

Uzdahnuvši, spustila je glavu na njegove grudi. "Mislim da se nikada neću zasititi tih reči."

Podigao joj je bradu. "Verovatno neću ni ja."

"Misliš?" rekla je zadirkujući ga.

Sada je on uzdahnuo. "Teraš me da molim, zar ne?"

"Zar bih to radila čoveku koga volim?" Oči su joj zasijale, ali to nije bio vragolasti sjaj. "Volim te, Rajli." Zagrlila ga je oko vrata. "Možda ne znam

mnogo o sportu, ali znam da smo nas dvoje dobar tim. Mislim da više nisam slobodan igrač. Šta misliš o tome? Hoćeš li me izabrati na sledećem draftu?"

Nasmejao se. "Je li to predlog?"

Iskezila se. "Ne, to je prosidba." Onda se popela na prste i nešto mu šapnula na uvo.

"Mmm" promrsi Rajli i čvrsto je privuče uz sebe. "To je bio predlog."

Zadovoljno se nasmešila. "Pristajem", rekao je.

Živeli su srećno do kraja života.

Bajka? Možda. Ali, i dalje stupamo u brak, stremimo ka tome. Možda iza svega stoji instinktivna potreba za produženjem vrste. Ili to iz mene progovara romantična duša. Razmisliću o tome dok budem jezdila ka zalasku sunca.

O da, usput, zna li neko za kakav fudbalski priručnik za totalne neznalice?

Još nešto, ako neko ima ideju kako da sprečim trogodišnje štene mešanca da mi svake noći ulazi u krevet, neka mi se javi. Božanstven je, ali prava pošast za moj seksualni život. Jedan muškarac u krevetu do kraja života, to je sve što mi treba.

Sken i obrada Dorothy555 – CroWarez.org