ДРАГАН МАРИНЧИЋ ДРАГОЉУБ ВАСИЋ
ИНФОРМАТИКА и раЧунарство ЗА пети РАЗРЕД основне ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Б Е О Г Р А Д
САДРЖАЈ
ОпеРАТИВНИ СИСТеМ пРеДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
5
УВОД У ОпеРАТИВНИ СИСТеМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
MOJ РАЧУНАР (КОМпЈУТеР) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13
WINDOWS EXPLORER. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
17
KOпИРАЊе И пРеМеШТАЊе ОБЈеКАТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
20
пРОНАЛАЖеЊе ДАТОТеКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
30
ЏОКеР ЗНАЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
34
КОНТРОЛНА ТАБЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
36
ФОНТОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52
РАД СА ФОНТОВИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
52
ИНСТАЛИРАЊе, ДОДАВАЊе И УКЛАЊАЊе пРОГРАМА . . . . . . . . . . . .
56
пРИБОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
61
пОМОЋНИ пРОГРАМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
64
ИНСТАЛИРАЊе НОВИХ УРеЂАЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
68
ВИРУСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
71
ОБРАДА ТеКСТА ОБРАДА ТеКСТА пОМОЋУ РАЧУНАРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
74
УРеЂИВАЊе ТеКСТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
83
пОДеШАВАЊе ИЗГЛеДА пРОЗОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
90
СНИМАЊе И ОТВАРАЊе ДОКУМеНТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 ИЗГЛеД СТРАНИЦе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 пОМОЋНе РАДЊе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 КОпИРАЊе
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
ОБЛИКОВАЊе ФОНТОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
3
ОБЛИКОВАЊе пАСУСА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 ЛИСТе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 СпеЦИЈАЛНИ ТеКСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 УМеТАЊе СЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 ДеКОРАТИВНИ ТеКСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 АУТОМАТСКИ ОБЛИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
МУЛТИМеДИЈ ТеКСТ И ХИпеРТеКСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 МУЛТИМеДИЈ И ХИпеРМеДИЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 РАД СА ЗВУКОМ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 РАД СА СЛИКАМА – СКеНеР И ДИГИТАЛНИ ФОТОАпАРАТ . . . . . . . . . . . 186 ОБРАДА СЛИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 АНИМАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 ВИДеО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 ИЗРАДА МУЛТИМеДИЈАЛНОГ ФИЛМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
4
пРеДГОВОР
Уџбенички комплет информатика и рачунарство за пети разред основне школе чине: • уџбеник, • вежбанка и • CD. подељен је на три области: • оперативни систем, • обрада текста и • мултимедиј. Уџбеник и вежбанка се састоје из тридесетшест тема, колико је и часова изборног предмета планирано. За сваку тему прво погледајте задатке у вежбанци. Осмислите како бисте их Ви решили. Све може да се уради на много начина. Уџбеник Вам помаже да одаберете прави алат и да брзо и лако решите задатке. Oвај уџбеник не служи за учење теорије, већ за рад на рачунару и учење кроз праксу. Лекције су подељене у три нивоа. препознаћете их по подлози у уџбенику. Зелено неопходно је знати. Нарaнџасто потребо је знати плаво лепо је знати. Да брже пронађете у уџбенику шта Вам је потребно и да буде што мање текста коришћене су сличице: клик двоклик покажи уређивање уметање обликовање подешавање управљање помоћ напомена Да мање куцате и тражите помоћи ће Вам CD. На њему су текстови, слике, аудио записи, видео записи... у датотекама и фасциклама. Када урадите вежбе надамо се да ћете се придружити онима који кажу да је СА РАЧУНАРОМ ЛАКШе И ЛепШе. СРеЋНО! Београд, мај 2007
АУТОРИ
5
6
Час 1
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
ОБЛАСТ ОпеРАТИВНИ СИСТеМ
САЗНАЋеТе
УВОД У ОпеРАТИВНИ СИСТеМ
ВеЖБАЋеТе
Шта је оперативни систем
Циљање
Како је миш у великој мери заменио тастатуру
Клик
Шта је радна површина Чему служи палета задатака...
пОТРеБНО ЗА ЧАС
Рачунар и програм Microsoft WINDOWS XP Уџбеник
Двоклик премештање иконица на радној површини Коришћење левог и десног тастера миша...
УВОД У WINDOWS Годинама је рад с рачунарима и програмима личио на рад са писаћим машинама, јер су се све наредбе уносиле преко тастатуре. Такав начин рада био је доста тежак јер је захтевао одлично куцање, а свака, и најмања словна грешка доводила би до престанка рада програма. Оперативни систем је скуп програма који контролише рачунар и управља његовим радом. Улога оперативног система је да повезује и омогућава рад појединих делова рачунара. Он управља радом централног процесора, меморије, контролише све додатне уређаје који су прикључени на рачунар. Ови уређаји се према својој намени називају улазни и излазни уређаји. Windows указује и на евентуалне неисправности појединих делова рачунара и помаже при отклањању грешака. Windows је оперативни систем који из основа мења начин рада на рачунару. прва верзија Windows-а појавила се 1985. године. Најновија верзија Windows-а има назив Виста и појавила се крајем 2006. године. У Windows-у су речи и бројеви замењени сличицама. Више није потребно памтити команде које је треба куцати да би се радило на рачунару. Сличице којима се извршавају одређене активности лакше су за коришћење од команди које се уносе преко тастатуре. Тако је рад на рачунару постао знатно лакши. Можда у почетку велики број сличица може да делује збуњујуће, али се брзо привикава на њих и науче лако да се користe. Основни уређај за унос података у рачунар у Windows-у постаје миш. Због своје карактеристике да су сличице команде Windows се најчешће назива графичка оперативна средина. У последње време већина рачунара као оперативни систем користи верзију Windows XP.
Радна површина DESKTOP Када се рачунар укључи, после неколико тренутака на екрану се појављује приказ као на слици. Разлике које могу да се појаве у изгледу екрана са слике 1 не зависе од Windows-а, већ су последица његовог прилагођавања укусу и потребама корисника.
7
УВОД У ОпеРАТИВНИ СИСТеМ
Слика 1. Desktop
приказана површина с одређеним бројем сличица назива се радна површина или Desktop. Сличице на радној површини називају се иконице. Радна површина се може подесити по жељи корисника. Она може имати знатно више објеката него на слици 1. Додавање и уклањање објеката с радне површине биће објашњено касније. посматрајући радну површину, уочавамо стрелицу облика,
Слика 2. Стрелица
која се помера по радној површини како се миш покреће по подлози. Миш је основни улазни уређај. Он може имати два тастера или два тастера и точкић у средини. За рад су значајни леви и десни тастер. Мишем се обављају: • навођење или циљање, • клик, • двоклик или двоструки клик, • десни клик и • превлачење.
8
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Навођење или циљање је довођење стрелице на жељену иконицу или команду. Када је иконица нациљана, по правилу се притиска на леви тастер миша. пошто је иконица одабрана, она мења боју, као што је приказано на слици 3.
Слика 3
Када се левим тастером миша, уместо једном, кликне два пута на циљани објекат, стартује се програм дате иконице. Двоклик треба да буде изведен брзо, између два клика не треба правити паузу. Краткотрајним вежбањем двоклик се лако савлада. Када се на радној површини или у неком програму нациља неки објекат и притисне десни тастер миша, добија се мени који даје информацију шта се све може урадити с нациљаним објектом. Ако се на радној површини кликне десним тастером миша (десни клик), добија се плутајући мени као на слици 4.
Слика 4
померање иконица по радној површини Иконица се помера по радној површини тако што се стрелица миша наведе на жељену иконицу, затим се притисне леви тастер. Не опуштајући га, миш се помера по подлози. Како се миш помера по подлози, тако се одабрана иконица помера по радној површини. У зависности од активности које се обављају мишем, стрелица приказана на слици 2 може имати и другачије облике. Изглед стрелице миша код тражења помоћи, Изглед стрелице миша док рачунар нешто ради у позадини, Изглед стрелице миша док се учитавају датотеке или снима на диск,
9
УВОД У ОпеРАТИВНИ СИСТеМ
Изглед стрелице миша када се врши подешавање, Изглед стрелице миша када се постави на место где треба унети неки текст, Изглед стрелице миша када се покушава обавити недозвољена активност, Изглед стрелице миша када се показивач доведе на вертикалне ивице прозора, чијим се померањем прозор шири, односно сужава, Изглед стрелице миша када се показивач доведе на хоризонталне ивице прозора, чијим се померањем прозор повећава, односно смањује, Изглед стрелице миша када се показивач доведе у доњи десни или горњи леви угао прозора, чијим се померањем прозор пропорционално шири, односно скупља, Изглед стрелице миша када треба ручно уписивати. На скоро свим радним површинама могу се видети следеће три иконице:
Слика 5
Ове три иконице налазе се готово увек на радној површини. прва иконица Мој рачунар (My Computer) биће детаљно објашњена на другом часу. Фасцикла са натписом Моји документи (My Documents) служи за чување докумената, а у Kанту за отпатке (Recycle Bin) бацају се обрисана документа.
Слика 6
На слици 6 се налази иконица која се разликује од иконица са слике 5 по косој стрелици с доње леве стране. Такве иконице називају се Пречицама (Shortcut). програми се покрећу двоструким кликом на иконицу која се налази на радној површини. Ако се двоструко кликне на пречицу постиже се скоро исто што и двоструким кликом на иконицу. Разлика између пречице и иконице јавља се приликом брисања. Ако се обрише пречица, одговарајући програм или датотека остају у меморији рачунара, али ако се обрише иконица, брише се програм који она представља.
10
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Трака задатака (Taskbar) Доњи део радне површине са слике 1. представља трака као на слици 7.
Слика 7
Ова трака назива се трака задатака, или на енглеском, Таскбар (Taskbar). На траци задатака најчешће се налазе неке иконице о којима ће бити речи касније. На тој траци увек се налази иконицa која је представљена дугметом Старт; остале иконице нису обавезне. Старт је најважније дугме на трaци задатака. Кликом на ово дугме на екрану се јавља приказ као на слици 8.
Слика 8
Остале иконице на палети задатака омогућују брзо активирање програма само једним кликом уместо два, када се иконица налази на радној површини. Број и врсту ових иконица на траци задатака одређује корисник према својим потребама. поред ових иконица, на траци задатака појављују се и имена програма који су тренутно отворени. Oвај мени је подељен на два дела. У левом делу прозора налази се списак програма који се често користе. У десном делу прозора налазе се фасцикле којима се често приступа и друге Windows функције којима се дефинише рад и понашање оперативног система.
11
УВОД У ОпеРАТИВНИ СИСТеМ
НОВе РеЧИ (Упишите све важне речи које су вам пре ове лекције биле непознате.): _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________
пРОВеРИТе СВОЈе ЗНАЊе 1. Може ли рачунар да ради без оперативног система? Зашто? 2. Шта се налази на радној површини? 3. Да ли су радне површине на свим рачунарима исте и зашто? 4. Како се превлачи иконица сa леве на десну страну радне површине? 5. Где се налазе иконице које се активирају само једним кликом?
12
Час 10 ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
ИНСТАЛИРАЊЕ, ДОДАВАЊЕ И УКЛАЊАЊЕ ПРОГРАМА
ОБЛАСТ ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМ
САЗНАЋЕТЕ
Како се инсталира програм
ВЕЖБАЋЕТЕ
Инсталирање програма
Како се уклања програм
ПОТРЕБНО ЗА ЧАС
Рачунар и програм Microsoft WINDOWS XP Уџбеник
ИНСТАЛИРАЊЕ ПРОГРАМА Приликом коришћења рачунара јавља се потреба за постављањем неког новог програма. Постављање новог програма на хард диск назива се инсталирање програма. Нови програм најчешће се налази на компакт диску или на DVD-у. Такав облик програма не може се покренути непосредним стављањем компакт диска или DVD-а у одговарајућу јединицу. Инсталирање програма треба обавити на прописан начин. На инсталационом диску или DVD-у се налази програм Install или Setup. Да би се инсталирао жељени програм, треба отворити иконицу Add or Remove Programs (Додај или уклони програме) из прозора Control Panel. Добијају се прозори приказани на слици 62.
56
ПОДЕШАВАЊЕ ИЗГЛЕДА ПРОЗОРА
Да ли ће се увек приказивати комплетан мени или ће приказ менија бити комплетан после краће задршке – подешава се командом:
Затим у кутији Prilagođavanje (Customize) на картици Opcije (Options) треба укључити / искључити прекидач: Uvek prikazuj kompletne menije (Always show full menus).
Окно задатака (Task Pane)
Приказ окна задатака се укључује / искључује на следећи начин:
Траке с алаткама (Toolbars)
Прикази појединих трака с алаткама аутоматски се укључују приликом покретања програма или у појединим фазама рада. Ако се леви руб било које траке с алаткама повуче у радни простор, она се приказује у виду кутије.
92
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
Приказ било које траке с алаткама укључује се ручно задавањем команде
и кликом на назив одговарајуће траке у списку:
Ако се укључи риказ велико броја куија с алакама, екран осаје непрелеан. Команде које се најчешће користе налазе се на тракама Standardna (Standard), Oblikovanje (Formatting) и Crtanje (Drawing), па је уобичајено да је приказ те три траке стално укључен и да се оне распореде као на следећој слици.
93
2. ПРИКАЗ RASPORED ŠTAMPANЈA Приказ Raspored štampanja добија се командом:
Прозор добија следећи изглед:
97
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
ОБЛИКОВАЊЕ ПАСУСА
ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ Играју два тима, два капитена који се налазе на крајевима терена и пребацују лопту преко играча супротног тима или их гађају. Супротни тим може да ухвати лопту и крене да гађа први тим у сарадњи са својим капитеном. Игра се и тако што једна група мора да изабере из друге групе некога ко ће да узме лопту и да гађа, говорећи „нека пуца, нека пуца... Марко...“ Прва линија пасуса увлачи се тако што се притисне тастер Tab по преласку у нови пасус пре куцања текста. Уколико је текст откуцан, тастер Tab се притисне када је курсор доведен испред првог слова пасуса. ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ Играју два тима, два капитена који се налазе на крајевима терена и пребацују лопту преко играча супротног тима или их гађају. Супротни тим може да ухвати лопту и крене да гађа први тим у сарадњи са својим капитеном. Игра се и тако што једна група мора да изабере из друге групе некога ко ће да узме лопту и да гађа, говорећи „нека пуца, нека пуца... Марко...“ Изабрани пасуси увлаче се помоћу дугмета
. Увлака се смањује помоћу дугмета
.
ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ Играју два тима, два капитена који се налазе на крајевима терена и пребацују лопту преко играча супротног тима или их гађају. Супротни тим може да ухвати лопту и крене да гађа први тим у сарадњи са својим капитеном. Игра се и тако што једна група мора да изабере из друге групе некога ко ће да узме лопту и да гађа, говорећи „нека пуца, нека пуца... Марко...“
Хоризонтално равнање Редови у пасусу могу да буду поравнати: о левој ивици ИГРА ШУГЕ Игра шуге се играла тако што је један од играча бивао изабран да буде „шуга“ (шуга је иначе кожна болест). Он је морао да јури остале и да шугу „пренесе“ додиром оном несрећнику којег би првог сустигао. Игра се настављала тако што је мање срећан саиграч настављао да јури остале све док неког не сустигне и преда шугу даље. Игра се завршавала тек онда када се сви добро изморе и не могу даље да трче.
134
ДЕКОРАТИВНИ ТЕКСТ
У кутији с алаткама налазе се следећа дугмад:
помоћу ових дугмади се може постићи низ ефеката.
164
ТАСТАТУРА – KEYBOARD
@ 2
↵
A
Shift
Enter
Алфанумерички тастери служе за унос слова, цифара и посебних знакова: ~ ! @ # $ % ^ & * ( ) _ + { } | : ”< > ? - = [ ] \ ; ’, . / држи се стиснут да би откуцано слово било велико или да би се исписао горњи знак са двословног алфанумеричког тастера потврђује уписану команду (има исто дејство као клик левим тастером миша) за прелазак у нови ред
Caps Lock
укључује/искључује писање великим словима
Ctrl
користи се за комбиновање са другим тастерима
Alt
користи се за комбиновање са другим тастерима
Alt Gr
користи се у комбинацији са словним тастерима за исписивање посебних знакова
Num Lock
укључује/искључује нумерички део тастатуре
отвара стартни мени
218
отвара плутајући мени (има исто дејство као клик десним тастером миша)
нови знаци се – уписују између постојећих / исписују се преко њих
Insert
Del
ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО
брише знак десно од курсора Back Space
Esc
брише знак лево од курсора за повратак у претходни мени
F1
F12
Tab
помера курсор за одређен број знакова
помера курсор у смеру стрелице
функцијски тастери служе за брзо извршавање команди – у различитим програмима имају различиту намену
Home
помера показивач на почетак реда
End
помера показивач на крај реда
Page Up
помера показивач на претходну страницу
Page Down
помера показивач на наредну страницу
за прављење размака између речи
Space Bar
219