Lena dimitrakis egejska pustolovina

Zvončica&Aska

Lena Dimitrakis

EGEJSKA PUSTOLOVINA

1

Zvončica&Aska

I

- Jedva čekam da se vratimo kući... - priznala je, kroz duboki uzdah, Zita Tejlor, nakon što je, pogledom kroz prozor, sagledala sve ono što se dešavalo u dvorištu vile, čiji su vlasnici bili roditelji njene majke.

- Tek smo doputovali - podsetio ju je otac, Veldon Tejlor, unet u čitanje jedne od mnogih stručnih publikacija, od kojih se nije odvajao ni prilikom boravka na idiličnom grčkom ostrvu. - Nemoguće je da si tako brzo postala nostalgična. Koliko je meni poznato, nisi ostavila nijednog dečka u Londonu - nije propustio priliku da se našali.

- Pokušaj da sagledaš lepe stvari našeg boravka na Skijatosu, dušo - majka, Adamantija, joj je uputila taj savet, dok je radoznalo razgledala lokalne, dnevne novine. Znam da ti to umeš.

Da, ona je to umela. Posebno je tome bila vična u Grčkoj, odakle je poticala njena majka, i u kojoj se i ona rodila. Istina, mimo plana, ali svakako sa nekom svrhom, koju su više sile imale za nju.

Zita je volela Grčku, njenu bogatu istoriju i kulturu, njene legende i mitove, njene neprevaziđene mudre filozofe. Posebno je volela Egejsko more, koje je iznedrilo Posejdona, inspirisalo Homera i zavelo Odiseja. Volela je ostrva sa njihovim živopisnim selima, zatalasanim brdima, borovim šumama, zrelim vinogradima i sočnim maslinjacima. Uživala je na peščanim plažama, dok je, sedeći pored safirnoplavog mora, posmatrala igre galebova i osluškivala pesme cvrčaka. Punim plućima je udisala svež, okrepljujući vazduh, pomešan sa opojnim mirisima smokava, cveća i začinskih trava.

A volela je i Grke, uvek spremne na to da zaigraju i zapevaju, da se najedu i napiju, da neznanca pretvore u prijatelja, da love ribu istom strašću kojom su se odavali popodnevnim dremkama.

U naletima krajnje iskrenosti, Zita bi uviđala da je, najmanje od svih, volela članove porodice njene majke.

Njih je bilo devetoro: roditelji, dva brata, njihove supruge i deca. Jedan brat je imao dva sina, a drugi ćerku. Niko od njih, po Zitinom mišljenju, nije predstavljao svetao lik.

Naprotiv.

- Nadam se da te ne vređa, majko, to što sam ovde doputovala nerado...

- Zita je to upitala svoju majku, prelepu ženu izrazito crne kose i tamnog tena, na koju nimalo nije ličila.

Zita je, po fizičkim karakteristikama, podsećala na svog oca, Engleza, i članove njegove porodice. Njena kosa se presijavala u bojama sunca, imala je plave oči, nežnoružičaste usne i svetao ten. Bila je vitka i visoka, znatno viša od svojih rođaka, Grkinja.

Zahvaljujući tome što su joj se roditelji voleli, Zita se lako nosila sa činjenicom da je pripadala različitim etničkim, verskim i kulturološkim sredinama. Preuzimala je najbolje od onoga što joj se nudilo iz obe zemlje, i to pretvarala u ličnu osobenost, u nešto što je nosilo samo njen pečat.

Roditelji su joj, u tom smislu, davali apsolutnu slobodu. Majka je favorizovala vrednosti zemlje svog muža, a otac one iz koje je poticala njegova supruga. Na taj način su izražavali poštovanje jedno prema drugom, ali i prema svom jedinom detetu, rođenom u braku dvoje ljudi različitih nacionalnosti.

2

Zvončica&Aska - Naravno da me to ne vređa, Zita! - Adamantija Tejlor je ubedljivo odgovorila na ćerkino pitanje. - Radi se o tome da mi je žao što ne uživaš u onome što je lepo i dobro!

Osvrni se oko sebe! Nalazimo se na jednom od najlepših grčkih ostrva, u luksuznoj vili na samoj obali mora! Iza tebe su dva teška semestra, tokom kojih si mnogo učila! Opusti se i uživaj!

- Ne mogu da se opustim među ljudima koji me ne prihvataju... Naprotiv, ovde sam sva ukočena... - požalila se Zita.

- Slažem se da moji roditelji nisu izdašni u pokazivanju emocija prema tebi, draga moja, ipak, to ne znači da te oni ne vole.

- Kako bi mogli da me vole, kada me ni ne poznaju? Oni više ne poznaju ni tebe, majko - Zita je skrenula majci pažnju na tu okolnost. - Odrekli su te se. Uvažavaju jedino svoje sinove i njihovu decu. Mi, Tejlorovi, za njih ne postojimo.

- Zato mi njih volimo! - uzviknula je Adamantija, zvučeći potpuno bezbrižno.

- Ti si srećna kao supruga, majka, prijateljica i profesionalac. Hvala nebesima da je tako. U protivnom bi, sasvim sigurno, bila veoma nesrećna zbog odnosa članova tvoje bazične porodice prema tebi - Zita je otpila gutljaj vode, kako bi sprala gorčinu iz grla. Ako ti nisi ljuta na njih zbog toga, ja jesam.

Adamantija je poljubila svog supruga i šaljivo ga štipnula po obrazu. - Ne stižem da budem ni ljuta, ni tužna. Okrenuta sam sreći, koju imam uz vas dvoje.

- Ljubavi nikada nije dovoljno...

- Za čijom, ljubavlju, ti u stvari žališ, Zita? - upitao ju je Veldon Tejlor, njen uvek racionalni otac. - Tvog dede Panajotisa? Bake Elpidije? Ujaka? Njihove dece?

Zita je uzdahnula i još jednom pomerila trake belih venecijanera, kako bi osmotrila ono, što se dešavalo u vrtu koji je bio posebno ukrašen zbog proslave osamdesetog rođendana njenog dede, Panajotisa Galifijadisa.

Uprkos tome što je mogao da hoda, njen deda je odlučio da pozdravlja goste sedeći u beloj, kožnoj fotelji, u kojoj se osećao kao na prestolu. Imao je belo odelo, beli šešir i bele cipele. Po običaju je pucao od samozadovoljstva, od osećaja važnosti..

Gosti su mu se dodvoravali jer je bio uticajan i bogat, jer je svakog od njih mogao da spasi ili uništi.

- On zaista veruje da je stvorio imperiju... - glasno je izgovorila ono, što joj se motalo po mislima.

- Ko? Moj otac?

- Da... Tvoj otac, moj deda... Pitam se da li on zna kako se ja zovem? Ili prezivam?

- Jedino, što je tvom dedi važno, draga moja, je da ne nosiš njegovo prezime... - otac joj je odgovorio na pitanje. - On ima četri muška naslednika, to mu je dovoljno.

- Pravi je srećnik, nema šta... - ironisala je Zita. - Sinovi su mu alkoholičari i kockari, a unuci glupaci i lenjivci. Njih četvorica će, po dedinoj smrti, da rasprodaju svu imovinu, kako bi do kraja života mogli da žive bez rada.

- Ni to nije naš problem - ubacila se Adamantija.

- Zar nije? - Zita ju je naglo pogledala. - Shvataš li da nisi na listi naslednika, majko?

I to zbog čega? Zbog toga što si se rodila kao žensko, i što si se udala za Engleza?

- Ja imam sve što mi je potrebno u životu.

- Tom izjavom samo maskiraš bol, koga osećaš zbog toga što te se porodica, praktično, odrekla. Na kraju, njima je potrebno da budu korektni prema tebi! Ne mogu da razumem kako ih ne boli nepravda koju ti nanose?!

3

Zvončica&Aska Adamantija je spustila novine, nimalo uznemirena onim, o čemu joj je ćerka govorila. - Potpuno te razumem, draga Zita... Naravno da su tvoja razmišljanja na mestu.

Radi se o tome da ja ne mogu ništa da promenim, u odnosu moje porodice prema meni.

Odbijam da mi život narušava ono što ne mogu da promenim. Radije se okrećem onome što mi unapređuje život. Za razliku od moje braće, ja imam pametno i vredno dete, koga svega dva semestra dele od toga da postane lekar. Pogledaj njihovu decu! Kao što si i sama rekla, Nikolas i Kostas su prilično ograničeni lenjivci, koje ništa ne zanima u životu. A Kasija... Ah, Kasija! Veruj mi da je mojoj bratanici naškodilo to što je njen otac bogati naslednik! Da li si uopšte stigla da je vidiš, da razgovaraš sa njom?

- Jesam, kratko. Deluje mi nekako... sluđeno. Čini mi se da ne zna ni šta želi, ni šta ne želi. Zapostavila je studije, kreće se u lošem društvu, tetovira se i stavlja pirsinge po čitavom telu. Ne izgleda previše zdravo. Sigurno se izgladnjuje.

- I ja sam stekla takav utisak. Moj brat, Vasilios, je očajan ne zbog toga što je Kasija takva, već zbog toga što ima samo ćerku. Ljubomoran je na Lazarusa, koji ima dva sina.

Među svima njima vlada veliko rivalstvo. Ja sam izvan toga, i ti si izvan toga. Mislim da bi trebalo da budemo srećni.

- I ja to mislim! - ubacio se Veldon Tejlor, protežući se kako bi poljubio suprugu.

Tek neznatno umirena, Zita se iznova okrenula ka prozoru, u nameri da osmotri šta se dešavalo u vrtu. Uprkos velikoj vrućini, gosti su sedeli oko slavljenika, Panajotisa Galifijadisa, i smejali se na svaku njegovu reč. Štitili su ih suncobrani, ipak, svi su se preznojavali.

Njena dva ujaka, sa svojim suprugama, su obilazili goste i izražavali im dobrodošlicu. Činili su to na usiljen način, smoreni velikom vrućinom, kao i time što su morali da nose formalnu odeću.

Koristili su svaki slobodan trenutak da piju, kako bi se nosili sa ogromnim pritiscima. Ni njihova deca nisu bila naročita srećna zbog te celodnevne proslave, tokom koje su morali da glume da su uzorni. Ah, za razliku od nje, Zite, oni nisu imali dozvolu da najtopliji deo dana provode u rashlađenoj kući, u miru i slobodi da rade šta god požele.

Zita je znala da za nju, ćerkinu ćerku, gotovo da niko i nije pitao. Međutim, kada se bude umešala među goste, baka Elpidija neće propustiti da je svima predstavi kao buduću lekarku.

Elpidija...

Zita je, od svih, najviše bila kivna upravo na nju, majku svoje majke. Na ženu koja je svoju ćerku potisnula u drugi plan, koja ju je zanemarila, koja joj je sve uskratila.

Kod nje je potpuno izostala ženska solidarnost. Opijena time što je rodila dvojicu sinova, rođenje ćerke je dočekala kao kaznu. Situacija se dodatno pogoršala kada se ta ćerka, umesto za Grka, udala za Engleza, i kada je i sama rodila ćerku.

Elpidija nijednom nije došla u London, kako bi videla gde su njena unuka i ćerka živele. Nijednom im nije poslala novac. Nikada im ništa nije kupila.

Ta prebogata žena ih je, kao svoje potomstvo, jednostavno ignorisala.

Najviše što je za njih činila, ticalo se toga da ih poziva da letuju u vili na Skijatosu.

Bili su pozvani na proslavu osamdesetog rođendana njenog muža samo da bi se pokazala kao dobra osoba, da bi izbegla da je neko osudi.

Elpidija Galifijadis je, najviše od svega, pazila na svoj društveni renome. Zahvaljujući tome je ona, Zita, svake godine uživala u čarima Skijatosa, i svemu onome što je boravak u vili Galifijadisovih nudio.

4

Zvončica&Aska A to nije bilo malo! Iako sagrađena na samoj obali mora, vila je posedovala otvoreni i zatvoreni bazen, kuglanu, teretanu, teniski i košarkaški teren, heliodrom, salu za bioskopske projekcije, zimske i letnje terase, preudobne sobe i komfor kakav se samo zamisliti mogao. Mnogočlana posluga bila je uvek prisutna, ali pritom, i sasvim neprimetna. Ukućani su se obilno hranili i bogovski zabavljali.

Pored te vile, Panajotis Galifijadis je posedovao nekoliko stanova i kuća u Atini, kompleks bungalova na Tasosu, apartmane po Americi.

Od prevoznih sredstava posedovao je avion za prevoz dvadesetak putnika, jahtu, gliser, na desetine automobila i helikopter. Sva ta sredstva su uvek bila u funkciji, jer su mlađi članovi porodice voleli da putuju po Grčkoj i širom sveta.

I ma gde bili smešteni, Galifijadisovi su svuda glumili sreću i slogu. Pretvarali su se, jedni pred drugima, da se vole, da se podržavaju. Svi su bili veoma ljubazni prema Panajotisu, stubu porodice, svi su mu se ulizivali i ugađali mu, ali su ga se svi, istovremeno, plašili. Bili su ljubomorni na Zitu zbog njene hrabrosti da bude uzdržana prema svom dedi, prema svima. Iako nikada ne bi menjali svoje nasledstvo za njenu hrabrost, ipak su joj zavideli na slobodi, na ponosu. Zazirali su od njene osobenosti i ignorisali njene uspehe. Kasija, ćerka njenog ujaka, bila je jedina koja je imala kontakt sa Zitom, koja je razgovarala sa njom. Činila je to ne zbog sestrinske naklonosti, već zbog toga što je bila brbljiva, što joj je bio potreban neko sa kim bi razgovarala, i što je volela da gostuje kod nje u Londonu. *** Upravo je Kasija bila prva koja je prišla Ziti kada je, u poznim popodnevnim satima, sišla u vrt i umešala se među goste, odevena u laganu letnju haljinu, jednostavnu, ali pritom i onu koja je laskala njenoj vitkoj figuri. Nije stigla da se posluži ni pićem, kada ju je Kasija uhvatila za ruku i odvukla je na stranu.

- Da li si ga, videla?! - upitala ju je sa sebi svojstvenom užarenošću u očima i glasu.

- Koga?

- Onda nisi! Da jesi, znala bi o kome govorim!

- U pitanju je neki momak, pretpostavljam? - promrsila je Zita. - Ponovo si se ludo zaljubila?

- Kako to misliš, „ponovo”? - Kasija je uvređeno, zatražila objašnjenje.

- Pre svega desetak dana si mi pričala o izvesnom Leandrosu, sa kojim si imala prilično vatrenu avanturu - Zita ju je blagonaklono podsetila.

- Leandros mi se samo dopada. U ovoga sam zaljubljena! I, znaš šta?! Mislim da ću da se udam za njega!

Zita je gotovo sažaljivo pogledala u Kasiju, svoju sestru od ujaka, devojku koja nije umela da bude ono što jeste, i koja se neprekidno upinjala da bude ono što nije.

Po svim osobenostima, Kasija je mogla da bude srećna, da uživa u životu.

Zahvaljujući tome što je poticala iz neverovatno bogate i ugledne porodice, sva vrata su joj bila otvorena. Vrata najboljih fakulteta, najlepših gradova sveta, svih institucija, vrata najelitnijih butika, salona, klubova. Mogla je da studira gde je htela, šta je htela, da upoznaje kvalitetne ljude, da čini humana dela, da učestvuje u zanimljivim aktivnostima, da prisustvuje vrhunskim priredbama, da se lepo oblači, da radi na sebi i na svojoj ličnosti.

5

Zvončica&Aska Umesto svega toga, Kasija je odabrala da se ne obrazuje, da izmišlja životne ambicije, da se zabavlja čestim menjanjem boje kose, da se druži sa problematičnim društvom, da se često zaljubljuje i odljubljuje. Pokušavala je da radi kao modni stilista, da ima svoj modni blog, da privuče pažnju javnosti.

Uspevala je da to učini jedino kada bi ofarbala kosu u zeleno, ili kada bi obukla nešto šokantno.

Bila je premršava, sa upadljivim nosem, kojeg nije uspela da ulepša ni sa nekoliko plastičnih operacija.

Zita je, najgorim od svega, smatrala to što je sumnjala da Kasija pije neke tablete.

Jer, njeno ponašanje je često ukazivalo na to da se nalazila pod dejstvom nekih supstanci, od kojih je postajala euforična i hiperaktivna.

- Hoćeš da se udaš? - Zita je počela da se osvrće oko sebe, kako bi pozvala nekog od brojnih poslužitelja i zamolila ga da joj donese šampanjac. - Prvi put čujem da razmišljaš o udaji. Nekako mi nisi tip za bračni život.

- Znam, znam, ni ja sebe nisam videla kao kandidatkinju za udaju, sve dok nisam upoznala Filiona Daradimosa! To je frajer, o kojem ti govorim!

- Tvoj budući muž? - Zita nije mogla da prikrije ironiju.

- Ne budi takva... Filion mi se stvarno dopada.

- To si rekla i za Leandrosa! Bila si veoma uzbuđena kada si me pozvala i pričala mi o njemu.

- Leandros je dobar i sladak. Ali, on radi u atinskoj luci kao čistač! Vlasnici brodova i jahti ga angažuju da im pere palube! Upoznala sam ga dok je prao palubu na našoj jahti!

- Onda je to bila ljubav na prvi pogled.

- Pre bi se moglo reći da je bio seks na prvi pogled - odvratila je Kasija.

- Spavala si sa momkom koga si tek upoznala?

- On je bio samo u bermudama, ja sam bila samo u bikiniju, sunce nam je udarilo u glavu, a kada smo se povukli u kabinu, da se rashladimo, bacili smo se jedno na drugo.

- Da li ste ostali u kontaku?

- Jesmo. Moglo bi da se kaže da se zabavljamo.

- Ali, uprkos tome, hoćeš da se udaš za Filiona?

- Tačno!

- A on? Da li on hoće da se oženi sa tobom?

- Svako hoće da se oženi sa mnom, Zita. Ja sam bogata naslednica - Kasija je to nadmeno izgovorila.

- Oprosti, mene taj argument ne fascinira, pa ga uvek zaboravim - Zita se otvoreno narugala. - Koliko se taj Filion i ti zabavljate?

- Ne zabavljamo se uopšte! Jedva da smo i razgovarali.

- Oh, bože... - ne krijući nervozu, Zita se osvrnula oko sebe. - Gladna sam! Idem da pojedem nešto!

- Vidim da me ne shvataš ozbiljno - konstatovala je Kasija uvredljivo.

- Varaš se. Ozbiljno sam zabrinuta za tebe.

- Filion je najzgodniji momak koga sam ikada videla! A ja sam videla dosta mladića!

Po celom svetu!

- I previše - nadovezala se Zita, aludirajući na to što je Kasija bila promiskuitetna. Ko je on, uopšte?

6

Zvončica&Aska - Najnoviji dedin advokat! Prisutan je na zabavi! Hajde da ga pronađemo! Hoću da ga upoznaš i da vidiš zbog čega želim da se udam za njega!

- Zar ne bi trebalo da ga ti upoznaš, pre nego što se udaš za njega? - Zita je sarkastično izvrnula njene reči.

Kasija je besno stegla zube. - Pa, da, naravno! Jače je od tebe da se ne praviš pametnom, buduća doktorko!

- Kolika je pamet potrebna da bi se utvrdilo da pričaš gluposti, Kasija? Odlučila si da se udaš za nekoga sa kim si, po sopstvenim rečima, jedva razgovarala! Nije mi jasno ni na osnovu čega si se zaljubila u njega!

- Na osnovu toga što je zgodan, što je kulturan i šarmantan, što je advokat! I užasno je seksi! Ma, sve će da ti postane jasnije kada ga budeš upoznala! Hajde da ga potražimo!

Znajući za Kasijinu upornost, Zita joj je dozvolila da je uhvati za ruku i navede je da je prati kroz vrt, kako bi pronašle zgodnog advokata, koji nije ni slutio da mu je dodeljena uloga potencijalnog mladoženje.

7

Zvončica&Aska

II

I pre nego što joj je Kasija otkrila identitet visokog i nesvakidašnje privlačnog muškarca, koji je stajao pored stola sa posluženjem, Zita je znala da je upravo on taj fatalni advokat, Filion Daradimos. Izgledao je kao holivudski glumac, ne samo zbog svoje besprekorne lepote i savršene građe tela, već zbog blještavog osmeha, vedrih očiju, nasmejanih usana. Privlačio je poglede svih prisutnih žena, nezavisno od toga koliko su imale godina.

Kosa Filiona Daradimosa je bila crna a ten taman, ipak, nije se uklapao u vizuelni profil prosečnog Grka.

Ziti se dopao, međutim, ozbiljno mu je zamerila to što je nosio odelo, istina letnje, lagano, košulju i kravatu. Kao i svi ostali gosti i on se preznojavao na jakom suncu; u cilju dodvoravanja domaćinu zabave, slavljeniku Panajotisu Galifijadisu. Formalno se obukao, iako to nije bilo naglašeno na pozivnici. Time je pokazao svoju poniznost, što je Zita u startu osudila i prezrela.

- Eno ga! - Kasija ju je munula rukom, pokazavši joj na dva momka, koji su pričali pored stola sa posluženjem. - Onaj viši je Filion! Zar nije božanstven?!

- Dobro izgleda - prokomentarisala je Zita, radujući se izloženoj hrani.

Bila je veoma gladna, a puni ovali raznih đakonija delovali su veoma primamljivo.

Prišla je stolu, ignorišući momke koje su sve druge žene gledale, poneke krišom, poneke veoma otvoreno. Uzela je krišku tvrdog sira, maslinu punjenu paprikom i komadić pršute. Sa tako napunjenim ustima se okrenula ka Filionu, pored koga je Kasija već ushićeno cvrkutala.

- Volela bih da te upoznam sa mojom sestrom od tetke, Filione! Ovo je Zita Tejlor!

Obično nije toliko, hm, halapljiva, je li... Samo ponekad zaboravi na red!

Uputila je Ziti prekoran pogled, pokazavši rukom na Filiona. - Zita, upoznaj Filiona Daradimosa, dedinog advokata! Odnosno, advokata čitave porodice!

- Moja porodica ima svog advokata - odgovorila je Zita, mirno žvaćući uzeti zalogaj.

- Zove se Robert Smit. Ali, drago mi je da sam upoznala tebe, Filione! Iako nisi moj advokat - dodala je blago podrugljivim glasom.

- Zita Tejlor... - promrsio je Filion, pažljivo joj proučavajući lice. - I meni je drago, svakako. Nisam znao da Kasija ima tako lepu sestru...

- Priznaj da nisi znao ni da ima tetku! - nadovezala se Zita.

- Nisam... Ali, radim za porodicu tek nekoliko nedelja...

- Naravno, to sve objašnjava! - Zita nije štedela na svom sarkazmu. - Moja majka, ćerka Panajotisa i Elpidije Galifijadis je član porodice tek pedeset godina. Možda će sa sedamdeset zaslužiti da bude pomenuta porodičnom advokatu.

Sva crvena u licu, Kasija je uputila Ziti opominjući pogled. - Zita, Filiona ne zanimaju tvoje frustracije, vezane za porodične odnose...

- Da li ti ja izgledam kao neko ko je frustriran, Filione? - Zita ga je to upitala gledajući ga direktno u oči i istovremeno trpajući u usta novi komad tvrdog sira.

Kada je počela da ga gnječi zubima, Filion je olabavio kravatu.

- Daleko od toga... Ti izgledaš... Prelepo!

8

Zvončica&Aska - Mogu li da ti se predstavim? - Ziti je tada pružio ruku momak, u čijem je društvu Filion bio. - Ja sam Joanidis!

- Na koji način ti služiš porodici, Joanidise? - upitala ga je Zita, rukujući se sa njim.

- Dostavio sam im hranu za ovu zabavu. Članovi porodice Galifijadis su česti gosti u mom restoranu.

- Čudno... Ja sam član porodice Galifijadis, a nikada nisam bila u tvom restoranu.

- Moramo to pod hitno da ispravimo! Pozivam te da, sutra uveče, budeš moj gost! uzviknuo je Joanidis entuzijastično. - Poziv se odnosi i na tebe, Kasija, naravno! A Filion se podrazumeva.

- Hvala ti, Joanidise! - Zita se kratko osmehnula, da bi potom uzela novi komad sira.

Bila je potpuno opuštena i relaksirana, za razliku od Kasije, koja je sva treperila, ne prestajući da popravlja kosu i premešta se sa jedne noge na drugu.

- Znači, tvoja majka je Kasijina tetka... - Filion je želeo da to razjasni. - Ćerka Panajotisa i Elpidije, i sestra Vasiliosa i Lazarusa.

- Tačno!

- Moram da priznam da sam iznenađen... Gde ti živiš, Zita?

- U Londonu.

- O?! - učinilo se da je Filionov uzvik odavao notu razočarenja.

- Moj otac je Englez. Druga neoprostiva greška moje majke.

- A koja je prva?

- To što se rodila kao žensko.

- U porodici u kojoj se veoma poštuje tradicija! - Kasija je pokušala da poništi sarkazam, kojim su bili obojeni Zitini odgovori. - A tradicija favorizuje muške potomke!

- Gde to piše?! - odbrusila joj je Zita, trpajući u usta novu krišku pršute.

- Ne misli da ja nisam u senci naše braće, Nikolasa i Kostasa! Oni u svemu imaju prednost! Baš kao što njihov otac ima prednost u odnosu na mog oca - tada je i Kasija ispoljila gorčinu, koja se odnosila na porodični poredak.

- Čekaj... - Zita je odglumila da je zamišljena. - Koga bi trebalo da žalim: tebe, koja si poslednja po važnosti, ili mene, koja sam potpuno nevažna?

- Odlično govoriš grčki jezik, iako živiš u Londonu - Filion se umešao u sestrinsku raspravu, jer se činilo da joj neće biti kraja. - Pretpostavljam da ti je engleski jezik maternji.

- Jeste. Moji roditelji su se potrudili da savladam više jezika, ne samo grčki.

- Da li su tvoji roditelji doputovali sa tobom?

- Jesu. Ekonomskom klasom - taj ironični odgovor je Zita ponovo namenila Kasijinim ušima.

- Deda je ponudio da pošalje avion po vas! - ubacila se Kasija uvređeno.

- Njegova ponuda se nije poklapala sa našim planovima.

- Kako to misliš?

- Deda je predložio datume za naš dolazak i odlazak, a kada smo mi rekli da nam oni ne odgovaraju, povukao je ponudu. Sve ponude, moga dede, su prikrivene ucene i testiranje naše spremnosti da mu se pokorimo.

- Neko bi rekao da si bezobrazna i veoma nezahvalna, Zita! - napala ju je Kasija.

9

Zvončica&Aska Njen gnev nisu izazivali Zitini odgovori, koliko to što ju je Filion posmatrao sa neskrivenim divljenjem. Praktično nije skidao pogled sa nje! Bilo je očigledno da ga je zainteresovala, da mu se dopala. Toliko, da nju, Kasiju nije ni primećivao.

- Da, da... - Zita se protegla da bi uzela salvetu, nakon čega se osvrnula oko sebe. Idem da nađem nešto za piće!

- Još uvek ne znam hoćeš li sutra uveče doći u moj restoran? - Joanidis joj se obratio, i tim pitanjem sprečio da se udalji.

- Hoću, baš se radujem! - uzvratila je Zita ljubazno.

Htela je da se udalji od stola, bez ikakvog posebnog pozdrava, ali ju je u tome sprečio dolazak njene babe, Elpidije, koja ju je snažno zagrlila i iznova je okrenula ka Filionu.

- Momci, vidim da ste upoznali moju najmlađu unuku, Zitu Tejlor! Ona studira medicinu! - važno je objavila, kao da je lično zaslužna za to. - Veoma uspešno! Uskoro će da postane doktor! Prva u porodici!

- Mama je doktor, bako - podsetila ju je Zita mrzovoljno. - Doktor političkih nauka.

- Da, ali, ti ćeš da lečiš ljude! To je najvažnije zanimanje na svetu!

- Sigurna sam da se mnogi ne bi složili sa tobom. Filion bi mogao da kaže da je najvažnije baviti se pravom, a Joanidis ne bi puno grešio ako bi ishranu ljudi stavio na prvo mesto.

- Prihvati pohvalu, kada ti je neko izgovori! - Elpidija Galifijadis je to ljutito poručila Ziti. - Htela sam da te predstavim nekolicini novih prijatelja. Treba li da se brinem o tome kako ćeš da se ponašaš pred njima?

- Ne, bako - Zita joj se osmehnula sa lažnom umiljatošću. - Ponašaću se u skladu sa tvojim očekivanjima.

- Hajdemo, onda! - objavila je Elpidija, povlačeći Zitu za sobom.

Kasija je htela da započne razgovor sa Filionom, ali su se on i Joanidis polako udaljili, nimalo ne hajući za tim što su je ostavili samu i što su se oglušili o njena neskrivena očekivanja. *** Po okončanju zabave, Zita je, potpuno iscrpljena, odlučila da se opusti u džakuziju, koji se nalazio na terasi, pod otvorenim nebom. Obožavala je taj zadnji deo kuće, sazidan tato da se nadnosio nad visokom liticom. Terasa, na kojoj se nalazila džakuzi kada, imala je proziran pod, što je dozvoljavalo vrtoglavi i ushićujući pogled na more, na strme i oštre hridi, na zvezdano nebo. Još oko podneva zamolila je jednu od sobarica da pripremi kadu i napuni je vodom. Veoma se iznenadila kada joj je ona odgovorila da je kada potpuno čista i prekrivena zaštitnom gumom.

- Znate, niko je ne koristi - poverila joj je sobarica, stavljajući Ziti do znanja da je i nju to čudilo. - Napuniću je vodom i odneti vam peškire! Hoćete li neku mirišljavu so?

- Naravno, hvala! - prihvatila je Zita, misleći kako je kupanje u toj kadi jedan od razloga zbog kojeg je volela da dolazi na Skijatos.

Bila je dovoljno strpljiva da, sa ostatkom porodice, isprati i poslednjeg gosta, ali je odbila da razgovara sa Kasijom. Kada ju je ona pozvala da se vide u njenoj sobi, jednostavno ju je slagala da će doći.

Umesto toga se smestila u džakuzi kadu, zatvorila oči i prepustila se opuštanju.

Osećala je fizički umor, ali joj je više smetalo to što joj je glava bila teška, što su joj u

10

Zvončica&Aska ušima odzvanjale reči njene bake, reči kojima ju je hvalila, nju, svoju unuku, o kojoj nije znala apsolutno ništa, osim toga, da će uskoro postati lekar.

Zamolila je nebesa da joj oproste na tome što je toliko toga zamerala roditeljima svoje majke. Ali, bila je previše ponosna da bi na drugačiji način razmišljala o njima.

Kako ne bi zaspala, Zita je nekoliko puta potopila glavu ispod površine vode. Uživala je u tome što je voda kvasila njene užarene obraze, Čelo, teme.

Uživala je u toploti vode, u mehurićima, mirišljavoj peni, u pogledu na pučinu koja se tajanstveno meškoljila u tami, u svetlosti zvezda, u pesmi cvrčaka...

Prisustvo nekog muškarca bi sve učiriilo savršenim...

Zita se iznenadila kada je pomislila na Filiona. U Londonu je flertovala sa nekolicinom kolega, ipak, umesto na njih, pomislila je na zgodnog advokata.

On je, bez sumnje, bio najzgodniji od svih, najprivlačniji, najšarmantniji. Umeo je da flertuje, bio je pun samopouzdanja. Moglo je da se pretpostavi da mu iskustvo nije nedostajalo.

Ipak, Zitu je odbijalo to što je radio za njenog dedu. Ona je znala šta je taj posao podrazumevao. Bespogovornu pokornost.

A to nije bilo nimalo muževno.

Uprkos tome, dozvolila bi mu da joj se pridruži u kadi... Da se zajedno meškolje među mehurićima i razmenjuju poglede ispod zvezda, dok more ritmično udarao hridi.

Zita je uzdahnula, misleći kako je Filion Daradimos, sasvim sigurno, odlično izgledao bez odeće. Zatvorila je oči i ispružila nogu, zamišljajući kako mu nožnim prstima šara po stomaku, a onda lagano spušta stopalo sve niže i niže...

- Konačno sam te pronašla! - Zitu je, iz slatkog zanosa, trgao Kasijin glas. - šta radiš ovde?!

- Uživala sam u tišini i samoći. A ti si mi pokvarila to uživanje.

- Bar ti nisam preotela muža!

- Pod jedan, stišaj se, Kasija. Nema potrebe za tolikom vikom. Pod dva, zaista ne znam o čemu govoriš. Kome sam ja to preotela muža?

- Meni! Ne pravi se da nisi primetila da ti se Filion udvarao!

- Filion, tvoj muž? - narugala se Zita, praskajući u smeh.

- Okrutna si... - procedila je Kasija. - Postoje realne šanse da mi Filion postane muž.

Odnosno, postojale su, dok on nije upoznao tebe.

- I dalje ne vidim gde je tu moja krivica. Ti si me upoznala sa njim.

- Da, ali, mogla si... Mogla si...

- Žalosno je koliko si histerična, Kasija. Šta se dešava sa tobom? Kada ćeš da se urazumiš? Pogledaj stvarnosti u oči, devojko! Filion te ne primećuje.

- Ha, kao da je to potrebno, da bi se oženio sa mnom!

- Ako te dobro razumem, ti bi pristala da se udaš za njega bez ljubavi? Mogla bi da živiš sa znanjem da te je oženio samo zbog tvog nasledstava?

- Apsolutno! A ko se, još, udaje iz ljubavi?! Uostalom, ja bih njega volela!

- Ti ne voliš Filiona. Samo si fascinirana njime.

- Volim ga! I hoću da mi ga prepustiš!

- Smatraj stvar rešenom! Mislim da si danas mogla da primetiš da mi se nije dopao.

- Stvarno ti se nije dopao? - Kasija je postavila to pitanje pomalo u čudu, a pomalo u nadi.

11

Zvončica&Aska - Ne, nije! Šta bi još trebalo da kažem ih da uradim, da bi ti otišla?

- Dozvoli mi da sutra uveče sama odem u Joanidisov restoran.

- Dozvoljavam ti! - Zita je, pokretom ruke, poručila Kasiji kako joj ponestaje strpljenja za dalji razgovor sa njom.

- Idem! Ionako ne volim ovu terasu! Niko od ukućana je ne voli!

- To je zato što svi imate strahove i potajne suicidne misli. *** - Molim?! - Kasijin glas je dostigao vrlo visoku, iritantnu frekvenciju.

- Ovaj prozirni pod te istovremeno i privlači i plaši. Baš kao i mogućnost da propadneš kroz njega.

- Kako si ti čudna osoba... Ne znam da li si više bezobrazna, arogantna, ih...

- Ili šta?

- Pametna.

- To sam!

- Ja ne želim da se ubijem.

- Hrana je energetsko gorivo za živa bića, a ti odbijaš da jedeš, Kasija. Neko bi to okarakterisao kao autodestrukciju.

- Rano si počela da glumiš lekara.

- Dovoljno sam kvalifikovana da procenim šta radiš sebi, Kasija. Ako budeš želela pomoć, slobodno mi se obrati.

- Molim te da svoje teorije o mojim problemima ne izgovaraš pred Filionom.

- Sve i kada bih to htela, sumnjam da ću ga videti.. Kroz dva dana se vraćam u London.

- Tako brzo?

- Moji roditelji i ja imamo obaveze, za razliku od vas, lokalnih lenjivaca.

- Imaš li nekog momka u Londonu? - upitala ju je Kasija, ignorišući upućenu joj uvredu.

- Nekolicinu.

- To si izmislila i rekla samo da bi me šokirala.

- Nekoliko momaka obleće oko mene, ali ni sa jednim od njih nisam u ozbiljnoj vezi.

Samo se družimo i zabavljamo.

- Kako?

- Kako se zabavljam? Izlazim sa njima na razna mesta. Više volim muško, nego žensko društvo.

- A seks? Da li ta zabava podrazumeva i seks?

- Ponekad - slagala je Zita.

Prava istina je bila da ona, nakon prvog seksualnog iskustva, nije imala drugog ljubavnika. Prvi seksualni odnos joj se nimalo nije dopao, pa je zato oklevala da se ponovo, upusti u to.

- Eh... - uzdahnula je Kasija turobno. - Volela bih da vodim ljubav sa Filionom...

Sigurna sam da je odlučan ljubavnik, zaustila je Zita da se nadoveže, ali se blagovremeno ugrizla za jezik. Nije želela da podgreva Kasijine strahove, o tome da će joj ga ona preoteti, kao što nije želela ni da se, makar u mislima, vezuje za njega.

12

Zvončica&Aska Već su je opsedale neke slike, koje je smatrala za nepotrebne i preterane. I sasvim izlišne!

A ona nije volela da gaji nerealne ambicije.

- Vođenje ljubavi bez ljubavi... - narugala se Zita, ustajući iz kade. - Nije trebalo da ti dozvolim da mi upropastiš ove trenutke kompletnog opuštanja, Kasija.

- Samo čudakinja, kao što si ti, može da bude opuštena dok gleda u hridi, od kojih je deli jedino stakleni pod!

- Ja, i neko ko je ovo isprojektovao!

- Terasa je čist hir! Tog projektanta, kao i mog dede! Odnosno, našeg dede - brzo se ispravila.

- Znaš li da deda i ja nismo danas razmenili nijednu rečenicu? Jutros sam mu čestitala rođendan, to je sve!

- Nemoj mi reći kako patiš i da ti je žao zbog toga!

Zita se tužno osmehnula. - Naravno da mi je žao što naš odnos nije drugačiji.

- Tek da znaš, deda nikada ništa loše ne govori o tebi.

- A dobro? Govori li nešto dobro o meni?

- Verovatno. Ali ne u mom prisustvu.

Zita je ogrnula lagani kućni mantil i ušla u kuću. - Šta misliš, hoće li Nikolas i Kostas sutra biti raspoloženi da se vozimo gliserom?

- Ne znam - Kasija je slegla ramenima. - Njihovo raspoloženje je promenljivo.

- Umeš li ti da voziš gliser?

- Ne. Ali neko od posluge sigurno ume...

- E, pa, ja sutra planiram da se vozikam po moru! Hoćeš li sa mnom?

- Hoću! Pod uslovom da mi pomogneš oko garderobe, koju ću nositi sutra uveče, u restoranu!

- Dogovoreno! - prihvatila je Zita, u nameri da bar malo udovolji Kasiji.

13

Zvončica&Aska

III

Svojim nerealnim očekivanjima koja su se ticala izlaska sa Filionom, neumornim brbljanjem o onome što je moglo da se dogodi među njima, kao i nepotrebno dugim pripremama za odlazak u restoran, Kasija je upropastila Zitin dan. Ona je planirala da ga provede u maksimalnom korišćenju svih blagodeti boravka na grčkom ostrvu, ali joj Kasija to jednostavno nije dozvolila.

Sprečila ju je da se vozi gliserom, kupa u moru i sunča na plaži, jer je insistirala da odu u spa centar, kod frizera, a potom u obilazak butika.

Kada ju je, maksimalno doteranu i nezdravo euforičnu, ispratila iz kuće, otišla je na plažu u nameri da se tamo opusti i posmatra čaroban zalazak sunca. Obzirom na to da se plaža nalazila tik uz vilu, da niko sa strane nije mogao da je koristi, Zita je potpuno bezbrižno legla na pesak, odevena tek u prozirni, svileni kaftan.

Htela je da upija tišinu, da se revitalizuje, da istera svaku misao iz glave, međutim, nije prestajala da se pita kako će Filion da reaguje, kada bude shvatio da ona nije došla u restoran.

Potajno se nadala da će biti iznenađen i razočaran...

Da će žaliti zbog propuštene prilike da se bolje upoznaju, da to veče provedu zajedno...

Da će biti i pomalo besan, čak...

Sa svim tim je mogla da računa, jer je osetila energetsku povezanost sa Filionom.

Ono, čemu se nimalo nije nadala, bilo je to da je došao u vilu. Član posluge koji mu je, putem interfona, otvorio kapiju i propustio ga da kolima uđe u dvorište vile, ga je obavestio da se Zita nalazila na plaži. Odmah je otišao da je potraži, propustivši da se javi bilo kome iz porodice Galifijadis.

- Hej! - namerno se oglasio odmah po stupanju na kamenito stepenište, koje je vodilo do plaže.

Zita se naglo okrenula, svesna toga da je srce počelo snažno da joj kuca, da ju je ispunila radost, kao i slatko iščekivanje. Da, ona je bila veoma srećna zbog Filionovog dolaska. Toliko srećna, da nije bila u stanju da razmišlja o Kasiji, o tome kako se ona osećala.

Bez traženja dozvole, Filion je jednostavno seo pored Zite. Izuo je sandale i podvrnuo nogavice, da bi potom uronio nožne prste u pesak.

- Leto prolazi, a ja još nisam stigao da se okupam u moru... - bilo je prvo što je izgovorio.

Učinio je to kao da je sve drugo, između Zite i njega, bilo izrečeno. Na neki način to je i bilo tačno. Treperili su na istoj rezonanci, prožimale su ih iskre iste privlačnosti.

Zita je bez ustručavanja odmerila Filiona od glave do pete. Impulsivna, kakva je bila, poželela je da legne preko njega i zatraži poljubac. Ponekad bi to učinila nekom od svojih udvarača. Zasladila bi se, ustala i otišla.

Sa Filionom to nije smela da učini. On je ne bi pustio.

Bio je tako primamljivo zgodan. Krupan na način koji je mogao da imponuje svakoj ženi. Bela majica mu je izvrsno pristajala, jer je potencirala preplanulost njegove kože, kao i umerenu razvijenost mišića.

14

Zvončica&Aska Tek kada je vratila pogled na more, Zita je shvatila da je njeno nago telo štitila tek tanka, svilena tkanina.

Osetila se ranjivo. Imala je poverenja u Filiona, ali ne i u sebe.

Neke veoma čudne emocije su počele da se gomilaju u njoj, da postaju sve jače i jače.

Nimalo joj nije pomagalo to što je veče bilo veoma romantično, kao stvoreno za rađanje ljubavne priče.

Zita bi, u nekim drugim okolnostima, verovatno pobegla. Tada je odlučila da ostane, kako bi razumela šta joj se zaista dešavalo u Filionovom prisustvu, i šta je sve bila u stanju da iznedri iz svoje emotivne čaure. *** - Moram da znam šta se dešava sa Kasijom... - Zita je zatražila da sazna, kako bi prestala da strepi od dolaska svoje nervozne rođake.

- Ostala je u restoranu sa Joanidisom. Ja sam odglumio telefonski poziv, koji je podrazumevao moj odlazak. Nisam želeo da je povredim, ali nisam želeo ni da propustim priliku da te vidim. Zaista bih voleo da te bolje upoznam, Zita. Ne krijem da si mi se veoma dopala.

- Zašto radiš za mog dedu? - uprkos prijatnosti koju je osetila nakon Filionovog priznanja, bilo je jace od Zite da postavi to pitanje.

- Zašto da ne? On je klijent koji donosi puno posla, a samim tim i puno novca.

Zahvaljujući tome što me je on angažovao, obećana mi je pozicija partnera u advokatskoj firmi, u kojoj sam zaposlen.

- Sigurno sve moraš da radiš po njegovim uputstvima... Moj deda je zavisnik od kontrolisanja ljudi. Insistira na tome da se sprovode isključivo njegove odluke. U protivnom ume da bude veoma surov.

- Zar nisu svi bogataši takvi? Možda bih i ja bio takav, kada bih raspolagao tolikom moći.

- Kada si zavisan od kontrolisanja, time izražavaš svoju nemoć, a ne svoju moć. Moć se izražava kroz konstruktivne postupke, ne kroz destruktivne. U tom smislu je moj deda najobičniji slabić. Ne smem ni da pomislim u šta bi se pretvorio, kada bi ostao bez svog bogatstva.

Filion se zagledao u Zitino lice, obasjano svetlošću zalazećeg sunca. - Zaista si drugačija, od ostalih članova porodice...

- Ja se ni ne smatram članom porodice Galifijadis. Tačno je da su mi oni najbliži rođaci, ipak, daleko više volim i poštujem očeve roditelje, i ostatak njegove porodice.

Koliko članova broji tvoja porodica, Filione?

- Imam roditelje i dve mlađe sestre, bliznakinje. Obe još uvek studiraju.

- Da li si favorizovan, u odnosu na njih dve? Mislim, zato što si muško...?

- Nisam. Naprotiv. Moji roditelji su prilično bolećivi prema sestrama. Rođene su pre vremena, i bile su slabog zdravlja, kao bebe. Sada su zdrave, međutim, ta brižnost nikada nije izbledela.

- Sigurno si i ti vrlo pažljiv prema njima?

- Veoma!

Zita je tiho uzdahnula. - Volela bih da imam brata, ili sestru.

15

Zvončica&Aska - Šta bi još volela da je drugačije u tvom životu? - Filion ju je iznenadio tim pitanjem.

- Ništa. Potpuno sam zadovoljna. A ti?

Filion se okrenuo na bok, tako da je mogao da gleda Zitu u lice. - Da mi je neko drugi to rekao, znao bih da laže... Ali, tebi verujem... Ti nisi lažljivica. Ti si ozbiljna, zrela devojka, iako si veoma mlada. Koliko imaš godina?

- Dvadeset i četri.

- Imaš li nekog momka, u Londonu?

- Nikog posebno.

- Zar nisi, zbog te emotivne praznine, nezadovoljna?

- Ne razišljam o tome. Usredsređena sam na studije.

- Ja neprekidno razmišljam o tome... - priznao je Filion.

- O čemu?

- O tome da nisam emotivno ispunjen...

- Teško mi je da u to poverujem... Momak kao što si ti sigurno ima mnogo devojaka.

- Kakav sam ja momak, Zita?

- Hoćeš da te hvalim?

- Ne, samo mi reci šta misliš o meni.

- Ne dopada mi se to što radiš za mog dedu. Znam da si njegov sluga.

- Pa, taj sluga, zahvaljujući tome što radi za tvog dedu, boravi na ovom predivnom ostrvu potpuno besplatno! I još dobija dnevnice!

Zita se tužno osmehnula. - Još uvek nisi došao u situaciju da zažališ zbog toga što su ti Galifijadisovi klijenti. Ali, doći ćeš.

- Verovatno bih došao u tu situaciju sa bilo kojim klijentom.

- Dobro je za tebe što si tako, hm, fleksibilan. Ja nisam.

- Ti si rigidna, principijelna, ponosna...?

- Sve sam to.

- Dobro sam te procenio... - Filion je spustio prste na Zitinu ruku i krenuo da je sasvim lagano mazi. - Uz to si pametna, interesantna, potpuno svoja... I veoma lepa...

Neka milina je zahvatila Zitino telo, izazvana suptilnim dodirima Filionovih prstiju...

Predala se toj milini, prateći kako buja, kako se lagano pretvara u strast... Čitavo telo joj se proželo tom strašću. Otkrila je, tada, da je u njoj bilo mnogo vatre, koja kao da je čekala da se rasplamsa.

Nije se pobunila kada se Filion pridigao i oslonio na lakat. Znala je da je želeo da je poljubi i radovala se tome. Okrenula je glavu ka njemu, pogledala ga je u oči i osmehnula mu se.

Uživala je u toplini njegovog tela, u tome što joj je bio veoma blizu. Izgledao je nestvarno u polutami, zbog koje nije mogla sasvim da mu razazna crte lica.

Uzdahnula je, kada je Filion krenuo da je mazi po licu, vratu, kosi. Imala je utisak da su oboje utonuli u nestvarnu čaroliju. Nalazili su se na predivnoj plaži, u toploj noći, povezani istim željama, istom čežnjom...

Prihvatila je njegove usne, očarana buđenjem snažnih emotivnih stimulansa. Jedva se obuzdala da obavije ruke Filionu oko vrata i sasvim ga povuče na sebe.

Ali, to je poželela.

16

Zvončica&Aska Usne su joj se podatno ugibale pod sve upornijim pritiscima Filionovih usana.

Napetost u grudima ju je navodila da se bori za vazduh, da teško diše.

Ni Filion nije bio ništa mirniji. I njegova žudnja se razbudila i zaplovila ka stomaku, i još niže, ka preponama. Nezamislivo nežne poljupce je pretvorio u one, koji su bili erotični, zahtevni, plamteći. Oboje su se uvijali, mučeni neutoljenim željama, a kada su one dostigle neponošljivi intenzitet, spontano su se, u istom trenutku, odmakli jedno od drugog. *** Šum morskih talasa se mešao sa njihovim uzburkanim, dubokim udisajima. Noćni vetar im je hladio usijana tela i darivao ih preko potrebnom svežinom. Činilo se da ih zvezde, svojim treperenjem, pozdravljaju sa neba, a da morske nimfe pevaju pesmu namenjenu samo njima dvoma.

Sva čula su im postala izoštrena.

Baš kao i misli...

Uprkos tome što je bila u potpunosti stopljena sa idiličnim ambijentom, Što je bila blago omamljena Filionovim poljupcima, Zita je jasno razmišljala. Ništa nije moglo da pomuti njenu zapitanost nad onim što joj se dešavalo.

Ovo je nešto potpuno drugačije, priznala je, čudeći se svojim reakcijama, svom nadahnutom stanju. Ovo mi je bilo potrebno. Ovo ne može ni sa čim da se uporedi...

Zita je blokirala svoje misli kada su krenule da je muče na stare, dobro poznate načine. Odrekla se navike da predviđa ishode, da etiketira svoja osećanja, da razmatra očekivanja. Samo se upustila u ono što joj se dešavalo, samo se predala osećanjima, ne mareći ka čemu su mogla da je odvedu.

I Filion je, uprkos svom velikom iskustvu, bio prilično uzdrman. Iznenadila ga je silina želje, koju je Zita budila u njemu. Već je znao da je bila drugačija, da se razlikovala, da je bila dostojna svih pohvala. Ali nije znao da bi mogla da bude ona prava...

A upravo je to pomislio...

Da bi Ziti mogao da podari deo sebe, koji je do tada čuvao...

- Ostani... molim te - tiho je izustio, kada se bura emocija i strasti u njemu stišala.

- Ja nisam devojka koja će da zanemari svoj život, kako bi se provodila sa momkom, Filione... - ozbiljno mu je odgovorila, iako je želela upravo ono, što joj je on predložio: da ostane, kako bi ispitala jačinu svojih osećanja.

- Zar ti se ne čini da je upravo ovo život? - upitao je, hvatajući je za ruku.

- Ovo je letnja avantura - poručila mu je trezveno. - Koja će da se završi kroz dva dana - dodala je.

- Dobro znaš da je ovo više od avanture... - promrmljao je Filion, podižući se u sedeći položaj. - Veoma mi se dopadaš, Zita...

- Hajde da na komplikujemo, molim te! - predložila je, ni sama ne znajući kako da se izbori sa tim što je uskoro odlazila. - Da li si slobodan sutra? Volela bih da se vozimo gliserom. Ujak Vasilios je rekao da mogu da ga koristim kad god poželim.

- I ja bih to voleo. Samo, ne bih smeo da se udaljavam predaleko.

- Za slučaj da te moj deda pozove?

- Upravo tako. A pre nego što nešto kažeš, podsetiću te da ja ovde boravim poslovno. Obavezan sam da budem na raspolaganju onima koji me plaćaju.

17

Zvončica&Aska - Ili onome koji drže uzde - Zita nije odolela da ponovo bude gorka.

- I ti ćeš, jednoga dana, imati poslodavca. Svi ih imaju.

- Jedno je poslodavac, a drugo je gospodar tvog vremena, tvoje volje, pa i tvog morala. Ne vredi da dalje razgovaramo o ovome, Filione. Još uvek nisi dobro upoznao članove moje porodice, da bi bio u stanju da shvatiš o čemu govorim.

- Nije na meni da im sudim, već da im dajem pravne savete i pomažem im u rešavanju problema.

- Najbolje je da više ne razgovaramo o tome! Znaš li gde se nalazi Biserna pećina?

- Ne, ali sam čuo za nju.

- Uživam da plivam u njenim dubinama. Hoćeš li da odemo sutra do nje?

- Hoću! - prihvatioje Filion, ustajući, - Šta ćemo sa Kasijom?

- Ti ne planiraš da se oženiš sa njom, zar ne?

Filion je protresao glavom, prepun čuđenja. - Zašto bih se oženio Kasijom?!

- Zato što je bogata naslednica.

- Ja nisam momak na prodaju! Uostalom, ako bih jurio za nasledstvom, onda bih gledao da oženim tebe, a ne nju! Ti si mnogo lepša, pametnija i plemenitija! Ili je, tek, dovoljno da kažem da si normalnija?

- Ženidba sa mnom te ne bi učinila bogatim, Filione. Naime, ja nisam na spisku naslednika.

- Molim? O čemu to pričaš?

Zita je pružila Filionu ruku, pozivajući ga da joj pomogne da ustane. Kada je to učinila, očistila je pesak sa kaftana i prošla prstima kroz kosu. Izgledala je divno na mesečini, što je navelo Filiona da posegne za njom.

Ona se odmah privila uz njega i obavila mu ruke oko vrata. Filion je otpočeo žedno da ispija Zitine usne, koje su postajale sve mekše i sve podatnije. Istovremeno su joj grudi postajale sve čvršće, mamaći Filiona da ih dodirne.

Hteo je samo da ih pomazi, međutim, izludela ga je njihova mladalačka punoća i čvrstina. Obuhvatao ih je šakama, ostavljajući vlažne tragove po Zitinom vratu.

Za nju je sve to predstavljalo slatko mučenje. Želja je ponovo vrtoglavom brzinom nabujala u njoj. I ponovo je pomislila kako je Filion, za razliku od svih drugih muškaraca, mogao da pokrene zaspale strasti u njoj, kako je mogao da joj otkrije lepote vođenja ljubavi.

Malo je nedostajalo da mu predloži da se vrate na pesak i da se upuste u ljubavnu igru. Odustala je od toga znajući da bi neko mogao da ih vidi, iako je bio mrak, i iako, u to doba, niko nije dolazio na plažu.

Zita i Filion su razdvojili svoja vrela tela kada je žudnja krenula da im muti razum, da ih navodi da postanu neukrotivi.

- Lepo spavaj, Zita... - poručio joj je Filion, neskriveno uzbuđen. - Videćemo se sutra... Doći ću po tebe oko podneva.

- Radujem se... - prošaputala je ona, misleći kako bi joj prijalo da se rashladi u moru, da potopi glavu ispod talasa kako bi se umirila i učinila da joj misli postanu jasne. ***

18

Zvončica&Aska Ustalasanih emocija, Zita je, po ulasku u kuću, odlučila da se opusti u džakuzi kadi.

Bila je gladna, ali nije mogla da jede, baš kao što nije bila u stanju da razgovara sa bilo kim.

Iako je to retko činila, zamolila je člana posluge da joj donese na terasu rashlađeno belo vino, pravljeno u vinariji njenog dede. Već nakon prvog gutljaja je zadovoljno uzdahnula. Vino je bilo lepršavo, glatko, sa postojanom voćnom aromom, lepe, bledožute boje.

Uronila je u vodu i otkrila da joj jeza i dalje klizi niz kičmu, da joj je krv uskomešana, da joj je koža naježena. Osećala je jasnu napetost u sebi koja ju je primoravala da pije, kako bi je potisnula ih umanjila.

To stanje ju je navelo da obeća sebi kako se više neće ljubiti sa Filionom. Lako je budio njenu žudnju, a ona ju je teško gasila.

- Priznaj da je Filion bio kod tebe... - Zita se trgla kada je začula Kasijin glas, glas koji je odisao razočaranošću.

Stajala je na vratima terase, plašeći se da kroči napred. Po tome, što joj je šminka bila razmazana, Zita je zaključila da je plakala.

- Znaš da jeste - potvrdila je Zita, ne želeći da je laže ili da bilo šta skriva od nje.

- Kako si to mogla da mi učiniš?

- Šta sam ti, konkretno, učinila? Ja nemam nameru da se udajem za Filiona. I dalje ti je na raspolaganju, kao potencijalni mladoženja.

- Sumnjam da on sada želi da se oženi sa mnom...

- A do jutros si verovala da on to želi?

- Ne pravi se da ne znaš o čemu govorim! - Kasija je histerično povisila glas.

- Dosta, Kasija! - tada je i Zita uzviknula. - Ti si ona koja ne znaš o čemu govoriš!

Hoćeš da se udaš za momka koga ne vohš i koji ne voli tebe! Tvoj i Filionov potencijalni brak bi bio brak iz koristi! On bi dobio bogatu ženu, a ti zgodnog muža! Sve je to još uvek otvoreno! Ja ti nisam ništa pokvarila!

- O, da, jesi... Kladim se da se Filion već zaljubio u tebe...

- Vreme je da odrasteš, Kasija... - Zita joj je to toplo preporučila. - Sama. Bez pomoći zvučnog prezimena i armije onih koji igraju oko tebe.

- Šta bi to trebalo da znači?

- Postani realna. Kreni da težiš ka objektivnim ciljevima. Od samog početka je bilo iluzorno da se nadaš bilo kakvoj vezi sa Filionom. Da je imao neke ambicije prema tebi, stavio bi ti do znanja, već bi ih nekako ispoljio. Ali, on te je samo izbegavao, zar ne?

Bilo je to pitanje koje je nateralo Kasiju da se rasplače. Klonula je na udobnu stolicu, uprkos tome što se, ispod njenih nogu, otkrivao pogled od koga je zazirala.

- Hej... - Zita ju je nežno pozvala. - Ništa strašno se nije dogodilo...

- Jeste! Tako me je stid! U pravu si, Filion je bežao od mene! A ja sam uporno trčala za njim, uverena u to da će on, sa protekom vremena, uvideti da sam dobra prilika za ženidbu!

- Milioni žena na ovom svetu jure za muškarcima, svaka na svoj način! Oprosti sebi što si to činila! Bolje je da si ga jurila, nego da si ga mrzela! Sve će da se dovede u red kada to prestaneš da činiš! I kada uvidiš da Filion nije dobra prilika za brak!

- Ali, jeste! On je tako zgodan! I pametan! I uspešan!

- I zainteresovan za drugu devojku - nadovezala se Zita.

19

Zvončica&Aska - Za tebe? - Kasiji je zadrhtao glas.

- Danas za mene, sutra za neku drugu. Uglavnom, nije i nikada neće biti zainteresovan za tebe.

Kasija je iznova grunula u plač. - Šta nije u redu sa mnom?! Niko me ne voli! Svi mladići, sa kojima sam bila, su želeli jedino da se provode sa mnom! Da se voze mojim limuzinama, jahtama, avionima, da ih izvodim na ekskluzivna mesta i plaćam skupe večere!

- A šta si ti želela, Kasija?

To pitanje je prenulo i zbunilo Kasiju. - Ne razumem...

- Šta si ti želela od svojih udvarača? Da si tražila ljubav, dobila bi je.

- Naravno da sam tražila ljubav!

- Naravno? Sve vreme mi govoriš kako bi se udala za Filiona bez ljubavi. Razmotri svoje prioritete, Kasija - Zita joj je uviđavno poručila. - I molim te, ponašaj se dostojanstveno. Ponekad praviš budalu od sebe.

- Ne možemo sve da budemo „Zita Tejlor”! - stari prkos je progovorio iz Kasije.

- Budi svoja, Kasija. Otkrij ko si, ispod preterane šminke, upadljive frizure, provokativne odeće. Varaš se ako misliš da je to dopadljivo muškarcima. Oni vole kada je žena prirodna, kada je sigurna u sebe, kada joj nije potrebna maska da bi se sakrila.

Kasija je ustala, u nameri da ode sa terase. - Ponekad te stvarno mrzim...

- A ponekad me stvarno voliš - nadovezala se Zita, sa osmehom.

- Zbog čega ne želiš da se udaš za Filiona?

- Zbog toga što ne želim da se udam. Tačka.

- Ali...

- Hej! Ponovo ti je glava u oblacima! Ja sam juče upoznala Filiona! Juče! Danas smo se malo „njuškali” na plaži, sutra ćemo da se vozimo gliserom, a onda će svako da se vrati svom životu. Niko nikoga nije zaprosio, niti će.

- Ti si luda! Da sam na tvom mestu... Nikada nećeš upoznati boljeg momka od Filiona.

- Možda. Možda ću i da se udam za njega, jednog dalekog dana. Pod uslovom da se među nama rodi ljubav, naravno.

- Hoćeš li da ostaneš u kontaktu sa njim, nakon povratka u London?

- Ne znam. Upravo si počela da mi dosađuješ, Kasija - Zita se ponovo nije ustezala da bude iskrena. - Idi u svoju sobu, skini šminku, istuširaj se, obuči spavaćicu, onda siđi u kuhinju i pojedi jedan visoko kalorični sendvič. Dobro se naspavaj, a sutra razmisli o svemu što sam ti večeras rekla.

- Ponašaš se kao da si moja učiteljica! - Kasija nije odolela da pruži otpor.

- Nemam tu ambiciju, veruj mi. Za mene je sve ovo jedna velika gnjavaža! Došla sam na Skijatos samo zato što me je mama to zamolila!

- Jao, jadna ti, primorana si da dođeš u sred letnje sezone na Skijatos, da boraviš u kući na plaži i da...

- Sutra mi se rugaj, sada me ostavi! - prekinula ju je Zita. - Dosadna si!

- A ti si uobražena! - doviknula joj je Kasija, ali se ipak udaljila, svesna toga da je preterala, da je potrošila Zitino strpljenje.

20

Zvončica&Aska

IV

Po buđenju, narednog jutra, Zita se prisetila poljubaca koje je razmenila sa Filionom, prisetila se njegovih senzualnih dodira, i divnih osećaja koje je proizvodio u njoj. Osmeh joj nije silazio sa usana dok se protezala, prepuna ushićenja zbog toga što ju je čekao novi susret sa Filionom i, nadala se, razmena novih poljubaca, novih izvora slasti.

Ništa nije moglo da joj pomuti dobro raspoloženje, pa ni to što su braća, sinovi njenog ujaka, odbila da joj prepuste gliser, uz objašnjenje da su odavno planirali da ga koriste upravo tog dana.

- Moraćemo da iznajmimo neki brodić - Zita je to rekla Filionu kada je, prema dogovoru, došao po nju. Čekao ju je na plaži, odeven u lagane letnje bermude i košulju sportskog kroja, raskopčanih dugmića. Ziti se pogled prosto lepio za njegove glatke grudi, za njegovu kožu, koju je želela da dodiruje. Ona se sliučno obukla, imala je na sebi pamučni šorts i majicu na bretele.

Po tome, kako ju je Filion odmerio, znala je da je lepo izgledala, da je i on želeo da nju dodirne. Uzdržali su se od toga, kako se ne bi osetili obaveznima da drugima objašnjavaju svoj odnos.

- Šta si rekla? - Filion je to upitao Zitu sa osmehom, ne krijući da je bio pomalo isključen, zbog brojnih utisaka koje je izazvala u njemu.

- Kažem da ćemo morati da iznajmimo brodić. Ili neki čamac, sa zaštitnim krovom.

- Zar je gliser pokvaren?

- Nije. Nikolas i Kostas su odavno planirali da ga danas koriste.

Filion je ljutito frknuo. - Kakva budalaština! Došla si na Skijatos na par dana, a oni ovde provode čitavo leto! Da ne govorim o tome da su oni ovde na svom terenu, i da mogu da pozajme ili iznajme gliser kakav žele!

- Ne radi se o tome da je mojoj braći potreban gliser. Potrebno im je da dobiju još jednu, u nizu, potvrdu da su važniji od mene. Potrebno im je da me, kao i svi ostali, tretiraju kao nekoga ko je nevažan. Potrebno im je da me ponize.

- Ništa ne razumem...

- Kao što sam već rekla, Filione, još uvek ne znaš u kakvu si se igru upustio, kada si prihvatio da budeš advokat Galifijadisovima. Ono, što ti se činilo kao odličan poslovni potez, vremenom će da se pretvori u veliku glavobolju.

- Hajdemo odavde! - Filion je poveo Zitu do kola.

Startovao je motor i zaputio se ka nevelikoj luci, u kojoj je planirao da iznajmi brodić. Tokom vožnje kroz živopisne ulice pokušavao je da složi kockice, da uvaži ono što mu je Zita govorila, ali mu to nije polazilo za rukom.

Zato je zaustavio automobil i okrenuo se ka njoj. - Na koji način su Nikolas i Kostas važniji od tebe?

- Hej! - uzviknula je ona. - Pusti sada to! Ja sam očekivala takav razvoj situacije! Ovo se nije dogodilo prvi put! Samo, uvek se naivno ponadam da su mi braća sazrela, da im nije potrebno da me ponižavaju i guraju u stranu, kako bi se osetili važnima. Ali jeste. I

21

Zvončica&Aska uvek će im biti. Žao mi je što su takvi, međutim, nemam nameru da mi njihove gluposti i slabosti pokvare dan. Zaista se radujem našem izletu, Filione.

- Ti ni ne slutiš koliko mu se ja radujem... - Filion je uhvatio Zitu za ruku i utisnuo njenu nadlanicu na svoj obraz. - Samo...

- Oni imaju problem, ne ja. Ja sam sasvim dobro. Iako se prezivam Tejlor.

- Ako te to čini manje važnom, onda... Onda zaista ne znam šta da mislim...

- Ja ću da ti kažem šta da misliš!

- Reci, šta?

- Ništa! Ni ja ne razmišljam o njima. Potpuno sam ravnodušna. Žao mi je jedino moje majke...

- Upoznao sam tvoju majku. Ne bih rekao da se oseća uniženo. Ona je potpuno ostvarena žena, za razliku od supruga tvoje dvojice ujaka. Njih dve su stvarno... Uh, ne znam kojim rečima bi ih opisao...

- Najgore od svega je to što obe sada likuju zbog toga što su mi Nikolas i Kostas uskratili mogućnost da koristim gliser. Ovaj dan će im biti lep zbog toga. Doneće im osećaj moći.

Filion se podsmehnuo. - Jadna je ta moć!

- Svi oni su jadni. Zato su i nepravedni. Slušaj, Filione... - Zita se sasvim okrenula ka njemu i mazno se osmehnula. - Smislila sam kako da te nateram da se što pre zaputimo ka pećini...

Osetivši da je Zita pripremila neku vragoliju, Filion je nestrpljivo uzdahnuo. Slušam!

- Nisam ponela gornji deo kupaćeg kostima. Dakle... Kada budemo odlučili da se kupamo...

Bila je to informacija koja je navela Filiona da iznova startuje motor i u punoj brzini se zaputi ka luci. *** Lako su pronašli brodić koji je u svemu odgovarao njmovim potrebama. Imao je kabinu, u kojoj su mogli da se zaštite od sunca, bio je brz, i posedovao je sve navigacione instrumente.

Zahvaljujući njima su bez problema pronašli pećinu, koju je Zita želela da pokaže Filionu. Zaustavili su brodić, spustili sidro, skinuli se i skočili u vodu. Odmah su zaplivali ka pećini, koja ih je mamila svojom misterioznom lepotom.

- Nisam očekivao da sve bude mračno... - priznao je Filion, kada su se udaljili od ulaza u pećinu.

- Samo me prati! - doviknula mu je Zita, hrabro plivajući ispred njega. - I veruj mi.

Pećina je imala nekoliko hodnika, a kada je Zita skrenula u jedan, ukazao im se nestvarno lep prizor. Kroz krov pećine probijao se snop dnevne svetlosti, koji je prodirao do samog morskog dna. Činio je i vazduh i vodu svetlucavim, pretvarao je čitav ambijent u oazu romantike, u oazu nebeske idile.

- Nikada ništa slično nisam video! rekao je Filion ushićeno, gledajući naizmenično ka otvoru na zidu pećine, i ka potpuno prozirnoj vodi. - Hvala ti što si me ovde dovela, Zita!

22

Zvončica&Aska - Znala sam da će da ti se dopadne! Iako je potrebno malo hrabrosti, da bi se doplivalo do ovog rajskog mesta!

- Za dostizanje svake rajske lepote je potrebno imati hrabrosti... - nadovezao se Filion, darujući Ziti zavodljiv osmeh prepun naklonosti.

Opčinjeni magičnom lepotom u kojoj su se našli, Zita i Filion su se uhvatili u zagrljaj.

Tesno pripijeni jedno uz drugo, otpočeli su da se ljube, u početku nežno, potom nesputano, silovito. Filion je, svojim šakama, zaro bio Zitine grudi, a ona je upila prste u kožu na njegovim moćnim ramenima. Usne su im gorele, tela su im se neutoljivo upijala, iz grudi su im bežali glasni uzdasi koji su odzvanjali pećinom. Poljupci su ih uvodili u stanje toplog blaženstva, u sferu gde ništa nije bilo važno sem njih dvoje, sem njihovih nesputanih emocija.

Oboje su osetili dobro poznato munjevito naviranje žudnje, one, koja je donosila i muku i slast. Kada su razmenili poglede iz kojih su izbijale varnice, prećutno su se razdvojili, neprikriveno stimulisani. Umovi su im bili zakovitlani dok su lagano plivali ka izlazu iz pećine, svesni toga da su se našli na raskrsnici, nakon koje je trebalo odrediti dalji pravac njihovog odnosa. Čula su im i dalje bila stimulisana, a usne su im bridele kada su se popeli na čamac i legli da se osunčaju. Uprkos tome što su upravo doživeli nešto fantastično, nešto nesvakidašnje, bili su ozbiljni, nemi. Dugo su samo ležali, povremeno ispijajući vodu, odlažući razgovor koji je bio neizbežan.

- Ostani... - Filion se prvi oglasio. - Ostani bar do kraja leta, dok ne vidimo kuda bi ovo, što smo započeli, moglo da nas odvede...

- Cenim tvoj predlog, Filione, iako nas je on već poveo ka pravcu, koji mi se nimalo ne dopada...

- O čemu govoriš?

- O komplikovanju! Ne želim to! Želim da se odreknemo potrebe da predviđamo ishode, da razumemo šta se tačno dešava, da se odreknemo uobičajenih očekivanja! Želim da pustimo uzde iz ruku i samo se prepustimo! Zaista nisam zagovornik analitičnosti, kada su osećanja u pitanju!

- Ali...

- Ti se sada pitaš kako ti ovo, među nama, izgleda. Kako bi trebalo da izgleda. Kako se osećaš. Kako bi trebalo da se osećaš! Opusti se! Budi prisutan u sadašnjem trenutku!

Pogledaj kako nam je lepo!

- Meni neće biti lepo kada ti otputuješ u London.

- To ne možeš da znaš. Možda ću ti, na rastanku, šapnuti nešto tako sočno u uho, da ćeš se od pomisli na to osmehivati sve do zime!

- Do zime?! Zar ne planiraš da dođeš ranije?

- Planiram da dođem u oktobru u Atinu. Tada je Kasijin rođendan.

- Sada mi je malo lakše. I ja živim u Atini.

- Ne, Filione. Ti živiš tamo gde ti Galifijadisovi odrede.

Filion se pridrigao, kako bi pokazao Ziti da ga je njen komentar povredio. - Ja nisam kuče na povocu, Zita! Ne poznaješ me dovoljno dugo da bi se, na taj način, izjašnjavala o meni!

- Ne poznajem tebe, ali poznajem svoje rođake. Oni od svih prave poslušne kučiće.

- Ne vidim da su to uradili tebi!

- Ja se prezivam Tejlor!

23

Zvončica&Aska - A ja se prezivam Daradimos!

Zita je nežno pomazila Filiona po ruci i osmehnula se. - Upadamo u jednu vrlo predvidivu situaciju... Pod stresom smo zbog predstojećeg rastanka, a da bi ga olakšali, činimo sve kako bi se naljutili jedno na drugo.

- Opusti se, Zita! Budi prisutna u sadašnjem trenutku! - Filion je počeo da je podrugljivo imitira. - Odrekni se, na ovom brodiću, potrebe da pametuješ, kao što to uvek činiš! Uživaj u sunčanju!

- Neću da se upecam na tvoje pro vokacije - odgovorila je, okrećući se na stomak.

- E, pa, ja sam se upecao na tvoje provokacije! Dosta mi je tvojih insinuacija o tome da sam muva bez glave, kojoj Panajotis Galifijadis određuje pravac leta!

Zita je prasnula u smeh, nesvesna toga da je Filion zaista bio besan. - Neki od dedinih podanika su mi ličili upravo na to... Na muve bez glave.

- Ja nisam podanik tvoga dede. Ja sam njegov advokat. Pravni zastupnik.

- Pravno zastupaš čoveka koji nije pravedan. Da sam na tvom mestu ne bih se hvalila time.

- Tvoj deda nije kriminalac, Zita. Mnogi, od mojih kolega, zastupaju upravo kriminalce. Smatrao sam se privilegovan, jer sam izbegao tu sudbinu, sve dok ti nisi počela da me truješ!

- Samo sam te upozoravala.

- Bez potrebe!

- Bez potrebe se svađamo.

- Znaš, Zita, varaš se ako misliš da si drugačija od Galifijadisovih. Ipak i njihova krv teče tvojim venama.

Tada se Zita uspravila, kako bi upitno pogledala Filiona. - Drugim rečima...?

- Tvoja reč uvek mora da bude poslednja. A to je upravo odlika Galifijadisovih.

- Ništa nije dalje od istine od toga što si upravo rekao, Filione - poručila mu je Zita razočarano.

- Bar sam uspeo nešto da kažem! - nabusito se nadovezao, nakon čega je ustao i seo za komande brodića. Ćutao je čitavim tokom vožnje, ne krijući da je bio izrazito nervozan i napet. Prilično rastužena, Zita se ustručavala da mu bilo šta kaže.

Tek ga je, po dolasku u luku, obavestila da će se sama vratiti u vilu, da nije obavezan da je vozi.

Na rastanku su izgovorili jedno drugom kratke, formalne pozdrave, kao da su bili stranci, i kao da nisu upravo izronili iz svetla, u kome se činilo da su se zauvek povezali.

24

Zvončica&Aska

V

Povratak u London, nakon boravka u Grčkoj, Zita je uvek dočekivala sa radošću i gotovo sa olakšanjem. Volela je Grčku, roditelji su se potrudili da je dobro upozna, da obiđe veći deo njene teritorije, ali joj je boravak pod istim krovom sa svim članovima porodice redovno donosio mnoštvo neprijatnosti.

Upravo zbog te okolnosti, Zita nije volela da boravi na Skijatosu, uprkos svoj njegovoj raskošnoj lepoti. U Atini su članovi njene mnogobrojne porodice stanovali u različitim kućama, a ona je uvek odsedala kod ujaka Vasiliosa, Kasijinog oca. I iako se nije, u svemu, slagala sa Kasijom, podnosila ju je daleko lakše od sinova svog drugog ujaka, Lazarosa.

Zita je Atinu poznavala podjednako dobro, kao i London, jer je u grčku metropolu dolazila nekoliko puta godišnje, obično na proslave koje su Galifijadisovi priređivali. Svi su proslavljali svoje rođendane u visokom stilu, najviše zbog eksponiranja, ali i zbog izazivanja pažnje.

Toga puta, Zita je napuštala Skijatos sa osećajem dubokog nemira i pritajene tuge. Žalila je zbog svađe sa Filionom, zbog toga što su se rastali na ružan način. Pitala se ko je bio kriv. Da li je, uprkos svemu, mogla nešto da učini? Da Li je zaista povredila i potcenila Filiona, kako je on tvrdio?

Nekoliko puta je htela da ode da ga potraži, a onda bi se prisetila da je upravo ona predložila da njihovu vezu ne stavljaju ni u kakvu formu, da je ne kvare očekivanjima.

Zahtevala je da se ne izjašnjavaju o osećanjima, već da im se prepuste.

Nalazila se u nedoumici, koju nije umela da reši. Imala je, na kraju, i premalo vremena za to. Jer, morala je da se vrati u London.

Njena baka, Elpidija, joj je na rastanku predala poklon, spakovan u neveliku kutiju i umotan u fini, ukrasni papir. Zita se tome iznenadila, obzirom na to da joj baba nikada ništa nije poklanjala. Uvek bi joj rekla da traži od nje sve što joj je bilo potrebno, i smatrala je to za dovoljno. Propuštala je da uvidi kako Zita nikada ništa nije tražila.

Njoj, uostalom, ništa i nije bilo potrebno. Sama se, zahvaljujući stipendiji, pobrinula za troškove obrazovanja. Živela je sa roditeljima, u kući u kojoj je svako imao kutak samo za sebe. Oblačila se skromno, a potrebu za menjanjem sredine je zadovoljavala čestim dolascima u Grčku.

Zita je bila veoma zainteresovana da vidi šta joj je baka poklonila, ali je kutiju otvorila tek kada je, po dolasku u London, počela da se raspakuje.

Bila je umorna, tužna i zabrinuta, uprkos tome, sve je u njoj proključalo kada je videla da joj je baka poklonila maramu! I to onu koju je njoj poklonila izvesna Sofija Partoklu!

- Pogledajte ovo! - sva crvena od besa, utrčala je u spavaću sobu svojih roditelja, u kojoj su i oni sami raspakivali svoje kofere. - Baka mi je prosledila maramu koju je njoj poklonila neka Sofija!

- Sofija Partoklu? - upitala je Adamantija. - To je mamina prijateljica. Otkud znaš da joj je upravo ona poklonila maramu?

- Otkud?! Pa, na dnu kutije je stajala malena kartica, na koju se dotična potpisala!

Ne mogu da verujem! Ovo je nešto najgore i najprostačkije što je baka ikada uradila! Od nje sam sve očekivala, sem da napravi ovako jeftini gaf! Kako je nije sramota?! Hej,

25

Zvončica&Aska prosledila mi je poklon koji se njoj, očigledno, ne dopada! A ako zaboravimo taj gnusni podatak, dolazimo do toga da mi je baka poklonila maramu! Hej! Kostas je, za svoj rođendan, dobio automobil, Nikolas sopstveni stan u Pireju, Kasiji su, velikom donacijom, omogućili da izađe na naslovnoj strani modnog magazina, a ja sam dobila maramu! Za koju nisu potrošili nijedan evro!

- Od kada se ti nerviraš zbog takvih stvari? - mirno ju je upitao otac, uzimajući kutiju. - Najgore od svega je što je marama ružna. Nije za mlade ljude.

- Ta gospođa Sofija ima užasan ukus - nadovezala se Adamantija. - Jako je bogata, ali joj je stil odevanja užasan. A moja majka se zaista osramotila. I ispala je nepravedna prema tebi, Zita. Po ko zna koji put.

- Nemam nameru da pređem preko ovoga! - objavila je Zita neočekivano.

- Nateraću baku da se postidi zbog ovoga što je uradila!

- Hej! - opomenuo ju je otac. - Elpidija je uverena da je učinila dobro delo. Ne znam šta bi trebalo da joj kažeš, pa da ona shvati koliko se ogrešila o tebe.

- Ali ja znam! - odvratila je Zita nepokolebljivo.

- Mogu li da čujem šta si to smislila? - majka ju je bojažljivo upitala, svesna toga da je Zita imala puno pravo da reaguje.

- Poslaću joj elektronsko pismo!

- Moja majka ne ume da koristi kompjuter.

- Odlično! To znači da će neko drugi da joj ga pročita! Neko od njenih voljenih unuka! Na taj način će moje reči dopreti do mnogih ušiju!

- Oh, Zita... - Adamantija je razočarano uzdahnula. - Treba li da brinem?

- Nemam nameru da budem nepristojna ili drska prema njoj. Naprotiv! - uzviknula je Zita, nakon čega se okrenula i žustrim koracima otišla u svoju sobu. *** Slučaj je hteo da se za kompjuterom Galifijadisovih, u trenutku primanja Zitinog pisma, zatekne Filion. On je tog dana imao obavezu da proveri obaveštenja, uputstva i ponude, koje su pristizale na elektronsku adresu Panajotisa Galifijadisa.

Sedeo je za radnim stolom, u udobnom kabinetu, odsutan i mrzovoljan. Uz sve to je bio i umoran, jer je, od svađe sa Zitom, veoma loše spavao. Na pristiglu poštuje odgovarao rutinski, jer se radilo o uobičajenoj poslovnoj korespodenciji, koja nije zahtevala veće angažovanje.

Kada je na listi pošiljaoca elektronske pošte ugledao Zitino ime, nekim čudom se regenerisao i živahno poskočio. Iako pismo nije bilo upućeno njemu, radovao se svakom glasu od Zite, svakom, makar i posrednom, kontaktu sa njom.

Pozvao je Elpidiju i obavestio je o Zitinom pismu.

- Pročitaj mi ga! - nehajno je predložila Elpidija, ni ne sluteći da je sadržaj pisma mogao da je snažno kompromituje.

Filion je zaustio da objasni Elpidiji kako je Zita poslala privatno pismo, čiji sadržaj bi isključivo ona trebalo da vidi, ali ga je radoznalost sprečila da to učini. Znao je da je sadržaj pisma mogao da sazna jedino ako bi ga zaista i pročitao, uz dopuštenje osobe kojoj je bilo upućeno.

- Draga bako... - počeo je Filion, uviđajući da je ljubio svako Zitino slovo. - Nemam dovoljno reči kojima bih ti opisala koliko sam zahvalna na tome što si mi poklonila

26

Zvončica&Aska maramu. To je bilo tako velikodušno od tebe! Po ko zna koji put si dokazala svoju darežljivost, svoje veliko srce! Hvala ti puno! Marama mi se toliko dopada, da ću je neprekidno nositi! Mislim da ću čak i da spavam sa njom, kako bi mi ulepšavala snove!

Još danas ću da kupim najblaži deterdžent, kako je pranjem ne bi oštetila! Čuvaću je kao relikviju! Marama će me grejati, ulepšavati i podsećati na tebe, na to koliko si dobra jer si mi je poklonila! Nisam sigurna šta mi je draže: marama, ili tvoj gest ljubavi. U svakom slučaju sam srećna, ponosna i veoma zahvalna! Pričaću svima o tvojoj dobroti!

Napraviću sedeljku kako bih svojim prijateljicama pokazala kakav sam poklon dobila!

Ne bih volela da izazovem njihovu zavist, ali se plašim da je to neminovno. Jer, marama je stvarno fantastična! Ona verno oslikava jačinu tvoje ljubavi prema meni! Srce mi je puno, a vrat mi krasi tvoja marama! Promeniću svu odeću, kako bih je uskladila sa njenim bojama! Biću hit na ulicama Londona! Hvala ti što si mi to omogućila! Puno te pozdravljam, draga bako! Zamoliću te da pozdraviš svoju prijateljicu Sofiju Partoklu, ti znaš zbog čega! Tvoja unuka, Zita Tejlor!

Po završetku čitanja pisma, Filion se ustručavao da pogleda u Elpidiju Galifijadis.

Kada je to, ipak, učinio, ugledao je neopisiv bes na njenom licu. Čitavo telo joj se nalazilo u grču, jer je bes neprekidno kuljao u njoj, jer je tražio način da se ispolji.

Da je bila sama, Elpidija bi svakako sočno opsovala, ili bi nešto razbila, ili bi popila nešto žestoko. Pred Filionom je morala da se pretvara, da glumi finoću.

Ipak, količina gneva ju je naterala da zaboravi na sve, da se preda njegovoj silini, kako bi pokušala da dođe do oduška.

- Ta bezobraznica...! - prosiktala je kroz čvrsto stegnute zube. - Kako se samo usudila?! Odakle joj toliko smelosti da mi se obrati na takav način?!

Pogledala je u Filiona, očekujući od njega podršku. Nije znala šta da misli o tome što se on zagonetno osmehivao, nimalo svestan njene razjarenosti. Nalazio se u svom svetu, u kome se upravo dogodilo nešto, što ga je navelo da se rastapa od miline.

- Žao mi je što si upravo ti pročitao Zitino pismo, Filione - Elpidija je uložila napor da se pribere. - Zamoliću te da nikome ne govoriš da sam ga dobila.

- To se podrazumeva, gospođo Galifijadis - Filion je uspeo da zvuči poslovno, dok je to izgovarao. - Moj posao zahteva apsolutnu diskreciju, i ja istu mogu da vam garantujem.

- Hvala ti na tome. Ne smem ni da pomislim šta bi se dogodilo da je neko od mojih unuka pročitao to pismo! Svi bi saznali za njegov sramni sadržaj!

- Ako želite, izbrisaću pismo, kako ga niko više ne bi video - predložio je Filion, svestan toga da se Elpidija tresla od besa.

- Učini to! - prihvatila je Elpidija. - Odmah! Ukloni taj sramni tekst moje bezobrazne i nezahvalne unuke! Ah, kakva sramota! Znala sam da je drska, ali nisam znala u kolikoj meri! Sada mi je to upravo pokazala! Panajotis i ja je sa pravom lišavamo naše ljubavi i našeg novca!

27

Zvončica&Aska

VI

Tek kada je to glasno izgovorila, Elpidija je postala svesna značenja svojih reči.

Zastala je, nimalo postiđena, već iznova ljuta što se razotkrila pred Filionom, porodičnim advokatom. Jedini problem je videla u tome što je glasno izgovorila ono što je mislila. Sam smisao izgovorenog nije je se ticao ni previše brinuo.

Filion je gledao zabezeknuto u Elpidiju, svestan toga da je otkrio njenu veoma ružnu stranu, ružnu i dehumanizovanu. Uvideo je težinu onoga što mu je Zita sve vreme sugerisala: da je rešavao pravničke poslove ljudima koji nisu bili pravedni.

Elpidija i Panajotis Galifijadis nisu voleli svoju unuku i nisu joj davali novac, koga su imali u izobilju. Poklonili su joj, tek, jednu maramu, kojom im je Zita, sa pravom, natrljala nos.

Iako mu Elpidija Galifijadis nikada nije bila preterano draga ili simpatična, Filion je osetio snažno gnušanje prema njoj. Iz Zitinog pisma je shvatio šta je uradila, i smatrao je da je dobila upravo ono što je zaslužila.

Pitao se šta bi, sledeće, moglo da se dogodi. Osećao je jezu, jer je Elpidija isijavala negativnu energiju, od koje je jedva disao. Znao je, jedino, da će pokušati da zaštiti Zitu, za slučaj da Elpidija poželi da joj se osveti.

- Za sve je kriv onaj njen otac, koji smatra da je bolji od svih nas... - gunđala je Elpidija, nimalo ne krijući svoju nervozu. - Gospodin je naučnik! Ha! Čudna mi čuda! Vidi se na njemu šta je naučio! Ništa! Odnosno, naučio je svoju ćerku da bude bezobrazna!

Eto! - Obrisao sam pismo - oglasio se Filion, koji je osećao strahovitu potrebu da otvori prozor i popije nešto žestoko.

I da ostane sam, iznad svega.

- Odlično! A sada hoću da napiseš moj odgovor drskoj gospođici Tejlor!

- Možda ne bi bilo loše da malo, hm, predahnete, pre pisanja pisma - Filion se usudio da joj to predloži. - Planirao sam da ostanem ovde do kraja dana.

- Šta hoćeš da kažeš?! - brecnula se Elpidija. - Da mi je potrebno da ohladim glavu?!

- Meni je, nakon svega, potrebno piće. Pretpostavljam da je i vama.

- Ti nemaš nikakve veze sa ovim! Ne vidim zbog čega ti je potrebno piće!

- Svedok sam vaše izjave koja me je iznenadila i potresla. Nisam znao da je Zita bila uskraćena za vašu ljubav, kao i za ljubav vašeg supruga.

- Naravno da nije! - Elpidija je pribegla laži i glumi, kao što je to uvek činila. - Zita je naša unuka, baš kao što je to i Kasija!

- Smem li da znam šta njoj, obično, poklanjate?

- Ona ima svoj fond, ne moram ja ništa da joj poklanjam! - Elpidija je mahinalno odmahnula rukom.

- A Zita? Da li ga Zita ima?

- Nema.

- Upravo ste rekli, da je ona vaša unuka, kao što je to i Kasija - podsetio ju je Filion.

Elpidija je besno stegla usne i uputila Filionu opominjući pogled. - Idem da kažem posluzi da nam donese neko žestoko piće - procedila je i potom izašla iz kabineta.

28

Zvončica&Aska Filion je odmah prišao prozoru i otvorio ga. To nije bilo preporučljivo, obzirom da je klima uređaj bio uključen, ipak, osetio je snažnu potrebu za vazduhom.

Proživljavao je pravu malu dramu u sebi, jer su mu kroz glavu prolazile reči koje je, tokom svađe, uputio Ziti. Ona je, te reči, tretirala kao prijateljsko upozorenje, a on kao uvrede i provokacije.

Počeo je da uviđa koliko se ogrešio o Zitu. Dugovao joj je izvinjenje, samo, nije znao da li je bila spremna da ga prihvati. Plašio se da ga je, na neki način, izjednačavala sa Galifijadisovima, koje je on branio i zastupao.

Hteo je da samom sebi udari šamar, zbog toga što je Ziti uskratio poverenje. Ispao je veoma naivan, s obzirom na to da joj je, inače, verovao, da je sve njene procene smatrao za ispravne.

U svađi, vezanoj za Galifijadisove, on je branio svoj ego. Svoj preterano uveličani, advokatski ego. Branio je svoje pogrešno uverenje da je napredovao na profesionalnoj lestvici, da je uspeo da dobije nešto što su mnogi želeli, i da je jedino on to zaslužio. Šta li me sve, još, čeka, umorno se zapitao, zatvarajući prozor. I kakva je osveta Zitu čekala?

Sručio se u fotelju, misleći kako mu je jedino preostalo da se posluži lukavstvom, jer Elpidija Galifijadis nije hajala za milošću, baš koliko ni za pravednošću. *** Mimo svakog svog običaja, Elpidija je sama donela bocu sa konjakom, kao i dve čaše.

Imala je ružan običaj da za najmanju sitnicu poziva poslugu, ali je, toga puta, procenila kako ne želi da bilo ko bude svedok njenog predavanja alkoholu.

Iako je donela piće i čaše, Elpidija je prepustila Filionu da ih napuni. Kada je otpila prvi gutljaj, zaustila je da nešto kaže, ali ju je Filion preduhitrio.

- Siguran sam da ste, tokom ovog kratkog predaha, uspeh da uvtdite i delić svoje odgovornosti za ono, što je Zita napisala - usudio se da to izgovori.

- Molim?! - Elpidija mu je uputila oštar pogled. - Ni za šta ja nisam odgovorna! Osim, možda, za to što nisam Adamantiji rekla da bolje vaspita svoju ćerku!

- Možda to ne znate, gospođo Galifijadis, ali, ja sam imao priliku da upoznam Zitu, tokom njenog boravka na Skijatosu. Moglo bi da se kaže da smo se nas dvoje, hm, družili.

Vaša unuka je ostavila najlepši mogući utisak na mene. Mislim da je besprekorno vaspitana i da bi cela porodica trebalo da bude ponosna na nju.

- Zita vaspitana?! Zar bi, da je to tačno, napisala onakvo pismo?! Uh, bezobraznica...!

- Elpidija se sva stresla, što ju je navelo da otpije još jedan gutljaj konjaka.

- Ja bih rekao da je ona povređena time što je od vas, svoje bake, dobila samo maramu, dok Kasija, druga vaša unuka, može sebi da priušti šta god poželi i vi ćete joj to kupiti.

- Svaka ima svoje mesto. Stvari ne što je tako bez razloga!

- Čime je Kasija zaslužila da ima povlašćeno mesto, u odnosu na Zitu?

- Ona je... Ona je ćerka mog sina! Sina, koji nasleđuje porodično prezime! A Zita...!

Ona je drugačija, praktično, strankinja!

- Za mene, kao čoveka i pravnika, to nisu razlozi za nečije zanemarivanje. Usuđujem se da kažem kako je Zita sa pravom povređena. Da sam na vašem mestu, učinio bih nešto da je odobrovoljim.

- Tu bezobraznicu?! Trebalo bi da joj očitam lekciju!

29

Zvončica&Aska - Već ste to učinili.

- Kako?

- Time što ste joj poklonili maramu. Samo. Bolnija i teža lekcija od te joj nije potrebna. I koje Sofija Partoklu? - Filion se dosetio da to upita. - Zita vas je zamolila da je pozdravite, uz komentar da vi znate zbog čega.

Na obrazima Elpidije Galifijadis se pojavilo rumenilo, rumenilo stida, što je Filiona zapanjilo, i istovremeno mu sugerisalo u kom pravcu bi trebalo da razmišlja, kada je pominjanje Sofije Partoklu u pitanju.

- Maramu je, u stvari, ta Sofija poklonila vama, a vi ste je samo prosledili Ziti, zar ne?

- Dosta! - prasnula je Elpidija, nalazeći se na ivici histerije. - Otvori onaj set, mladiću! Mislim da ti je moj suprug rekao šifru!

- Jeste... - potvrdio je Filion, otvarajući jedan, od nekoliko sefova u kući. - Šta želite da uzmem?

- Sve što se nalazi u ovim kovertama roze boje.

Filion je učinio ono što je Elpidija tražila od njega. Posmatrao ju je kako, nekoliko minuta, razgleda dokumenta, čuvana u roze kovertama, a onda mu pruža jedan od njih.

- Evo! Odnesi joj ovo! Reci joj da joj to poklanjam!

- Šta je ovo? - interesovao se Filion, krećući da čita dokument. - Tapija na zemlju u Tesaliji?

- Tačnije, na deset hektara. Eto, to poklanjam Ziti!

- Hm, lepo od vas... Samo... Ne znam kako bi ovo, hm, moglo da joj služi...

- Šta ti hoćeš od mene, mladiću?! Ta zemlja je moja dedovina! Veoma je plodna! Na njoj može mnogo toga da se zasadi! O, da, i reci joj da ne sme da je proda!

- Ali, Zita nema nameru da se bavi poljoprivredom. Za nju ova zemlja praktično ništa ne znači.

- Kakav si ti advokat?! Trebalo bi znaš da ta zemlja vredi nekoliko desetina hiljada evra! Ziti poklanjam pravo bogatstvo, a ti me osuđuješ!

- Samo mislim da bi je više obradovao plac na nekom ostrvu, ili mali stan u Atini.

- Verovatno - Elpidija se nevoljno složila. - Radi se o tome da sam ja vlasnik samo onoga, Što se nalazi u ovim kovertama. Sve drugo pripada Panajotisu. A ja ne želim da ga uvlačim u ovu bizarnu priču o marami!

- Zar ne biste mogli da...

- Ne, ne bih! - dreknula je Elpidija, pokazavši da se nalazila na ivici strpljenja. Zemlja u Tesaliji je jedino što mogu da poklonim Ziti! Ako je pametna, trebalo bi da bude zahvalna. A ako nije, baš me briga! Neka se zadovolji maramom!

- Da li postoji neka pravna prepreka, po pitanju prodaje zemlje? - Filion se usudio da postavi još to pitanje.

- Postoji. Ja ne dozvoljavam da se zemlja proda.

- Dakle, može samo da se koristi.

- Tačno! Sutra ujutru ćeš odneti Ziti tapiju zemlje u London. I vratićeš se istog dana, kako ne bi plaćali parkiranje aviona na Hitrou.

- Leteću privatnim avionom? - začudio se Filion.

- Srediću to sa Panajotisom. Reći ću da sam te poslala po neki nakit. Kupi, usput, nešto, kako bih to pokazala Panajotisu. Daću ti svoju karticu.

30

Zvončica&Aska - Možda biste Ziti mogli da kupite nešto od nakita? - Filion je to izgovorio pre nego što je stigao da se ugrize za jezik.

- Ako ti je toliko stalo do nje, ti joj kupi nakit! - odbrusila mu je Elpidija, nakon čega je izašla iz kabineta.

- Konačno ste rekli nešto što ima smisla... - Filion je to glasno izgovorio, svestan uzbuđenja koje je narastalo u njemu, uoči sutrašnjeg susreta sa Zitom.

31

Zvončica&Aska

VII

Ovo je prava dekadencija, zaključio je Filion kada se, narednog jutra, ukrcao u holikopter, kojim se prevezao do atinskog aerodroma. Tamo ga je čekao privatni avion, dovoljno veliki da preveze dvadesetak osoba.

Imao je sve uslove da uživa tokom leta. Sedišta su bila udobna, niko ga nije ometao, a uslužna stjuardesa se ponudila da mu donese šta god poželi.

Doručkovao je i popio kafu, pitajući se koliko je njegov jednodevni izlet u London koštao. Uz sve troškove puta, imao je obavezu da Elpidiji Galifijadis kupi redak komad nakita, ne jeftiniji od dvadeset hiljada evra.

Njegovi poslodavci su bukvalno rasipali novac, koji je uglavnom služio za pokazivanje razmera njihovog bogatstva, dok su svojoj unuci poklonili maramu.

Filion je u potpunosti razumeo Zitino ogorčenje, kao i njen bes. Razumeo je i to što nije podržavala njegovo zaposlenje kod Galifijadisovih, već je počinjao da shvata kakvi su oni, kao ljudi.

Imali su među sobom biser, svoju uspešnu, mudru i dostojanstvenu unuku, koju su namerno zasipali prašinom, kako bi joj umanjili sjaj. To, što je Zita bila zanemarena, nije imalo nikakve veze sa njenim ocem, niti sa njenom majkom. Imalo je veze isključivo sa tim što se razlikovala od njih, što je posedovala vrednosti koje oni nisu mogli da kupe.

Nakon čitanja Zitinog pisma, koje je uputila Elpidiji, kao i nakon svega što mu je ta žena priznala, Filion više nije imao sumnji oko toga da je svoja osećanja poklanjao pravoj osobi. Ni svađa, koju je imao sa Zitom, nije umanjila njegova osećanja, ali ga je navela da ih potisne, kako ga ne bi dovela u problem, kako ga ne bi naterala da se preispituje.

Pokazivanje emotivne naklonosti prema Ziti, značilo je, na jedan način, rušenje njegovog sveta. A posao mu je, sve do tada, predstavljao čitav svet. Mnogo toga je žrtvovao da bi se obrazovao, da bi postao advokat, i smatrao je kako je, konačno, zaslužio da ubira plodove svog truda.

Mnogo poena je ostvario po dobijanju Panajotisa Galifijadisa za svog klijenta.

Osigurao je mesto partnera u advokatskoj firmi, dobio je ogromnu povišicu, uživao je razne povlastice, putovao je po celoj Evropi.

Do pre svega nekoliko dana taj bi jednodnevni izlet do Londona smatrao za privilegiju, kakvu imaju pravi srećnici. Vozač je došao po njega, odvezao ga do heliodroma, iz helikoptera je ušao u avion, iz aviona u taksi.

Od svoje, do Zitine kuće, nije napravio više od dvesta koraka. A toliku razdaljinu je prešao.

Toga puta mu je sva raskošnost bogatstva Galifijadisovih izazivala gađenje. Osećao je mešavinu mučnine i stida kada je ušao u kuću Tejlorovih, u kojoj je dočekan srdačno, bez lažne ljubaznosti.

Iznova je osetio naklonost prema Adamantiji Tejlor i njenom suprugu, Veldonu.

Gajio je iskreno poštovanje prema njihovom stilu života, prema tome što su imali divan uzajamni odnos, a najviše prema načinu na koji su vaspitali Zitu.

Kao porodica besprekorno su funkcionisali, iako su živeli pristojno, bez primesa luksuza.

32

Zvončica&Aska Filion je odahnuo kada je saznao da je Zita odsutna, i da se njen dolazak uskoro očekivao. Bilo mu je potrebno malo vremena da se pripremi za susret sa njom, da stiša svoja nabujala osećanja, i sredi zbrkane misli.

- Nadam se da su moji roditelji dobro, Filione - Adamantija Tejlor je bojažljivo upitala, ne krijući da ju je nenajavljeni dolazak advokata njenog oca neznanto uznemirio.

- Svi su dobro - Filion je požurio da je umiri. - Odnosno, svi su zdravi. Čim je to izgovorio, Filion je umorno uzdahnuo. - Izvinjavam se, ja... Vaša majka, gospođo Tejlor, je prilično uznemirena zbog pisma, koga joj je Zita uputila.

Pretpostavljam da ste videli njegov sadržaj?

- Jesmo, ali tek nakon što ga je Zita poslala - potvrdila je Adamantija.

- Znala je da bismo je sprečili da to učini, da smo videli pismo dok ga je pisala.

- Zašto?

- Šta, zašto?

- Zašto biste je sprečili? Imala je puno pravo da napiše ono pismo.

- A svrhu? - ubacio se Veldon Tejlor.

- Koja je svrha slanja tog pisma? Ono ne može ništa da promeni. Može samo da doprinese razvijanju opšte drame, što se, pretpostavljam, i dogodilo.

- Gospođa Elpidija nije želela nikoga da uvlači u tu priču. Za pismo znamo samo ona i ja.

- E, sad sam iznenađen! - priznao je Veldon Tejlor. - Očekivao sam da moja tašta podigne opštu uzbunu!

- Uradila je upravo suprotno. Izbrisala je pismo i odlučila da se, na neki način, iskupi. To je i razlog mog dolaska u London.

Adamantija Tejlor se zbunjeno osmehnula. - Jedva da mogu da poverujem u to da je mojoj majci proradila savest...

- Pa, moguće je da sam ja malo kumovao tome... Usudio sam se da stanem na Zitinu stanu i da opravdam njen postupak.

Kao dozvana Filionovim rečima, Zita je u tom trenutku ušla u kući. Bacila je ranac na pod i skinula patike, ni ne sluteći da su ona, i njeni roditelji, imali gosta.

Kada je ugledala Filiona, potpuno se ukočila. Po tome se videlo da su je navreli utisci paralisali, da su prigušili svaku njenu reakciju.

Za razliku od Zite, koja nije ni pomišljala da će ugledati Filiona u svojoj kući, on je nju čekao. Međutim, kada ju je ugledao, uvideo je da ništa nije moglo da ga pripremi za ono što je osetio, po ukrštanju svog sa njenim pogledom. Iskusio je bujanje pune snage ljubavi, nešto što je raspirilo sve njegove vatre, što ga je navelo da se oseti potpuno živim, što je stavljalo u pogon sve njegove emotivne potencijale.

Filion nije skrivao od Zite to da je bio presrećan što ju je video, kao ni to da ga je gušila potreba da je dodirne, da je poljubi.

Njegovo emotivno nadahnuće mu se jasno ogledalo u očima, na licu.

Mogao je, ali nije smeo, da se zakune da je i sama Zita bila ustreptala, da je iz nje počela da isijava svetlost, podstaknuta istinskom radošću. Bez ikakve pripreme se našla između mašte i stvarnosti, između želje da vidi Filiona i činjenice da se on nalazio u salonu njene kuće.

Bilo je to lepo i čudno, u isto vreme. ***

33

Zvončica&Aska Veldon i Adamantija Tejlor su odlučili su da se povuku, svesni toga da su Zita i Filion imali mnogo toga da kažu jedno drugom.

- Hoćeš li ostati sa nama na ručku, Filione? - interesovala se Zitina majka, krećući se ka kuhinji. - Napravila sam sarmu od listova vinove loze.

- Rado bih to probao, ali, nažalost, moram još danas da se vratim na Skijatos.

- U kuhinji ima piva, ako želiš da se rashladiš - poručio mu je Zitin otac, pre nego što je otišao u svoju radnu sobu.

- Da li se nešto dogodilo? - i Zita je, baš kao i njena majka, morala najpre to da sazna.

- Svi su dobro, ne brini. Došao sam u poslovnu poseru.

Zita je zatvorila oči, svesna toga da ju je svu preplavilo razočarenje. Nada, da je Filion došao u London kako bi je video, pala je u vodu i izazvala plimu gorčine. A objava da je došao zbog posla ju je razjarila.

Teško se odrekla probuđene nade, probuđenih očekivanja. Tek je tada priznala sebi da je, od povratka sa Skijatosa, sve vreme očekivala upravo to, da vidi Filiona u svojoj sobi, Filiona koji nije mogao da podnese to što su se rastali u svađi, Filiona koji je imao potrebu da se pomire, da odrede novi pravac njihovom odnosu.

- Kako si, Zita? - Filion ju je nežno upitao, iskreno zainteresovan za odgovor.

- Kako sam ja?! - uprkos tome što je, jedan deo nje, cvetao od radosti zbog Filionovog prisustva, Zita nije imala nameru da sputava svoju prirodu. - Misliš da je sada vreme za ćaskanje?! Reći ću ti kako sam! Ja sam u svojoj kući, u svom gradu, u svojoj zemlji! A ti, momče, si došao izdaleka! Nenajavljen!

Bio je to novi udarac za Filiona, novo podsećanje na to koliko su Galifijadisovi radili po svom, bez traženja dozvole ili dopuštenja. On, njihov advokat, ih je u tome pratio.

Da se setio, niko mu ne bi zabranio da Tejlorovima najavi svoj dolazak. Ah, on je samo bezglavo sledio dobijeno uputstvo, zaboravljajući na lepe manire.

- U pravu si... - priznao je postiđeno. - Trebalo je da to uradim. Trebalo je da najavim svoj dolazak. Nemam nameru da te dugo zadržavam - rekao je, vadeći iz torbe pripremljena dokumenta.

- Zašto si došao? - zatražila je Zita da sazna, jer joj je već postalo jasno da Filion nije doputovao svojom voljom.

- Tvoja baba me je poslala da ti uručim ovo... - odgovorio je, pružajući joj kompletiranu dokumentaciju. - Pismo, koje si joj poslala, ju je prilično, hm, uznemirilo.

Usuđujem se da mislim da je uvidela neke stvari, obzirom na to da je odlučila da ti pokloni nekoliko hektara zemlje u Tesaliji.

Začuvši to, Zita je prasnula u smeh. Bio je to prilično zdrav smeh, ipak, Filion se nije usudio da joj se pridruži.

- U Tesaliji? Oh, bože! Jedva da znam i gde se to nalazi! I šta bih ja mogla da radim sa tom zemljom?!

- Znam samo šta ne bi mogla da radiš sa njom.

- Šta?

- Da je prodaš - Filion je to nevoljno saopštio. - Elpidija je to postavila kao uslov.

- Ne mogu da je prodam, nemam nameru da je obrađujem, nemam novca da nešto na njoj sagradim. Drugim rečima, ta zemlja je za mene neupotrebljiva!

- Ta zemlja ima svoju vrednost, Zita. Visoku.

- Ako bi se prodala. Ovako je „mrtvo slovo na papiru”.

34

Zvončica&Aska - Obzirom da tvoja baba nije želela da drugi članovi porodice saznaju za tvoje pismo, mogla je jedino da ti pokloni nešto od svoje imovine. To je i učinila.

- Kako si doputovao u London, Filione? - upitala je Zita, ne krijući svoje ogorčenje.

- Porodičnim avionom. - Gde si sleteo?

- Na Hitrou.

- Mogu da pretpostavim koliko je koštao taj let, i koliko košta parkiranje aviona.

Sigurno si se od Skijatosa do Atine prevezao helikopterom. Ne sumnjam da si dobio dobru dnevnicu. Moguće je i da ti je Kasija naručila da joj nešto kupiš u ovdašnjim buticima. Tvoj dolazak košta desetine hiljada evra. Baba je mogla da mi pokloni taj novac, umesto da ga troši na tvoj dolazak. Na tvoj uzaludni dolazak. Zašto si prihvatio da učestvuješ u svemu tome, Filione?!

- Želeo sam da te vidim! Eto zašto!

- Mogao si da dođeš po sopstvenoj inicijativi, a ne po naređenju moje babe!

- U pravu si. Mogao sam. A sve mi je jasnije da je upravo to i trebalo da uradim.

- Svaka škola se plaća.

Filion je saglasno klimnuo glavom, nemajući šta da doda Zitinim rečima. Pretpostavljam da ne želiš da prihvatiš babin poklon?

- Ne želim! - potvrdila je Zita, uzdignute brade. - Mene nije lako kupiti. Za razliku od tebe. *** Bilo je logično da Filion oseti bes zbog upućene mu uvrede. Međutim, on ju je prečuo, savladan naletom rasplamsane ljubavi prema Ziti. Neko vreme ju je samo posmatrao, ponosnu, lepu, potpuno svoju, a onda je ustao, ščepao je u zagrljaj i otpočeo da je ljubi davljenički žudno, nimalo ne skrivajući jačinu želje koja ga je inspirisala da posegne za njom. Opkolio je Zitine usne i pohlepno ih zarobio svojima, nalazeći se u opijajućem, emotivnom transu.

Sve je postalo još intenzivnije kada mu je Zita odgovorila na poljubac, kada su im se jezici isprepletati, a sokovi izmešali. Ljubili su se nezasito, svesni neodoljive uzajamne privlačnosti, koja je poništavala sve drugo. Želja u njima je počela nezadrživo da raste i pretila je da ih sasvim pokori. Uprkos tome, oni su nastavili da nestaju u poznatim dubinama strasti, ne mareći što nije bilo ni vreme, ni mesto, za razmenu nežnosti.

Upravo ih je na to podsetila Zitina majka, koja je ušla u salon, noseći tacnu sa kolačima.

- Izvinite... - kratko je izgovorila, spremna da se odmah vrati u kuhinju.

Zita ju je sprečila da to učini. - Mama! - pozvala ju je, odmičući se od Filiona. - Hoćeš li mi doneti limunadu, molim te? - zatražila je, hvatajući dah.

- Naravno! - prihvatila je Adamantija, na čijim usnama je zaigrao lagani osmeh.

- Pa, izgleda da se dopadaš mojoj mami - rekla je Zita, odmičući se od Filiona. Stvarno ne znam zašto...

- Verovatno joj se dopadam iz istog razloga, iz koga se dopadam tebi - uzvratio je Filion, prolazeći prstima kroz kosu.

- Ja sam te videla gotovo nagog! I ljubila sam se sa tobom! Ti mi se dopadaš kao muškarac! A njoj se dopadaš kao osoba! Uviđaš li razliku?!

35

Zvončica&Aska - Zar se tebi ne dopadam kao osoba?

- Ne, Filione! Ne! - Znaš, Zita, ja nisam samo advokat tvoga dede. Imam mnoštvo drugih osobina.

- Ne sumnjam. Samo, sve te osobine su u senci onoga što radiš, Filione. Dovoljno je da se usredsredimo na današnji dan. Došao si kao potrčko moje bake! Priznaj da ćeš, pre povratka kući, morati da svratiš u ”Herods”, kako bi Kasiji kupio stoti par cipela!

- Nešto tome slično... - priznao je, pitajući se koliko je njegova muževnost dovedena u pitanje, zbog svega o čemu mu je Zita govorila. - Ko je Sofija Partoklu? - dosetio se da pita, pakujući dokumenta u aktovku.

- Bakina prijateljica.

- Koja joj je poklonila maramu? - nadovezao se Filion. - Onu, koju je potom tvoja baka prosledila tebi?

- Tačno! Moram da stavim tačku na tu bizarnu priču, Filione! - Ziti se nimalo nije rastajalo od Filiona, ali joj je, važnije od njegovog prisustva, bilo to da ostane dosledna sebi. - Dobio si moj odgovor. Zemlja, koju mi baba nudi, je deponija njenog srama. Ne želim je u svom posedu. Reci joj to.

- Palo mi je na pamet da bi... Da bi jednog dana mogla da napraviš neku kliniku, na tom mestu... Neku ustanovu za rehabilitaciju... Tesalija je divna...

- Sve i ako bih to učinila, baba bi tražila da klinika nosi njeno ime. Za razliku od tebe, Filione, ja mogu unapred da predviđam njihove poteze. Dobro ih poznajem. Mada...

Ovo sa maramom me je iznenadilo... Kada Galifijadisovi vređaju, oni to rade u visokom stilu. A ovo je bilo tako nisko. Zato sam onako burno reagovala.

- Ne pada mi na pamet da branim tvoju baku, ipak, rekao bih da je, u nekom uglu njene svesti, imala dobru nameru, kada ti je poklonila maramu.

- Neka ide sa tim delom svoje svesti u Tesaliju. Kladim se da bi, svojim dolaskom, uništila sav narasli korov.

Filion se nasmejao, uviđajući da je, iz minuta u minut, postajao sve očajnije vezan za Zitu, da ju je sve više želeo za sebe, uz sebe, pored sebe. Pitao se da li su postojale bilo kakve šanse da je dobije. Više nimalo nije sumnjao u jačinu svojih osećanja.

- Da li je sada pravo vreme za kolače i limunadu? - Adamantija se oglasila, sa ustručavanjem.

- Hvala vam, gospođo Tejlor! - rekao je Filion, ustajući. - Vaša ponuda deluje primamljivo, ali...

- Ali on mora da izvrši sva naređenja moje bake! - Zita mu je, uz sav raspoloživi arsenal sarkazma, upala u reč.

- Upravo tako! - prihvatio je Filion, klimajući glavom. - Ja sam izvršitelj naređenja.

Lako me je kupiti. Nemam prava da radim bilo šta po svojoj volji. Praktično sam rob.

Ipak, to i dalje ne znači da sam loš. I da moja osećanja nemaju vrednost.

Nakon što je to izgovorio, Filion se ljubazno naklonio Adamantiji, u znak pozdrava, a potom je tiho i bez osvrtanja izašao iz kuće.

36

Zvončica&Aska

VIII

Škljocanje brave na izlaznim vratima se poklopilo sa Zitinim dubokim uzdahom.

Vidno iscrpljena, sručila se na krevet i pružila ruku ka majci.

- Dodaj mi limunadu, molim te...

Adamantija joj je pružila čašu, a potom se smestila pored nje. - Da li ti je potreban i zagrljaj?

- Uvek - odgovorila je Zita, naslanjajući se majci na rame. Ona ju je zagrlila i pomazila je po kosi. - U čemu je problem? - zatražila je objašnjenje. - I Filion i ti ste tužni, a vidi se da se volite.

- Odakle ti to da me Filion voli?

- Izlišno pitanje. Vidi se da je lud za tobom. Po tome kako te gleda, kako ti se obraća i, pa, po tome kako te je ljubio.

- Da je sve to tačno, Filion bi se potrudio da mi se dopadne. Odrekao bi se onoga što mu zameram, što mi smeta kod njega.

- Možda će to i da učini. Daj mu malo vremena. Nije lako odreći se mog oca, kao klijenta. To bi dovelo do urušavanja čitavog njegovog života.

- Kada se okolnosti u životu uruše, stvori se prostor za kreiranje novih. Ah, kada se ponos uruši... Od toga ostaju samo ruševine.

- Tako si stroga, Zita... - majka ju je nežno opomenula.

- Hm, pitam se ko me je takvom napravio...

- Tvoj otac i ja nismo takvi. Oboje smo mnogo fleksibilniji od tebe. Što ne znači, naravno, da je to bolje. Hi gore.

Zita je otpila gutljaj limunade, koji je prijao njenim nadraženim nepcima. - Stvarno misliš da me Filion voli? - razneženo je upitala majku.

- Pravo pitanje glasi da li ti njega voliš! Usudila bih se da tvrdim da mu uzvraćaš osećanja, ipak, nikada pre te nisam videla zaljubljenu.

- Nikada, pre, mi se niko nije dopao u meri, u kojoj mi se dopada Filion. A mislim i da mi se niko, na sličan način, neće dopasti ni u budućnosti. Filion, on... On baš pokreće nešto snažno u meni...

Adamantija se vragolasto osmehnula. - Erotsku strast?

- Da, to... - priznala je Zita, kojoj nije predstavljalo problem da bude iskrena sa svojom majkom. - Ima nešto u njemu što me privlači i pokreće... Nešto, što ima ogroman potencijal...

- Doživotni?

- Verovatno...

- Uh! Ovo je nešto čemu se nisam nadala!

- A čemu se jesi nadala?

- Tome da ćeš se, bar do tridesete godine, posvetiti karijeri! Ispada da ćeš se udati pre dvadeset i pete godine!

- Sada zvučiš kao Kasija. Mene niko nije zaprosio, mama.

- To je samo tehničko pitanje! Bitno je da se vas dvoje volite i da imate potrebu da neprekidno budete zajedno! Da li ti je žao što je Filion otišao?

37

Zvončica&Aska - Ni ne slutiš koliko... Kada sam ga ugledala, ponadala sam se da je došao da me vidi i poželela sam da mu se bacim u zagrljaj... A kada sam saznala zbog čega je, u stvari, došao, poželela sam da ga izbacim napolje.

- Oh, bože... - oči Zitine majke su se ispunile suzama. - Najveći san, svakog roditelja, je da mu deca pronađu dobre bračne partnere. Najbolje moguće. Meni se taj san upravo ostvaruje...

- Mama! Nemam nameru da se upuštam u ozbiljnu ljubavnu priču sa Filionom sve dok on radi za dedu! Sve dok je njegov i bakin „potrčko”! Čitav svoj život nosim u sebi gnev zbog nepravdi, koje su tebi nanete! Zar bi trebalo da budem u vezi sa pravnim izvršiteljem tih nepravdi?! Nikada?!

- Filion nema veze sa odlukama, koje tvoji baka i deda donose, Zita. On ih samo tehnički sprovodi. Uostalom, već sam ti milion puta rekla da mene ne bole nanete mi nepravde. Kada sam upoznala tvog oca, svi besovi su u meni utihnuli. A kada sam rodila tebe... Postala sam najzahvalnije biće na planeti. U meni nema gneva.

- Tata je čistokrvni moralista i idealista. Sa njim je lako izlečiti se od gneva. Filion ga u meni proizvodi. Prosto me boli to što radi! Kako da budem sa muškarcem koji, u ovom trenutku, kupuje krpice po Londonu za Kasiju ili baku?!

- Možda će Filion, jednoga dana, da potraži drugog klijenta...

- Podsetiću te da si, pre svega nekoliko munuta, izjavila da bi to dovelo do urušavanja njegovog sveta.

- Tačno, mnogo toga bi izgubio, ali bi dobio tebe. A to je više od svega, što trenutno poseduje.

Zita je zahvalno poljubila majku, pomolivši se u sebi da Filion promeni svoje prioritete, da sagleda širu sliku svog života i otkrije deo u kome se krilo pravo bogatstvo. *** Baš kao što je je Filion i predvideo, Elpidija Galifijadis nije dobro reagovala na vest da je Zita odbila njen poklon. Bila je besna i izrekla je mnogo ružnih uvreda, na Zitin račun. Filion je uložio mnogo truda kako bi opravdao Zitu i njen postupak, ali je Elpidija jednostavno odbijala da ga sluša.

Po nju se čitava priča, oko prosleđene marame, završila na tome da je Zita bila bezobrazna i nezahvalna. Nekako usput je potisnula svoj neoprostivo ružan gest, i svu krivicu prebacila na Zitu.

Sve to je uvećalo neraspoloženje koje je Filiona ozbiljno pritiskalo. Neprekidno je razmišljao o Ziti, o tome da ju je voleo, da joj se divio, da ju je želeo pored sebe, o Ziti koja ga je smatrala za izvršitelja nečasnih naređenja, za osobu koju je bilo lako kupiti, koja nije imala svoj stav, svoju volju. Njegovo inače „gromadno” samopouzdanje je počelo da puca po šavovima. Počeo je da se preispituje, da sumnja u ono u šta je, do juče, čvrsto verovao.

Jedino, u šta je bio siguran, ticalo se osećanja koja je gajio prema Ziti. Znao je da ju je voleo, da ga je telo bolelo od želje za njom, da je imao neprekidno potrebu za njenim prisustvom. Što je više razmišljao o njoj, sve je više uviđao koliko je bila neobična, zanimljiva, koliko se razlikovala od drugih devojaka. Uporedio ju je sa devojkama iz svoje prošlosti, nakon čega se zapitao kako je, uopšte, mogao da ima bilo šta sa njima. Kako, kada su bile

38

Zvončica&Aska bezlične, kada im je nedostajalo autentičnosti? Slamao ga je veliki umor, kada se zaputio ka hotelu u kome je odseo. Žurio je u svet snova, u predah, u jutro koje će mu doneti neke odgovore.

Poslednje, Što mu je bilo potrebno, je to da ga Kasija presretne na samom izlazu iz vile. Za susret sa njom mu je, i u boljim okolnostima, bilo potrebno veliko strpljenje.

Mlako ju je pozdravio, nadajući se kako bi sve moglo da se završi na razmeni pozdrava.

Prevario se.

- Hej! Nikada te nisam videla tako neraspoloženog! - Kasija mu je bukvalno stala na put. - Da li te je moj deda grdio?

- Ne, nije. Samo sam umoran, Kasija. Verovatno ti je poznato da sam danas bio u Londonu. Potreban mi je odmor.

Ili velika količina alkohola, nadovezao se u mislima.

- Kako je Zita? - po svom lošem običaju, Kasija se nije previše obazirala na izjave svojih sagovornika.

- Dobro je.

- A vas dvoje? Da li ste vas dvoje dobro?

Filion je duboko uzdahnuo, primoravajući se da ostane pribran. - Budi konkretnija, Kasija. Ne znam na šta ciljaš...

- Meni možeš sve da kažeš! Ostaće među nama! Zita zna da sam ja osoba u koju može da ima poverenja! Sto puta sam joj dokazala svoju sestrinsku odanost!

- Nemam šta da krijem, i nemam šta da ti kažem.

- Ma, hajde... - Kasija mu je zaverenički namignula. - Zita i ti sigurno krijete svoju vezu od ostalih članova porodice. Ja sam neko ko bi bio na vašoj strani. Zato možete sve da mi kažete.

- Lepo od tebe. Verovatno bi bila prva kojoj bih se pohvalio da smo Zita i ja u vezi.

Ali nismo.

Kasija nimalo nije krila svoje iznenađenje. - Niste?!

- Ne, nismo. Uostalom, zašto Ziti nisi postavila sva ova pitanja? Ona bi ti daleko ubegljivije objasnila da nas dvoje nismo, i nećemo biti, u vezi.

- Vau... - Kasija je jedva obuzdala zluradi osmeh. - Zaklela bih se da ste vas dvoje imali potencijala...

- Moram da idem, Kasija! - objavio je Filion nestrpljivo. - Ne pamtim da sam nekada bio ovoliko umoran!

- Oprosti! - Kasija mu se odmah sklonila sa puta, prezadovoljna dobijenim odgovorima. - Lepo spavaj, Filione! Videćemo se sutra! - dobacila je, smišljajući plan od koga je sva postala užarena.

39

Zvončica&Aska

IX

Filionovu nameru da se, po buđenju narednog jutra, posveti razmišljanju, preispitivanju i donošenju krupnih životnih odluka, poremetio je poziv Panajotisa Galifijadisa da odmah dođe u vilu. Po automatizmu, Filion je bez oklevanja seo u automobil, preskačući da popije čak i jutarnju kafu.

Panajotis Galifijadis je primio Filiona u svom ogromnom radnom kabi netu, iz koga je, prilikom boravka na Skijatosu, zajedno sa svojim sinovima rukovodio porodičnom imperijom. Dobro razrađeni poslovi su se odvijali bez problema, što je svima ostavljalo dovoljno slobodnog vremena.

Svako ga je koristio na svoj način, ali niko nije bio preterano koristan, niti kreativan, - Tek da znaš, nisam te zvao zbog nekog posla, ili problema – Panajotis je to rekao Filionu, nakon što su obojica bili posluženi kafom i mineralnom vodom.

Filion se umalo zagrcnuo uzetim gutljajem kafe. - Ali, rekli ste da dođem odmah?!

- To je zato što me Kasija pritiska. I što želim da ovu stvar, među vama dvoma, rešim što pre.

- Stvar između Kasije i mene? - Filion je zatražio objašnjenje, visoko izdignutih obrva.

- Da. Znam ja da ti nemaš ništa sa njom. Ali ona, izgleda, ima sa tobom. Dopadaš joj se.

- Nisam siguran da je to tačno. Kasija ima svoje hirove. Ja sam jedan od njih.

- Nemoj da misliš da ja ne poznajem svoju unuku, mladiću. Sve ih poznajem. Kasija je umišljena i prilično nesrećna. Ona ne ume da se snađe, iako može da radi šta god poželi. Ni intelekt joj nije jača strana. Zbog svega toga osećam potrebu da joj pomognem, da je usmerim, da joj omogućim da ne luta, da ide u dobrom pravcu. Nikolas i Kostas su nadmeni, lenji, i uvereni da se čitav svet vrti oko njih. Uprkos svemu tome, oni su moji unuci i ja sam dužan da učinim sve, kako bi ih usrećio.

- Zita je unuka na koju možete da budete ponosni - Filion je to izgovorio neskriveno nametljivim tonom. - Nju krase predivne osobine. Pametna je, obrazovana, plemenita, dostojanstvena. Veoma je ambiciozna, za očekivati je da ostvari veliku karijeru, i to za opšte dobro. Biće posvećeni lekar, jednoga dana, i osoba za primer. Panajotisu Galifijadisu nije promaklo da primeti zanos, kojim se Filionov glas obojio, dok je govorio o Ziti. Ustuknuo je, ali je dobro razrađenim mentalnim mehanizmima odmah potisnuo stečene uvide.

- Hm, da... - bilo je sve što je Panajotis Galifijadis izustio, pre nego što se vratio na započetu temu. - Uglavnom, ja potpuno razumem to što se Kasiji dopadaš. Ti si momak na mesni. Obrazovan, uspešan, situiran. I prilično si zgodan, što mislim da Kasiji imponuje najviše od svega. Imaš li devojku?

To je intimno pitanje, zaustio je Filion da odgovori, ali se ugrizao za jezik.

- Recimo da u mom životu postoji devojka sa kojom bih voleo da ostvarim ozbiljnu vezu.

- Jesi li zaljubljen u nju?

- Jesam.

- A ona u tebe?

40

Zvončica&Aska - Kuda vodi ovaj razgovor, gospodine Galifijadis? - Filion je dozvolio sebi da pokaže nestrpljenje.

- Polako, mladiću... - usledio je ukor. - Stvar o kojoj želim da razgovaram sa tobom je delikatna. Sam bog zna da mi nije sasvim prijatno, u ovom trenutku. Ali, nemam kud, moram da ispunim obećanje, koje sam dao Kasiji. Ona me je, naime, zamolila da razgovaram sa tobom.

- O čemu?

- O njenoj udaji za tebe. *** Kroz Filionovu glavu su proletele mnoge misli, i obuzela su ga razna osećanja.

Ispoljila su se kroz smeh, ružan smeh, obojen podrugljivošću.

- Mislim da ću sada da odem! - objavio je, ustajući iz fotelje.

- Sedi dole! - dreknuo je Panajotis. - Učini mi uslugu i razmisli bar pet minuta o onome što sam ti predložio!

- Usluga se ne traži kroz naređenja, gospodine Galifijadis - poručio mu je Filion, odbijajući da iznova sedne u fotelju. - Uostalom, ni za pet miliona godina se ne bih predomislio, u vezi sa vašim bizarnim predlogom!

- A za pet miliona evra? Da li bi to moglo da utiče na promenu tvog stava? Ti bi ih, hčno, prebacio sa mog, na tvoj račun. I niko ne bi znao za to.

Filionovo lice se iskrivilo u izraz gađenja. - Ja nisam na prodaju, gospodine Galifijadis!

- Iskustvo mi govori da smo svi na prodaju. Svako ima svoju cenu.

- Ja je nemam.

- Da li se ti upravo sada cenkaš sa mnom, mladiću? Ako je tako, možemo da pregovaramo. Koliko novca želiš sada? Kažem sada, jer će, nakon moje smrti, Kasija naslediti polovinu mog bogatstva. Ti znaš da ono nije malo. Drugim recima, jednoga dana bi ti upravljao tim bogatstvom, i imao šansu da ga uvećaš.

- Kasija će da nasledi polovinu vašeg bogatstva? - Filionu je ta informacija zaparala uši.

Panajotis Galifijadis je pogrešno razumeo motiv koji je naveo Filiona da zatraži objašnjenje. - Sada smo na pravom putu, zar ne? - zadovoljno se iscerio.

- Ne, nismo! Samo ne razumem zbog čega Kasija nasleđuje polovinu vašeg bogatstva!

- Praktično, nasleđuje ga Vasilios, njen otac. Moj sin. Drugu polovinu nasleduje Lazaros, i njegovi sinovi.

- A Zita? I njena majka? Šta one nasleđuju?

- Verovatno ono, što su im Tejlorovi namenili.

- Zar one nisu na spisku vaših naslednika?!

- Ne, nisu. I neka ti ne pada na pamet da mi držiš lekcije o tome!

- Vidim da ne uviđate koliko ste nepravedni prema svojoj ćerki i svojoj unuci! One zaslužuju da vas naslede!

- Mešaš se u porodične stvari, momče! - upozorio ga je Panajotis Galifijadis. Zaboravi na sve, sem na to da je Kasija veoma bogata, da će biti još bogatija, i daje, samim tim, dobra prilika za ženidbu!

41

Zvončica&Aska - Ne, nije dobra prilika! Ne želim da oženim Kasiju! Ne želim čak ni da se družim sa njom! Ne želim je u svom životu! A ne želim, više, ni da budem vaš advokat!

- Molim?! - lice Panajotisa Galifijadisa se potpuno smračilo. - Ti meni daješ otkaz?!

Kako se usuđuješ?!

- Jednoga dana bi, kao izvršitelj vašeg testamenta, morao da obavestim vašu ćerku da joj ništa niste ostavili u nasledstvo! Ne želim da, kao vaš advokat, dočekam taj dan!

- Ne razumem... Šta ti imaš sa tim? Skrenuli smo sa teme. A tema je Kasijina želja da se uda za tebe!

- Možda su vaše želje, i želje ljudi oko vas, za nekoga zapovesti, ali za mene nisu poručio mu je Filion. - Vratiću vam punomoćje, još danas.

- Zašto bi neko birao propast, umesto bogatstva i lagodnog života?

- Mislite da sam izabrao propast?

- U stanju sam da te uništim!

- Verovali ste kako ste u stanju da me oženite Kasijom, pa vam to nije pošlo za rukom.

- To je zato što si budala! - poručio mu je Panajotis Galifijadis prezrivo.

- E, pa, sada sam slobodna budala! - odvratio je Filion samouvereno, uz gromki uzdah ogromnog olakšanja. *** Kasija nije bila previše iznenađena kada ju je deda obavestio da Filion ne želi da je oženi, da je odbio sve njegove ponude, da se nijednog trenutka nije ni dvoumio, čak. Ona je to i očekivala, ipak, morala je da pokuša, da proveri.

Tada, kada se nalazila u situaciji koja je zahtevala hitnu intervenciju, hitnu proveru toga koliko su joj zvezde bile naklonjene.

Kada joj je ugašena i poslednja nada da bi, nekim čudom, mogla da se uda za Filiona, postala je prinuđena da objavi veliku novost svojoj porodicu.

Onu, o kojoj je, dan kasnije, razgovarala sa Zitom.

- Trudna sam - kratko je saopštila, bez ikakvih emocija u glasu.

- Molim?! - Zita nije krila svoje iznenađenje. - Teško mi je da u to poverujem! Nikada te, da budem iskrena, nisam zamišljala kao majku!

- Nisam ni ja sebe. Život je hteo drugačije.

- Smem li da znam ko je otac tvog deteta, Kasija?

- Naravno da smeš. Uostalom, uskoro ćeš i da ga upoznaš. To je Leandros.

- Momak koga si upoznala u luci dok je...

- Prao palubu na našoj jahti - Kasija se ironično nadovezala. - Da, to je otac mog deteta. I moj budući muž.

- Udaješ se?! - Zita je iznova pokazala iznenađenje.

- Kroz dve nedelje ćemo, Leandros i ja, da se verimo. Zato te i zovem.

- Čestitam, Kasija! Zar nisi nimalo srećna?!

- Ne znam... Uplašena sam... Ne mogu sebe da zamislim kao majku. A ni kao suprugu.

- Šta osećaš prema Leandrosu?

- On je vrlo dobar momak, samo, nezreo je, kao i ja.

42

Zvončica&Aska - Ipak je prihvatio da se oženi tobom.

- Pa, dobiće jahtu, po svom izboru, kao veridbeni poklon - Kasija nije krila sarkazam. - Više neće biti perač jahti, već vlasnik jahte.

- Leandros će postati vlasnik jahte, suprug i otac. Ti ćeš postati supruga i majka.

Oboje ćete, konačno, defmisati svoje uloge. Do sada si lutala, Kasija, i ni u čemu nisi mogla da se pronađeš. Protraćila si previše šansi. Mislim da si dobila poslednju, najbolju od svih. Nemoj da je protraćiš.

- O, Zita... - Kasija je grunula u plač. - Divno je to što si mi rekla...

- Imala si mnogo prilika da se osamostališ, a ti si se uvek držala svojih roditelja i ostatka porodice. Mogla si, već sa osamnaest godina, da odeš u Ameriku i upišeš se na najprestižniji fakultet. Umesto toga, ti si besciljno lutala, ne praveći nikakve suštinske životne pomake. Roditeljstvo je veliki pomak. Nateraće te da se uozbiljiš, da preuzmeš odgovornost. Imaš dovoljno vremena do porođaja, da se pripremiš za tu ulogu. Pre svega se oslobodi straha i stekni poverenje u sebe. Počni da učiš. Što čovek više zna, to se manje plaši. Kupi knjige o trudnoći, o negovanju beba, o vaspitanju dece, Razgovaraj sa svojom majkom, sa drugim majkama, sa prijateljicama koje su se porodile. Cilj je ne samo da prestaneš da se plašiš, već i da počneš da se raduješ.

- Oh, Zita... - Kasija je još jednom izustila, ne prestajući da plače.

- I počni da jedeš, molim te! Nadam se da si išla kod lekara i da si dobila preporuke o svojoj ishrani!

- Jesam...

- Pridržavaj se tih preporuka. Skini pirsinge, ošišaj se, počni normalno da se oblačiš.

Odrekni se starog identiteta, koji te nije činio srećnom, i oformi neki novi.

- Ti si tako divna, Zita, a ja...

- Nikada nije kasno da se promeniš. I da promeniš Leandrosa, odnosno, ono što ti se ne dopada kod njega.

- Mislim da... Da je on bolji od mene... Bar je zaposlen, je li ... Voli da izlazi, ali ne luduje, kao što sam ja to činila.

- Jedva čekam da ga upoznam!

- Doći ćeš na veridbu? Zajedno sa tetkom i tečom, naravno!

- Naravno!

- Da li bi mogla da dođeš bar jedan dan ranije? Volela bih da se dobro ispričamo.

- I to je dogovoreno!

- Oh, Zita...! - Kasija je po ko zna koji put uzdahnula. - Pitam se hoćeš li ikada moći da mi oprostiš...

- Šta?

- Toliko sam bila nepravedna prema tebi...

- Zaboravi na ono što si bila i pripremaj se za ono što ćeš da postaneš! - poručila joj je Zita optimistično, ni ne sluteći zbog čega je Kasija, u stvari, htela da joj zatraži oproštaj.

43

Zvončica&Aska

X

Tabloidne novine su pratile Kasiju u stopu, prvenstveno zato što je bila bogata naslednica, a potom i zbog njenog problematičnog ponašanja, kojim je uvek privlačila pažnju. Objava o njenoj veridbi je osvanula na naslovnoj strani jednog tabloida, zajedno sa Kasijinom i Leandrisovom fotografijom.

Filion je slučajno ugledao tabloid, kada je na trafici kupovao dnevne novine. Huknuo je sa prezirom, spreman da čitavu tu priču ignoriše, ali se, trenutak kasnije, predomislio.

Kupio je tabloid, kako bi proverio da li bi kroz priču o Kasijinoj veridbi mogao da sazna nešto o Ziti.

Do, za njega dragocene, informacije je došao preko objave datuma verid benog slavlja. Znao je da će mu Zita, sasvim sigurno, prisustvovati.

Bio je rešen da se sretne sa njom, međutim, nije znao kako da to izvede a da ne ispadne nametljiv, da ne izazove Zitin otpor prema njemu. Procenio je kako bi bilo najbezbolnije da inscenira, naizgled, slučajan susret, i to tamo, gde niko od Galifijadisovih nije mogao da ih vidi.

Od jačine želje da dotakne Zitino srce, tokom predstojećeg susreta, Filion je bio kao paralisan. Ništa nije bio u stanju da radi, sem da se obraća bogovima i moli ih da mu pruže još jednu šansu.

Potpuno se povukao, izbegavajući susrete sa ljudima i odlažući obaveze. Njegova zaokupljenost je bila toliko jaka, da mu je odvlačila svu pažnju i okupirala svaku misao.

Filion je primoravao sebe da bude optimističan, ipak, pribojavao se mogućeg razočarenja. Dobro je upamtio sve što mu je Zita rekla, prilikom njihovog poslednjeg susreta. Bilo mu je potpuno jasno da ga nije previše cenila, iako je reagovala na njega, kao muškarca.

On je bio kao lud za njom. Neprekidno ju je dozivao i slao joj poruke ljubavi. Postao je slep za sve druge devojke. Izgubio je interes za izlaske sa drugovima, jedino čega se nije odricao bilo je šetanje po atinskim plažama. U tim prilikama se osećao povezanim sa Zitom, iako je sumnjao da je ona razmišljala o njemu.

Jedino što je Filion, blokiran silnom čežnjom, uspeo da smisli, bilo je da se zatekne na atinskom aerodromu, neposredno po sletanju aviona, kojim je Zita dolazila iz Londona. Informaciju o broju njenog leta mu je otkrio poznanik koji je radio na aerodromu.

Filiona je dodatno uzbudilo to što je saznao da je Zita dolazila sama, bez roditelja.

To mu je otvaralo mogućnost da spontanije razgovara sa njom.

Nije imao nameru da joj otkriva svoja osećanja, ali je želeo da joj, na posredan način, poruči da je njegovo srce pripadalo njoj. Znao je da će ona da primi tu poruku, i da će znati šta sa njom da čini.

Kada se, na dan Zitinog dolaska, našao na aerodromu, jedva je disao. Činilo se da nije ostao samo bez vazduha, već i bez samopouzdanja, jer mu se strah spustio u noge, toliko, da je jedva hodao.

Baš sam prava prilika, narugao se sebi, misleći kako nikada nije bio nesigurniji, kako se nikada nije, u tolikoj meri, plašio poraza.

A taj poraz se nije ticao samo njegove muške reputacije, već je mogao da mu odredi čitav život.

44

Zvončica&Aska Po sletanju aviona iz Londona, u kome se Zita nalazila, Filion je zauzeo strateško mesto u blizini trake za podizanje prtljaga. U toj zoni aerodroma susret sa Zitom bio je neizbežan.

Srce mu je snažno udaralo u grudima dok je posmatrao putnike koji su prilazili traci. Bilo je dovoljno da samo na trenutak ugleda Zitino lice, pa da dobije potvrdu svih uverenja, koja su se ticala, toga koliko mu je ona značila.

Voleo ju je čitavim bićem. Malo je nedostajalo da potrči ka njoj, uhvati je u zagrljaj i poruči joj da je nikada neće ispustiti.

Udahnuo je duboko nekoliko puta, poručujući sebi da se umiri. Nekako je slutio da je taj susret mogao da bude presudan, po pitanju Zitinog i njegovog odnosa, Što mu je pomoglo da se sabere.

Prema planu je prišao šalteru na kome su se dobij ale razne informacije, znajući da bi Zita upravo tuda trebalo da prođe.

Osetio je kada mu se približila, kroz intenzivan energetski udar.

Ipak, sačekao je da ga oslovi, da mu se javi.

- Filione?! - Zitin glas je bio natopljen radošću, koja je Filiona potpuno regenerisala.

Povratio je samopouzdanje i sigurnost u sebe već pri prvom pogledu na Zitino ozareno lice. Na njemu je pročitao iznenađenje, sreću i zahvalnost.

Pritrčala mu je i bacila mu se u zagrljaj. - Niko mi nije rekao da ćeš ti doći po mene!

- Dobrodošla! - Filion ju je meko pozdravio, udišući miris njene kose i kontrolišući pritisak ruku, kojom joj je obavijao telo. - Drago mi je što te vidim! Ovo je pravo malo čudo, s obzirom na to, da ja nisam došao po tebe. Sigurno je nekom drugom pripala ta slatka obaveza. *** Zitino naraslo oduševljenje je naglo splasnulo, njena probuđena očekivanja su se raspršila. - Ali... - naglo se odmakla, ispoljivši nelagodnost, - Mislila sam da...

- Na aerodromu radi moj prijatelj. Dogovorili smo se da idemo na ručak. Došao sam po njega, ipak, ako ti je potreban prevoz...

- Ne, sigurno me neko čeka napolju, na izlazu iz zgrade... - Zita je to izgovorila, gledajući u pod. - Kakva slučajnost...

- Lepo izgledaš, Zita - Filion joj je uputio kompliment, prateći kako postaje sve smeliji, kako ga sve više ispunjava nada.

Mogao je da se zakune da se Zita silno razočarala nakon dobijanja informacije da su se sreli slučajno, da nije došao po nju. Početno ushićenje je zamenila seta, tiho žaljenje zbog potisnute radosti.

Malo je nedostajalo da joj izjavi ljubav, da joj otkrije pravu istinu o njihovom susretu. Oklevao je da to učini, uveren da će se, njih dvoje, ponovo naći na istom putu.

Da će se ponovo sresti, i to pre njenog povratka u London.

- Rekao bih da si se prolepšala, čak - Filion se nadovezao na dati kompliment. Smem li da znam šta je razlog tome?

Zita je gotovo stidljivo slegla ramenima, očigledno posuđena zbog svoje reakcije na Filionovu pojavu, reakcije za koju se ispostavilo da je bila preterana. Prijao joj je njegov kompliment i znala je da je iskren. I sama se osećala lepom, jer joj se ljubav ogledala na licu, jer je izgledala nadahnuto, jer je zračila posebnom ljupkošću.

45

Zvončica&Aska - Razlog...? - ponovila je. - Uvek volim da dođem u Grčku.

- Zašto se ne preseliš ovde?

- Verovatno i hoću, jednoga dana.

- Onda ćeš mi biti blizu! - uzviknuo je Filion, namerao bojeći svoj glas prijateljskom notom, a ne udvaračkom.

- I ti lepo izgledaš, Filione... - Zita mu je uzvratila kompliment. - Kako se osećaš?

- Nikada bolje!

Bilo je jače od Zite da posumnja kako je za Filionovo stanje odgovorna neka devojka.

Malo je nedostajalo da se rasplače pred njim, da pokaže kako se osećala, koliko je strepela.

- Pa, šta misliš o tome što se Kasija udaje? - brzo je promenila temu, kako bi povratila pribranost.

- Mislim da žalim njenog budućeg muža - našalio se Filion. - Nadam se da će Kasija, konačno, sazreti i početi da se ponaša ozbiljnije i odgovornije - dodao je.

- Upravo sam joj i ja to poručila. Da iskoristi novonastale okolnosti za svoj lični rast.

Dosta je lutala, sada će joj dobro doći da se usmeri.

- Kasija je srećna što te ima - Filion je to poručio Ziti kroz divan osmeh. - Preciznije, svi koji te imaju bi trebalo da budu srećni.

Zitu je taj komentar raznežio, ispunio joj oči posebnim sjajem i izazvao osmeh na usnama.

- Videćemo se sutra, na veridbenoj zabavi, zar ne? - prirodno je pretpostavila, ne znajući za to da je Filion prestao da radi za Galifijadisove.

- Naravno! - potvrdio je Filion. - Hoćeš li da te ispratim do izlaza i pomognem ti oko prtljaga?

- Imam samo ovaj mali kofer, tako da nema potrebe. Ali, hvala ti!

Videćeš ga sutra, videćeš ga sutra, Zita je to neumorno govorila sebe, dok je hodala ka izlazu iz aerodromske zgrade. Jedino to je moglo da je umiri, jedino to je moglo da joj povrati poljuljanu nadu.

46

Zvončica&Aska

XI

- Moram odmah da razgovaram sa tobom! - izgovorila je Kasija uzbuđeno, kada je ugledala Zitu na vratima svoje kuće.

- Ima vremena, hej! - Zita nije znala kako da protumači ishitrenost, kojom joj se Kasija obratila. - Dozvoli mi da, prvo, pozdravim tvoje roditelje!

- Za to će biti dovoljno vremena! Kasnije! Sada moram nešto da ti priznam, Zita!

Moram da zatražim oproštaj od tebe!

- Za šta?

- Idemo u moju sobu! - objavila je Kasija, ne prestajući da vuče Zitu napred.

Uvela ju je u sobu i stala pred nju sklopljenih ruku. - Učinila sam nešto čega se užasno stidim, Zita... Nešto što je moglo da ti veoma naškodi...

- Sigurna sam da preteruješ! Dozvoli mi da popijem čašu vode, pre nego što započneš svoju ispovest.

- Tražila sam od dede da zaprosi Filiona, u moje ime! - objavila je Kasija brzo, u želji da balast krivice što pre skine sa ramena.

- Molim?!

- To što si čula! Taj potez je nešto najgore što sam ikada učinila u čitavom svom životu! Znam da sam radila razne gluposti, ali je ideja o prosidbi Filiona najveća od svih!

Hvala nebesima što je odbio da se oženi sa mnom!

- Ništa ne razumem... Zašto si prosila Filiona, ako nosiš Leandrisovo dete i ako se udaješ za njega?

- Uhvatila me je panika, kada sam saznala da sam trudna! Verovatno su mi hormoni udarili u glavu, jer sam pomislila kako bi, udajom za Filiona, rešila sve probleme! Sada se toga strahovito stidim, Zita! Taj potez je bio ishitren i beskrajno glup! Još jednom te molim da mi oprostiš! I da uzmeš u obzir to da su iz mene progovarali hormoni!

- Stvarno si glupa, Kasija! Htela si da se udaš za Filiona, iako si trudna sa drugim muškarcem!

- Nije mi, sada, stalo do toga da ispadnem pametna, već mi je stalo do tvog oproštaja, Zita! Filion je tvoj čovek! On je zaljubljen u tebe, a znam da ni ti nisi ravnodušna prema njemu! Kunem se da nisam htela da ti ga preotmem, samo sam imala na umu rešavanje svojih problema!

- I kako je došlo do toga da se udaješ za Leandrosa, a ne za Filiona?

- Kako? Rekla sam mu da sam trudna! Odmah mi je predložio brak! Bio je sav srećan kada sam pristala da se udam za njega, kada je shvatio da će, uz mene, dobiti jahtu i sve ostalo!

- Da li ti je, bar malo, drag?

- Jeste. Leandros je bolji čovek od mene, Zita. Trebalo bi da budem srećna što ću provesti život sa njim.

- Tvoj dobar čovek je, izgleda, priličan materijalista? - Zita nije odolela da to primeti.

- Jeste! Ali, i ja sam takva! - nadovezala se Kasija iskreno. - Ne zaslužujem nekoga ko je okrenut pravim vrednostima, kao što je to Filion!

Zita je prasnula u smeh. - Dobar štos! Filion je takođe materijalista!

47

Zvončica&Aska - Varaš se. Da jeste tako kako tvrdiš, prihvatio bi pet miliona evra, koje mu je deda ponudio.

- Šta mu je deda ponudio? - Zita je zatražila objašnjenje.

- Pet miliona evra, u zamenu za to da se oženi sa mnom.

- A Filion je to odbio?

- Glatko! Zar ne znaš šta se potom dogodilo?

- Ne. - Filion je, kroz razgovor sa dedom, saznao da ti nisi na spisku nasledni ka, nakon čega je dao otkaz. Drugim rečima, odbio je da radi za njega, nazvavši ga nepravednim. *** - On... On mi ništa nije rekao... - Zita je, od jačine iznenađenja, klonula na prvu stolicu. - Danas sam ga, sasvim slučajno, srela na aerodromu... Još mi je nagovestio da ćemo se videti sutra, na veridbenoj zabavi...

- Bojim se da se nećete videti. Filion nije na spisku gostiju. I ne samo to, on je proglašen za nepoželjnu osobu. Deda je veoma besan na njega.

- Filion... - Zitine grudi su počele da se nadimaju od uzbuđenja. - Odrekao se posla, zarade, svih pogodnosti...

- Zbog tebe. Ako to nije izraz ljubavi, ne znam šta bi, drugo, moglo da bude.

Ziti su misli munjevito jurile glavom, čineći je u isto vreme zbunjenom i ushićenom.

- Ništa mi, danas, nije rekao... On zna da je meni smetalo to što je radio kao dedin potrčko...

- Da ti je rekao, to bi zvučalo kao nametanje. Verovatno je želeo da te poštedi osećanja krivice. A možda, samo, čeka razvoj situacije, odnosno, tvoju reakciju...

- Mislim da si upravo, verovatno po prvi put u životu, rekla nešto jako pametno, Kasija - Zita se osmehnula Kasiji, i dalje se pitajući šta je mogla da očekuje, čemu je mogla da se nada. - I ja bih slično postupila, na njegovom mestu. Oh, bože! Upravo mi je sinulo da se Filion, u stvari, nije slučajno zatekao na aerodromu! On me je čekao! Da li postoji mogućnost da je, preko nekih zajedničkih poznanika, došao do informacije o tvojoj veridbi?!

- Tu informaciju je mogao da sazna iz većine tabloidnih časopisa, draga moja poverila joj je Kasija ironično. - Ne znam, samo, ko mu je dao informaciju o datumu tvog dolaska u Atinu. Verovatno neko od aerodromskog osoblja.

- Kasija! - Zita je skočila na noge, ispunjena nesavladivom potrebom da vidi Filiona.

- Znaš li gde Filion stanuje?!

- Znam. U ulici Leoforos Vasileos. Broj dvesta dvadeset. Jednom sam ga pratila, pa otuda znam.

- Nadam se da nisi više zainteresovana za njega?

- Nikada nisam ni bila. Mislim, emotivno. A ti, Zita? Šta osećaš prema njemu?

- Emotivnu zainteresovanost! - Zita je namerno ostala nedorečena. - Zbog koje idem, iz ovih stopa, kod njega!

- Sada ideš kod Filiona?!

- Da! On je izgubio posao zbog mene, Kasija, a to mi je prećutao! Moram da saznam šta se dešava! Da li zaista nešto oseća prema meni, kao što ti tvrdiš!

48

Zvončica&Aska Kasija je meko uzdahnula. - Nadam se da će se sve među vama izgladiti i da ćete se povezati. Možda i za čitav život!

I ja se tome nadam, Zita se nadovezala u sebi, izlazeći iz Kasijine sobe.

- Još uvek čekam da čujem da li mi opraštaš to što sam, preko dede, prosila Filiona!

- Kasija je zaustavila Zitu na izlaznim vratima.

- Ludice! Traži, za tu glupost, oproštaj od sebe! - poručila joj je Zita, uz osmeh izmirenja.

49

Zvončica&Aska

XII

Pred Zitinim očima su se, tokom vožnje do Filionove kuće, smenjivale slike, one na kojima se nalazila u njegovom zagrljaju, na kojima su je njegove oči ljubile i njegove usne milovale. Prisetila se svojih maštanja, svojih nada, svojih očekivanja. Svoje spremnosti da mu se sasvim preda, da mu sasvim pripadne, da pređe preko svih barijera, da mu pokloni poverenje.

U sebe više nije sumnjala. Njeno srce joj je, odavno, reklo kome je pripalo. I njeno telo joj je, iz dana u dan, govorilo šta mu je bilo potrebno. Duša joj je plakala sa drugom, srodnom dušom, onom, uz koju je mogla da se razvija, da se ulepšava. Čitav život je mogao da bude lepši uz Filiona, Zita je svakim delom svog bića to osećala. Sve, što je do tada proglašavala za lepo i dobro u svom životu, moglo je da postane još bolje, još lepše, još vitalnije, još uzbudljivije.

Filion...

Ziti su se, od jačine osećanja, oči ispunile suzama. Nije uspela da ih sakrije kada je ušla u dvorište Filionove kuće.

Samo u jednom trenutku je zastala, sa mišlju da bi trebalo da sačeka, da se umiri, ali je ipak nastavila, previše nestrpljiva da sazna da li će kročiti na stazu sreće, ili dubokog razočarenja.

Samo je slutila koliko je potrešeno izgledala kada je Filion otvorio vrata. Morala je da zatvori oči jer ju je boleo pogled na njega.

Ako nije mogla da ga dodirne, nije mogla ni da ga gleda... Čitava budućnost joj se nalazila na dohvat ruke.

Ili na jedan korak, načinjen unazad.

- Zita? - ni Filion nije bio manje uzbuđen, ni manje ispunjen strepnjom. - Otkud ti ovde?

- Slučajno sam prolazila ovuda!

- Zita je uspela da se našali, uprkos stegnutom grlu. - Krenula sam u, hm, šta je tamo u onoj zgradi...? Tamo sam krenula!

Filion je prasnuo u smeh, smeh kroz koga je varničila nesavladiva sreća. - Luda devojko... Ni ne slutiš koliko si me koštala...

- Čula sam! Pet miliona evra! I sve ono, što bi uz to dobio!

- Ne pričam o tome! - Filion je naglo, sa obe šake, obuhvatio Zitin struk i privukao je sebi. - Koštala si me mnogo neprospavanih noći, mnogo protraćenih dana, mnogo flaša alkohola i par izgubljenih kilograma... Dužna si mi, mnogo...

- Imaš li ideju o tome kako bih sve to mogla da ti nadoknadim? - umiljavala se Zita, jedva uspevajući da se izbori sa jačinom radosti, sa jačinom oslobođene ljubavi.

- O, da, imam... - Promrmljao je Filion zavodljivo, uvlačeći je dublje u kuću. - Samo, to bi moglo mnogo da te košta...

- Koliko? - Zita je namerno, svojim nabujalim grudima, pritisla Filionove grudne mišiće.

- Mnogo neprospavanih noći, za početak...

50

Zvončica&Aska - Volim te, Filione! - svoju izjavu ljubavi, Zita je propratila čvrstim zagrljajem. - Žao mi je što si izgubio posao, ali sam presrećna što si dokazao da su ti ideali važniji od novca!

- Tačnije, ti si mi važnija od novca - ispravio ju je Filion, mazeći je po licu i po kosi. Ti si mi važnija od svega.

- Od svega?! - Zita je, poskočivši, zatražila potvrdu.

- Ništa mi, bez tebe, nije lepo, Zita. Sa tobom sve postaje čarobno. Volim te, ljubavi moja! - poverio joj je sa razgaljujućim nadahnućem.

Susret njihovih usana uveo ih je u poznate odaje narastajuće strasti, one, koju više ništa nije moglo da sputa. Dvoje ljubavnika joj se predalo sa nepresušnom čežnjom, sa vihornom čulnošću i neizlečivom zaljubljenošću, kako je, od samog početka, trebalo da bude.

KRAJ

51