TU magazin br.37 by TU magazin

Tema broja:

SA ONLAJN RADIONICAMA U BOLJE SUTRA Svetski putnik:

Nezaboravna avantura, Vijetnam 2020, ii deo

Jelovnik:

Restoran Vila Gospava club Beograd

Sentimentalno putovanje:

Podstanari i čarobnjaci

Putopis:

Vreme je prolazno, Egipat je večan

Sadržaj

11/15

08/09 8/9 – Mlade lavice: Lijana Stanković

18/21

10 – Zanimljivosti

48/50 – Predstavljamo agenciju: Penta Travel Agency Ltd, Zagreb, Hrvatska

11/15 - Jelovnik: Restoran Vila Gospava Club, Beograd

52/56 – Svetski putnik: Nezaboravna avantura, Vijetnam 2020 - drugi deo

18/21 - Srbija na četiri točka: Vranje

57/59 – Intervju: Tamara Gočmanac

22/27 - Tema broja: Sa onlajn radionicama u bolje sutra

60/63 – Intervju: Milena Đorić Gudurić

28- Turistički tartufi Pogrešio si šta god da uradiš 32/33 – Pet pitanja za šefa: Aleksandar Velimirović 36/39 – Predstavljamo: Vrtovi Kazerte

42/46

42/46 – Putopis: Vreme je prolazno, Egipat je večan

64/65 – Automobili TU: Škoda Octavia 66/69 – Sentimentalno putovanje: Podstanari i čarobnjaci 70 - Vesti

MAGAZIN SPECIJALIZOVAN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO IZDAVAČ: Yo Yo Spin d.o.o. Rige od Fere 20 Beograd, Srbija office@tumagazin.rs www.tumagazin.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Petar Vušurović petar@tumagazin.rs DIZAJN I PRE PRESS: Svetislav Bajić UREDNIK FOTOGRAFIJE: Edvard Nalbantjan REDAKCIJA: Bojana Ilić, Dragan Stanimirović SARADNICI: Branka Bošnjak, Maja Rogan, Marijana Mladenović, Aleksandar Peković MARKETING I DISTRIBUCIJA: Usta Nova d.o.o. ŠTAMPA: DMD štamparija, Beograd PERIODIKA: Tromesečna Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa. Magazin se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa. ISSN 2683-4855 COBISS.SR-ID 281997836

Poštovani čitaoci, „Više od devet meseci, sa svih strana nam sole pamet koncentrovanim rastvorom sublimirajućih poruka. Svi znaju sve. Ali složićete se, što je mnogo, mnogo je... Tako sam rešio da vas poštedim mog preteranog umovanja na zadatu temu i tako doprinesem opštem mentalnom zdravlju. Ipak, da ne bi menjali dobre navike, uvodna reč će se pojaviti i u ovom ničim izazvanom 37. broju i to u vidu mudrih misli naših nepoznatih virtualnih prijatelja. Jer, bez obzira na to koliko je teško ne osvrtati se nazad i ne gledati daleko napred, čini se da nam u ovoj situaciji ostaje upravo ono što vidimo/te sada i tu, a to su nova 2021. godina i TU magazin. Srećno! „Čovek živi samo sadašnji trenutak. Sve ostalo ili je već prošlo ili je neizvesno hoće li doći.“ Marko Aurelije „Reč “sutra” je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.“ Srpska narodna poslovica Živi kako možeš, kad ne možeš kako hoćeš. Latinska poslovica „Ko gađa u metu promaši sve ostalo.“

Kineska poslovica

"Nisam čovek koji se inače moli, ali ako si gore... Molim te spasi me, Supermene.“ Homer Simpson

IDEALAN ODMOR OVE ZIME

SPA AND SKI

Ove posebne sezone ne propustite zimu na najboljem i najmodernijem skijalištu u Sloveniji, Skijaškom centru Cerkno. U Hotelu Cerkno, koji je vlastnik skijališta, termi Cerkno, apartmana i restorana Alpska perla, mogu vam pripremiti odlične aranžmane po vašim željama 6

NAJBOLJE SLOVENAČKO SKIJALIŠTE Skijaški centar Cerkno nalazi se na obroncima 1291 m visokog Črnog vrha i spada u najsavremenija, najsigurnija i skijališta sa najbržim napravama u Sloveniji. Skijaški centar Cerkno obuhvata 70 hektara uređenih skijaških površina, odnosno 18 km uređenih skijaških staza, koje su u celini pokrivene kompaktnim snegom. Skijaške pruge su primerene za skijaše svih kategorija, a uređeno je i 5 km trkačkih staza. Odlično uređene skijaške staze, najmoderniji i najsigurniji uređaji, visoki kvalitet ostalih usluga, na čelu sa Alpskom perlom, glavni su razlozi zbog kojih je SC Cerkno iz godine u godinu dobija laskavo priznanje najboljeg slovenačkog skijališta. Ovu nagradu u radijskoj kampanji dodeljuju slušaoci iz čitave Slovenije, a u nekoliko navrata SC Cerkno je dobio priznanje i za skijalište koje je najbolje prilagođeno porodici.

TU MAGAZIN jesen 2020

Skijaški centar Cerkno posvećuje veliku pažnju porodicama sa malim skijašima. Za decu se u neposrednoj blizini vrha skijališta na raspolaganju nalazi poligon sa pokretnom trakom i vrtuljkom. Najmlađi mogu sami, sa roditeljima, ili pod nadzorom naših dadilja uživati na toplom u skijaškom vrtiću, igrati se, crtati, gledati televiziju... Skijaški centar Cerkno sa svojom školom skijanja sinonim je za učenje skijanja, ne samo na lokalnom nivou nego i šire. Učitelji skijanja učiće vas da skijate ili bording na snegu, sa puno strpljenja i profesionalnosti. U školi skijanja dostupna je i pokretna traka koja početnicima omogućuje da se oslobode eventualnog straha.

HOTEL CERKNO Hotel Cerkno smešten je u središtu grada, a u elegantno nameštenim sobama može da primi do 180 gostiju. Zahvaljujući raznolikoj ponudi, savršen je izbor za sve koji žele da iskoriste odlične zimske

aranžmane, aktivne praznike ili jednostavno žele da se opuste i uživaju u termama. Hotel Cerkno nudi najbolje uslove za skijanje na najboljem skijalištu Cerkno, uz besplatan prevoz ski busom i besplatan ulaz u Terme Cerkno.

TERME CERKNO U sklopu Hotela Cerkno, smeštene su jedine slovenačke terme pod okriljem Julijskih Alpa i prema veličini spadaju u manje terme. Lekoviti učinci energije, koja prodire iz čuvene idrijske prelomnice, poznati su još od praistorije. Hemijski bogata termalna voda, koja se crpi iz bušotine duboke 2.000 metara, blagotvorno deluje na ljudsko telo i zato su Terme Cerkno prikladne za opuštanje, rekreaciju i pripreme plivačkih klubova, kao i za izvođenje različitih vežbi. Unutrašnji bazen sa temperaturom od 30 °C kombinuje mnoge atrakcije; a opuštanje osiguravaju masažni ležajevi, gejziri, whirlpool i dečji bazen.

Iz iskustva znam da je intervjuisanje novinara pomalo nezgodan zadatak (doduše, sigurno je nezgodnije naslikati slikara ili ne daj bože opljačkati lopova). Međutim, kada naspram sebe imate atraktivnu i elokventnu mladu lavicu kakva je Lijana Stanković, portparolka Turističke organizacije Srbije, minuli rad gubi smisao i formalni razgovor se pretvara u zadovoljstvo. Naravno, toj lakoći je sigurno doprineo i Lijanin izbor kojim je dinamični i pomalo stresan posao u informativnoj televizijskoj redakciji, zamenila poslom u turizmu i tako kao i ja, postala novinar u duši, a turista po opredeljenju

TU MAGAZIN LETO 2019

MladE lavICE

Lijana Stanković p o r t pa r o l k a T u r i s t i č k e o r g a n i z a c i j e S r b i j e TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor? LS: Ne volim da se vezujem za jednu ličnost, pa sam se trudila da u novinarstvu u samoj redakciji, pronađem svoje uzore. To su uglavnom bili moji urednici, čija imena ne znače mnogo široj publici, ali su za mene bili veoma važni, jer sam mnogo naučila posmatrajući njihove odluke i preispitujući razloge nekih njihovih postupaka. TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim uslovima i da li više volite rad u kancelariji ili od kuće? LS: Mi još uvek radimo u kancelarijama pa sam se potrudila da svoje radne novinarske navike prenesem i na ovaj posao. Dan počinjem uvek prelistavanjem štampe i pregledom pres-klipinga, da bi onda u konsultaciji sa direktorkom napravila dnevni plan rada. Pored toga, svaki radni dan mi je različit, pogotovo u ovim specifičnim uslovima, ali bih ipak posebno istakla novinarske ture po Srbiji koje je organizovao TOS, kada sam se ja našla sa druge strane. U vezi rada od kuće pokušala sam da poštujem svoju rutinu koju ne menjam, ali pošto nisam osoba koja voli da bude dugo na jednom mestu, moram da priznam da mi sve to nije prijalo. Zato bih uvek izabrala mogućnost odlaska u kancelariju, naravno kada to uslovi dozvoljavaju. TU: A šta je za vas pravi odmor? LS: Volim faktor iznenađenja, pa sam ranije, pre nego što sam počela da radim ovaj posao, organizaciju putovanja prepuštala drugima i ponašala sam se kao pravi turista. Međutim, u poslednje vreme sam više bila u ulozi putnika, što je moram da priznam zanimljivija opcija, jer zahteva neke druge veštine koje kasnije čine da dobijete više ličnog iskustva sa ne-

kog putovanja, odnosno odmora. Što se tiče samog odmora i slobodnog vremena, moram da napomenem da sam Pančevka koja je nakon mnogo godina podstanarskog života u Beogradu, sada u mogućnosti da mnogo više vremena provodi u rodnom gradu koji ima potpuno drugačiji ritam. Tako sada mnogo više šetam, vozim bicikl, obnavljam svoja poznanstva. TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih? LS: Jedna moja drugarica voli da kaže da se ona uvek kaje zbog onoga što nije uradila, a ja zbog onoga što jesam. Veoma sam uporna i ne odustajem od onoga što sam sebi zacrtala i mislim da je to ono što me izdvaja, ne samo u poslu nego i u životu, uopšte. Pored toga istakla bih svoju radoznalost i želju za znanjem, koje uz mogućnost da čovek pocrveni, sve ređe primećujem u svojoj okolini. TU: Koja je vaša formula uspeha? LS: Da bi neko uspeo mora da ima snažnu želju, a onda i istrajnost i upornost da te želje ostvari. Međutim, veoma je važno i biti realan, svestan svojih mogućnosti, a isto tako biti spreman da pomeriš svoje granice. Treba učiti kako od saradnika, tako i od slučajnih prolaznika, nepoznatih običnih ljudi. Ukratko, smatram da je neophodno stalno posmatrati svet i izvući najbolje iz situacija koje nam se događaju. TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze? LS: Onima koji dolaze bih poručila da nikada ne odustaju, jer ono što ne traže neće nikada ni dobiti. Takođe, moraju biti spremni da prihvate kritiku i da shvate da nema loših pitanja, već samo loših odgovora.

zanimljivosti

Naselje koje izbegavaju čak i virusi U Ojmjakonu za vreme zime dan traje samo par sati, i temperature se spuštaju i do -50 stepeni Celzijusa, što život u ovom naselju čini izuzetno teškim. U istočnom delu Sibira nalazi se Ojmjakon, mesto gde se već tradicionalno beleže najniže temperature u naseljenom mestu na planeti. U toku zime dan traje samo tri sata, a temperature se spuštaju do -50 stepeni, dok je najniža zabeležena temperatura bila -71,2 stepena Celzijusa. U naselju živi oko 500 stanovnika, a stanovništvo se prilagodilo ekstremnim uslovima života koji tamo vladaju. Zemlja je

Najviši hotel Starog kontinenta Najviši hotel u Evropi je “Glacier Hotel Grawand”, izgrađen je na 3.212 metara nadmorske visine, i smešten je na vrhu planine u Južnom Tirolu na severu Italije. U oblasti Bolcano, nalazi se selo Mazo Korto u kom je smešten najviši hotel u Evropi. Do samog hotela ne postoji put i nećete moći čak ni da se popnete do njega, a jedino prevozno sredstvo do njega je žičara. Ovaj hotel i nije baš za ljude slabijeg zdravlja, jer se nalazi na velikoj nadmorskoj visini, a sa povećavanjem same visine, smanjuje se atmosferski pritisak i protok kiseonika, pa su moguće i nuspojave kao što su glavobolja, umor, vrtoglavica i otežano disanje. Međutim, organizam se vrlo brzo navikne na to, pa nakon samo par sati svi simptomi nestaju, i ostaje odmor u neverovatnom okruženju. Ovaj hotel je odlična destinacija za sve avanturiste, ljubitelje zimskih sportova i odmora u prirodi na čistom vazduhu.

zaleđena tokom cele godine i od useva tamo ne uspeva ništa, pa se stanovništvo uglavnom prehranjuje ribom, irvasima, konjskim mesom i mlečnim proizvodima. Stanovništvo uglavnom ne izlazi iz kuća, osim kada to ne zahteva lov i ribolov, a i za to su im potrebni posebni uslovi oblačenja i opreme, jer su na ovim temperaturama automobili i ostale moderne stvari apsolutno neupotrebljive. Glavno sredstvo prevoza su sanke koje vuku psi. Međutim, stanovnici su prilično srećni i zadovoljni. Vazduh je čist, hrana je vrhunska, a stresa nema ni u najavi, što im omogućava neobično dug životni vek. Ovde je život toliko surov, da sem tvrdoglavih i ponosnih meštana, jednostavno ništa nema šanse da preživi, računajući i opasne viruse. Zbog svega toga, oni pozivaju turiste da dođu da ih posete i da uživaju u pravoj avanturi.

TU MAGAZIN zima 2020

jelovnik

Restoran Vila Gospava Club

B eograd

ve više restorana u Beogradu svojim ekskluzivnim ambijentom, jelovnikom i uslugom ostavlja utisak visoke kuhinje, kojeg se ne bi postideli ni najbolji restorateri svetskih metropola. To je dobro iz više razloga, ali je zdrava gastronomska konkurencija, čini se, najviše obradovala gurmane koji sada mogu da uživaju u najraznovrsnijoj i najkvalitetnijoj ponudi. Naravno, među dobrima uvek postoje oni koji žele da budu još bolji, a takav cilj je zacrtan u vrhunskom restoranu na Senjaku koji je deo luksuznog kompleksa, Vila Gospava. Pored nekoliko raskošnih apartmana i prijatnog kafea, u Vili Gospava se ističe restoran sa jasnim konceptom vrhunske gastronomije, u kome je sve podređeno kvalitetu. Stilski ambijent sa dosta detalja potcrtava elegan-

ciju čitavog prostora i odmah na početku inspiriše i priprema gosta za ono što sledi, a to je jedinstveno kulinarsko iskustvo. U ponudi restorana je evropska kuhinja pripremljena po najvišim standardima i uz pažljiv odabir namirnica organske proizvodnje. Akcenat je na jelima od mesa koje stari u posebnoj komori za zrenje gde dobija dodatni kvalitet, ali će u Vili Gospava svoja omiljena jela pronaći i ljubitelji morskih plodova, vegeterijanske ishrane i svežeg povrća i voća. Pored toga, uz bogat izbor hrane, gostima je na raspolaganju odgovarajuća karta domaćih i inostranih vina i široka paleta alkoholnih pića. Nakon svega, možda je ovaj koncept najbolje predstaviti onako kako su ga njegovi autori i nazvali – Poetika luksuza. Tekst: Petar Vušurović

Palačinka sa lososom, pesto sosom, mocarelom i kavijarom

Grilovani gambori sa gvakamole sosom

Daska proizvoda od mangulice i mladi kravlji sir

Biftek sa organskom rukolom i listićima tikvice i parmezana

Waldorf salata

Karamelitosi

www.malin-krk.com

Srbija na četiri točka

srbija na 4 točka

Vranje

grad koji „krade“ emocije Grad Vranje i njegova okolina jedinstveni su i čuveni ne samo u Srbiji! Ponosno čuvaju svoju bogatu istoriju počev od starih građevina, južnjačkog melosa i dobre pesme, najtoplijom banjskom vodom u Evropi, skijaškim centrom Besna kobila, kafanama gde se život sastavlja i rastavlja sa jakim emocijama, a kvalitetna i najsočnija hrana nikada nije nikoga ostavila ravnodušnim 18

TU MAGAZIN zima 2020

TU MAGAZIN zima 2020 Vranje je kao retko koje mesto bogato čarima za oči, dušu i srce. Tokom dana možete obići sve njegove blagodeti i neprestano uživati u svemu što nudi, ali kada padne noć ovaj grad i njegove kafane znaju čoveku da „ukradu“ emocije za koje nikada nije ni znao da postoje. Jednostavno, Vranje ima dušu, a njegovi stanovnici srce koje će vam „predati na dlanu“. Takođe možemo slobodno reći da je to jedini grad gde se uz suze slavi, a uz pesmu žali. Kako kažu njegovi stanovnici, a prenose na sve one koji ga posete, u njemu se želje ne ostvaruju, već se za njima čezne i sa njima umire! Čuveni književnik Ćamil Sijarić, je jednom rekao: „Nek svako ko u Vranje dođe, pričuva dušu da mu se ne istopi, jer u ovom gradu ima nešto što nije za oči da se gleda, a ni za ruke da se dohvati, a ni za pamet, nego samo za srce i dušu i to dvoje treba pričuvati.“ U gradu u kome je istorija ispisala mnogo stranica, gde ritam vranjanskog melosa, sevdaha i čočeka u kombinaciji sa specifičanim ukusom lokalne hrane i pića, stvara idealnu harmoniju južnjačkog duha, odvija se jedan specifičan način življenja. Ovde su ljudi gostoprimljivi, ljubazni i glasni, uvek raspoloženi za muziku i igru. Bez vranjanske gradske pesme, koja se našla i na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, nijedno veselje u Vranju ne može da se zamisli. Tiha, nostalgična, puna sevdaha i meraka, ova pesma reprezentuje emocije i duh južnjačkog naroda. Kako su nam rekli u Turističkoj organizaciji grada Vranja, osvajače, vojskovođe, svetske putnike i radoznale zanesenjake od pamtiveka su putevi vodili kroz grad na jugu Srbije. Prolazeći Vranjskom klisurom, gledajući kako se Vranj-

Srbija na četiri točka ska reka uliva u Južnu moravu i diveći se nesvakidašnjem prizoru tvrđave „Markovo kale“, stvarali su istoriju, pričali legende i gradili stilove, a njihova preplitanja iznedrila su jedinstvenu Vranjsku muziku, igru i pesmu po kojima je Vranje danas poznato.

Autentičnost običaja i dugo čuvana tradicija

Vranje je jedini grad iz Srbije koji je dobio članstvo u UNESCO-voj Mreži kreativnih gradova, i to za muziku odnosno manifestacije koje promovišu Vranjsku gradsku pesmu, trubu i klasičnu muziku. Ovaj grad koji je čak 422 godine proveo pod turskom vlašću, uspeo je da očuva autentičnost običaja i dugo čuvanu tradiciju. Kroz svakodnevno obnavljanje i prenošenje izvornih običaja sa “kolena na koleno”, tradicija je postala sigurni čuvar kulture koje predstavlja svedočanstvo o životu i stvaralaštvu ljudi iz ovih krajeva. Vranje je grad čije staro jezgro, kasaba, odiše nesvakidašnjom notom orijentalnog šarma i mistike. Pored te stare čaršije, u drugoj polovini prošlog veka, za vreme privrednog uspona, nikao je novi, savremeni grad. Ekonomski, politički i kulturni centar pčinjskog okruga, smešten je u podnožju planina Pljačkovice, Krstilovice i Pržara i okružen neobičnim kotlinskim reljefom. Kombinacija prirodnih bogastava i starih, raskošnih kuća koje okružuju kaldrmisane ulice i brojni ostaci otomanske arhitekture, čine još jedno obeležje grada gde su se sreli istok i zapad, Orijent i Evropa. Vranjska kotlina je sa severa zaštićena od vetrova, zahvaljujući planinama Krstilovica i Pljačkovica i njihovim

ograncima Borino brdo i Pržar. Najstariji spomenik je tvrđava Markovo kale, podignuta u 6. veku. Najznačajniji kulturno-istorijski spomenik je Pašin konak sagrađen 1765. godine. Jezgro grada Trg Republike danas krasi ponosno spomenik oslobodiocima Vranja od Turaka.

Beli most, simbol grada Vranja

“Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi”, natpis je koji stoji na ploči čuvenog belog mosta ili mosta ljubavi. Za kameni most ispod koga protiče Vranjska reka, vezana je legenda koja govori o dugom prisustvu turskog naroda u ovom gradu, o jednoj nesrećnoj ljubavi i stradanju. Legenda kaže da je lepa Ajša zavolela mladog, siromašnog pastira, Stojana. Jednom ih je u ljubavnom zagrljaju zatekao Ajšin otac, Selim beg. Pokušavši da ubije srpskog pastira, Selim beg je usmrtio sopstvenu kćerku koja je svojim telom zaštitila mladića kojeg je volela.

Srbija na četiri točka

TU MAGAZIN zima 2020

Upečatljiv izgled balkanske kasabe

Jezgro grada zadržalo je upečatljivi izgled balkanske kasabe. Gornji, stariji delovi grada, zadržali su izgled iz perioda pod Osmanlijama - isprepletanih nizova uskih ulica i gusto zbijenih kuća. Sam grad poseduje veliki broj zdanja koja služe kao monumenti bogate tradicije i svedoci istorije ovoga kraja. Pored Belog mosta sačuvana su zdanja Selamluka, odnosno Pašinog Konaka, koji je pretvoren u Narodni muzej i Haremluka u kome je elitni restoran, Markovo Kale kao jedan od najstarijih spomenika grada. Tvrđava predstavlja ostatke srednjevekovnog utvrđenja na antičkim temeljima iz 6. veka za vreme cara Justinijana. Iz tih vremena je i stara srednjovekovna Crkva Sv. Petke, koju zovu Krstasta džamija, jer je za vladavine Osmanlija pretvorena u džamiju. Posle oslobođenja ovo zdanje, na kome je od prvobitne građevine ostao samo jedan zid, ponovo je pretvoreno u pravoslavnu crkvu. Hamam, to jest Amam, je staro tursko kupatilo koje je obnovljeno 1956. i danas postoji

kao jedna od turističkih atrakcija ovog grada.

Muzej-kuća Bore Stankovića

Kada turista dođe u grad, on prvo krene kaldrmisanom ulicom koja nosi naziv po Borinoj babi po ocu i zove se Baba Zlatina ulica. Na broju 9 je Muzej kuća Bore Stankovića u kojoj se rodio naš književnik. Kuća je opasana zidovima od ćerpiča, pokrivena ćeramidama sa otvorenim tremom i doksatom. U dvorištu su bunar i dud, stariji od 180 godina. Iza kuće nalaze se kapidžik, vino-

va loza, kaldrma, kao i letnja kuhinja. U kući su izloženi predmeti koji su pripadali piscu i članovima njegove porodice.

Manastiri

U okolini Vranja nalazi se Manastir Svetog Prohora Pčinjskog koji je prema predanju, podignut u 11. veku od strane vizantijskog cara Romana Diogena u znak zahvalnosti Sv. Prohoru Pčinjskom Mirotočivom, čije mošti počivaju u manastiru. Današnja crkva potiče iz 1904. godine, a u sklopu manastira su i dva velelepna konaka, Vranjski iz 1854. godine i

TU MAGAZIN zima 2020

Srbija na četiri točka

Kraljev konak iz 1912. godine koji su posle Hilandara najveći u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i Manastir Svetog Stefana, Manastir Svetog Pantelejmona i Manastir Svetog Simeona.

Planina Besna kobila

Planina Besna kobila sa istoimenim planinskim vrhom od 1923 metra nadmorske visine, prati priča o neustrašivoj devojci Feji i neukrotivoj kobili. Njeni obronci su pogodni za zimske sportove, izlete, rekreaciju i boravak na čistom vazduhu. Na njoj je izgrađen Turistički centar Besna kobila koji raspolaže lepo uređenim stazama za šetnju i stazama za skijanje sa ski liftom. Na 1460 metara nadmorske visine nalazi se Planinarski dom „Dragan Spasić“ izgrađen davne 1950. godine.

Vranjska Banja

Vranjska Banja, važi za banju sa najtoplijom vodom u Evropi. Temperatura vode kreće se od 92 do 110 stepeni Celzijusa. Termomineralna voda kapaciteta 140 litara u sekundi, izvire na površinu iz desetak izvora. Nalazi se na nadmorskoj visini od 380 metara i okružena je planinama sa bujnom vegetacijom. Smeštena u dolini reke Banjštice u podnožju planine Besne Kobile, pripada južnomoravskoj banjskoj zoni i ima epitet Kra-

ljeve banje. Lekovita voda sadrži veliki procenat sumpornih jedinjenja od kojih je najvažniji vodonik sulfid.

Vranjanci uživaju za trpezom

Kao što, gospodski sa stilom, znaju da uživaju u meraku i sevdahu, Vranjanci znaju da uživaju i za trpezom. Tradicionalna vranjska kuhinja prepoznatljiva je po začinjenoj hrani koja se uglavnom konzumira uz vino. Vranjska kuhinja je bogata, raznovrsna, kvalitetna, jednom rečju harmonija ukusa, mirisa i boja. Prepoznatljivi proizvodi vranjske kuhinje su

razne vrste pita - samsa, banica, sečenica, zeljanik, propeć. Kao glavno jelo, vranjska kuhinja nudi đuveč-taranu sa piletinom, vinogradarsku janiju, paprikaš, musaku, punjene suve paprike, sarmu od kiselog kupusa i gravče na tavče. Kako su nam rekli u TO Vranje, ukupni smeštajni kapaciteti na teritoriji ovog grada, u hotelima, motelima, pansionima i privatnom smeštaju, su oko 800 smeštajnih jedinica, a cene prenoćišta se kreću od 1.500 dinara do 5.000 po osobi za jednu noć. Tekst: Dragan Stanimirović Foto: TO Vranje

Tema broja

TU MAGAZIN zima 2020

Tema broja

Sa onlajn radionicama

u bolje sutra

Marketinška agencija USTA NOVA i TU magazin organizovali su 28. i 29. oktobra 2020. prvi TU Balkan Online Workshop. Svoje usluge izložilo je 30 hotela iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije, a sastancima je prisustvovalo više od 70 turističkih agencija sa prostora bivše Jugoslavije, kao i iz Mađarske, Bugarske, Rumunije i Norveške

Osnovna ideja ove specifične onlajn radionice je bila da poveže poslovne ljude sa Balkana iz industrije turizma i ugostiteljstva i tako unapredi njihovo poslovanje. Isti ili sličan jezik, kao i dugogodišnji suživot u ovom trenutku donose mogućnost da se povezivanjem na regionalnom nivou dođe do novih rešenja za novonastale probleme uslovljene pandemijom. U skladu sa tim je i jedan od osnivača TU Balkan Online Workshop-a i direktor marketinške agencije Usta Nova, Miroslav Mladenović, uporedio Balkan sa Dorćolom, gde su porodice iz različitih kulturnih miljea generacijama složno živele u kućama sa zajedničkim dvorištem. - Ja sam rođen na Dorćolu, najstarijem delu Beograda koji je oduvek bio multikulturalna sredina i gde sam i stekao kosmopolitska uverenja koja me vode kroz život. Moj pogled na Balkan je upravo takav, kroz dorćolske naočare. E sad, korona virus nas je zaista sve iznenadio i „nokautirao“ turizam već u prvoj rundi. Međutim, iako ne znam kakav će turizam biti u budućnosti, znam da ćemo više putovati po svojoj zemlji i po regionu, što je potpuno u redu, jer sve ove zemlje zajedno čine tržište sa više od 50 miliona stanovnika – objašnjava Miroslav.

Miroslav Mladenović UstaNova

Tema broja

TU MAGAZIN zima 2020 Zahvaljujući aplikaciji koja je korišćena, učesnici su bili u prilici da i dve nedelje nakon radionice održe sastanke, i to u terminima koji njima odgovaraju i bez vremenskog ograničenja. Plan je da sve radionice koje budu organizovali TU magazin i Usta Nova budu pod brendom TU Balkan Workshop.

Senka Prijović Sheraton Novi Sad

Okretanje domaćem tržištu Svi učesnici TU Balkan Online Workshopa ove godine su se usmerili na domaće tržište (a u zavisnosti od situacije i prošireno, balkansko-domaće tržište), bilo da se radi o primorskim, planinskim ili gradskim destinacijama. Gradski hoteli u Srbiji (kao verovatno i u drugim državama) bili su naročito pogođeni zbog nemogućnosti organizovanja poslovnih događaja. U Hotelu Sheraton u Novom Sadu kažu da se raduju povratku poslovnih gostiju nakon stabilizacije u svetu i kod nas, ali planiraju da dobro prilagođenim sadržajem i ponudama ostanu otvoreni za sve buduće goste i klijente. – Osnovni segment našeg poslovanja čine biznis gosti i veliki internacionalni skupovi. Ova godina naučila nas je da stvari posmatramo šire i iz nekog novog ugla, da podršku tražimo u domaćim partnerima, lokalnom stanovništvu i građanstvu, da svoju ponudu približimo i prilagodimo upravo ovim segmentima koji su sada prvi put preuzeli primat i značajnu ulogu u našem poslovanju. Učestvovali smo na TU Balkan Online Workshopu jer nam je bilo veoma važno da uspostavimo kontakte sa agencijama iz regiona, da iz prve ruke dobijemo informacije o njihovim planovima i projektima za 2021, kao i da istaknemo svoju ponudu podsećajući kolege na kvalitet koji i dalje ponosno gradimo – objašnjava Senka Prijović direktorka marketinga i prodaje u Hotelu Sheraton Novi Sad. Lanac Kempinski hotela u Istri zabeležio je prošle godine porast gostiju iz država bivše Jugoslavije i iz Mađarske, tj. gostiju koji mogu da dođu kolima i traže nešto što je relativno blizu.

Marko Jelić Kempinski Palace Portorož

– TU Balkan Online Workshop smatramo kao lepu priliku, da se ponovo predstavimo regionu, a potencijal najviše vidimo u mesecima do Uskrsa. Najviše smo bili zainteresovani za agencije iz Srbije (Beograd), Hrvatske (Zagreb) i Mađarske, ali bila je tu jedna agencija iz Norveške. Zahvaljujući individualnim gostima, oporavili smo se u leto 2020, kad smo imali odlične rezultate, op-

TU MAGAZIN zima 2020

Tema broja Jovanka Kostalić agencija Travellino

Dunja Brnić agencija Kontura

timisti smo i nadamo se da bismo mogli sa normalnim radom početi već u proleće 2021. godine i ugostiti individualne goste i grupe iz zemalja koje su najbitnije za nas (Nemačka, Austrija, Italija, Švajcarska), a nekako se nadamo i povratku Amerikanca i Kineza do leta. Ali ćemo svakako veliku pažnju posvetiti državama iz regiona, naročito u prvom kvartalu 2021 – objašnjava Marko Jelić Groups & Events Executive Kempinski Palace Portorož.

Prilagođavanja i uvođenje individualnih putovanja Kao i hoteli i destinacije, i turističke agencije morale su da preorijentišu poslovanje i da ga prilagode ovoj bizarnoj godini. Slično je u svim zemljama Balkanskog poluostrva, niko ne može da planira na duge staze, sve je kratkoročno, putovanja su uglavnom individualna i svode se na destinacije koje su blizu i do kojih su granice otvorene. Dunja Brnjić iz zagrebačke agencije Konture kaže da su se zbog prekida avio saobraćaja i zatvaranja granica okrenuli domaćem i regionalnom tržištu. – Usred krize uskočili smo u sasvim drugi aspekt turizma kojim se pre nismo bavili. Odlučili smo da se trenutno koncentrišemo na domaće tržište, napravimo zanimljive i prihvatljive ponude, razvijamo marketing alate, što više učimo i napredujemo. Želimo proširiti ponudu za lokalno stanovništvo i na ostale zemlje u regiji. Za sad turisti iz Hrvatske mogu putovati u Bosnu

i Hercegovinu i Crnu Goru. Međutim, Hrvati tradicionalno vole Sloveniju i Srbiju tako da je potrebno sve pripremiti na vreme, jer granice će se kad tad otvoriti. Slovenija je odavno percipirana kao destinacija za odmor u prirodi, stoga verujemo da će čim se granice otvore, već biti izletnika. Uz sliku Srbije uglavnom se veže city break (Beograd i Novi Sad) i dobri provodi, što se sada u doba pandemije izbegava. Zato je potrebno napraviti ponudu i promociju Srbije kao zelene destinacije, prekrasnih planina i ravnica, odlične velnes ponude i brojnih malih istorijskih gradova – smatra Dunja. Slična situacija je i u beogradskoj agenciji Travellino. Pandemija ih je primorala da se prilagođavaju, a učešće na TU Balkan Online Workshopu su videli kao priliku da upoznaju nove partnere, kao i da porazgovaraju sa onima sa kojima već sarađuju. – Kao jednu od najtraženijih destinacija u periodu pre pandemije izdvojila bih Sloveniju. Mi već duže vreme organizujemo putovanja u ovu zemlju i uvek nam je interesantna još neka desti-

Tema broja

TU MAGAZIN zima 2020

Promocija na Balkanu nije trošak, nego investicija

Martina Bienenfeld Turistička zajednica grada Zagreba

nacija u Sloveniji. Pored Ljubljane i okoline, najinteresantnije su nam terme, a sada nam je ova radionica značila za uspostavljanje kontakta sa slovenačkim primorjem. Takođe, nešto novo što bi moglo da se nađe u našoj ponudi svakako je Crna Gora. Nekako naši ljudi Crnu Goru povezuju isključivo sa letovanjem i samim primorjem, ali smatramo da Crna Gora ima još mnogo toga da ponudi što bi moglo da se obuhvati jednim aranžmanom i interesantnim putovanjem. Na završenom workshopu smo imali priliku da porazgovaramo sa izlagačima sa kojima ranije nismo pričali i to nam otvara mogućnost za neke nove ponude naše agencije – kaže Jovanka Kostalić iz Travellina.

– Poslednjih nekoliko godina uz pomoć regionalnih turističkih organizacija realizovali smo studijska putovanja na koja smo vodili predstavnike turističkih agencija iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i BiH. Posetili smo mnogo lepih destinacija idealnih za odmor. Predstavnici turističkih agencija su bili oduševljeni, a većina njih se prijavljuje i pre nego što im pošaljemo plan putovanja, jer znaju da je sve odlično organizovano i da će imati priliku da posete prelepe destinacije, ali i ostvare poslovnu saradnju. Takođe, uz pomoć Slovenačke turističke organizacije već nekoliko godina organizujemo radionice na kojima su se slovenačke destinacije i hoteli predstavljali našim turističkim agencijama. Turisti sa Balkana su nesumnjivo veoma zainteresovani za posetu regionalnim hotelima i destinacijama. Recimo Crna Gora, Hrvatska i Slovenija su pored leta, idealne morske destinacije za proleće i jesen. Nema gužve, a i cene su pristupačne. Srbija i BiH imaju prirodu i gradove koji su zanimljivi tokom cele godine. Međutim, zaposleni u turističkim agencijama nedovoljno su svesni toga, pa samim tim i putnici. Veoma je važno da hoteli i destinacije tokom promocije targetiraju i regionalnog putnika. S tim u vezi potrebna je stalna animacija, pogotovo što su troškovi promocije na Balkanu daleko niži nego na Zapadu. Promocija na Balkanu nije trošak, nego investicija – zaključuje Miroslav Mladenović.

TU MAGAZIN zima 2020

Tema broja

Šta dalje?

Tatjana Kuljača hotel Vivid Blue

Kako će izgledati 2021. godina je izgleda pitanje na koje svi tražimo odgovor. Zabrinutost svih učesnika TU Balkan Online Workshopa bila je očigledna, ali su svi optimisti. – Turizam je jedan od pandemijom najteže pogođenih sistema, kako u Hrvatskoj, tako i u celoj Evropi i svetu. Kako će on izgledati u budućnosti, pitanje je na koje odgovor traži cela turistička industrija i stručnjaci, a procene o konkretnijem oporavku govore da će se situacija početi normalizovati 2022. godine. Mi planiramo staviti fokus na održivi turizam kroz adekvatnu strategiju razvoja zdravstvenih aspekata boravka u destinaciji, s naglaskom na sigurnost destinacije prilikom promovisanja na inostranim tržištima. Sada je, više nego ikada, potrebno pažljivo planiranje koje predviđa i spremnost na brze, ad hoc reakcije te fleksibilnost pri donošenju odluka – objašnjava Martina Bienenfeld, direktorka Turističke zajednice grada Zagreba. Ona nastavlja da, zbog pandemije, sve ukazuje na to da će se poslovni događaji i putovanja u naredne dve godine odvijati unutar zemalja i regiona, a da će se izbegavati daleke destinacije. – Kako se na tržištima BIH, Srbije i Slovenije Advent u Zagrebu poslednjih godina profilisao kao glavni motiv za posetu našem gradu, turističke agencije s tih tržišta su nam primarno u fokusu kada razmišljamo o daljoj saradnji. Isto tako, planiramo aktivnosti i na ostalim tržištima u regiji budući da je reč o bliskim tržištima koja imaju potencijal da konzumiraju Zagreb kao celogodišnju destinaciju s nizom atraktivnih događanja – smatra Martina. Sličnog je mišljenja i Tatjana Kuljača menadžerka marketinga i prodaje hotela Vivid Blue koji se nalazi u blizini Svetog Stefana u Crnoj Gori. Hotel je počeo s radom u leto 2020, pa im je učestvovanje na radionici dalo šansu da ga predstave okruženju. – Ova godina nam je pokazala da moramo ojačati veze sa regionom više nego ikada, jer čvrsto verujem da ćemo se morati fokusirati na turiste iz okruženja, kojima smo lako dostupni automobilom. Ovo vreme treba iskoristiti za jačanje veza sa regionom, da olakšamo gostima put do nas, a to, nažalost, ne zavisi od hotelijera, već politike koja se vodi na državnom nivou. Ono

što je pokazalo okruženje je da kada su granice otvorene i olakšan ulazak u zemlju, tada ima i turizma. Ljudi žele da putuju, a mi moramo da osiguramo mere koje će im omogućiti siguran i bezbedan boravak, radije nego da im ne dozvolimo da uopšte uđu u zemlju. Što se tiče radionice, bilo je sjajno videti kolege sa kojima ove godine ne možemo drugačije da se sretnemo, kao i upoznavanje novih, sa kojima ćemo tek uspostaviti saradnju – kaže Tatjana. U trenutku kad pišemo ovaj tekst, veliki broj zemalja ulazi u novi karantin, zatvaraju se granice prema inostranstvu, ali i unutar gradova. Turizam je pred novim izazovima, ali sudeći po reakcijama učesnika TU Balkan Online Workshopa nema odustajanja, prilagođavamo se i idemo dalje. Što bi narod rekao: „Bolje imati rđavu godinu nego rđavog suseda“. Tekst: Bojana Ilić

Turistički tartufi

POGREŠIO SI

Turistički tartufi

TU MAGAZIN leto 2020

ŠTA GOD DA URADIŠ Ako ostaneš kod kuće – onda si sluga ovima na vlasti. Ako izađeš iz kuće – ne razumeš trenutnu situaciju. Ako nosiš masku sa filterom – ti si egoista. Ako nosiš običnu masku – to ničemu ne služi. Ako ne nosiš masku – onda si bezobziran. Ako pevaš na balkonu – onda si klovn. Ako posmatraš komšije sa balkona – onda si špijun. Ako si ironičan – onda si nevaspitan. Ako veruješ epidemiolozima – veruješ u šuplje priče. Ako ne veruješ virolozima – podržavaš teorije zavere. Ako se informišeš iz više izvora – koristiš priliku za ostvarenje sopstvenih interesa. Ako izražavaš svoje mišljenje – onda cepidlačiš bez osnova. Ako ne iznosiš svoje mišljenje – onda si neznalica. Posle svega, najsrećniji si kada sve oteraš u PM.

Tekst: Maja Rogan

Ugostiteljstvo

TU MAGAZIN proleće 2020

Slovenačka Istra, stara tradicija sa novim ukusima

“Mišlenova” kuhinja se zasniva na mediteranskim ukusima Od mora do planina, svaki kutak slovenačke Istre prepun je autentičnih, tradicionalnih jela sa modernim obrtom. Ova primamljiva simfonija ukusa i aroma čeka na vas

Foto: Jaka Ivančič

O Slovenačkoj Istri može da se ispriča bezbroj priča. Neke od najboljih su nesumnjivo one gastronomske i mogu da zadovolje čak i najzahtevnije poznavaoce hrane. Shodno tome, šest lokalnih restorana može da se pohvali nagradom “Michelin plate”. U “Staroj gostilni” u Piranu, tim kuvara insistira da na tanjirima bude prava kulinarska umetnost i, sudeći po reakcijama posetilaca restorana, to rade izvrsno. U restoranu Rizibizi između Portoroža i Pirana, smatraju da

je priznanje od “Mišlena” samo “šlag na torti”, jer su već primljeni u prestižno udruženje Jeunes Restaurateurs d’Europe 2012. godine, a takođe su I ocenjeni od strane poznatog francuskog vodiča za restorane Gault&Millau. U ponudi Rizibizi restorana su domaći specijaliteti pripremljeni na moderan način, uz savršeni završni dodir koji pruža njihovo domaće, višestruko nagrađivano maslinovo ulje. Treći dobitnik nagrade “Michelin plate” je restoran Sophia u hotelu Kempinski Palace Portorož. Restoran je posvećen lepoti italijanske dive Sofije Loren i nudi vrhunsku mediteransku kuhinju, upotpunjenu lokalnim proizvodima i ukusima iz celog sveta. Sa druge strane restoran hotela Marina u Izoli zaradio je svoju “Mišlenovu” na-

TU MAGAZIN jesen 2020

Maslinovo ulje za kulinarske poslastice Jedno od najboljih i nadaleko čuvenih maslinovih ulja može se probati kod porodice Morgan, u blizini sela Šmarje pri Kopru. Degustacije maslinovog ulja zajedno sa prezentacijom uzgajanja maslina i proizvodnje devičanskog maslinovog ulja se zakazuju unapred.

Kulinarska tradicija mora

gradu koristeći sveže, lokalne sastojke. Njihova jela od morskih plodova, koje služe na predivnoj terasi sa pogledom na more i uparene sa maslinovim uljem sa brda Belvedere, predstavljaju nezaboravno gurmansko iskustvo. Jela sa “Mišlenovim” pečatom, takođe možete probati u restoranu “Za gradom” u Kopru. Pored divnog pogleda na grad, ovaj restoran je već dugi niz godina poznat po svojim jelima od svežih sezonskih i lokalnih sastojaka i maštovitim kombinacijama ukusa.

Interaktivna gastronomija Pasionirani ljubitelji hrane ne bi trebalo da propuste najnoviji hit u Portorožu. Naime, restoran COB nudi jedinstven meni koji na neočekivan i interaktivan način priča priče o slovenačkoj gastronomiji.

Misteriozni svet tartufa Istarsko zaleđe takođe nudi istinsko kulinarsko blago, a tartufi su najprestižniji neprikosnoveni, istarski kulinarski dragulj. Upoznajte pravog sakupljača tartufa i njegovog vernog četvoronožnog pomagača koji će vas upoznati sa misterioznim svetom tartufa. Ne propustite da probate opojnu aromu tartufa u divnom okruženju restorana Gold Istra u selu Padna.

Kulinarska tradicija u Izoli neraskidivo je povezana sa lokalnim ribarenjem. Dnevni jelovnici marljivo prate moto “Od mora do tanjira” nudeći najsvežiji dnevni ulov. Restoran Bujol će vas počastiti autentičnim ukusima u kućnoj atmosferi gde prave jela po receptima starim i više od stotinu godina. U Izoli, restoranu Hiša Torkla takođe je dodeljena nagrada “Michelin plate”. Restoran se nalazi u živopisnom predgrađu Izole i poznat je po ukusnim jelima od mesa, posebno po grilovanoj govedini, kao i po jelima sa tartufima.

“MasterChef” ukusi Istre Dva takmičara popularnog MasterChef Slovenija 2020, izabrali su Ankaran kao mesto za prezentaciju svojih kulinarskih čarolija. U vili Andor finalistkinja ovog takmičenja, Sanja Sirk, stvara nezaboravno kulinarsko iskustvo. Miris mediteranskog bilja probudiće u vama nostalgiju za ukusima domaće kuhinje, koji su utkani u svežinu savremenih jela.

TU MAGAZIN proleće 2020

Aleksandar Velimirović, direktor turističke agencije Deus Travel

TU MAGAZIN zima 2020

Većina nas uživa u putovanjima i posebno sada kada su tako teško dostupna, postajemo svesni da predstavljaju veoma značajan deo naših života. Maštajući o prošlim ili budućim avanturama na egzotičnim destinacijama, kulturnim i istorijskim znamenostima ili jednostavno o porodičnom odmoru na planini i moru, dobijamo neophodnu motivaciju i snagu da se uhvatimo u koštac sa nedaćama u životu i krenemo dalje. Ipak, ne treba zaboraviti one, koji žive od toga i za to da naši snovi postanu stvarnost. Jedan od takvih posvećenika je Aleksandar Velimirović, direktor novosadske turističke agencije Deus Travel, koga smo ovim pitanjima prebacili na drugu stranu, u ulogu putnika u kojoj se takođe izvrsno snašao. Moram da priznam da nisam ni sumnjao

5 pitanja za šefa

ljima. Uživam u tome da za porodicu i svoje najbliže prijatelje kreiram putovanja u mesta i zemlje koje ćemo obići. To je pre svega aktivan odmor, pošto podrazumeva što više obilazaka i aktivnosti na destinacijama koje obilazimo.

TU: Koja je vaša omiljena hrana? AV: Bakina ili domaća kuhinja je ona na kojoj sam odrastao i koju bih svakako stavio na prvo mesto kada je moja omiljena hrana u pitanju. Na drugom mestu, to je svakako mediteranska kuhinja koja obiluje specijalitetima koje obožavam.

TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja? AV: Pored garderobe i ostalih osnovnih stvari, to su svakako fotoaparat i kamera. Volim fotografiju tako da na sva putovanja nosim fotoaparat i kameru. Uživam u tome da posle određene vremenske distance kroz fotografije doživim nove utiske sa prošlih putovanja.

TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato? AV: Voleo bih u nepoznato da otputujem

TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima? AV: Nikada nemojte odustati od svojih sno-

va i ciljeva. Uvek pratite svoj put, jer, da ih ne možete ostvariti, ne biste ih ni sanjali. Granice su tamo gde ste ih vi postavili. Ako želite da budete uspešni u svemu što radite, prvo morate da sanjate. Ovo sve podrazumeva da ste po opredeljenju optimista, a optimista je onaj koji sve radi sa verom i sa nadom. Ako ništa drugo živećete duže, jer optimisti u proseku žive duže od pesimista.

TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor? AV: Za mene idealan odmor predstavlja vreme

koje provodim sa svojom porodicom i prijate-

Transsibirskom železnicom. Verujem da je ovo jedinstvena avantura koja se ne može doživeti ni u jednom drugom kraju sveta kada je putovanje železnicom u pitanju. Vožnja najdužom kontinuiranom prugom na svetu koja se pruža tačno 9.258 km od Moskve do Vladivostoka, predstavlja neverovatan doživljaj. Putuje se kroz osam vremenskih zona i traje sedam dana (osim ako se ne zaustavite na nekoj usputnoj destinaci). Pejzaž koji protiče pred očima je dovoljan razlog za višednevno odsedanje u skučenim kupeima, ali ono što bi stvarno trebalo da obogati iskustvo jeste interakcija sa drugim putnicima, kako samim Rusima tako i entuzijastama iz svih delova sveta. Ovo bi trebalo da je putovanje svih onih koji putuju radi uživanja u samom putovanju, kao i za sve one koji veruju da je stizanje do cilja jednako zabavno kao i dostizanje cilja. Tekst: Petar Vušurović

Jedinstveni pogled

www.ljubljanacastle.com

na grad Moćna srednjovekovna tvrđava, nezaobilazni simbol slovenačke prestolnice vas poziva da je posetite. Iskoristite vožnju žičarom za brz i zabavan dolazak. Doživite izuzetan spoj starog i novog. Budite deo vođenog razgledanja u specijalnom “Vremeplovu”, “Iza rešetaka” ili kroz avanturističku igru “Beg iz zamka”. Slušajte audio-vodiča koji će vas informisati na četrnaest različitih jezika ili preuzmite mobilnu aplikaciju Nexto. Probajte izvrsnu kuhinju i nikako ne propustite da iskoristite naše specijalne cene za turističke agencije. Doživite Ljubljanu iz drugog ugla. Ne oklevajte da nas kontaktirate: sales@ljubljanacastle.com

Predstavljamo I t a l i j a k o j u m a n j e p o z n aTUj MAGAZIN e t e leto 2020

Vrtovi Kazerte (REGGIA

CASERTA)

II deo Kraljevski dvorac Kazerta sagrađen je u blizini Napulja, u drugoj polovini 18. veka, po projektu arhitekte Luiđi Vanvitelia, a po nalogu burbonskog kralja Karla VII Napuljskog. Osim po svojoj monumentalnosti i lepoti svedenog baroka, dvorac Kazerta je poznata i po raskošnim vrtovima koji se prostiru na 120 hektara. Poređenja radi, vrtovi Versaja obuhvataju „samo“ 93 hektara

TU MAGAZIN zima 2020 Parkovski kompleks sagrađen je u obliku džinovske violine i predstavlja zadivljujući hidrotehnički poduhvat. Smešten na brdovitom terenu, koncipiran je kao niz fontana, bazena i vodoskoka sa zatvorenim vodovodnim sistemom. Voda stiže sa obližnje planine Taburno, pa preko monumentalnog akvadukta napaja fontane i zaliva egzotično rastinje. Da bi se obišle sve ove lepote, potrebno je više od pola dana, uz pomoć raznih prevoznih sredstava koje posetioci mogu da rentiraju (bicikli, segveji, mini busevi, kočije). Sa izgradnjom parka krenulo se 1753. godine, a uređenje vrtova i sadnja egzotičnih biljaka započeti su 1785. godine, na zahtev kraljice Marije Karoline, supruga kralja Ferdinanda od Napulja. Dve bočne aleje duge tri kilometra, stepenasto se penju od dvorca Kazerta ka prirodnom vodopadu u obližnjoj šumi. Između njih se nižu fontane sa baroknim skupturama koje pričaju priče iz grčke i rimske mitologije. Gledajući iz dvorca, parkovski komleks se teleskopski udaljava ka jedva sagledivom kraju, a

Predstavljamo bočno se šire zelene aleje, ribnjaci, akvadukt, lovačke kuće i stara fabrika svile. Na najnižem slapu, prva u nizu je „Fontana tri delfina“, rad skulptora Gaetana Salomonea iz 1779. godine. Prikazuje centralnog delfina – čudovište, sa kandžama krvoločne životinje, i dva bočna delfina. Iz njihovih usta kulja voda koja puni ogromni bazen dužine 470 metara, širine 27 i dubine 3 metra. Osim dekorativne, ovaj bazen je imao i praktičnu ulogu – bio je izvor sveže ribe za dvorac Kazertu. Na sledećoj kaskadi je „Eolova fontana“ – najmonumentalnija od svih. Predstavlja masivni zid sa pećinskim nišama iz kojih proviruju junaci Vergilijeve Eneide. Centralna figura - Eol, sin Zevsov i bog vetrova, na nagovor Here, usmerava bes vetrova prema Eneju i Trojanaca. Krilati kipovi iz čijih usta izbija voda, predstavljaju te vetrove. Na ulaznim zidovima u pećine, u brojnim bareljefima, prikazane su mitološke epizode: Zevs sa tri boginje, Suđenje Parisu, Parisovo venčanje, Brak Tetije i Pereja. U centru bazena je planiran kip Here na kolima, okružena nimfama, ali ova skulptura nikada nije postavljena

Predstavljamo

i fontana je ostalaje nedovršena. Mnogobrojne reljefe, figure po ogradi, u bazenu i u lučnim nišama, radili su poznati vajari: Anđelo Bruneli, Gaetano Salomone, Paolo Persiko, Andrea Violani i Pietro Solari. „Fontana Ceres“ delo je vajara Gaetana Salomonea i predstavlja rimsku boginju plodnosti i poljoprivrede, okruženu nimfama. Dve bočne statue predstavljaju dve najveće reke Sicilije, i sve tri žene su okićene klasjem žita. Zanimljivost ove fontane je da su se iz nje, po potrebi, izlivala dva bočna potoka kako bi se dvorac branio od nepozvanih gostiju. „Fontanu Adonisa i Venera“ je radio isti autor – Gaetana Salomonea. Prelepi Adonis, bog lepote i požude stradao je od divljeg vepra i umro na rukama Venere, rimske boginje ljubavi i lepote. Skulptoralna kompozicija prikazuje Veneru kako moli Adonisa da ne ide u lov jer će stradati. Nimfe i kupidoni pokazuju bol zbog tragedije koju predosećaju, a divlji vepar se sprema za krvavi pir. Završna fontana na vrhu parka Kazerta je i najspektakularnija. Prikazuje grčki mit o Dijani i Aktionu kroz dve odvojene scene. U jednoj je Dijana, grčka boginja lova u društvu nimfi, ljuta jer je shvatila da je Aktion video kako se kupa naga. U besu, ona ga poprska vodom i pretvara ga u jelena. U drugoj sceni, Aktion sa jelenskim rogovima stoji nem, okružen Dijaninim psima čuvarima. Kompoziciju brojnih skulptura upotpunjuje veliki vodoskok koji izlazi iz pećine udaljene stotinu metara. Autori ovog remek dela su najpoznatiji umetnici tog doba: Tomazo i Pietro Solari, Paolo Perziko i Anđelo Bruneli. Sa platoa „Fontane Dijane i Aktiona“, uz posebnu ulaznicu, prolazi se u Englesku baštu – barokni vrt sa potocima, veštačkim jezerima, pećinama i minijaturnim tvrđavama. Sve je oplemenjeno egzotič-

nim biljkama, od kojih su mnoge zasađene krajem 18. veka. Autor celog kompleksa je engleski pejzažni arhitekta Džon Grafer. Vrt obiluje skulpturama grčkih i rimskih božanstava u scenama iz drevnih mitova. Radove na vrtu lično je nadgledala kraljica Marija Karolina, rođena sestra Marije Antoanete koju je želela da nadmaši u uređenju Versajskog dvorca. U park su donošene biljke iz celog sveta, građeni su staklenici za uzgoj egzotičnog cveća, pa je tako ovde stigla prva evropska kamelija iz Japana. Danas u vrtu rastu džinovska afrička i azijska stabla, stara preko tri veka. Uz staze vijugaju kanali, u dubini gustog zelenila izgrađeni su lažni grčki i rimski hramovi sa originalnim statuama pronađenim na okolnim lokalitetima. Hramovi se čuvaju u formi zapuštenosti, kako bi se stvorio utisak da su deo novih arholoških nalazišta. U uglu vrta sagrađen je mali dvorac, opasan zaštitnim rovom sa vodom. Prvobitno je služio vojnim vežbama mladog Ferdinanda IV, a kasnije kao mesto zabave i užitaka. U tom periodu dvorac dobija veštačko jezero veličine 270 x 105 m, koje se koristilo za kupanje. Na sredini jezera je ostrvce, a ceo ambijent je ukrašen zelenilom, palmama i cvećem koji su se do danas održali. Posebna atrakcija zamka Kazerta su letnje večernje predstave sa moćnim zvučnim i svetlosnim efektima. U dvorac se dolazi kasno uveče, po mraku se kreće u grupni obilazak vrta. Put je obasjan bakljama, čuje se originalna muzika 18. veka i seda se u autobuse koji vode u Engleski vrt. Tu turiste dočekuje atmosfera ezoterije – čuje se glas Marije Karoline od Burbona koja priča svoju životnu priču u kombinaciji sa antičkim mitovima. Uz savremene svetlosne efekte i 3D prikaze realnih ličnosti 18. veka, posetioci se vraćaju u doba Ferdinanda

Predstavljamo

IV. Prolazeći pored fontana, vizuelno se oživljavaju grčko – rimski bogovi. Ređaju se scene umirućeg Adonisa na rukama Venere, naga Dijana pretvara Aktiona u jelena, a bog Eol podiže vetrove na trojanske ratnike. Dvorac Kazerta – najveći kraljevski dvorac i kompleks na svetu, deo je svetske kulturne baštine pod UNESCO zaštitom. Nažalost, zbog ogromnih sredstava koja su potrebna za njegovo održavanje, u veoma je lošem stanju. Samo četvrtina dvorca je sređena i otvorena za posetioce. Predivni vrtovi su u celosti dostupni posetiocima, a noćne predstave u parku se održavaju samo u letnjim mesecima.

Tekst i foto: Branka Bošnjak

¢To{¢c/ O{·/gT T ¢/ª·{¢ rT

go{r Ý O{·/g ѵ ª

ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ƧĨ ůýŤýǤŎ ůý ƧýŬŸŞ ŸĘýŤŎ ŸšŸšŸƳŸƟƧšŸł ǤýŤŎǓýϨ Ƽ TłýŤƼϭ OŸƳĨŤ ƛŸƧĨġƼŞĨ ͸ͷ͸ ŬŸġĨƟůŸ ŸƛƟĨŬŤŞĨůŎŉ ƧŸĘý Ŏ ýƛýƟƳŬýůýϨ ƧŸƛЍ ƧƳǓĨůƼ ƛŤýǦƼϨ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ ªƛý ĚĨůƳýƟϨ ǤýƳǓŸƟĨůŎ Ŏ ŸƳǓŸƟĨůŎ ĘýǤĨůϨ ŤŸĘĘǚ Ŏ ƛŸŸŤ ĘýƟϨ šŸůłƟĨƧůŎ ĚĨůƳýƟϨ šýŸ Ŏ ý Ťý ĚýƟƳĨ ƟĨƧƳŸƟýů {ŤŎǓĨ ·ĨƟƟýĚĨ šŸŞŎ ƧĨ ůýŤýǤŎ ůý šƟŸǓůŸŞ ƳĨƟýƧŎ ŉŸƳĨŤý Ƨý ƛŸłŤĨġŸŬ ůý ŬŸƟĨϭ ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ƟýƧƛŸŤýЍ ǦĨ Ƨý ͸ͶͶ ƧŸĘý ƟýǤŤŎĜŎƳĨ ƧƳƟƼšƳƼƟĨ Ŏ ͷ͸ ýƛýƟƳŬýůýϭ ƟŎƟŸġůŎ ŬýƳĨƟŎŞýŤŎϨ ƧýǓƟĨЍ ŬĨůŎ Ŏ ƧǓĨǦŎ ġŎǤýŞůϨ ƳĨ ŸĘŎŤŞĨ ƧǓĨƳŤŸƧƳŎ ůýġŸƛƼůŞƼ ƧĨ Ƨ ƛƟĨġŎǓůŎŬ ƛŸłŤĨġŸŬ ůý çýŤŎǓ šŸŞŎ ƧĨ ƛƟƼǦý Ƨý ĘýŤšŸůý ƧŸĘĨϭ ªǓĨ ƧŸĘĨ ƧƼ ŸƛƟĨŬŤŞĨůĨ Ƽ ƧšŤýġƼ Ƨý ǓŎƧŸšŎŬ ƧƳýůġýƟġŎŬý ŉŸƳĨŤŎŞĨƟƧƳǓý Ŏ ůýЍ ġŸǓĨǤƼŞƼ ƧĨ ůý šŸůĚĨƛƳ šŸŞŎ ġŸŬŎůŎƟý ƼŬĨƳůŎĜšŎŬ ĨůƳĨƟŎŞĨƟŸŬ ŉŸƳĨŤýϭ ªƛý ŸýǤƼ ŉŸƳĨŤý ĜŎůŎ ×ĨŤŤůĨƧ Ŏ Ƨƛý ĚĨůЍ ƳýƟ šŸŞŎ ƧĨ ƛƟŸƧƳŎƟĨ ůý ǓŎƪĨ Ÿġ ͻͶͶ Ŭ͸ϭ {ůŸ ƪƳŸ łý ŎǤġǓýŞý Ÿġ ŸƧƳýŤŎŉ ŉŸƳĨŤý ŞĨ ĘýǤĨů Ƨý ŤĨšŸǓŎƳŸŬ ŬŎůĨƟýŤůŸŬ ǓŸġŸŬϭ eƼƛýůŞĨ Ƽ ĘýǤĨůƼϨ ġŸšýǤýůŸ ǓƟýěý ĘýŤýůƧ ƛƟŎƟŸġůŎŉ ŬŎůĨƟýŤý Ŏ ƧŸŤŎ Ƽ ƳĨŤƼϨ ý ƳŸ ƧƼ ǤýġŸǓŸŤŞůĨ ŬƼƪƳĨƟŎŞĨ Ŏ łŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤý ƛƟĨƛŸǤůýŤŎ šýŸ ůýŞǓƟĨġůŎŞŎ ġĨŸ ªƛý ĚĨůƳƟýϭ HŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤý ŬŸłƼ ġý ƼǦŎǓýŞƼ Ƽ ƛýƟůŸŬ šƼƛýƳŎŤƼϨ ɰůƧšŸŞ Ŏ ŎůЍ ŀƟýƟĨġ ƧýƼůŎϨ ŉŎġƟŸŬýƧýǦůŸŞ šýġŎ Ŏ ƧŤýЍ ůŸŞ ƧŸĘŎϭ rý ƟýƧƛŸŤýłýůŞƼ ŞĨ Ŏ šŸǤŬĨƳŎĜšŎ ƧýŤŸů Ŏ ĚĨůƳýƟ Ǥý ŬýƧýǦƼϭ eýŸ ŤŎġĨƟ Ƽ ƛŸƧƳýǓŤŞýůŞƼ ůŸǓŎŉ ƧƳýůЍ ġýƟġý šǓýŤŎƳĨƳýϨ šŸůšƼƟĨůƳůŸƧƳŎ Ŏ ŎůŸЍ ǓýƳŎǓůŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤƧšĨ ƛŸůƼġĨ ŞƼłŸŎƧƳŎĜůĨ /ǓƟŸƛŸĨϨ ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ŞĨ ġŸĘŎƳůŎš ůýłƟýġĨ ×ŎŤġ ĨýƼƳǚ ǔýƟġ ͸Ͷͷͻϭ łŸġŎůĨϨ Ɵýůġ gĨýġĨƟ ǔýƟġ ͸Ͷͷͼϭ łŸġŎůĨϨ šýŸ Ŏ ůýłƟýġĨ ª//ĘƳŬ ŬýłýǤŎůý Ƽ šýƳĨłŸƟŎŞŎ ИrýŞĘŸŤŞŎ ůŸǓŎ ŉŸЍ ƳĨŤ Ǥý šŸůŀĨƟĨůĚŎŞĨ Ŏ ġŸłýĤýŞĨЙ Ƽ šýƳĨłŸЍ ƟŎŞŎ ŉŸƳĨŤý Ƨý ǓŎƪĨ Ÿġ ͸ͶͶ ƧŸĘýϭ

HOTEL PALMA

OŸƳĨŤ ýŤŬý ͺϣ ƧŬĨƪƳĨů ŞĨ ůý ƧýŬŸ ͻ Ŭ Ÿġ ŸĘýŤĨ ŬŸƟýϨ Ƽ ƧýŬŸŬ ĚĨůƳƟƼ ·ŎǓƳýϨ Ƨý ƛƟĨŤĨƛŎŬ ƛŸłŤĨġŸŬ ůý ·ŎǓýƳƧšŎ ǤýŤŎǓϭ rŸЍ ǓŸƼƟĨĤĨůŎ ŉŸƳĨŤ ŎŬý ͷͷͼ ŬŸġĨƟůŎŉ Ŏ šŸŬЍ ŀŸƟůŎŉ ƧŸĘýϨ ƛƟŎǓýƳůƼ ƛŤýǦƼ ŎƧƛƟĨġ ŉŸƳĨŤýϨ ƟĨƧƳŸƟýůĨ Ŏ ĘýƟŸǓĨϨ šŸůŀĨƟĨůĚŎŞƧšĨ ƛƟŸƧƳŸЍ ƟĨϨ šýŸ Ŏ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ Ƨƛý ĚĨůƳýƟϭ

ª (¢é cT ýƟŸǓŎ Ŏ ƟĨƧƳŸƟýůŎ ƼɫĨƳ ƟĨƧƳŸƟýůϨ ý Ťý ĚýƟƳĨ ƟĨƧƳŸƟýůϨ oýƟЍ ǤýŬŎů Ŏ ŤŸĘĘŎ ĘýƟ ůýŤýǤĨ ƧĨ Ƽ ƛƟŎǤĨŬŤŞƼϨ ġŸš ƧĨ ŤŸƼůłĨ ĘýƟ Ƨý ŸƳǓŸƟĨůŸŬ ƳĨƟýƧŸŬ ůýŤýǤŎ ůý ƛƟǓŸŬ ƧƛƟýƳƼϭ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ Ƨƛý ªƛý ĚĨůƳýƟ ůƼġŎ ŉŎġƟŸŬýƧýǦůŎ ĘýǤĨůϨ ɰůЍ ƧšƼ ƧýƼůƼϨ ƛýƟůŸ šƼƛýƳŎŤŸϨ ƳĨƛŎġýƟŎŞƼŬϨ ƳĨƟĨƳýůƼ Ŏ ƧŸĘĨ Ǥý ŬýƧýǦƼϭ ŤýǦý OŸƳĨŤ ŎŬý ƧǓŸŞƼ ƛĨƪĜýůƼ ƛŤýǦƼ šŸŞý ƧĨ ůýЍ ŤýǤŎ ŎƧƛƟĨġ ŉŸƳĨŤýϭ ªýƧƳýůĚŎ Ŏ ġŸłýĤýŞŎ OŸƳĨŤ ƛŸƧĨġƼŞĨ ġǓĨ šŸŬƛŤĨƳůŸ ŸƛƟĨЍ ŬŤŞĨůĨ ƧýŤĨ Ǥý ƧýƧƳýůšĨϨ šýƛýĚŎƳĨƳý ͽͻ Ŏ ͹Ͷ ŸƧŸĘýϭ {ĘĨ ƧýŤĨ ƧƼ Ƨý ƛƟŎƟŸġůŎŬ ƧǓĨЍ ƳŤŸŬ Ŏ ƳĨƟýƧŸŬϨ ƛŸłŸġůĨ Ǥý ƧǓĨ ƛŸƧŤŸǓЍ ůĨ ġŸłýĤýŞĨϭ Glavna sala restorana sa kapacitetom do ͸ͶͶ ŸƧŸĘý ƛŸłŸġůý ŞĨ Ǥý ŸƟłýůŎǤŸǓýůŞĨ ƟýǤŤŎĜŎƳŎŉ ġŸłýĤýŞýϭ

Vreme je prolazno, Egipat je večan Putopis

Svaki put kada polazimo na putovanje, pored prtljaga, ličnih dokumenata i novca, sa sobom obavezno ponesemo i šarenu lepezu očekivanja. Ona može biti srazmerno afinitetima i destinaciji na koju idemo, zaista lepa i raznolika, ali je njena veličina, skoro po pravilu, obrnuto proporcionalna kvaltitetu samog doživljaja. Ukratko, što više očekujemo, teže ćemo ostvariti ispunjenje svojih želja, a zadovoljiti mnogobrojne žudnje srpskog putnika krajem ove godine koju je pojela korona, zvuči skoro izvesno kao nemoguća misija. Ipak, putovanje za medije po Egiptu u organizaciji Ambasade i ministarstva turizma ove zemlje pokazalo je da ona može, za razliku od Aladinove lampe, daispuni mnogo više od tri želje 42

TU MAGAZIN zima 2020

Moja prva porcija Egipta, jer putnik se najpre hrani očima, bili su beli pesak i prašnjavi, ali egzotični morski grad kojeg je čovek ukrao od nj. v. „Pustinje“. Ovde se samo ona pita i sve što osećate i vidite je pustinjsko, počevši od sunca, vetra, mora, životinja do naposletku, čoveka. Međutim, Hurgada, naša prva destinacija, je napravljena da bude drugačija. Naseljena tek početkom prošlog veka, Hurgada je od malog ribarskog mesta, za samo pedesetak godina postala zaista popularna turistička destinacija. Ovaj biser egipatske rivijere, koji su ni iz čega osmislili, podigli i na kraju uglačali ovdašnji tradicionalno vešti graditelji, se i dalje širi prema jugu ka Sahl Hašišu i zalivima Makadi i Soma, a prema severu do mesta El Guna.

TU MAGAZIN zima 2020

Putopis

Duž obale duge 50 km, nalaze se mnogobrojni hotelski kompleksi svih kategorija, more sa sedam boja i bajkovite peščane plaže sa skoro 4000 sunčanih sati godišnje (primera radi Beograd ima duplo manje). Usred tog pustinjskog raja, nas „dvanaest veličanstvenih“ smestilo se u hotelu „Continental Hurghada Resort“ koji se nalazi na sopstvenoj peščanoj plaži u novom delu grada, Memši. Usluga u ovom luksuznom hotelu sa pristupačnim cenama je all inclusive, hrana veoma dobra, a sobe čiste i sa izuzetnim pogledom na veliki hotelski bazen i more. A, toplo Crveno more oko Hurgade i njegov izuzetno bogat podvodni svet, iziskuju posebnu priču. Naš saputnik i egipatski guru, osnivač Saveznog Udruženja Svetskih Putnika, Nebojša Jojić, kaže da su Egipćani uvideli prednosti koje Crveno more ima, pa su morski pojas od 25 nautičkih milja od obale Hurgade, pretvorili u nacionalni park. U znak zahvalnosti, more je ljudima poklonilo doživljaj pravog malog podvodnog vašara, jer su šareni koralni grebeni postali stanište za više od 1100 vrsta riba

najrazličitijih šara, boja i oblika. Oko morskih grebena se u ribljem svetu uvek nešto dešava, a izuzetno bistra voda nam je omogućila da sve to pratimo kao na filmu i uživamo u snorkelingu koji su nam organizovali domaćini. Ovo iskustvo koje retko gde možete da doživite, je naročito snažno upravo u ovom periodu kada je voda još uvek topla (temperatura mora je sada oko 25 stepeni C), a zbog pandemije nema mnogobrojnih brodova sa turistima koji prave gužvu oko koralnih grebena.

I kako to biva u „zemlji sa hiljadu lica“, sledeća stvar na meniju je nešto sasvim drugačije. Pre svega, treba preći pustinju i u glavi je sjediniti sa morem i Nilom, jer je ova trijada Egipta, prilično teško shvatljiva za običnog smrtnika. To je nesumnjivo jedan od razloga pojave prvih bogova, koji su sišli sa neba i ostali u ljudima do pojave novih božanstava, još moćnijih. Naše četvoročasovno putovanje iz Hurgade kroz Saharu, bio je pravi način da se uz tekovine modernog doba i stare priče našeg sjajnog egipat-

Putopis

skog vodiča Mohameda, pripremimo za jednu od najatraktivnijih turističkih destinacija na svetu, Luksor. Drevni Egipćani su ga zvali Vaset i bio je prestonica Gornjeg Kraljevstva, Grci su ga nazivali Teba, a danas je Luksor moderan grad od pola miliona stanovnika, poznat kao „biser Egipta“. Ipak, ono što ga čini jedinstvenim je njegovo predgrađe koje predstavlja pravi muzej na otvorenom. Arheološka iskopavanja ne prestaju do danas, što neprestano dovodi do neverovatnih otkrića drevne kulture nekada moćne države. Na desnoj strani obale Nila, nalazi se selo Karnak, po kome je ime dobila severna polovina ruševina Tebe (oko 3200. godine p. n. e.). Kompleks hramova, koji se uvećavao i smanjivao mnogo puta, i danas zauzima oko tri kvadratna kilometra, zapravo govori o usponima i padovima Kraljevstva. Čak trideset faraona je gradilo u Karnaku, a najveći hram, posvećen bogu Amonu je podignut za vreme vladavine osamnaeste dinastije. Kompleks je zidovima podeljen na tri dela i pored hrama boga Amona, koji je jedini otvoren za poseti-

TU MAGAZIN zima 2020

oce, tu su još i hramovi posvećeni bogu Montuu (bog-ratnik u drevnoj Tebi) i boginji Mut, ženi boga Amona. Čitav kompleks je impesivan, ali su brojke koje prate ono što vidimo, još impresivnije. Hram u Karnaku ima 134 masivna stuba koji su raspoređeni u 16 kolona, od toga 122 stuba visine 10 metara, a ostalih 12 je visine 21 metar, sa prečnikom od 3 metra. Blokovi koji se nalaze na vrhu stubova su teški oko 70 tona i još uvek ne postoji opšte prihvaćena teorija kako su Egipćani uspeli da ih podignu tako visoko. Hol je nekada bio pokriven, a svetlo se kroz male otvore probijalo između stubova, gde su se nalazile i statue faraona. Ovo je jedno od onih mesta koje se mora videti uživo, jer je fotografijama zaista nemoguće preneti grandioznost ovih strukutra. Na zapadnoj obali Nila nasuprot grada živih, nalazi se još jedno egipatsko čudo. To je Dolina kraljeva sa čijom popularnošću mogu da se mere jedino velike piramide u Gizi. Ova velika kraljevska nekropola u srcu Tebanske planine čuvala je upokojene faraone iz vremena Novog kraljevstva antičkog

Egipta (1570 - 1070. p. n. e.). Pristup Dolini kraljeva bio je veoma težak i bilo ga je lako nadgledati, a za to su se brinuli specijalni odredi čuvara. Grobnice su građene pod zemljom sa samo jednim ulazom, podražavajući podzemni svet i to tako da se u njima mumije faraona mogu čuvati večno. One su zapravo predstavljale riznice bogate svim onim što je bogu koji hoda zemljom neophodno za zagrobni život. Što je faraon bio moćniji, to je sadržaj tih grobnica, kojih je ukupno 64, morao biti bogatiji. O tome svedoči Tutankamonova grobnica čije je otkriće 1922. godine bilo izuzetno važno, pošto je to prva grobnica koja nije opljačkana pre pronalaska. Interesantno je da je Tutankamon zapravo bio manje značajan faraon iz 18. dinastije, ali je ipak u njegovoj grobnici od samo 60 m2, pronađeno više od 3500 predmeta neprocenjive vrednosti. Niko ne može da zamisli šta se sve nalazilo u ostalim velikim grobnicama koje su pripadale moćnim faraonima. Nakon svega ovoga, moram da priznam da su moja očekivanja u vezi naše sledeće destinacije,

TU MAGAZIN zima 2020

Kaira, narasla do neslućenih visina. Da se poslužim alegorijom sa početka teksta, servirano nam je glavno jelo sa poslasticom. I zaista, već je prvi pogled na Kairo noću svima nama izmamio uzdahe zaprepašćenja. Na putu od aerodroma do hotela kroz stakla autobusa, gledali smo otvorenih usta zakrčene ulice Kaira i pitali se kako je moguće da se ovoliko ljudi, automobila i svih drugih mogućih prevoznih sredstava, kreće bez ikakvog vidljivog smisla, ali i bez zastoja i incidenata. Svetla, boje, mirisi, zvuci... Sve je predimenzionirano, kao i mnoštvo ljudi koji su se zgusnuli na obalama velike reke. Tu reku su Egipćani zvali jednostavno „Iteru“ ili reka, što dovoljno govori o ogromnom značaju koji je Nil oduvek imao. Pored toga što je ovo jedina velika reka koja teče od juga prema severu, pa vetar nad Nilom duva uzvodno i omogućuje jedrenje protiv struje, vodostaj Nila je najveći upravo u doba kada sve ostale reke presušuju. Nil je bio i ostao Hapi, otac bogova ili jednostavno - život. A naš trodnevni život u Kairu, započeo je

Putopis

smeštanjem u veliki i raskošan hotel Ramses Hilton, u centru grada i na samo 250 metara od obale Nila. Pogled na pulsirajući grad sa balkona bilo koje od 770 soba hotela je neverovatno iskustvo i još jednom me podsetio na reči Nebojše Jojića, koji u svojoj knjizi „Bukirano“ navodi da u Kairu idete u posetu samo onome koga stvarno volite ili onome ko vam je hitno potreban. Sledila je radna večera u hotelu Šeraton, koju nam je priredila zamenica ministra turizma u Vladi Egipta, atraktivna Gada Šalabi, koju već znamo sa otvaranja ovogodišnjeg Sajma turizma u Beogradu, gde je Egipat bila zemlja partner. Ona je predstavila aktuelnu situaciju i planove turističke organizacije i pozvala nas da u koordinaciji sa ambasadom promovišemo destinacije kulturnog i morskog turizma. Po njenim rečima, Egipat je ukinuo naknade za odobravanje turističkih viza, turisti na kovid-19 mogu da se testiraju prilikom dolaska na aerodrome u turističkim gradovima, a avio kompanije su oslobođene plaćanja naknada za sletanje.

Dan za posetu piramidama u Gizi je bio savršen, a put do platoa nam je pokazao i dnevnu stranu Kaira. U najmnogoljudnijem afričkom gradu se na svakom koraku oseća jedinstvo i borba suprotnosti, ali to je jedna od retkih stvari koja me ovde ne fascinira i često mi neke scene, s obzirom na slično nasleđe, deluju poznato. U Gizi se nalaze tri velike piramide od kojih Hufuovu, odnosno po Grcima Keopsovu, nazivaju još i Velikom piramidom. Ovde ću opet da ponovim da je nemoguće shvatiti veličinu i lepotu ovih objekata gledajući fotografije i tek kada se nađete ispred nečega tako savršenog, shvatite koncept svetskih čuda drevnog sveta. Piramide u Gizi su izgrađene u vreme vladavine 4. dinastije Starog kraljevstva koje se još naziva i Zlatno doba. One su služile pre svega kao grobnice faraona, mesto odakle prelaze u zagrobni život ali je do današnjih dana donekle misterija kako i zašto su građene u ovom obliku. Ogromni kameni blokovi su transportovani sa nezamislivo dalekih lokacija, ali još veća nepoznanica je

Putopis

kako su uspevali da ih prenose uzbrdo, što bi bio izazov i za današnje mašine. Ono što takođe fascinira je njihova konstrukcija koja je urađena sa milimetarskom preciznošću, uzimajući u obzir tadašnje uslove. Pored Keopsove piramide, na platou Gize se nalaze piramide faraona Kefrena i Mikerina (Kefrenovog naslednika) i naravno legendarna Sfinga, mitološko biće sa glavom čoveka i telom lava, najčuveniji simbol egipatske kulture. Krečnjačka struktura dobijena od kamenog substrata i dalje oduzima dah zbog svoje misterioznosti, ali i proporcija (najveća monolitska statua na svetu).Već sam napomenuo da je dan za posetu velikim piramidama bio pun pogodak i to ne samo zbog divnog vremena, već i zbog činjenice da je plato bio maltene pust. Nestvarnu tišinu ove idilične scene kvarili su samo retki prodavci, pokušavajući da sa nama igraju svoju svakodnevnu igru koja je mnogo više od trgovine. Kairo se ni u snu ne može upoznati za nekoliko dana, ali smo ipak, uz tradicionalno gosto-

TU MAGAZIN zima 2020

primstvo i stalnu želju domaćina da nam pokažu što više, otkrili jedno njegovo lice. Posetili smo džamiju Muhamed Ali Paše ili Alabaster džamiju koja se nalazi u citadeli, zatim drevnu pravoslavnu koptsku crkvu Svetog Đorđa u Starom Kairu kao i magični Hanel Halili bazar. Zavirili smo i u tajne praistorijske egipatske civilizacije u okviru starog

egipatskog muzeja gde se izdvajaju predmeti iz Tutankamonove grobnice, ali na veliku žalost, nismo posetili novi koji će biti otvoren tek krajem ove godine. Ali, eto još jednog u mnoštvu razloga za ponovni dolazak na ovo čudesno mesto. Zemljo faraona, vidimo se opet! Tekst i fotografije: Petar Vušurović

Predstavljamo agenciju

TU MAGAZIN ZIMA 2020

Penta Travel Agency Ltd Izidora Kršnjavoga 25, Zagreb, Hrvatska

Agenciju Penta sa sedištem u centru Zagrebu osnovao je pre trideset godina Stjepan Žunić koji je svoju karijeru počeo kao vodič po Evropi. Godinama je radio u agenciji Putnik, putovanja su mu bila najvažnija, kao vodič bio je empatičan, kasnije kao direktor, umeo je da sluša i svoje klijente i svoje zaposlene kojih je danas petnaest, oni žive svoj posao i pri tom neizmerno uživaju radeći ga Nakon nebrojenih sajmova po Evropi koje je Penta organizovala za stotine i hiljade učesnika, pre oko dvadeset i pet godina posao su usmerili na kongrese i putovanja za brojne farmaceutske kompanije.

Organizacija kongresa uživo i virtuelno

Među prvim agencijama su postali PCO – professional congress organizer, a sada i DCO – digital congress organizer, rade virtualne kongrese

koji broje više stotina učesnika onlajn. U poslednje vreme organizovali su tri veća virtuelna kongresa i više od 40 manjih virtuelnih skupova. w Osim PCO i DCO, Penta je i DMC – destination management company i dovodi is-

TU MAGAZIN ZIMA 2020

Predstavljamo agenciju

ključivo korporativne klijente u Hrvatsku na nezaboravna insentiv putovanja. Ponose se korporacijama kojima su organizovali boravak u Hrvatskoj: Ferrero Rocher, Mercedes Benz Argentina, Desjardins osiguravajuća kuća iz Kanade, Elkonor Norveška, Akzo Nobel Brazil, Tupperware Brazil, Icore Švedska, Ricoh Nizozemska, Continentale Nemačka, LR Health Nemačka, Medis Tunis, Teva Israel, Inphamedis Alžir, Sandvik Austrija, Elpen Pharma Grčka i mnogi drugi...

Pioniri održivog turizma

Već godinama se trude da kad nešto organizuju, korist od toga ima i lokalna zajednica, bilo da se radi o koncertu iznenađenja u muzičkoj školi tokom razgledanja grada kako bi se od donacija kupili instrumenti, ili o doniranju proizvoda kada je globalna kompanija Akzo Nobel donirala svoje boje i lakove da se okreče prostorije Udruženja obolelih od distrofije i cerebralne paralize. Bilo je, kažu, dirljivo videti lica 94 gosta iz Brazila kako pucaju od ponosa što su njihovim bojama okrečene prostorije u kojima se štićenici druže.

Nagrada za Dioklecijanovu večeru

Nagradu „Ambasador hrvatskog kongresnog turizma“ za najprofesionalnije izveden insentiv u 2017. dobili su jer su

uz pomoć lokalnih saradnika za dvadeset i osam gostiju iz automoto industrije osmislili Dioklecijanovu večeru u Splitu.

Aktivni i u karantinu

Kao i svima, ova godina im je donela mnogo odlaganja događaja ili otkazivanja. Ipak, tokom karantina bili su veoma aktivni i organizovali su edukacijske vebinare agentima koji ne poznaju Hrvatsku. Kasnije, kada je prestao rad od kuće, za rad u kancelariji uveli su tim 1 i tim 2 kako ne

bi ugrozili zdravlje zaposlenih i same projekte. Uložili su u tri hiljade maski, kupili merače temperature za kongrese, imaju samostojeće brendirane držače za dezinfekcijsko sredstvo za ruke (beskontaktno). Kongrese i dalje organizuju onlajn prema planu, a za insentiv će, kao i svi, morati da pričekaju dok se stanje ne stabilizuje. Agencija Penta radi upravljanje društvima, neprofitnim udruženjima, organizuju im izborne skupštine, virtuelne

Predstavljamo agenciju kongrese i ostala virtualna događanja i to od početka do kraja, od komunikacije sa svim predavačima do pripreme snimljenih materijala, testiranja i podrške za vreme događanja. Značajna sredstva ulažu u kongresnu opremu, imaju svoje plazme za e-postere, vozila za opremu, laptopove, projektore, svetleće bekdrop zidove, toteme s led svetlima, itd. Ideja agencije je da budu ispred svog vremena, da pravovremeno usmere sredstva i zaposle iskusne turističke radnike, prateći trendove. Na taj način zaposleni su dugo u Penti u kojoj vlada porodična atmosfera po sistemu svi za jednog – jedan za sve. Stvari se ne prepuštaju slučaju, o svemu se duboko promišlja, a iznad svega zaposleni vole svoj posao. Klijenti sve ovo prepoznaju i vraćaju se, te ih i preporučuju drugima. Više informacija na sajtu www.penta-zagreb.hr Piše: Bojana Ilić

TU MAGAZIN ZIMA 2020

Svetski putnik

TU MAGAZIN zima 2020

NEZABORAVNA AVANTURA

VIJETNAM 2020 II deo

O Vijetnamu sam počela detaljno da istražujem od trenutka kada je, kupovinom karata, naša sledeća destinacija bila potvrđena, ali ono što nas je dočekalo, odnosno sve što smo videli i osetili ne može se dočarati ni fotografijama, ni video zapisima, ni ovom pričom. Jednostavno, Vijetnam treba doživeti

Zapanjujuće egzotična i krajnje neodoljiva, Vijetnam je zemlja koja pored čarobnih prirodnih lepota ima i neverovatno istorijsko nasleđe koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U ovoj magičnoj zemlji čekaju vas nezaboravna iskustva. Spektakularni krajolici, bogato kulturno nasleđe, ukusna kuhinja, bučni gradovi, tihe planine, krečnjačke stene jednog od najlepših zaliva na svetu... Ono što je veoma interesantno, već pri prvoj zameni novca u lokalnu valutu – dong, postaćete milioneri!

Da Nang

Put do Da Nanga koji je nešto kraći od 500 kilometara smo brzo savladali, odlučivši se za avion. Grad, iako treći po veličini, se, kako se meni čini, veoma neplanski razvija. Ipak, glavne atrakcije su nas ostavile bez daha. Grad je pun jedinstvenih arhitektonskih rešenja i pejzaža koji oduzimaju dah, od drevnih hramova do mostova na reci, od veličanstvenih planina do dugih peščanih plaža. Glavna dešavanja i turističke atrakcije nalaze se u centru grada oko reke Han i nekoliko jedinstvenih, veoma lepih mostova.

TU MAGAZIN zima 2020

Svetski putnik najatraktivnije destinacije Da Nanga - Sunčani svet Ba Na uzvišenje. Deluje kao „raj na zemlji“ zahvaljujući divnoj klimi, vanzemaljskom prirodnom pejzažu, građevinama, baštama, atrakcijama. Upisan je u Ginisovu knjigu rekorda, po više osnova. Nalazi se na skoro 1500 metara nadmorske visine i poznat je po najdužem i najvišem sisitemu žičara na svetu, najimpresivnijem mostu na svetu i čudesnim prizorima. Nekoliko godina zaredom proglašen je za Top turističku atrakciju u Vijetnamu. Kompleks je nešto između Diznijevog Epcota, francuskog skijališta i budističkog planinskog odmarališta. Ba Na žičara sa pet ruta je uvrštena u deset najimpresivnijih u svetu. Zlatni most, zvanično otvoren 2018. godine, pravo je arhitektonsko čudo. Na visini od 1400 metara od nivoa mora, zidani polukružni most u boji zlata drže dve džinovske kamene ruke dizajnirane da podupru struktru i čine ga interesantnijim. Francusko selo je replika klasične i romantične Francuske. Bašta ljubavi je veličanstvena cvetna bašta koja me je opčinila svojom lepotom. Na devet terena, devet je zanimlji-

Na plaži Mi Ke, koja je duga 10 kilometara i važi za jednu od najlepših plaža Vijetnama, dočekali su nas ogromni talasi sa kojima su se borili najsmeliji surferi. Dragon ili Zmajski most konstruisan je i izgrađen u obliku zmaja. Zmaj je jedan od simbola dinastije Li koja je vladala Vijetnamom pre hiljadu godina i u njihovoj kulturi simbolizuje moć, plemenitost i bogatstvo. Sa mosta se može videti celo centralno područje grada i drugi mostovi. Noću je osvetljen hiljadama lampica koje menjaju boje, te se vidi daleko. Najveća atrakcija je vikendom i praznikom u 21h kada zmaj dva minuta bljuje vatru, a nakon toga pušta vodu. U to vreme most je zatvoren za saobraćaj, a na njemu i oko njega su brojni turisti koji uživaju u spektaklu. Han most je prvi most koji se ljulja u Vijetnamu. Oko ponoći svakog vikenda obustavlja se saobraćaj preko njega na 15 do 20 minuta i on se ljulja na svojoj osi (okrene se za 90 stepeni) kako bi omogućio velikim brodovima da prođu duž reke. Ono što nas je ostavilo bez daha i gde smo ispraznili baterije svih telefona od neprekidnog škljocanja je obilazak najuzbudljivijeg projekta u Vijetnamu i

Svetski putnik

vih priča smeštenih u devet arhitektonskih stilova. Posetili smo Fantazi park, najveću zatvorenu igračku zonu u Vijetnamu i oprobali se na Alpskom kosteru, strmo se spuštajući šinom pri brzini od oko 40 km/h, sa nagibima na sve strane. U Kuli u pećini inspirisanoj romanima Žila Verna, u kapsulama poređanim u krug, dizali smo se do staklene kupole, a onda se bez upozorenja naglo spuštali 30 metara u pećinu, i tako nekoliko puta. Adrenalinske bombe! Za kraj smo ostavili duhovni deo Ba Na, peli se i silazi uz nebrojeno kamenih stepenica, obilazeći budističke hramove, manastir, zvonik, stopu sa devet spratova i džinovsku statuu Bude. Jedno popodne smo se, uz obalu, motorom odvezli do Linh Ung pagode, udaljene oko desetak kilometara od centra Da Nanga koja se smatra najvećom i najlepšom pagodom. Glavna atakcija je bela statua Dame Bude, najviša u Vijetnamu, visoka 67, a lotos na kojem stoji prečnika je 35 metara. Videli smo i Mermerne ili Mramorne planine, udaljene oko 6 kilometara od našeg hotela, kompleks od pet planina, od krečnjaka i mermera, koje se uzdižu iznad peščanih plaža, nazvane po elementima: metal, drvo, voda, vatra i zemlja. I opet planinarenje, provlačenje kroz uske prolaze pećina, posete hramovima. Vredno svakog napora. U Da Nangu smo nekoliko puta bili u Con marketu, najvećoj gradskoj pijaci u centru grada, gde smo se susretali sa turistima sa naših prostora. Blizu marketa je park u kome se nalaze skulpture umetnika iz celog sveta.

Hoi An

Negde na sredini našeg boravka u gradu Da Nang napravili smo jednodnevni izlet u antički grad Hoi An, biser vijetnamske arhitekture na obali Južnog

TU MAGAZIN zima 2020

kineskog mora. Ovo mesto na listi svetske baštine UNESKO i pod njegovom zaštitom, ostalo je skoro netaknuto sa više od hiljadu arhitektonskih svedoka toga vremena, građevina, tradicionalnih jela, načina života ljudi. Ovde se vidi uticaj Francuza, Kineza, pa i Japanaca. Stari deo grada je sagrađen između 15. i 19. veka i karakterišu ga kućice obojene u žuto, ukrašene lampionima, krivudave staze i prodavnice u kineskom stilu, kao i uski kanali koji prolaze kroz jedan njegov deo. Centar grada zatvoren je za saobraćaj, osim bicikala kojih, kažu, ima oko 100.000. Jedna od glavnih atrakcija je takozvani Japanski most, prelep istorijski komad japanske arhitekture. Posle posete ovom malenom gradiću, pešačili smo do Terakota sela.

Halong zaliv

Halong zaliv, zasigurno najveće čudo prirode Vijetnama u Južno kineskom moru, bio je naša sledeća destinacija do koje smo 557 kilometara prešli avionom, pa taksijem oko 60 do grada Halong. Grad je moderan, sa puno hotela i velikih poslovnih zgrada, ima žičaru, panoramski točak i druge atrakcije. U zalivu na površini od preko 1500 kvadrtnih kilometara, u smaragdnoj vodi, nalazi se preko 3000 krečnjačkih ostrva i grebena koji stvaraju nedrealistični prizor. Halong znači „zmaj se spustio u more“. Prema jednoj legendi, ostrva je formirao veliki Ha-

TU MAGAZIN zima 2020

lon zmaj ili zmajevi koji su, praveći bedem protiv osvajača, bljuvali nakit i žad. Druga legenda kaže da se zmaj sa planina spustio na obalu i njegov je rep prilikom spuštanja isklesao doline i pukotine, a kada je dodirnuo vodu, ona je zapljusnula i poplavila oblast, ostavljajući vidljivim samo vrhove krajolika. Od 1994. deo je Svetske baštine UNESKO. Na većim ostrvima nalaze se jezera, vodopadi, pećine. Jednodnevno krstarenje zalivom na kome smo bili, ne može se opisati rečima. Ni stotine fotografija, ni desetine video snimaka nisu dovoljne da prenesu fascinantnu prirodnu lepotu na ogromnoj površini. Brodićem smo se u zaliv otisnuli ujutru, dok se sunce probijalo kroz maglu. Sa sunčevim zracima u pozadini i maglom koja pluta iznad površine vode zaklanjajući stenovita ostrva različitih veličina i oblika koja izranjaju iz mora, sve je izgledalo magično. A tek kada se magla razišla i sunce granulo u punom sjaju, sa plavim nebom iznad nas, okruženi stotinama zelenih ostrva, mogli smo samo da uzdišemo diveći se prizorima koji su se smenjivali pred nama. Posetili smo najveću i najlepšu pećinu Halong zaliva, Sun Sot pećinu (pećinu Iznenađenja), prostranstvo širine oko 10.000 kvadratnih kilometara. 2012. godine, proglašena je za jednu od deset najlepših na svetu. Nastavili smo plovidbu mirnim vodama zaliva omamljeni lepotom koja nas je okruživala – zelenilo, koralni grebeni, krečnjačka ostrva nanizana jedna pored drugih, stene, pećine, peščane bele plaže, mala slatkovodna jezera... I nebo, plavo i čisto, ogledalo se na bistroj vodenoj površini. Ubrzo smo pristali blizu Luon pećine, što u prevodu znači „tunel pećina“. Duga je samo 60 metara, jednim ustima otvorena ka okeanu, a drugim krajem ka veličanstvenoj uvali okruženoj visokim stenama prekrivenim zelenilom. Uživali smo u kratkoj

Svetski putnik

vožnji kroz pećinu i divili se pejzažu koji je pukao pred našim očima kada smo izašli iz nje. Vrhunac krstarenja bila je poseta Ti Top ostrvu gde smo sa vidikovca, do koga vodi preko četristotine stepenika, upijali spektakularnu panoramu zaliva Halong, koji je s pravom svrstan u sedam prirodnih čuda novog sveta. Na kraju dana, opijeni neopisivim vidicima, mirisima i ukusima, kojima su nam bila napojena sva čula, utonuli smo u tišinu prepustivši se lepoti zalaska sunca nad čarobnim zalivom.

Nin Bin - Tam Kok

Za Nin Bin, odnosno Tam Kok, kažu da je Halong na kopnu. Ovde je stotine krečnjačkih bežuljaka prekrivenih gustim zelenilom, rasuto po ravnici ispresecanoj pirinčanim poljima, rekama i kanalima. Koračali smo kroz zelena pirinčana polja iz kojih su nas dozivali neobični brežuljci gde se nalazi mnogo hramova i pagoda. Ovde je obavezna vožnja rekom, čamcima kojima upravljaju uglavnom žene i to nogama. Bih Dong pagoda je jedna od najzanimljivijih, nalazi se na jednoj strani planine i potiče iz 15. veka. Sastoji se od tri nivoa, tri pagode: Ha, Trung i Tuong, koje su urezane u liticu i do njih vodi strma staza. Vrh Hang Mua je jedno od najneverovatnijih mesta u Tam Koku. Do njega vodi oko petsto kamenih stepenika, ali napor se isplati, jer se sa vrha pruža neopisiv pogled na jedan od najlepših pejzaža u Vijetnamu, na deltu Crvene reke, visoke stenovite planine i šumovite brežuljke. Na vrhu je ogroman zmaj isklesan u kamenu, koji se prostire preko najviših grebena i meta je svakog posetioca. Fotografije koje smo napravili ne mogu dočarati taj osećaj kao da ste na vrhu sveta. Još jedna adrenalinska bomba! Preko puta zmaja, nalazi se još jedan vrh, još jedan poduhvat, oko če-

Svetski putnik

tiristotine stepenika, koji vode do oltara Kuan Ama, ugledne boginje milosrđa. Spektakularni pogled i neverovatan osećaj. Trang An je poznat po svojim živopisnim vodenim putevima sa spektakularnim krajolikom. 2014. godine UNESKO ga je uvrstio u svetsku baštinu u Aziji. Otišli smo na izlet čamcem niz reku Sao Ke koji je trajao oko dva sata i obišli nekoliko hramova i vodenih pećina, do kojih se može doći samo vodom. Bai Din pagoda je budistički centar Vijetnama i najveći hram u jugoistočnoj Aziji, na oko sedamstotina hektara. Pored veličine kompleksa, drži mnoge rekorde u Vijetnamu i Aziji, kao najveća bronzna statua Maitreje Bude – 100 tona teška, 9,5 metara visoka, najveće bronzano zvono visine 5,5 m i 3,5 m prečnika, zatim tu je najveća statua Gautama Bude, najviša statua Arhata Bude, a u natkrivenim hodnicima koji okružuju kampus pagode nalazi se preko petsto isklesanih statua. Trebalo nam je nekoliko sati da obiđemo skoro ceo kompleks.

TU MAGAZIN zima 2020

I posle više od mesec dana putovanja po magičnom Vijetnamu, upoznavanja samo delića njegovih prirodnih lepota i istraživanja njegove tradicije i kulture, u za mene do sada najinteresantnijoj i najlepšoj avanturi života, vratili smo se u Hanoj, odakle smo imali let za Dohu, pa Beograd. Osećanje koje me je preplavilo prilikom opraštanja od ove zemlje pune iznenađenja bilo je nešto između tuge zbog odlaska i uzbuđenja zbog nove destinacije. Do nekog novog putovanja i neke nove avanture... A biće ih još, i još, i još...

Tekst i foto: Marijana Mladenović

TU MAGAZIN zima 2020

intervju

Tamara Gočmanac,

menadžerka prodaje i marketinga hotela Viceroy Kopaonik

Svetski putnik

TU MAGAZIN zima 2020

što ćemo uskoro dočekati naše prve goste Početak 2020. godine doneo i preneti im autentično iskustvo i intuitivnu je brojne izazove i kada je u uslugu koji su postali sinonim za Viceroy brend. To što sam postala deo Viceroy pitanju hotelijerska industrija Kopaonik tima, dalo mi je vetar u leđa da i turizam. O tome kako nova se dodatno fokusiram i doprinesem našem normalnost utiče na poslovanje poslovanju u ovom izazovnom periodu. i na koji način se jedan TU: Šta ste prvo promenili u vašem poslointernacionalni brend nosi sa vanju? novim uslovima poslovanja u TG: Brzo smo se uigrali, ali je bilo potrebtrenutku kada se priprema za no da budemo oprezniji. Fleksibilni smo i veliko otvaranje, razgovarali spremni da prilagodimo način poslovanja smo sa Tamarom Gočmanac, regionalnim i lokalnim uslovima. Mi smo prvo i pre svega domaćini i naši gosti će menadžerkom za prodaju i uvek biti prioritet, zato smo usmereni marketing Viceroy Kopaonik ka tome da im obezbedimo jedinstveno i autentično iskustvo u hotelu Viceroy Kopahotela onik.

TU: Da li imate neposredno iskustvo vezano za korona virus i pandemiju?

TU: Kakvo je vaše trenutno radno okruže-

TG: Imajući u vidu da je pandemija postavila nove uslove poslovanja koji su uticali na turizam, istakla bih da je pravi uspeh to što smo u Viceroy-u uspeli da proširimo naše investicije i realizujemo zacrtane planove za ovu godinu. Viceroy garancija higijene je oduvek prioritet brenda, ali smo je u ovim uslovima dodatno unapredili kako bismo gostima i zaposlenima obezbedili potpunu sigurnost. Što se mene tiče, trudim se da u svakom trenutku, onoliko koliko mogu, zaštitim sebe i ljude sa kojima sam u kontaktu.

TG: Dok se pripremamo za otvaranje hotela nastojimo da radimo od kuće kad god nam to posao dozvoljava. Ovo je za mene predstavljalo veoma značajno iskustvo kada je u pitanju upoznavanje kolega u Beogradu i na Kopaoniku, ali i onih koji se nalaze u Americi i Velikoj Britaniji, kao i brenda čiji duh zajedničkim snagama nastojimo da donesemo na domaće tržište.

TU: Kako je novonastala situacija uticala na vaš posao?

TG: Naravno da su ove promene imale uti-

caj na našu svakodnevnu rutinu, ali smo se pokazali kao uigran tim, u kom međusobna podrška nije izostajala, posebno u trenucima kada se bližimo otvaranju. Raduje nas

nje, da li radite od kuće ili iz kancelarije?

TU: Da li imate podršku nadležnih institu-

cija i u čemu se ona sastoji?

TG: Cenimo bilo koji vid pomoći nadležnih

institucija, sa kojima ćemo nastaviti da negujemo profesionalne odnose. Viceroy Kopaonik blisko sarađuje sa Udruženjem hotelijera i restoratera Srbije HORES, koji su i potvrdili naše mere kada je reč o čistoći i sigurnosti. Takođe, opština Raška nas je podržala, i čak 25 % naših novih kolega dolazi iz ove regije. Imamo i sjajnu saradnju

TU MAGAZIN zima 2020

Svetskiintervju putnik

sa Skijalištima Srbije, a nadamo se da ćemo je i dodatno razviti.

TU: Koji su vaši lični i planovi vaše kompanije za bližu budućnost i narednu sezonu? TG: Očekujemo da će otvaranje prvog

Viceroy hotela u Evropi pozitivno uticati na turizam i podizanje ugostiteljskih standarda u našoj zemlji. Optimistični smo da će turisti, porodice, ali i svi koji putuju poslom, nastaviti da traže gostoprimstvo vredno pet zvezdica i iskustvo koje ostavlja uspomene za čitav život. Pored toga, čvrsto verujemo da će svi budući gosti Viceroy Kopaonika, prepoznati ovaj rizort kao mesto koje im upravo to pruža, tokom cele godine.

Tekst: Petar Vušurović

intervju

TU MAGAZIN zima 2020

Milena Đorić Gudurić,

direktorka marketinga za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Mastercard

TU MAGAZIN zima 2020

intervju

skontaktno plaćanje i dostavu, kao i pretplate na Borba protiv pandemije je ono striming servise i virtuelna iskustva kojima su što moramo da prihvatimo se korisnici okrenuli kao jednostavnijem, sigurnijem i bržem načinu. Istraživanja pokazuju da će kao kolektivnu odgovornost i ljudi kupovinu poklona u predstojećoj prazničnoj zato svakako treba iskoristiti sezoni zameniti poručivanjem istih i to je pravi pokazatelj trenutnih potrošačkih navika i stanja sve postojeće bezbedonosne olakšice, naročito u poslovanju. svesti svakog od pojedinaca. Jednu od takvih usluga nam TU: Kako je novonastala situacija uticala na obezbeđuje Mastercard, vaš posao? tehnološka kompanija koja kroz MĐG: Neizbežan uticaj pandemije osetila je digitalna plaćanja povezuje čitava svetska privreda, pa tako i marketing. mnoštvo potrošača, finansijskih U prvom trenutku morali smo da zastanemo i sagledamo situaciju u kojoj smo se našli, a institucija i trgovaca. O koju niko nije mogao da predvidi. Došlo je do izmeštanja poslovnog prostora u kućne uslove, svemu tome, kao i o sasvim samim tim i do otkazivanja poslovnih putovanja izvesnoj digitalnoj budućnosti, i događaja, odlaganja kampanja i preusmeravanja budžeta. S druge strane, ubrzali smo inovarazgovarali smo sa Milenom cije i akcenat stavili na tehnološka rešenja koja Đorić Gudurić, direktorkom nude mogućnosti koja su u potpunosti u skladu marketinga u kompaniji sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Odatle su pokrenute neke nove kampanje Mastercard i partnerstva, a edukacija korisnika o prednostima digitalnih rešenja postala je važnija nego ikad pre.

TU: Da li imate neposredno iskustvo vezano za korona virus i pandemiju?

MĐG: Iskustvo sa korona virusom je pre svega

fokusirano na praćenje zdravstvenih preporuka i smernica za ograničenje kontakata. Osim što je pojačala moj osećaj odgovornosti za sebe i druge, pandemija je u velikoj meri izmenila način na koji sam živela pre nje, a najviše u domenu putovanja, odlazaka u restorane, veća okupljanja sa prijateljima i sastanke uživo sa klijentima. Rekla bih da je u pitanju novi način života koji je svakako nametnut silom prilika i za koji se nadamo da neće postati stalni način funkcionisanja. Segment u kome vidim veliku promenu koja je u suštini pozitivna, je oslanjanje na digitalna plaćanja, što podrazumeva onlajn kupovinu, be-

TU: Šta ste prvo promenili u vašem poslovanju? MĐG: Poštujući zdravstvene preporuke,

okrenuli smo se radu od kuće i u tom procesu je bilo bitno reagovati brzo, pametno i transparentno, kako bi se poslovanje nastavilo bez

Nastavljamo da budemo pouzdani partner kako javnom, tako i privatnom sektoru u izgradnji savremene i konkurentne digitalne ekonomije, a moć i brzina lokalizacije globalne tehnologije i dalje će biti faktor koji izdvaja našu kompaniju od konkurencije 61

intervju obzira na fizičku udaljenost. Suštinski su procesi ostali isti, jer smo mi tehnološka kompanija koja omogućava krajnjim korisnicima, trgovcima, poslovnim partnerima i vladama da posluju i onlajn i oflajn, putem naše sigurne mreže i kroz naše digitalne tehnologije.

TU: Kakvo je vaše trenutno radno okruženje, da li radite od kuće ili iz kancelarije?

MĐG: Od kako je proglašena pandemija u našoj zemlji, pridržavamo se zvaničnih preporuka i rasporeda rada od kuće. Drago mi je da mogu da kažem da smo uspeli da održimo efikasnost i motivaciju tima, te i danas uspešno funkcionišemo u takvom režimu rada. Svakako priželjkujemo brz povratak u kancelarije i nadamo se da ćemo u toku naredne godine, sa širokom dostupnošću vakcine, svi moći da odahnemo i o ovim dešavanjima govorimo u prošlom vremenu. TU:

Da li imate podršku nadležnih institucija i u čemu se ona sastoji?

MĐG:

Institucionalna podrška privredi u vreme pandemije pozitivan je primer razumevanja od strane države za situaciju u kojoj su pojedine industrije pretrpele velike gubitke. Nezavisno od tipa podrške koju pojedinac ili kompanija dobija od nadležnih institucija, bitno je znati da država ima inicijativu u tom smislu i da se planski mogu postići pozitivni efekti. Mi podršku vidimo u saradnji i prepoznavanju značajne uloge koju tehnologije imaju za vraćanje privrednog rasta na nivo pre pandemije. U tom smislu, dobar primer je saradnja koju imamo sa Ministarstvom održivog razvoja i turizma Crne Gore. Ona se zasniva na korišćenju naše platforme Tourism Insights putem koje će se kroz analizu i korišćenje potencijala podataka i u skladu sa novim tendencijama u sektoru turizma, kao i uz puno poštovanje GDPR standarda, raditi na unapređenju turističke ponude jedne od najatraktivnijih destinacija za odmor u regionu i tako stvoriti nove poslovne mogućnosti i povećati ulaganja. Verujemo da će različiti modeli javno-privatnih partnerstava i kreativni i ciljani pristup kori-

TU MAGAZIN zima 2020 snicima biti faktori koji će značajno doprineti održavanju privredne aktivnosti i svim učesnicima na tržištu dati bolju osnovu za opstanak i razvoj.

TU:

Koji su vaši lični i planovi vaše kompanije za bližu budućnost i narednu sezonu?

MĐG: Kao kompanija, Mastercard nastavlja u smeru u kome se trenutno krećemo – prema digitalnoj budućnosti. To znači da mi korisnicima svojih kartica pružamo izbor da plate upravo onda kada im je to potrebno, putem uređaja koji im je pri ruci na kanalu kupovine koji oni sami odaberu, a da se pritom uvek osećaju bezbedno, sigurno i zaštićeno. Nastavljamo da budemo pouzdani partner kako javnom, tako i privatnom sektoru u izgradnji savremene i konkurentne digitalne ekonomije, a moć i brzina lokalizacije globalne tehnologije i dalje će biti faktor koji izdvaja našu kompaniju od konkurencije. Na ličnom nivou, najviše mi nedostaju putovanja i mislim da je to isti odgovor koji bi vam većina građana dala. Radujem se povratku našoj staroj normalnosti u nekoj skorijoj budućnosti, u kojoj ćemo moći slobodnije da se družimo i da se vratimo kulturnim sadržajima bez trenutnih ograničenja, ali verujem da ćemo i u toj budućnosti zadržati digitalne navike koje smo sada izgradili. Tu pre svega mislim na navike koje nam objektivno olakšavaju svakodnevno funkcionisanje, kao što su onlajn kupovina kojoj se sve veći broj građana Srbije okreće kao jednostavnijoj, a sigurnijoj alternativi za svakodnevne nabavke ili veće kupovine. Kako su praznici pred nama, tradicionalno pripremamo iznenađenja za sve naše korisnike, te ova godina neće biti izuzetak. Pronalaženje poklona ove godine možda neće izgledati isto kao prethodnih nekoliko, ali će svakako pružiti onaj poznati osećaj sreće i bliskosti sa dragim ljudima s kojima razmenjujemo te poklone i prazničnu radost. Uživajte u čarima praznične onlajn kupovine i kreirajte neprocenjiva iskustva vredna sećanja. Tekst: Petar Vušurović

TU MAGAZIN zima 2020

intervju

Ubrzali smo inovacije i akcenat stavili na tehnološka rešenja koja nude mogućnosti koja su u potpunosti u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Odatle su pokrenute neke nove kampanje i partnerstva, a edukacija korisnika o prednostima digitalnih rešenja postala je važnija nego ikad pre

NA TESTU „TU” MAGAZINA NOVA „ŠKODA OCTAVIA”

Munja na četiri točka Da je kojim slučajem bilo publike dok smo testirali novu „Octaviu“, sigurno bi iznad saobraćajnica kroz Srbiju aplauzi parali nebo preko krova ove nove češke perjanice. „Škoda Octavia“ je moderna i fino izvajana, reklo bi se, za svačiji ukus. Jednostavo, ovaj automobil blista gde god se pojavi. Redakcija „TU“ magazina imala je priliku da se druži sa novim Škodinim lepotanom na četiri točka i za njega imamo samo reči pohvale! Kvalitetno i lepo za oko

Nova „Škoda Octavia“ je izuzetno lepa za oko, sve je postavljeno precizno i jasno, tako da kada sednete u kabinu mislite da je bukvalo ukrojena po vašoj meri. Nije samo promenila izgled, već kompletno dominira u svim segmentima kada je u pitanju automobilska industrija. Možemo reći da je više nego zanimljiv četvorotočkaš, koji u svakom mometu kada stisnete papučicu gasa hoće da se pokaže kao “pubertetlija”!

Moderna unutrašnjost

U ovoj priči krenuli bi od unutrašnjosti vozila! Sve je lepo i skupo. U novodizajniranom enterijeru, „Octavia“ nudi poseban dvokraki volan sa novim kontrolnim dugmićima i točkićima, omogućava vozaču da upravlja sa 14 različitih funkcija bez pomeranja ruku s volana. Instrument tabla, koja je takođe redizajnirana, modularna je i može biti raspoređena na različitim nivoima, a sastavni deo nje je veliki samosto-

jeći centralni ekran. Centralna konzola je elegantna i ukrašena hromiranim detaljima, baš kao i lajsne i ručke.

LED ambijentalno osvetljenje

Savremeni i mekani na dodir materijali, daju enterijeru vrhunski izgled, dok novo LED ambijentalno osvetljenje pruža poseban vizuelni doživljaj osvetljavajući prednja vrata, instrument tablu i prostor za noge. Head-up ekran projektuje najvažnije informacije kao što su brzina, navigacija, detektovani saobraćajni znaci i aktivne asistencije direktno na vetrobransko staklo koje može imati i opciju grejanja. Trozonski Climatronic debituje u ovom modelu, upotrebom KESSY sistema. Nova „Octavia“ ima izuzetno akustične prednje prozore za smanjenje buke koja dolazi spolja. Najnovija generacija digitalne i individualno prilagodljive instrument table dolazi sa 10,25-inčnim ekranom i sada je još lakša za upotrebu. Sedišta su izuzetno udobna i prijatna za vožnju na duge staze.

Agregat 2.0 TDI sa 150 KS

Kada je u pitanju sprega motora i menjača, tu je novi „Škodin“ model neprikosnoven. Ne zna se šta je bolje, i to od potrošnje pa sve do “menjanja brzina”! Napredan i moderan agregat koji se krio ispod haube testiranog modela bio je 2.0 TDI sa motorom snage od 150 KS, uparen sa perfektnim sedmostepenim DSG menjačem. Njihov rad je doveden do savršenstva. Potrošnja je svedena na mimimum, pa tako na otvorenom putu ovaj lepotan iz rezervoara istera svega 4,5 litara dizela! Međutim, ono što je najbitnije, i u gradskoj vožnji uspeli smo da realizujemo potrošnju na odličnih 6,2 litara! Kada smo imali “ciglu na gasu” i dovodili „Octaviu“ u razna

Lična karta

TU MAGAZIN jesen 2019

sportska iskušenja, kompjuter je pokazao da je potrošnja svega 7,1 litar.

Tehnologije i inovacije na dlanu

„Škoda Octavia“ je četvrta generacija ovog modela koja je opremljena brojnim novim tehnologijama i inovativnim sistemima pomoći koji debituju u vozilima češkog proizvođača. Ovo uključuje tehnologiju shift-by-wire za upravljanje DSG-om kao i nove sisteme za dodatno povećanje sigurnosti, kao što su pomoć pri izbegavanju sudara, Turn Assist i Exit Warning. Dodatne premijere za ovaj model su i full LED Matrix farovi, Side Assist i Emergency Assist, kao i prediktivni tempomat i Panoramski prikaz.

U vožnji izuzetno ubedljiv

Što se tiče vozne dinamike ovaj model je izuzetno ubedljiv, a posebno kada je preticanje vozila u pitanju. Dovoljno je da stisnete pedalu gasa na jednu trećinu i da za tri sekunde to isto vozilo bude sada u vašem “repu”. Odziv gasa je neprikosnoven i uvek mami da nastavite sa oštrijom vožnjom pod punim gasom. Ukoliko maksimalno “nagazite” papučicu gasa, lepljenje tela za sedište je zagarantovano.

Do stotke za 8,5 sekundi

Maksimalnu brzinu koju smo isterali na cajgeru bila je 215 km/h, a do stotke stižemo za odličnih 8,5 sekundi. Neverovatno da je ponašanje automobila na zavidnom nivou i pri toliko velikoj brzini. Izuzetno je stabilan, čvrst i pouzdan. Ostavljajući automobile iza sebe velikom brzinom, shvatamo da papučicu gasa treba da vratimo na predviđenu ograničenu brzinu ispisanu na saobraćajnim znacima. Pritiska-

Zapremina 2.0 TDI Snaga 150 KS Ubrzanje 8,5 sekundi Potrošnja 4,5 - 6,2l Maksimalna brzina 215 km/h Cena 17.988 do 30.360 evra

mo jače kočnicu, a „Octavia“ brzinu spušta na 130 km/h bez “ljuljanja” i tenzije. Jednostavno pokazuje svoju moć i u ovom segmentu vožnje.

Prestižni karakter

Bila parkirana ili u pokretu nova „Octavia“ pleni i osvaja na prvi pogled! Kada je posmatrate spolja izgleda snažno i dinamično, ali i nežno! Ima aktuelni elegantni dizajn sa oštrim linijama, koji je krasio i svaki prethodni model. Prednji farovi u obliku strelice su uski i fino integrisani u karoseriju, kao i nova “bubrežasta” rešetka hladnjaka. Veza između maske i farova daje vizuelni osećaj veće širine vozila. Branici izgledaju agresivno, bočne strane su maksimalno izdužene, istaknute jasnim i preciznim linijama, a zadnji deo vozila izgleda “napucano” počevši od svetla pa sve do „ŠKODA“ naziva koji je ponosno ispisan na petim vratima automobila.

Veća i još atraktivnija

„Škoda Octavia“ je dodatno porasla. Sa dužinom od 4,68, visinom 1,46, širinom 1,82 i međuosovinskim rastojanjem od 2,28 metara, upotpunjen sa testiranim motorom i menjačem, možemo reći da je bukvalno sve i porodičan i poslovan i sportski automobil. Kada dodamo da njegov prtljažni prostor ima čak 600 litara, 10 litara više nego kod prethodne generacije, i da se u njega može smestiti sve od “igle do lokomotive”, onda je to pravo malo automobilsko savršenstvo! Teksti foto: Dragan Stanimirović

sentimentalno putovanje

TU MAGAZIN ZIMA 2020

PODSTANARI I ČAROBNJACI

Poslednjih deceniju i po, redovan sam podstanar raznih ljubljanskih adresa. Promenio sam ih mnogo od najboljih hotela, preko hostela, do različitih stanova u centru, na periferiji, pa sve do prigradskih opština poput Vrhnike i Logateca. Ono što sam naučio od Slovenaca je da sve uvek mora biti “pod konac”, da su stanovi čisti, odlično opremljeni pa čak i kada su skromni, te da postoji red u vezi sa svim detaljima zbog kojih se gost Ljubljane uvek oseća komforno i sigurno. Za tih poslednjih deceniju i po sam takođe, svedok kako je Ljubljana izrastala u moderan, kosmopolitski grad, prestonicu kulture, u kojoj se teško dolazi do sobe, mesta u restoranu ili koncertnoj dvorani, pozorištu i operi, od brojnih turista iz čitavog sveta

TU MAGAZIN ZIMA 2020 Sve to vreme bio sam takođe, svedok nekih važnih kulturnih zbivanja, a zahvaljujući prijateljima imao sam priliku da upoznam i da se družim sa mnogim svetskim čarobnjacima. Poput Henri Milera, koji je u Grčku stigao na poziv svog prijatelja Lorensa Darela u praskozorje Drugog svetskog rata, tako sam i ja, sada već davne 2006.godine stigao u Ljubljanu, na poziv prijatelja, Darka Brleka, direktora Ljubljana Festivala. Dnevnik mojih uspomena počinje toga leta sa koncertom Njujorške filharmonije koju je u okviru evropske turneje, predvodio legendarni dirigent Lorin Mazel. Često su moja buduća ljubljanska jutra počinjala sa prvim stavom, prve simfonije Gustava Malera, najlepšim doživljajem buđenja prirode koje istorija muzike pamti, a završetke nekih uspešnih dana slavio sam uz finale tog titanskog rata Malerove prve, kada na samom kraju koncerta, sedam hornista ustaje i trijumfalno demonstrira pobedu volje i energije. Poput Zubina Mehte, Ane Netrebko, Jonasa Kaufmana i Lorin Mazel je šetao ulicama Ljubljane ali i Gustav Maler, koji je u Ljubljani živeo i radio krajem 19. veka, odlazeći kočijama u Opatiju na topla mediteranska jutrenja. Možda neki ne znaju da su počasni članovi Filharmonijskog društva (danas Slovenska filharmonija) bili velikani poput Hajdna, Betovena, Paganinija i Bramsa.

sentimentalno putovanje

se da sve klizi, da je brzo, nečujno i lako, a zapravo iza svega stoji ozbiljan rad, posvećenost, tehnologija, inovativnost koji garantuje savršen ugođaj i veliki prostor kako za javnu tako i za bogatu nezavisnu scenu. Na početku je svakako ideja o interkulturalnosti, internacionalnosti grada koji snažno pulsira čitavim regionom i Evropom. Oslonjeni na bogatu tradiciju i kulturu, ovi ljudi danas, oslonjeni pre svega na vrednosti, stvaraju nove narative koje ni neke evropske komisije ne vide ili ne žele da vide. Čelično hladni i smireni, Kris Kristoferson je u filmu Sema Pekinpoa “Konvoj” iz 1978. godine, objašnjavajući zašto ga zovu “duck” (patka), rekao da je to stvar karaktera po kome ga prepoznaju. Kao i kod patke sve što

se vidi iznad površine vode je potpuna smirenost i gracioznost, ali da noge ispod površine vode ne rade neverovatnom brzinom i postojanošću, ova odvažna vrsta ne bi mogla da plovi po vodi. Poput Henrija Milera u kultnom putopisu, “Kolos sa Marusija”, gde je odao počast svom savremeniku, velikanu Kacimbalisu, i ja sam u Ljubljani upoznao jednog Kolosa – Darka Brleka. Takvu biografiju među kulturnim poslenicima sveta, teško je napisati, a on je sve to proživeo i još uvek živi, nadahnjujući svakodnevno sve nas i pokazujući nam kako izgleda taj graciozni ples u kome se čuda dešavaju. Ljubljana, što je poznato, ima vragolastu klimu, tako da se krajem juna obično navuku oblaci i zapljušti danima i to baš u vreme

Smelo tvrdim da je Ljubljana veći kulturni centar od mnogih zvučnijih gradova Evrope i sveta i to ne samo zbog toga što je pohode svetske zvezde, jer one nisu uzrok već posledica planske, strateške kulturne politike koju bih mogao da poredim sam vožnjom električnim automobilom po tek izgrađenom auto putu. Čini

sentimentalno putovanje

TU MAGAZIN ZIMA 2020

otvaranja festivala. Ne samo ja, već i mnogi naši prijatelji i poklonici festivala, svedoci su da se baš u vreme velikog spektakla, raziđu oblaci, grane sunce i sve bude spremno za još jedan nezaboravni događaj. Mnogima se to čini kao volja prirode, ali da se takvom preciznošću u trajanju od dva sata, zaustavi vremenska nepogoda, ja “krivim” Darka i mnogo puta sam ga pitao kako to radi. Uvek smiren i nasmejan, kratko uzvrati – “nije to do mene…zvao sam radar”, međutim, ja ni do danas nisam pove-

rovao u tu priču. Ako je na sceni ansambl od 500 ili 1000 izvođača u produkciji vrednoj više stotina hiljada evra, a iz godine u godinu sve prođe glatko, bez pokazanog stresa i nervoze, uz oluju koja stoji i čeka pored aut linije. Mislim da to mogu samo čarobnjaci. Nekoliko godina kasnije, 2011, Festival Ljubljana je obeležavao nekoliko jubileja vezanih za Gustava Malera. Prvog jula te godine, izvedena je Osma simfonija, koja se kolokvijalno naziva “simfonija 1000” jer je pisana za isto toliko muzičara. Te letnje večeri, na sceni tek izgrađenog kongresnog trga, bilo je više od 1000 muzičara, solista i pevača

i sve pod palicom još jednog čarobnjaka, Valeri Gergijeva. Koliko ljudi je imalo priliku da uživo čuje Malerovu, Osmu simfoniju u punom sastavu? Zahvaljujući Darku, Blažu, Mateji, Simonu, Mojci, Janji, Sanji, Ladeji i drugima, toj zlatnoj generaciji čarobnjaka, Ljubljana je postala centar kulture i kreativnosti, dostupniji nego bilo koji svetski grad koji bi u ovu konkurenciju ušao, Večeras, na primer, gledaš Londonski simfonijski ili Kraljevski “Concertgebow” orkestar odmah nakon izložbe Sebastijana Salgada ili nekog fenomenalnog koncerta u Šiški. Ljubljana je postala i centar inovativnosti i cirkularne ekonomije. Od mnogo-

brojnih izložbi pamtim izuzetne postavke u velelepnom Muzeju grada, jedinstvenu Plečnikovu kuću, te postavku Dejvida Linča u Švicariji, Toma Gotovca u gradskoj galeriji, Jana Fabra u Vžigalici ili grupe Irvin. Festival Indigo, početkom septembra svake godine, predstavlja nove trendove i ideje iz savremene kulture, pa se u Ljubljani mogu videti ličnosti poput filozofa, konceptualnih umetnika, muzičara, kao što su Slavoj Žižek, Džonatan Banbruk, Renata Salecl, Sara Renar, Mladen Dolar, Henrik Bjer, Lev Manovič, Juso Koponen i mnogi drugi. Sećam se učinka nas dvojice, Beograđana (prim.aut. Marko Maršićević i autor), koji smo za prvi forum kreativnih industrija u Ljubljani koncipirali i doveli svetske i regionalne goste i zajedno sa Evropskom Asocijacijom Festivala, imali verovatno najveći kreativni skup u Evropi toga trenutka. Za Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije, danas je to posle Bledskog, najvažniji godišnji forum. Grad je to prepoznao i podržao našu inicijativu za osnivanjem regionalne mreže za kulturne i kreativne industrije “Arteria Creative Network”, koja

TU MAGAZIN ZIMA 2020

sentimentalno putovanje danas postoji u Ljubljani, a predstavljaju je kreativci iz čitavog regiona Zapadnog Balkana. U svakom kvartu su vrhunski restorani gde se pored internacionalne, uživa u mediteranskoj i lokalnoj, kulinarici uz paletu vina kojim bi se i mnoge veće, tradicionalne vinske regije pohvalile. I dok se pored već postojećih institucija kulture i hedonističkih užitaka, obilazi grad, nije teško primetiti koliko se Ljubljana u urbanističkom i infrastrukturnom smislu uredila na veliko za-

Ervinom Šrotom, Avi Avitalom, Tomažom Domiceljom te mnogim direktorima svetskih festivala koji su redovni gosti Ljubljane. Ljubljana je svakako postala priručnik za sebe, kako se razvija destinacija mesta i postaje brend, i to nije bio “business as usual”. Kao nekada u Zlatnoj Atini, koja je visoko iznad svih, moralo je mnogo tačkica na nebu da formira taj magični krug koga čine pre svega ljudi. Neko iznad svih je imao tu sliku u glavi, a u Ljubljani, pa i u regionu, se dobro zna kakav je čarobnjak taj gradonačelnik. Pošto se stalno srećemo na toj važnoj raskrsnici Evrope i sveta, počeo sam da shvatam da su i čarobnjaci, većim delom vremena podstanari, jer ovaj posao uopšte nije lak i jednostavan, pa i njihove kuće žude za njima kao i moja za mnom. Kako nam je vreme prošlo kao tren, deluje mi kao da smo se sreli u praskozorje najveće pošasti za našu generaciju, ove COVID godine, ali poput Milera i Kacimbalisa, ova prijateljstva ostaće večna, makar i morali da se ljubimo pod maskama.

dovoljstvo građana, turista, ali i nas, podstanara. Već sledeće godine se otvara “Cukrarna” centar za savremenu umetnost, potom “Rog” centar za kreativne industrije, pa tako dalje. U Londonu, Ženevi ili Parizu, na primer, kulturni događaji su postali luksuz, ali u Ljubljani gde se kultura tretira kao investicija u primarnu ljudsku potrebu, kultura se živi svakoga dana, svake godine. U dnevniku uspomena, posebno su označena druženja sa Gergijevim, Elinom Garančom, Šarl Dutuom, Tomažom Pandurom,

Tekst i foto: Aleksandar Peković

vesti

Kakva sudbina očekuje hotele u Srbiji? Hotelijerstvo je trenutno najugroženiji sektor privrede u Srbiji, i nakon 1. januara kreće otpuštanje radnika, zatvaranje i prodaja hotela, ako bude zainteresovanih Sve teži položaj hotela u Srbiji imaće po svemu sudeći tužan i jedini mogući epilog, ne postoji drugo rešenje sem zatvaranja i prodaje. Popunjenost kapaciteta je proseku 2%, u Beogradu je nešto više od toga,

Šta ćemo jesti i piti u 2021. godini? Istraživanje koje je sproveo Deliveroo na društvenim mrežama govori nam prilično jasno o trendovima za sledeću godinu kad su hrana i piće u pitanju, odnosno šta će biti najpopularnije u godini pred nama Internet je danas definitivno nadmašio televiziju, i našao se duboko u okvirima porodica, pa je na osnovu rezultata koje je sprovedeno na društvenim mrežama moguće jasno odrediti šta će biti od hrane ili pića najpopularnije u 2021. godini. Najpopularnije piće, posebno među mladima, biće kafa sa mlekom, bar sudeći po društvenim mrežama. Dalgona coffee ili ppoopgi na korejskom je već drugu godinu zaredom na prvom mestu po popularnosti, dok je italijanski espresso na drugom mestu. U 2021. godini kuhinja će biti održiva, sezonska, sa minimalnim otpadom, a najpopularnije će biti japanska, kineska i američka, dok su autsajderi meksička i grčka. Italijanska kuhinja je na trećem mestu po nepopularnosti. Sve namirnice će biti tematski birane, organske i potpuno prirodne, i to je trend iz ove godine koji će se odraziti i na sledeću. Meso će biti potpuno izbačeno i zamenjeno namirnicama na biljnoj bazi, što je veliki preokret u svim lancima restorana brze hrane. Bezalkoholna pića biće ponovo najpopularnija, a očekuje se lansiranje novih ukusa sa dodacima začina i začinskog bilja poput kurkume ili bibera. 70

od 3 do 5%, i posle 1. januara krenuće zaključavanje, prvo na četiri do šest meseci, a kasnije na duže do konačne prodaje, izjavio je direktor Udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES) Georgi Genov. U Srbiji je trenutno zatvoreno 80 hotela od ukupno 402, dok je u Beogradu od ukupno 121 obustavilo rad 20 hotela. Ostali će najverovatnije svoja vrata zatvoriti posle Nove godine, jer kreće tradicionalno loš period za ovu industriju, naročito u januaru i februaru, kada uvek ima manje gostiju.

Budite sigurni da ćete dobiti primerak najnovijeg broja TU magazina!

office@tumagazin.rs

1.551 rsd sa PDV-om

AN PRIMER ELJSTVO / BESPLAT

Godišnja pretplata za 4 broja iznosi:

I ZA TURIZAM I UGOSTIT

SPECIJALIZOVAN / TU / MAGAZIN PROLEĆE 2020.

Prijave možete poslati na e-mail adresu:

i plaćenim poštanskim troškovima. Primalac:

YOYO SPIN d.o.o

Rige od Fere 20 11000 Beograd, Srbija

170-30038404000-02

Prodaja u izazovnim vremenima

Crispy Gastro Bar, Novi Beograd

Ugostiteljstvo:

Da li će budućnost ? fine kuhinje biti fina Kamping:

Povratak u prirodu

Tema broja:

/ BeSplatan primerak

Broj računa:

e: Poslovne preporuk

za tUrizam i UgoStiteljStvo

Pretplata na TU magazin

SKRIVENE DESTINACIJE

leto 2020. / tU / magazin Specijalizovani

Svrha uplate:

Jelovnik:

Tema broja:

Svetski putnik:

Nezaboravna avantura, Vijetnam 2020, ii deo

Sentimentalno putovanje:

SA ONLAJN RADIONICAMA U BOLJE SUTRA Jelovnik:

Restoran Vila Gospava club

Beograd

Podstanari i čarobnjaci Putopis:

Vreme je prolazno, Egipat je večan

www.tumagazin.rs

SLOVENIA. MY WAY OF CHILLING OUT. Nourish your body and soul by indulging in worldclass spas, rich mineral and thermal springs, healing treatments and genuine hospitality. Discover healthy waters of Slovenia in your own special way.

#ifeelsLOVEnia #myway