Српски као нематерњи језик
•
Наташа Добрић • Гордана Штасни Гордана Штасни Биљана Николић
УЧИМО СРПСКИ ЈЕЗИК ПОУКЕ ИЗ ЈЕЗИКА 6. разред основне школе СРПСКИ КАОзаНЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК ЗА 5. РАЗРЕД
У
Ч
И
И
К
Р
KБ 16013
www.zavod.co.rs
М С О
С
П
Наташа Штасни Добрић • Гордана Гордана Биљана Штасни Николић
Српски као нематерњи језик
УЧИМО СРПСКИ ЈЕЗИК за 6. разред основне школе
Рецензенти Др Жарко Бошњаковић ред. проф. на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Др Весна Крајишник, ванр. проф. у Центру за српски као страни језик Филолошког факултета Београдског универзитета и предавач методике српског као страног језика на мастер програму Српски као страни језик Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Сарић” у Суботици
Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић директор Завода за уџбенике
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је овај уџбеник својим решењем број 650-02-00373/2018-07 од 21. 1. 2019. године за издавање и употребу у 6. разреду основне школе.
ISBN 978-86-17© Завод за уџбенике, Београд, 2019. Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
А 2. Од куће до школе, од јуче до сутра I. Понављамо Стави знак ✓ када се предлогом у и именицом у одговарајућем облику исказује место односно време. Место у јуну
Време
✓
у граду у понедељак у биоскопу у 10 сати у шуми у подне Састави реченице у којима ћеш употребити одредбе за време наведене у табели. Посматрај урађени пример. У јуну се завршава школска година. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________
II. Учимо ново и вежбамо Именицом у одговарајућем облику (генитиву) с предлозима од или до одређује се место или време вршења радње исказане глаголом (предикатoм). Ове речи у реченици имају функцију одредбе за место односно одредбе за време.
8
МЕСТО
ВРЕМЕ
Вози бицикл од куће до школе.
Вози бицикл од пете године.
Милан је трчао од куће до школе. Кретање од тачке А (од куће) Кретање до тачке Б (до школе) Кретање од тачке А до тачке Б (од куће до школе) почетак кретања А (од куће)
завршетак и циљ кретања Б (до школе)
Од + генитив
од куће
одредба за место
До + генитив
до школе
одредба за место
Од среде ће падати киша. До суботе ће бити кишовито време. Од среде до суботе ће падати киша. Почетак радње – од среде Завршетак радње – до суботе Трајање радње: почетак и завршетак радње – од среде до суботе од среде
до суботе
Од + генитив
од среде
одредба за време
До + генитив
до суботе
одредба за време
1. Подвуци делове реченица којима се исказује место. Од куће крећем у седам сати. До школе идем пешице. Од куће до школе стижем за петнаест минута.
9
2. Прецртај предлог који не одговара значењу реченице. Отишла је до/од куће.
Дотрчао је до/од капије.
Трчао је до/од циља.
Носио је пакет до/од куће до/од поште.
Устала је до/од стола.
Путовали су заједно до/од Београда до/од Краљева.
Довео је дете до/од школе.
Вратио се пешице до/од пијаце.
3. Допуни реченице одговарајућим предлогом – од или до. Од куће _____ банке стижем за десет минута. Брзо су стигли од куће ______ парка. Отрчали су ______ игралишта. Од Крагујевца _____ Београда путујемо два сата. Пас је дотрчао ______ ограде. 4. Подвуци делове реченица којима се исказује време. Устајем у шест сати и петнаест минута. Настава почиње у пола осам. У школи сам од пола осам до један и тридесет. После ручка почињем да учим. Учим од три до шест сати после подне. 5. На основу датог распореда часова допуни реченице. Час
Преподневна смена
Час
Поподневна смена
1.
8.00–8.45
1.
14.00–14.45
2.
8.50–9.35
2.
14.50–15.35
3.
9.55–10.40
3.
15.55–16.40
4.
10.45–11.30
4.
16.45–17.30
5.
11.35–12.20
5.
17.35–18.20
6.
12.25–13.10
6.
18.25–19.10
Преподневна смена траје од _______ до ________, а поподневна од _______ до _______. Први час у преподневној смени траје од _________ до _____________. Када почиње велики одмор? Велики одмор траје ______ 9.35 _______ 9.55.
10
6. Пред тобом је део телевизијског програма који приказује РТС1. Посматрај наведени телевизијски програм и допуни реченице потребним подацима. Правилно распореди предлоге: у, пре, после, од, до. РТС1 10.50–11.20
Тако стоје ствари
12.00–12.20
Дневник
12.20–13.00
Гастрономад
13.15–14.00
Лов и риболов
20.00–21.30
Филмски програм
Емисија Тако стоје ствари приказује се _____ подне. Она траје ___ 10.50 ____ 11.20. Дневник гледамо ___ подне. Дневник траје __________ минута, ___ 12.00 ____ 12.20. Мој тата _____ подне гледа своју омиљену емисију Лов и риболов. Она почиње ___ 13.15 и траје ___ 14.00. Увече сви гледамо филм. Филм траје сат и по, почиње ___ 20.00,
∗
а завршава се ____ 21.30. 7. Усмено одговори на питања. Која је твоја омиљена телевизијска емисија? О чему се у њој ради? Када се она приказује? С ким разговараш о тој емисији? Коме би препоручио/препоручила да је гледа?
∗
8. Допуни реченице на основу података у датим реченицама. Пошта Србије има ново радно време од понедељка. Ново радно време биће од 7.30 до 15.30 часова, уместо досадашњег од 8 до 16 часова. Радници Поште Србије почињу да раде по новом радном времену _______________ ________________________________. Према новом радном времену, пошта почиње да ради ____________ сата раније. Ново радно време траје ____________ сати. Раније је Пошта радила од ____________ до ____________. Сада ради од ___________ до____________.
11
∗
9. За сваку од наведених реченица постави питање. Угледај се на урађени пример. Учи српски језик од првог разреда.
Од када учи српски језик?
До краја основне школе добро ће говорити српски. _________________________________________________________________________ До јесени ће се спремати за такмичење из српског језика. _________________________________________________________________________ Милан почиње да ради од понедељка. _________________________________________________________________________ Радимо заједно од Нове године. _________________________________________________________________________ Нису се видели од прошлог лета. _________________________________________________________________________
12
Б 7. Шоља млека
I. Учимо ново и вежбамо
Ја могу да попијем две шоље млека. .
Моја мама је скувала пун лонац супе.
А ја могу да поједем пун тањир супе.
шоља млека
тањир/лонац супе тањир
шоља млека
лонац супе
Колико? Чега?
Колико? Чега?
Маја је попила шољу млека.
Мама је скувала лонац супе.
1. Повежи илустрацију с одговарајућим изразима којима се означава количина. комад меса
врећа кромпира боца воде тегла краставаца џак брашна парче пите кришка јабуке табла чоколаде
30
2. Допуни реченицу изразима из претходног задатка. Купила је у месари комад меса. Донео је с пијаце ___________________________. У остави су биле две ________________________. Узео је још једно ___________________________. За торту је потребна цела ____________________. У фрижидеру је била ________________________. Она често меси колаче и пецива. Брзо потроши ________________________________. На тацни је била ___________________________. 3. Прецртај неодговарајући израз. У тањиру је супа. Она је појела шољу супе / тањир супе. Сипао је воду у чашу. Попио је пуну шољу воде / чашу воде. Имали су госте на ручку. Скувала је тањир супе / лонац супе. Био је јако гладан. Појео је два парчета пите / дела пите. Много воли да пије чај. Попила је две шоље чаја / тегле чаја. На пијаци је купио врећу кромпира / буре кромпира. Обрати пажњу! Субјекат
Објекат (шта?)
Шоља млека је на столу.
Она уз доручак пије шољу млека.
4. Допуни реченицу именицом у одговарајућем облику. Појео је ________________ чоколаде. (табла) Исекла је _______________ пите. (парче) Донели су _____________ брашна. (џак) Купили су ______________ кромпира. (врећа) Испекла је _____________ меса. (комад) Дала јој је ______________ јабуке. (кришка) Изнела је на сто ___________ краставаца. (тегла) Додај ми ___________ воде. (боца)
31
5. За сваку реченицу из претходног задатка постави питање које почиње с КОЛИКО? Задатак реши усмено.
∗
6. Употреби именицу истакнуту у реченици у одговарајућем облику. Тањир супе свакоме прија. Он је појео два ______________ супе. Чаша воде је на столу. Попио је пола ______________ воде. Парче торте је на тањирићу. Послужила је другарицу ______________ торте. Донела је комад сира. Од ______________ сира направила је питу. Убрала је корпу јабука. Од пуне ______________ јабука направила је сок.
7. Каже се једна ципела и пар ципела. Колико пари ципела има на слици? ____________ пар _____________ ____________ пара _____________ ____________ пари _____________
8. Допуни реченице одговарајућим обликом речи пар. Једна чарапа је поцепана. Мора да купи нови ___________________________. У фиоци има још пет _______________________ . Изгубила је рукавицу. Требаће јој нови ____________________________. У продавници је било пет различитих ____________________________.
32
Научили смо 3
А
Мила и Петар ће сутра ићи код Софије на рођендан. Договарају се шта да јој поклоне. Прочитај дијалог и допуни речи као у примеру. Петар: Здраво, Мила! Како си? Сутра је Софијин рођендан, зар не? Мила: Ћао! Да, рођендан је сутра, а ми још увек нисмо купили поклон за Софију. Да ли имаш неку занимљиву идеју? Петар: Немам, зато те зовем. Софија је наш__ добр__ другарица и треба да јој купимо нешто заиста леп__. Мила: Да! Можда јој можемо купити неку интересантн__ књигу на ћирилици, знаш да она воли да чита. Петар: То није лош__ идеја! Можемо јој направити и честитку: написаћемо јој кратк__ поруку за рођендан, испод поруке можемо ставити велик__ слику на којој смо сви заједно. Шта мислиш о томе? Мила: То је дивн__ идеја! Да ли хоћеш да данас поподне идемо у он__ леп__ књижару близу школе да купимо књигу? После тога можемо заједно доћи код мене да направимо рођенданск__ честитку. Петар: Важи. Видимо се касније! Мила: Видимо се!
А
Допуни реченице одговарајућим обликом речи из заграде. Теодора: Чиме си писала домаћи? Ивана: Писала сам ______________________________ (хемијска оловка). А ти? Теодора: Ја сам писала ___________________________ (дрвена оловка). Да ли си све задатке знала да урадиш сама? Ивана: Скоро све. Пети задатак сам радила са ______________(брат). Мислим да други задаци нису били тешки. Теодора: Ја сам пети задатак урадила сама, али ми је трећи задатак био нејасан, па сам га радила са ________________________ (мама).
46
А,Б 12. Брзо, брже, најбрже I. Понављамо
Разликуј речи којима се исказује особина (придеви) од речи којима се исказује начин на који се врши радња (прилози). Придеви одговарају на питања КАКАВ, КАКВА, КАКВО, а прилози на питање КАКО. Прилоге такође можемо поредити као и придеве. КАКО?
КАКАВ?
Драган брзо вози брз аутомобил. КАКО вози?
КАКАВ аутомобил?
брзо – брже – најбрже
брз – бржи – најбржи
КАКО?
КАКВУ?
Милица лепо пева лепу песму.
КАКВО?
КАКО?
Мирно дете мирно седи на столици.
КАКО пева?
КАКО седи?
лепо – лепше – најлепше
мирно – мирније – најмирније
Обрати пажњу! Прилози се не могу мењати у роду, броју и падежу. Иван трчи брзо. Ана трчи брзо.
Иван трчи брже од Ане.
Дете трчи најбрже.
Дете трчи брзо.
НАЈБРЖЕ
БРЖЕ
БРЗО
53
∗
Обрати пажњу на прилоге дате у табели. ПОЗИТИВ
КОМПАРАТИВ
СУПЕРЛАТИВ
много
више
највише
мало
мање
најмање
лако
лакше
најлакше
важно
важније
најважније
радо
радије
најрадије
ретко
ређе
најређе
често
чешће
најчешће
1. Повежи као у примеру: кратко више најкасније касно занимљивије највише много спорије најкраће занимљиво краће најспорије споро касније најзанимљивије 2. Допуни празна места датим речима: најдуже
најуредније
највише
најбрже
најлепше
Наставница је похвалила Уроша јер је ____________________ написао диктат. Сви у мојој породици воле дуго да спавају, али моја сестра увек спава _________ _________________ од свих. Наш хор пева ____________________ у целом граду. Александар је освојио медаљу јер је трчао _______________________ на школском кросу.
54
____________________ волим да једем сладолед. 3. Разговарај са другим ученицима. У разговору питај: Шта највише волиш да једеш? Шта највише волиш да пијеш? Шта највише волиш да радиш у слободно време? Где најчешће проводиш распуст?
4. Прецртај реч која не одговара датом низу. а) брзо – брже – најбрже – брзина
б) најчешће – најтиша – најрадије – најређе
лепотица – лепше – лепо – најлепше
највише – најнижи – најмање – најуредније
највише – висина – више – много
најбоље – најгоре – најбржа – најспорије
тише – тихо – најтише – тишина
најдужи – најлепше – најгласније – најкасније
5. Састави реченице од задатих речи као у примеру: парку – близу – у – Најчешће – играм – куће – се Најчешће се играм у парку близу куће. бицикл – Петар – брже – Милоша –од – вози ________________________________________________________________________. воли – црта – Она – да – највише ________________________________________________________________________. Стефан – фудбал – је – боље – Павле – играо – него ________________________________________________________________________. говори – од – Тања – Тамаре – гласније ________________________________________________________________________. стигли – Данас – смо – у – раније – јуче – него – школу
55
________________________________________________________________________. 6. Заврши реченице својим речима Најбрже трчим кад сам на часу физичког. Најлепше ________________________________________________________________. Најраније ________________________________________________________________. Највише _________________________________________________________________. Најмање _________________________________________________________________.
∗
Најдуже _________________________________________________________________.
7. Прочитај дијалог. Бранкица: Хало, Софија, како си? Софија: Здраво, Бранкице! Добро сам, хвала. А ти? Да ли си оздравила? Бранкица: Још увек нисам оздравила, али се осећам боље… Шта сте радили данас у школи? Да ли имамо неки домаћи? Софија: Данас смо дуго слушали један текст на енглеском, гласно смо понављали нове речи и читали причу о људима који трче најбрже на свету. Бранкица: То звучи занимљиво! А шта сте учили из биологије? Софија: Говорили смо о цвећу: које цвеће најбрже расте, које цвеће најлепше мирише, које има најлепше боје… Бранкица: А из српског језика? Софија: То је био забаван час! Учили смо брзалице и такмичили смо се ко ће их најбрже, најјасније и најправилније изговорити! Бранкица: Жао ми је што нисам била данас у школи, часови су били веома интересантни. Надам се да ћу у понедељак бити боље и да ћу моћи да дођем на часове. Хвала ти, Софија. Видимо се ускоро у школи! Софија: Нема на чему! Брзо оздрави!
56
а) Усмено одговори на питања. Кога је позвала Софија? Зашто ју је позвала? О чему су разговарале? Шта је Бранкици било занимљиво на часу енглеског језика? Шта су ученици радили на часу биологије? Какав је био час српског језика?
∗
б) Подвуци све прилоге у наведеном дијалогу. 8. Допуни реченице прилозима у компаративу или суперлативу. Јелена пише __________________ (уредно) од Мирослава. Он говори __________________ (гласно) него ја. Данас треба да радимо __________________ (много) него јуче. __________________ (мирно) је живети на селу него у граду. __________________ (радо) учимо ујутро него увече. Аутомобил иде __________________ (брзо) од трамваја. Ева ___________________ (лепо) пева у хору. Данијела спава __________________ (дуго) него њена сестра. Моји родитељи устају __________________ (рано) од мене. Мислим да је у животу _______________________________ (важно) имати пријатеља. ____________________________________ (много) волим да једем јабуке него банане. ____________________________________ (често) у школу идем пешке.
57
Б 14. О чему размишљају моји вршњаци? I. Понављамо Где?
Где?
лепом граду. лепим градовима.
Он живи у
лепом селу.
лепој земљи. лепим земљама.
Они живе у
лепим селима.
1. Одговори усмено на питања: Где си рођен/рођена? Где живиш? Где се налазе твоје књиге? Где се ти сада налазиш? Где можеш купити свеже воће и поврће? 2. Допуни причу одоварајућим обликом речи из заграде: Љубица живи у лепом граду (леп град). Она станује у ___________________________ (велик стан) с породицом. Њена сестра Бранка и она спавају у _________________ _______________________________ (велика соба), а њихов брат Лука је сам у _________________________________ (мала соба). Они се често заједно играју у ____________________________ (дневни боравак). Њихова породица воли да се шета по ________________________________________ (централне градске улице). Викендом они обично ручају у ______________________ ________________________________ (традиционални ресторани), а увече понекад једу сладолед у ______________________________________ (посластичарнице).
66
II. Учимо ново и вежбамо Локатив увек користимо с предлозима у, на, о, по када желимо да кажемо где се нешто налази или где нешто радимо. Књига је у ранцу. Торба је на столици. Често се шетам по парку с пријатељима. Они говоре о новом ресторану.
Предлог о најчешће користимо у питањима. а) о коме: када причамо, размишљамо или мислимо о особама:. Ми причамо о Марку и Ани.
О коме причате?
Они размишљају о породици.
О коме размишљају?
б) о чему (могуће је рећи и у чему, на чему, по чему) када говоримо, мислимо, размишљамо, пишемо о стварима (о неживом). Говоримо о новом филму.
О чему говорите?
Разговарали су о рођендану. О чему су разговарали?
Обрати пажњу! На часу географије смо говорили о Америци и Африци. Америка
у/о Америки
у/о Америци
Африка
у/о Африки
у/о Африци
67
3. Допуни реченице тако што ћеш у празне кругове уписати одговоре на питања о коме говориш или размишљаш.
Сваки дан размишљам.
Сваки дан говорим.
4. Прочитај шта каже Филип.
Ја живим у малом граду са породицом. Наш стан је у главној улици, у високој згради на трећем спрату. Ученик сам шестог разреда. У школи сам сваког дана од 8 до 12 сати. На великом одмору сам увек у школском дворишту с друговима. Обично трчимо по дворишту или разговарамо о часовима.
а) Подвуци све речи у локативу које видиш у тексту. б) Напиши сличан текст о себи. Задатак уради у својој свесци.
68
5. Поставите питања тако да подвучени део реченице буде одговор, као у урађеном примеру. Често разговарамо о занимљивим књигама које читамо. О чему често разговарате? Наставници нам често говоре о српској традицији и култури. _________________________________________________________________________ Весна је говорила пријатељици о омиљеној глумици. _________________________________________________________________________ На путу од куће до школе понекад размишљам о домаћем задатку. _________________________________________________________________________ Моји пријатељи и ја маштамо о узбудљивим путовањима. _________________________________________________________________________ Цео дан сам мислила о теби. _________________________________________________________________________ Причали су нам о летовању. _________________________________________________________________________ Нада је размишљала о рођацима који живе далеко. _________________________________________________________________________ 6. Посматрај слику и кажи о коме или о чему размишља Анђела.
69
Обрати пажњу! Ко? ја ти он/оно она ми ви они/оне/она
О коме? о мени о теби о њему о њој о нама о вама о њима
7. Допуни реченице одговарајућим обликом речи датим у загради. Мама говори о _______________ (ја). Милош размишља о _____________ (она). Није говорила ништа о _____________ (ти). Да ли ти често размишљаш о ____________ (они)? На часу смо говорили о ________________ (ви). Понекад размишљам о ______________ (он). Наставник често размишља о ____________ (ми). 8. а) Посматрај сликe и кажи о коме или о чему Борис говори. Погледај урађени пример. Борис говори о другу. Борис говори о њему.
70
б) Посматрај слику и кажи о коме или о чему они говоре. Мој хоби је фудбал. А твој?
Ја волим да возим бицикл.
Шта волиш да једеш?
Највише волим воће.
Данас ћу ићи код Вање.
Поздрави је пуно!
∗
9. Напиши кратак састав о омиљеној књизи. Напиши која је твоја омиљена књига, о чему се говори у њој, о коме или чему си размишљао док си је читао. Задатак уради у својој свесци.
71
САДРЖАЈ
1. Шта смо научили у петом разреду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 2. Од куће до школе, од јуче до сутра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 А Именице у генитиву с предлозима од и до у функцији одредаба за место и време 3. Пре и после јела. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Б Именице у генитиву с предлозима пре и после у функцији одредбе за време 4. Снађи се у простору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Б Именице у генитиву с предлозима са, из, око, између у функцији одредбе за место 5. Када нешто радимо? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 А Прилози рано, касно, увек, никад, често, ретко, дуго, зими, лети Научили смо 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 6. Две јабуке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Б Бројне синтагме са значењем количине 7. Шоља млека. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Б Именичке синтагме са значењем количине 8. Колико чега има?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Б Прилошке синтагме са значењем количине Научили смо 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 9. Чиме радиш? С ким се дружиш? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 А Именица у инструменталу са значењем средства и друштва 10. Упознали смо новог ученика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 А Конгруенција атрибута и именице у номинативу и акузативу Научили смо 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 11. Леп, лепши, најлепши . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 А и Б Компаратив и суперлатив придева 12. Брзо, брже, најбрже. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 А и Б Компаратив и суперлатив прилога Научили смо 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
77
13. Кад бих имао чаробни штапић… . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Б Потенцијал 14. О чему размишљају моји вршњаци?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Б Локатив у функцији неправог објекта (уз глаголе говорити и размишљати) 15. Свет на длану . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 А и Б Називи земаља и регија изведени суфиксима -ија, -ска Научили смо 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
78