Историја за 5. разред основне школе - 15314

Рецензенти

др Ифигенија Драганић, доцент Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду

мр Снежана Вукадиновић, асистент Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду

Радован Мркшић, професор историје у ОШ „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду

Уредник

др Јасмина Милановић

мр Небојша Јовановић

Одговорни уредник

Слободанка Ружичић

За издавача

др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник

Главни уредник

Драгољуб Којчић

За издавача

Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете Републике Србије одобрио је употребу овoг уџбеника у петом разреду основне

школе својим решењем број 650-02-00739/2010-06 од 28. 12. 2010. године.

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

37.016:94(075.2)

37 . 016 : 94 ( 075 . 2 )

СМИРНОВ Бркић, Александра, 1977Историја : са историјском читанком и радном свеском : за пети разред основне школе / Александра Смирнов Бркић ; [илустрације Младен Анђелковић ; израда карата Милован Милојевић, Марко В. Милошевић]. - 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2016 (Београд : Гласник). - 155 стр. : илустр. ; 27 cm

Тираж 7000.

СМИРНОВ Бркић, Александра, 1977Историјa : са историјском читанком и радном свеском : за пети разред основне школе / Александра Смирнов Бркић ; [ илустрације Младен Анђелковић ; израда карата Милован Миливојевић, Марко В. Милошевић ]. - 2 . изд . - Београд : Завод за уџбенике , 2013 ( Лозница : Младост груп ). - 155 стр. : илустр. ; 27 цм Тираж 20.000.

ISBN 978-86-17-18328-6

ISBN 978-86-17-19444-2

COBISS.SR-ID 196834828

COBISS.SR-ID 224598540

ISBN 978-86-17-18328-6

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 2016)

© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2011–2013)

Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини, а ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

1. историја, наука о прошлости

– Шта је то наука

– Шта изучава историја

– Шта су историјски извори

2. Време и простор

– Рачунање времена (хронологија)

– Подела прошлости (периодизација)

– Простор у историји

II. ПРАИСТОРИЈА

3. Прве људске заједнице и живот човека праисторије

– Одлике праисторије

Појава човека и прве људске заједнице

– Станишта и занимања праисторијског човека – Открића праисторијских људи – Култура праисторије – Праисторија на тлу Србије

III. СТАРИ ИСТОК

4. Почетак старог века на старом истоку – Време и простор старог века – Откриће писма

– Народи и државе Старог истока

– Културна достигнућа народа Старог истока

5. Месопотамија – Сумер и Акад – Вавилонија – Асирија – Персија

– Свакодневни живот

– Култура Месопотамије

6. стари Египат

– Египат је дар Нила

– Друштво и држава старог Египта

– Свакодневни живот

– Култура старог Египта

IV. СТАРА ГРЧКА

7. Критско, микенско и хомерско доба

– Држава на Криту

– Микенско доба

– Хомерско доба

8. спарта и Атина

– Стварање полиса

– Војничка Спарта

– Учена Атина

9. Велики ратови Грка у 5. веку пре н. е. ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ (499–449. ГОД. ПРЕ Н. Е.)

– Јонски устанак

– Персијски походи на Грчку

– Маратонска битка

– Термопилска битка

– Саламинска битка – Делски савез и крај рата ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ (431–403. ГОД. ПРЕ Н. Е.)

– Златно доба Атине – Сукоб Атине и Спарте

– Сицилијанска експедиција

10. Култура старе Грчке – Олимпијске игре – Науке

– Књижевност

– Религија – Уметност

– Свакодневни живот

V. ХЕЛЕНИЗАМ

11. Александар Велики

– Успон Македоније

– Освајања Александра Великог

– Хеленистичка култура

VI. СТАРИ РИМ

12. рим у доба краљева

– Народи Апенинског полуострва у старом веку

– Етрурци

– Оснивање града Рима

– Седам легендарних римских краљева

– Патрицији и плебејци

13. римска република

– Оснивање Републике

– Римска војска

– Освајање Италије

– Пунски ратови

– Грађански ратови и пад Републике

14. римско царство

– Октавијан Август и оснивање принципата

– Диоклецијан и оснивање домината

– Константин Велики

– Варвари и пад Рима

15. римска култура

– Свакодневни живот

– Римска наука и књижевност

– Римска уметност

– Римска религија

– Појава хришћанства

VII. ТЛО СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА

16. Територија србије у античко доба

– Народи на тлу Србије у старом веку

– Римска освајања централног Балкана – Уређење римских провинција на тлу Србије

Римски градови на тлу Србије

Драги ђаци, Ове школске године упознаћете нови наставни предмет – историју. Историја трага за сазнањем шта се све догађало пре нас, чак хиљадама година уназад. Зато ће вам се овај предмет чинити као детективска игра, у којој ви помоћу трагова из прошлости откривате тајне прошлих времена, налазите изгубљене градове и скривена блага, упознајете живот људи некада и сазнајете зашто смо ми данас овакви какви јесмо. Јер прошлост гради нашу садашњост.

Уживајте у вашим првим истраживањима прошлости.

Број и наслов наставне теме

Ваш аутор

Наслов наставне јединицеПојмовник Поднаслов

КАКО КОРИСТИТИ РАДНИ УЏБЕНИК

Основни текст Илустрација и легендаИсторијска карта

Да бисмо вам олакшали учење, одлучили смо да не правимо посебно уџбеник, историјску читанку, историјску вежбанку и историјски атлас, већ смо изабрали најбоље и најзанимљивије од свега и спојили све на једном месту.

Уџбеник се састоји од седам наставних области, од којих свака има своју боју, како бисте их лакше нашли док листате уџбеник.

Свака од ових области садржи наставне јединице које ћете обрађивати током школске године. Има их укупно 16. Знак за наставну јединицу је , што значи да је најважније градиво које треба да научите баш ту. Свака наставна јединица садржи појмовник уоквирен у боји наставне

области. Помоћу њега ћете савладати нове појмове и уједно имати подсетник.

Уз наставну јединицу се често налази и историјска карта .

После наставне јединице увек долази одељак Прочитај, сазнај, забави се , у коме ћете помоћу кратких прича, слика и питалица сазнати нешто више о ономе што је обрађено у наставној јединици. Ту се налазе и домаћи задаци које ћете радити код куће.

На крају сваке наставне јединице у одељку Колико знам о ... налазе се тестови помоћу којих ћете проверити колико сте научили у претходној наставној јединици.

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ

Шта је то наука

Наука је начин сакупљања знања о свету који

нас окружује. Свака наука се бави изучавањем*

одређене области, па тако, на пример, биологија прикупља сазнања о живим бићима, медицина

истражује здравље човека, математика се бави рачунањем.

Шта изучава историја

Сви догађаји око нас одвијају се у одређеном времену и не могу се разумети без њега. Време нам говори КАДА се нешто догодило. Три основ-

не одлике времена су: – ПРОШЛОСТ (оно што се догодило)

Јуче сам купио књигу. – САДАШЊОСТ (оно што се догађа)

Сада седим на часу. – БУДУЋНОСТ (оно што ће се догодити)

Сутра ћу ићи у школу.

КАДА?

*

изучавати = проучавати, истраживати ради стицања знања

Подела времена 

Реч историја потиче из језика Старих Грка, који су ову реч користили за све оно што се сазнало о прошлости.

Прошлост Садашњост Будућност

Ти си овде

Јуче Данас Сутра

Историјска наука се бави проучавањем онога што се догодило – ПРОШЛОСТИ, јер су људи одувек сматрали да значајне догађаје из њиховог живота и околине треба памтити и на неки начин забележити. Да би сачували значајне догађаје од заборава, људи су о њима најпре певали песме и причали приче, које су се преносиле са старије генерације на млађе. Када су људи изумели писмо, почели су да записују важне догађаје.

Сматра се да су Стари Грци први почели да

изучавају и објашњавају догађаје из прошлости.

Тако је први историчар, такозвани „отац историје“, био Грк ХЕРОДОТ, који је написао књигу

која се на зива Историја. На почетку свог дела

Херодот пише о разлозима изу чавања историје

та дашњег све та:

„Ово је преглед историје Херодота из гра да Халикарнаса*, који је написан ради тога да се временом не би умањио значај онога што је човечанство створило, те да велика и дивна дела, и она која су створили Грци, као и она која су створили варвари*, не би била заборављена, а најзад и зато да бих објаснио зашто је између Грка и варвара долазило до ратова.“

На тај начин Херодот је исказао да је за датак историје да сачува од заборава значајна дела и догађаје (као што су изградња храма, ратови, помрачење Сунца, обичаји и веровања) и да откри-

је зашто се нешто догодило.

Историја, као прича о човеку из прошлости, говори о томе како се некада живело, у каквим заједницама и државама и који су најзначајнији дога ђа ји и лич но сти обележи ли не ко вре ме. Историја нам помаже да разумемо време у коме ми живимо. Такође, до бри и лоши примери уче нас да не понављамо грешке у будућности.

Херодот 

*Халикарнас – град Бодрум у данашњој Турској

*Стари Грци су све народе чији језик нису разумели називали варварима

У

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Научници који проучавају прошлост људског

друштва називају се ИСТОРИЧАРИ. Они траже

одговоре на питања:

– КАДА

– ГДЕ

– КАКО

– ЗАШТО

Пример:

КАДА?

ГДЕ?

КАКО?

се нешто догодило?

776. године пре н. е.

у старој Грчкој

Грци су сваке четврте године слали своје

најбоље спортисте у град Олимпију да

се такмиче у разним спортовима.

историја – наука о прошлости

историчар – научник који

проучава прошлост

Прве олимпијске

игре

ЗАШТО?

у част врховног бога Зевса

Шта мислиш због чега је питање ЗАШТО наглашено црвеном бојом? Да ли је довољно само описати шта се десило?

Шта су историјски извори

Да би дошли до знања о прошлости, историчари користе трагове прошлости који се називају ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ. Историјски извори су сви оста ци прошло сти ко ји сведо че о животу и дешавањима у неком прошлом времену. Историјски извори могу се поделити на три

врсте, и то на:

МАТЕРИЈА ЛНЕ,

ПИСАНЕ и

– УСМЕНЕ.

М ат ер ија лни ист ори јски и зв ори су р азни предмети и гр ађ ев ине које су љ уди напр ав или и корист или у пр ошлости. Материја лни

и звори често се налазе з ат рпани под земљом.

Њих траже, ископа вају и проу ча вају научници АРХЕОЛО ЗИ, а нау ка која их из у ча ва на зива

се АРХЕОЛОГИЈА. Материјални извори обично се чу вају у МУЗЕЈИМА или се на ла зе на местима на којима су и по ста вљени, као што су, на пример, Велике пирамиде у Египту. У му зејима се могу виде ти слике, накит, пос уђе, оруђе, ору жје, новац, одећа, намештај и други предмети из пр ошлости.

Писани историјски извори представљају све записе које су људи оставили. То су писма, књиге, закони, уговори и друга документа, новине, натписи и слично. Писани извори се јављају на раз ли чи тим мате ри ја ли ма, као што су дрво,

Бацач диска 

камен, кожа, глинене плочице, папир, а данас се користи и компју терска технологија, као што је СD. Писани историјски извори чувају се најчешће у АРХИВИМА или БИБЛИОТЕКАМА.

Историчари првенствено користе писане изворе, али своја знања допуњу ју и археолошким сазнањима на основу материјалних извора.

У посебну групу историјских извора спа да усмено предање. Предање чине приче или песме које су се преносиле усменим препричавањем или певањем од старијих на млађе генерације. Тако су песме које су певане уз гусле учиниле да српски народ не заборави важне догађаје из своје прошлости. У тим песмама је сачувано усмено предање, а ка да их је Вук Сте фа новић Кара џић са ку пио и за писао, онда су по ста ле писани историјски извор.

историјски извори – сви остаци који сведоче о прошлости археологија – наука која се бави проналажењем и проучавањем материјалних историјских извора архив – место где се чувају документа

музеј – место где се чувају материјални извори библиотека – место где се чувају и читају књиге

Народни музеј у Београду

Историјски извори

Народна библиотека (читаоница), Београд

Писани историјски

извори

Усмено предање

Материјални историјски извори

Прочитај, сазнај, забави се

Уз помоћ књиге до тројанског блага

Да ли сте чули за град Троју? Да ли је неко гледао филм Троја ? Прочитај следећи текст да сазнаш како је овај изгубљени град пронађен.

Немачки трговац Хајнрих Шлиман (19. век) цело своје богатство трошио је на археолошка истраживања. Још као де те веома је заволео причу о Тројанском рату о коме је певао стари грчки песник Хомер. Хомерова песма записана је у

књизи по имену Илијада. Шлиман је веровао да ће уз помоћ Хомерових описа Троје и њене околине једног дана пронаћи град под којим је вођен чувени рат и где лежи благо Пријама, краља Троје. Заједно са својом женом Софијом одлучио је да прати описе у спеву и да тако препозна где је би ла Троја. Знао је да се град на ла зи негде на северозападној оба ли Тур ске и обила зио је то подручје са књигом у руци, док није наишао на један брег неда леко од мора који му је личио на опис у Илијади. Ка да су почели да копају на том месту, пронађена је ме тална посуда са око 9 000 златних и сре брних предме та. Пријамово благо је нађено! Шлиман је благо тајно изнео из Турске и сместио у Берлински музеј, одакле су предмети мистериозно неста ли 1945. године.

Којој врсти историјских извора припадају:

Хајнрих Шлиман  Софија Шлиман с тројанским накитом

Хомерове песме Илијада Пријамово благо

Да ли у твом месту или околини постоји археолошко налазиште, музеј, архив или библиотека?

ПРОЈЕКАТ: Временска капсула

Узми једну дрвену или металну кутију. У њу ћеш одабрати да ставиш

неколико предмета које људи данас користе. Затим напиши поруку за човека

будућности о томе шта деца раде у твојим годинама. Кутију затвори и негде

је закопај. После много година неко ће твоју кутију наћи и сазнати о животу

у нашем времену на основу материјалних и писаних извора.

Напиши које ћеш предмете ставити у кутију.

Смисли поруку за човека будућности.

библиотека

Александријска библиотека била је највећа библиотека античког све та. На лазила се у гра ду Александрији, на оба ли Средоземног мора у дана шњем Египту. Основа на је пре више од две хиља де година. У Александријској библиотеци на ла зиле су се књиге из целокупног та дашњег све та: грчка књижевна и научна дела, преведене књиге из египатске и пер сијске књижевности, као и књижевности других народа. Процењу је се да је у библиотеци било преко пола милиона књига. Судбина библиотеке је трагична. Она је уништавана више пу та кроз историју. Први пут је изгорела ка да је римски војсковођа Цезар ратовао у њеној близини. Још је горе прошла ка да је римски цар Теодосије наредио да се све нехришћанске грађевине спа ле. Међу тим, 2002. године извршена је обнова Алексан дријске библио теке и на пра вљена је једна од највећих и највеличанственијих библиотека на све ту.

Александријска библиотека данас

Да ли у твом месту постоји библиотека

Александријска

У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Погледај своју собу и направи списак:

писаних извора материјалних извора

Сазнај од родитеља или баке и деке од када ваша породица живи у твом месту постављањем следећих питања:

Када је наша породица дошла овде?

А сада одговоре запиши.

Како је наша породица дошла?

Зашто се наша породица овде настанила?

Историја моје породице Место у коме живим је . Моја породица је ту дошла . Дошли су јер

Историчар

Која врста историјског извора је прича коју си чуо од родитеља, а која врста извора је запис који ће неко прочитати?

Колико знам о историји као науци

Попуни следећу табелу са главним одликама времена – САДАШЊОСТ, БУДУЋНОСТ, ПРОШЛОСТ.

ВРЕМЕ

На која питања одговара историчар када истражује прошлост:

, , и

На које од историчаревих питања дају одговор

следећи подаци о Првом српском устанку:

– оружани устанак српског народа под вођством Карађорђа

– 1804. године

– Србија – ослобођење од турске власти

Погледај слике и реци који историјски извори су материјални (стави слово М), а који писани (стави слово П).

се нешто догодило?

Напиши како се деле историјски извори.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ се деле на

Ова изрека настала је код Старих Римљана. Шта мислиш зашто су то рекли?

Историја је учитељица живота.

Која врста извора је најважнија за историчара?

Ко се назива „оцем историје“?

Хронос Херодот Истор

Поред тачних изјава заокружи ДА, а поред нетачних – НЕ. Ако знаш, исправи нетачне реченице.

Историчари су научници који проучавају будућност.

Материјални извори обично се чувају у библиотекама.

Археолози изучавају писане изворе.

Римски писац Херодот сматра се

„оцем историје“.

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

2. ВРЕМЕ И ПРОСТОР

Рачунање времена (хронологија)

Сви догађаји одигравају се у времену, тако да је једно од пи та ња на које истори чар мора да одговори – КА ДА се нешто догодило. Време када се нешто догодило важно је да бисмо одредили РЕДО СЛЕД или СЛЕД догађаја, то јест шта је било пре, а шта по сле неког историјског догађаја.

хронологија – наука која се бави

рачунањем и одређивањем времена

периодизација – подела прошлости

на одређене целине

прекретница – догађај после кога

су настале велике промене

датум – дан, месец и година када

се нешто догодило

ера – начин рачунања времена по

ком се године броје од неког значај-

ног догађаја

времена (хронологија)

Начине рачу на ња времена проу ча ва нау ка која се назива ХРОНОЛОГИЈА, а назив је до била од грчких речи хронос – време и логос – наука. Она нам помаже да разумемо како су разни народи рачуна ли време у прошлости.

Човекова прошлост траје милионима година. У току тог д угог периода дешава ле су се понекад велике промене, које су знатно измениле живот људи. Време ка да се догодила нека таква промена на зи ва се ПРЕ КРЕТ НИ ЦА . Пре крет ни ца означава да је у том тренутку настао нови, другачији период у људској историји. Тако су хришћани сматра ли да година ка да се родио Исус Христос представља једну такву прекретницу у историји човечанства и ту годину узели за полазну у рачунању времена. Одлучено је да се године пре тог догађаја рачунају као СТА РА ЕРА, а године после тог догађаја као НОВА ЕРА. Године пре нове ере теку од већих ка мањим (на пример, 351. година пре н. е. догодила се пре 350. г од ине пре н. е. ). У новој ери г од ине теку од мањих ка в ећим (на пример, 351. г одина н. е. догодила се после 350. године н. е.). Не постоји нулта година!

Хришћанска ера

Ова подела

Нису сви користили хришћанско рачунање времена!

Стари Грци

Прве олимпијске игре (776. године пре н. е.).

Олимпијске игре су се одигравале сваке четврте

776. г. пре н. е. Исус Христос 1. олимпијске игре

године и период од четири године између двеју игара називао се олимпијада. Стари Грк би рекао: „Мој син се родио 3. године 2. олимпијаде“.

Пробај да израчунаш када је то било по хришћанској ери.

Римљани

753. г. пре н. е. Исус Христос Оснивање Рима

Oснивање града Рима (753. године пре н. е.). Стари Римљанин би рекао: „Моја ћерка се родила 240 година од оснивања Рима“.

Када је то било?

Византијци и Срби у средњем веку

5508. г. пре н. е. Исус Христос

Стварање света (1. септембар 5508. године пре н. е.). Византијац би рекао: „Моја ћерка се родила 6958. године од стварања света“.

Када је то било?

Муслимани Хиџра, тренутак када је пророк Мухамед прешао

622. г. н. е.

Исус Христос Хиџра

из града Меке у град Медину (622. године н. е.). Арапин би рекао: „Мој син се родио 1200. године од Хиџре“.

Када је то било?

Како је ера веома дуг временски период, ради лакшег рачунања подељена је на мање делове којима се прецизније одређује неки тренутак у времену. Основне временске одреднице су:

– ДЕЦЕНИЈА = 10 година

– ВЕК или СТОЛЕЋЕ = 100 година = 10 деценија

– МИЛЕНИЈУМ = 1 000 година = 10 векова

1 година година

10 година деценија

100 година век

деценија – период од 10 година

век – период од 100 година миленијум – период од 1 000 година

1 000 година миленијум

Временске одреднице 

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Десет година чини једну деценију. Десет деценија чини један век, десет векова чини један миленијум.

Прва деценија почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 10. године.

Друга деценија почиње 1. јануара 11. године, а завршава се 31. децембра 20. године.

Први век почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 100. године.

Други век почиње 1. јануара 101. године, а завршава се 31. децембра 200. године.

Први миленијум почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 1000. године.

Други миленијум почиње 1. јануара 1001. године, а завршава се 31. децембра 2000. године.

Ако хоћемо да будемо прецизни када се нешто догодило, онда користимо ДАТУМ. Датум означава дан, месец и годину када се нешто догодило, као што је време рођења.

Међутим, често се у историји не зна тачан датум када се догађај десио, нарочито ако се ради о далекој прошлости. Тада кажемо да се нешто

догодило око неке године, као, на пример, да су људи изумели писмо око 3500. године пре н. е.

Подела прошлости (периодизација)

Прошлост се може даље поделити на мање целине које се називају раздобља, периоди или доба. Таква подела се назива ПЕРИОДИЗАЦИЈА.

Периоде одвајају разне прекретнице у прошлости, које означавају крај једног и почетак другог периода.

Колико ти имаш деценија? У којој си деценији живота?

Која је сада година?

Који је то миленијум?

Који је то век?

Која је то деценија?

То значи да ми живимо у . деценији, . века у . миленијуму.

Датум мог рођења је:

Прошлост се најпре дели на два велика раздобља:

– ПРАИСТОРИЈУ и ИСТОРИЈУ.

Прекретница између ова два периода је појава ПИСМА. Праисторија је раздобље од појаве првих људи на Земљи до настанка писма.

Тај период је трајао више од два милиона година, до око 3500. године пре н. е. када се почело користити писмо. Период историје траје око пет и по

хиљада година и много је краћи у односу на период трајања праисторије.

И праисторија и историја даље се деле на још мање целине.

Праисторија се дели на:

– КАМЕНО ДОБА и

– МЕТАЛНО ДОБА.

Историја се дели на:

– СТАРИ ВЕК,

– СРЕДЊИ ВЕК,

– НОВИ ВЕК или МОДЕРНО ДОБА и

– САВРЕМЕНО ДОБА.

Погледај слику и реци шта су биле прекретнице између ових периода.

ПРОШЛОСТ

ПРАИСТОРИЈА

Настанак писма

ИСТОРИЈА

Камено добаМетално доба Стари век Средњи векНови векСавремено доба

6000. г. пре н. е.

откриће метала

прекретнице између периода

Простор у историји

Стара ера Нова ера

3500. г. пре н. е.

откриће писма

Као што су се сви догађаји у прошлости одиграли у одређеном времену, тако су се догодили и на одређеном месту, простору. Зато историјска наука тражи одговор и на питање ГДЕ се нешто догодило. Под простором подразумевамо континенте, области, реке, планине, пустиње, државе, покрајине, градове, делове града, села, грађевине итд. Просторни оквир историјских догађаја је важан због тога што утиче на живот људи и њихове међусобне односе. Простор се током историје знатно мењао, што је утицало и на живот и кретање људи. Историјска географија нам помаже да откријемо како је географски простор изгледао у прошлости.

476. г. н. е. пад Западног римског царства

1453. г. н. е. пад Цариграда

Подела праисторије и историје 

20. век

Положај Србије на земаљској кугли 

У далекој прошлости на територији данашње Војводине постојало је Панонско море које је нестало. Фрушка гора и Вршачке планине тада су биле само острва.

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Време и простор

Догађај Откриће писма

Прве олимпијске игре

Оснивање града Рима

Твој полазак у 5. разред

Време

око 3500. год. пре н. е.

776. год. пре н. е.

753. год. пре н. е.

1. септембар 2013. год. н. е.

Прочитај, сазнај, забави се

Откриће часовника

Часовник или сат је инстру мент за мерење времена и спа да у најстарије људске прона ласке. Најпре су Стари Египћани открили да помоћу праћења кре тања Сунца могу да утврде које је до ба дана. Тако је настао сунчани сат, који мери време помоћу сенке коју сунце баца на усправни предмет. Не зна се тачно ка да је пронађен пешчани сат, који мери време тако што песак цу ри кроз узан отвор из горње у доњу посуду. Египћани, народи Месопотамије, Стари Грци и Римља ни, зна ли су и за воде ни сат, ме ха ни зам сличан пешчаном сату, али је уместо песка коришћена вода. Један грчки научник је у 1. веку пре н. е. са гра дио на тргу у Ати ни ча сов ник, који је данас познат као Кула ве трова. То је зграда са великим воденим сатом из кога цу ри вода 24 сата, да би се поново сипа ла за наредни дан.

Кула је уједно пока зива ла који ве тар ду ва и које је годишње до ба.

Простор

Месопотамија (данас Ирак)

град Олимпија (у Грчкој)

град Рим (у Италији)

Србија

Поред године запиши ком веку припада.

ПОМОЋ! +1

Век се добија додавањем броја 1 на први

број у години код стотина или на прва два

броја код хиљада:

234. год. → 2+1 = 3. век

1289. год. → 12+1 = 13. век

Колико знам о времену и простору

Стави знак < (мање), > (веће) или = (једнако) између следећих појмова:

ЕРА МИЛЕНИЈУМ

ВЕК МИЛЕНИЈУМ

ГОДИНА ВЕК ВЕК 10 ГОДИНА

ДЕЦЕНИЈА 10 ГОДИНА

МИЛЕНИЈУМ 10 ВЕКОВА

Како се дели прошлост? Упиши на одговарајућа места следеће:

ПРАИСТОРИЈА, ИСТОРИЈА, настанак планете Земље, настанак човека, доба диносаура, 3500. г. пре н. е., настанак писма, настанак живих бића.

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Употреби следеће појмове да попуниш табелу.

стари век, ПРАИСТОРИЈА, нови век, метално доба, ИСТОРИЈА, откриће метала, савремено доба, пад Западног римског царства, појава писма, пад Цариграда, средњи век, камено доба, нови век

Поред тачних изјава заокружи ДА, а поред нетачних – НЕ. Ако знаш, исправи нетачне реченице.

Стари Грци су бројали године од Првих

олимпијских игара.

Римљани су бројали године од оснивања

града Рима 622. године пре н. е.

Стара ера је време после Христовог рођења.

Периодизација је наука о рачунању времена.

У табелу упиши време трајања.

4. мил. пре н. е.

15. век пре н. е.

4. век пре н. е.

5. век н. е.

20. век н. е.

3. мил. н. е.

Одреди ком миленијуму, веку, деценији припадају следеће године у табели.

Година Миленијум Век

од до 476.

Деценија

Стари век је трајао од 3500. године пре н. е. до 476. године н. е.

Израчунај колико година је трајао стари век. + = година

Ако је град Рим основан 753. године пре н. е., колико година је прошло од тада до данас: + = година

Попуни следећи текст тачним подацима.

Прошлост изучава наука која се назива . Доба прошлости пре појаве

писма назива се и о њему говоре извори. Доба прошлости после појаве писма назива се и од тада се јављају извори.

ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

Поређај хронолошки следеће догађаје тако што ћеш ставити редне бројеве у кућице.

рођење Христа

Прве олимпијске игре

проналазак писма

пад Римског царства

Хронолошки поређај следеће историјске периоде:

средњи век,

савремено доба, стари век, нови век.

следећу табелу.

15. века н. е.

до

Прекретница пад Рима

налазиште

ПРАИСТОРИЈА

3. ПРВЕ ЉУДСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ И ЖИВОТ ЧОВЕКА ПРАИСТОРИЈЕ

Одлике праисторије

Најстарији и најдужи период људске прошлости назива се . То је време пре открића . О овом периоду сазнајемо помоћу извора, које проучавају научници звани .

Праисторија је почела појавом човека, а завршила се открићем писма. У овом дугом периоду прво битни људи нау чили су да живе у заједници, да употре бљавају оруђе и оружје, деле послове међу со бом, а многа открића су им побољша ла живот. Праисторија се дели на два периода: КАМЕНО и МЕТАЛНО ДОБА. У каменом до бу људи су ко ристи ли ка мен као глав ни мате ри јал за изра ду оруђа (клинови, ножеви, мотике) и оружја (секире, шиљци копа ља, врхови стрела). Поред камена, људи су користили и дрво, кожу и кост. У ме талном до бу људи откривају ме тал и почињу да га користе за изра ду оруђа и оружја.

камено доба – део праисторије од појаве човека до проналаска метала метално доба – део праисторије од проналаска метала до проналаска писма

Ка ме но до ба се да ље дели на СТА РИ ЈЕ и

МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА. У старијем каменом

добу људи су живели стално се селећи, јер су као

ловци ишли за пленом. У млађем каменом до бу човек открива земљорадњу и сточарство и почиње седелачки* начин живота настањивањем

на једном месту.

У потрази за каменом људи почињу да копају у ду бини земље и прона лазе руде ме та ла. Откривају како се руда топи и до бија чист ме тал.

То је био поче так ме талног до ба, које се такође

дели на мање целине у зависности од врсте мета ла који је човек употре бљавао. Отуда се разлику ју БА КАРНО, БРОНЗА НО и ГВОЗДЕНО ДОБА. Ме тално доба је у разним крајевима света почело у различито време. Најстарији рудник у Европи откривен је на територији Ср бије и

потиче из средине 6. миленијума пре н. е.

* седелачки – који се не сели, већ живи на једном месту

Подела праисторије 

Појава човека и прве људске заједнице

Људи нису од увек изгледа ли као што изгледају данас. Пре око че тири милиона година на

територији ис точне Африке појавила су се прва

човеколика бића. Она су била на лик мајмунима. Ишли су погр бљено, ослањајући се рукама o земљу, били су нижег раста од нас и готово цело тело било им је прекривено длаком. Нису умели да говоре, већ су комуницира ли крицима и махањем руку. Живели су на дрвећу или у жбуњу.

Топљење метала у праисторији

ПРАИСТОРИЈА

Пре око два милиона година развио се човек

сличан данашњем, који се потпу но одвојио од

својих животињских преда ка. Он је усправно

ходао, био мање длакав, развио говор и почео

умом и ру кама да мења свет око се бе. Пре око

милион година први људи су прешли из Африке у Азију и Европу. То је та да било могуће јер је на северној полулопти вла да ло ледено до ба и континенти су били повезани огромним сантама леда преко којих се могло препешачити.

земуница – тип куће укопане у

земљу сојеницa – тип куће уздигнутe на стубовима

култура –

1. уметност, књижевност, веровања једног народа или групе људи;

2. у археологији обележава праисторијске групе људи сличних обичаја, које су живеле на једном

простору

род – група људи која има заједничког претка

хорда или чопор – праисторијска

група од двадесетак људи која je живeла заједно

племе – више родова удружених на

некој територији

Први људи су живели у већим групама које се називају ХОРДЕ или ЧОПОРИ. Живот у групи омогућавао је боље услове за налажење хране и већу заштиту у случају напа да или природних непогода. Временом су се рођаци који су водили порекло од истог пре тка издвојили у заједницу која се назива РОД. Чланови рода живели су на истом станишту, заједнички производили и делили имовину. Више родова који су насељава ли једну територију удружива ли су се у ПЛЕМЕ, да би одбранили своју територију.

Развој човека од праисторије до данас

Живот у чопору 

Станишта и занимања праисторијског човека

Током старијег каменог до ба људи нису имали сталне насео бине. Живели су од сакупљања плодова, лова и риболова. Ка да би им понеста ло

хране, мора ли су да се селе. Због тога нису градили трајније куће, већ су користили природна станишта, као што су пећине и уду бљења у стени или су правили заклоне од грања. У млађем каменом добу, са појавом земљорадње и сточарства, људи почињу сами да производе храну и више немају потребу да се селе у потрази за њом. Та да почињу да гра де прве куће – земунице, сојенице и колибе.

Шта је потребно за лов?

Шта је потребно за риболов?

Шта бисте могли да нађете у природи да се прехраните?

Праисторијска станишта

У млађем каменом

добу човек уочава како из семена ниче нова биљка. Тако почиње да се бави земљорадњом. Прва оруђа за обра ду земље била су дрвена мотика и ра ло. Касније, са појавом ме та ла, човек почиње да прави ра ло од ме та ла којим много боље оре земљу, а самим тим до бија и више приноса.

Упоредо са земљорадњом, човек почиње да припитомљава животиње. Уместо да убије све животиње које је уловио, за држава мла дунце и почиње да се бави сточарством. Најраније припитомљене животиње биле су пас, говече, овца, коза, свиња, а на крају успео је да припитоми и коња. Од њих је до бијао храну и помоћ у раду.

Појединци су почели да се баве само одређеним пословима и тако настају прва занимања.

Ка да је човек побољшао производњу, створио је ви шак произ вода, ко ји је могао да за ме њу је (трампи) за друге производе. То је био заче так заната и трговине. Тргова ло се тако што су се размењива ли производи, јер новац није постојао.

Обрада земље 

Коју храну добијамо од поменутих животиња?

Како животиње помажу човеку у раду?

ПРАИСТОРИЈА

Открића праисторијских људи

Да ли знаш како без упаљача или шибице можеш да упалиш ватру?

Погледај слике па реци.

Најзначајнија открића човека пра историје била су ВАТРА и ТОЧАК. Ова открића веома су унапредила човеков живот. Тако је ватра омогућила да се човек огреје, заштити од опасних жи-

вотиња, да осве тли про стор у коме живи и да једе ку вану и пе чену храну. Точак је омогућио

изра ду кола, која су допринела да се може брже

и на већу уда љеност пу товати.

Култура праисторије

Пошто су први људи живели у пећинама, ту су пронађена и прва уметничка дела. То су цртежи животиња и призора из лова. Најлепши примери се налазе у пећини Ласко у Француској и пећини Алтамира у Шпанији.

Цртање у пећини 

Цртеж из пећине Ласко 

Точак 

По начину сахрањивања видимо да су праисторијски људи веровали у загробни живот, јер

су оставља ли предме те и храну уз тело покојника. Велики број скулпту ра жена наговештава да

су жене као мајке има ле значајну улогу у веровањима праисторијских људи.

Праисторијски човек није разумео многе појаве у природи. За њега су гром, поплава, пожар, земљотрес били застрашу јући. Он их је видео као не укротиве и моћне божанске силе којима

се тре ба клањати да би према њему биле милостиве.

Људска фигура, прва половина 5. миленијума пре н. е. (Народни музеј, Београд)

Лов на јелене, пећински цртеж 

Такође, људи су верова ли у магију – практичне радње које могу да изазову жељене последице (на пример, верова ли су да ако насликају бизона и руке око њега – да ће га у лову и ухватити).

Праисторијска статуа жене позната као Вилендорфска Венера

Камено доба Метално доба око 6.000 п.н.е.

Погледајте карту. Да ли је неко од вас био у близини места где је живео праисторијски човек на тлу Србије? Каква је данас тамо околина? Има ли планина, река, пећина?

Праисторија на тлу Србије

Територија Ср бије је настањена пре че трдесе так хиља да година, у време последњег леденог доба. Ка да је човек ступио на овај простор, клима је била хладна и су рова. Суочени са таквом природном средином, први становници на тлу да на шње Ср бије за своја ста ништа бира ли су

пећине. У то време су по долинама и шу мама живели крупни биљоједи – мамут*, џинов ски јелен, дивљи коњ и дивље говече.

Нестанком леденог доба променили су се животни услови на тлу Србије. Створиле су се бројне баре, мочваре и огољена земљишта. Равнице су насељене тек ка да се обра зова ло плодно земљиште и ка да су реке уста лиле своје токове. У Ђердапу се током каменог доба развила једна од најинтересантнијих култу ра праисторије, која

је, према једном великом ду нав ском виру, названа култу ра ЛЕПЕНСКИ ВИР. Људи ове култу ре били су високог раста и мишићавог тела.

Би ли су ловци, рибари и са ку пљачи плодова.

Живели су у кућама купастог облика, које су на

средини има ле огњиште, уз које су постављане

јединствене скулпту ре, направљене од камена

из Дунава.

Мамут у србији

У Србији је нађено неколико примерака мамута. Први је пронађен у Кикинди, а други у археолошком парку Виминацијум код Костолца.

*мамут – праисторијска животиња слична слону

Насеље Лепенски вир 

Камена скулптура, Лепенски вир

ПРАИСТОРИЈА

Најзначајнија култу ра млађег каменог и бакарног до ба на тлу Ср бије би ла је вин чанска култу ра. До била је назив по ВИНЧИ, месту неда леко од Београ да, где је пронађено богато налазиште каменог оруђа, прелепо украшених ваза, фигу рица и накита од скупоценог материјала. Ова култу ра се простира ла на широком простору Европе и Ма ле Азије.

На нашем простору се на лазио и најстарији рудник бакра у Европи – Рудна глава код Мајданпека.

Прочитај, сазнај, забави се

Ледени човек

Еци – ледени човек надимак је најстарије очуване мумије праисторијског човека у Европи. Двoje немачких туриста, планинара, нашли су 1991. године леш непознатог човека у леду. Прво се мислило да је у питању жртва убиства нашег доба, али испитивања су показала да је Еци, како су га новинари назвали, стар преко 5000 година. Научници су открили да је у тренутку смрти имао између 40 и 50 година, да је последње што је појео било месо дивокозе и јелена, са житарицама и воћем. Еци је имао велики број тетоважа по себи, а од одеће плашт од сламе, кожни прслук, шивене панталоне и кожне чизме. Код себе је имао бакарну секиру са дрвеном дршком, кремени нож, тоболац пун стрела и велики лук. Носио је и лековите гљиве. Од болести је имао костобољу и цревне паразите. Један научник је открио врх стреле у Ецијевом рамену и рупу на одећи. Имао је посекотине на рукама, длановима и грудима. На његовом оружју је било трагова крви четири друге особе.

На основу прочитаног текста и слике

буди детектив и откриј шта се десило

Ецију

Винчанска скулптура 

Име жртве:

Пол:

Године:

Шта је јео:

Од чега је боловао:

Какве повреде је имао:

Одећа и ствари:

Оружје:

Закључак – шта се десило Ецију:

Детектив:

Тајанствени Стоунхенџ

Стоунхенџ  је праисторијска грађевина у Ен-

гле ској. Састоји се од 80 камених блокова, тешких неколико тона. Ово камење је по ста вљено у два круга – један мањи круг у другом већем.

Ни ко још ни је от крио чему је овај споме ник

слу жио и ка ко су пра историјски људи донели

и подигли ово велико камење. Сматра се да је

Стоунхенџ могао бити све то ме сто, попут хра-

ма, пра историјских ста новника Енгле ске. Оно

што је ве ома интере сантно код Стоунхенџа је-

сте да је центар уну тра шњег кру га та ко по ста-

вљен пре ма сун цу и зве зда ма да пред ста вља

неку вр сту астрономског часовника.

Човек и камен

Наш археолог Драгослав Срејовић, који је открио културу Лепенског вира, записао је:

„Ђердап, највећа клису ра у Европи, предста-

вља свет за себе; овде се велика река непосредно

везује за планински рељеф, због чега се на малим

разда љинама нагло мења надморска висина терена. Због ових одлика Ђердап је џиновски збег за сав живи свет. Сва насеља култу ре Лепенског вира леже на ниским терасама, које су редовно

ма ле и изоловане, јер их по ду жини пресеца Дунав, док их по ширини затварају стрме па дине околних брда. Монументалне камене скулпту ре које су откривене у многим кућним светилиштима постављане су, из генерације у генерацију, уз кућна огњишта. Ове скулпту ре–облуци, на којима су најчешће риболике људске главе, риба, јелен или загонетне шаре, биле су за све чланове заједнице највећа све тиња. Преко облу така који се на ла зе у великој реци крај насеља сви чланови заједнице повезу ју се с основним елементима своје животне средине – с водом и каменом. Вероватно се мислило да се из облу така, као из великог праисконског јаје та, рађа све што живи, на првом месту, риболика бића (праро-

дитељи људског рода) и животиње које се најчешће лове (риба, јелен).“

Камена скулптура, Лепенски вир 

Замисли да у твом месту нема кућа, већ да постоји само недирнута природа.

Напиши где би одабрао да живиш, чиме би се хранио и како би се облачио?

Мој живот у праисторији

Ковач, Народни музеј у Београду 

Колико знам о праисторији

Који догађај је означио почетак праисторије?

Који догађај је био прекретница између праисторије и историје?

Према чему је извршена подела праисторије?

На основу којих извора проучавамо праисторију?

Спој важна открића у праисторији и њихове последице.

ВАТРА РАЛО ТОЧАК ЈЕДРО МЕТАЛ

боље оруђе и оружје морепловство осветљење и кувана храна земљорадња кола

Попуни празна места у следећој подели.

Подела праисторије

Када су људи почели да копају и топе метале?

а) пре милион година

б) у 6. миленијуму пре н. е.

в) око 3500. године пре н. е.

Која су два најважнија открића каменог доба?

Хронолошки поређај следеће периоде:

млађе камено доба, бронзано доба, старије камено доба, гвоздено доба.

Које биће се појавило? Ч

Који материјал користи?

Који материјал користи? М

Шта гради? Г

Шта открива? П

Чиме се бави? Л

Чиме се бави? З -

На немој карти обој у црвено место где су се појавила прва човеколика бића.

Нацртај затим стрелице ка којим континентима су се селили.

Поред тачних изјава заокружи ДА, а поред нетачних – НЕ.

Ако знаш, исправи нетачне реченице.

Метално доба се дели на старије и млађе.

Људи каменог доба открили су земљорадњу.

Прва људска станишта биле су земунице, сојенице, куће.

Први људи су се удруживали у чопоре.

На територији Србије налази се најстарији рудник бакра у Европи.

ДА НЕ

ДА НЕ

ДА НЕ

ДА НЕ

ДА НЕ