^itanka za 6. razred osnovne {kole K.B. 16110
8
600262 024473
www.zavod.co.rs
Milka Andri}
Milka Andri}
^ITANKA za 6. razred osnovne {kole
Dr Milka Andri}
^itanka za 6. razred osnovne [kole
Sadr`aj ^udna neka zvezda plava Miroslav Anti}: Plava zvezda...............................................................................................................8 Stevan Rai~kovi}: Bajka o de~aku i Mesecu.....................................................................................................10 Dobrica Eri}: ^udesni svitac...........................................................................................................................13 Isidora Sekuli}: Bure..........................................................................................................................................15 Rabindranat Tagore: Papirni brodovi; iz Gradinara...................................................................................18 Grozdana Oluji}: Sedefna ru`a..........................................................................................................................22 Mihail Qermontov: Nebo i zvezde.....................................................................................................................27
Dela qubavi Porodi~ne narodne lirske pesme Uspavanke..............................................................................................................................30 Sestrinska i bratska qubav..........................................................................................32 Najve}a je `alost za bratom...........................................................................................34 Gradacija............................................................................................................................................................35 Kontrast.............................................................................................................................................................36 Hiperbola..........................................................................................................................................................36 Svetozar ]orovi}: Bogojavqenska no}.............................................................................................................38 Anton Pavlovi~ ^ehov: Vawka...........................................................................................................................42 An|ela Naneti: Moj deka je bio tre{wa..........................................................................................................46 Branko ]opi}: ^udesna sprava............................................................................................................................53 Retrospektivno pripovedawe.....................................................................................................................57 Branislav Nu{i}: Prva qubav...........................................................................................................................58 Autobiografija...............................................................................................................................................61 Biografija........................................................................................................................................................61 Danilo Ki{: Verenici..........................................................................................................................................62 Narodna pripovetka: Mala vila.........................................................................................................................67
Mudrost svetom vlada Vojislav Ili}: Sveti Sava..................................................................................................................................72 Desanka Maksimovi}: Savin monolog................................................................................................................74 Ivo Andri}: Aska i vuk.........................................................................................................................................76 Svadbena narodna lirika (izbor).......................................................................................................................84 Vuk Stefanovi} Karaxi}: Svatovski obi~aji u Srijemu............................................................................91 Kosta Trifkovi}: Izbira~ica...........................................................................................................................93 Komedija..........................................................................................................................................................99 Dijalog...........................................................................................................................................................100 Monolog.........................................................................................................................................................100 Karakterizacija likova u komediji........................................................................................................100 Vilijem Sarojan: Leto lepog belca..................................................................................................................101 Karakterizacija..........................................................................................................................................107 Petar Ko~i}: Jablan............................................................................................................................................108 Portret........................................................................................................................................................112 Petar Ko~i}: Jazavac pred sudom......................................................................................................................113 Branislav Nu{i}: Analfabeta........................................................................................................................117 Narodne poslovice o znawu i mudrosti..........................................................................................................125
Sve je sveto i ~estito bilo Epske narodne pesme o boju na Kosovu.............................................................................................................128 Kne`eva ve~era........................................................................................................................128 Car Lazar i carica Milica................................................................................................130 Propast carstva srpskoga..................................................................................................134 Smrt majke Jugovi}a.............................................................................................................136 Matija Be}kovi}: U pam}ewe su u{li iz poezije...........................................................................................139 Milutin Boji}: Molitva...................................................................................................................................140 Dragoqub Filipovi}: Nejaki Nenade..............................................................................................................141 \ura Jak{i}: Ve~e................................................................................................................................................142
Svetlost pesme i pevawa Desanka Maksimovi}: O poreklu......................................................................................................................146 Aleksa [anti}: Moja otaxbina.......................................................................................................................148 Rodoqubiva pesma..........................................................................................................................................149 Svetlana Velmar-Jankovi}: Ulica Filipa Vi{wi}a.................................................................................150 Epske narodne pesme o Marku Kraqevi}u......................................................................................................152 Marko Kraqevi} i orao........................................................................................................152 Marko Kraqevi} ukida svadbarinu....................................................................................154 Osnovna tema i kqu~ni motivi..................................................................................................................158 Fabula..............................................................................................................................................................158 Marko pije uz Ramazan vino.................................................................................................159 Marko Kraqevi} i Musa Kesexija......................................................................................162 Smrt Marka Kraqevi}a.......................................................................................................167 Vuk Stefanovi} Karaxi}: Marko Kraqevi}.................................................................................................170 Predawe............................................................................................................................................................171 Milan Raki}: Nasle|e..........................................................................................................................................172 Branko ]opi}: Orlovi rano lete....................................................................................................................174 Roman................................................................................................................................................................176
Sun~evi darovi Jovan Du~i}: Selo.................................................................................................................................................180 Strofa.............................................................................................................................................................182 Rima..................................................................................................................................................................182 Ritam................................................................................................................................................................182 Stevan Rai~kovi}: Hvala suncu, zemqi, travi..............................................................................................184 Spor i brz ritam...........................................................................................................................................185 Kretawe tona (intonacija).........................................................................................................................185 Tempo (trajawe tona)....................................................................................................................................186 Pauza................................................................................................................................................................186 Naglasak re~i i ritam.................................................................................................................................187 Milutin Milankovi}: I sve {to se kre}e pokre}e Sunce.........................................................................188 Sergej Jesewin: Breza..........................................................................................................................................191 Milovan Danojli}: [qiva.................................................................................................................................193 Elin Pelin: Na brazdi........................................................................................................................................195 Veqko Petrovi}: Ratar.....................................................................................................................................199 Socijalna pesma.............................................................................................................................................200 Veselin ^ajkanovi}: Iz na{e stare religije................................................................................................201 Narodna pesma: Putovawe Sunca......................................................................................................................206 Pisci i dela...........................................................................................................................................................208 Azbu~nik kwi`evnoteorijskih pojmova..........................................................................................................214
PLAVA ZVEZDA
Iza {uma, iza gora, iza reka, iza mora, `buwa, trava, – opet no}as tebe ~eka ~udna neka zvezda plava, zvezda prava. ^ak i ako ne veruje{, probaj toga da se seti{. Kad za`muri{ i kad zaspi{, ti poku{aj da je ~uje{, da odleti{, da je stigne{ i uhvati{ i sa~uva{ kad se vrati{. Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lep{e da se spava, da se sawa do svitawa, mora daqe da se luta, – tristo puta, petsto puta, mora druga da se na|e... tre}a... peta... mora u snu da se za|e na kraj sveta i jo{ daqe iza kraja – do beskraja. Mora biti takve zvezde. [ta se ~udi{? Pazi samo da je negde ne ispusti{ dok se budi{. Pazi samo da se negde ne izgubi, ne povredi. Takva zvezda u `ivotu mnogo zna~i, mnogo vredi. ... Ja ti ne}u re}i {ta je ova zvezda plava, zvezda sjajna. Kad je na|e{ – sam }e{ znati. Sad je tajna. Miroslav ANTI]
8
^udna neka zvezda plava ^ime te je pesma Plava zvezda uzbudila i podstakla na razmi{qawe i ma{tawe? – Jesi li krenuo u potragu za svojom plavom zvezdom? – [ta pesnik ka`e o tome kako izgleda i gde se nalazi plava zvezda? – A kako si je ti zami{qao i gde si je sve tra`io? – razmisli i protuma~i za{to se pesnik direktno obra}a ~itaocu. – objasni za{to tebe i svakog ~oveka uvek ~eka „~udna neka zvezda plava“.
^ak i ako ne veruje{... [ta pesnik poru~uje ~itaocu koji ne veruje da postoji plava zvezda? – Protuma~i poruke pesme. – za{to ~ovek mo`e videti i ~uti plavu zvezdu samo kada za`muri i kada zaspi? Poka`i kako ~ulni (materijalni) motivi dobijaju u pesmi duhovna zna~ewa. – gde ~ovek mo`e da tra`i plavu zvezdu, i mo`e li da je stigne i uhvati?
Mora biti takve zvezde [ta pesnik preporu~uje ako uhva}ena zvezda „nije sasvim plava, sasvim prava“? – Protuma~i pesnikovu poruku da „mora lep{e da se spava, da se sawa“. – objasni za{to pesnikov putokaz se`e do beskraja. – kako razume{ pesnikovo tvr|ewe: „Mora biti takve zvezde“?
Kad je na|e{ – sam }e{ znati. Sad je tajna.
xon konstejbl, Oblaci
Da li pesnik zaista ne poma`e ~itaocu da razume smisao i zna~ewe plave zvezde? za{to tako misli{? – [ta si ti saznao o tajanstvenoj plavoj vodiqi u `ivotu svakog ~oveka? – Je li plava zvezda zaista potpuna tajna za tebe? – koliko zvezda postoji u `ivotu svakog ~oveka? – od ~ega zavisi wihov broj? – [ta mo`e{ re}i o ~oveku koji uvek traga za svojom plavom zvezdom?
9
BAJKA O DE^AKU I MESECU
Mnoga su se ~udesa de{avala na zemqi, svega su se qudi na woj dosetili, pa se neki pope{e i na Mesec. Za tili ~as, krenu i ova pri~a od uva do uva i obigra celu kuglu. Jednoga dana, sti`e i u planinsko selo sa devet ku}a, u koje bi retko kad i zalutali gost banuo, a kamoli kakva vest izdaleka. Kao da si u jedno uvo rekao, za tren oka u|e ova pri~a u svih devet ku}a. Neki u wu poverova{e, neki odmanu{e glavom, ali se i jedni i drugi ubrzo lati{e svoga posla. Prevrtali su a{ovima zemqu, ukucavali poneki ekser u grede, donosili vodu u testijama. Jedino se de~ak iz sedme ku}e, okru`ene velikim vo}wakom, najdu`e zamisli nad ovom pri~om. Bio je to de~ak nejakog sastava, plavokos, gotovo providnih u{iju. I do sada se ~esto skrivao u dnu dvori{ta i mislio neku svoju misao, ali od ovoga ~asa, po~e tamo i po ~itave dane da boravi. U vreme kad bi se iza jedne planine gubilo Sunce, a iznad druge pomaqao Mesec, de~ak je upirao o~i u wegov beli~ast krug ucrtan u zagasitom nebu. Gledaju}i netremice u wegovu svetlu povr{inu, otkrivao je po woj neke blage, jedva primetne mrqe. I {to je du`e zurio u wih, sve vi{e su mu li~ile na tragove stopa, a ona pri~a koju je nedavno ~uo, postajala mu je sve istinitija, a Mesec sve bli`i. Jedva bi ga u no}, iz ku}e, dozvali na po~inak. De~ak je tada ostavqao Mesec na nebu, visoko nad crnom planinom, ali ~im bi u ku}i zaspao, vra}ao mu se taj isti Mesec u san. Jednom, oko pono}i, dok se u snu okretao, za{u{ta malo ja~e nova i krta, jo{ neulegla slama na kojoj je le`ao. De~ak se od tog {uma tr`e iz sna i otvori o~i. Kao nikada dotad, kroz maleno okno u zidu probijao se u sobu ble{tavi sjaj mese~ine i osvetqavao, gotovo ja~e nego po danu, oskudnu drvenariju oko posteqe. Di`e se polako sa slamarice koja je {u{tala i dovu~e se tihim, bosim korakom, do okna. [iroko otvorenih zenica, oslu{kuju}i svoje srce u grudima, koje je udaralo o rebra kao detli} o deblo, posmatrao je belu Mese~evu kuglu. Ovoga puta, bila mu je skoro na dohvatu, sasvim nisko, u granama najbli`e vo}ke u dvori{tu.
10
Da ne razbudi uku}ane, de~ak se ne~ujno izvu~e kroz otvoreni prozor i potr~a prema granama duwe. U wima je kao ogroman, sazreli plod, visio Mesec. Uspuza se uz stablo, ali tek sa wegovog vrha primeti da se Mesec ne~ujno pomerio u grane jedne druge vo}ke, u dno dvori{ta. onda de~ak brzo i tiho potr~a prema woj, ali se Mesec jo{ br`e i ti{e udaqi i sa tog mesta. zaustavi se sada u vrhu ograde, na kojoj se ve} danima `uteo ili belasao i poneki dulek, naboden na koqe. De~aku se i Mesec pri~ini kao ogroman dulek. Potr~a prema koqu, s nadom da }e se ovoga puta i on, napokon, popeti na Mesec. Ali kako se pribli`avao ogradi, Mesec je sve vi{e grabio livadom i bivao daqi. tako je to trajalo ~itave no}i... Da je iz sela sa devet ku}a bar neko bio budan, posmatrao bi naj~udesniji prizor koji se zbio u ovom zaba~enom predelu: kao veliki, svetli to~ak, peo se Mesec uz obronak planine. izgledalo je kao da ga je neki nevidqivi kow vukao ili na{ de~ak terao nevidqivim {tapom. stevan rAi^kovi]
odilon redon, Beatri~e (detaq)
(iz kwige Male bajke)
11
A Mesec sve bli`i o svojoj kwizi Male bajke pisac je, izme|u ostalog, zapisao: „katkad ne umem da napravim razliku izme|u onog {to je postojalo i onoga {to samo zami{qam da je moglo da postoji. iz tog sveta su nastale ove moje bajke, a nazvao sam ih malim ba{ zbog toga {to mi se ~ini da su se wihovi sadr`aji tek mal~ice pomerili, pa iskliznuli, iz ovog realnog `ivota koji svi poznajemo.“ – [ta je u Bajci o de~aku i Mesecu „iskliznulo iz ovog realnog `ivota koji svi poznajemo“? – kako razume{ to iskliznu}e, {ta ono otkriva o ~ovekovom unutra{wem svetu? – o ~emu sawamo i {ta `elimo? – Uporedi iskliznu}a u odnosu na realni `ivot u rai~kovi}evoj Bajci o de~aku i Mesecu i pesmi Plava zvezda Miroslava Anti}a.
^im bi u ku}i zaspao, vra}ao mu se taj isti Mesec u san za{to je Mesec obuzeo de~akovu pa`wu i budio sve ja~e interesovawe? – kako zami{qa{ de~aka i wegov `ivot u dalekom planinskom selu? – [ta pojedinosti o de~akovom izgledu otkrivaju o wegovom unutra{wem svetu? – objasni na koji je na~in pri~a koju je de~ak ~uo postajala sve istinitija, a Mesec sve bli`i. – [ta je Mesec darivao de~aku – u snovima i u zbiqi? – za{to mu je postao neophodan?
Mesec je sve vi{e grabio livadom i bivao daqi kada je de~ak shvatio da mu se samo u~inilo kako je Mesec nadohvat ruke? – za{to je Mesec „grabio livadom i bivao daqi“? – Po ~emu te Mese~evo uzmicawe podse}a na plavu zvezdu iz pesme Miroslava Anti}a? – [ta nam otkriva Bajka o de~aku i Mesecu o na{im snovima, `eqama i te`wama? – Po ~emu su ta otkri}a srodna sa onima koje ti je podarila pesma Plava zvezda Miroslava Anti}a? – ima li u tvom iskustvu ne~eg ~ime mo`e{ potvrditi ta otkri}a?
12
^UDESNI SVITAC
kada u tihe letwe ve~eri zapali poqa svitaca roj znaj da me|u wima treperi i jedan koji je samo tvoj. tre}i... sto tre}i... hiqadu tre}i broj tako sve dok p{enica zri tvoj svitac mora biti najve}i i najsjajniji, kao i ti. iako te on verno prati kroz tamno poqe i gusti gaj ti nikad ne}e{ prepoznati wegov miris i wegov sjaj. Mo`da ti ba{ sad pro|e kraj lica misle}i da je suncokret `ut da ti nije tog tajnog svica ti nikad ne bi prona{ô put. on samo za te sjaji u no}i i samo zbog tebe postoji, znaj, ali ti nikad ne}e{ mo}i da pru`i{ prst i ka`e{ – taj! Ma gde bude{ svijao gnezda ma gde te odneo pti~iji let u mno{tvu drugih, livadskih zvezda svetle}e i on kô zlatni cvet. kad god te wihov sjaj zagolica, vide}e{ majku i rodni kraj svako srce ima svog svica svoju livadu, reku i gaj! Dobrica eri]
Mordekaj Ardon, Tamuz (detaq)
13
Da ti nije tog tajnog svica ti nikad ne bi prona{ô put zapa`a{ da se u pesmi ^udesni svitac uporno i privla~no zagoneta, a to nas postupno uvla~i u svet pesme i poziva da prihvatimo dijalog sa pesni~kim subjektom. kako razume{ „svitaca roj“ koji u letwim no}ima „zapali“ poqa i tvr|ewe da u tom roju svitaca uvek treperi i jedan koji je samo tvoj? – za{to treba da uporno broji{, odnosno da traga{ za tim svojim svicem, koji mora biti „najve}i i najsjajniji, kao i ti“? koja opomena produbquje zagonetku o ~udesnom svicu u pesmi? – Da li te je obeshrabrilo saznawe da tog svica „nikad ne}e{ prepoznati“? – Pesma ti je podarila i saznawe da }e{ samo uz pomo} tog svica prona}i put. – objasni za{to je on tvoj pouzdani putovo|a. – [ta nas, u stvari, u `ivotu vodi i spre~ava da zalutamo?
Svako srce ima svog svica svoju livadu, reku i gaj! za tvog svica se u pesmi tvrdi da „samo za te sjaji u no}i“ i da samo zbog tebe postoji, ali i to da nikad ne}e{ mo}i „da pru`i{ prst i ka`e{ – taj“. Protuma~i navedena tvr|ewa. kako razume{ poruku? – koja ti je otkri}a podarila pesma? – razmisli za{to je sjaj svica vezan za „majku i rodni gaj“. – Protuma~i tvrdwu da „svako srce ima svog svica / svoju livadu, reku i gaj“. Pesma je ispevana u drugom licu. lirski subjekat ti se obra}a, razgovara s tobom, podse}a te, pita, poziva te da vidi{ ono {to on vidi i da sazna{ {to i on zna. Pripremi se da sa`eto obrazlo`i{ {ta ti je sve podario taj razgovor.
* verovatno zapa`a{ da su ti sli~ne darove podarili rai~kovi}eva Bajka o de~aku i Mesecu, pesme Plava zvezda M. Anti}a i ^udesni svitac Dobrice eri}a. Upu}uju te u neke tajne tvog, odnosno ~ovekovog unutra{weg sveta. sa`eto predstavi srodnosti u onome {to ti navedena dela poru~uju. [ta svako od wih ~ini posebnim i jedinstvenim?
14
BURE
... S po~etka je bilo nekog detiweg straha, i ja bih po~e{}e iskakala iz bureta da se posle male pauze i oslu{kivawa opet vratim u w. Ali navika je brzo do{la, i ja se od bureta nisam odvajala. I ako je trebalo da me tra`e, tra`ili su me u buretu, i ako je trebalo da me na|u, na{li su me u buretu. [tavi{e, kasnije sam i onu jednu dasku, koja je ulaska radi skinuta, naslawala iznutra, tako da sam, osim otvorenog krova, bila sasvim zagra|ena i bila sasvim sama. Psima i ma~kama je ulaz bio zabrawen, mome bratu je u buretu bilo tesno, a krilati moji gosti dolazili su od gore. U ovom {upqikavom i sme`uranom dvorcu bujala je neka laka, meka i tiha fantazija, i dok su druga deca napoqu grajala i celog leta tr~ala od tarabe do tarabe za jednim leptirom, mala bleda devoj~ica sawala je u buretu svoju robinzonijadu. Sawala o velikim morima po kojima se koralska ostrva quqaju kao kotarice cve}a. O predelima gde sun~ani zraci u te{kim debelim viticama padaju na zemqu, i gde nema druge hladovine i sve`ine do kad morske tice ra{ire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cve}e. Sawala o stra{noj studi i gle~erima iz ~ijih se pukotina plazi ~udna plava svetlost, i ose}ala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora le`ati klica i stihija prave ve~nosti. U toj truloj kolibici sam nau~ila da volim ono {to ne vidim, ono {to nemam, i ono {to mora da pro|e. Volela sam sunce, svetlost, leptire, bubice i cvr~ke. Volela sam ih nervozno i sa strepwom, jer sam videla da sunce zalazi, i znala da }e za dan ili nedequ poumirati {areni i ludi leptiri, i da }e za malo popadati iznureni mali cvr~ci. Popada}e, i vru}ina }e ih spr`iti, i ja }u mo`da sama izgaziti osu{ene le{inice veselih mojih peva~a. ... Plamen i svetlost su ro|aci i dolaze iz iste ~arobne zemqe. U plamenu je puno slika i pri~a, i svi prostodu{ni dobri qudi znaju da zimski plamen daje sve {to se nema i vra}a sve {to se oplakuje i `eli. Zimski plamen je zmaj koji preko dana drema, a kad do|e ve~e, on ra{iri svoja vatrena krila i rastrese svoje plamene vitice, i pri~a, pri~a, ozeblim i {}u}urenim Korjecima
15
pri~a tiho i toplo, pri~a im i pucka i greje dok ih ne zanese, dok ne zadremaju, pole`u, i zaspe, a vatra stalno i jednako bukti, i toplo je i ugodno, a napoqu je prostor i sloboda, i nigde nema ulice i nema suseda, i niko nije siroma{niji od drugog, i nema slugu, i dok zvi`de i ci~e vetrovi i zveri, u korje~kim kolibama je mir, mir, mir. (odlomak)
isidora sekUli]
Sawala sam... za{to se devoj~ica uselila u staro bure i sklonila od drugova i roditeqske ku}e? – [ta je nalazila u tom zatvorenom prostoru? – o ~emu devoj~ica sawari? – [ta ta sawarewa otkrivaju o wenom duhovnom svetu? – Pa`qivo pro~itaj opise predela koji se smewuju u ma{ti devoj~ice. – Poku{aj da otkrije{ i protuma~i{ dubqa zna~ewa tih slika. – U kakvom su me|usobnom odnosu slike koje se smewuju u ma{ti devoj~ice? – Protuma~i smisao ostvarenog kontrasta. koja razmi{qawa podsti~u u devoj~ici „stra{ne studi i gle~eri“? – objasni za{to devoj~ica nalazi „klicu i stihiju prave ve~nosti“ u „smrznutim energijama severa“.
Volela sam... koga je i {ta je volela devoj~ica? – odakle poti~u nervoza i strepwe u wenoj qubavi? – [ta je saznala i od ~ega strepi? – [ta je suprotno ~ovekovom u`ivawu u `ivotu i wegovim lepotama? – objasni za{to. – tuma~i misli i raspolo`ewa koja podsti~e saznawe o kratkovekosti lepote. – otkrij koje istine o `ivotu devoj~ica naslu}uje i usvaja sopstvenim iskustvom.
U plamenu je puno slika i pri~a objasni dubqi smisao iskaza da je u „plamenu puno slika i pri~a“. – za{to je plamen „pripitomqen zmaj“? – iz koje to ~arobne zemqe dolaze svetlost i plamen? – kako se mo`e sti}i u tu ~arobnu zemqu? – [ta u woj mogu na}i radoznali putnik i uporni ma{tar? Protuma~i misao „da zimski plamen daje sve {to se nema i vra}a sve {to se oplakuje i `eli“. – za{to su se korjeci (`iteqi sibira) na{li u pri~i? – [ta u pri~i ozna~ava (simbolizuje) `ivot u korje~kim kolibama? za{to je devoj~ica toliko obuzeta mirom i spokojem dok sawari u tro{nom buretu? – [ta na osnovu slika koje devoj~ica priziva svojom ma{tom saznajemo o wenom duhovnom svetu?
16
Pesma Plava zvezda Miroslava Anti}a podstakla te je da razmi{qa{ o ~ovekovoj plavoj zvezdi i da na tom beskrajnom svodu ~ovekove ma{te i duha traga{ i za svojom plavom zvezdom. Pohodili su te, dakle, tvoji snovi, `eqe i ma{tawa. sli~na razmi{qawa o tome koga voli{, o ~emu sawari{, {ta pri`eqkuje{ i o ~emu ti {apu}u pri~e koje ~ita{ ili slu{a{ pobudili su ti i ^udesni svitac Dobrice eri}a, Bajka o de~aku i Mesecu stevana rai~kovi}a, Bure isidore sekuli}, Papirni brodovi r. tagore. Prilika je da sve {to je u tebi podstaknuto umetni~kim tekstovima koje si pro~itao, do`iveo i tuma~io zabele`i{ u pismenom sastavu Kad za`murim i kad sawarim.
Pol sezan, Pogled na vrt iz ateqea
17
PAPIRNI BRODOVI
Iz dana u dan pu{tam niz reku poneki mali papirni brod. Svaki od wih ukrasio sam krupnim, crnim slovima mog imena i sela u kojem `ivim. Mo`da }e neko preko sedam mora nai}i na moj brod i doznati kako se zovem i gde se nalazim. Cvetom iz o~evog vrta zakitio sam sve svoje brodove: nadam se da }e ovo jutros ubrano cve}e prispeti do mraka nekome u ruke! Porinuo sam svoj papirni brodi}, a kad sam pogledao u nebo, spazio sam ~itavu flotu obla~i}a gde `urno di`u svoja bela jedra. Koji ih to neznani drug u igri pu{ta niz reku da se celim putem utrkuju s mojim papirnim brodovima? Kad padne no}, zakrilim rukom lice i snivam kako svi brodovi plove nekuda put dalekih zvezda...
Xon Singer Sarxent, Beli brodovi
Rabindranat Tagore
18
Iz dana u dan De~ak, lirski subjekat u pesmi, ispri~ao ti je za{to iz „dana u dan“ pu{ta niz reku „poneki mali papirni brod“. [ta ozna~avaju ti mali papirni brodovi? – za{to ih je ukrasio „krupnim, crnim slovima“ svog imena i imena sela u kome `ivi? – koju poruku {aqe i kome je ona upu}ena? – kakav odgovor `eli i o ~emu ma{ta?
A kad sam pogledao u nebo kako razume{ „flotu obla~i}a“ koju je de~ak otkrio na nebu? – ko su wegovi neznani drugovi? – Po ~emu ih prepoznaje? – kako obja{wava{ to da oni postupaju isto, odnosno {aqu istu poruku svojim papirnim brodovima? – za{to de~ak tvrdi da ta mala flota papirnih brodova `uri ka istom ciqu? – [ta brodi}e okupqa i {ta ih dr`i zajedno?
Kad padne no}, zakrilim lice i snivam U kakvoj su vezi de~akova snivawa i papirni brodovi koji su otplovili? – za{to su brodovi otplovili „put dalekih zvezda“? – [ta ozna~avaju „daleke zvezde“? – o ~emu snivamo i {ta `elimo? – Da li ti {aqe{ svoje papirne brodove? – razume{ li de~akovu upornost da ih svakog dana pu{ta niz reku, {aqe svoju poruku i ispra}a uvek sa istim o~ekivawima? – [ta se dogodi kad se ispuni neka `eqa ili san? – seti se plave zvezde, ~udesnog svica i Meseca iz Bajke o de~aku i Mesecu i objasni tajnu papirnih brodova i wihove ve~ne plovidbe „iz dana u dan“.
19
GRADINAR
6. U kavezu je bila pitoma ptica, slobodna bila je u gori. kada je do{lo vreme, susreto{e se; tako je hteo usud. slobodna ptica peva: „o draga, vinimo se u goru“. Ptica u kavezu cvrku}e: „Hajde da `ivimo zajedno u kavezu“. slobodna ptica re~e: „gde je prostora za re{etkom da se ra{ire krila?“ „Avaj“, vapije ptica u kavezu, „gde }u se u oblacima odmarati bez {ipke?“ slobodna ptica kli~e: „Miqeno moje, otpevaj mi pesme dubrava!“ Ptica u kavezu veli: „sedi do mene, da te nau~im govoru mudraca“. [umska ptica kli~e: „Ah, ne, ne! Pesme se ne mogu nikada nau~iti.“ Ptica u kavezu veli: „te{ko meni, zaboravila sam pesme dubrava“. Wihova je qubav `arka, puna `udwe; ali one ne mogu nikada da lete krilo uz krilo. kroz re{etku na kavezu gledaju se i uzalud trude da se upoznaju. lepr{aju ~e`wivo krilima svojim i pevaju: „Hodi bli`e, drago moje!“ slobodna ptica kli~e: „ne mogu, strah me zatvorenih vrata na kavezu“. Ptica u kavezu cvrku}e: „Avaj, krila su mi iznemogla i mrtva“. (Preveo David s. Pijade)
rabindranat tAgore
Kad je do{lo vreme, susreto{e se slobodna ptica iz gore poziva pitomu pticu u kavezu: „o draga, vinimo se u goru“. Pitoma ptica cvrku}e u kavezu: „Hajde da `ivimo u kavezu“. – Poku{aj da objasni{ za{to ptice vi{e ne mogu same da `ive i u`ivaju u okru`ewu na koje su navikle. – Prati pa`qivo dijalog pitome i slobodne ptice. – Poku{aj da {to celovitije prika`e{ wihove duhovne portre-
20
te. – objasni zna~ewe „pesme dubrava“ i „govora mudraca“. – U ~emu se sve razilaze pitoma i slobodna ptica? – razmisli za{to one, uprkos svim razlikama, ~e`wivo lepr{aju svojim krilima i pevaju jedna drugoj: „Hodi bli`e, drago moje.“ – o kome pesma, u stvari, peva?
One nikada ne mogu da lete krilo uz krilo objasni {ta je zajedni~ko slobodnoj i pitomoj ptici. za{to slobodna ptica iz gore uporno sle}e do kaveza, a pitoma jadikuje {to su joj krila „iznemogla i mrtva“? – U pesmi je re~eno: „Wihova je qubav `arka, puna `udwe“. – Protuma~i dijaloge dve ptice u svetlu tih re~i. – razume{ li sada boqe za{to dve ptice uporno `ele da lete krilo uz krilo uprkos tome {to izgleda da se wihove `eqe nikad ne ostvaruju? – o ~emu svedo~i ta obostrana upornost? – ne lete li one, ipak, krilo uz krilo? – razmisli i obrazlo`i svoje mi{qewe. – seti se pesme Plava zvezda Miroslava Anti}a. – Poku{aj da razume{ i objasni{ gde i u ~emu svoju plavu zvezdu tra`e pitoma i slobodna ptica. – za kojom zajedni~kom plavom zvezdom obe tragaju? – Doka`i da i u tom letu ipak lete krilo uz krilo. – na koje op{tequdske i trajne istine pesma posredno ukazuje?
Mozaik iz crkve sv. konstance, rim
navedi sve {to je kontrastno (suprotno) izme|u pitome i slobodne ptice u pesmi r. tagore. Poka`i da je kontrast, kao stilsko izra`ajno sredstvo, dosledno razvijen u kompoziciji pesme. razmisli i sa`eto odgovori {ta je u pesmi postignuto nagla{avawem suprotnosti izme|u pitome i slobodne ptice. Poku{aj da otkrije{ da li je kontrast, makar i prividno, ne~im premo{}en.
21
SEDEFNA RU@A
Duboko na dnu mora, gde zraci sunca sti`u tek u podne, `ivela je {koqka lepotica, zvana Sedefna ru`a, rasla i samoj sebi {aputala: – Da mi je iza}i na svetlost dana, da mi je videti sunce i cve}e, osetiti dah vetra! – Svetlije je na povr{ini mora, pevaju i lete ptice {arenih krila. [ta da se o ostalim ~udima ka`e? – riba koja je govorila o sjaju Gorweg sveta tu bi, naj~e{}e, gubila dah. Kako i ne bi? Jednom su je ribari izvukli na povr{inu mora, ali samo {to je u okrugle o~i upila sjaj sunca, a ne~ija ju je ruka zgrabila i vratila u vodu. Ko zna {ta bi sve videla da je napoqu ostala malo du`e? Na tu pomisao o~i ribice postajale bi velike i zami{qene. Ali, uzalud je obilazila oko ~amaca, uzalud ulazila u mre`e! Prevelika su bila okca mre`e. Riba je propadala kroz wih i opet dospevala u staro, dosadno dru{tvo riba i rakova. Sedefna ru`a slu{ala ju je otvorenih usta. U wenoj glavi rojile su se slike Gorweg sveta. [ta je iskrewe morskog dna prema wegovom sjaju? [ta cvetovi korala prema cvetovima jasmina? U razmi{qawu o blesku Gorwega sveta sjaj wenog sveta potamne: zamrze Sedefna ru`a kru`ewe riba u prozra~noj plavoj vodi. Dosadno joj postade lelujawe meduza; sme{no saplitawe rakova po pesku. ^ega ima ~udesnog u ra|awu nove zvezde iz jednog wenog otkinutog kraka? Milionima godina rastu korali, puze rakovi, wi{e se koralna grana srasla uza stenu. ^itavu ve~nost {ume talasi, pa {ta? Sedefna ru`a sa`e glavu i zagleda se u pesak preko kojeg su klizile senke ribqih jata, a na steni, ne ve}oj od pedqa, pevu{ila koralna grana. Mogla bi s wom da popri~a: mo`da zna ne{to o oblacima, o cve}u? Mo`da je nekada bila u Gorwem svetu? Mo`da zna put k wemu? Lako je ribama: plivaju}i sti`u do povr{ine! Ali, tek {to udahnu kapqu vazduha, i povratak je neizbe`an. Grana, sigurno, zna neki pametniji put! Sedefna ru`a nakloni se koralnoj grani, re{ena da je upita za savet i od we zatra`i pomo}. – Vi ste mudri i dugo `ivite – re~e Sedefna ru`a – znate li kako se do Gorweg sveta sti`e? – Naravno, kad sam ve} u Gorwem svetu! – odvrati koralna grana misle}i na sebe i svoju stenu. Neki drugi svet nije je zanimao. Odlasci? Putovawa?
22
Koje{ta! Ba{ je neozbiqna Sedefna ru`a u svojoj ~e`wi da se odvoji od dna i krene ka suncu i oblacima. Mora se znati svoje mesto i ne odlaziti s wega! Koralna grana seti se jedne ro|ake koja je, tako|e, sawala da ode u Gorwi svet. Toliko je o tome mislila da se jednoga dana otkinula od dna i s talasima krenula u visinu. [ta je s wom bilo ni rak-samac ne zna da ka`e iako svake ve~eri izlazi na obalu. Koralna grana nestrpqivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmi{qawe o odlasku u nepoznato. Neka se smiri Sedefna ru`a. Od prevelikog razmi{qawa {koqke i korali gube boju, a ni{ta se wime ne posti`e. Koralna grana se pripi uza stenu i u}uta. Sedefnoj ru`i nije ostalo ni{ta drugo do da potra`i novog sagovornika. Ali, ni riba-ugor nije imala boqe mi{qewe o Gorwem svetu. Za ribe taj svet po~iwe u mre`i, a zavr{ava se u tigawu. Qutito ma{u}i repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ru`a se obrati meduzama. Ali, meduze nisu imale ni voqe, ni vremena za pri~e o Gorwem svetu. Onako kako ga one vide, Sunce je velika mutno`uta kugla koja uve~e pocrveni i pada u talase. Ta kugla se ne jede, ne mo`e{ je obuhvatiti pipcima, ni~emu ne koristi. Za{to bi one razmi{qale o woj? Najstarija meduza, zvana Brkati orkan, srdito ra{iri velove i otpliva sa jatom riba, dobacuju}i Sedefnoj ru`i kako je najpametnije da izbri{e u sebi i samu pomisao na Gorwi svet. Bilo je to posledwe {to je Sedefna ru`a bila u stawu da u~ini! [araju}i peskovito dno zraci sunca zaplitali su se u morske trave i ~inili ih lelujavim i prozra~nim. Kao srebrne strele letela su jata riba. Ribica nije prestajala da pri~a o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cve}u rumenijem od korala i vetru koji u {upqinama stena stvara prigu{ene, ne`ne glasove. A onda – tu su i ru`e! Sedefnoj ru`i tako se otkri da postoji cve}e koje zovu ru`ama: cve}e belo i `uto, qubi~asto i crveno. Sada tek nije mogla da ~eka. Za{to da ~eka? Dokle? U nestrpqewu da {to pre krene u ~uda Gorweg sveta, Sedefnoj ru`i postade mrzak svet morskog dna. Odvratnim joj se u~ini ~ak i slatki {um mora. [ta su talasi prema vetru? [ta {um mora prema pesmi trava i ptica? Kao no` prolazila je ~e`wa srcem Sedefne ru`e. O{tar i dugotrajan je bio bol. Neko drugi bi mu, mo`da, i podlegao. Sedefna ru`a se skupi i zaplaka u sebi. Zatim oseti kako tuga, kao plima, plavi ~itavo weno bi}e i zgu{wava se u blistavu, ~vrstu kap. Nije se vi{e micala. Nije otvarala usta. Sa ~e`wom raslo je u woj zrno bisera. Sedefna ru`a polako po~e da zaboravqa Gorwi svet. ^ak su je i pri~e ribe zamarale. Bile su to stalno iste pri~e! Riba je u wima postajala sve zna~ajnija, a Gorwi svet sve bezna~ajniji i ble|i. Ugojiv{i se, riba je jedva dospevala do povr{ine vode. Sada se i woj, kao meduzama,~inilo da Sunce i nije ni{ta drugo do mutni, `uti krug. Sada je i wu sve vi{e privla~ila seno-
23
vitost morskog dna. ^e`wa Sedefne ru`e za Gorwim svetom izgledala joj je kao siguran znak nekakvog malog ludila. U pravu je koralna grana {to na to tako gleda! Ribica je sve re|e dolazila Sedefnoj ru`i. Sedefna ru`a ju je sve re|e zvala k sebi. Nije joj vi{e bilo ni do Gorwega, ni do Dowega sveta. Ona je tra`ila i nalazila svet u sebi. A zrno bisera raslo je i krupwalo. Qeskalo se i zra~ilo kao nekakvo malo sunce. Sedefna ru`a obavi ga svojim laticama, qubomorno ga ~uvaju}i od svih. Bilo je to weno posebno malo ~udo i nije `elela da ga deli sa drugima, niti je vi{e pomi{qala na odlazak iz uvale. Sme{ne su ribe sa svojim raspravama o tome koja je najlep{a! Jo{ sme{niji je Savet korwa~a koji raspravqa to pitawe. Ona zna da je malo sunce skriveno u woj – lep{e od svih. Ali, {ta se to drugih ti~e? Potajna gordost Sedefne ru`e dodavala je zrnu bisera sve ble{tavije i rasko{nije boje. Ono sada u sebi nije nosilo samo ne`ni sjaj Meseca, blesak sunca ve} i prelivawe nebeske duge. Duboko, na dnu mora gde zraci sti`u tek u podne, Sedefna ru`a ste~e svoj mir. Mogla je tako da `ivi godinu, sto godina, ~itavu ve~nost. Niko joj vi{e nije bio neophodan. Nikoga nije tra`ila. Skoro i zaboravi na pri~e o cve}u i oblacima, kad senka ne~ijeg tamnog tela sunu kroz vodu, ne~ija je ruka zgrabi, otr`e s dna i ponese u visine. Je li pro{ao trenutak? Ili je ~itavu ve~nost putovala? Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razma~e voda i Sedefna ru`a zatvori o~i od prejake svetlosti sunca. – Kako je krupna! – ~u ne~iji uzvik i otvori o~i. Oj, ~uda! Kao zlatna vrte{ka okretalo je Sunce nebo, gonili se oblaci lak{i od morske pene, rastao slani dah mora i slatki miris ruzmarinovog cveta. Sve je ble{talo, sve treptalo blistavije i ne`nije no {to je riba zapamtila. Sedefnoj ru`i stade dah. Ali nije bilo vremena za divqewe Gorwem svetu: ne~ija ruka grubo ju je dr`ala, ~upala joj utrobu i raskidala plu}a. Tako i do skrivenog Ru`inog blaga do|e. – Gle, biser! Lepotan! – uzviknu ~ovek, dok su dva tu|a prsta dizala uvis tajnu Sedefne ru`e, a ne~iji uzbu|eni glasovi zujali su joj oko u{iju. Jedva je posledwim pogledom uspela da obuhvati sjaj svoga malog sunca, a ve} joj se u ispra`wenu qu{turu uvu~e slani morski vetar. Ribar odnese zrno bisera, a jedan de~ak uze ba~enu {koqku, o~isti je od peska i prinese uhu. Je li to {to je ~uo bio {um talasa? Pri~a o `ivotu pod morem? De~ak ne`no pogladi Sedefnu ru`u, sakri je pod ko{uqu i potr~a ku}i. ^itavu no}, zatim, dr`ao ju je prislowenu na uho. ^itavu no} lutala je nebom biserna kugla Meseca. De~aku se ~inilo da u {umu {koqke slu{a {um mora. Sedefna ru`a je verovala da to nebom luta oteta wena tajna. Vi{e, sve
24
vi{e pewao se Mesec. Ne`no, sve ne`nije {umela je {koqka. A ujutro, sunce proviri kroz prozor i vide kako nasloweni jedno na drugo spavaju de~ak i {koqka. Iza sklopqenih o~iju plovio im je sjaj bisernog zrna. More je bilo daleko i tiho. Samo su se u uvalici stanovnici morskog dna kome{ali pitaju}i se gde je Sedefna ru`a, dok je u izlogu najskupqe prodavnice grada blistalo zrno bisera. Qudi su jatimice hrlili da ga vide, ali su samo jedan de~ak i jedan pesnik znali da to u izlogu, u stvari, ble{ti jedna ~e`wa. Grozdana Oluji]
Odilon Redon, [koqka
25
SVATOVSKI OBI^AJI U SRIJEMU
... Kad je vrijeme da svatovi po|u, onda kum zapovjedi vojvodi da zove momkove roditeqe i srodnike, da se oproste i da blagoslove, na koje vojvoda ove iskupi i u sobu dovede. Onda im kum rekne: „Kumovi, roditeqi, podajte svome djetetu blagoslov, a ti kume (okrenuv{i se momku) poqubi oca, majku i sve starije u ruku, i i{ti blagoslov, i izqubi se sa bra}om, sestrama i rodovima“. Momak pristupi ocu i materi, poqubi ih u ruku i rekne: „Blagoslovite me!“ i onda ga oni blagosiqaju. Momak sve starije redom qubi u ruku, a s mla|ima, koji se tako|er tu svi iskupili, qubi se, a oni svi uglas vi~u: „Sre}no ti bilo! Sre}no i blagosloveno!“ Tu se i suze radosti proliju, i kum se pra{ta i qubi, i wemu vi~u: „Sre}an put! Sre}no putovali i natrag se vratili!“ Svirac za to sve vrijeme svira svatovski, a gosti koji u ku}i ostaju pjevaju: Zaran, kume, zaran, stari svate, zaran nama snahu dovedite, da donese sunce u rukav’ma, u nedrima sjajnoga meseca. Onda sjedaju na kola, kowma je dotle povezala mati moma~ke pe{kire, a gdjekoja majka u radosti svojoj ve`e i ko{uqe. Momak sjedne sa kumom, pa i svirac { wima; za kumovskim kolima idu starosvatska, djeverwa, pak vojvodina; svak ima po jednu, po dvije djevojke na kolima, i te se zovu en|ebule. U koji mah svatovi po|u, u taj mah pucaju pu{ke, i svatovske en|ebule po~nu pjevati: Svatovi uranili, put izgubili, devojka rukom ma{e da im put ka`e: „Ovamo, gosti moji, ovo su dvori, ovo su dvori, ja sam devojka, ja sam devojka va{ega momka, i ja }u s vama i}i i va{a biti.“
91
Neki po~nu tu pjesmu i ovako: Zazvoni zvono rano i rano, ustala lepa Milka1 da kosu ~e{qa, da kosu ~e{qa, da svate ~eka, a svati uranili, put izgubili itd. Poslije putem pjevaju razne svatovske pjesme, sve za putovawe sli~ne, kao: 1 Dunavom plovi drvo zeleno, Dunavom plovi, grad ga se boji, ali besedi drvo zeleno: „Ne boj se, gradu, ne}u na tebe, ne}u na tebe, ve} mimo tebe; ve} mimo tebe u Sarajevo, po lepu Milku, moju devojku: to nije bilo drvo zeleno, ve} je to bio na{ vojno Ranko.“
2 Sunce na nebo, svati na drume, ru~ni devere na sunce ma{e: „Poslu`i tako, suna{ce jarko, u moje snaje ruvo od zlata, da ne pokisne zla}eno ruvo, da joj ne klone zeleni venac i beo pa}eo na rusoj kosi.“
Kad ve} do|u blizu sela iz kog je djevojka, tu ih do~ekaju dvoja, troja kola djevoja~ke rodbine i drugarica {to su pred svatovima iza{li; oni idu naprijed, a svatovi za wima, i tako do|u djevoja~koj ku}i. Kad posilaze s kola, idu upravo u sobu, naprijed mlado`ewa, za wim kum i ostale svatske starje{ine i svatovi. Na doksatu ih do~ekaju dvije djevojke sa punim kalajlijama teleisanog cvije}a, s kojim svatove darivaju. Momku daju najqep{u granu ruzmarina, a on je zadjene za {e{ir koji dr`i jednako na glavi, pa ga samo u crkvi skine. (Odlomak iz kwige @ivot i obi~aji naroda srpskog) Vuk Stefanovi] Karaxi] blagoslov – izra`avawe `eqe za ne~ije dobro i sre}u prizivawem bo`je milosti (obi~no znakom krsta); odobrewe, saglasnost, pristanak na ne{to (obi~no sa `eqom da to bude sre}no): dati blagoslov za brak; blagosloviti (blagosiqati) – dati blagoslov, po`eleti nekome dobro i sre}u; prizvati bo`ju milost na nekoga; blagosloveno – sre}no, bla`eno
1 Или како је дјевојци име
92
CAR LAZAR I CARICA MILICA Car Lazare sjede za ve~eru, pokraj wega carica Milica; veli wemu carica Milica: „Car-Lazare, srpska kruno zlatna, ti polazi{ sjutra u Kosovo, sobom vodi{ sluge i vojvode, a kod dvora nikog ne ostavqa{, care Lazo, od mu{kijeh glava, da ti mo`e kwigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodi{ mi devet mile bra}e, devet bra}e, devet Jugovi}a: ostavi mi brata bar jednoga, jednog brata sestri od zakletve.“ Woj govori srpski knez Lazare: „Gospo moja, carice Milice, kada sjutra bijel dan osvane, dan osvane i ograne sunce, i vrata se otvore na gradu, ti i{etaj gradu na kapiju; tud }e pro}i vojska na alaje: sve kowici pod bojnim kopqima, pred wima je Bo{ko Jugovi}u, i on nosi krsta{a barjaka; ka`i wemu od mene blagosov: nek da barjak kome wemu drago, pa nek s tobom kod dvora ostane.“ Kad ujutro jutro osvanulo i gradska se otvori{e vrata, tad i{eta carica Milica; ona stade gradu kod kapije, al’ eto ti vojska na alaje: sve kowici pod bojnim kopqima; pred wima je Bo{ko Jugovi}u na alatu, vas u ~istom zlatu; krsta{ ga je barjak poklopio, pobratime, do kowa alata; na barjaku od zlata jabuka, iz jabuke od zlata krstovi,
130
od krstova zlatne kite vise, te kuckaju Bo{ka po ple}ima. Prima~e se carica Milica, pa uvati za uzdu alata, ruke sklopi bratu oko vrata, pak mu po~e tiho govoriti: „O moj brate, Bo{ko Jugovi}u, car je tebe mene poklonio, da ne ide{ na boj na Kosovo, i tebe je blagosov kazao: da da{ barjak kome tebe drago, da ostane{ sa mnom u Kru{evcu, da imadem brata od zakletve.“ Al’ govori Bo{ko Jugovi}u: „Idi, sestro, na bijelu kulu; a ja ti se ne bih povratio, ni iz ruke krsta{ barjak dao, da mi care pokloni Kru{evac; da mi re~e dru`ina ostala: gle stra{ivca Bo{ka Jugovi}a! On ne smjede po}i u Kosovo za krst ~asni krvcu proqevati i za svoju vjeru umrijeti.“ Pak po}era kowa na kapiju. Al’ eto ti starog Jug-Bogdana i za wime sedam Jugovi}a; sve je sedam ustavqala redom, al’ nijedan ni gledati ne}e. Malo vreme zatim postajalo, al’ eto ti Jugovi}-Vojina i on vodi careve jedeke, pokrivene sa suvijem zlatom. Ona pod wim uvati kula{a, i sklopi mu ruke oko vrata, pa i wemu stade govoriti: „O moj brate, Jugovi}-Vojine, car je tebe mene poklonio, a tebe je blagosov kazao: da da{ jedek kome tebe drago,
EPSKE NARODNE PESME O MARKU KRAQEVI]U MARKO KRAQEVI] I ORAO Le`i Marko kraj druma careva, pokrio se zelenom dolamom, po obrazu srmajli-maramom, ~elo glave kopqe udario; za kopqe je [arac kowic svezan, na kopqu je sura tica orle: {iri krila, Marku ~ini lada, a u kqunu nosi vode ladne, te zapaja rawena junaka. Al’ besedi iz gorice vila: „O, boga ti, sura tico orle, {to je tebi dobra u~inio, u~inio Kraqevi}u Marko, {iri{ krila, te mu ~ini{ lada i u kqunu nosi{ vode ladne, te zapaja{ rawena junaka?“ Al’ besedi sura tica orle: „Mu~i, vilo, mukom se zamukla! Kako m’ nije dobra u~inio, u~inio Kraqevi}u Marko? Mo`e{ znati i pametovati: kad izgibe vojska na Kosovu i obadva cara poginu{e, car Murate i kne`e Lazare, pade krvca kowu do strma{ca i junaku do svil’na pojasa, po woj plove kowi i junaci: kow do kowa, junak do junaka, a mi tice doletismo gladne, doletismo i gladne i `edne, quckoga se naranismo mesa i krvi se qucke napojismo, a moja se krila zakvasi{e,
152
planu sunce iz neba vedroga, te se moja krila okore{e: ja ne mogo s kril’ma poletiti, a moje je dru{tvo odletilo; ja ostado nasred poqa ravna, te me gaze kowi i junaci. Bog donese Kraqevi}a Marka, uze mene iz krvi juna~ke, pa me metnu za sebe na [arca, odnese me u goru zelenu, pa me metnu na jelovu granu; iz nebesa sitan da`d udari, te se moja krila poopra{e, i ja mogo s kril’ma poletiti, poletiti po gori zelenoj, sastado se s mojom dru`binicom. Drugo mi je dobro u~inio, u~inio Kraqevi}u Marko, mo`e{ znati i pametovati: kad izgore varo{ na Kosovu i izgore kula Axagina, onde bili moji orlu{i}i, pa i skupi Kraqevi}u Marko, on i skupi u svil’na nedarca, odnese i dvoru bijelome, pa i rani ~itav mesec dana; ~itav mesec i nedequ vi{e, pa i pusti u goru zelenu, sastado se s moji orlu{i}i. To je meni u~inio Marko!“ Spomiwe se Kraqevi}u Marko kao dobar danak u godini.
pisci i dela
ANDRI], IVO (1892–1975) – pisac i mislilac svetskog ugleda i slave. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwi`evnost (1961). Dela Ive Andri}a prevedena su na oko ~etrdeset jezika. Pisao je pesme, pripovetke, romane, eseje, putopise. Najpoznatija dela su mu romani: Na Drini }uprija, Travni~ka hronika, Prokleta avlija i Gospo|ica, nekoliko zbirki pripovedaka, kwiga zapisa Znakovi pored puta. ANTI], MIROSLAV (1932–1986) – poznati pesnik koji je napisao nekoliko kwiga za decu i mlade, me|u kojima su najpoznatije: Plavi ~uperak, [a{ava kwiga, Garavi sokak i dr. Pisao je radio-drame, filmske i TV scenarije. BE]KOVI], MATIJA (1939) – savremeni pisac, pesnik qubavne lirike i poema Re~e mi jedan ~oek, Me|a Vuka Manitoga i Lele i kuku, koje se zasnivaju na jednom vidu tradicio-nalne crnogorske kulture. Najpoznatije kwige su mu Vera Pavladoqska, Metak lutalica, Tako je govorio Matija, ]era}emo se jo{, Hleba i jezika. BOJI], MILUTIN (1892–1917) – pesnik, dramski pisac, kwi`evni i pozori{ni kriti~ar. U~estvovao je u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Do`iveo je stradawa prilikom povla~ewa srpske vojske preko Albanije, posle ~ega umire u vojnoj bolnici u Solunu. Objavio je dve zbirke pesama: Pesme, Pesme bola i ponosa, i drame: Kraqeva jesen, Uro{eva `enidba i Gospo|a Olga. Pesma Plava grobnica donela mu je najve}u slavu. VELMAR-JANKOVI], SVETLANA (1933) – pripoveda~, romansijer, dramski pisac i esejist. Autor je zbirke pripovedaka Dor}ol, za koju je dobila Andri}evu nagradu, romana: O`iqak, Lagum, Bezdno i Nigdina, kojima se svrstala u sam vrh srpske kwi`evnosti. DANOJLI], MILOVAN (1937). Ro|en u Ivanovcima kod Vaqeva. Kwiga pesama za decu Kako spavaju tramvaji (1959) prva je u nizu Danojli}evih kwiga posve}enih deci i uvodi novu ose}ajnost u modernu srpsku poeziju za decu. Na-
208
Azbu~nik kwi`evnoteorijskih pojmova
Gradacija...................................................................................................................................................................................35 Kontrast....................................................................................................................................................................................36 Retrospektivno pripovedawe.............................................................................................................................................57 Autobiografija......................................................................................................................................................................61 Biografija...............................................................................................................................................................................61 Komedija....................................................................................................................................................................................99 Dijalog.....................................................................................................................................................................................100 Karakterizacija likova u komediji......................................................................................................................................100 Karakterizacija....................................................................................................................................................................107 Portret.................................................................................................................................................................................112 Osnovna tema i kqu~ni motivi..........................................................................................................................................158 Fabula.....................................................................................................................................................................................158 Predawe...................................................................................................................................................................................171 Roman........................................................................................................................................................................................176 Strofa.....................................................................................................................................................................................182 Rima..........................................................................................................................................................................................182 Ritam........................................................................................................................................................................................182 Spor i brz ritam...................................................................................................................................................................185 Kretawe tona (intonacija).................................................................................................................................................185 Tempo (trajawe tona)............................................................................................................................................................186 Pauza........................................................................................................................................................................................186 Naglasak re~i i ritam.........................................................................................................................................................187
^itanka za 6. razred osnovne {kole K.B. 16110
8
600262 024473
www.zavod.co.rs
Milka Andri}
Milka Andri}
^ITANKA za 6. razred osnovne {kole