Учимо српски језик за 5. разред основне школе - 15113

I. Понављамо

Ко је то?

Шта је то?

Чије је то?

То је Ана То су деца.

То је моја јакна.

Какве су те патике?

Те патике су удобне

Чија је ова капа?

Ова капа је њена.

Питања: КО ЈЕ ТО? ШТА ЈЕ ТО? постављамо увек у једнини. Одговор може

бити и у једнини (То је Милош) и у множини (То су дечаци).

За бића питамо: КО ЈЕ ТО? За предмете питамо: ШТА ЈЕ ТО?

Ко је то?

Шта је то?

То је Милош. То је лопта.

То су дечаци. То су лопте.

Подсетимо се како одговарамо на питања КАКАВ, КАКВА, КАКВО...

Какав је дечак? Какви су дечаци? Каква је Ана? Какве су оне? Какво је дете?

Дечак је добар. Дечаци су добри.Ана је добра.Оне су добре. Дете је добро.

Подсетимо се речи које одговарају на питања ЧИЈИ, ЧИЈА, ЧИЈЕ...

Ко? Чији? Чија? Чије?

моја, моје

твој, твоја, твоје

он, оно његов, његова, његово

она њен, њена, њено

Ко? Чији? Чије? Чија?

наша, наше

ваша, ваше

они, оне, онањихов, њихова, њихово

II. Вежбамо

је нешто?

и придев који

женски род једнина једнина

род једнина женски род множина

женски род множина 1.

Посматрај

илустрације и одговори на питања: Шта је то? Ко је то? Посматрај урађене примере.

То/Ово је мајица. То/Ово је девојчица.

2. Састави реченице од датих речи као у првом примеру.

играчка – лепа – је – Та Та играчка је лепа.

кликери – Ови – шарени – су

другарица – моја – Милица – је

маче – мало – То – је – наше

наш – друг – добар – То – је

су – моји– другови – најбољи – То

3. Допуни низове, као у урађеном примеру.

Шал је црвен, јакна је црвена, дугме је црвено

Капут је црн, мајица је ________________, одело је .

је бео, чарапе су , одела су .

Патике су , тренерка је , је плаво.

Двориште је , је мала, су мали.

Дечак је , су добри. Девојчице су .

4. Постави питања. Посматрај урађене примере.

То је девојчица. Ко је то/ово? То су девојчице. Ко је то/ово?

Ово је кућа. Шта је то/ово? Ово су куће. Шта је то/ово?

То је дечак. То су дечаци.

Ово је дрво. Ово је цвеће.

Ово су баште. То је бака.

То су птице. То је трава.

5. Допуни дијалог.

Маја и Ана се играју. Долази Милош и води куче.

Маја: је то?

Ана: је Милош. Он је

добар друг. Упознаћу вас.

Мајо, ово је . је Маја. је добра другарица.

Милош: је куче. Зове се Аки.

Маја: куче је . Да ли је ?

Милош: Није. Оно је још .

Ана: Баш је . Играћемо се заједно.

7. Волим / Не волим...

I. Понављамо

Кога чекаш?

Чекам друга и другарицу.

II. Вежбамо

Шта волиш?

Волим сладолед, чоколаду и јагоде

1. а) Стави знак  поред речи којом можеш допунити реченицу. Прецртај реч која не одговара. Посматрај урађен пример.

Имам Носим Чекам Волим друг друга.  торбу. торба.бака. баку. математика. математику. сестру. сестра.свеске.свески. тату. тата. песме.песми.

брата.брате. лопта.лопте. часови.часове.другови.другове. куче. кучету. сат. сата. лето. лету. цвећа.цвеће.

б) Добијене реченице прочитај наглас.

2. Допуни реченице понуђеним речима.

кромпир шаргарепу пасуљ парадајз кајсије јагоде лешнике паприку

Волим да једем .

Не волим да једем .

воду лимунаду млеко јогурт сокове чај

Волим да пијем .

Не волим да пијем .

3. Одговори на питања. У одговорима користи дате речи.

тетку сестру брата ујака стрица баку деду

Које рођаке имаш?

Кога од рођака највише волиш?

Кога ретко виђаш?

Кога зовете на ручак?

4. Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради.

Милан је отишао код друга, а Маја је у школи. Мама чека (Милан и Маја) да дођу на ручак. Они ће ускоро стићи. Она кува (супа), пече (месо) и (кромпир). Прави и (салата). Тата поставља (сто) и опраће (судови) кад ручају.

II. Учимо ново и вежбамо

Прочитај реченице:

– Илићи спремају свечани ручак. Да ли су и тебе позвали?

– Мене? Нису ме звали. Позвали су вас. Сигурно вас очекују.

– Нас су звали, али ми не можемо ићи.

У наведеним реченицама истакнуте су заменице које одговарају на питање КОГА. Дужи

и краћи облици заменица дати су у табели.

Ко?Кога?

Ко?Кога?

јамене, ме ми нас

ти тебе, те ви вас

он, оно њега, га

она њу, је, ју

они, оне, онањих, их

КОГА?

Мама чека сина.

Ко чека? Кога чека?

Чека сина.Чека њега. Чека га.

Мама чека ћерку. Чека ћерку.Чека њу.Чека је.

Мама чека.

Мама чека децу. Чека децу.Чека њих. Чека их.

Облици заменица у трећем лицу не користе се само за бића, већ и за предмете. Тада одговарају на питање ШТА

ШТА?

Ко? Шта?

Мама спрема ручак.Мама га спрема.Спрема га.

Она кува супу. Она је кува. Кува је.

Тата пере судове. Тата их пере.Пере их

1. Састави реченице од датих речи.

пронашао, га, Он, је, брзо

случајно, је, смо, Срели

нас, одмах, Није, препознала

видео, те, Нисам, дуго

у, чекали, јуче, вас, граду, Ми, смо

2. Допуни реченице одговарајућим обликом заменица датим у загради.

Милица је звала у госте. (ми)

Они нису чекали. (ја)

Ја сам тражио. (они)

Нисам нашао. (ви)

Јован слуша. (она)

Мама јако воли. (он)

3. а) Подвуци речи које одговарају на питања КОГА/ШТА, а затим их замени краћим обликом заменица: га,је,их.

Марко чека друга. Марко чека.

Мира чува сестру. Мира чува.

Деда храни голубове. Деда храни.

Ана воли бајке. Ана воли.

Дечак тражи лењир.

Дечак тражи.

Мама зове децу. Мама зове.

б) Добијене реченице напиши у прошлом времену. Пази на ред речи.

Марко га је чекао.

4. Допуни реченице. Посматрај урађени пример.

Ја сам урадио задатак.

Учитељица ће ме похвалити.

Ти си добио добру оцену. Зато тата хвали.

Они ће ићи у позориште. Наставница ће водити.

Ми ћемо доћи на Сањин рођендан. Она је позвала.

Јоца је ишао код лекара. Лекар је прегледао.

Маја је рецитовала. Ми смо слушали.

Дођите код нас. Ми ћемо чекати.

5. Допуни реченице. Употреби дуже облике заменица.

Звала је (ја), а не (ти).

Наставница је похвалила (ми), а не (ви). (ти) чекам, а не (он).

Слушао је (она), а не (он). (оне) ћу повести, а не (ти).

Чекали смо (ви), а не (они).

6. Истакнуте речи у реченици замени као што је то урађено у првом примеру.

Стигли су гости. Мама их је звала на ручак.

Донели су поклоне. Ми смо одмах отворили.

Мама је пекла питу. Ја сам брзо појео.

Ти си оставио једно парче. Тата је одмах узео.

Послужили смо и колаче. Гости су похвалили.

Сестра је много причала. Мама је опоменула.

На крају су попили кафу. Тата је скувао.

7. Допуни дијалог одговарајућим облицима заменица.

Маја и Ана се договарају да иду заједно у биоскоп.

Маја: Хоћеш ли да идемо у биоскоп?

Ана: Може. А ко све иде?

Маја: Ето, идемо и , а можемо још неког позвати.

Ана: Добро. Сигурно ће и Сања хтети да иде. ћу позвати. позови Стефана. Обрадоваћеш

Маја: Важи. А ко ће купити карте?

Ана: Купићемо заједно. Дођите у шест сати. Чекам испред биоскопа.

I. Понављамо

Какво ће време бити сутра?

Сутра ће бити хладно.

Чија је плава јакна?

Плава јакна је моја

II. Учимо ново и вежбамо

Којујакну ћеш ти обући?

Које ципеле ћеш обути?

Посматрај табелу. Обрати пажњу на облик именица и придева.

Мушки родЖенски родСредњи род

Једнина

леп дечак добар дан добра девојчица добра година

добро дете

лепо јутро Множина

лепи дечаци добри дани добре девојчице добре године

добра деца

лепа јутра

Именица и придев се слажу у роду и броју.

1. Заокружи слово испред речи која може да стоји уз именицу.

а) леп б) лепа в) лепо ДАН

а) хладан б) хладна в) хладно ЈУТРО

а) дуг б) дуга в) дуго НОЋ

а) лепи б) лепе в) лепа ДАНИ

а) забаван б) забавна в) забавно

2. Подвуци реч која може да стоји уз именицу као што је показано у првом примеру.

ПРОЛЕЋЕ ЛЕТО ЈЕСЕН ЗИМА

сунчано/сунчане топао/топлосив/сивахладна/хладно

лепе/лепо дуг/дугокишовит/кишовитајак/јака

3. Заокружи слово испред тачне реченице.

а) Тај дан је био леп.

а) Тај дан је био лепо.

б) Овај јутро је био хладно. б) Ово јутро је било хладно.

в) Тај ноћ је био дуг. в) Та ноћ је била дуга.

г) Ово вече је било топло. г) Овај вече је био топло.

д) Ти дани су били кратки. д) Ти дани су били кратке.

1. а) Повежи речи као у решеном примеру.

чиста шуме

високо море

топло река

зелене дрво

бистри језера

дубока потоци

б) Састави реченице с речима које си повезао/повезала. Угледај се на урађени пример.

Река је чиста. Чиста река тече кроз наш град.

II. Учимо ново и вежбамо

Именица и придев се слажу и када одговарају на питања КОГА/ШТА.

У табели су истакнути наставци у мушком роду (лепог дечака). Заокружи наставке

који показују да се именица и придев слажу у женском и средњем роду.

Мушки родЖенски родСредњи род

лепог дечака

добру девојчицу

добро дете

Једнина

Множина

леп дан

лепе дечаке

лепе дане

добру годину

лепе девојчице добре године

2. Заокружи слово испред тачне реченице.

лепо јутро

добру децу

лепа јутра

а) Имам доброг друга. а) Имам добру друга.

б) Он воли велики паркове и густи шуме.б) Он воли велике паркове и густе шуме.

в) У парку посматра мала језеро. в) У парку посматра мало језеро.

г) У шуми бере лепо цвеће. г) У шуми бере лепа цвећа.

д) Често храни малу птицу. д) Често храни мала птицу.

ђ) Птица једе ситна зрна. ђ) Птица једе ситно зрна.

3. Из сваке колоне одабери по једну реч и састави реченице. Напиши их и прочитај

наглас.

Мама су добила доброг љубимце

Ми имају наше папагаја

Девојчица ћемо почистити

Деца је похвалила

мале дечака

нове пса

Бака и деда су желели жутог двориште

Они је нахранила

опасног рибице

4. Изабери одговарајућу реч и допуни реченицу.

дубока шарено висока дивље зелена старо мали брзи

планина је близу. трава је лепа.

цвеће је на ливади. дрвеће је дебело.

језера су хладна. камен је округао.

потоци су бистри. _________________ животиње су у шуми.

5. Допуни реченице одговарајућим речима.

мој наша моје њихово твоје његов мали лепа

Да ли је ово твој кућни љубимац? Не, кућни љубимац је мачка.

Како изгледа ваша мачка? мачка је .

Је ли ово његов мали папагај? Није то је папагај.

Погледај, истрчало је неко шарено маче. Да ли је то маче? Не, није маче. То је маче.

6. Допуни започете реченице. Посматрај урађени пример.

Башта је мaла. Ја заливам малу башту.

Ту расту црвене руже. Ми волимо

Цвет је жут. Убраћу .

Дрво је младо. Oни су посадили .

Воће je зрело. Једем .

Бели зец је наш. Mи имамо .

7. Допуни реченице именицом по свом избору у одговарајућем роду и броју.

Ово је мој добар .

То су наши стари .

Оно су ваша нова ?

Ово је његово мало .

То је њена вредна

Оно су њихове важне .

Ово су твоја велика .

8. Допуни дијалог речима у загради тако да одговарају на питања КОГА/ШТА.

Маја и Марко иду у зоолошки врт. Марко чека (своја сестра).

Марко: Да ли си спремна? Када ћемо кренути?

Маја: Сачекај, хоћу да зовем (једна другарица). Рекла је да жели и она да иде.

Марко: Добро, зови (она). Онда ћу ја звати (свој друг), па ћемо ићи заједно у зоолошки врт.

Маја: Желим да видим (дивље животиње), а посебно (велике мачке). Да ли у овом врту имају (црни пантер)?

Марко: Имају (он). А држе и (афрички лавови).

Маја: Чиме (они) хране?

Марко: Мислим да велике мачке једу (свеже месо). Нисам сигуран. Питаћемо (њихови чувари).

Маја: Ево, видим (твој друг) и (моја другарица), долазе. Можемо да кренемо.

9. Допуни дијалоге речима по свом избору. Посматрај урађени пример.

• Да вас упознам. То је Ана. Ана је моја добра другарица.

◆ Ми се већ познајемо. Ана је и моја другарица.

• Изволи, уђи. Ово је моја соба. Како ти се допада?

◆ Твоја соба је . Свиђа ми се и твоје купатило. Оно је

• Дођи да ти нешто покажем. Ово је наш . Он је .

◆ пас је . И ми имамо пса. Наш пас је .

• Купила сам нову књигу. Она је

◆ Читао сам књигу. Стварно је .

I. Понављамо

Какав је дечак?

Каква је девојчица?

Девојчица

II. Учимо ново и вежбамо

Посматрај табелу. У примерима датим

одговарају?

Одговори на питања и састави реченице на основу дате табеле. Задатак реши усмено.

Какав је дечак? Какви су дечаци? Какве су девојчице? Какво је дете? Каква су деца? Речима лепо, добро, брзо може се

радња.

Какво? Какво је дете? Какво је маче? Какво

1. Заокружи слова испред речи које могу да стоје уз дати глагол.

а) лепо б) брзо в) тихо ТРЧАТИ

а) тихо б) гласно в) јако ЧИТАТИ

а) лако б) споро в) срећно ПИСАТИ

а) мало б) вредно в) лоше ЈЕСТИ

а) брзо б) лоше в) добро СПАВАТИ

а) добро б) гласно в) слабо ЗНАТИ

2. Прочитај реченице и одговори на питања.

Куче је брзо. Како куче трчи?

Бака је спора. Како бака хода?

Маја је гласна. Како Маја говори?

Мама је вредна. Како мама ради?

Он је гласан. Како он пева?

Ветар је јак. Како ветар дува?

3. Састави реченице од датих речи као у првом примеру.

маче – брзо – једе – То То маче брзо једе.

вичу – Ови – јако – дечаци

ученици – вредно – Ови – уче

деда – дише – тешко – Мој

се играју – другарице – лепо – Моје

деца – једу– лоше – Ова

сестра – устајe – тешко – Моја

4. Речи у загради употреби у одговарајућим облицима. Посматрај урађени пример.

Вредни ученици вредно раде.

девојчица учи. (добар)

цвеће

киша

цвета. (лепо)

пада. (слаба)

река тече (брз)

ватра гори. (тих)

човек говори. (паметан)

III. Учимо ново и вежбамо

Овај задатак је лак, а онај још лакши

Наша другарица је вредна, али њена сестра је вреднија

Ова деца су тиха, а она још тиша

Особина коју неко/нешто има може бити изражена у различитој мери.

Речи којима се исказује особина могу мењати свој облик.

леп лепшинајлепши

спорспоријинајспорији

лак лакшинајлакши вреданвреднијинајвреднији мек мекшинајмекши

гласан гласнијинајгласнији

брзбржинајбржи добар бољи најбољи тихтишинајтиши

висок вишинајвиши

тежактежи најтежи малимањинајмањи

Пази на слагање међу речима.

1. Доврши започете реченице.

Бицикл је брз, аутомобил је , а авион је .

Дрво је зелено, лист је , али трава је .

Јабука је црвена, јагода је , а трешње су .

Лопте су лаке, балони су , перо је .

Дете је мало, куче је , пиле је .

Воће је слатко, колачи су , шећер је .

Море је хладно, река је , али потоци су .

2. Састави реченице од датих речи. Пази на род и број. Посматрај урађене примере и

задатак реши усмено. Тај/та/то

Ти/те/та

човек свеска

деда

деца лекције

јабука

цвеће ученици

Тај човек је највреднији. Та деца су највреднија.

3. Допуни реченице одговарајућим облицима датих речи.

најлепши

најбољи највреднији

најновији

најлакши најцрвенији

најуреднији

најпажљивији

мању, нижим, лепе, лакши, најцрвеније, најслађим, високо, највишим, најлепше

– Како су оне вишње. Штета што је дрво тако , не могу да их дохватим.

– Ти бери ове које су на гранама, а ја сам и попећу се на дрво. Дохватићу оне на гранама.

– Погледај десно, оне вишње су . Покушај да их дохватиш. – Ево, успео сам! Додај ми ту корпу, напунићу је вишњама.

4. Допуни дијалоге речима којима се исказује постојање особине у мањој или већој мери. Користи понуђене речи у одговарајућем облику. Посматрај урађени пример.

занимљив, укусан, добар, одличан, узбудљив, леп

• Да ли се дружиш с Мајом? Можеш ли нас упознати?

◆ Могу, она је добра девојчица и моја најбоља другарица.

• Изволи, послужи се. Ово су колачи. Како ти се допадају?

◆ Никад нисам јео овако колаче. Јако ми се допадају. То су колачи које сам до сада јео.

• Хоћеш ли да идемо у биоскоп? Игра један јако филм.

Марко каже да је од свих филмова које је гледао.

◆ Хоћу. Ја волим филмове.

• Читао сам књигу „Аги и Ема” Игора Коларова. је! Купићу је.

Можеш ли ми је позајмити? И ја волим књиге.

◆ Могу, треба да је прочиташ. Одавно нисам читао књигу од ове. Сигурно ће ти се допасти.

Речи којима се исказује како се врши нека радња могу се поредити као и речи којима се исказује особина.

Она пише лепо, Милица пише лепше, а Маја пише најлепше.

Мама добро кува, тата кува још боље, али бака најбоље кува.

леполепше најлепше

тачно тачнијенајтачније

вредновреднијенајвредније

Како?

брзо брже најбрже

тешко теже најтеже

јако јаче најјаче

добро боље најбоље

1. Подвуци речи које могу да стоје уз дате глаголе и састави реченице. Задатак реши усмено. Посматрај урађене примере.

УРАДИТИ добро, боље занимљиво, занимљивије успешно, успешније јако, јаче лако, лакше брзо, брже

Овај пут смо ту вежбу урадили добро. Следећи пут ћемо је урадити још боље.

СПАВАТИ тише, најтише лепше, најлепше лако, најлакше боље, најбоље лоше, лошије мирно, мирније гласно, гласније

ИГРАТИ СЕ теже, најтеже лепше, најлепше боље, најбоље јаче, најјаче

ДОРУЧКОВАТИ лепо, лепше брзо, брже вредно, вредније успешно, успешније гласно, гласније тачно, тачније споро, спорије лоше, лошије

СЕДЕТИ тихо, тише лоше, лошије лепо, лепше јако, јаче брзо, брже добро, боље мирно, мирније споро, спорије лако, лакше

УСТАТИ добро, боље гласно, гласније брзо, брже лако, лакше споро, спорије тихо, тише вредно, вредније лоше, лошије

2. Допуни реченице тако да одговарају на питање КАКО. Посматрај урађени пример.

Милош брзо учи нове речи, али Јован учи још брже.

Она чита, али Ана чита . (лепо)

Мораш урадити овај задатак. Ово баш није . (добро)

Слушај . Ако не слушаш , нећеш све чути. (пажљиво)

Тако је овде. Никад није било . (досадан)

Волим да слушам баку јер она тако прича. Нико не прича од ње. (узбудљив)

Милош иде тако . Ако не будемо ишли , нећемо га стићи. (брзо)

3. Одговори на питања. Посматрај урађени пример.

Како задатке објашњава твоја наставница математике?

Она објашњава боље од свих других.

Нико не објашњава тако добро као она.

Како вози твој тата?

(пажљиво)

Како је он шутнуо лопту? (јако)

Како је прошао час? (споро)

Како памти твој деда? _______________________________________________________________ (тешко)

Како он хвата лопту? (спретно)

Како сте урадили контролни задатак?

(успешно)

е и е

I. Понављамо

Чији је ово пас?

То је његов пас.

Чије је бело маче?

Бело маче је њено.

II. Учимо ново и вежбамо

Марко има пса. Чији је пас? Пас је Марков.

Милош има пса. Чији је пас? Пас је Милошев.

Маја има пса. Чији је пас? Пас је Мајин.

Чији су то љубимци?

То су његови љубимци.

Када исказујемо чије је нешто, именица може добити један од следећих наставака: -ов, -ев, -ин.

Посматрај табелу.

Ко? -ов -ев -ин

дечак дечаков – –

Милош – Милошев –

Јован Јованов – –

Чији?

сестра – – сестрин

тата – – татин

деда – – дедин

На именице мушког и средњег рода обично додајемо

наставак -ов (Јованов, ујаков, братов).

Неким именицама додајемо наставак -ев (Милошев, возачев, стричев, очев, учитељев).

-ин

без

да ли су мушког или женског рода (Мајин, сестрин, дедин, Сашин).

Опет мораш пазити на слагање у роду и броју. Погледај табелу и реци од чега зависи род и број речи којима се казује чије је нешто.

Чији? Чија? Чије?

Џемпер је Марков.Мајица је Маркова. Одело је Марково.

Чији? Чије? Чија?

Џемпери су Маркови.Мајице су Маркове. Одела су Маркова.

1. Настави да попуњаваш табелe.

Ко? -ов -ев -ин

Ко? -ов -ев -ин

брат  Урош

ЧИЈИ?

ујак Атила

ЧИЈИ?

учитељ –  – мама

рођак

2. Постави питање тако да одговор буде истакнута реч.

кошаркаш

Плаве панталоне су Миланове. Чије су плаве панталоне?

Ова мајица је сестрина.

Те чарапе су мамине.

Ови капути су татини.

Мајино огледало je мало.

Дошли су Маркови другови.

Ово су бакина писма.

3. Допуни реченице речима у загради тако да одговарају на питања:

чији, чија, чије; чији, чије, чија

Ова играчка је била . (Марија)

Тај шешир је . (Иван)

Мало маче ће бити . (Милош)

Те ципеле су . (тата)

Ово двориште је . (сусед)

Плави кликери су . (бата)

Та одела су . (деда)

4. Напиши чије је шта, односно чије ће шта бити.

Деда има велико двориште.

Велико двориште је .

Јелена има опасног пса. .

Дечак ће добити лепе играчке. .

Мама ће купити црну ташну. .

Куче ће добити нову кућицу. .

Лана има плаве рукавице. .

5. Татине, мамине, Урошеве, Мајине, бакине и дедине ствари су у ормару у предсобљу. Погоди чије је шта и састави реченице.

6. Истакнуте речи замени као у урађеном примеру. Пази на род и број.

Ова хаљина је њена. Ова хаљина је Маријина.

Нови бицикл је његов.

Те бојице су њене

Ово место је њено.

Ти цртежи су његови.

Црвена оловка је њена.

Та свеска је његова

То је његово перо.

Вежбали смо и научили 3

Допуни текст датим речима у одговарајућем облику.

наставник лако јер пет их вредно

Маја и Милош су били на такмичењу из математике. Они су радили и вежбали тешке задатке. Учили су воле да се такмиче. Такмичење није било у њиховој школи, па је водио . Радили су тест који је имао

задатака. Три задатка су решили, али два су била баш тешка.

Допуни текст речима тако да одговарају на питања у загради.

Ученици стоје испред (где?). Ускоро почиње утакмица. Марков тим

је постигао (какав?), а (чији?) још (какав?) резултат. (какви?) тимови су ушли у финале. Сада ће (чији?) тим играти против Ациног тима.

Тренер: Милоше, били сте , (какви?), али сада морате играти још . (како?) Ти си (какав?) и чуваћеш оног (каквог?) играча.

Милош: Мислим да је Душан (какав?) иако је (какав?)

од мене. Он ће га (како?) чувати.

Тренер: У реду. Пазите, овај тим игра (како?) од свих тимова с којима сте до сада играли. Станите поред (где?) Ускоро ће се чути (чија?) пиштаљка.

Вероватно се бавиш неким спортом. У својој свесци састави кратак текст у којем ћеш написати:

како вежбаш зашто си одабрао/одабрала тај спорт с ким најчешће вежбаш

коју спортску опрему користиш и колико времена проводиш у вежбању

САДРЖАЈ

1. Шта сада радиш? . .

A Презент с исказаним субјектом

Б Презент с исказаним и неисказаним субјектом

2. Били смо на распусту . . . .

A Перфекат с исказаним субјектом

Б Перфекат с исказаним и неисказаним субјектом

3. Шта ћеш сутра радити?

А Футур I с исказаним субјектом Б Футур I с исказаним и неисказаним субјектом 4.

Б Исказивање молбе и заповести 5.

Б Реченице с именским предикатом

6. Шта треба да радимо?

А Реченице са сложеним глаголским предикатом

7. Волим / Не волим... .

А и Б Исказивање правог објекта именицама Б Исказивање правог објекта личним заменицама

8. Коме су деца помогла?

А и Б Исказивање неправог објекта именицама Б Исказивање неправог објекта личним заменицама

9. Какво је... Чије је...

А Слагање атрибута и именице (разумевање) Б Слагање атрибута и именице (примена)

12. Какав и како?

А и Б Творба прилога од придева

Б Компаратив и суперлатив придева и прилога

13. Шта је чије? . . . . .

Б Присвојни придеви на -ов, -ев, -ин

14. Зашто си то урадио/урадила? .

А Узрочне реченице с везницима јер и зато што

Б Исказивање узрока генитивом с предлогом због

15. Чиме се играш? С ким се дружиш?

Б Исказивање средства и друштва Вежбали смо и научили

Наташа Добрић, Гордана Штасни • Српски као нематерњи језик УЧИМО СРПСКИ ЈЕЗИК за 5. разред основне школе • Прво издање, 2023. годинa • Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Лектор: Ирена Канкараш

• Дизајн и корице: Сашењка Мељников Ивановић

• Илустрације: Душан Дуда Вукојев • Графички уредник:

Мирослав Радић • Коректор: Слободанка Дачић • Компјутерска припрема: Бранка Пајић • Обим: 5 штампарских

табака • Формат: 20,5 × 26,5 cm • Тираж: 3.000 примерака • Рукопис предат у штампу: маја 2019. године • Штампање

завршено: маја 2019. године • Штампа: PLANETA PRINT, Београд