TU magazin br. 44

MAGAZIN SPECIJALIZOVAN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO

IZDAVAČ: Yo Yo Spin d.o.o. Rige od Fere 20 Beograd, Srbija office@tumagazin.rs www.tumagazin.rs

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Petar Vušurović petar@tumagazin.rs

DIZAJN I PRE PRESS: Svetislav Bajić

UREDNIK FOTOGRAFIJE: Edvard Nalbantjan

REDAKCIJA: Bojana Ilić, Jelena Popović Đorđević, Bojan Tadeuš

SARADNICI: Branka Bošnjak, Maja Rogan, Dragiša Ristovski

MARKETING I DISTRIBUCIJA: Usta Nova d.o.o.

ŠTAMPA: DMD štamparija, Beograd

PERIODIKA: Tromesečna

Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa. Magazin se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa.

ISSN 2683-4855 COBISS.SR-ID 281997836

“Nadam se da ćete u ovoj godini koja dolazi, pogrešiti. Jer ako pravite greške, onda radite nove stvari, pokušavate nove stvari, učite, živite, gurate sebe, menjate sebe, menjate svoj svet. Radite stvari koje nikad ranije niste, a što je još važnije, radite nešto.“

Nil Gejmen

Poštovani čitaoci, Ova kratka oda greškama koju je sročio gore potpisani vrsni engleski pisac je u stvari samo slučajno na ovom mestu i u funkciji početka mog novogodišnjeg obraćanja. Nova godina k’o nova godina, pa šta?! Nova godina - stari problemi. Meni je za razliku od toga u fokusu Njeno veličanstvo Greška. Odavno već želim da sa sobom porazgovaram na ovu temu, pa sam rešio da u tu svrhu iskoristim samostalnu autonomnu oblast TU magazina po imenu „Uvodna reč“. I tako, kao i obično, rešenje dođe samo. Razmišljajući o tome kako da po 44. put pobedim belilo ekrana, počeo sam sa nekoliko slovnih grešaka u nizu i shvatio da je upravo to znamen. Greška, pogreška, omaška… To je spas od još jedne „blokade“.

Kad smo već tu, kod grešaka, mislim da sam prvu važnu lekciju o životu dobio na porodičnom savetovanju povodom običaja da se podsmevam tuđim greškama. „Smejući se svojim greškama možemo sebi produžiti život, u suprotnom, smejući se tuđim, možemo ga skratiti“, glasio je rezime jednočasovnog ribanja koje sam tada preživeo. Ovo načelo sam usvojio i danas ne mogu ni da zamislim da sam se ikada ponašao tako tupavo. Opet, sa druge strane, nisam baš siguran ni da mi je sve to mnogo olakšalo život. Stalno isticanje svojih grešaka u ovoj civilizaciji pobednika, nije baš najbolji rol model. U novom milenijumu greške se ne praštaju tako da ona poznata krilatica „ko radi taj i greši“ zaista zvuči samo kao prazna priča. Nasuprot tome, ja nekako volim da sam grešnik. Ako ništa drugo, bar zvuči prilično seksi. Srećna vam Nova (grešna, a uspešna) 2023. godina!

52/54 – PREDSTAVLJAMO AGENCIJU: Deus travel, Novi Sad 55 - ZANIMLJIVOSTI 58/59 – MLADE LAVICE: Nataša Ilić 62/64 – UGOSTITELJSTVO: Mladi znaju šta hoće 66/69 – KULTURNI TURIZAM: Britanski muzej, London 72/74 – KUVAR U FOKUSU: Aleksandar Novitović 75/77 - INTERVJU: Nikola Spajić 76/78 – POSLOVNE PREPORUKE: Zašto je važna velika slika? 82/84 – SITI BREJK: London 86/88 – TU TRENDOVI: Kud plovi ovaj brod? 90 – ULIČNA HRANA

DALEKE DESTINACIJE KAO ŽIVOTNI STIL

Zašto putujemo? Zato što nam je potrebno da pobegnemo iz svakodnevice i želimo da vidimo nešto novo. Gde putujemo? Ako je zbog novog i nepoznatog, to možemo naći i vrlo blizu, iz grada odemo u šumu, iz Srbije odemo u Albaniju. Međutim, sve zavisi od mesta u kome živimo. Od Sidneja do Perta ima više od tri hiljade kilometara, ali država je ista. Od Atine do Belfasta je manja udaljenost, a koliko se zemalja mora proći!

Sedamdesetih godina prošlog veka istraživači koji su se bavili turizmom razvili su teoriju „Push and Pull“ i to je jedna od najvažnijih teorija koja se koristi za analizu ponašanja potrošača. Šta čoveka „gura“ (push) da krene na put, i koja ga destinacija „vuče“ (pull) da je poseti?

nacijama. Pre pandemije najpopularniji nam je bio Tajland, međutim tokom pandemije i danas, te daleke azijske destinacije još uvek nisu potpuno otvorene. Naš čovek koji ima odmor dva puta godišnje hoće palme, pesak, more, all inclusive i da putuje bez komplikacija. Tako u poslednje vreme klijenti najviše traže Zanzibar, Dominikansku republiku, Mauricijus, Sejšele, Dubai i Maldive koji su postali i destinacija za medeni mesec – objašnjava direktorka Nevena Paunović.

Motivi za putovanje (push faktori) razlikuju se od osobe do osobe, ali su unutarnje prirode i istraživači su došli do zaključka da su to najčešće: bekstvo iz svakodnevice, nova saznanja, odmor i opuštanje, nostalgija, društvena interakcija i prestiž. Razlog da se odabere određena destinacija, naročito daleka destinacija (pull faktori) leži u samoj toj destinaciji i kako je predstavila sebe. Obično su to sunce, more, atmosfera, rekreativni objekti... Jedan se fokusira na to da li da se ide, a drugi na to gde da se ide.

Komforna putovanja

Pandemija nas je naučila da je život kratak, prolazan i bili smo primorani da se prilagodimo na novu normalnost. Ono što se pokazalo nakon otvaranja granica, bar kad su evropski i američki turisti u pitanju, jeste da ljudi žele da putuju udobno, bez komplikacija, mnogo više nego avanturistički.

Super Star Travel iz Beograda među klijentima ima veliki broj putnika koji biraju daleke, egzotične destinacije.

– Ide se obično kad je ovde zima i klima u tim toplim zemljama jeste osnovno što vuče klijente, kao i energija lokalnog stanovništva na tim desti-

Tropske destinacije umesto skijanja

Godinama unazad alpski skijaški centri pokušavaju da pronađu načine kako da se izbore sa sve starijom populacijom skijaša, globalnim zagrevanjem zbog kojeg nema dovoljno snega i konkurencijom u vidu dalekih, tropskih zemalja. – Ima smisla što godinama raste popularnost dalekih destinacija u zimskom periodu jer se sa skijanjem nikad ne zna kakvo će vreme biti, a cene ski pasa su skočile, dok na Karibima, u Meksiku i Latinskoj Americi uopšte, leto počinje baš u periodu zimskih školskih raspusta, pa su to destinacije za celu porodicu – kaže Jelena Banac, direktorka prodaje AirFrance KLM za Srbiju, Severnu Makedoniju i Crnu Goru. Njihova mreža letova je ogromna, a zahvaljujući letovima za Amsterdam i Pariz iz Beograda, našim turistima otvorile su se potpuno nove destinacije, što je povoljno uticalo i na cene aranžmana. – Maroko je sad postala redovna destinacija, takođe imamo redovne letove za Limu preko Pariza i Amsterdama što je dalo vetar u leđa i tur operatorima koji su počeli da rade te destinacije. Imamo Nevena Paunović (u sredini) sa saradnicima

Šta nas tera da putujemo i koja nas destinacija vuče da je posetimo?

TEMA BROJA

šaroliku ponudu destinacija, više nego ranije, a pokušavamo da ponudimo još – kaže Jelena.

Lou kost i do Australije

Zahvaljujući pojavi niskobudžetnih avio-prevoznika, koji sad lete i do Australije, kao i različitim opcijama smeštaja (najpoznatiji je Airbnb), putovanja su postala pristupačnija, a daleke destinacije bliže i dostupnije. Ko želi da putuje, može to da uradi i za relativno male pare.

Jovana Kvržić, jedna od najpoznatijih travel blogera na jugoslovenskom prostoru počela je intenzivno sa putovanjima pre sedam godina. Tada je zahvaljujući dobroj organizaciji otišla na Maldive za pet stotina evra.

– Kad sam u određenom delu sveta, gledam da kombinujem više zemalja. Na primer, jeftinije je doći u Singapur, pa odatle ići na Tajland, Maldive i slično, nego putovati iz Srbije na Tajland, pa nazad, pa iz Srbije na Maldive, pa nazad. Sad je mnogo lakše putovati. Konkretno na Maldivima, za turiste su se otvorila mnoga ostrva na kojima lokalno stanovništvo može da iznajmljuje sobe, što ranije nije bio slučaj. Ima i mnogo veći izbor letova nego ra-

nije. Kad sam pre pet godina išla za Jordan, dva dana sam putovala, dok je sada Jordan mnogo dostupniji.

Influenseri

Poslednjih godina primetna je tendencija ka udobnim putovanjima, dok se izazovna doživljavaju kao stresna, skoro kao posao. Nekada je Agata Kristi u svom romanu „Smrt na Nilu“ opisivala Egipat kao izuzetno egzotičnu destinaciju, a njeni likovi, putnici na brodu, bili su sve sama evropska aristokratija i američki bogataši. Ovog leta iz Beograda smo imali nekoliko letova dnevno do Egipta. Iako je Egipat u svakom smislu daleka destinacija (na drugom je kontinentu, druga kultura, religija, jezik, hrana), nisam sigurna da ga iko više doživljava kao egzotiku. Lepi hoteli, poznato okruženje, pristupačne cene, jednom rečju udobno putovanje na kome znamo šta nas očekuje, to je ono što se traži.

– Ljudi kod nas biraju destinacije na koje svi idu. Sad su na primer popularni Zanzibar i Dominikana, to su poznate i veoma povoljne destinacije, a na istoj destinaciji su na primer i Gvadalupe i Martinik,

Jelena Banac

Jovana Kvržić

cena i udaljenost su isti, ali je manja obaveštenost o ovim destinacijama – objašnjava Jelena Banac. I tu na scenu stupaju turistički agenti, vodiči, novinari, a u poslednje vreme travel blogeri i influenseri. U Super Star Travelu promovišu i nude ono što su i sami obišli. – Ukusi i platežna moć su različiti, ali najčešće radimo hotele sa četiri ili 5 zvezdica na dalekim destinacijama za koje nije potrebna nikakva viza, sa kojima postoji dobra avio veza i važno je da putovanje zahteva što manje formalnosti. Obično se ostaje sedam do deset dana jer je najbolji odnos cene i kvaliteta. Trenutno je najtraženija Dominikanska

republika jer je najpristupačnija, mada je sad sve buknulo, sve se traži, čini mi se da se turizam vratio jače nego pre pandemije – smatra Nevena. Ako Egipat više nije nikakva egzotika, ako se na Maldive putuje na medeni mesec, onda daleke destinacije nisu više one koje su fizički udaljene, već nešto drugo. Jovana Kvržić često putuje poslovno i promoviše destinacije, luksuzne rizorte, bajkovite plaže i slično, ali kad bira sama gde će putovati, to je nešto sasvim drugačije. Nedavno se vrlo hrabro uputila u Etiopiju, jednu od najsiromašnijih zemalja sveta u kojoj je doskora besneo rat.

– U Etiopiju sam išla sa drugaricom. Našle smo vodiča preko Instagrama i on je sa još jednim asistentom bio sa nama deset dana, jer Etiopija je ipak takva destinacija. Razbili smo mnogo predrasuda, što je dobro. Ljudi su gledali moje postove, raspitivali se konkretno, a vodič mi je rekao da je dobio mnogo poruka i još jedan posao. Dovoljno je da jedna osoba ode i pokaže da može da se ide negde, sve se menja za tu destinaciju. Treba se raspitati na više mesta, naročito pitati one koji su bilo nedavno, jer nešto što je bilo pre pet godina, više ne važi – objašnjava Jovana.

Ko putuje?

Na daleke destinacije idu uglavnom ljudi koji imaju neke svoje biznise, ili takve poslove da su u mogućnosti da uzmu slobodne dane kad im odgovara. To su obično stariji od četrdeset godina. Takođe je veliki broj mlađih ljudi iz IT sektora koji imaju dobre plate, nemaju porodične obaveze i vole da putuju. Cene su u proseku 1200 – 1500 evra po osobi za sedam do 10 dana za destinacije kao što su Dominikanska republika, Kuba, Meksiko, Zanzibar, Maldivi... Ova putovanja se odvijaju u periodu od oktobra do aprila, jer tad nema uragana i klima je najprijatnija, a cene se poklapaju sa Turskom ili Grčkom u letnjem periodu, bar kad su rizorti u pitanju. Obično ljudi koji biraju daleke destinacije svaki sledeći put idu na neku drugu, ne ide se samo radi odmora, već upoznavanja sa novim.

– Putovanja su više pitanje životnog stila, ne toliko para. Ni posle jednog putovanja nisam ista, na taj način upoznajem sebe, ne samo destinaciju. Sa destinacije kao što je Etiopija vratiš se mnogo zahvalniji. Imam više razumevanja, mnogo sam snažnija, tolerantnija na uslove, svesnija koliko znači topla voda, otvorenija sam, nemam više predrasude –zaključuje Jovana Kvržić.

Tekst: Bojana Ilić

Hotelski restorani i barovi su dugo, i rekao bih sasvim nezasluženo, imali prilično skromnu reputaciju. Argumentacija za to se uglavnom vodila njihovom odvojenošću od šire publike i orijentacijom na hotelske goste. Međutim, spoznaja da lagan i zdrav obrok, ili čak izuzetno gastronomsko iskustvo, čeka gosta na samo nekoliko koraka od hotelske sobe, je dovela do toga da u poslednje vreme restorani u sklopu najraskošnijih hotela često premašuju njihovu slavu, kako u funkcionalnom, tako i u gastronomskom smislu.

S tim u vezi rešili smo da vam predstavimo mesto koje je svojim inovativnim konceptom osvežilo ponudu čak i takve hotelske institucije kao što je Crowne Plaza Beograd. Naime, Novi Bar & Lounge je osmišljen kao idealan prostor za uživanje u ukusnom i svežem ručku sa prijateljima ili kutak gde u prijatnoj atmosferi uz brz internet i privatnost možete da završite sve svoje poslovne obaveze. Veče je rezervisano za opuštanje uz raskošne ukuse koje pripremaju izvrsni šefovi hotela Crowne Plaza, kao i ponudu odličnih koktela, lokalnih vina i drugih pića. Uostalom, kako slike govore više od reči, pogledajte i sami šta preporučuje Novi Bar & Lounge.

Tekst: Petar Vušurović

Sir u kori (mladi koziji sir u kori od suncokreta i golice sa matovilcem)

Miks salata sa panko buratom, čeri paradajzom i suvim paradajzom

Brusketi sa paradajzom, mocarelom i pesto sosom na zdravom hlebu

PUTEVIMA ČUDA

Nekada je to bila drevna Likija, smeštena između Sredozemnog mora i planina Taurus kojom su dominirali slobodni gradovi Side, Mira, Patara i Ksantos, a danas se nalazi u sastavu Turske, u oblasti Antalija i Mugla. U ovim predelima živi se već milenijumima, a o drevnim Likijcima se zna da su učestvovali u osvajanju Egipta, da su se u Trojanskom ratu borili na strani Troje, osvajala ih je Persija, oslobađao Aleksandar Veliki, a dugo su bili provincija Rimskog carstva. U Miri je živeo, radio i umro Sveti Nikola Čudotorac

Danas su ove oblasti poznate po turizmu i poljoprivredi. Antalija kao grad i čitava oblast ugosti više od petnaest miliona turista godišnje, a predeli severno od Demre (drevne Mire) prekriveni su plantažama nara, mandarina, pomorandži, plastenicima sa svim mogućim vrstama voća i povrća, zbog čega je hrana svuda u Turskoj izuzetno raznovrsna i ukusna.

Vizantijski Istanbul

The Route of Miracles bio je naziv studijske ture koju je organizovala Turistička organizacija Turske za internacionalnu grupu novinara, a počela je u Istanbulu – Konstantinoplju, prestonici Istočnog Rimskog carsta. Unutar nekadašnjih zidina Konstantinopolja, sa evropske strane, sačuvane su građevine iz Vizantijskog perioda, a neke od njih, kao Aja Sofija i Teodosijev obelisk na Hipodromu, dominiraju i dalje gradom.

Druge, takođe značajne, nalaze se skrivene ispod grada. Jedna od najvećih je Cisterna bazilika, među Turcima poznata kao Potopljena palata (Yerebatan sarnici) sagrađena u doba cara Justinijana u 6. veku nove ere da bi grad snabdevala vodom. Svodove cisterne nosi preko tri storine mermernih stubova, visokih 9 metara. Danas je to jedan od najposećenijih muzeja u Istanbulu koji smo i mi posetili i divili se ne samo celom ovom impozantnom prostoru, već i detaljima kao što su glave Meduze, naopako postavljene, koje nose stubove. Od pravoslavnih spomenika posetili smo crkvu Svetog Stefana, Bugarske pravoslavne crkve (Bulgar Kilisesi) koja je u 19. veku napravljena potpuno od gvožđa, i to u Beču, pa je brodovima prenesena u Konstantinopolj. Takođe smo imali priliku da obiđemo Carigradsku (Vaseljensku) patrijaršiju i crkvu Svetog Đorđa koja se tu nalazi (Aya Yorgi Kilisesi).

U ovoj crkvi čuva se deo stuba za koji je Hristos bio vezan dok su ga bičevali, a veruje se da ga je iz Jerusalima donela Jelena, majka Konstantina Velikog. U crkvi se takođe čuvaju delovi moštiju svetog Grigorija Bogoslova i svetog Jovana Zlatoustog. Ove mošti Rimokatolička crkva ukrala je još 1204. godine kada su Krstaši osvojili i razorili Konstantinopolj, a osam stotina godina kasnije, 2004, Vatikan je jedan njihov deo vratio Vaseljenskoj patrijaršiji. Savremeni Istanbul prepun je raznovrsnih građevina iz različitih epoha i sve su nakačene jedna na drugu. Od dvadeset miliona stanovnika, koliko ih grad ima, kao da niko nije ostao kod kuće, svi su na ulicama. Neverovatna je i promena pejzaža, od gradske vreve i saobraćajne gungule do prostranih morskih luka, sve je to zgurano jedno uz drugo, bez ikakvih nijansiranih prelaza. Isto tako je i u kulinarskom smislu sve otvoreno – od uličnih prodavaca

Istanbul

Istanbul Cisterna

đevreka, restorančića sa brzom hranom, tradicionalnih mehana na kaldrmisanim ulicama, do savremene gastronomije, ima svega, sve je pomešano. Naši domaćini odlučili su da nam predstave tipičnu tursku kuhinju iz Anadolije. Veče smo proveli u novoj istanbulskoj luci – Galataport, koja se nalazi pravo na Bosforu, s pogledom na Zlatni rog, a počela je sa radom ove godine. U luci se nalazi veliki broj restorana, prodavnica, dva muzeja, kancelarija, smeštajni objekti, a mi smo uživali u raznim tapasima na turski način u restoranu Muutto poznatom po tome što spaja tradicionalno sa modernim.

Antalija i drevni grad Side

Sasvim je drugačije u Maloj Aziji, u antalijskoj regiji koja se nalazi na Sredozemnom moru na prostoru antičke Likije. Glavni grad oblasti je Antalija koji ima nešto više od milion stanovnika, a Turci ga zovu prestonicom turizma jer godišnje ugosti i do petnaest miliona turista.

Ipak, pre nego što je postala prestonica turizma, ovde se nalazio drevni grad Atalija, koga je osnovao kralj Pergama Atal II u 2. veku pre nove ere. Po legendi, kralj Atal je poslao izaslanike da pronađu raj na zemlji, a oni su pronašli plodnu dolinu, skrivenu iza planina Taurus, uz obalu Sredozemnog mora gde je danas Antalija. Nakon helenističkog perioda, grad je postao deo Rimskog carstva o čemu svedoči Hadrijanova kapija, zatim deo Vizantije, Osmanskog carstva i danas Turske. U starom gradu Kaleičiu susreću se Evropa i Azija, a bogata prošlost vidi se na svakom koraku kroz autentične kaldrmisane sokake sa kućama iz otomanskog perioda. Mnoge od njih su obnovljene i pretvorene u male hotele. Jedan od njih bio je i naš hotel Ruin Adalia sagrađen na ostacima rimske vile. Ruševine vile i njene mozaike moguće je videti kroz stakleni pod koji se prostire duž celog kompleksa, sastavljenog od nekoliko

zasebnih kuća iz otomanskog perioda koje okružuju dvorište sa bazenom.

U staru rimsku luku u Antaliji danas uplovljavaju privatne jahte i turistički brodovi, a u okolini ima mnogo kafića, barova i restorana. Jedan od njih, restoran Arma, na vrhu brda, sa izvrsnim izborom ribljih specijaliteta ugostio je i našu grupu. Nastavljamo za drevni grad Side koji su osnovali stari Grci još u 7. veku pre nove ere. Šetnja kroz grad je istinsko putovanje kroz vreme – od amfiteatra, preko antičke Agore do Apolonovog hrama na obali mora, a sve kroz bajkovite uličice sa kućama izgrađenim u tradicionalnom stilu koga još uvek ima i na Balkanu, Side je pravi biser ove regije. Dan završavamo u restoranu Azumare Lounge na obali mora u kome uživamo u raznovrsnim đakonijama.

Crkva Svetog Nikole u Demri i drevna

Mira

Sveti Nikola (oko 270 – 345) odrastao je i bio arhiepiskop u Miri (današnja Demra). Njegove mošti ležale su u bazilici koju je podigao Justinijan u 6. veku dok nisu prenete u Bari u 11. veku. Savremeni grad Demre je udaljen oko 90 km od Antalije, i do njega se stiže putem koji uz morsku obalu prolazi kroz nepregledno zelenilo borovih šuma sa veličanstvenom planinom Taurus u pozadini. Bazilika svetog Nikole, iako prilično oštećena, i dalje čuva grob

Side Apolonov hram

Drevna MIra

svetog Nikole, poneku staru fresku na zidu, a mi smo imali privilegiju da prisustvujemo liturgiji koju su grčki, ruski i drugi pravoslavni sveštenici služili u crkvi, uz pratnju ruskog hora i velikog broja vernika, na dan Sv.Nikole 6. decembra, po gregorijanskom kalendaru.

Nakon ručka i osveženja u vidu ajrana, hladnog, slanog i vrlo ukusnog, gaziranog jogurta, nastavljamo za drevnu Miru koja ima neke od najspektakularnijih likijskih ruševina — kamene grobnice i amfiteatar koji se još uvek koristi za festivalske produkcije.

Patara i Ksantos

Sledi Patara (u kojoj je verovatno bio rođen Sv. Nikola), nekada glavni grad Likijskog saveza gradova za koji se smatra da je prvi demokratski savez na svetu. Među atraktivnim ruševinama u Patari, još uvek stoji nedavno restauriran parlament.

Nakon Patare krećemo za Ksantos, još jedan od gradova iz Likijskog saveza, a put nas vodi kroz ne-

pregledno more plastenika. Sve je prekriveno plastenicima, tek tu i tamo poneki komad zemlje sa voćnjacima, praznih livada ili pašnjaka nema nigde. U Ksantosu se nalazi jedan od najvažnijih arheoloških nalaza za tumačenje drevnih jezika – Obeliks iz Ksantosa na kojem su ugravirani natpisi na starogrčkom, likijskom i milijanskom jeziku. Poslednje veče u Turskoj provodimo u hotelu Rixos Premium u mestu Gocek, u istoimenom zalivu gde nam je upriličena i oproštajna večera. Uz muziku i odlično tursko vino, uživamo u specijalitetima od ribe i mesa u restoranu People’s.

Ove reportaže ne bi bilo bez goturkiye.com, od srca se zahvaljujemo i Turskoj ambasadi u Beogradu, kao i našim vodičima.

Tekst: Bojana Ilić

VAŠA “ŠOLJA ČAJA” NA KOPAONIKU I OVE GODINE

Osmog decembra je krenula nova skijaška sezona na Kopaoniku, a ova domaća planina - sve popularnija iz godine u godinu - bila je prva koja je “dočekala” skijaše i turiste u Srbiji

Tradicionalno, Kopaonik je sinonim za dobro skijanje, odličnu zabavu, ukusnu hranu, ali i vrhunski smeštaj, sa bogatom ponudom i raznim popustima. Značaj Kopaonika, kao idealne zimske, ali i letnje turističke destinacije, odavno je prepoznat, a poverenje mu sve više ukazuju i stranci. S druge strane, ta ljubav verovatno ne bi bila obostrana, da je Kopaonik ne uzvraća na pravi način. Šta je to što zadovoljava turiste danas? Svakako, budžeti i kriterijumi su različiti, ali možemo biti saglasni da niko neće ostati imun na atraktivnu lokaciju smeštaja, dobru snabdevenost, komfor, hranu i široku paletu sportsko-zabavnih aktivnosti, kako bi odmor bio potpun.

HOTEL PUTNIK, TOPLE BOJE I ZAGRLJAJ PRIRODE

Veliki broj turista je, stoga, godinama veran Hotelu Putnik, smeštenom na idealnoj lokaciji, u srcu Kopaonika. Ušuškan je u živopisnoj Sunčanoj dolini, na 1,650 metara nadmorske visine, što je dodatni benefit za sve ljubitelje prirode i čistog, svežeg vazduha. Nije tajna da turisti jednako cene i enterijer smeštaja, a ne samo lokaciju i cene.

Hotel Putnik se izdvaja i u tom domenu, ali bez namere da “prkosi” prelepoj prirodi koja ga okružuje. Svoj unutrašnji prostor je prilagodio upravo planinskom ambijentu, kroz spoj modernog i tradicionalnog, tople, prirodne boje i drvo kao ključni materijal. Raspolaže sa 116 soba, od kojih je šest luksuzno opremljeno, a u sklopu hotela je i Superior Vila Putnik, koja nudi šest porodičnih i osam standardnih soba.

Hotel Putnik svojim gostima nudi razne usluge: od dobrog interneta (što je posebno značajno i sve većem broju zaposlenih na daljinu), preko rentiranja kvadova i prodaje ski pasa, pa do SPA centra sa bazenima i saunama, višenamenskog terena na otvorenom, a la carte restorana Stara Vila, parkinga i bankomata.

Odakle krenuti? Najpre bismo istakli specijalitete Stare Vile, poput angus govedine, koja je izrazito sočna i ima specifičan ukus. Ovo meso visokog kvaliteta, u veštim rukama šefa kuhinje i glavnog šefa, na trpezu donosi “eksploziju” ukusa i aroma, koja će vas okrepiti nakon celodnevnih aktivnosti. To je, jednom rečju, obrok za pamćenje. Takođe, ne smemo zaboraviti ni vrhunske angus ćevape, kao ni prvoklasna vina.

Nakon dobre večere ili ručka, na red dolazi i opuštanje. SPA cen-

tar je pravi raj za hedoniste, jer nudi veliki izbor masaža, hamam, razne vrste sauna, fitnes centar. Dakle, dok boravite na Kopaoniku, možete biti aktivni i napolju i unutra. Predlažemo da se opustite u đakuziju, zatvorenom bazenu, ili da iskusite čari finske saune, ruske banje, tapidarijuma, turskog kupatila, sobe za masažu. Posebna pažnja je usmerena na najmlađe, koji se mogu zabavljati u igraonici, a roditelji za to vreme mogu bezbrižno da završavaju neke druge obaveze. Tu je i teenage sala sa konzolama, pikadom i stoni fudbalom/tenisom, kao i prostrana kongresna sala - pogodna za brojne kompanije i klijente iz cele Srbije i regiona.

Svake godine, Hotel Putnik nudi različite, primamljive akcije, i to tokom cele zimske sezone, a glavna prednost samog objekta je direktni izlaz na stazu Sunčana dolina 1C. Budući da je hotel udaljen svega 700 metara od centra, brzo i lako se stiže do glavnih staza, a tokom rada žičare - iako postoji direktan izlaz na Sunčanu dolinu 1C, Putnik takođe organizuje i prevoz za svoje goste. Dakle, bilo da ste u potrazi za smeštajem za duži porodični odmor, produženi vikend kao “kratki predah” od grada ili planirate zanimljivi tim bilding za svoje saradnike i kolege, Putnik može biti vaša “šolja čaja” i ove godine.

On se zove Rade i ima 54 godine. Dva puta godišnje preko turističke agencije putuje sam na nekoliko dana u inostranstvo. Osnovni cilj putovanja je da sredi svoje misli i popriča sam sa sobom. Destinacija koju obilazi je u drugom planu, važna mu je želja za mentalnom higijenom i razmena iskustva sa novim ljudima na putu. Ljude deli na zanimljive i dosadne, s tim da su dosadni u većini, dok je na putovanjima to obrnuto. Ovo je već deseta godina u nizu. Supruzi je objasnio da je to najbolji način da se odmore jedno od drugog. Ona se sa tim u potpunosti slaže. Kaže da je brak zajednica istomišljenika gde oboje misle da su mogli bolje proći.

Telefon mu je isključen, jer se odmara od psihičkog nasilja zvanog - zvocanje.

Nema više:

- Već treći dan si u istoj košulji…

- Opet se nisi obrijao.

- Isperi lavabo posle pranja zuba!

- Treći put ti ponavljam da je sijalica pregorela u hodniku.

Primećuje da mu muškarci zavide i da bi sve dali da su na njegovom mestu, a da ga žene vide kao osobenjaka i egoistu.

- Kad god mi sin kaže da sam smarač, pomislim da je u pravu i da sam zreo za beg od realnosti – počinje Rade.

Vodiču, ironično uz smešak, saopštava pred svima da ne želi da ga maltretira već će to prepustiti drugima u grupi.

- Divim se vašem poslu, i baš mi vas je žao, jer znam da ljudi ne čitaju ni program, a svi se prave načitani. Nije vam lako, od celog autobusa pola je normalnih, a pola normalno – otkačenih jer nisu navikli na ovo ili ono. Očekuje vas zvocanje tipa: - Krevet je suviše mekan ili tvrd.

- Deprimiran sam zbog kiše.

- Nemaju kiselo mleko za doručak.

- Ljudi zaboravljaju da je koliko para toliko i muzike i da ne mogu da očekuju luksuzne hotele u pešačkoj zoni grada. Pored toga, recite agenciji da mi ne šalje više upitnik o utiscima sa putovanja, jer mi to liči na test ličnosti u kome svi pišu o sebi, a ja popunjavam shodno trenutnom raspoloženju.

Fotografije objavljujem posle putovanja, jer ne želim da iko zna da sam na odmoru, posebno ne rodbina, jer oni bi unapred poručivali „neke sitnice”, pa bi samo gubio vreme zbog njihovih hirova.

Obožavam putovanja, jer posle njih nemam želju da se poredim sa drugima, već živim svoj život. To je kao kada imaš dobre amortizere i onda te baš briga za rupe na putu – zaključuje Rade.

Tekst: Maja Rogan

LUKSUZ NA VAŠEM PRAGU

Najveća jahta na svetu je često vezana uz obalu Porto Montenegro-a, marine i nautičkog naselja, ali i eminentne životne, modne i odmorišne adrese onih koji život kroje po svojoj meri. Udaljen samo 45 minuta leta, iskusni putnici regiona već su verni ne samo ugodnijoj temperaturi, laganoj dinamici života već i kosmopolitskoj atmosferi ranga Monte Karla

Otvoren svih 365 dana u godini, hotel Regent Porto Montenegro je srce Porto Montenegro-a i kao „najveći brod“ u marini garantuje udoban boravak. Uz ponudu „Luksuz na vašem pragu“ koja obuhvata 40% popusta za državljane i rezidente ex-Yu regije, predah ili duži odmor je logičan izbor koji se ne mora planirati previše unapred. Miris mora, zvuk širenja i skupljanja jedara, pogled na marinu, more i obronke Boke Kotorske iz svakog kutka hotela, srdačna usluga po meri gosta i gastronomska priča se ne može dovoljno dobro preneti, već samo iskusiti. Kvalitet gastronomske ponude prepoznat je već 2015. godine kada je restoran

hotela Regent uvršten u Condé Nast Traveler listu 15 najboljih hotelskih restorana na svetu. Wellness ponuda sumirana je u kolekciji pažljivo osmišljenih tretmana, a kruniše je jedinstvena Spa Privée koji obuhvata zakup Spa centra za do 4 osobe od 21:00 – 00:00 časova.

Arhitekturom podsećajući na palate Boke Kotorske, a dizajnom kreiranim da pruži utisak boravka na „luksuznoj jahti“, ovaj diskretan div svetskog turizma nikog ne ostavlja ravnodušnim. Više od 35

međunarodnih nagrada i vanvremenska elegancija su parametri po kojima najeminentniji turistički mediji i tur operatori prepoznaju hotel. Svaki pedalj 175 soba, 5 restorana, 4 bazena, 3 kongresne dvorane nosi nautički pečat i izraz jakog karaktera. Skoro filigranski brušena verzija nepretencioznog luksuza najbolje opisuje ovaj vanvremenski hotel u kojem se može očekivati da se dobrodošlica uputi na nekom stranom jeziku, međutim čuje se samo srdačno „dobar dan“.

NA VAŠEM PRAGU

SLOVENIJA JE “BELLA” I KAD NIJE BELA

Pretpostavljam da ste već imali priliku da se sretnete sa ultimativnim dilemama kao što su: Bitlsi ili Stounsi, Zvezda ili Partizan, pa sve do onecrno ili belo u Eurokremu? Njihova glavna svrha je da vam brzo i jasno stave do znanja da li je osoba koja je izabrala neku stranu, „vaš čovek“ ili mrski pripadnik suprotnog tabora. Ovakvih pitanja ima naravno bezbroj, ali nakon ovog sjajnog putovanja po Sloveniji počeo sam da razmišljam kako bi bilo dodati im još jedno: zimsko bela ili ova u ostalim godišnjim dobima, zelena Slovenija?

I zaista, za većinu srpskih turista Slovenija zbog lepote prirode, blizine i pristupačnosti, kao i prepoznatljivog kulturnog miljea, predstavlja čest izbor i savršenu destinaciju za zimski odmor. Međutim pored toga, Slovenija je jedina zemlja koja vam u jednom danu može ponuditi Alpe, mediteransku obalu i Panonsku niziju, i zbog toga predstavlja primamljivo utočište za odmor u svim godišnjim dobima. Shodno tome, studijsko putovanje koje je za predstavnike srpskih medija organizovala Slovenačka turistička organizacija (STO) u saradnji sa Udruženjem spa centara Slovenije (Slovenian Spas Association), započelo je u jesenjim bojama okićenoj, Ljubljani.

Kao što se od “Zelene prestonice Evrope” i očekuje, središte grada je zatvoreno za saobraćaj. Umesto automobila, ulicama grada se osim pešaka kreću jedino biciklisti i bešumna vozila na električni pogon. Ne mogu da se otmem utisku da je Ljubljana u poslednjih dvadesetak godina, naglo izrasla u moderan, kosmopolitski grad, prestonicu kulture, u kojoj se zbog brojnih turista iz čitavog sveta, teško dolazi do sobe, mesta u restoranu, pozorištu ili koncertnoj dvorani, U svakom kvartu su vrhunski restorani gde se pored internacionalne, uživa u mediteranskoj i lokalnoj kuhinji, uz izbor vina kojim bi se i mnoge veće, tradicionalne vinske regije pohvalile. Čini se da sve klizi, da je brzo, nečujno i lako, a zapravo iza svega stoji ozbiljan rad, posvećenost, tehnologija i inovativnost. U osnovi svega je svakako ideja o interkulturalnosti, internacionalnosti grada koji snažno pulsira čitavim regionom i Evropom.

Nakon šetnje Tromostovjem, pošli smo u Ljubljanski grad, moćni srednjovekovni dvorac, simbol slovenačke prestonice, udaljen svega nekoliko minuta od gradske vreve. Udoban i brz prilaz omogućen je izgradnjom uspinjače 2006. godine. Svakog dana u godini, ovaj zamak - kompleks balansira između prošlosti i sadašnjosti koja je u Ljubljanskom gradu posvećena raznim prijemima, konferencijama za štampu, koncertima, izložbama i pozorišnim predstavama, ali i izvrsnoj kuhinji u restoranima.

Sa Brda Grad, silazimo pravo na more. Sledeća destinacija su Piran i Portorož gde se nalaze LifeClass hoteli, a jedan od njih, Grand Hotel Portorož 4* superior, bio je naše utočište prve noći putovanja. Lanac LifeClass sastoji se od šest hotela (jedan hotel sa pet zvezdica i pet hotela sa četiri zvezdice) koji se nalaze u centru Portoroža, najelitnijeg obalnog letovališta u Sloveniji. LifeClass u ponudi ima ukupno 775 soba, odličnu kuhinju, moderne kongresne prostore i raznovrsnu ponudu termalnih i wellness usluga. Primetili smo da su pored programa koji su tipični za region, kao što su slana pakovanja od morskog blata, piling od morske soli i kupke sa slanom vodom, dostupni i indijski ajurvedski tretmani kao i tradicionalne tajlandske

masaže. Nekoliko bazena sa morskom i termomineralnom vodom i sveobuhvatan prostor za saune, zaokružuju ponudu koja je, kako kažu naše domaćice, aktuelna tokom čitave godine. Regija Portorož i Piran proteže se duž slovenačke obale Jadrana, od italijanske do hrvatske granice i spaja svu raznolikost slovenačke Istre. Portorož i Piran imaju blagu mediteransku klimu koja je u ovom periodu godine izuzetno prijatna i najbolje se konzumira na šetalištima uz obalu mora. Tu se dobro vidi kombinacija dugogodišnje tradicije i modernog načina života. Što se tiče gastronomije, visokokvalitetno maslinovo ulje, sveža morska riba, so i vino predstavljaju istarsku hranu koja u Portorožu i Piranu odlikuje kako jednostavnu lokalnu kuhinju tako i sofisticirana gurmanska jela. Na put prema sledećem odredištu, a to je Novo Mesto, krenuli smo narednog toplog oktobarskog jutra. Novo Mesto se smestilo u središtu pokrajine Dolenjske, u dolini reke Krke. Zahvaljujući dobrom položaju u gradu se razvila prvo laka, a zatim automobilska, kao i farmaceutska industrija (Krka je jedna od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija). Pored toga, dobri prirodni uslovi grada i okoline su uticali i na razvoj banjskog turizma i lečilišta.

Terme Dolenjske Toplice koje smo imali zadovoljstvo da obiđemo, imaju bogatu tradiciju i svojim termalnim izvorima i okolnim vinogradima u dolini Krke, privlače posetioce već vekovima. Danas banjski kompleks gostima pruža mnoge blagodeti, počevši od izvrsne kuhinje, masaža, fitnesa ili šetnje, do odmora na bazenima sa termalnom vodom koja ima temperaturu ljudskog tela, tako da pored ostalog, služi i za lečenje reumatskih tegoba i stanja posle povreda i operacija. Ostavljamo atraktivne Dolenjske Toplice i idemo ka zdanju koje predstavlja pravi biser regije i nalazi se posred ostrva na reci Krki. To je Otočec, ne samo jedini dvorac na vodi u Sloveniji, već i jedini uništen, a potom obnovljeni dvorac u Dolenjskoj. Njegova spoljna lepota odgovara unutrašnjoj, pa preuređen i dobro sačuvan enterijer iz prošlosti privlači izuzetne goste u današnji hotel sa pet zvezdica, Grad Otočec. Gostima je na raspolaganju 16 raskošno opremljenih soba sa nameštajem od prirodnih materijala. Čuveni dvorski restoran privlači pažnju svežom, lokalnom i pre svega maštovitom kuhinjom, a dvorište hotela se savršeno uklapa u pažljivo zasađen park koji predstavlja deo njegove okoline.

Teška srca ostavljamo svu tu istinsku lepotu, jer čovek se lako na dobro navikne, i krećemo prema Termama Ptuj gde ćemo i noćiti.

Terme Ptuj, naša sledeća destinacija, je među učesnicima putovanja već prihvaćena kao idealno mesto za preko potreban odmor. Na odredište smo stigli u večernjim časovima, a u holu hotela Grand Primus 4* dočekala nas je savršena paradigma moderne Slovenije. Naime, prvo što smo videli bio je robot nalik na R2-D2 koji paradira naokolo prenoseći nam reklamne poruke sponzora, dok kraj recepcije stoji čovek u kostimu rimskog

vojnika i pozdravlja goste. Dakle, u isto vreme pogled u budućnost i poštovanje tradicije – sjajan okvir za odličan turistički proizvod. Inače, interesantno je da su Terme Ptuj, kao jedne od najmlađih termi u Sloveniji, smeštene u najstarijem slovenačkom gradu, Ptuju. Istorija grada datira još iz kamenog doba, a Rimljani su u njemu razvili izuzetno važno trgovačko središte. Staro gradsko jezgro sa tvrđavom, danas je zaštićeno kao spomenik od kulturnog značaja. Nakon dugog dana, uživamo u blagodetima jednog od boljih spa & wellness hotela u Sloveniji. Na raspolaganju su nam bazeni u okviru centra Vespanius i saune Flavia. Hotel se nalazi se uz samo igralište za golf i Termalni park Terme Ptuj. Sutradan, kao pravi Slovenci sedamo na bicikle i u pratnji sjajnog turističkog vodiča, Janeza Kopara idemo u grad. Vozimo se po dve hiljade godina starim pločnicima i kaldrmi, uživajući u pogledu na Ptuj koji se oslikava u Dravi. Zastajemo na Slovenskom trgu na kome se nalazi Orfejev spomenik, pet metara visoko spomen obeležje koje predstavlja najstariji i najpoznatiji simbol ovog drevnog mesta. Sam naziv potiče od mitoloških scena u reljefu koje prikazuju čuveni izlazak Euridike iz podzemlja. Tada, još jedan spomenik na ovom trgu privlači našu pažnju svojom visinom. To je Gradski toranj u čije zidove su uzidani nadgrobni spomenici, kameni reljefi i urne. Nakon toga obilazimo i Dominikanski manastir sagrađen još u trinaestom veku, ali pošto je više puta rušen i obnavljan, na njemu se prepoznaju različiti arhitektonski stilovi. Na žalost, počinje da pada kiša pa ne uspevamo da obiđemo još jedan divan objekat. To je Ptujski dvorac, koji potiče iz antičkog vremena. Danas predstavlja muzej čije su postavke tra-

dicionalne karnevalske maske, s obzirom da Ptuj ima dugu karnevalsku tradiciju. Idemo dalje prema skijaškom centru Rogla gde je izgradjen toranj u krošnjama drveća sa toboganom dugačkim 40 metara. Međutim, kiša i magla nas sprečavaju da uživamo u pogledu, pa pokisli sedamo u kombi i nastavljamo do narednog odredišta.

To je Thermana Laško koja se nalazi u istočnom delu Slovenije na samo 10 km od Celja. Lekovita termalna izvorišta su i ovde otkrivena u rimsko doba, a za vreme vladavine austrougarskog cara Franje Josipa I, pitoreskni gradić Laško smešten uz reku Savinju, postaje mondensko lečilište. Hotel Thermana Park Laško 4* superior otvoren je 2008. godine i vrlo brzo je postao jedno od najpopularnijih wellness odredišta u Sloveniji. Najveću atrakciju predstavlja kompleks zatvorenih bazena smeštenih pod velikom staklenom kupolom koja je leti otvorena, a u zimskim noćima blista pod svetlosnim efektima. Iznad bazena sa veštačkim talasima, toboganom i brzom rekom, nalaze se i tri “viseća” whirlpool-a. Zimi je, kažu nam domaćini, posebno interesantno kupanje u otvorenom bazenu sa toplom vodom. Posebna pažnja posvećena je gastronomiji, pa se u ponudi hrane i pića ističe samo sveže, sezonsko i lokalno. Zaista uživamo u usluzi i kvalitetu kuhinje, pa izuzetno okrepljeni nastavljamo dalje.

Terme Čatež su najveće prirodno lečilište i zbog svojih sadržaja i blizine, za nas najpopularnija destinacija u Sloveniji. Okružene prirodom i termalnom vodom koja izvire na temperaturi između 42°C i 63°C, Terme Čatež u ponudi imaju bukvalno sve što bi trebalo da ima turistički centar ovoga tipa. Čateške toplice predstavljaju kompleks koji se sastoji od tri hotela, Čatež 3*, Terme 4* i Toplice 4*, Indijanskog sela, kompleksa sa jednospratnim

apartmanima, kao i kamp parka. Tokom čitave godine u ponudi su zimska ili letnja termalana rivijera. U okviru hotela Toplice 4* nalazi se zatvorena zimska termalna rivijera, dok je letnja otvorena smeštena uz kompleks i obuhvata vodenu površinu od oko 10.000 m2. I ovde smo imali priliku da osetimo čari termalne vode, a onda da uživamo u specijalnoj večeri koju su za nas priredili domaćini. Poslednje jutro naše slovenačke avanture nam je opet donelo lepo vreme i nakon doručka krećemo za Podčetrtek i Terme Olimija. Istorijsko nasleđe, prirodne lepote i vrhunska gastronomija samo su neki od aduta kojima Podčetrtek privlači svoje goste. Ipak, pravi turistički biser čitave regije su Terme Olimia, već godinama najnagrađivanije slovenačko wellness-odredište. Perjanica ovih termi svakako je Wellness Orhidelia. „U saradnji sa prirodom“ telo se ovde regeneriše i puni energijom, sauna programi poseban su doživljaj, a tretmani i tehnike opuštanja kreirani su prema individualnim zahtevima gostiju. Međutim, ako vam je pored relaksacije potrebna i vodena oaza ili zabava za celu porodicu, Terme Olimia su takođe pravo odredište jer Termalija Family Fun & Relax predstavlja svet vodenih avantura. Podčetrtek i njegova okolina imaju još dosta toga da ponude svojim posetiocima jer tu su i Jelenov Greben, idealno mesto za šetnju i druženje sa srnama koje možete nahraniti kukuruzom, kao i Samostan u Olimju, osnovan u sedamnaestom veku sa apotekom koja je treća najstarija u Evropi.

I to bi bilo to, nakon ručka vraćamo se polako ka aerodromu i letimo za Beograd. Umesto zaključka, rekao bih da se Slovenija može posetiti sa različitim ciljem i u bilo koje doba godine jer simbolizuje pre svega zelen, pametan i odgovoran turizam.

Tekst: Petar Vušurović

Laško je mali grad u Sloveniji sa dugogodišnjom termalnom, pivarskom i pčelarskom tradicijom. Takođe, to je mesto gde možete pronaći Thermanu Laško - izuzetno popularnu destinaciju za porodični odmor, romantično uživanje u dvoje ili zasluženi velnes odmor koji vraća snagu.

Thermana Laško je hotelsko-turistički kompleks koji se nalazi u centru zelene i sigurne Slovenije. Već na prvi pogled Thermana je prepoznatljiva po izvanrednoj staklenoj kupoli, prečnika 40 metara. Ispod nje možete pronaći termalnu relaksaciju i razna vodena iskustva, koja se prostiru na više od 2.200 kvadratnih metara vodenih površina. Tamo najmlađi uživaju u atraktivnim toboganima i bazenu sa talasima, dok odrasli hvale blagotvorne hidromasažne bazene napunjene jedinstvenom laškom termalnom vodom, opuštajuće velnes masaže i brojne saune koje omogućavaju potpunu relaksaciju

Izuzetno pivarsko nasleđe mesta inspirisalo je i stvaranje posebnog pivskog velnesa, gde se pivo može upoznati na drugačiji način. Obradujte sebe pivskom kupkom ili pivskom masažom kako biste ovo iskustvo učinili zaista potpunim, a ritual upotpunite kriglom odličnog Laškog piva. Inspirativni su i brojni velnes tretmani, kućne masaže koje su kreirali velnes terapeuti iz Thermane, kao i holistički dizajniran ajurvedski centar, gde možete pronaći put ka sebi i vratiti harmoniju u svoj život.

U Thermani Laško će vas pored svega ovoga zadiviti izvrsna hrana, razni doživljaji u okolini, kao i čuveno gostoprimstvo meštana. Za zimske praznike pripremili su vam i specijalnu ponudu koju možete videti na veb stranici www.thermana.si/sr

KOLEVKA SVETSKE ARHITEKTURE

Vićenca je treći grad po ekonomskoj snazi u Italiji, iza Milana i Torina. Nalazi se u regiji Veneto, u senci daleko poznatijih gradova – Venecije, Padove i Verone. Smeštena je na raskršću puteva ova tri grada, udaljena 70 km od Venecije, 40 km od Padove, 50 km od Verone, a 75 km od jezera Garda. Vićenca je grad muzej, sa svojom jedinstvenom arhitekturom starom oko dve hiljade godina i umetničkim remek delima okačenim po fasadama zgrada

Zbog svoje neprocenjive vrednosti za razvoj svetske kulture, 1994. godine Vićenca je stavljena pod UNESCO zaštitu, pod nazivom Paladijev grad. U njoj je pre pet stotina godina živeo i radio arhitekta Andrea Paladio (1508 – 1580.) koji je svojim delima zacrtao pravac arhitektonskog promišljanja. Za sobom je ostavio brojne palate, crkve, javne objekte i vile, od kojih je većina u Vicenci (Bazilika Paladina, Teatro Olimpiko, Palaco Kjerikati, Palaco Pojana, kupola i portal katedrale Duomo, Palaco Valmarana, Vila Rotonda... i još više od četrdeset očuvanih objekata). U Veneciji, najpoznatije Paladijeve građevine su Bazilika Redentore i Manastir Svetog Đorđa čija glavna fasada, preko glavnog kanala, belinom prkosi crkvi Svetog Marka. Uz dva mosta na rekama Veneta - Tesina i Basano, UNESCO je zaštitio oko 60 Paladijevih remek dela. Srce Vićence je Pjaca dei Sinjori sa tri bočna, manja trga – Pjaca dela Bjade, Pjaca Andrea Paladia i Pjaca dele Erbe. Od njih kreću uske kaldrmisane uličice sa monumentalnim srednjovekovnim palatama, prodavnicama pod arkadama i brojnim restoranima. Na Pjaci Dela Sinjore dominira Bazilika Paladijana, jedna od najznačajnijih građevina Evrope 16. veka. Bez obzira na naziv Bazilika, ovo nikada nije bio religiozni objekat. U središtu današnjeg zdanja, nalazi se gotska građevina na dva nivoa (Palaco dela Rađione), sa monumentalnim mermernim stepenicama i služila je kao sedište lokalne vlasti. U 16. veku, Paladio je projektovao današnji izgled Bazilike Paladijana, dodavši dva spoljnja niza lođa sa renesansnim lukovima, dorskim pilasterima kroz dva sprata i udvojenim stubovima nosačima. Odvojena koridorima i balusterima od unutrašnjeg objekta,

Bazilika je u prizemlju namenjena zlatarskim radnjama, skupim prodavnicama i restoranima. Na spratu je restoran sa terasom i divnim pogledom na grad.

Uz Baziliku se uzdiže 82 metra visok toranj Bisara, sagrađen u 12. veku. Na vrhu kule su kamene bifore i pozlaćen sat, a na fasadama reljefi sa simbolima Mletačke republike. Danas je toranj dosta iskrivljen i nije dozvoljeno penjanje na njega. Za vreme novogodišnjih praznika, sa njega se spuštaju svetlosne trake, prema obodnim zgradama na trgu. Preko puta Bazilike, sa druge strane Pjace dei Sinjori, je još jedna važna Paladijeva zgrada – Lođa del Kapitano, središte mletačke vlasti za Vićencu. Pored nje je crkva San Vićenco iz 14. veka, sa baroknom fasadom iz 17. veka.

Pijaceta uz bočni, zapadni ulaz u Baziliku ukrašena spomenikom Antonia Paladia i okružena arkadama i restoranima. Na pjaci dele Erbe sa druge duže fasade Bazilike Paladiane, uzdiže se Toranj Tormen-

MANJE

ITALIJA KOJU MANJE POZNAJETE

to sa arkadama (Torre Del Tormento e Arco Degli Zavattieri), u 13. veku izgrađen kao plemićka palata, a kasnije korišćen kao zatvor i mučilište. Sa istočne strane bazilike je Pjaca dele Bjade sa crkvom Santa Marija dei Servi. Stari grad Vićenca osnovan je pre dve hiljade godina i nalazi se unutar srednjovekovnih zidina koje su delimično i danas očuvane. U grad se ulazi kroz nekoliko kapija sa odbrambenim kulama. Oko grada obilaze dve reke: Bočinjone i Retrone sa brojnim pitoresknim mostovima. Od istočne do zapadne gradske kapije prolazi glavna pešačko trgovačka ulica – Korzo Andrea Paladio, duga sedamsto metara. Duž nje i u bočnim kaldrmisanim ulicama odvija se društveni život Vićence. Restorani, barovi, prodavnice pod arkadama i restriktivan saobraćaj (samo bicikli). U ovoj ulici su očuvane renesansne i barokne palate, od kojih je najveća Palata plemićke porodice Trisino Baston sagrađena u 12. veku. Danas je u njoj smeštena gradska kuća. Uz istočnu kapiju, uz samu reku Boćiljone, nalazi se najspektakularnija palata koju je projektovao Paladio, a po porudžbini jednog od njegovih prvih mecena, Đerolama Ćerikatija Ova zgrada danas se koristi kao gradski muzej. Preko puta palate Ćerikati nalazi se verovatno najpoznatije Paladijevo zdanje – Palata Teritorio i Teatro Olimpiko. Projektovana na kraju umetnikovog života, završena dve godine nakon njegove smrti, ova zgrada je prvo zatvoreno pozorište u svetu.

Koncept gledališta je identičan rimskim amfiteatrima – eliptično i stepenasto, sa kolonadama i frizom punim skulptura u pozadini. Bina je napravljena kao fasada renesansne palate – red pilastera i udvojenih stubova sa kolonadama i lučnom trijumfalnom kapijom, kroz koje se otvara scena. Lažnu fasadu krase brojne niše sa skulpturama. Jedinstven je krov, te ovo pozorište počinje eru stepenastog gledališta u zatvorenom prostoru. Paladio, kao vešt arhitekta i umetnik, u dizajniranju koristi trikove lažnih perspektiva i senki, umanjujući udaljene dekoracije i

senčenjem niša, pojačava utisak plastike i veličine. Nakon Paladijeve smrti (1580.) scenografiju za prvu pozorišnu predstavu (Edip kralj Sofokla, 1585.) napravio je Vićenco Skamoci. Ona je bila svojevrsno čudo dostojno Paladijevog umeća. Kroz tri ulaza na kulisama koje dočaravaju renesansnu fasadu, kreirao je scenu kao splet od sedam ulica, postavljajući ih u lažnu, udaljenu perspektivu. Tako je postigao utisak dodatne dubine, a drvene palate sa arkadama, pretvorio u stvarni grad. Zbog svoje originalnosti, ova scenografija je do današnjih dana zadržana kao trajna postavka.

Teatar organizuje predstave poznatih svetskih pozorišta, dva do tri puta mesečno i karte se kupuju mesecima unapred. Postoje svakodnevne turističke posete pozorištu uz vodiča i promotivni film koji uz muziku i svetlosne efekte dočarava scenske mogućnosti. U dvorištu Palate Teritorio izložene su vredne skulprure rađene u 18. i 19. veku, po antičkim motivima.

Za arhitektonsko stvaralaštvo, Paladije je postavio temelje dizajniranja, estetike, proporcija i umetničkog sklada. Njegov uticaj je prisutan u arhitekturi

Evope (naročito u Engleskoj) i Amerike. Smatra se da ni jedan arhitekta nije toliko uticao na svetsku arhitekturu kao on. Američki kongres je 2010. godine usvojio počasnu rezoluciju, a povodom pet stotina godina od rođenja arhitekte Andrea Paladija, navodeći sledeće (parafrazirano): „Paladio je jedan od najvećih svetskih renesansnih arhitekata koji je svojim projektima palata, crkava i vila, najviše od svih umetnika, uticao na arhitektonsko stvaralaštvo zapadne civilizacije, služeći kao uzor brojnim klasično dizajniranim objekatima u Sjedinjenim Američkim Državama, od kolonijalnog doba do danas, uključujući Belu kuću i zgradu Kapitol u Vašingtonu.“ Takođe, postoji još jedna, malo bizarna zanimljivost u vezi Paladijevih projekata. Naime, kuće koje su prikazane u filmu “Prohujalo sa vihorom” su sagrađene baš po originalnim nacrtima njegovih palata.

Sam Paladije govorio je da je njegovo najvrednije delo Vila Rotonda. Na sajtu https://www.palladianunescoheritage.com/ citirane su umetnikove reči (u slobodnom prevodu): „Rotonda je moje najveće remek-delo. Zahvaljujući slobodi koju mi je dao Paolo Almeriko, zapravo sam uspeo da stvorim čisto delo, u kome može da zablista veličanstvenost čovekovog intelekta. To je savršena lokacija, to je savršen klijent, to je savršen kontekst, to je savršen trenutak u mojoj istoriji kao čoveka i kao arhitekte: kuća koja je hram nebeskog dijaloga prosvećenih ljudi, o filozofiji, teologiji, politici, našem antičkom kulturnom nasleđu, primenjenim na našim najuspešnijim projektima.“

Tekst i foto: Branka Bošnjak

SKIJALIŠTE, TERME I HOTEL CERKNO

IDEALAN ODMOR OVE ZIME

Ne propustite zimu na najboljem i najmodernijem skijalištu u Sloveniji, Skijaškom centru Cerkno. U Hotelu Cerkno, koji je vlastnik skijališta, termi Cerkno, apartmana i restorana Alpska perla, mogu vam pripremiti odlične aranžmane po vašim željama

NAJBOLJE SLOVENAČKO SKIJALIŠTE

Skijaški centar Cerkno nalazi se na obroncima 1291 m visokog Črnog vrha i spada u najsavremenija, najsigurnija i skijališta sa najbržim napravama u Sloveniji. Skijaški centar Cerkno obuhvata 70 hektara uređenih skijaških površina, odnosno 18 km uređenih skijaških staza, koje su u celini pokrivene kompaktnim snegom.

Skijaške pruge su primerene za skijaše svih kategorija, a uređeno je i 5 km trkačkih staza. Odlično uređene skijaške staze, najmoderniji i najsigurniji uređaji, visoki kvalitet ostalih usluga, na čelu sa Alpskom perlom, glavni su razlozi zbog kojih SC Cerkno, iz godine u godinu, dobija laskavo priznanje najboljeg slovenačkog skijališta. Ovu nagradu u radijskoj kampanji dodeljuju slušaoci iz čitave Slovenije, a u nekoliko navrata SC Cerkno je dobio priznanje i za skija-

lište koje je najbolje prilagođeno porodici.

Skijaški centar Cerkno posvećuje veliku pažnju porodicama sa malim skijašima. Za decu se u neposrednoj blizini vrha skijališta na raspolaganju nalazi poligon sa pokretnom trakom i vrtuljkom. Najmlađi mogu sa roditeljima uživati na toplom u skijaškom vrtiću, igrati se, crtati, gledati televiziju... Skijaški centar Cerkno sa svojom školom skijanja sinonim je za učenje skijanja, ne samo na

lokalnom nivou, nego i šire. Učitelji skijanja učiće vas da skijate ili bording na snegu, sa puno strpljenja i profesionalnosti. U školi skijanja dostupna je i pokretna traka koja početnicima omogućuje da se oslobode eventualnog straha.

HOTEL CERKNO

Hotel Cerkno smešten je u središtu grada, a u elegantno nameštenim sobama može da primi do 180 gostiju. Zahvaljujući raznolikoj ponudi, savršen je izbor za sve koji žele da iskoriste odlične zimske aranžmane, aktivne praznike ili jednostavno žele da se opuste i uživaju u termama. Hotel Cerkno nudi najbolje uslove za skijanje na najboljem skijalištu Cerkno, uz besplatan prevoz ski busom i besplatan ulaz u Terme Cerkno.

TERME CERKNO

U sklopu Hotela Cerkno, smeštene su jedine slovenačke terme pod okriljem Julijskih Alpa, i prema veličini spadaju u manje terme. Lekoviti učinci energije, koja prodire iz čuvene idrijske prelomnice, poznati su još od praistorije. Hemijski bogata termalna voda, koja se crpi iz bušotine duboke 2.000 metara, blagotvorno

deluje na ljudsko telo i zato su Terme Cerkno prikladne za opuštanje, rekreaciju i pripreme plivačkih klubova, kao i za izvođenje različitih vežbi. Unutrašnji bazen sa temperaturom od 30 °C kombinuje mnoge atrakcije; a opuštanje osiguravaju masažni ležajevi, gejziri, whirlpool i dečji bazen.

Najbolji grad za život u 2022. Britanski časopis The Economist je rangirao ukupno 172 grada na svetu kako bi napravio konačnu listu koji su to najkvalitetniji gradovi za život u ovoj godini Lista koju sastavlja časopis The Economist svake godine ima zadatak da da odgovor na pitanje koji je najbolji grad za život protekloj godini. Najbolji grad za život u 2022. godini je ponovo Beč. Na rangiranje utiču različiti faktori kvaliteta života, zdravstveni sistem, obrazovanje, kultura i infrastruktura. Tu su takođe i socijalna bezbednost, politička stabilnost i niska stopa kriminala. Interesantno je nave-

U Mađarskoj se proizvodi najskuplje vino na svetu

Francuska i Italija su prva asocijacija kad pomislimo na dobra vina. Međutim, ako želimo dobra i kvalitetna vina, dovoljno je da odemo u Mađarsku, zemlju koja ima čak 22 razvijene vinske regije. U jednoj od njih se proizvodi najskuplje vino na svetu

Najskuplje vino na svetu se pravi baš u Mađarskoj u jednoj sasvim posebnoj vinskoj regiji. U pitanju je regija Tokaj, koja je registrovana 1737. godine i u kojoj se proizvodi vino Royal Tokaji Essencia čija magnum boca košta čak 40.000 dolara. Ovo vino potiče iz regije poznate po vinima koja su se služila na dvorovima Petra Velikog i Luja XIV, a i čuveni kompozitor Betoven je uživao u njihovim ukusima. Posebno dobra godina za grožđe od kog se pravi ovo vino je bila 2008. Dugo suvo leto tokom septembra i oktobra učinilo je da kvalitetno aszu grožđe postane još bolje. Upravo zbog toga ta berba je i iznedrila izuzetno kvalitetno vino. Tokajac ili tokajsko vino Aszú Luj XV nazvano je „Vinom kraljeva, kraljem vina”. Odležavanje vina Royal Tokaji Essencia traje između šest i osam godina, a svako zrno

sti da se rangiraju uslovi u 172 grada u odnosu na 140 prošle godine, i to da je ovo je druga godina u kojoj indeks uključuje uslove vezane za kovid. Beč je, prema pisanju časopisa The Economist, po treći put u poslednjih pet godina došao na prvo mesto najboljih gradova u Evropi. Bečlije imaju jedan sasvim zgodan termin, lebenskunst. To je umeće dobrog življenja, a Beč je sa svojim restoranima i muzejima zaista savršeno mesto za „vežbanje“ umetnosti. Ovaj grad nudi obilje mogućnosti za kulturu i zabavu, kao i dobru infrastrukturu i opštu stabilnost. Beč ima 99.1 od 100 mogućih bodova, što ga stavlja odmah ispred Melburna. Sidnej i Osaka se nalaze na trećem mestu liste na kojoj zaista dominiraju australijski, kanadski i japanski gradovi. Najznačajniji kriterijum za ocenjivanje su svakako stopa kriminala i složena gradska infrastruktura. Ti kriterijumi negativno utiču na život u svakom smislu. Upravo to je neke veće gradove poput Londona, Njujorka i Pariza stavilo na loše pozicije na listi, iako su poznati po svojim atraktivnim kulturnim i društvenim aktivnostima. Na samom kraju liste se ponovo nalazi Damask iz Sirije, u kome građanski rat traje već deset godina. Pored Sirije, tu se nalaze i gradovi iz Rusije i Ukrajine, zbog očiglednih razloga.

grožđa je ubrano ručno. Na svetu danas postoji nešto manje od 3000 flaša ovog vina. Originalni tokajac dolazi iz regije u podnožju planine Karpati, na severoistoku Mađarske, sa tla nadmorske visine od oko 450 metara. Zbog svog značaja, Unesko je 2002. godine proglasio celu vinsku regiju Tokaj za svetsku kulturnu baštinu. Najpoznatije sorte tokajskog grožđa su furmint i haršleveli, a pored njih proizvode se vina od sorti žuti muskat, kabar, zeta i keversele. Interesantno je navesti da se pored vinarstva u Tokaju posebno ističe i bačvarstvo. Hrast koji opstaje u ovim krajevima odličan je za izradu bačvi, zahvaljujući čemu je i poznat u međunarodnom vinskom svetu.

SVE JE ISTO TU OSVRT SAMO NJEGA NEMA

Da li su naši ljudi u 2022. otkrili neke nove destinacije ili ostaju verni dobrim, starim navikama?

Uprkos promenama u načinu života i poskupljenjima u 2022, čini se da ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, ipak, nisu mnogo izmenili svoje navike. Kada je reč o putovanjima, traže se manje-više iste destinacije, premda je ovaj put došlo i do jednog zanimljivog zaokreta.

Naime, Crna Gora je za ljude iz Srbije, tradicionalno, među najpopularnijim letnjim destinacijama, pri čemu je lani “odnela pobedu” na toj listi. Ali, ove sezone su je pretekle Italija i Španija, pored ultrapopularne Grčke.

S druge strane, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, Aleksandar Seničić, više puta je isticao da “Crna Gora ostaje veoma interesantna, posebno zato što je zadržala cene iz 2021. godine”.

Zbog opšte krize i poskupljenja goriva, naši ljudi su se mahom oslanjali na svoje automobile ili bliže destinacije, pa je Egipat “u neku ruku” pao u drugi plan. Mimo toga, i napadi ajkula u toj zemlji početkom jula, “preusmerili” su ideje i planove brojnih građana Srbije, Crne Gore, Hrvatske, BiH.

Osim pomenutih država, kao top letnjih destinacija, naši ljudi iz godine u godinu sve više posećuju i hrvatsko primorje, dok se i Slovenija ubrzano pozicionira kao popularna destinacija - posebno na jesen i zimu.

- Srbi sve češće biraju Sloveniju kao destinaciju za odmor, jer tu mogu pronaći sve: od planinske idile do primorskog ambijenta - rečeno nam je krajem oktobra iz STO (Slovenska turistična organizacija).

Takođe, saznali smo da Slovenci imaju sve veći priliv strane radne snage, a posebno iz Srbije, BiH i Severne Makedonije, tako da žitelji ovih bivših jugoslovenskih republika imaju priliku da “spoje lepo i korisno” - rad i zadovoljstvo, kroz turizam i zabavu.

Ove godine, iz Srbije je bilo interesenata i za letovanje u Albaniji, ali, ipak, u dosta manjem broju u odnosu na Grčku. Naši ljudi posebno vole Halkidiki, zatim Paraliju, Leptokariju i Olimpik bič, zbog blizine.

Hrvati su takođe povećali broj putovanja ove godine, a tokom leta mahom biraju svoje destinacije - budući da je hrvatska obala zaista jedinstvena. Slede Grčka, Italija, Španija. Svakako, kao što se može i očekivati budući da imaju more, Hrvati više “ulažu” u putovanja na zimu, kada biraju Austriju, Italiju, Sloveniju.

Zanimljivo je i da Slovenci dosta vremena provode u svojoj zemlji, posebno otkako je tokom 2020/21. krenula podela vaučera za promociju lokalnog turizma, što je građanima otkrilo neke nove horizonte.

Na zimu, zbog blizine granice sa Austrijom, ta država je tradicionalno popularna kod Slovenaca, dok na leto masa i dalje bira Hrvatsku, kao primarno odredište.

Što se tiče evropskih gradova, koji su uvek aktuelni, jedan od najposećenijih gradova je Budimpešta, ali i Rim, Barselona, Lisabon. Takođe, naša prestonica se polako vraća na nivoe iz 2019, a naročito kada govorimo o poslovnom turizmu i jačanju inicijative Open Balkan, koja povezuje Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, te samim tim povećava udeo putovanja žitelja ovih zemalja.

Sve u svemu, možemo reći da se situacija nije značajno promenila u odnosu na prethodne godine, osim što se slabije biraju dalje destinacije, zbog većih rashoda i poskupljenja avio-karata. Takođe, trenutni kolaps u Evropi, usled vremenskih neprilika, mnogima je poremetio planove.

S druge strane, uviđamo da se region sve više povezuje, tako da u svakom delu stare Jugoslavije možete pronaći kutak za sebe: od Budvanske rivijere, preko našeg čarobnog Kopaonika i Kvarnerskog zaliva, pa do čuvenih slovenačkih termi koje su zimi hit destinacija.

Piše: Bojan Tadeuš

Događaju u Tcc-u koji je organizovala Privredna komora Venecija-Đulia preko svoje kompanije Aries, uz doprinos Opštine Trst, Kongresnog biroa i biroa za posetioce, kao i saradnju sa Associazione Caffe Trieste, prisustvovalo je 10.000 operatera. Ovaj rezultat je postignut uz prisustvo 160 izlagača i profesionalaca iz 42 zemlje (uključujući Rumuniju, Poljsku, Belorusiju, Ukrajinu, Slovačku, Gruziju, Etiopiju, Maroko, Tanzaniju, Alžir, Južnu Afriku, Oman, Izrael, Liban, Libiju, Jemen, Jordan, Indoneziju, Južna Koreju i Brazil) i dokazuje da „Trst, prestonica kafe“ nije samo registrovani zaštitni znak već nepobitna stvarnost, uprkos brojnim događajima posvećenim kafi, nakon ponovnog otvaranja sajmova za javnost bez ograničenja.

Tokom tri sajamska dana, bogat kalendar događaja imao je niz dobro posećenih termina. Održivost je bila tema zajednička za sve događaje. Na okruglom stolu koji je organizovao Area Science Park, tema održivosti bila je povezana sa cirkularnom ekonomijom. Lanac snabdevanja kafom se sve odlučnije fokusira na kružnost i nulti otpad, uz ponovnu upotrebu u novim industrijskim ciklusima prerade celokupnog otpada, od berbe do prženja, pa čak i u procesu dekofeinizacije.

Vodič “Il Camaleonte” (Kameleon) predstavlen je na TriestEspresso Expo i prvi je vodič za italijansku kafu i pržionice kafe. Obuhvata više od stotinu italijanskih preduzeća, a postoji kako u štampanoj verziji, koju izdaje Mondadori i koja je dostupna u svim knjižarama, tako i u verziji aplikacije, za iOS i Android, koja se može preuzeti sa www.guidadeicaffe.com. To je prvo delo koje omogućava ljubiteljima kafe da otkriju novu pržionice kafe i pomaže čitaocu da upozna “single origin” ili idealnu mešavinu među hiljadama drugih na tržištu.

Na otvaranju skupa “Trieste Coffee Experts”, rečeno je da je Trieste Coffee Experts važan događaj za grad jer okuplja 50 ličnosti iz italijanskog i međunarodnog sveta kafe. Na samitu su razmotrena najaktuelnija pitanja koja utiču na ceo svet kafe.

Na TriestEspresso Expo bilo je mesta i za takmičenje. Trst je pobedio kod kuće u “Leva takmičenju” i oborio svetski rekord. Prethodni rekord držao je napuljski duo sa 703 espreso kafe izvađene za sat vremena i bio je nepobediv od 2019. nakon nastupa na Piazza del Municipio u Napulju. Sjajan rezultat nadmašile su dve Tršćanke sa novim rekordom od 714 šoljica izvađenih za sat vremena. Publika na takmičenju je svedočila izvanrednim nastupima mnogih timova koji su se često približavali postojećem rekordu.

5 PITANJA ZA ŠEFA BORISLAV ROŠULJ

Head of HTEC Experience

Stručnjaci kažu da je psihologija identifikovala šest najefikasnijih stilova liderstva (prisilan, autoritativan, povezujući, napredan, demokrata, učitelj), ali i da nijedna od ovih karakteristika nije ni najbolja ni najgora, već da sve imaju svoje vrline i mane. Sa druge strane, iskustvo je pokazalo da je problem sa šefovima najčešće to što se njihova predstava o sebi ne poklapa sa predstavom zaposlenih

Sabirajući tu teoriju i praksu, rešili smo da vam u ovom broju TU magazina predstavimo mladog lidera kompanije HTEC Group, u kojoj ne postoje ’’tipični šefovi’’ već lideri timova koji svojim primerom uvek inspirišu tim da zajedničkim poslovnim poduhvatima i svakim novim danom upotpune sjajnu radnu atmosferu.

Borislav Rošulj je pre svega drugačiji šef, onaj koji stvara tim koji može samostalno da funkcioniše. Svojim pozitivnim pristupom životu daje lični primer kolegama, a u tome mu pomažu stalna fizička aktivnost i prijatelji, kao i prethodno iskustvo u multinacionalnom okruženju. S obzirom da Borislav vodi tim u Srbiji i regionu, on je često na službenim putovanjima koja su sjajna prilika za razmenu iskustava i kreiranje divnih uspomena koje jačaju timski duh. Ukratko, Borislav je menadžer, a pre svega čovek, koga bi svi voleli da imamo na svojoj strani, u šta ćete se nadam se u nastavku teksta i sami uveriti.

TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?

BR: Teško je u par rečenica dati univerzalan savet svima koji su na početku svog karijernog puta. Ono što je sigurno, jeste da svi mladi treba da pronađu nešto što će voleti da rade, posao u kom će uživati i koji će im ispunjavati svaki radni dan. Ono što je još bitnije je da se ne plaše izazova, novih situacija i malog rizika, jer upravo sve to pomaže da se svi mi svakodnevno razvijamo i učimo nešto novo. Izlazak iz svakodnevnice i zone komfora, uvek će pozitivno uticati na vas i vaše okruženje. Nemojte se bojati grešaka, jer su upravo te male greške i učenje kroz njih esencijalni deo vašeg rasta u poslovnom svetu. Na kraju mnogo je bitno da se okružite nekim sjajnim i kreativnim kolegama, jer je timski rad nešto što će upotpuniti svaki vaš naredni uspeh u karijeri.

TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?

BR: Idealan odmor je svakako putovanje na kom uspete da minimalizujete korišćenje digitalnih vidova komunikacije, što svakako utiče na to da se zaista odmorite i posvetite sebi i na pravi način uživate u nekim novim destinacijama. Nekada, čak i par dana promene sredine u pravom trenutku mogu da pomognu da napunite baterije i da restartujete svoje potencijale za nove radne pobede i izazove. Svako putovanje sa dragim osobama je idealno putovanje, nezavisno od desitinacije.

TU: Koja je vaša omiljena hrana?

BR: Nisam neko ko zaista svim čulima uživa u hrani i teško se odlučim da probam nešto novo i potpuno nepoznato za mene. Ali, svakako je moj favorit italijanska kuhinja i naravno, čaša dobrog belog vina.

TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?

BR: Kada ste često na službenim putovanjima, nekako naučite vremenom šta je ono što je neophodno za svako putovanje i to je sada već ustaljen spisak stvari koje su svaki put uz mene. Kada su u pitanju odmori i privatna putovanja, u takvim prilikama pored osnovnih stvari nikada ne treba zaboraviti neku dobru knjigu i slušalice.

TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?

BR: Ovo je tema za skoro svaki razgovor sa mojim prijateljima. U nekom narednom periodu voleo bih da uspem da tokom zime otputujem u neke toplije predele sa mnogo sunčanih dana i peščanih plaža. Naravno postoji nekoliko opcija, ali se Maldivi čine kao mesto na kom svako može da se opusti i malo distancira od svakodnevne žurbe i obaveza.

Tekst: Petar Vušurović

DEUS TRAVEL

KAKVA SU VAM PUTOVANJA, TAKAV VAM JE ŽIVOT!

Turististička agencija Deus travel sa sedištem u Železničkoj 46, u Novom Sadu koja posluje od 2013. godine, nudi aranžmane kao posrednik, ali i kao organizator sa licencom 12/2022, kategorija A. Deus travel je osnovan od strane ljudi koji se dugo godina bave ovim poslom, a koji su imali za cilj da se što pre istaknu prodajom aranžmana i putovanja napravljenim po meri i potrebama kupaca

Svesni stalne promene trendova, želja i potreba klijenata, a sa dugogodišnjim iskustvom i profesionalnošću u radu, u Deus travelu neprestano rade na razvoju novih programa sa turoperaterima, kao i na proširenju svojih usluga, kako bi udovoljili svim zahtevima klijenata, a samim tim i pružili najkvalitetniju moguću uslugu.

Agencija Deus travel je specijalizivana u prodaji širokog spektra putovanja. Pružaju uslugu ugovaranja prevoza i organizacije putovanja autobusom za klijente iz cele Srbije i Evrope. U ponudi imaju i najam autobusa i minibuseva visoke turističke klase, kao i transfere do aerodroma. Takođe prodaju avio-karte za sve svetske destinacije.

Zimovanja, letovanja, velnes, gradovi Evrope

Deo ponude obuhvata zimovanja u najpoznatijim i najpopularnijim skijalištima u Srbiji i celoj Evropi. Letovanja i odmori mogu se birati na Jadranu i duž celog Mediterana: Crna Gora, Grčka, Španija, Turska, Tunis, Egipat, Kipar... Takođe su tu vikend i velnes programi u Srbiji, Sloveniji i Mađarskoj. Za one koji žele da vide gradove Evrope, Deus travel vodi u Budimpeštu, Beč, Prag, Berlin, Pariz, Veneciju, Milano... Takođe, sarađuju sa hotelima na svim popularnim destinacijama u Srbiji.

Destinacije u Sloveniji

Već neko vreme Deus travel se trudi da se pozicionira na našem tržištu kao agencija sa najširom ponudom destinacija u Sloveniji. Najviše rade sa ski-centrima i termama, a nešto manje sa slovenačkim primorjem. Imaju odličnu saradnju sa Termama Laško kod Celja, za koje nude i odličnu cenu od 78 evra za polupansion u paketu jedan plati, a putuju dvoje.

Sportski kampovi i škole u prirodi

Za najmlađe putnike, Deus travel nudi letovališta u Crnoj Gori i Grčkoj, za školu u prirodi – u Srbiji, kako za manje tako i za veće grupe dece različitog uzrasta. Takođe, organizuju i sportske kampove za decu

AGENCIJA

u Grčkoj, tačnije u kampu Skouras koji se nalazi u blizina mesta Afitos na Halkidikiju.

Osim što vode naše sportiste u inostranstvo, takođe, dovode i strane sportiste na turnire u Srbiji, pa su tako već organizovali jedan odbojkaški turnir u Novom Sadu na koji su doveli sportiste iz Turske.

Tim bilding programi, rafting i druge vrste sportskih i avanturističkih aktivnosti postoje za sve one željne pustolovine i zabave na drugačiji način.

Rafailovići – Crna

Gora

Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa hotelima i ugostiteljskim objektima u Rafailovićima kod Bečića u Crnoj Gori, Deus travel ima izuzetnu ponudu hotelskog i apartmanskog smeštaja na obali Rafailovića.

Pet internet portala

Deus travel je vlasnik portala www.rafailovici.rs sa najobimnijom ponudom za Rafailoviće u Crnoj Gori. Takođe su vlasnik portala www.najamautobusa.rs, i www.sportskikamp.rs.

Portal koji je posvećen Sloveniji, pre svega slovenačkim termama, startovao je početkom aprila 2017. godine pod nazivom www.slovenija-terme.rs. Na jednom mestu pokušali su da objedine kompletnu ponudu najpoznatijih slovenačkih termi i lečilišta.

Četiri medalje za kvalitet

Dugogodišnje iskustvo, profesionalnost u pružanju turističkih usluga i prodaji turističkih aranžmana osigurali su najkvalitetniju uslugu za krajnjeg korisnika. Na 48. Međunarodnom sajmu turizma 2015. u Novom Sadu, Deus travel nagrađen je Zlatnom medaljom za kvalitet pružanja usluga u turizmu. Drugi put zaredom, tačnije na 49. Međunarodnom sajmu turizma 2016. u Novom Sadu ponovo su nagrađeni Zlatnom medaljom za kvalitet pružanja usluga u turizmu. Na jubilarnom 50. Međunarodnom sajmu turizma 2017. i 2018. nagrađeni su Velikom zlatnom medaljom za kvalitet velnes i spa ponude.

Sve ove nagrade su za tim Deus travela velika čast, ali i obaveza da konstantno napreduju i poboljšavaju svoju uslugu.

Više informacija o ponudama može se naći na sajtu www.deustravel.rs

Piše: Bojana Ilić

Šta se dešava sa novcem iz Fontane di Trevi?

Prema verovanju, ako bacite preko ramena novčić u Fontanu di Trevi, sigurno ćete opet posetiti Rim. Svake godine turisti bace više od milion evra u ovu fontanu, šta se dešava sa tim novcem, gde on završava?

Svake godine se sakupi oko 1.5 miliona evra zahvaljujući novčićima koje turisti bace u najpoznatiju rimsku fontanu svake godine. Šta se dešava

Finska ponovo najsrećnija zemlja na svetu

Od 2002. godine World Happiness Report koristi statističku analizu za određivanje najsrećnijih zemalja sveta. Na osnovu poslednjeg izveštaja, Finska je ponovo najsrećnija zemlja, čime je odbranila titulu četvrti put zaredom

Na listi koju svake godine sastavlja World Happiness Report, Finska je ponovo osvojila prvo mesto kao najsrećnija zemlja na svetu za život. Posebno se ističe njihova sposobnost da usklade politiku sa opštim osećajem blagostanja. Kako bi odredili najsrećniju zemlju na svetu, stručnjaci su analizirali sveobuhvatne podatke istraživanja iz 149 zemalja, posebno prateći učinak u šest kategorija. Kategorije su bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, socijalna politika i zdrav životni vek. Pored toga, tu su i sloboda donošenja sopstvenih životnih izbora, velikodušnost populacije kao i nivo korupcije. Kako bi pravilno uporedili podatke svake zemlje, istraživači su stvorili izmišljenu zemlju Distopiju, punu „najsrećnijih ljudi na svetu“. Distopija je bila uzorak, model na osnovu kog je stvoren jedinstveni kombinovani rezultat za svaku zemlju. Model je morao da bude ocenjen u svakoj kategoriji posebno. Zanimljivo je da su prvih sedam najsrećnijih zemalja

sa novcem iz Fontane di Trevi? Gde idu kovanice sakupljene na ovaj način, imajući u vidu da se svakog dana prikupi preko 3.000 evra? Već nekoliko decenija taj novac se prikuplja kako bi doprineo višem cilju. Počevši od 2001. godine, ovaj novac se donira organizaciji Caritas. Caritas je dobrotvorna organzacija rimokatoličke crkve, osnovana 1971. godine, koja sredstvima koje sakupi pomaže beskućnicima i porodicama koje se suočavaju sa finansijskim problemima, navodi Euronews. Takva praksa je obustavljena 2017. godine, kada je odlukom gradskih vlasti taj novac preusmeren za saniranje puteva, kao i za socijalna davanja. Odlukom koja je donesena 2019. godine ta sredstva su bila namenjena gradskom budžetu, kao deo koji je služio za poboljšanje socijalne politike. Ovaj predlog je naišao na brojne kritike, pa se odluka nekoliko puta menjala. Fontana di Trevi je izgrađena između 1732. i 1762. godine, i danas je jedna od najpoznatijih znamenitosti Rima. Sa visinom od 26.3 i širinom od 49.15 metara predstavlja najveću fontanu baroknog stila u Rimu. Fontanu je izajnirao Nikola Salvi i predstavlja kroćenje sirove snage vode.

na svetu sve bile zemlje severne Evrope. Finska je uzela prvo mesto, četvrtu godinu zaredom, s ukupnom ocenom 7.842. Nakon Finske slede Danska sa 7.620, Švajcarska sa 7.571, Island sa 7.554, Holandija sa 7.464, Norveška sa 7.392 i Švedska sa 7.363 bodova. Najmanje srećna zemlja na svetu za život je Avganistan, koji se nalazi na 149. mestu. Ova pozicija se može pripisati niskoj stopi očekivanog životnog veka i niskim stopama bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika. Među poslednjih pet zemalja se nalaze još Zimbabve, Ruanda, Bocvana i Lesoto. Najbolje plasirana zemlja iz regiona je Slovenija na 29. mestu, Srbija je na 48. mestu, Hrvatska na 59. mestu a Bosna i Hercegovina na 63. mestu. Nakon njih slede Crna Gora i Makedonija na 71. odnosno 92. mestu.

Hotel Palma jedinstven je hotel u samom središtu Tivta, nadahnut sinergijom autentičnosti, sklada i elegancije. Besprekorno usaglašen sa arhitekturom tivatske obale, sa predivnim pogledom na tivatski zaliv, idealno je mesto za odmor ili poslovne događaje tokom cele godine.

Elegantno dizajnersko rešenje primenjeno je na 116 soba i apartmana i prilagođeno najrazličitijim potrebama - bilo da planirate odmor ili imate poslovne obaveze.

Uređena hotelska peščana plaža do koje stižete u samo par koraka, savršena je za uživanje u pogledu na tivatski zaliv, a kada vam je potreban nešto drugačiji doživljaj, slobodno se prepustite revitalizujućem ugođaju wellnes i spa centra.

Za sve vidove poslovnih okupljanja ili događaja tu je naš kongresni centar sa dve multifunkcionalne sale i najsavremenijom audio-video opremom.

Palmon Bay Spa je hotel vrhunskog dizajna, smešten na samoj obali Bokokotorskog zaliva. Raskošan, a elegantan prostor, čijim enterijerom dominiraju prirodni materijali, obiluje savremenim dizajnerskim rešenjima za najviši nivo udobnosti. Prostor je ispunjen prirodnom svetlošću uz atmosferu koja na svakom koraku budi osećaj topline i prijatnosti koju dopunjuje neverovatan pogled na Zaliv.

Kompletno renoviran i otvoren 2015. godine, Palmon Bay Hotel & Spa jedan je od najprepoznatljivijih i najprestižnijih kompleksa u Boki. Profesionalna i personalizovana usluga, koja u svim segmentima uvažava potrebe savremenog gosta, otmena je i posvećena detaljima do najvišeg stepena.

U ponudi je 200 luksuzno opremljenih soba različite strukture i 12 apartmana, moderan wellness i spa centar, zatvoreni i otvoreni bazen, kao i savremeni kongresni centar. Najraznovrsije gastronomske užitke pronaći ćete u a la carte restoranu Olive Terrace, na krovnoj terasi hotela sa pogledom na ulaz u Bokokotorski zaliv. Pored hotelske plaže i velikog otvorenog bazena, relaksacionu oazu hotela upotpunjuje wellnes i spa centar koji se prostire na više od 500 m2 prostora. Ono što ovaj raskošni kompleks izdvaja od ostalih jeste bazen sa lekovitom mineralnom vodom. Kupanje u bazenu dokazano vraća balans prirodnih minerala i soli u telu, što su brojni gosti hotela prepoznali kao najvredniji deo spa centra. Pored bazena, odmor i relaksaciju gosti mogu da pronađu u parnom kupatilu, finskoj i infrared sauni, hidromasažnoj kadi, slanoj sobi i centru za masažu. Takođe, na raspolaganju gostima je i kozmetički salon koji pored standardnih kozmetičkih usluga, nudi veliki izbor tretmana za negu i podmlađivanje lica. Ne propustite da iskoristite ovu sjajnu ponudu i ostvarite popuste na Spa i Beaty tretmane koji su trenutno aktuelni.

Palmon je za svoje goste pripremio specijalne zimske spa pakete, kao i organizaciju dočeka Nove godine. Palmon Bay Spa, Igalo info@palmonbayspa.com +382 31 332 442

Palma, Tivat info@hotelpalma.me +382 32 670 560

MLADE LAVICE

NATAŠA ILIĆ

menadžer prodaje u Heritage Grand Hotelu, Perast

Istraživački duh je ono što krasi sve naše mlade lavove i lavice, ali je kod naše šarmantne sagovornice, Nataše Ilić, ovaj talenat postao magnetna sila koja u njen svet privlači sve što je uzbudljivo i neistraženo. Uz izuzetan rad, uspeh je zagarantovan, pa je Nataša pored rodne Crne Gore već radila i u Srbiji, Grčkoj, Velikoj Britaniji, kao i u Emiratima. Život i rad u veoma različitim podnebljima omogućio joj je da stekne prave prijatelje u raznim delovima sveta što je, složićete se, neprocenjivo bogatstvo koje je, između ostalog, kroz ovu priču podelila i sa nama

TU: Sve mlade lavice imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor?

NI: Mladi ljudi tokom odrastanja, svesno ili nesvesno imaju uzore, one od kojih uzimaju ono što im je potrebno na svom putu. Kako hotelijerska karijera najčešće počinje u ranijim godinama, što je i moj slučaj, upijala sam ponašanja ljudi, nekada nadređenih, nekada i kolega - koji su inspirisali, vodili timove sa lakoćom i uživanjem. Ono što mi upada u oči je da su svim poslovnim ljudima koji su ostavili utisak na mene i moju karijeru, zajedničke osobine bile i jesu, disciplina, posvećenost i odlučnost.

TU: Kako izgleda vaš radni dan?

NI: Svaki moj dan, bilo poslovni ili slobodan dan, započinje kafom i jutarnjim stranicama. To je vreme samo za mene, gde delim svoje uvide i razmišljanja o tome šta mogu da uradim da bi moj dan bio uspešniji i ispunjeniji. Nakon dolaska na posao, pravim listu zadataka i obaveza planiranih za taj dan, od koje izdvajam tri stvari koje su najprioritetnije i krećem sa realizacijom istih. Ovo mi pomaže, naročito tokom dana koji su turbulentni i nepredvidivi, puni sastanaka, novih partnera, neplaniranih situacija i slično, da osiguram da su najvažniji zadaci završeni.

TU: A šta je za vas pravi odmor?

NI: Odlazak u nepoznato i do sada neviđeno. Istraživanje i upoznavanje novih destinacija, lokalnih ljudi i njihovih kultura, je nešto što obnavlja moju energiju i daje mi novu snagu. Posebno me nadahnjuju lepote neistraženih i egzotičnih zemalja koje obično budu i više od odmora – neprocenjivo iskustvo koje ostavlja trag za celi život.

TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih?

NI: Iako na svojim putevima „modelujemo“ osobine i ponašanja ljudi koji nam se dopadaju, važno je da zadržimo svoju autentičnost i ono što je stvarno i primarno naše obmotamo u sve što smo putem naučili i nadogradili. Kao deo mog posla, ostvarivanje budžeta i krerianje strategija kojima se realizuju isti, zahteva „strast“ i osećaj da je to što radiš jako važno i da svaki dan praviš male korake ka ostvarenju svog cilja. Dakle, to što bih izdvojila kod sebe je osećaj da mi je veoma stalo da ostvarim željeni rezultat.

TU: Koja je vaša formula uspeha?

NI: Verujem da svako od nas ima svoju definiciju uspeha, kao i da ne postoji samo jedan pristup, već svako pronađe nešto što ga vodi, pokreće i unapređuje. Ono što mene vodi jeste stalno učenje i usavršavanje, istrajnost i pozitivna energija, kao i vera da sa 100 % discipline svako može biti uspešan.

TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze?

NI: Za uspešne početke i postizanje rezultata, najbitnija je energija i želja da budete dobri u svom poslu. Primećujem da mladi ljudi, sada previše polažu na to koliko su plaćeni i često biraju poslove koji im donose manje znanja i prilike za napredak zarad novčane zarade. Smatram da je to pogrešan pristup i da bi mladi ljudi trebalo da budu vredni, kao i da investiraju u svoje znanje i obrazovanje, i rezultati neće izostati.

Tekst: Petar Vušurović

Tradicionalna verzija sajma se održava od 15. do 18. februara, a digitalna od 24. januara do 28. februara 2023. godine. Za sve ugostitelje i hotelijere iz Srbije, Digital GASTexpo sajam je odlična prilika da prošire svoje znanje i ideje, posebno imajući u vidu blizinu Slovenije i dobre društveno-kulturološke veze između dve zemlje. Dakle, više ne morate da birate između događaja, niti da propuštate značajne sajmove, kako biste ostvarili dobre, potencijalne saradnje. Gastronomija, piće, kafa, poslastice, pekarski proizvodi, sladoled, pivo, vino i oprema za hotele i ugostiteljstvo – osam Ho-Re-Ca oblasti na jednom mestu. Druga polovina februara 2023. godine u slovenačkom glavnom gradu, Ljubljani, već tradicionalno je rezervisana za međunarodni stručni sajam ukusa GASTexpo i Sladoled. U četiri dana ponudićemo i predstavićemo najnovije trendove u gastronomiji i tehnološke inovacije i pružićemo smernice u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Već šesnaest uzastopnih godina Sajam ukusa nudi neuporediv stručni pogled na trendove i novosti u ugostiteljstvu i hotelijerstvu u regionu Alpe-Adria i širem međunarodnom okruženju. Očekujemo više od 300 domaćih i stranih izlagača koji zastupaju poznate robne marke, predstavljaju svoj rad, šire znanje i postav-

ljaju smernice i trendove u branši, kao i 15.000 posetilaca.

Izlagači i posetioci će se susresti na sajmu u želji da dobiju i razmene znanja, ostvare poslovne kontakte i rašire mrežu, promovišu svoje robne marke, predstave i postave se na gastronomsku i hotelijersku kartu i potraže nove poslovne prilike. Sajam je jedini događaj koji to omogućuje, jer pre svega naglašava lične kontakte. Važan deo sajma su i praktične i stručne radionice koje posetiocima omogućavaju da nauče i upotpune svoje znanje od najboljih u ovoj struci. Pokrivaju široku kulinarsku oblast – od škole pečenja pice, slatkiša, pekarskih proizvoda i bio-veganskih radionica do pripreme sladoleda, koktela, kafe, piva i radionica Latte Art & Barista. Četvorodnevne događaje upotpunjuju i takmičenja – najbolji kulinarski stvaraoci oprobaće se pri pripremi pice, piva, umetnosti crtanja na peni od mleka na kafi ipd.

Sajam ukusa GASTexpo i Sladoled je vodeći međunarodni stručni sajam u regionu u oblasti Ho-Re-Ca, zato je neizostavan događaj za zaposlene i stručnjake u ovoj oblasti, ali i za zainteresovanu stručnu javnost. Sajam obezbeđuje kvalitet usluge, raznoliku i široku ponudu, a najvažnije je da daje prostor stručnosti i inovacijama u oblasti gastronomije i hotelijerstva.

Sajam ukusa je praznik gastronomije i hotelijerstva, ne samo u Sloveniji, već i van granica. Odjekuje pre svega u regionu Alpe-Adria, a u prilog tome ide i činjenica da više od trećine događaja na sajmu organizuju strani izlagači i stručnjaci koji svojim znanjem, iskustvima i dobrom praksom sajmu obezbeđuju jedinstvenu i neuporedivu dodatnu vrednost.

U isto vreme na Gospodarskom razstavišču odvija se i sajam turizma, kampovanja i karavaninga ALPE ADRIA.

Zato ne propustite vodeći stručni sajam u regionu Alpe-Adria, koji svake godine postavlja smernice u ugostiteljstvu i hotelijerstvu! Pridružite nam se kao izlagač ili posetilac da zajedno oblikujemo sadašnjost i budućnost ugostiteljske i hotelijerske struke, jedne od grana industrije koje najbrže rastu i najviše se menjaju.

Više o sajmu na www.gast.si

MLADI ZNAJU ŠTA HOĆE

Nedostatak radne snage u ugostiteljskoj i hotelijerskoj industriji predstavlja već godinama veliki izazov, a pandemija ga je pretvorila u ozbiljan problem. Opšte je poznato da su se konobari tokom pandemije zapošljavali u kurirskim službama za dostavu hrane. Em što mogu da rade, em što zarade i tri puta više, pa se ni ne vraćaju na stari posao

Kako se svet postepeno vraća u normalu, ljudi putuju, idu u hotele i restorane, mnoga od ovih mesta suočavaju se s pitanjem – kako ispuniti visoka očekivanja gostiju, s manjkom radne snage?

Sajmovi zapošljavanja

Jedan od načina da se pronađe adekvatna radna snaga jesu sajmovi zapošljavanja. Nedavno je u Beogradu i Novom Sadu održan sajam zapošljavanja upravo u hotelskoj industriji – Hotel Job Fair – Road Show. Ovaj sajam zamišljen je kao interakcija hotela sa kandidatima za posao, direktno, bez posrednika. – Kandidat dolazi lično, sâm sebe da predstavi, te na sajmu ima mogućnost da priča sa svim hotelima, u istom danu. Hoteli imaju priliku da obave veliki broj intervjua za vreme trajanja sajma, te da se odluče za najbolje kandidate. Mnogi hoteli su došli već sa pripremljenim ugovorima. Na ovaj način hotel ima priliku da se prezentuje, a kandidat vidi direktno za koga će raditi i da li mu to odgovara. Danas kandidatima nije bitna samo plata, mnogo im je važno kakvi su uslovi života i kakvo je radno okruženje. Radi dobijanja kompletnih povratnih informacija mi, posle svakog sajma, radimo anketu i sa kandidatima, i sa izlagačima – objašnjava Petar Aračić, jedan od organizatora sajma.

Petar hotelsku industriju poznaje iznutra, jer je tokom karijere vodio nekoliko hotela na hrvatskom primorju i poznato mu je koliko je manjak radne snage problem hotelske industrije.

– To je bilo tako i pre pandemije, sada je samo očiglednije. Veliki problem predstavljaju i razne agencije koje su se pojavile u Hrvatskoj, a rade bez dozvole i ljudima naplaćuju svoje usluge. One dovode radnike sa Filipina, Nepala, a hoteli, kad im gori pod nogama, uzimaju sve što se nudi. Međutim, davanja za radnike iz Nepala i Filipina možda jesu mesečno manja, ali su procedure da se dovedu skuplje, početni troškovi su visoki, a na Nepalce su se mnogi hoteli ove godine žalili da nisu baš vredni i da ih neće ponovo zapošljavati. Agencije za zapošljavanje su napravile pometnju na tržištu rada i dosta je ljudi nažalost prevareno, kao i mnogo hotela. Ja više volim da zapošljavam naše ljude, sa ovih prostora,

oni razumeju jezik i mentalitet, i to je još jedan od razloga zašto organizujemo ovakve sajmove zapošljavanja – kaže Petar. Siniša Golac, generalni menadžer zagrebačke firme Employment Power/ Uspinjača Posao d.o.o. koja više od trideset godina zapošljava ljude na kruzerima, bio je takođe jedan od organizatora Hotel Job Fair-a.

– Namera nam je bila da regionalna hotelska industrija združenim snagama nastupi na tržištima rada u regionu i pokuša da pridobije kandidate za direktno zapošljavanje. Kao organizator voleo bih da je bilo još više kandidata, ali kada u dva dana u Srbiji dobijete 570 posetilaca, onda ste više nego zadovoljni odzivom – objašnjava Siniša. Što se tiče intervjua koje je odvojeno organizovao za poslove na kruzerima, odziv je bio veoma mali i on je mišljenja da će ova industrija morati da se bori za radnike.

Sinisa Golac

Petar Aračić

Radnici znaju svoja prava

Ogroman sistem kao što je kruz industrija bio je zaustavljen na dve godine. Kad se tako nešto desi, potrebno je mnogo vremena da se proces ponovo pokrene.

– Danas mladi ljudi imaju ponude koje mogu da se nose sa najjačim ponudama na kruzerima. Sada imate i u Srbiji mesta na kojima mladi ljudi u ugostiteljstvu zarađuju oko 1500 evra, a kod kuće su. Mladi imaju drugi pogled na život, očekuju paket koji će im biti osnova za uspešan rad na brodu ili u bilo kojoj industriji, a kada dođu, očekuju da su svi uslovi, koji su navedeni u ponudi, do kraja ispoštovani. Ja sam time veoma zadovoljan, sada na brod odlaze ljudi koji imaju znanja i želje i razumeju šta ih tamo čeka. Ali to utiče na brojeve – smatra Siniša. Zaposleni u ugostiteljskoj industriji uglavnom su svi u kontaktu putem društvenih mreža pa se o detaljima na nekom poslu brzo sazna. Ako su hoteli lagali za novac, to se pročuje i sledeće godine u taj hotel neće niko doći da radi. Mnogi hoteli su shvatili da ne mogu više da rade kao pre pet godina, kad nisu morali da razmišljaju o smeštaju zaposlenih. Danas mnogi hoteli daju stan svojim zaposlenima. Međutim, osim plate i uslova rada, ugostiteljska industrija se suočava sa nekim sasvim novim izazovima:

Mladi ljudi ne vole uživo intervjue

Naši sagovornici kažu da je veliki problem dovesti kandidate uživo na intervju, čak pedeset odsto od prijavljenih kandidata uopšte se ne pojavi. Da li su stidljivi, da li nemaju vremena, da li im nešto drugo

odvlači pažnju, tek, mladi imaju tendenciju da se ne pojave na zakazanim intervjuima za posao. – Nakon duge analize i osluškivanja tržišta, odlučili smo se za novi vid sajma zapošljavannja, a to je virtualni sajam koji će se održati od 6. do 16. februara 2023. godine. Sajam će trajati punih deset dana jer želimo ljudima da pružimo veću šansu. Kada sajam traje jedan dan, ako neko radi ili je prehlađen, ne može da prisustvuje, a sad će biti u mogućnosti da se virtualno prošeta po sajmu nekoliko puta, poseti sve poslodavce, pročita sve o hotelima, te na kraju obavi i video intervju. Primetili smo da mladi ne vole fizički da posećuju događaje, stalno su na telefonu, a mi hoćemo da dopremo do njih, pa ćemo onda dopreti putem telefona. Neki hoteli su se prevarili misleći da će se kandidati prilagođavati njima, ali to sa mlađim generacijama nije slučaj. Njih je jednostavno više i traženiji su, pa se svi mi moramo prilagoditi njima. Potražnja za Virtualni Hotel Job Fair je već nadmašila sva naša očekivanja i lako je izvući zaključak koji hoteli su se okrenuli budućnosti i ne prepuštaju slučaju problem zvani manjak radne snage – zaključuje Petar Aračić.

Piše: Bojana Ilić

Mladi, mladi, mladi

Iako ugostiteljska industrija već neko vreme kuburi sa zaposlenima, primetno je da kad se priča o kandidatima, uvek se misli na mlade ljude, i to vrlo mlade, u ranim dvadesetim. Oni preko trideset su viđeni eventualno za neke malo više pozicije, a četrdesete, pedesete, šezdesete godine, to kao da nisu živi ljudi. O „starijim“ ženama bolje ni da ne počinjem, za njih je da čiste sobe i peru sudove. Što se mene tiče, ja kad vidim prosedog konobara u kafani, odmah idem tu da sednem jer mi to govori da je kafana dobra, ima svoje ljude koji znaju svoj posao. Starije konobarice viđala sam samo na moru u Crnoj Gori u hotelskim restoranima i sve čestitke crnogorskim menadžerima koji nisu otpuštali te žene. U Skadarliji radi konobar koji je tu zaposlen od 1974. i čovek je prava atrakcija, strani gosti ne mogu da se načude da tako „star“ čovek radi u kafani, slikaju se s njim. U stvari, puni smo predrasuda, a mladih je sve manje, hteli-ne-hteli moraćemo da menjamo navike.

Kada su 1. decembra 2001. godine u Ujedinjenom kraljevstvu započeli sa praksom da ulaz u nacionalne muzeje bude besplatan, ideja vodilja bila je da je kultura za svakog, a ne samo za one koji mogu da plate. Već prve godine broj posetilaca je porastao za sedamdeset odsto, u nekim muzejima više od 100 odsto, a statistike kažu da su 8 od 10 najposećenijih destinacija u Velikoj Britaniji upravo muzeji sa besplatnim ulazom

Ispostavilo se da su besplatni muzeji za većinu turista glavni motiv dolaska u Englesku. Inače, stranci čine četrdeset odsto posetilaca muzeja i donose godišnje više od milijardu funti zarade. Besplatni muzeji u Velikoj Britaniji spadaju u najposećenije muzeje na svetu, u njima je zaposleno više od pedeset hiljada ljudi, a poseti ih neverovatnih pedeset miliona ljudi. A najposećeniji među svim tim muzejima je Britanski muzej u Londonu.

Prvi narodni muzej na svetu

Britanski muzej otvorio je vrata „svim studioznim i radoznalim osobama“ davne 1759. godine, a danas ga godišnje poseti oko šest miliona ljudi. Poseduje kolekciju od najmanje osam miliona predmeta, od kojih je oko 80.000 izloženo i dostupno javnosti. Ogromna kolekcija obuhvata šest hiljada godina ljudske istorije, sa predmetima iz celog sveta, uključujući relikvije starog Egipta, antičke Grčke i Rima, samurajske oklope, retke reljefe lova na asirske lavove...

Zlatna medalja za projekat

Osim bogate kolekcije, muzej je i sam po sebi arhitektonska znamenitost. Inspiracija za zgradu bili su starogrčki hramovi, tako da Britanski muzej, kao neki klasični grčki hram, dominira centralnim Londonom. Projektovao ga je Robert Smirk i 1853. dobio zlatnu medalju od Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

Zgrada je mnogo puta proširivana, a najnoviji dodatak jeste impresivno Veliko predvorje koje je dizajnirao Foster + Partners, a otvoreno je 2000. godine. U Velikom predvorju nalazi se čuvena Čitaonica, remek-delo tehnologije 19. veka. Okrugla prostorija prečnika 42,6 metara inspirisana je rimskim Panteonom. Redizajnirano Veliko predvorje sada je pokriveno staklom, po uzoru na Fosterovu staklenu kupolu Rajhstaga u Berlinu i kao takvo, čini najveće natkriveno dvorište u Evropi. Ko nema mnogo vremena za obilazak muzeja, može da dođe i vidi samo Veliko predvorje, dovoljno je. Ovo prelepo, grandiozno zdanje, sadrži i nekoliko izuzetnih statua iz čitavog sveta, kao i odličan kafić i knjižaru sa suvenirima.

Krilati lavovi Asirije

Stalna postavka Britanskog muzeja podeljena je u šest tematskih galerija. Jedna od najupečatljivi-

jih je Bliskoistočna galerija u kojoj se mogu videti umetnička dela sa ogromnog područja – drevne Asirije (današnji severni Irak), Irana, Južne Arabije, Anadolije, Mesopotamije i Sirije. Izložena su mnoga remek-dela drevne civilizacije kao što su reljefi sa scenama lova na lavove, kolosalne skulpture iz kraljevske palate u Nimrudu, gigantski krilati lavovi, reljefi sa scenama kraljevskog lova, bronzana kapija iz Balavata i još mnogo toga. Skulpture i reljefi sa hramova koji su se nalazili u drevnim gradovima Nimrudu i Ninivi stari su više hiljada godina i ostavljaju bez daha. Činjenica da su ova dva grada uništili i do temelja razrušili džihadisti 2015. i 2016. godine, daje Bliskoistočnoj galeriji neprocenjivu civilizacijsku vrednost.

Stari Egipat

Uz drevnu Asiriju tu je i stari Egipat – statue, sarkofazi, slike, grnčarija, papirusi, dok su najpoznatiji od njih gigantska granitna glava Amenhotepa III, bista Ramzesa II doneta iz Luksora i čuveni Kamen iz Rozete, na kome je isklesan isti tekst, ali na tri različita pisma: hijeroglifima, demotskim i starogrčkim pismom. Zahvaljujući otkriću Kamena iz Rozete tokom Napoleonovih osvajanja, francuski i britanski lingvisti bili su u mogućnosti da dešifruju hijeroglife i otpočnu novo poglavlje egiptologije.

Kamen iz Rozete je jedan od najpoznatijih predmeta u celom Britanskom muzeju, a u poslednje vreme postao je deo rasprava i kontraverzi jer je bio deo ratnog plena (prvo ga je odneo Napoleon, a onda je pripao Britancima) i iz Egipta stižu nezvanični zahtevi da se Rozeta vrati u zemlju porekla.

Antička Grčka i Rim

Impresivni skup predmeta iz antičkog perioda –grčke, rimske i etrurske vaze, skulpture, sarkofazi, zlato, oružje – od bronzanog doba do pada Rimskog carstva, uključuju i starogrčku posudu za vino koju je naslikao Sofilos, rimsku statuu „Venera koja čuči“ i čuvene Fidijine mermerne skulpture i reljefe iz Partenona nastale u 5. veku pre nove ere. Veoma upečatljiv je rekonstruisan Spomenik nereida iz Ksantosa (u sadašnjoj Turskoj).

Britanski muzej poseduje impresivnu kolekciju predmeta iz Afrike, Okeanije i Centralne i Južne Amerike, kao i sa Kariba.

Takođe je značajna kolekcija sa umetničkim predmetima Britanije i Evrope iz srednjeg veka, a vredna je pomena i zbirka crteža i grafika sa remek-delima Mikelanđela, Rafaela. Direra, Rembranta i Goje. Radno vreme muzeja je svakog dana od 10.00 do 17.00, petkom do 20.30. časova.

Za posetu Britanskom muzeju treba se pripremiti, jer se vikendom redovi protežu duž nekoliko ulica. S obzirom da je ulaz besplatan, relativno brzo se ulazi, jedino što koči su posetioci s rancima i većim torbama, jer to mora da se pretrese. Ako nemate ništa ili se radi o ženskoj torbici, nema zadržavanja. Muzej je ogroman, pa čak i kad je gužva, ne oseća se mnogo. Dobro je koncipiran i moguće je boraviti u njemu i pola sata, i nekoliko dana. U prizemlju su sve poznati i monumentalni predmeti, s jedne strane drevne civilizacije Evrope i Bliskog istoka, s druge strane umetnost ostalih kontinenata. Na spratu su artefakti manjih dimenzija, primenjene umetnosti, crteži...

Grci i dalje traže Partenon

Veliki broj predmeta u Britanskom muzeju je predmet kontroverzi, jer je mnoge od njih muzej pribavio davno, pre više od dva veka, kada je Osmansko carstvo vladalo Balkanskim poluostrvom, Bliskim istokom, severnom Afrikom... Najpoznatiji je slučaj Grčke koja je u više navrata tražila da joj muzej vrati delove Partenona. Britanski muzej je sa svoje strane objasnio da su skulpture i delovi Partenona preneti u Britaniju još 1801. godine kako bi bili spaseni od degradacije i uništenja, jer je, tokom dugih vekova pod Osmanlijama, Partenon pretrpeo značajnu štetu. Čim su osvojili Atinu, Turci su Partenon pretvorili u džamiju, sagradili minare, ogroman deo je eksplodirao u ratu koji su Osmanlije vodili sa Mletačkom republikom u 17. veku, tako da je u Evropi tog vremena preovladavalo mišljenje da Partenon treba spašavati. Kada je britanski lord Elgin dobio od sultana ferman da „kad poželi, može da nosi delove kamenja sa starim natpisima i figurama“, on ga je protumačio da može da nosi šta god poželi. I tako je u Britaniju preneo čitave delove hrama, reljefe i skulpture, o svom trošku, koji bi u današnjem novcu iznosio više od milion evra. Britanski muzej je kasnije otkupio sve to od lorda Elgina i delovi Partenona su postali deo stalne postavke od 1832. godine. Grci traže mermerne statue nazad, Britanci tvrde da je sve bilo po zakonu tadašnjeg vremena, a što se posetilaca tiče, pa, oni u Britanski muzej ulaze besplatno, dok je ulaz na Akropolj potrebno platiti.

Tekst: Bojana Ilić

ALEKSANDAR NOVITOVIĆ

Početak je sezone na planini i hiljade gostiju će sledećih nekoliko meseci utabati skijaške staze i uživati u jelima ekskluzivnih restorana na vrhu Kopaonika. Kako izgleda živeti, raditi i stvarati na planini u svim godišnjim dobima otkrio nam je Aleksandar Novitović, Executive chef Gorski Hotel&Spa koji sa svojim timom uz novi jelovnik ove sezone proslavlja treću godinu od otvaranja restorana italijanske kuhinje La Pista

TU: Kakav je doživljaj leti na planini, kada priroda daje više plodova?

AN: Leti je doživljaj planine posebno lep, temperatura je niža nego u gradovima, sunca ima dosta, a najlepše je uživati u divljoj prirodi i kvalitetnim proizvodima. Prošla godina je bila loša, ali je zato ova godina bila izuzetno plodna, priroda je izbacila duplo više plodova kao da je htela da nadomesti za ono što je izostalo prošle godine. Gde god da ste se šetali bilo je borovnica i vrganja, koji su jedan od najpopularnijih lokalnih proizvoda i pojavljuju se najviše u avgustu. U tom mesecu je za nas u kuhinji vrganj zvezda vodilja, od sosa, potaža do grilovanih, svežih vrganja, pa i karpaća od vrganja. Sarađujemo sa poljoprivrednim gazdinstvima i otkupljujemo kompletne količine svih divljih plodova – malina, borovnica, vrganja, svega što može da se nađe u prirodi, a da se koristi u kuhinji. Mi oko 90% naše potrošnje crpimo sa planine i sve je divlje, organsko i neprskano. U jelovniku leti dominiraju riba i školjke, koje dobijamo sveže.

TU: Kako ste došli na ideju da otvorite restoran italijanske kuhinje?

AN: S obzirom da sam već dugo na planini, imao sam jasnu sliku šta nedostaje u ponudi restorana i to je bila izvorna italijanska kuhinja. Tu mislim na onu pravu italijansku kuhinju, gde se pojavljuje spektar namirnica koje se koriste u različitim regijama, od planina, jezera do mora. Napravili smo sinergiju i povezali Italiju sa Srbijom, jer koristimo namirnice sa našeg područja koje pripremamo na način kako to pripremaju Italijani. Jednostavno, bez jakih začina, pavlaka, putera itd. Mesimo domaću pastu sa italijanskim brašnom, koristimo originalna devičanska maslinova ulja, otkupljujemo pirinač iz pokrajine San Masimo, koja je u rezervatu prirode i gde se proizvode ograničene količine. Sarađujemo sa malim proizvođačima sa Sicilije i Sardinije koji pripremaju sireve samo za nas. Na planini smo izolovani i sve od proizvoda što krene ka nama, kreće namenski. Sve moramo da imamo unapred organizovano.

Ono što smo zamislili od samog otvaranja ovog restorana je da on treba da bude jedinstveno mesto gde će moći da se okusi nešto što ne može da se nađe nigde drugde na planini.

TU: Kako ste približili svoju viziju gostima restorana?

AN: Približavamo italijansku kuhinju kroz iskreni pristup sastojcima koje pripremamo tako da se prenese duh i ukus autentičnih italijanskih i sprskih proizvoda. Kao kada biste u Italiji otišli u neki mali restoran domaće kuhinje koji bi ostavio utisak na vas, tako i mi želimo da ostavimo utisak na naše goste – to je ideja koja nas vodi. Bez obzira što smo na planini u Srbiji i što možda nije uobičajeno da se posle skijanja ovde pojede pasta, mi smo tu da pokažemo da se domaće pravljena pasta može pojesti kao predjelo i da vam otvori apetit za neko od glavnih jela.

TU: Kako izgleda priprema jelovnika?

AN: Novi jelovnik postavljamo pred početak zimske sezone u decembru, a zatim krajem sezone postavljamo jelovnik za letnju sezonu. Zadržavamo popularna jela, koja su se pokazala kao najzanimljivija gostima jer imamo dosta gostiju koji dolaze i tokom letnje i zimske sezone, pa želimo

da im ponudimo ono što im se najviše dopada. Ove godine brancin je na letnjem meniju bio bestseler, file divljeg brancina smo ukombinovali sa sosom od soka celera i zelene jabuke, uz gratinirani praziluk. To jelo je prepoznato kao jedno od omiljenih jela.

TU: Posebnu pažnju u jelovniku privlači Experience meni, u okviru kojeg jela nisu poznata sve dok ne stignu pred gosta. Kako ste osmislili koncept ovog jelovnika?

AN: U okviru experience menija, svako jelo ima svoju priču kako je nastalo – od ideje do imena samog jela. Prilikom poručivanja ovog menija konobari i kuvari služe gosta, i svaki put iznoseći sledeći kurs smenjuju se u objašnjavanju kako je tim iz kuhinje došao na ideju da pripremi to jelo, kako je jelo dobilo ime, zbog čega smo se odlučili da koristimo određene namirnice i kako ih pripremamo. To je priča od par minuta koja je uvod u svako jelo. Kroz sama imena na meniju ne može da se prepozna šta je u pitanju, što je podsticaj isčekivanju – da li će jelo biti pripremljeno ispred gosta, da li će se dimiti, kako će biti servirano itd. Jako je interesantno za goste i imamo jako dobre komentare, posebno kod gostiju koji dosta putuju.

Upoređuju nas sa dobrim i renomiranim svetskim restoranima, što nam zaista mnogo znači.

TU: Kako vidite dalji razvoj gastronomije na planini?

AN: Dobar primer je dolazak vodiča Gault et Millau, što nam je vetar u leđa, jer ljudi koji se profesionalno bave ovom oblašću su prepoznali kvalitet i trud koji smo uložili. U današnjem vremenu hotelijerstva i ugostiteljstva je važno biti drugačiji. Kada smo pravili koncept ovog restorana, jedan od razloga zašto smo se odlučili za koncept italijanskog restorana je jer sam diplomirao italijansku kuhinju na fakultetu i radio u Italiji, a drugi razlog je bio što na planini u tom trenutku nije postojao nijedan drugi italijanski restoran koji je mogao da bude nazvan italijanskim restoranom – a da to nije picerija sa bolonjeze pastom i picom kaprićozom. To su bili dovoljno dobri razlozi da se odlučimo da otvorimo restoran, ne da bismo bili sigurni da će nas posetiti već da ljudima omogućimo dostupnim da probaju nešto drugačije. Sve što se dešava nas dalje motiviše da idemo u fine dining koncept. Za goste i planinu, prijateljska konkurencija u francuskom restoranu u hotelu Grand i azijskom restoranu u hotelu Viceroy samo dodaje vrednost.

Tekst: Jelena Popović Đorđević

NIKOLA SPAJIĆ

Chief Concierge u hotelu Hyatt Regency Beograd

Iako reč konsijerž (concierge) potiče od starog francuskog izraza “Comte des cierges”, što u bukvalnom prevodu znači “čuvar sveća” (na srednjovekovnom dvoru plemstvo je u svakom trenutku moralo imati nekoga da osvetljava put), stručnjaci radije biraju termin “čuvar ključeva” jer je konsijerž zapravo držao ključeve dvora i odaja

U hotelima ova profesija nastaje u 19. veku, kada u Evropi počinju da se grade prvi luksuzni objekti i kada konsijerž, poput ličnog hotelskog asistenta, postaje osoba od neobične važnosti u pružanju besprekorne usluge. Šta je danas konsijerž i kakva je njegova uloga u modernom hotelijerstvu, rešili smo da saznamo od najboljeg u ovoj ulozi. To je Beograđanin, Nikola Spajić, omiljena osoba gostiju hotela Hyatt i čuvar prestižnih zlatnih ključeva

TU: Kako biste ukratko opisali svoju profesiju?

NS: Profesiju konsijerža bih opisao najkraće moguće kao uvek dinamičnu i veoma zanimljivu. Konsijerž je najbolji prijatelj, domaćin i personalni asistent svakog gosta.

TU: Koja su zaduženja konsijerža u hotelu visoke kategorije?

NS: Posao konsijerža počinje pre samog dolaska gostiju. Deset do petnaest dana pre dolaska, gost je kontaktiran putem imejla sa porukom dobrodošlice gde konsijerž kao domaćin nudi sve hotelske usluge i stavlja se na raspolaganje gostu za sve zahteve koje može da ima. Promovisanje hotelskih usluga i outleta, organizacija prevoza, tura i izleta, rezervacija restorana, klubova, muzejskih poseta, ulaznica za utakmice, predstave i koncerte, iznajmljivanje vozila, kupovina avio-karata, šoping ture, kao i preporuke šta videti i kako maksimalno iskoristiti slobodno vreme su samo neka od dnevnih zaduženja hotelskog konsijerža. Organizacija i isporuka prtljaga i paketa/ pisama u sobe, kao i slanje kurirskim službama po celom svetu na zahtev gosta takođe. Najlepši deo posla je pripremanje iznenađenja u vidu veridbi, godišnjica, rođendana i romantičnih večera. Nakon odjave, konsijerž ostaje u kontaktu sa gostom kako bi bio siguran da su ispunjena sva očekivanja. Naravno,

ovo su samo svakodnevna zaduženja. Svaki konsijerž najviše voli netipične i nemoguće zahteve, koji se ne događaju svaki dan, a koji nakon realizacije postaju uspomene do kraja života.

TU: Koje osobine mora da poseduje uspešan konsijerž?

NS: Uspešan konsijerž pre svega mora biti svestrana, komunikativna i prijateljski nastrojena osoba, dobro organizovana i sa sjajnim smislom za humor, jer rad sa ljudima iziskuje prilagođavanje različitim tipovima ličnosti. Povezanost je veoma bitna, jer pravi konsijerž uvek mora imati „keca u rukavu“, od pronalaženja izgubljenog prtljaga do obezbeđivanja karte za davno rasprodat koncert.

TU: Kako razvoj tehnologije utiče na vaš posao?

NS: Svakako da postoje određeni aspekti u kojima je razvoj tehnologije negativno uticao na naš posao, pre svega to što veliki broj ljudi koristi aplikacije i sajtove za organizovanje putovanja, kupovinu avio-karata, ulaznica, rezervisanje restorana, iznajmljivanje vozila… Ipak, moje lično mišljenje je da uvek treba ići u skladu sa vremenom, i ljudima dati više opcija. Razvoj tehnologije nam je isto tako omogućio da imamo kontakt sa gostom pre dolaska i tako organizujemo kompletan boravak putem imejla ili društvenih mreža. Takođe, većina gostiju u hotelima visoke kategorije nema toliko vremena ili ne želi da se bavi organizacijom svog putovanja i aktivnosti na destinaciji, stoga za mišljenje i asistenciju konsultuju lokalne eksperte. Posebno u jeku sezone kada aplikacija ili sajt ne mogu da ponude rešenje, na scenu stupa konsijerž sa svojim vezama. Još jedna bitna stvar koju nijedna aplikacija ili sajt ne može da ponudi, a mi imamo, jeste ljudski pristup i spremnost da idemo i

i osiguravao da gosti i plemstvo imaju sve što im je potrebno

preko svojih granica kako bismo ispunili očekivanja naših gostiju.

TU: Da li možete da podelite sa nama neke od najčudnijih zahteva vaših klijenata?

NS: Mislim da me nakon deset godina u ovoj profesiji nijedan zahtev više ne može iznenaditi, ali ću navesti po meni nekoliko najzanimljivijih.

Jedan takav je došao kada je arapski svet otkrio Balkan kao turističku destinaciju. Dve sestre učiteljice iz Katara su došle u Srbiju na preporuku prijatelja. Htele su da vide kako se živi u srpskim selima i to iskuse. Sa vozačem su otišle u seosko domaćinstvo u Kremni, gde su se saživele sa porodicom toliko da su muzle krave i pomagale im u pravljenju sira i vođenju domaćinstva.

Razgledanje Zlatibora i Tare helikopterom jer gost nije hteo da se vozi četiri sata (pre autoputa Miloš Veliki) do naših prelepih planina.

Otac i sin iz Nigerije su hteli da vide kako je u Crnoj Gori. Kupio sam im kartu za jutarnji let do Podgorice (7:30) gde ih je sačekao vozač i vodič, obišli su Skadar, Cetinje i Boku Kotorsku, okupali se i vratili večernjim letom iz Tivta isti dan. Zanimljiva ekskurzija. Nije najčudniji, ali podvig na koji sam najponosniji je bio u saradnji sa kolegom članom udruženja iz Crne Gore – Andrijom Mikovićem, gde je gost slučajno poneo sa sobom pasoš ćerke koja je ostala na Kipru sa dadiljom. Problem je što je to primetio 12 sati pre privatnog leta koji je organizovao za njih od Kipra do Tivta, gde nijedna kurirska služba nije mogla da isporuči taj pasoš, sve dok nije kontaktiran Les Clefs d’Or konsijerž. Kolega konsijerž iz Crne Gore, gde je taj bivši gost mog hotela boravio me je kontaktirao da vidi da li sam raspoložen da odmah krenem avionom do Larnake sa presedanjem u Atini i isporučim pasoš, a da se vratim privatnim letom do Tivta sa dadiljom i ćerkom, a potom od Tivta do Beograda. Kako sam bio slobodan ta dva dana, bilo je potrebno 30 sekundi za pozitivan odgovor. Pasoš mi je dopremljen komercijalnim letom iz Tivta u 13:00, već u 15:00 sam bio na letu za Atinu, u 19:00 na letu Atina – Larnaka. Ujutru u 07:00 me je sačekao vozač i odvezao na privatan let, gde sam upoznao dadilju i ćerku. U 12:00 smo bili u Tivtu, a već u 12:50 sam bio na letu za Beograd.

TU: Vi ste član prestižnog internacionalnog udruženja Les Clefs d’Or. Kažite nam nešto više o tome. NS: Les Clefs d’Or ili na sprskom zlatni ključevi je međunardno profesionalno udruženje hotelskih

konsijerževa. Zlatni ključevi su i znak raspoznavanja konsijerža (značke ukrštenih zlatnih ključeva na reverima) koji je član udruženja, osnovanog u Parizu 1929. godine, dok je zvanično internacionalno udruženje formirano 1952. godine. Udruženje broji nešto više od 3000 članova iz preko 80 zemalja. Les Clefs d’Or je osnovan kada su kolege u tredesetim godinama shvatile da iako ne rade za isti hotel, mogu i te kako da pomognu jedni drugima. Konsijerževi koji su članovi, rade u luksuznim hotelima sa 5*, kao i u manjini u hotelima sa 4*. Veoma je česta saradnja između kolega koji nisu iz iste zemlje i ne rade u istom lancu hotela. Svakom upitu i zahtevu kolege za njegovog gosta se pristupa jednakom važnošću kao da je zahtev došao od gosta koji spava u našem hotelu. Ja sam imao imao situacije gde mi je bila potrebna asistencija kolega iz Amsterdama za karte za rasprodatu utakmicu, rezervaciju hotela, restorana i transfera za gosta koji je išao u Crnu Goru, rezervacije Michelin restorana sa 2* u Kanu, dok je čest slučaj da sam na usluzi kolegama iz celog sveta za njihove goste koji dolaze u Srbiju. Za svakog konsijerža je ogromna čast da bude član ovog prestižnog udruženja, a ja sam posebno ponosan na činjenicu da sam jedini u Srbiji i jedan od devet konsijerževa na Balkanu koji može da se pohvali zlatnim ključićima na reveru.

Tekst: Petar Vušurović

ZAŠTO JE VAŽNA VELIKA SLIKA?

Velika slika nije samo san, već neka vrsta preciznog putokaza gde jedan tim zajedno s liderom želi da stigne. Naravno da će kritičari reći da je teško planirati i strateški razmišlajti u vremenu kada se sve brzo menja, kada je sve nesigurno i nepredvidljivo. Moj odgovor takvim često ciničnim i malicioznim ljudima bi bio citiranjem velikih reči velikog (ne po rastu ) Napoleona Bonaparte, koji je rekao: Nijedna bitka se nije odigrala onako kako sam planirao, samo da nisam planirao pravce napada i pravce odbrane svaku bih izgubio

Važno je imati u vidu da velika slika: - definiše tim ili jednu organizaciju, - daje smisao, budi strast i kreira inspiraciju, - određuje pravac kretanja jednog tima ili organizacije, - omogućava istrajnost, doslednost i upornost u najizazovnijim vremenima, - pruža viziju individualnog i kolektivnog razvoja svih članova tima. U nastavku ćemo predstaviti 13 principa zasnovanih na velikoj slici.

1. Sve što vredi nalazi se na vrhu brda Ovo je sjajna izreka koja govori o tome zašto je važno ići napred, dalje i „dublje“ u budućnost. Kada želimo veću vrednost moramo mnogo više da se borimo i od sebe pružimo maksimum.

2. Važno je razmišljati o velikim stvarima dok radimo male

Imajmo u vidu izreku koja kaže: U pozorištu nema malih i velikih uloga, već samo malih i velikih glumaca. Isto je i sa aktivnostima. Sve što je veliko je nekad bilo malo, samo je važno u kontinuitetu raditi male stvari kako bi ostali dosledni i znati da su te male stvari u korenu velikih dela. Zato, dok ih obavljamo, stalno imajmo u vidu velike stvari ka kojima stremimo.

3. Velika slika je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti

Ako želimo da stignemo u svetlu i bolju budućnost, neophodno je da „popravljamo“ prošlost i izvlačimo određene pouke a da na sadašnjost, ma kakva ona bila, gledamo samo kao na prolaznu stanicu i „prevozno sredstvo“ koje nas vodi tamo gde je naša vizija. Fridrih Niče je jednom prilikom izjavio: Budućnost pripada onima koji se najdalje i najduže sećaju prošlosti.

4. Velika slika o budućnosti održava fokus u sadašnjosti

Ono što dominira našim mislima i što skreće našu pažnju, to usmerava naše aktivnosti i određuje naše postupke. Živimo u vremenu izobilja kada su informacije, mogućnosti i razni trendovi u pitanju, i u vremenu površnosti gde mnogi ljudi traže kraći, odnosno brži put. Takve okolnosti gotovo da svakodnevno testiraju naš focus, a na ispravnom putu će ostati da predvodi tim samo onaj menadžer koji veliku sliku vidi čak i onda kada je „zamagljena“ mnogim iskušenjima koja nam dolaze u susret. Velika slika je neka vrsta pravog štita mendžera od loših uticaja, koja mu omogućava da ostane fokusiran poput lasera na budućnost u koju veruje i želi da stigne.

5. Velika slika nas štiti od sopstvenog sveta satkanog od ograničenja

Stara mudrost kaže: Naš spoljašnji svet je ogledalo našeg unutrašnjeg sveta. Ma koliko afirmativni bili i imali optimistična očekivanja u budućnosti, gotovo svi mi možemo biti žrtve sopstvenih ograničavajućih uverenja koja kreiraju naš unutrašnji svet. Kakvu god predstavu imali o sebi budite uvereni da smo svi puni ograničenja. Čak i najčešće citirana izreka u prilog nemanju ograničenja, koja kaže: “Samo nebo je granica”, opet govori o granicama – ograničenjima. Zato je menadžeru neophodno da gotovo konstantno vidi veliku sliku.

6. Kada već razmišljamo zašto da ne razmišljamo o velikim stvarima

Gete je rekao: Ne sanjajte male snove jer nemaju moć da pokrenu ljudsko srce. Mnogi ljudi, pa i menadžeri, dozvoljavaju da im svakodnevni izazovi i problemi otupe „oštricu“ mašte i toliko ih okupira-

ju da prestaju da sanjaju i bave se samo dnevnim stvarima. Mogli bismo reći da gase požare. Međutim, samo veliki snovi mogu da nas istinski inspirišu, da potpale strasti i „upale vatru“ goruće želje da stignemo s timom dalje nego što je bilo koji drugi tim stigao. Imajmo u vidu da je menadžer koji sanja velike snove uvek moćniji od onog koji skupi hrpu činjenica i raznih dokaza. Dakle, nema prevelikih snova, kao što i nema nerealnih ciljeva, već samo nerealnih vremenskih okvira! Dakle, još jednom –sanjajte velike snove!

7. Što bolje članovi tima razumeju veliku sliku, imaju veći kapacitet kao tim Kada svi članovi tima vide, veruju i žive veliku sliku onda dolazi do dodatnog efekta sinergije, do stvaranja neke vrste ekstrabonusa koji tim isporučuje u vidu većeg zalaganja, više energije i većeg ukupnog kapaciteta. U situaciji kada je velika slika utkana u razmišljanje svakog pojedinca, onda se budućnost mnogo više kreira a mnogo manje događa.

8. Velika slika ne dozvoljava da nas samelje svakodnevica Čajkovski je jednom prilikom izjavio: Žalim prošlost, nadam se budućnosti, nezadovoljan sam sadašnjo-

šću, to je moj život. Istina je da nas svakodnevica često čini nezadovoljnim, ljutim, iznerviranim i razočaranim. Često smo utiska da nas sistem, posao, kompanija kao i život – jednostavno melju. I u ovakvim situacijama se velika slika javlja kao ključno rešenje, pa je zato važno da bude intezivna i duboko ukorenjena u nama.

9. Svet su izgradili ljudi koji su prvo vikali hop, pa tek onda skočili Mnoge popularne i puno puta citirane narodne izreke, kao što je i ova: “Prvo skoči, pa reci hop”, jednostavno guše kreativnost, ambicioznost i maštu, a dugoročno vode u prosečnost. Zato menjamo nje-

nu konstrukciju novom filozofijom: Ako vičeš i veruješ u hop, onda ćeš pre ili kasnije skočiti i doskočiti.

10. Velika slika nam pomaže da plivamo protiv struje nametnutih pravila društva

Društvo od davnina želi da nas uproseči, da ne štrčimo, da nas zadrži u granicama, da plivamo niz vodu, da radimo sve ono što radi većina ljudi i većina menadžera. Međutim, davno sam naučio važnu lekciju koja kaže: Okreni se oko sebe, vidi šta radi većina i onda radi sve suprotno. Za ovakav stav je opet neophodna velika slika.

11. Moramo dugo da gledamo veliku sliku kako bismo postigli nešto veliko i teško ostvarljivo

Ako nešto radimo i nemamo probleme onda mi zapravo ništa i ne radimo, a ako radimo i imamo često velike izazove i probleme svakako smo na dobrom putu. Kažu da je neretko potrebno mnogo godina i neprospavanih noći da bi čovek uspeo – preko noći. Efikasan mendžer zna da sve što je vredno velikog truda i uspeha, vredno je i naše tolerancije na teškoće i bol. Međutim, taj put ka uspehu uglavnom dugo traje i prepun je nelagodnosti, zato je sposobnost da u svakoj situaciji zadržimo svoj pogled na velikoj slici od fundamentalnog značaja kako bismo kao lideri tima doveli svoju ekipu tamo gde je naša vizija. Postoji uvek realna opasnost da kada izgubimo veliku sliku izgubimo i smer kretanja. Možemo u toj situaciji da trčimo brže nego obično samo je sve to besmisleno jer trčimo u pogrešnom smeru.

Gete je rekao: Svaka smela ideja u početku izgleda kao ludost. Međutim, ako nije smela i nije velika neće mobilisati dovoljno energije i drugih resursa kako bi se velika promena i desila. Efikasan menadžer zna da mora imati velike i dugoročne ciljeve kako se ne bi razočarao i posustao zbog kratkoročnih neuspeha. Kada je svrha cilja dovoljno jaka, onda je spremnost da se prihvati promena i proaktivno joj se krene u susret na najvišem nivou. Iskustvo je pokazalo da svaki put kada čovek zna ZAŠTO nešto radi, onda se bez obzira na okolnosti javi ideja KAKO da to uradi.

13. Velika slika nam pokazuje da učestvujemo u nečem velikom čime bismo se kasnije mogli ponositi Iskustva pokazuju da kada su ljudi angažovani na nekom projektu koji će u budućnosti daleko prevazići okvire lokalnog karaktera, koji će ostaviti dubok trag po trajanju i postojanju, prevazići sve nas, da je tada stepen motivacije najveći i da je podignut na najviši nivo i povezan sa njihovom duhovnošću. Uveren sam da ne postoji osoba koja ne bi volela da bude deo nečeg velikog, nečeg što daleko prevazilazi sve što je mogla da zamisli, a da pritom još da i svoj lični doprinos i pečat tome. Definitivno je velika moć u čoveku koji je oduševljen, očaran, požrtvovan i posvećen svojoj ideji koja ga vodi u bolju budućnost.

Tekst je priređen po novoj knjizi Dragiše Ristovskog, D. R. Gilberta: „Menadžment u krizi-kriza u menadžmentu“ koja je nedavno izašla iz štampe. Svi čitaoci TU Magazina mogu kupiti knjigu sa popustom od 10%, za 979,00 rsd Pišite na books@drgilbert-centar.com ili +38162-235915

Tekst: D. R. Gilbert (Dragiša Ristovski), poslovni trener, konsultant, pisac i vlasnik D. R. Gilbert Grupe

12. Samo veliki cilj može da podstakne velike probleme

London je grad u kome se mogu provesti i godine, toliko je zanimljiv i ima šta da ponudi, ali ovaj put pisaćemo o njemu kao o siti brejk destinaciji. Avio letovi to dopuštaju, jer u London lete sve avio kompanije, a ako koristite lou kost, let može da bude pedeset evra.

Stari grad London –država u državi

Londinium su podigli Rimljani, zatim ga naseljavala keltska plemena, Briti, osvajali Anglo-Saksonci, Vikinzi, i na kraju Normani pod komandom Vilijama Osvajača 1066. godine. To je i godina kada je poslednji put okupator kročio na englesko tlo.

Na obali reke Temze, London se od davnina razvijao kao trgovinski centar, a danas je jedan od svetskih centara biznisa i bankarstva. Taj stari London, Old City of London, nalazi se na površini od oko jedne kvadratne milje i lokalno stanovništvo ga jednostavno zove Kvadratna Milja – Square Mile. Stari grad London uspeo je još od Vilijama Osvajača da 1067. godine dobije povelju „The William Charter“ sa posebnim povlasticama, uglavnom oslobođenje od poreza, koja se i danas čuva, a povlastice obnavljaju. Tako City of London ima svog gradonačelnika, nije deo drugih londonskih opština i ima svoja pravila i zakone.

Templarsko nasleđe

London je pun malih oaza, parkova, mirnih ulica i sokaka u kojima kao da je vreme stalo. Ljudi žive u istim kućama ili zgradama nekoliko vekova, ali praktični Englezi dozvoljavaju svojim građanima da menjaju i osavremenjuju svoje stanove, tako da arhitektonski, London nije usklađen kao neki drugi evropski gradovi. Negde su ulazna vrata crvena, negde smeđa, negde su prozori promenjeni u pvc, negde nisu, neko ima staru okovanu ogradu, neko ne. Pored starinske zgrade često nikne i neka betonska fasada. O jednom, međutim, svi vode računa – balkoni, prozori i ulazi ukrašeni su prelepim cvećem, girlandama, ćupovima.

Jedna ot takvih malih oaza u starom gradu jeste Templ, nazvan po crkvi koju su podigli Templari 1185. godine i koja je još uvek tu, na istom mestu, na potezu između reke Temze i ulice Flit. Fleet Street je inače jedna uobičajena ulica u velikom gradu, po kojoj jure autobusi i automobili, pešaci žure i guraju se, i onda, jedno skretanje u neku malu, uzanu uličicu,

U Londonu ima skoro 300 pozorišta, od toga ih je veliki broja u Kovent Gardenu. Prizor je neverovatan, pozorište do pozorišta u nekoliko ulica, od grandioznih do sasvim malih, a ima čak i dnevnih predstava od kojih su mnoge besplatne.

Godišnje londonska pozorišta poseti neverovatnih 19 miliona ljudi, među njima ima mnogo turista, ali većinom su to Britanci. Ljubav prema pozorištu se neguje, a fascinatna je činjenica da je pola sata pred početak predstave moguće cenjkati se za karte, i to na blagajni. Popust ide i do pedeset odsto.

„Mišolovka“ po romanu Agate Kristi igra se na Vest Endu još od 1952. godine i ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao predstava koja se najduže na svetu igra u pozorištu.

i eto nas u prelepom, mirnom kvartu u kojme dominira velelepni srednjevekovni manastir okruglog oblika, tipičnog za templarske hramove. Ovde kao da je vreme stalo, pa ne čudi da je bio inspiracija za filmi „Da Vinčijev kod“.

Veliki požar 1666. godine

Od tog starog Londona nije ostalo mnogo jer je 1666. izbio veliki požar, a zgrade, građene od drveta povezanog katranom nisu imale šanse. Požar je počeo u kraljevoj pekari u sadašnjem Kovent Gardenu i proširio se polako ali sigurno duž reke Temze do čuvenog Tauera (Tower of London). Žrtava je bilo neverovatno malo, samo šest, ali zato je danas od tog srednjevekovnog grada ostalo samo dvadesetak zgrada (uglavnom kamenih crkava i dvoraca), a na jednoj od njih, sagrađenoj 1625, u ulici Strand 229, stoji natpis da je jedina kuća koja je preživela Veliki požar na celom tom potezu. Danas je u njoj tajlandski restoran.

Viktorijanski London

Posle Velikog požara London je nastavio da se širi i raste, ali izgled koji ga danas karakteriše dobio je tek u 19. veku. Do tada je bio prepun gradske sirotinje, uslovi života bili su nehigijenski zbog čega su izbijale epidemije kuge i kolere, a prljavštinu i siromaštvo grada danas možemo da pratimo po nazivima ulica – jedna od njih zove se Pudding Lane, ali ne po poslastici, nego po otpacima i đubretu koje se slivalo niz nju, koje su Englezi podsmešljivo nazivali puding. Već u 19. veku London je imao neverovatnih čertiri miliona stanovnika i tada je izgrađena i prva podzemna železnica koja povezuje grad još od 1863. godine.

Besplatno u Londonu

London je moguće obići i uživati u njegovim znamenitostima – besplatno. Svi najznačajniji nacionalni muzeji ne naplaćuju ulaz. Natural History Museum sa nezaboravnim dinosaurusima, mamutima i raznim fosilima, British Museum sa kolekcijom drevne i antičke umetnosti, National Galery sa remek-delima iz perioda renesanse, baroka, impresionizma, moderna galerija Tate samo su neka od nezaobilaznih mesta u Londonu. Javni prevoz nije jeftin, tako da je dobro izabrati smeštaj u centralnom Londonu jer se većina znamenitosti nalazi na relativno maloj udaljenosti, do pet kilometara. Tako je uz šetnju moguće videti Bakingemsku palatu, Big Bena, Vestminstersku opatiju, crkvu Svetog Pavla, Trafalgar skver, Gloub teatar, mostove...

Osim istorijskog nasleđa, London je poznat po književnim i pozorišnim likovima koji su postali deo savremenog života – Šerlok Holms, Hari Poter, Džek Trbosek samo su neki od njih i svi oni imaju svoje muzeje, suvenirnice i slično. A o Bitlsima, roku i panku, fudbalu, pabovima, pravim dvorcima u kojima žive princeze, Griniču kroz koji prolazi nulti meridijan i još mnogo čemu, možda nekom drugom prilikom.

Piše: Bojana Ilić

SOTTOSCRIZIONE

“MANIFESTO EXTRAD’OLIVA” organizzato Scarello in l’associazione d’Europe (Jre) SENSORIALI

extravergini Concorso Olio intensi dell’Unione (Umao) (leggero/medio/intenso) per meglio prodotti

Da li nas čeka bura ili mirno more u

Na pragu nove godine, prognoze govore da će oporavak i dalji rast turizma umnogome zavisiti od opšte krize, koja traje od februara 2022.

Ako bismo dobili zadatak da ukratko sumiramo ovu godinu, sa turističkog aspekta, sasvim sigurno ne bismo mogli da preskočimo nekoliko ključnih faktora: turizam se sve snažnije oporavlja; velika je zainteresovanost za letove, što je uz manjak osoblja, dovelo do kolapsa u avio-industriji u jednom momentu; putnici ponovo biraju daleke destinacije, ali ne masovno kao pre; građani bivše Jugoslavije obilaze region u sve većem broju. Zanimljivo je da je 2022. bila rekordna godina za Novi Sad, kada je reč o turizmu, a Beograd je nastavio da “cveta” i prima turiste sa svih strana sveta.

- Svake godine se otvara 20 novih hotela u Srbiji, a Beograd je, uz planinski turizam, središte ove industrije u zemlji. Naša prestonica je opet na nivou iz 2019, pre svega zahvaljujući novim smeštajnim jedinicama - rekao je nedavno prof. dr Georgi Genov, predstavnik poslovnog udruženja hotelsko ugostiteljske privrede Srbije HORES.

Kada govorimo o gubicima iz proteklog perioda, 1,5 milijardi evra nam je “odnela” kriza, te izazova i dalje ima, a jedan od njih je i odliv radne snage. I to nije problem koji pogađa samo našu zemlju, već ceo svet.

Kako je turizam širok pojam, privredna grana koja konstantno napreduje i čiji sektori su među-

ostalog, kaže da će ova oblast porasti 30 odsto naredne godine. Analiza je uzela u obzir izglede za rast, najveće rizike i ključne trendove sa kojima će se sektor suočiti sledeće godine. Iako cifra od 30 odsto zvuči obećavajuće, treba podsetiti da je globalni rast turizma u 2022. bio 60 procenata. Stoga, zaključak EIU je da će turizam, ipak, ostati ispod nivoa pre pandemije. Doduše, s obzirom na burna dešavanja, pre svega, rat u Ukrajini - to i ne čudi mnogo. Inflacija hara svetom, posebno Evropom, te rashodi koji idu na namirnice i račune, po svoj prilici menjaju i navike/potrebe ljudi u narednom periodu.

sobno zavisni, njegova budućnost će nesumnjivo zavisiti od daljih tokova krize, poput inflacije, štednje i spremnosti ljudi da putuju, zatim od avio i kopnenog saobraćaja, otvaranja novih atraktivnih lokacija/objekata.

Economist Intelligence Unit (EIU) je nedavno objavio svoj izveštaj Tourism in 2023, gde se, između

Dakle, turizam će svakako nastaviti svoj prosperitet, ali malo manjim tempom.

“Turistička industrija je doživela snažan oporavak tokom 2022. i očekujemo da će se to nastaviti i 2023, posebno ako Kina počne da ukida svoju nultu-kovid politiku, kao što se očekuje. Ali, industrija sigurno neće biti imuna na usporavanje privrede. Troškovi za gorivo, struju, hranu i osoblje su već naglo porasli, a kompanije će morati da te troškove prebace na potrošače koji su već pogođeni višim troškovima života. Kao

rezultat toga, EIU je odbacio svoje prognoze za potpuni oporavak međunarodnih dolazaka. Sada ne očekujemo da se turizam vrati na nivo iz 2019. do 2024. godine, iako je Bliski istok region koji će, u tom pogledu, biti ispred drugih”, navodi se u izveštaju.

U to smo, zapravo, imali prilike da se uverimo i ovog decembra, kada se u Kataru dešavalo Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je toj državi, kao i susednom Dubaiju, donelo brojne posetioce i, samim tim, mnogo novca. Region je već prethodno intenzivno ulagao u svoje atrakcije, a taj trend će se sada samo nastaviti. Tokom događaja FIFA World Cup, Katar je ugostio više od 1,4 miliona posetilaca. Ključni trendovi za 2023: Globalni turistički dolasci će porasti za 30% u 2023, nakon rasta od 60% u 2022. godini, ali se i dalje neće vratiti na nivoe pre pandemije;

Ekonomski pad, sankcije Rusiji i, pre svega, kineska nulta-kovid strategija biće među faktorima koji utiču na industriju; Hoteli, restorani i aerodromi su pred izazovom zbog nedostatka radne snage, ali i zbog zahteva za većim platama radnika, koje ne “prate” povišene cene hrane i energije; Uprkos tome, očekuje se da će međunarodne avio-kompanije biti profitabilne, zbog kontinuirane zaostale potražnje; Uticaj klimatskih promena na industriju će postati sve očigledniji, sa visokim temperaturama, nestašicama vode i poplavama koje će primorati turističke destinacije da preduzmu akcije po tom pitanju.

Tekst: Bojan Tadeuš

Meksičke školjke – gordite

Da li ste ikad bili u restoranu koji služi meksička jela i pitali se koliko su autentična? Između sendviča sa sirom na žaru i takosa punjenih čedarom, u restoranima su dostupne mnoge amerikanizovane verzije meksičkih jela

Jedan od najpopularnijih meksičkih specijaliteta je gordita. Iako zbog svoje pržene i punjene prirode deluje potpuno američki, to je autentična hrana u meksičkoj kulturi. Međutim, ovaj specijalitet je izuzetno popularan i van Meksika i poznat je još kao „meksičke školjke gordite“ jer tako napunjene gordite zaista podsećaju na morske plodove.

Šta su tačno gordite?

Nažalost, postojalo je toliko različitih verzija ovog jela da je teško reći šta je prava gordita, a šta nije. U suštini je bitno razumeti šta ovo jelo podrazumeva. Tradicionalna meksička gordita se pravi od

testa za tortilje, nakon čega se filuje sirom, mesom, povrćem ili raznim sosevima. Posle punjenja, cele gordite se prže na ulju. Meksičke gordite su odlične u bilo koje doba dana i iz bilo kog razloga. Iako se ne jedu često za doručak, ne postoje pravila koja kažu da ne možete započeti dan s malo prženog testa. Na kraju, šta je krofna, ako ne prženo testo… U suštini, gordite se ne smatraju pravim jelom odnosno obrokom. Nisu baš velike, pa su zato odlične kao predjelo ili međuobrok. Budući da se smatraju uličnom hranom, uobičajeno je poručiti ih na poslovnoj pauzi ili tokom šetnje po gradu.