Наш класс 1, Руски језик за 5. разред основне школе - 15525

Рецензенти

др Биљана Марић, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Београду

др Маријана Папрић, професор руског језика на Учитељском факултету у Београду

Анита Мрђић, професор у Основној школи „Петар Кочић” у Земуну

Лектор за руски језик

Микита Супрунчук

Уредник

Владана Антонијевић

Одговорни уредник

Слободанка Ружичић

Главни уредник

др Милорад Марјановић

За издавача

др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-00171/2017-07 од 19. јануара 2018. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

37.016:811.161(075.2)

МЕДЕНИЦА, Лука, 1986-

Наш класс 1 : руски језик за пети разред основне школе : уџбеник за прву годину учења / Лука Меденица, Бранислав Николић, Мира Симеуновић ; [илустрације Ивона Крижак]. - 2.

изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Планета принт). - 114 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 3.000. - Словáрь: стр. 102-114.

ISBN 978-86-17-20487-5

1. Николић, Бранислав, 1983- [аутор]

2. Симеуновић, Мира, 1970- [аутор]

COBISS.SR-ID 33521673

ISBN 978-86-17-20487-5

© Завод за уџбенике, Београд, (2018–2021)

Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

ПРЕДГОВОР

Драга децо, Пред вама је уџбеник руског језика НАШ КЛАСС. Њиме ћете кренути на узбудљиво четворогодишње путовање. Дружићете се с јунацима уџбеника, вашим вршњацима, Анастасијом, Николајем, Иваном и Наташом, а такође с другарима из одељења. Заједно с њима, из лекције у лекцију, из станице у станицу, упознаваћете се све боље с руским језиком и руском културом (сазнаћете шта је то самовар, који је омиљени спорт у Русији, која су традиционална јела, које животиње живе само у Русији...), а преко њих и с матерњом културом и језиком. Научићете да говорите на новом језику, да говорите и пишете о ономе што вам

је важно да кажете и што би други желели да знају, да разумете оно што читате и слушате, што је вама важно да чујете и другима да вам кажу. Током овог

путовања схватићете вредност самосталног рада, размишљања, закључивања, истраживања, откривања сопствених интересовања, талената и способности, као и вредност заједничког рада, узајамног разумевања, поштовања и помагања.

Видећете да учење може бити забавно и да кроз игру, певање, плес, цртање, глуму учите нешто ново, не само о другој култури већ и о себи и свету који вас окружује.

Радујемо се путовању с вама! Аутори

«Шаг 1»

Тема 1 «Семь шагóв»

«Шаг 2»

Упознавање

– представљање именом (питање и

одговор)

– основни поздрави

Руска азбука (штампана и писана

слова)

Појам акцента и изговор слова О

Кратка питања и одговори – Ко је ово? / – Шта је ово?

Упознавање (пуно име и презиме)

Кратки потврдни и одрични одговори

«Шаг 3»

Изговор тврдих и умекшаних

сугласника

Самогласници

Привéт!

Здрáвствуйте!

Менң зовҳт…

Как тебң зовҳт?

Кто қто? – Қто…

Что қто? – Қто… 11

Как тебң зовҳт?

Как твоң фамұлия?

Қто кнұга? – Да, қто кнұга.

Қто скрұпка? – Нет, қто

гитáра.

«Шаг 4»

– а, э, о, у

Самогласници Ы / И

– увек тврди сугласници

– увек меки сугласници

Одакле си?

Бројеви 1–10

«Шаг 6»

Питања и одговори: колико ко има

година

Појам отчества

«Шаг 7»

Поздрави при сусрету и растанку

Тема 2 «В путь, друзьң!»

Кратки облици руских имена

Близу – далеко

Исказивање припадности (у првом

и другом лицу једнине, питања и одговори) – чије је нешто (мој, моја, моје, моји)

– ко шта има (имам, имаш…)

Личне заменице

Питања, потврдни одговори за

исказивање својине у првом и другом

лицу једнине и множине

Скóлько тебé лет?

Здрáвствуй/-те!

Как твоё óтчество?

Сергéевич / Сергéевна

Николáй – Кóля Тут – там; Вот – вон

Чей қто пенáл? – Қто мой пенáл.

Қто твой пенáл? – Да, мой.

Я / мне / у менң / мой

У тебң есть сестрá?

У вас есть пенáл?

«Одноклáссники»

«Друзьң»

«Готóв!»

Именице у номинативу једнине/ множине

Непроменљиве именице

Разликовање рода

Поздрави

«Этикéт»

Доба дана/годишња доба (шта? – именице; када? – прилози)

Прошло време (питања и одговори)

Дани у недељи (када?)

Одұн ученұк / ученикұ Однá рҳчка / рҳчки

Дóброе ҳтро / день / вéчер.

Спокóйной нóчи / покá.

Ҳтро / ҳтром

Лéто / лéтом

Где ты был? Что дéлал?

Когдá / кудá ходұл?

«На урóке»

Звучни и безвучни сугласници

Бројеви од 11 до 20 (до 100)

Изражавање година

Глухұе / звóнкие соглáсные

Скóлько тебé лет?

Употреблéние год

«В интернéте» Инфинитив глагола Мóжно, нáдо, нельзң + учить, петь, есть (инфинитив глагола)

«Натáша похóжа на мáму»

«Семьң Николáя»

«К нам пришлá Нáстя»

«Николáй и Анастасұя договáриваются»

«Семьң Анастасұи»

Исказивање својине –генитив именица и личних заменица – ко кога има / ко на кога личи

У мáмы сестрá. У тёти дéти. У брáта кнұга.

Опис чланова породице Палачинке Мáма / пáпа рабóтает.

Представљање чланова породице Исказивање припадности

– ко шта има или нема Песма „Мој тата је добар”

Стан/соба Спратови – бројање спратова Санкт Петербург

Óчень приңтно!

У менң есть кто / что?

У менң нет когó / чегó?

«Мой пáпа хорóший» 43

Какáя квартұра / кóмната у когó? Этажұ (на пéрвом, вторóм...)

Опис чланова породице Традиција испијања чаја Где кто живёт?

Теáтр на урóке. «Теремóк» «Теремóк»

«Временá гóда»

Тема 4 «Лҳчшее врéмя гóда»

Зимá / зимóй

Годишња доба, време

Прилози

Честитање рођендана

«С днём рождéния, Нáстя!»

Давање и примање поклона

Исказивање личног мишљења

Танграм

Датив с предлогом К

Инструментал с предлозима под/над

«С

Руска салата

Садашње време

и честитање (празника) Инструментал с предлогом С Празнични обичаји и храна

«В здорóвом тéле – здорóвый дух»

«Разговóр по телефóну »

Врсте спорта Представљање разних врста хобија

Шаховске фигуре

Идёт дождь / снег

Хóлодно / теплó, бóльно (комҳ?) 54

Будь здорóва!

Пусть испóлнятся…

Подáрки

Тема 5 «Трус не игрáет в хоккéй»

Игрáть ВО что? – в хоккéй

Игрáть НА чём? – на скрұпке

Занимáться ЧЕМ? – спóртом, чтéнием

Любұть ЧТО? – футбóл

Глагóлы движéния:

Идтұ – ходұть

Éхать – éздить

Котóрый час?

Пять часóв / три часá

Два часа трұдцать

Тема 6 «Кóля и Мáша»

Что ты (не) лҝбишь?

Я люблҝ, ты лҝбишь

Исказивање допадања/недопадања Занимљивости о Чехову

Что тебé (не) нрáвится?

Мне нрáвится / не нрáвится

Нóвым гóдом!»

«Кóля выбирáет одéжду »

Одевни предмети

Придеви у номинативу jеднине

Боје

Придеви и именице у номинативу и

Что мне одéть? – Нáдень…

Бéлый, бéлая, бéлое, бéлые

Какóй қто цвет?

Вот / қто…что?

«Мáша выбирáет одéжду »

«Кóля и Мáша идҳт в Теремóк»

акузативу једнине (мушки, женски, средњи род)

Номинатив/генитив – правац кретања

Оријентација у простору

Надéнь…что?

Вұжу…что?

Прңмо – налéво – напрáво

Идҳ ДО… чегó?

Стоұт

87

89

Ивáн

«СЕМЬ ШАГОВ»

1

Натáша

Анастасұя

Николáй

У првој лекцији ћеш

научити:

„ како да се упознаш с другима;

„ слова руске азбуке: знаћеш да их напишеш и прочиташ;

„ бројеве прве десетице;

„ да питаш некога колико има година и кажеш колико је теби година;

„ много речи на руском језику;

„ понешто о Русији.

Да ли знаш нешто о Русији (назив неког града, име неке личности и сл.)? Да

ли Србија и Русија имају нешто заједничко?

1. Послушај текст и потруди се да га разумеш. Да ли си нешто разумео/разумела? Можеш ли да поновиш неку реч?

2. Време је да се представиш. Послушај снимак још једном и покушај да поновиш питање и одговор са другом из клупе.

Привéт! Я Николáй.

Я Ивáн. Как тебң зовҳт?

Привéт. Менң зовҳт Натáша.

Менң зовҳт Анастасұя.

Интерéсно! САМОВÁР – један од најлепших руских сувенира. Представља металну посуду у којој се загрева водa за припрему чаја. Нацртај самовар. Погледај и уради 1. задатак у Радној свесци. Прати упутства. Обрати пажњу на слова руске азбуке којих нема у српској азбуци (и обрнуто).

Рҳсская áзбука. Погледајмо заједно руску азбуку.

Аа Бб Вв Гг Дд Ее Ёё

Жж Зз Ии Йй Кк Лл Мм

Нн Оо Пп Рр Сс Тт Уу

Фф Хх Цц Чч Шш Щщ

ъ ы ь Ээ Юю Яя

Примећујеш ли сличности и разлике у односу на азбуку српског језика? Међу сло-

вима којих нема у српском језику су и: меки знак – Ь и тврди знак – Ъ. Та слова се

не читају, већ указују на то како се чита сугласник пре њих у речи.

Уради 4. и 5. вежбање у Радној свесци.

1. Слҳшаем и читáем. Oбрати пажњу на изговор вокала „О”: ДРҲГ, КÁРТА, ДÓМ, ШКÓЛА, СТÓЛ, ТÓРТ, САЛÁТ, СПÓРТ, СЛÓВО, МОСКВÁ, ТРАВÁ, ОКНÓ, СТОЛҰЦА. Примећујеш да се слово „О” не чита увек исто. У руском језику акценат се обележава цртицом изнад наглашеног слога.

2. Слҳшаем внимáтельно. Саслушај текст, а затим га прочитај и препиши у свеску.

Ктó қто? – Қто Сáша. Óн мóй друг.

А ктó қто? – Қто Вóва. Óн мóй брат.

Чтó қто? – Қто мóй дóм. Там мáма и пáпа.

Чтó қто? – Қто шкóла. Там мóй класс.

КТÓ ҚТО / ЧТÓ ҚТО?

Чтó қто? Қто стул. но: СТОЛҰЦА!

Чтó қто? Қто Белгрáд – столұца Сéрбии. Чтó қто? Қто Москвá – столұца Россұи.

3. Помоги́ Ивáну.

Ктó қто? Ктó қто? НИКОЛÁЙ НАТÁША ДÉВОЧКА ÓН

ОНÁ БРАТ УЧЕНҰК СЕСТРÁ ДРУГ ПОДРҲГА

4. Внимáтельно слҳшаем. Саслушај следеће речи, па их препиши и заокружи наглашени слог. Вежбај читање. ПОКÁ, КÓШКА, ГОРÁ, ГÓРОД, ДОСКÁ, ХОРОШÓ, МОЛОКÓ, КОРÓВА, ДОРÓГА, КÓМНАТА, РОМÁШКА, СОБÁКА, САМОВÁР

кóшка собáка ромáшка

Интерéсно! СКОРОГОВÓРКА.

У попá пáпа кóк, у кóка пáпа пóп.

Колпáк на колпакé, и под колпакóм колпáк.

Интерéсно! МҰШКА

Мишка је један од омиљених савремених симбола Русије. Он се појавио 1980.

године, као маскота Олимпијских игара одржаних у Москви. Нацртај Мишку на папиру и сачувај цртеж за Портфолио. Замоли наставника да ти објасни шта је то портфолио и од чега се састоји.

1. Знакóмство. Наставимо упознавање с нашим новим другарима. Саслушај, а затим се и сам представи.

Сада се „упознај” с другарима

у одељењу. Приђи неком од другова или другарица, упути поздрав, представи се и питај

њега или њу како се зове и презива.

Погледај табелу. Наведени сугласници могу да се изговарају „тврдо” или „меко”.

2. Слҳшаем и читáем. Саслушај примере, а затим покушај да их прочиташ: ГИТÁРА, ЗИМÁ, СТИХҰ, ДИВÁН, КНҰГА, СТАДИÓН, ÓЛЬГА, ПИСЬМÓ, МÁЛЬЧИК, СИБҰРЬ, ВЛАДҰМИР, ГОСТЬ, ПИАНҰНО, СПАСҰБО.

КТО ҚТО? – , , ... ЧТО ҚТО? – , , ...

Покушај да поставиш питање, да даш потврдне, а затим и одричне одговоре по обрасцу са снимка. Запиши у свеску по један пример за питање, потврдни и одрични одговор.

Уради 8. и 9. вежбање у Радној свесци.

Интересно: Что қто? Қто Кремль (Кремљ је тврђава у центру Москве).

Направи заједно с другарима из одељења

једну посебну кутију или шешир. Украси-

те шешир цртежима или сличицама, нека

буде шарен и весео (замолите наставника

ликовне културе да вам помогне). Тај шешир (или кутија) учиниће занимљивијим

разне игре на часу руског језика.

1. Разговóр. Саслушај разговор својих другара. Чућеш неке нове речи.

Шта си ново сазнао/сазнала из овог

разговора? Који од дечака има сестру?

Можеш ли да претпоставиш значење

нових речи: ХОРОШÓ, СПАСҰБО?

Послушај још једном. Хајде да поново

погледамо руску азбуку и да боље

упознаш самогласнике.

А – Я (ја); Э – Е (је); Ы – И; О – Ё (јо); У – Ю (ју)

Слушај речи и понављај за спикером. Обрати пажњу на истакнуте самогласнике:

А / Я Áнна – я – ңблоко – Россұя – роңль

О / Ё Окнó – ёлка –ёжик – моё – твоё

Обрати пажњу на слово Ё. Примећујеш да акценат није обележен у речима које садрже слог са Ё.

То је зато што је ово слово УВЕК наглашено.

Э / Е Қто – ель – éхать – игрáем – читáет

У / Ю Ҳтро – Ҝра –ҝбка – игрáют – читáю

Погледај образац

за изговор самогласника Я, Е, Ё, Ю после сугласника:

Д + Е = Д` Е; Д + Ё = Д` О;

Д + Ю = Д` У;

Д + Я = Д` А

2. Слҳшаем и повторңем. Саслушај речи и понављај за спикером. Обрати пажњу на изговор умекшаних сугласника: СТЕНÁ, РЕКÁ, ХЛЕБ, ДÉВОЧКА, СУВЕНҰР, ВÁНЯ, ЛÉНА, ИДЁТ, ТЕЛЕФÓН, КРАСҰВАЯ, ТЕÁТР, БИБЛИОТÉКА, ПОҜ, ДҢДЯ, ТЁТЯ, СНЕГОВҰК, АЛЁША, БАҢН, САНКТ-ПЕТЕРБҲРГ,

вежбај читање.

Уради 20. вежбање у Радној свесци.

Интерéсно! СНЕГОВҰК Нацртај Снешка Белића у свесци или на папиру.

Поговóрка: Пойдёт снег, остáвишь и след. Не бҳдет снéга, не бҳдет и слéда.

ШАГ 5 1. Внимáтельно слҳшаем. Саслушај дијалог, па прочитај са другом/другарицом

из клупе:

Николáй: Здрáвствуй, Ивáн!

Ивáн: Привéт, Николáй! Ты откҳда?

Николáй: Я из Россұи. А ты откҳда?

Ивáн: А я из Сéрбии, из Белгрáда. Вот

Натáша.

Николáй: Привéт, Натáша! Ты тóже

из Сéрбии?

Натáша: Привéт, Николáй! Да, я тóже

из Сéрбии.

Покушај да се представиш по обрасцу дијалога (у разговору са другом / другарицом).

Ивáн: Николáй, Натáша – моң сестрá. Мы óба из Сéрбии.

Приметио/Приметила си глас (и слово) кога нема у српском језику. То је самогласник «Ы», сличан гласу «И». Никада се не пише после сугласника К, Г, Х, после Ж, Ш (тврди сугласници), као ни после Ч, Щ, Й (меки сугласници). Такође, никада се не појављује на почетку речи, баш као ни слова Ь и Ъ.

МАТРЁШКА;

2. Звҳки. Саслушај изговор речи са словом Ы, провежбај изговор, упореди речи са: И/Ы (после ж, ш, ц И треба читати као Ы): МЫ, ВЫ, СЫН, МЫШЬ, ШҰШКИ, ОДҰН, ЦИРК, ГИТÁРА, МАШҰНА, СТИХҰ, ТҒКВА, ШÁХМАТЫ, НÓЖИК.

Обрати пажњу на сугласнике који су увек тврди и на оне који су увек меки: – увек ТВРДИ: Ж, Ш, Ц – живóт, цұфра, шáпка, лóшадь; – увек МЕКИ: Ч, Щ, Й – врач, ночь, óвощи, плóщадь, трамвáй, Николáй.

Уради 23. вежбање у Радној свесци.

Напиши речи у две колоне – у једној нека буду речи у

којима има умекшаних сугласника, а у другој оне у којима

се сви сугласници изговарају „тврдо”:

Максұм, шҳба, Зұна, говорұть, доскá, одұн, шар, квартұра, молокó, дождь, ромáшка, картұна, трубá, игрáть, скрұпка.

3. Скороговóрки. Прочитај брзалице.

Интерéсно! БАЛАЛÁЙКА

симбол Русије, народни инструмент. Пронађи на интернету фотографију балалајке и нацртај овај инструмент као осликани руски сувенир.

У Сáшки в кармáшке шұшки и шáшки. Черепáшка, не скучáя, час сидұт за чáшкой чáя.

ШАГ

6

1. Внимáтельно слҳшаем. Саслушај песмицу. Обрати пажњу на речи у којима се појављује слово Ы. Вежбај самостално изговор слова Ы.

Считáлка мышóнка (Вадим Левин)

Раз, два, три, четғре. Сосчитáем дғры в сғре.

Éсли в сғре мнóго дыр, Знáчит, вкҳсным бҳдет сыр.

Éсли в нём однá дырá, Знáчит, вкҳсным был вчерá.

Приметио си да се у песмици појављују бројеви. Хајде да научимо бројеве до 10!

Понављај за спикером, а затим прочитај самостално: одұн (однá, однó), два (две), три, четғре, пять, шесть, семь, вóсемь, дéвять, дéсять

Oбрати пажњу на писање меког знака! Реци, па запиши у свесци словима свој број телефона.

2. Слҳшаем внимáтельно. Послушај дијалог и научићеш да питаш некога колико

има година:

Привет, Саша. Сколько тебе лет?

Мне уже десять. Сколько лет Маше?

Мне девять лет. А тебе?

Маше тоже десять.

Провежбај с другом/другарицом из клупе питања и одговоре по обрасцу који си чуо.

– Прив_т, Сáша! Скóл_ко тебé лет?

Мне дéс_ть лет. А т_бé?

Мне дéвят_ лет. А Мáше?

Мáше вóс_мь лет.

– Скóльк_ лет Ивáну?

– Ивáну чет_ре гóда.

Немнóго лóгики

Интерéсно! МАТРЁШКА

Најпознатији симбол Русије – дрвена лутка која се отвара и у којој је

неколико мањих луткица. Обој у Радној свесци шаблон ове луткице.

Разговарај са члановима породице и сазнаћеш да ли знају њен прави назив.

ШАГ 7

1. Слҳшаем внимáтельно. Прочитај дијалог са другом / другарицом.

Николáй: Здрáвствуйте! Библиотéкарь: Здрáвствуй! Как тебң зовҳт?

Николáй: Менң зовҳт Николáй Кострóв. Библиотéкарь: Óтчество?

Николáй: Сергéевич. Библиотéкарь: Скажұ, Николáй, как зовҳт пáпу?

Николáй: Пáпу зовҳт Сергéй Владұмирович Кострóв. Библиотéкарь: А мáму?

Николáй: Надéжда Пáвловна Кострóва.

Библиотéкарь: Вот и всё! Ты стал члéном библиотéки! Николáй: Спасұбо. До свидáния! Библиотéкарь: До свидáния, Николáй!

Приметио си да Николај не наводи само име и презиме.

Руси се представљају овим редоследом: лично име – патроним – презиме. Патроним (на руском језику – ÓТЧЕСТВО) изводи се из очевог имена и има раз-

личите облике у мушком/женском роду:

Сергéй: Сергéевич (óтчество сғна) и Сергéевна (óтчество дóчки); Владұмир: Владұмирович (óтчество сғна) и Владұмировна (óтчество дóчки); Пáвел: Пáвлович (óтчество сғна) и Пáвловна (óтчество дóчки).

Отч. дéвочки

Ивáновна

Вұкторовна

Борұсовна

Андрéевна

Пáвловна

Петрóвна

Ұмя пáпы Ивáн Вұктор Борұс Андрéй Пáвел Пётр

Отч. мáльчика Ивáнович

Вұкторович Борұсович Андрéевич Пáвлович Петрóвич Како би гласио патроним имена: Михаұл, Алексáндр, Николáй, а како, на пример, патроним од имена твог оца? Своје одговоре напиши у свесци!

Уради 31. вежбање у Радној свесци. Попуни формулар за учлањење у библиотеку.

која живи у Русији.

Тамáра: Здраво. Како се зовеш? Ты: Сóня: Привéт. Менң зовҳт Сóня. А тебң? Ты: Тамáра: Ја сам Тамара. Како се презиваш? Ты: Сóня: Моң фамұлия Петрóвич. Скóлько тебé лет? Ты: Тамáра: Имам девет година. А ти? Ты: Сóня: Мне дéсять лет. Ты: Тамáра: Ко је ово? Ты: Сóня: Қто мой брат Дұма. Ты:

Интерéсно!

Крáсная плóщадь –Црвени трг, налази се у центру Москве, поред Кремља.

2. Помогұ подрҳге. Помози другарици Тамари да се упозна са Соњом, девојчицом

Направио/Направила си првих седам корака у упознавању руског језика. Пре него што наставиш, да видимо куда си прошао/прошла. Ако нешто не знаш, врати се корак-два уназад и обнови.

1. Словá. Иван је преписивао речи, али је преписао погрешно. Препиши исправно:

ТОЧ ТЭО РАБТ ОНОК ОМД ЙОМ АВРАТ АММА ЛОКАШ

2. Скажұ и напишұ! Кажи и напиши у свесци по 5-6 речи као одговоре на питања:

ЧТО ҚТО?

КТО ҚТО?

3. Твёрдые и мңгкие. Направи у свесци табелу и препиши следеће речи: хорошó, стихұ, доскá, письмó, кóмната, дивáн, брат, гость, кнұга, собáка, спасұбо, подрҳга.

Речи са умекшаним сугласницима Речи са тврдим сугласницима Зимá… Слóво…

4. Бҳквы И, Ы и Й. Саслушај изговор датих речи и додај слово које недостаје И/Ы или Й. Перепишұ. Препиши речи у свеску: ҳш_, скр_пка, здрáвству_те, шáхмат_, трамвá_, ц_рк, м_шь, балалá_ка, карт_на, с_н, воробé_.

5. Скажұ! Поздрави се с другом из Русије. Кажи како се зовеш и одакле си. Питај га одакле је он и како се зове.

6. Вспóмни нóвые словá. Додај речи које недостају.

– Мáша, скóлько

– Мне (8)

–

– Сáше ужé (10)

– Ивáну тóже 10 лет.

лет?

лет. А тебé лет?

дéвять лет. Скóлько Сáше?

лет. А Ивáну?

Молодéц! Браво! Сада си спреман/спремна да пођеш даље. Очекује те занимљиво путовање и много нових знања. Крени на пут! В путь! Осторóжно, двéри закрывáются! Слéдующая стáнция «В путь, друзьң».

«В ПУТЬ, ДРУЗЬЯ!»

У овој лекцији ћеш

научити:

„ да питаш чије је нешто и да кажеш да је нешто твоје (или да није твоје);

„ једнину и множину именица (однос између „један” и „много”);

„ разне начине да се поздравиш при сусрету и да се опростиш;

„ да изразиш радњу која се догодила у прошлости;

„ да кажеш где си био и куда си ишао;

„ дане у недељи и годишња доба (када?);

„ бројеве до 100;

„ називе предмета из школског окружења;

„ да кажеш да се нешто може, мора, треба или да се не сме урадити.

1. Слҳшаем, читáем. Саслушај дијалог и прочитај у пару с другом/другарицом.

Николáй: Здрáвствуй, Ивáн!

Привéт, Кóля, как делá?

Николáй: Нормáльно. А у тебң как?

Ивáн: Всё о`кей, спасұбо.

Николáй: Как хорошó, что ты пришёл

в моҝ шкóлу!

Ивáн: Я тóже óчень рад. Где твоұ друзьң1?

Николáй: У менң мнóго друзéй. Вот

Мұша и Вұтя, а вон Дұма и Пáша.

Ивáн: А дéвочки?

Николáй: Тут и дéвочки, конéчно. Қто Зұна и Тáня, а вот идҳт Ұра и Óля.

А где Нáстя? Не пришлá в шкóлу?

Пришлá. Онá там, в углҳ, с Лéной.

Ивáн: Хорошó. А вот и звонóк на урóк!

Послушај дијалог још једном, а затим покушај да повежеш надимке из дијалога са именима: Михаұл, Елéна, Дмұтрий, Ирұна, Óльга, Пáвел, Анастасұя, Зинаұда, Николáй, Вұктор, Татьңна. Запиши одговоре у свеску.

А како Руси зову Ивана? Шта мислиш?

2. Блұзко или далекó?

ГДЕ? БЛҰЗКО

Чей? Чья? Чьё? Чьи?

Это мой, моя, моё, мои.

Чей қто карандáш? Қто мой карандáш.Чьё қто мéсто?Қто моё мéсто.

Чья қто тетрáдь?Қто моң тетрáдь.Чьи қто крáски?Қто моұ крáски.

3. Слҳшаем внимáтельно. Саслушај снимак, потом са другом/другарицом из клупе прочитај образац за исказивање својине, па у свеску запиши своје примере по том обрасцу:

Қто твой карандáш? – Да, мой. У менң есть карандáш.

Қто твоң рҳчка? – Да, моң. У менң есть рҳчка.

Қто твоё письмó? – Да, моё. У менң есть письмó.

Қто твоұ кнұги? – Да, моұ. У менң есть кнұги.

С улғбкой

Два шкóльника. Одұн говорұт: –

Уж не знáю, вéрить ли нáшему учұтелю матемáтики...

Вчерá он сказáл, что 6+4=10, а сегóдня, что 7+3 тóже =10...

Интерéсно! ДНЕВНҰК

Сваки ученик у Русији има свој дневнұк који свакодневно носи у школу. Наставници

у њега уписују оцене, домаће задатке, поруке родитељима и коментаре о понашању

и напредовању ученика. Изглед дневникá пронађи на интернету.

Да ли би ти се свидело да и ти имаш такав дневнұк?

Загáдка. Реши загонетку.

В шкóльной сҳмке1 я лежҳ, все оцéнки покажҳ.

1 Нема на чему. 2 заборавила

1. Слҳшаем диалóг. Послушај па прочитај дијалог с другом/другарицом из клупе.

Тáня: Ұра, у тебң есть фломáстер?

Ұра: Да, есть.

Тáня: У менң тóлько крáски. Дай мне, пожáлуйста, одұн фломáстер.

Ұра: Пожáлуйста.

Тáня: Спасұбо, Ұра.

Ұра: Нé за что1. А у тебң есть карандáш? У менң есть рҳчка, а карандáш я забғла2 дóма на столé.

Тáня: Да, конéчно, у менң есть карандáш. Он в пенáле. Возьмұ.

Ұра: Спасұбо, Тáня.

Тáня: Пожáлуйста.

Шта мислиш, шта значи реч «пожáлуйста»?

ДРУЗЬЯ́!»

Грамминҳта

Хајде да се подсетимо заменица које си већ научио/научила:

Как тебң зовҳт? – Менң зовҳт…

Скóлько тебé лет? – Мне … лет

Қто мой/моң/моё/моұ; у менң есть…

Қто твой/твоң/твоё/твоұ; у тебң есть…

Сада ћеш научити још неке облике личних заменица. Препиши табелу у свеску.

Једнина Множина

1 Я мне; у менң; мой, моң, моё, моұ МЫ нам; у нас; наш, нáша, нáше, нáши

2 ТЫ тебé; у тебң; твой, твоң, твоё твоұ ВЫ вам; у вас; ваш, вáша, вáше, вáши

3 ОН, ОНÁ, ОНÓ ОНҰ

2. Читáем. Вежбамо читање.

Қто стол. Чей қто стол? – Қто мой стол. Қто не мой стол, а твой.

Қто ҝбка. Чья қто ҝбка? – Қто твоң ҝбка. Қто не твоң ҝбка, а моң.

Қто письмó. Чьё қто письмó? – Қто нáше письмó. Қто не нáше письмó, а вáше.

Қто родұтели. Чьи қто родұтели? – Қто вáши родұтели. Қто не вáши родұтели, а моұ.

3. Слҳшаем и читáем. Обрати пажњу на интонацију у питањима.

У вас есть дом? Да, вот наш дом. У нас есть дом.

У тебң есть сестрá? Да, у менң есть сестрá. Қто моң сестрá.

У вас есть шкóла? Вот вáша шкóла. У вас есть шкóла.

У тебң есть рюкзáк? Да, у тебң есть рюкзáк. Тут твой рюкзáк.

Одговори усмено по обрасцу из претходног вежбања.

Чей қто журнáл, глóбус? – (Я, МЫ ) Чья қто кáрта, машұна? – (ТЫ, ВЫ)

Чьё қто письмó, крéсло? – (Я, ТЫ, МЫ) Чьи қто пáрты, рҳчки? – (МЫ, ВЫ)

Покушај да у пару с другом/другарицом поразговараш по овом обрасцу.

1 нисам баш

2 спреман сам

4. Помогұ Ивáну! Помози Ивану!

Иван је почео да ради задатак, али није стигао да га заврши.

речима личне заменице, на пример: мышь – мы.

Настави, пронађи у

тғква, вғшла, батóн, корóна, янтáрь, вғбор, тғсяча, мғло, ңгоды, Онéга, óникс, ворóна

Интерéсно! КҲКЛА МАТРЁШКА НЕВАЛҢШКА –

лутка која не може да падне јер има заобљено дно. Не

отвара се, унутра обично има звончиће, који се чују када се лутка заљуља. У Радној свесци имаш шаблон који можеш да обојиш.

Нацртај код куће предмете –школски прибор, па их изрежи и донеси у школу. У школи све изрезане предмете стави у кутију или шешир. Наставник узима из кутије један по један предмет и пита: чије је ово (оловка, књига, писмо…)?

Онај ко исправно каже, добија цртеж. На пример: Сáша, қто твоё письмó? Или: Чьё қто письмó? Одговори су: Да, қто

моё письмó. У менң есть письмó. Или: Нет, қто не моё письмó, қто твоё/вáше… письмó. ГОТÓВ!

1. Слҳшаем внимáтельно. Саслушај текст и сазнаћеш да ли се Николај спремио

за школу.

Препиши вежбање у свеску. Затим пажљиво послушај текст још једном и допуни.

Посмóтрим, всё ли я взял: и учéбники тут, тут, пенáл тóже. У менң нóвый пенáл, мáма купұла. В пенáле

и . Фломáстеры и сегóдня не

нужнғ, потомҳ что урóк рисовáния у менң зáвтра. Вчерá я написáл домáш -

нее задáние по матемáтике, Ивáн помóг мне. Я не óчень1 хорóший матемáтик.

Моұ – языкұ. В óбщем, все и в клáссе лҝбят языкұ. Вот – я готóв2!

Грамминҳта

Посмотрұ! Погледај још једном речи којима си допунио/допунила претходно вежбање, па погледај табелу испод. У ком облику су речи из текста: у једнини или множини?

МНОЖ.

ОДҰН

ОДНÁ

ОДНÓ

кóмната, рҳчка, кнұга, тетрáдь, рғба, рекá, ученұца, сосéдка, тётя, гитáра, задáча, истóрия, бáбушка, мышь

+ А / Я

Следеће именице упиши у одговарајућу колону у свесци, започни усмено: студéнт, каратé, врач, картұна, музéй, ресторáны, мéсто, плóщадь, центр, кóшка, зонт, автóбусы, парк, концéрт, лимóн, язғк, гость, путь, блинғ, линéйка, подрҳги, библиотéка, кинó, рóза, черепáха, машұны, дверь, рубáшка, облакá. Претходно се подсети: где се не пише слово Ы?

Мужск.-мой/наш Женск.-моя/нáша Средн.-моё/нáше Множ.-мои/вáши Компьҝтер матрёшка Метрó Журнáлы

… … … …

2. Скажұ и напишұ! Провежбај још неколико примера. Додај облик који недостаје (негде је то једнина, а негде множина) по обрасцу: один стол – столы или мальчики – один мальчик.

Однá малұна – Однá кость –

Петухұ – одұн Шáрфы – одұн

Однó письмó –

Да поновимо и провежбамо давање потврдних и одричних одговора по обрасцу:

Қто твой класс? – Да, қто мой класс. Нет, қто не мой класс, а ваш.

Қто вáша тетрáдь? –

Қто твоё селó? –

Қто твой рáнец? –

Қто нáши родұтели? –

Очки, ножницы, джинсы, часы, шахматы. Ребёнок

Внимание!

Немнóго лóгики! Решұ рéбусы.

Қто óчень интерéсно! Направи на папиру сликовни речник школског прибора (нацртај предмете из учионице и свој прибор: таблу, клупу, прозор, ормар, креду, сунђер, столицу, сто, књигу, свеску, слику, карту, глобус, перницу, оловку, хемијску, гумицу, лењир, полицу, ранац). Уз цртеже напиши називе предмета на руском језику

и сачувај речник за портфолио. ЭТИКÉТ

«Знáют лҝди с дéтских лет, Чтó такóе – этикéт».

Да ли знаш шта значе речи „етикеција”, „бонтон”?

– дети, человек – люди.

цртати

3. Слҳшаем внимáтельно! Саслушај снимак и провежбај читање поздрава. Неке од њих већ знаш, а научићеш и неколико нових.

Для прощáния1 и встрéчи2

Мнóго есть разлұчных слов: «Дóбрый день!» и «Дóбрый вéчер!», «До свидáнья!», «Будь здорóв!», «Я вас рáда вұдеть óчень», «Мы не вұделись сто лет», «Как делá?», «Спокóйной нóчи», «Всем покá», «Прощáй», «Привéт», «Бҳду рад вас вұдеть снóва», «Не прощáюсь!», «До утрá!», «Всем удáчи!», «Будь здорóва!»

И «Ни пҳха, ни перá!».

(А. Усачёв)

Запóмни! день – днём; ҳтро – ҳтром; вéчер –вéчером; ночь – нóчью

4. Скажұ и напишұ. Провежбај: кажи, а затим и напиши када користимо које поздраве. Наведи што више примера из стихова о етикецији.

Ҳтром говорұм… Днём говорұм…

Вéчером говорұм… Нóчью говорұм…

5. Послҳшай текст. Саслушај текст и сазнаћеш како је Иван провео дан.

Ивáн встал рáно ҳтром, позáвтракал1 и пошёл в шкóлу. На урóках он слҳшал, читáл, пел, писáл, игрáл в баскетбóл. Егó подрҳга Лéна помоглá емҳ: рисовáла вмéсто Ивáна.

Он не умéет рисовáть2. Днём, дóма, Ивáн обéдал3, игрáл в футбóл во дворé, потóм учұл урóки. Вéчером емҳ звонұла4 Лéна. Онá спросұла, когдá у них контрóльная. Ивáн сказáл: «В срéду».

Когдá Ивáн встал? (Ивáн встал рáно ҳтром.)

Когдá Лéна звонұла емҳ? (Лéна звонұла емҳ вéчером.) Настави…

6. Однұм слóвом. Одговори на питања једном речју: Когдá ты спишь? Когдá мы говорұм «привéт»? Когдá ты сидұшь в шкóле? Когдá пáдает снег? Когдá захóдит сóлнце? Когдá ты éздишь1 на мóре?

Интерéсно! БЕРЁЗА

Ако ниси сигуран које је дрво на фотографији, помоћи ће ти ребус.

Реч је о дрвету које је симбол Русије. Има белу кору, а познато је по лековитим својствима.

1. Слҳшаем, читáем. Саслушај дијалог па прочитај с другом/другарицом.

Учұтельница: Здрáвствуйте, ребңта!

Ученикұ: Здрáвствуйте, Марұя Ивáновна.

Учұтельница: Скажұте, что вы дéлали в выходнғе1? Где бғли, кудá ходұли? Ни-

колáй, скажұ, где ты был вчерá?

Николáй: В четвéрг я был на стадиóне с пáпой и с Ивáном. Мы смотрéли футбóл.

Учұтельница: Дұма, что ты дéлал?

Дұма: Я игрáл в нóвую игрҳ на компьҝтере.

Учұтельница: А ты, Нáдя? Скажұ, ты тóже ходұла на стадиóн?

Нáдя: Нет, я не смотрéла матч. Мы с Лéной в срéду бғли в библиотéке. Мы читáли

в энциклопéдии о динозáврах.

Учұтельница: Молодцғ2! Вóва, Мұша, как вы провелұ врéмя?

Вóва: В пңтницу и суббóту я игрáл в пáрке, а вчерá мы с родұтелями éздили зá

город. Провелұ весь день на прирóде: гулңли, ловұли с дéдушкой рғбу. Вéчером я

писáл домáшнее задáние, немнóго смотрéл телевұзор.

Учұтельница: Прекрáсно, ребңта. Вы хорошó отдохнҳли3, начнём урóк!

Грамминҳта

Я, ты, он, Мұша, мáльчик

Я, ты, онá, Нáдя, дéвочка

Онó

Муж. р. -л был, ходұл, (с)дéлал

Жен. р. -ла былá, ходұла, (с)дéлала

Сред. р. -ло бғло, ходұло, (с)дéлало

Мы, вы, онұ, ребңта, дéти, ученикұ Множ. ч. -ли бғли, ходұли, (с)дéлали

2. Состáвь предложéния. Покушај да одговориш на питања (по датим обрасцима) употребљавајући именице и заменице из табеле. Затим поразговарај с другарима на ову тему.

1. Где был / былá / бғли? Примéр: Ивáн был в пáрке.

– в теáтре, на стадиóне, в библиотéке, на прирóде, в шкóле

2. Кудá ходұл / ходұла / ходұли?

Примéр: Лéна ходұла в библиотéку.

– в парк, на стадиóн, в шкóлу, на прирóду, в цирк

3. Что дéлал / дéлала / дéлали? Примéр: Мáльчик писáл письмó.

– éздили, слҳшала, игрáл, читáл, смотрéла, ходұли

пеглала

3. Вопрóсы к тéксту. Да или нет? Кажи да ли је тачна свака тврдња. Ако није, исправи.

Ивáн читáл о динозáврах.

Лéна былá в библиотéке.

Дұма смотрéл матч.

Вóва éздил зá город.

Николáй был в пáрке.

Ивáн ходұл на стадиóн.

Лéна и Нáдя ловұли рғбу.

Нáдя игрáла в футбóл.

4. Какóй сегóдня день? Когдá? Послушај снимак. Обрати пажњу на називе дана у недељи.

Прецртај табелу у свеску и напиши „извештај” о својим активностима током прошле

недеље. Напиши где си био или куда си ишао сваког дана, шта си радио (сам или с друговима). Помоћи ће ти песмица о корњачи.

Когдá? Кто? Кудá ходұл? Где был? Что дéлал?

В понедéльник я Ходұл/а в кинó; былá в теáтре.

Во втóрник … …

Интерéсно! прочитáй стихұ.

В ПОНЕДÉЛЬНИК Черепáха

Ткань купұла на рубáху1.

ВТÓРНИК – рéзала, кроұла.

В СРÉДУ шұла, шұла, шұла…

К ЧЕТВЕРГҲ онá устáла,

Так что в ПҢТНИЦУ дремáла.

Пробудұлась лишь в СУББÓТУ.

Осмотрéв своҝ рабóту, День утҝжила2 творéнье.

Примерңла в ВОСКРЕСÉНЬЕ.

(Т. Маршáлова)

Послóвица: Не тóт пропáл, кто в бедҳ попáл, А тóт пропáл, кто дҳхом упáл.

Мұшка

Ово су маскоте Зимских олимпијских игара одржаних у Русији на Црном мору, у Сочију 2014. године. Већ си упознао једну маскоту са ОИ у Москви. Сећаш ли се ко је то био?

Óчень интерéсно! Леопáрд, Зáйка и Бéлый

лет.

5. Прочитáй грóмко и тұхо. Прочитај следеће речи гласно, па их затим прошапући другу/другарици из клупе. Питај га/је које гласове је чуо/чула.

ДруГ, четвéрГ, готóВ, снеГ, глаЗ, ноЖ, хлеБ, доЖДЬ, арбҳЗ ВғстаВКа, Втóрник, ҝБКа, аВТóбус, оВЦá, зáВТрак, ошұБКа1

Звучни сугласници Б В Г Д Ж З Безвучни сугласници П Ф К Т Ш С

Прочитáй словá. Прочитај следеће речи. Шта примећујеш? Вокзáл, рюкзáк… Како се шта чита? Упореди са српским језиком!

Вáрежку к вáрежке подберұ, Пáру соберұ. (послóвица)

6. Повторұм! Хајде да поновимо бројеве од један до десет.

Маме тридцать четыре года.

лет.

7. Посмотрұ! Обратұ внимáние! Хајде да погледамо бројеве од 11 до 20. Препиши их у свеску.

Вежбај читање. Обрати пажњу на писање меког знака у двоцифреним бројевима.

одұннадцать, двенáдцать, тринáдцать, четғрнадцать, пятнáдцать, шестнáдцать, семнáдцать, восемнáдцать, девятнáдцать

Маме сорок один год.

Брату

четырнадцать

Сестре шестнадцать

Погледај, прочитај и препиши десетице до 100. Упореди их с бројевима у српском језику.

Двáдцать Трұдцать Сóрок Пятьдесңт Шестьдесңт Сéмьдесят Вóсемьдесят Девянóсто Сто

8. Слҳшаем, пұшем. Саслушај дијалог, прочитај га и препиши у свеску тако да бројеве запишеш словима.

Скóлько тебé лет? – Мне 11 лет, а тебé? – Мне ужé 12 лет. Моéй мáленькой сестрé тóлько 4 гóда. Скóлько лет твоемҳ брáту? – Емҳ 18 лет. Он взрóслый. Скóлько лет твоéй мáме? – Мáме 43 гóда, а пáпе 48 лет.

Обратұ внимáние!

Обрати пажњу.

1, 21, 51, 101 год

2, 32, 73, 84 года 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11…. 20, 30, 35, 46, 79… лет

С улғбкой.

Семёнов на урóке плачет: – Я не заслҳживаю двóйки! – Знáю, но оцéнок нұже у нас, к сожалéнию, нет!

Қто óчень интерéсно! Тéтрис – из истóрии компьҝтерных игр. Тетрис је компјутерска игра коју је 1984. креирао Алексеј Пажитнов, руски инжењер рачунарства. Назив игре потиче од броја квадратића у свакој фигури (грчка реч tetra значи четири).

1 опрезан 2 искористити

1. Слҳшаем, читáем. Послушај текст, прочитај га и размисли о теми.

Учұтельница: Николáй, идұ к доскé и напишұ назвáние тéмы. Ребңта, открóйте тетрáди и запишұте назвáние. (Николáй написáл на доскé «Интернéт – хорошó ұли плóхо».) Хорошó, Николáй, спасұбо, идұ на мéсто. Как вы дҳмаете, хорошó ұли плóхо?

Ученикұ: (хóром) Хорошó!

Учұтельница: Скажұте, а почемҳ?

Вóва: Потомҳ, что мóжно игрáть в рáзные ұгры…

Тáня: Мóжно скачáть мҳзыку…

Ұгорь: Мóжно смотрéть фұльмы…

Николáй: Мóжно разговáривать по скáйпу…

Учұтельница: Хорошó, ребңта. Но, нáдо быть осторóжным1

в интернéте. Напишұте эссé о том, как мóжно испóльзовать2

интернéт в учёбе. Поговорұте с родұтелями о том, какұе опáсности есть в интернéте, подҳмайте, чтó мóжно узнáть в интернéте, и напишұте.

Пронађи речи као што су: идұ, напишұ. Шта се изражава таквим речима, како се у српском језику зове тај глаголски облик? Покушај да примерима које си нашао у тексту додаш други облик по обрасцу. Запиши решење у свеску. Образéц: Напишұ (једнина) – напишұте (множина)

3 не

2. Посмóтрим текст ещё раз. Погледај текст још једном и препиши речи можно и надо, а затим и речи које следе иза њих. Шта запажаш код ових речи? По чему су сличне? Тај облик глагола зове се инфинитив. Речи као што су мóжно, нáдо, нельзң3 увек стоје уз глагол у инфинитиву.

Скажұ, чтó мóжно / нáдо / нельзң дéлать на урóке? Реци шта се може, шта треба, а шта се не сме радити на часу? Почни реченицу овако: На урóке мóжно…

Игрáть, разговáривать, учұть, слҳшать, отвечáть, спать, писáть, читáть, рисовáть, шумéть, есть

може, забрањено је

С улғбкой

Прочитај шалу и пронађи речи из претходног вежбања.

Учұтельница говорұт:

– Дéти, вы пришлұ в шкóлу. Здесь нáдо сидéть тұхо,

а éсли чтó-то хотұте спросұть – нҳжно поднңть рҳку.

Вóвочка поднңл рҳку…

– Что ты хотéл спросұть, Вóвочка?

– Ничего, я хотéл провéрить, как рабóтает систéма.

Қто óчень интерéсно! Чебурáшка

Чебурáшка и крокодұл Гéна су главни јунаци чувеног руског цртаног филма из 1971. године.

Покушај да на интернету пронађеш и погледаш овај цртани филм. Научи да певаш песму из њега. Можеш је пронаћи у Радној свесци.

Твоје путовање је почело! Много тога си већ научио/научила. Да бисмо кренули према следећој станици, проверимо још једном да ли си се опремио/опремила потребним знањем.

1. Запишұ отвéты. Погледај образац па запиши одговоре на питања: – Қто твой брат? – Да, қто мой брат.

Қто вáша машұна? – Нет, қто не нáша машұна, а вáша. – Қто твоң шкóла? –

Қто ваш класс? –

Қто моё мéсто? –

2. Скажұ и напишұ! Кажи и напиши реченице у множини:

1) Вот твой учéбник. –

2) Вот нáша рҳчка. –

3) Там вáша собáка. –

4) Тут моё мéсто. –

3. Кто что дéлал? Допуни други део реченице, користећи глагол из првог дела:

• Вчерá я читáла кнұгу, а он газéту.

• Ты учұл стихұ в суббóту, а Ұра истóрию.

• В пңтницу мы ходұли в парк, а вы на матч.

• Лéна игрáла на гитáре, а Сáша во дворé.

• В воскресéнье дéвочки бғли в теáтре, а Вáня на стадиóне.

4. Вғбери лҳчшее решéние. Допуни текст речима са списка испод њега. У томе ће ти помоћи сличице. Размисли добро, јер имаш више понуђених решења него што ти је потребно. Изабери најбоље!

В понедéльник ҳтром я был , а вéчером ходұл .

А мой брат весь день был , а вéчером был

Сóня во втóрник не ходұла , потомҳ что заболéла, но былá , на свéжем вóздухе. Мы с Вóвой в срéду бғли рáно ҳтром, а вéчером вмéсте ходұли .

Нáши дéвочки в суббóту бғли , а в воскресéнье ходұли .

Речи за решења: в шкóле, в кинó, в пáрке, на рекé, на рекҳ, дóма, в теáтре, на тренирóвке, в парк, на тренирóвку, на матч, в шкóлу, на мáтче, в теáтр.

Отлұчно! Ты готóв пойтұ дáльше! Браво! Спреман си за наставак путовања! Пази, врата се затварају! Следећа станица је «Мой пáпа хорóший».

Осторóжно, двéри закрывáются! Слéдующая стáнция «Мой пáпа хорóший»!

АУДИО-ЗАПИС