др Рајна Драгићевић
СРПСКИ ЈЕЗИК и језичка култура
зa 5. разред основне школе ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД
САДРЖАЈ Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Променљиве и непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Говори се и без речи: Случајни гестови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Именице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Падежи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Номинатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вокатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Да се подсетимо: Управни говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Генитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Датив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Акузатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Инструментал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Локатив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Писање вишечланих географских имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Писање вишечланих имена предузећа и установа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19 19 22 25 27 29 30 32 33 36 37 43 44
Вежба: Писање одричне речце не уз именице Значење именица са одричном речцом не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Говори се и без речи: Комуникациони шок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
Писање придева насталих од властитих имена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Писање придева насталих од именица у чијој се основи налази ј . . . . . . . . . . . . . 50 Одрична речца не уз придеве. Значење придева са одричном речцом не . . . . . . . 51
Слагање придева са именицом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Промена придева по падежима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Поређење (компарација) придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Служба придева у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
51 53 54 58
Говори се и без речи: Смерајући покрети . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Личне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Неличне именичке заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Повратна лична заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правописна вежба: Писање одричних заменица са предлозима . . . . . . . . . . . . . Правописна вежба: Писање заменице Ви када се њоме исказује учтивост . . .
60 61 65 67 69 69
3
Бројеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Правописна вежба: Писање бројева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Говори се и без речи: Цурење истине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Подела глагола према трајању радње (глаголски вид) . . . . . . . . . . . . . . . . Подела глагола према прелазности радње (глаголски род) . . . . . . . . . . . . Инфинитив . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Презент (садашње време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Радни глаголски придев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Перфекат (прошло време) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур први . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кратки и дуги наглашени слогови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правописна вежба: Писање одричне речце не уз глаголе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Правописни знаци (Тачка и запета. Три тачке. Цртица) . . . . . . . . . . . . . . . . . . Говори се и без речи: Територијално понашање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
76 77 79 81 84 86 88 90 93 94 95 97
Проста реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Зависни реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Објекат (прави и неправи) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Прилошке одредбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Атрибут . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Апозиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Сложена реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
Говори се и без речи: Ископчавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Правилан изговор гласова е, р, с, з . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 ЈЕЗИЧКА Култура . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Од речи до реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Од реченице до текста . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Текст . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154
4
Добро дошли у пети разред! На самом почетку, подсетите се градива из четвртог разреда. Урадите тест који је пред вама, а затим погледајте решења која се налазе на крају књиге. Ако неки задатак не урадите тачно, потражите објашњења у уџбенику за четврти разред. Ако добро урадите тест, то значи да сте спремни за пети разред!
Граматика и правопис српског језика за IV разред основне школе (провера знања)
1. У следећој реченици подвуци именице: Милан је мислио да ће доћи Анин отац, ваљевски писац, а стигла је само она и донела нам цвеће и шест очевих књига. 2. Одреди род и број следећих именица: Именица листови радост весеље девојка
Род
Број
5
3. Попуни табелу одговарајућим именицама из следећих сти хова. У нека поља табеле треба унети само једну именицу. Да ли вам је бар у школи неко Сутра ћете бити војсковође објаснио где извире млеко? а нећете знати где зри грожђе. Заједничке именице Збирне именице Градивне именице
4. А. Подвуци придеве у следећим стиховима: Бели лептир пољем лута Небо плаво, жита жута.
Сунце као златно јање Гледа како комбајн жање.
Б. Подвучени придеви спадају у: а) описне придеве
б) присвојне придеве
в) градивне придеве
Заокружи слово испред тачног одговора.
5. У следећем низу речи подвуци личне заменице: отац, много, али, он, учити, леп, ми, свакакав, пет, ја, ти 6. Стрелицама повежи тачне одговоре:
три четворо осми први један двоје
основни број редни број збирни број
7. Подвуци глагол у будућем времену у следећем тексту: Нестрпљиве пчеле су ушле у нежне ватрице дреновог цвета и сада излећу из њих пијане од медног праха. По угледу на дрен, ускоро ће процветати и друго дрвеће.
6
Врсте РЕЧИ ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Пажљиво прочитај одломак из бајке Месечева принцеза Гроздане Олујић. Да ли је Господар Месеца икада послао ветрове да сруше Ме сечев замак, траве и облаци не говоре. Али, изнад Орловог крша, закачен за руду Великих звезданих кола, још и сад, понекад, за светлуца прозирни Месечев дворац, обасја читаво небо, и изгуби се. Он оставља за собом одјек звонког девојачког гласа који опомиње несташну Месечеву децу да се смире, да не сметају једном младићу док спава. Доста су лудовала... У српском језику постоји десет врста речи. Неке од њих смо већ учили, о некима смо узгред понешто рекли, а о некима ћемо тек говорити. Препознај у тексту речи које припадају оним врстама које познајеш. Хајде да заједно издвојимо све глаголе: је послао, __________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________. Издвојмо и све именице из текста: господар, ______________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________. А сада придеве: Месечев, ________________________________ _____________________________________________________________. Понешто знамо и о заменицама: он, ___________, ________. Вероватно у тексту запажаш и један број: ________. Преписаћемо и речи које су преостале, које не припадају ни једној од побројаних врста: да, ли, икада, да, и, али, изнад, за, још, и, сад, понекад, и, за, да, да, док, доста.
9
Хајде да вежбамо!
1. Стрелицама назначи у којем се падежу налазе подвучене име нице у следећим реченицама: Перем прозор. Прозор сија на сунцу. Покварио ми се сат. Покварио ми је сат. Волим Вождовац. Вождовац је београдска општина. ва?
акузатив номинатив
Како у овим случајевима разликујемо номинатив од акузати
Именицу у облику номинатива разликујемо од именице у об лику акузатива по значењу и служби у реченици. Коју службу у реченици врше у датим примерима именице у номинативу, а коју службу обављају именице у акузативу? Именице у номинативу врше службу ___________, а именице у акузативу врше службу ___________. Именице мушког рода које означавају нешто неживо има
ПРИМЕТИ! ју облик акузатива једнак облику номинатива. Обично се
разлик ују по служби: именица у номинативу најчешће оба вља службу субјекта, а именица у акузативу обавља службу правог објекта.
2. Стрелицама назначи у којем се падежу налазе истакнуте име нице у следећим реченицама: Видео је коња. Нога Марковог коња била је сломљена. акузатив Он је мој брат од стрица. генитив Није запамтио стрица.
УОЧИ!
Именице мушког рода које означавају нешто живо имају об лик акузатива једнак облику генитива. Акузатив се најчешће издваја по томе што врши службу правог објекта.
35
ГОВОРИ СЕ И БЕЗ РЕЧИ
Комуникациони шок
Постоје неки гестови, изрази лица и, уопште, облици понашања који су сасвим обични за припаднике једног народа, а врло необич ни за припаднике другог народа. Учећи неки страни језик, требало би да се упознајемо и са комуникационим понашањем карактери стичним за говорнике тог језика. У противном, доживећемо нешто што научници називају комуникациони шок. На Цејлону, на пример, постоје два геста којим становници изражавају слагање. Ако им се постави питање на које желе потврдно да одговоре, они ће, као и ми, климати главом горе-доле. Ако се, међутим, слажу с неким предло гом, они ће њихати главом с једне стране на другу. Ми бисмо у тој ситуацији претпоставили да нас Цејлонци слушају с неверицом и да, у ствари, не одобравају наш предлог. Не морамо ићи тако дале ко. Бугари клате главом лево-десно када се слажу. Дакле, наше НЕ у Бугарској значи ДА. Немачки студенти лупају у клупе када им се свиди предавање неког професора. Замислите какав би шок доживео неки наш професор који не зна за овај обичај, а одржи занимљиво предавање у Немачкој! Ако се нађеш изван своје средине, прати како се понашају људи у другим крајевима и земљама, и то не само како говоре, већ и како гестикулирају, како изражавају слагање и неслагање, симпатију и одбојност, добродошлицу и уздржаност. У неким ситуацијама то ти може користити!
ПРИДЕВИ У твојој читанци се налази песма Домовина Душана Васиљева. Ако је још ниси прочитао, ево прилике! Домовина, то није мртва груда Домовина, то су све оне споне која нас гвозденом руком веже; којима нас живот за се спаја; то је љубав за облак, што плови овуда, радост, кад наша звона зазвоне, за песму, што се овде разлеже; топлота мајчиног загрљаја. љубав за класје што богато буја, за руже што су на гробљима свеле, за тресак летњих, бесних олуја, за тугу тица које се селе.
46
Домовина, то су: жеље тајне, магла што преко поља плови; то су наше бајке бескрајне, домовина – то су сви наши снови.
ПРОМЕНА ПРИДЕВА ПО ПАДЕЖИМА Закључили смо да се придеви слажу са именицама у роду, броју и падежу. У пословици За добрим се коњем бат чује, именица коњ налази се у инструменталу, па је и придев добар такође у инструменталу. Међутим, облик инструментала именице разликује се од ин струментала придева. Наставак за инструментал придева добар гла си -им, док наставак за инструментал именице коњ гласи -ем. При деви имају засебну промену за сва три рода једнине и множине. Ево како се придев мали мења по падежима. Једнина Падеж номинатив КО? ШТА? генитив КОГА? ЧЕГА? датив КОМЕ? ЧЕМУ? акузатив КОГА? ШТА? вокатив ХЕЈ! инструментал С КИМ? ЧИМЕ? локатив О КОМЕ? О ЧЕМУ?
Мушки род мали (сто) малог (стола) малом (столу) мали (сто) мали (столе) малим (столом)
Женски род мала (оловка) мале (оловке) малој (оловци) малу (оловку) мала (оловко) малом (оловком)
Средњи род мало (село) малог (села) малом (селу) мало (село) мало (село) малим (селом)
малом (столу) малој (оловци) малом (селу)
Множина Падеж номинатив КО? ШТА? генитив КОГА? ЧЕГА? датив КОМЕ? ЧЕМУ? акузатив КОГА? ШТА? вокатив ХЕЈ! инструментал С КИМ? ЧИМЕ? локатив О КОМЕ? О ЧЕМУ?
Мушки род мали (столови)
Женски род Средњи род мале (оловке) мала (села) малих (столова, оловака, села) малим (столовима, оловкама, селима) мале (столове) мале (оловке) мала (села) мали (столови) мале (оловке) мала (села) малим (столовима, оловкама, селима) малим (столовима, оловкама, селима)
Облик акузатива једнине придева у мушком роду зависи од
ПРИМЕТИ! тога да ли се односи на нешто живо или на нешто неживо. Као и код именица, за неживо је једнак номинативу (мали грм), а за живо је једнак генитиву (малог зеца).
53
ПРЕЗЕНТ
(садашње време)
Шта је презент? Напиши реченицу у којој ћеш нам открити шта радиш у овом тренутку. ________________________________________________________ Вероватно си написао: Ја читам. Ти заиста у овом тренутку чи таш уџбеник. Напиши шта у овом тренутку ради твој друг из клупе. Он ______________. Шта сада ради цело твоје одељење? Ми _______________. Све радње које си написао догађају се у тренуцима говорења, па си зато употребио глаголе у садашњем времену или презенту.
Презент је глаголски облик који означава радњу која се догађа у тренуцима казивања, тј. у садашњости (на пример: читам). Како се гради презент? На основу примера које смо навели, шта можеш да закључиш о презенту као глаголском облику? Пре свега, презент се састоји из једне речи (читам), а не из више речи (на пример: читао сам). То значи да је презент прост глаголски облик. Можемо да закључимо и то да презент има посебне облике за различита лица (на пример: Ја читам, али ти читаш). То значи да се презент мења по лицима.
84
Различити облици садашњег времена добијају се додавањем наставака на презентску основу. Презентска основа се добија када се од првог лица множине презента одбије наставак -мо. Ево који се наставци додају на презентску основу: лице 1. 2. 3.
једнина -м -ш -
множина -мо -те -ју, -у, -е
Који ће се од три могућа наставка употребити у трећем лицу множине − то зависи од глагола (наставак не можемо бирати). На ставци -у и -е додају се на окрњену презентску основу (од основе се одбацује крајњи самогласник). Да видимо како гласи презент глагола писати, читати и радити. Упореди наставке за презент ових глагола: једнина множина
лице 1. 2. 3. 1. 2. 3.
читати чита-м чита-ш чита чита-мо чита-те чита-ју
писати пише-м пише-ш пише пише-мо пише-те пиш-у
радити ради-м ради-ш ради ради-мо ради-те рад-е
У трећем лицу множине презента наставци се код већине глагола не додају на целу, већ на окрњену основу, нпр. пише-мо, али пиш-у. Презент помоћних глагола Ове школске године говорили смо о свим врстама речи. Да ли можеш да одредиш у коју врсту спадају подвучене речи у следе ћим примерима? Ја ћу учити. Ти си дошла. Ево помоћи! То су ненаглашени (краћи) облици речи чији наглаше ни (дужи) облици гласе: хоћу (Ја хоћу учити) и јеси (Ти јеси дошла).
85
АТРИБУТ Пажљиво прочитај одломак из песме Вече Војислава Илића. У Читанци ћеш пронаћи целу песму. Румене пруге већ шарају далеки запад, Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим. Песма Вече спада у описне песме. Песник описује појаве ис казане именицама и радње исказане глаголима. Видећемо како песник одређује именице: ______________ пруге, ______________ запад, _______________ поља, _____________ ратар, _______________ доља, ______________ точкови, __________ стада, ___________ пастир, ____________ пас. У коју врсту речи спадају одредбе именица којима си попунио празна места? То су, наравно, придеви. Да ли се сећаш из четвртог разреда како се зову речи које стоје уз именицу и ближе је одређују? То су атрибути. Атрибут је реч или скуп речи који стоји уз именицу и ближе је одређује.
Како атрибут одређује именицу? Утврдићемо на које све начине атрибут може да одреди име ницу уз коју стоји. Како атрибути одређују именице у следећој групи примера: румене (пруге), мирна (поља), уморни (ратар), шарена (доља), весела (стада), млад (пастир), космати (пас)?
115
Атрибути из ових примера одређују именицу по некој особини. Добијају се на питање КАКАВ?, КАКВА?, КАКВО?. Како атрибути одређују именице у примерима: колски (точ кови), његов (пас)? Атрибути из ових примера одређују именицу по припадности. Добијају се на питање ЧИЈИ?, ЧИЈА?, ЧИЈЕ?. Како атрибути одређују именице у примерима: далеки (запад), далека (поља)? Атрибути из ових примера одређују именицу по месту. Закључимо: Атрибути могу одређивати именицу уз коју стоје по некој особи ни (млад пастир), по припадности (колски точкови), по грађи или пореклу (стаклена чаша, џемпер од вуне), по месту (далека поља), по времену (данашњи догађај), по намени (шиваћа маши на, паста за зубе), по узроку (сузе од радости) и на друге начине.
Врсте атрибута Говорећи о атрибутима у одломку из песме Вече, изоставили смо један атрибут, по нечему различит од свих осталих. Прочитај пажљиво одломак још једном и пронађи тај атрибут. Ево и помоћи ако ти је потребна! Како је одређена именица шкрипа? шкрипа точкова колских Атрибут точкова колских одређује о каквој се шкрипи ради, ко је изазива. Дакле, као и сваки атрибут, и овај стоји поред имени це и ближе је одређује. По чему се овај атрибут разликује од свих осталих које смо навели? Лако се запажа да је овај атрибут другачији од осталих по томе што се не слаже по облику с именицом уз коју стоји и стоји после ње. Атрибути у примерима уморни ратар, звучне двојнице, косма
116
ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Градимо језичку кућу Као што су нам за грађење праве куће потребне цигле, тако нам је и за изградњу језичке куће потребан грађевински материјал, а то су речи. Цигле се повезују малтером у редове, а, затим, у зидове. И речи се граматичким, значењским и другим језичким правилима повезују у веће целине. И тако, реч по реч – стижемо до реченице! Реченица по реченица и стижемо до текста! Текст по текст – и изграђена је језичка кућа! Као што у сваком ступњу у изградњи праве куће може бити много проблема, тако се и свака фаза уздизања језичке куће мора пажљиво осмислити и ништа се у том послу не сме препустити случају. И зато, кренимо редом! Ево и плана! Поћи ћемо од речи. реч Када се снабдемо тим неопходним грађевинским материјалом, онда ћемо учити како да повезујемо цигле, односно како да од речи градимо реченице. од речи до реченице Затим ћемо обликовати зидове наше језичке куће, тј. вежбаће мо како од реченица да саставимо текст.
од реченице до текста
128
Никаква корист од куће ако не умемо у њој да се сналазимо – ако не знамо где је кухиња, а где је купатило, где је дневна, а где спа ваћа соба! Зато ћемо вежбати вештину разумевања текста, сналажења у њему, препознавања његове организације, разликовања битног од небитног у њему. И тако ћемо покушати да стигнемо до крова је зичке куће!
текст по текст – језичка кућа
РЕЧИ Речи које имају исто значење У овом поглављу вежбаћемо значења речи. Немој да се обес храбриш ако не можеш да урадиш неки задатак. Циљ је да научимо што више речи и њихових значења! Ако ти треба помоћ, обрати се наставнику или потражи у школској библиотеци Речник српскохр ватскога књижевног језика Матице српске и у њему пронађи реч коју не разумеш. 1. Придеви безобразан и безобзиран имају слично значење. Стрелицама повежи ове придеве са описаним начином испољавања таквог понашања и покажи да знаш када треба употребити један, а кад други придев: Дванаестогодишњи Н. седи у аутобусу и мирно гледа како улази бака са препуном, тешком торбом. Он и не помишља да јој уступи место. Н. је:
безобразан
Дванаестогодишњи П. често псује, напада другове без разлога, вређа их и лаже. Он је:
безобзиран
129
Када сам се шетао, видео сам разно цвеће и дрвеће. Све је било пуно разних мириса који су били јако лепи. Ваздух је био јако чист и леп. Видео сам и разно воће, поврће и пластенике. При састављању текста, треба пазити да не пона вљамо исте речи из реченице у реченицу. У следећој реченици морамо употребити другу реч са истим или сличним значењем, а не исту реч!
ЗАКЉУЧУЈЕМО!
3. Шта није добро у низању реченица у овом ђачком саставу? Уочи грешку, а затим препиши реченице исправљајући оно што није добро. Трећи дан царева ћерка је почела да ради. Пошто је царева ћерка почела да ради, добила је вечеру. _____________________________________________________________ _____________________________________________________________
ЗАКЉУЧУЈЕМО!
Није добро започињати реченицу речима којима смо завршили претходну! Колико год је то могуће, треба да избега вамо понављање речи, скупова речи и реченица у једном тексту. 4. Да ли примећујеш грешку у низању ових реченица? Запази шта није добро, а затим правилно препиши ову сложену реченицу. Мачку смо пуштали у кућу, а она увек скочи на пећ да се угреје. _____________________________________________________________ Није добро говорити о једном догађају тако што ће се при том у једној реченици употребити једно време, а у другој друго. Времена морају бити усклађена!
ЗАКЉУЧУЈЕМО!
5. Ево како је један твој друг започео састав о филму Чарли и фабрика чоколаде. Био једном један сиромашан и скроман дечак Чарли. Тада су се правиле у једној великој фабрици најбоље чоколаде на свету. Шта бисмо могли да замеримо овом уводу? Шта му недостаје? Недостају одговори на питање КАДА? и ГДЕ?. Друга реченица почиње прилогом за време тада као да је у претходној реченици било речи о времену вршења радње. Остајемо ускраћени за важне
146
Да ли трошимо више угља за погон возова или за огрев? _____________________________________________________________ На основу количине угља који трошимо за погон бродова закључи да ли имамо много бродова и да ли је код нас живљи желе знички или бродски саобраћај. _________________________________ ___________________________ б) Погледај табелу и одговори на питања:
► Какви подаци су изнесени у овој табели? _____________________________________________________________ У наведеним намирницама има највише: а) беланчевина б) масти в) угљених хидрата г) воде У којим намирницама наведеним у табели има највише воде? _____________________________________________________________ Да ли у говедини има витамина? ________________________ Да ли има више масти у орасима или у чоколади? ________ У којој намирници има највише калорија? _______________ У којим намирницама има највише витамина? ___________
160
Граматика и правопис српског језика за IV разред основне школе (решење теста)
1. Милан, отац, писац, цвеће, књига 2. листови – мушки род, множина радост – женски род, једнина весеље – средњи род, једнина девојка – женски род, једнина 3. заједничке именице: школи, војсковође градивне именице: млеко збирне именице: грожђе 4. А. бели, плаво, жута, златно Б. а. 5. он, ми, ја, ти 6. основни број: три, један редни број: осми, први збирни број: четворо, двоје 7. ће процветати 8. А. а. Б. б. начин 9. трпезаријски 10. б. 11. Мајка му је Крагујевчанка, а отац Пироћанац. Упознали су се у Црној Гори 23. V 1975. године. Упознао их је Анин стриц. Не сећам се да ли их је упознао у Будви или у неком другом невеликом црногорском граду. Још од тада његов отац чита подгоричке новине „Победа“. 12. а. Марко је рекао: „Доћи ћу чим падне вече“. б. „Чим падне вече, доћи ћу“, рекао је Марко. в. „Доћи ћу“, рекао је Марко, „чим падне вече“.
161