Др Бригита Петров
БИОЛОГИЈА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ Увод .....................................................................................................7 I. ПРАЖИВОТИЊЕ . ................................................................................8 Амебе ...........................................................................................10 Бичари .........................................................................................13 Трепљари .....................................................................................15 Паразитске праживотиње .............................................................17 II. Царство животиња ...................................................................22 Настанак и еволуција животиња ..................................................24 Сунђери .......................................................................................26 Дупљари – жарњаци . ...................................................................28 Пљоснати црви ............................................................................36 Ваљкасти црви .............................................................................43 Чланковити црви ..........................................................................46 Мекушци . .....................................................................................51 Зглавкари .....................................................................................62 Бодљокошци ................................................................................88 Хордати.........................................................................................93 III. УГРОЖЕНОСТ И ЗАШТИТА ЖИВОТИЊА ..................................142 Разноврсност царства животиња и биодиверзитет . ...................144 Угрожавање животиња ...............................................................146 Значај заштите животиња ..........................................................147 Суживот људи и животиња .........................................................149 Одговоран однос према животињама .........................................150 IV. УВОД У ЕВОЛУЦИЈУ ЖИВОГ СВЕТА ...........................................152 Живот на Земљи.........................................................................154 Докази еволуције .......................................................................154 Геолошка доба ...........................................................................157 Теорије о органској еволуцији ..................................................161 Борба за опстанак . ....................................................................161
Дефиниције одређених појмова у лекцији
Део лекције намењен провери знања
Сажет преглед лекције
Део текста у којем су дате занимљиве информације
Назив поглавља
Oсновни текст
БИОЛОГИЈА
6
[TA SE NALAZI U OVOM UYBENIKU I KAKO GA KORISTITI
U
petom razredu upoznali ste se sa osobinama `ivih bi}a, raznovrsno{}u `ivog sveta, podelom na carstva i odlikama bakterija, gqiva, biqaka i nekih protista. Ove godine dru`i}ete se sa `ivotiwa ma i onim protistima koji se, kao i `ivotiwe, hrane he terotrofno. Upozna}ete deli} ogromne raznovrsnosti carstva `ivotiwa, gra|u, mesto i na~in `ivota onih gru pa koje su u na{im krajevima naj~e{}e. Da biste izbeg li mnoge neprijatnosti, da biste saznali koje se koristi, a koje {tete mogu imati od pojedinih vrsta `ivotiwa, ali i da biste pomogli da se `ivi svet sa~uva za budu}e generacije, skrenu}emo vam pa`wu na ono {to je va`no da znate. Deo ovog uybenika sadr`i i razne zanimqivosti, a oni koji su radoznali i koji `ele da znaju vi{e – prona}i }e poseban kutak. Na kraju pojedinih lekcija je kratak pregled gradiva sa najva`nijim podacima koje treba nau~iti, a potom pitawa i zadaci. Wih }ete lako re{iti ukoliko stalno imate na umu da gra|a svih `ivih bi}a, dakle i `ivotiwa, zavi si od uslova sredine u kojoj `ive, odnosno da je struktura pojedinih delova tela u vezi s ulogom koju obavqaju. Pitawa i zadatke na}i }ete i posle ve}ih celina. Oni }e vam pomo}i pri utvr|ivawu gradiva. Nau~i}ete i mnoge nove pojmove. Da biste ih lak{e sav ladali, pomo}i }e vam obja{wewa – definicije pored glavnog teksta.
6
УВОД
UVOD
Д
о данас је описано око два милиона врста живих бића, а сматра се да их има много више. У петом разреду сте научили да је основна структурна и функционална јединица грађе свих организама ћелија, као и да се према броју ћелија које чине њихово тело разликују једноћелијски и вишећелијски организми. Научили сте, такође, да нису све ћелије једнаке, да неке имају једро и органеле, а неке их не мају. Управо на основу ових разлика, али и на основу тога како се хране, научници су сва жива бића поделили на пет царстава: царство бактерија (монера), царство протиста, цар ство биљака, царство гљива и царство животиња. Разлике међу њима можете видети на следећој шеми. Жива бића
једноћелијски организми ћелијa без једра и органела
ћелијa са једром и органелама
вишећелијски организми ћелије са једром и органелама
аутотрофни
хетеротрофни храну разлажу ван тела и упијају је преко површине тела
храну гутају и разлажу је у телу
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА Сва жива бића су изграђена од ћелија. Према броју ћелија које чине њихово тело, присуству једра и органела у њима, као и начину исхране подељена су у пет царстава – царство бактерија, царство протиста, царство биљака, царство гљива и царство животиња.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. На основу чега су научници живе организме развр стали у пет цар става? 2. На основу чега се међусобно разли кују два царства једноћелијских организама – царство бактерија и царство про тиста? 3. Шта су аутотроф ни, а шта хетеро трофни орга низми? 4. На основу чега се међусобно ра зликују царства вишећелијских организама? 5. На основу чега закључујете ком царству припада зец, а ком шарга репа?
7
1
PRA@IVOTIWE
1. ПРАЖИВОТИЊЕ Амебе Бичари Трепљари Паразитске праживотиње Вежба: Живот у капи воде
БИОЛОГИЈА
6
У
1. PRA@IVOTIWE
претходној лекцији сте се подсетили да су неки орга низми изграђени само од једне ћелије. Док у вишеће лијским организмима свака ћелија има посебну улогу, ћелија једноћелијског организма обавља све основне животне функције. Зато и може да живи као самосталан организам. Неки једноћелијски организми слични су биљкама, неки су слични животињама, а неки гљивама, али је за све њих за једничко то да су ситни и да се не могу видети голим оком. Њихова величина се мери микрометрима, а то је хиљадити део милиметра. Ови организми се међусобно разликују према грађи, на чину кретања, начину живота, исхрани и размножавању. Међу онима који имају способност кретања и који се хране хетеро трофно били су и преци животиња. Због тога, али и због своје старости, ови једноћелијски организми називају се праживо тиње. Праживотиње се налазе свуда око нас – у морима и у слат кој води (рекама, језерима и најмањој бари). Неке пражи вотиње живе смостално, а неке граде колоније. Неке живе у влажној земљи, а неке у телу других животиња. Оне живе и у телу човека, некад као безопасни, или чак корисни сустанари, а некад као мање-више опасни паразити. У праживотиње спадају амебе, бичари и трепљари.
• ameba
• bi~ar
• trepqar
Амебе Амебе живе на дну бара, река, језера, мора, али и на во деним биљкама. Неке врсте живе у влажној земљи, неке у телу других организама, па и у усној дупљи или цреву човека. Неке врсте су изазивачи опасних болести. 10
1. ПРАЖИВОТИЊЕ Амебе стално мењају облик свога тела. Њихова цитоплазма струји ка одређеним деловима и тамо ствара испупчења која се називају лажне ножице. Амебе стално стварају нове ножице, а старе нестају. Због тога ове праживотиње немају сталан облик тела.
1
2
Амеба дише читавом површином тела. Преко ње избацује и штетне материје. jedro
la`ne no`ice
hranqive vakuole
kontraktilna vakuola
У цитоплазми амеба које живе у слаткој води постоји један прозрачан мешак који се лагано повећава, а потом готово нестаје, да би се поново појавио и ширио. То је контрактилна вакуола. Она из тела избацује вишак воде која продире у цитоплазму.
3
4
Амебе се и хране помоћу својих лажних ножица. Када амеба наиђе на неки организам ситнији од ње (бактерија, једноћелијска алга) или на неку честицу насталу распадањем других угинулих организама, обухвата је својом ножицом и уноси у тело. Око унете честице формира се један мешак – хранљива вакуола, у којој се храна вари. У телу амебе може да буде више хранљивих вакуола. Пошто се лажна ножица може створити на било ком делу тела, и хранљиве честице се могу унети у тело на било ком месту. То значи да амебе немају ћелијски усни отвор. И несварени продукти могу се избацити на било ком месту на телу.
5
Хранећи се, амеба расте. Када достигне одређену величину, њено тело се дели на два дела, они даље расту и када достигну одређену величину, опет се деле. Тако се повећава број јединки. Овакав начин размножавања назива се бесполно размножавање.
Амеба се размножава више пута током године. Када настану неповољни услови (на пример зима, суша), амебе престају да се хране и размножавају, заокругљују се и заштићују чврстом опном. Заокругљена амеба са заштитном опном назива се циста. Цисте могу да преживе неповољне услове, а ветар може да их разнесе на велике даљине. Када спољашњи услови поново постану повољни, амеба излази из цисте и почиње да се храни.
6
11
БИОЛОГИЈА
6 У морима живе сродници амеба који имају љуштуру. Она их штити од неповољних спољашњих услова и непријатеља. Неке врсте живе на дну, а неке лебде у води. Када јединка угине, њена љуштура остаје на дну мора. Љуштуре ових организама су се хиљадама година таложиле и створиле дебеле наслаге. У прошлости наше планете ове наслаге су се на неким местима нашле ван воде и од њих су постале кречњачке стене. Од тих стена праве се креде којима пишете по табли.
• kre~ne stene
Дефиниције
• srodnici ameba
12
Колонија – група блиско повезаних јединки које се зајед но крећу, хране, бране од непријатеља и размножавају Праживотиње – једноћелијски организми који су по не ким својим особинама слични животињама Хранљива вакуола – ћелијска органела која служи за варење Контрактилна вакуола – ћелијска органела која служи за избацивање вишка воде из цитоплазме Бесполно размножавање – начин размножавања током којег од једне јединке настају две или више њих Циста – ступањ у животу организма када је он обавијен опном. Служи за преживљавање у неповољним усло вима
1. ПРАЖИВОТИЊЕ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА Једноћелијски организми који се хране хетеротрофно и имају способност кретања називају се праживотиње. У праживотиње спадају амебе, бичари и трепљари. Амебе се крећу и хране помоћу лажних ножица. У неповољним условима формирају цисте. Сродници амеба имају љу штуре. Од љуштура неких врста настале су кречњачке стене.
Бичари Слично амебама, и бичари живе у барама, рекама, језе рима, морима. Има и врста које живе у телу других организа ма, па и човека. Неке од њих су изазивачи опасних болести. Неповољне услове преживљавају на исти начин као и амебе. Поједини бичари образују колоније у којима се може налазити и више хиљада јединки. Научници сматрају да су од таквих колонија настали вишећелијски организми, дакле и животи ње.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Објасните на који се начин крећу амебе. 2. Како се амебе хране? 3. На који начин аме бе преживљавају неповољне услове? 4. Како су сродници амеба утицали на изглед наше планете?
Неки бичари око основе бича имају израштај у виду огрли це, који им помаже у сакупљању хранљивих честица; неки имају лажне ножице као и амебе. Поједини бичари имају мно го бичева. Живе у цреву термита и помажу им да варе целу лозу пошто се термити хране дрветом.
• razli~iti bi~ari
13
БИОЛОГИЈА
6
1
4
Бичари се крећу помоћу једног или више бичева – дугачких израштаја цитоплазме који полазе с предњег краја тела. Бичеви се таласасто извијају и тако покрећу тело.
Врсте које се могу хранити аутотрофно имају једну црвенкасту очну пегу која им помаже да препознају светлост и одреде правац одакле долази.
bi~ o~na pega kontraktilna vakuola
2
За разлику од амеба, бичари имају на површини тела еластичну опну која им даје сталан облик.
jedro
hloroplast
elasti~na opna
5
Бичари се размножавају, дишу и избацују воду из тела исто као и амебе.
14
Већина бичара се, као и остале праживотиње, храни хетеротрофно, формирајући хранљиве вакуоле. Међутим, неке врсте, на пример еуглена, могу да обављају процес фотосинтезе уколико има Сунчеве светлости, али када се налазе у мраку, хватају честице хране и уносе их у своје тело. Оне се, дакле, могу хранити и аутотрофно и хетеротрофно. Када су на светлости, у цитоплазми имају хлоропласте с хлорофилом, а уколико дуже бораве у тами, хлорофил ишчезава и организам постаје безбојан.
3
1. ПРАЖИВОТИЊЕ Дефиниције Бич – дугачак цитоплазматични наставак помоћу којег се неки једноћелијски организми крећу (пливају) Очна пега – органела у облику црвенкасте мрље која има исту улогу као око животиња
ПРЕГЛЕД ГРАДИВА Једноћелијски организми који се крећу помоћу цито плазматичних израштаја – бичева – називају се бичари. Облик њиховог тела је сталан. Имају контрактилну ва куолу, многи и очну пегу. Уколико има довољно Сунчеве светлости, неки имају и хлоропласте. Могу се хранити и аутотрофно и хетеротрофно. Поједини бичари образују колоније. У давној прошлости Земље од колонија бичара настали су вишећелијски организми.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Шта су хлоропла сти? Каква је уло га хлорофила у њима? 2. Зашто кажемо да се еуглена може понашати и као биљка и као животиња? 3. Бичари се размно жавају, дишу и избацују воду из тела као амебе. Објасните како. 4. Како се бичари понашају у неповољним условима?
Трепљари Трепљари су најкрупније праживотиње. Неки могу да буду већи и од појединих вишећелијских организама, а могу имати и веома сложену грађу. Живе у барама, где су нарочито бројни и разноврсни, затим у рекама, језерима, морима. Не ки слободно пливају, а неки живе причвршћени за подлогу и често стварају колоније. И трепљари могу да образују цисте. Поједине врсте трепљара живе у телу разних животиња и човека, где изазивају опасне болести.
• razli~iti trepqari
15
БИОЛОГИЈА
6
1
Као и бичари, и трепљари имају на телу цитоплазматичне израштаје, али су они знатно краћи и бројнији од бичева. Ти израштаји називају се трепље. Оне се покрећу једна за другом као весла на некој галији (или на чамцу осмерцу), поређана у низу. Помоћу њих трепљари пливају, trepqe односно веслајући клизе кроз воду.
2
Трепљари на површини тела имају чврсту опну, па не мењају свој облик, баш као ни бичари.
veliko jedro
4
Трепљари имају две врсте једара – велико и мало. Она се разликују и по облику и улози, а не само по величини.
5
malo jedro
kontraktilna vakuola
Најчешће се размножавају попречном деобом на два дела.
16
Већином се хране тако што својим трепљама стварају водене струје и усмеравају хранљиве }elijska честице ка ћелијским usta устима. Хране се бактеријама, алгама }elijsko и другим ситним `drelo једноћелијским организмима. Храна улази кроз ћелијска уста и доспева hranqiva у ћелијско vakuola ждрело, а одатле у хранљиву вакуолу. Несварена храна избацује се увек на истом месту на телу. Међу трепљарима има и грабљивица, које пипцима хватају и усисавају плен.
3
6
Код неких врста, на пример код парамецијума, повремено се две јединке приближавају својим удубљеним странама једна наспрам друге. Између њих се ствара цитоплазматични мостић, преко којег се измењују делови малих једара. Овај процес је сличан полном размножавању.
1. ПРАЖИВОТИЊЕ Трепљари могу имати различите облике. Неки личе на тру бице, неки на звончиће с дугачком дршком. Најчешће су ваљ касти, на пример парамецијум. Ако под микроскопом посма трамо парамецијума како плива, видећемо да се он уједно и окреће, тако да на тренутак изгледа као папучица. Дефиниције Трепље – кратки цитоплазматични наставци помоћу ко јих се праживотиње крећу (пливају) Ћелијска уста – отвор на телу праживотиња који служи за узимање хране ПРЕГЛЕД ГРАДИВА Праживотиње које се крећу помоћу кратких цитопла зматичних израштаја називају се трепљари. То су нај крупније и најсложеније праживотиње. Имају ћелијска ус та и ћелијско ждрело, контрактилне вакуоле сложене грађе, као и две врсте једара. Повремено две јединке разме њују делове једара.
Паразитске праживотиње Већина праживотиња живи у води. Потпуно су безопасне, баш као и оне које живе у усној дупљи или у цреву човека, где за своју исхрану користе остатке хране или бактерије. Али постоје и врсте које код животиња и човека изазивају тешка обољења. Једна врста амеба изазива обољење дизентерију. Она ствара ране у зиду човечјег црева и храни се црвеним крвним зрнцима. Човек се зарази ако пије загађену воду, ако једе нео прано или недовољно опрано поврће и воће или ако једе пр љавим рукама. Ова амеба је нарочито опасна јер у цреву човека може да постоји и у облику који није штетан, али такав човек може да буде клицоноша и да зарази друге људе. Зато је веома важна редовна контрола свих оних који раде са хра ном. Један од најопаснијих паразита међу праживотињама је плазмодијум, који изазива болест маларију. Тај паразит може да живи у крви човека, и то у његовим црвеним крвним зрнци ма, где се размножава и при том изазива обољење.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Погледајте слике амебе, бичара и трепљара па упо редите њихове контрактилне вакуоле. Обја сните разлике уколико их има. 2. Које праживотиње имају најједно ставније, а које најсложеније ор ганеле за исхра ну? По чему се то може закључити? 3. Која од поменутих праживотиња има најсложенију гра ђу? По чему се то види?
• dizenteri~na ameba
17
БИОЛОГИЈА
6
1
Маларичног паразита преноси једна врста комарца – маларични комарац. Својом оштром сисаљком он пробуши кожу човека и сиса крв, којом се храни. Ако је човек заражен, маларични комарац с крвљу усиса и паразите. Када потом убоде здравог човека, он паразите преноси у његову незаражену крв. Маларични паразит, дакле, има два домаћина – човека и комарца.
2
Маларични комарац се разликује од обичног по томе што, кад слети, задњи крај тела држи издигнут од подлоге. На срећу, ова врста комараца код нас је знатно ређа од обичних комараца.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Како треба да се понашамо да се не бисмо заразили дизентеричном амебом? 2. Објасните како амеба може до спети у воду или на поврће. 3. Пажљиво погле дајте слику, па реците који је од комараца мала ричан. Како сте то закључили? 4. Шта мислите, како се маларија може спречити? 5. Објасните на који начин свако од нас може помоћи да би било што мање комараца. 18
3
Сви комарци, па и маларични, своја јаја полажу у воду. Зато је маларија распрострањена тамо где има много бара и мочвара и где температурни услови дозвољавају развој плазмодијума.
И међу бичарима има паразита разних животиња и човека. Једна врста бичара, трипанозома, може да живи у крви чове ка и изазива болест спавања. Та болест је распрострањена у Аф рици, а преноси је мува це-це која се храни крв љу.
Дефиниције Паразити – организми који живе на рачун других орга низама и наносе им штету Маларија – тешко обољење које изазива једна врста праживотиња Дизентерија – озбиљно обољење које изазива једна врста амебе Болест спавања – тешко обољење које изазива једна врста бичара
1. ПРАЖИВОТИЊЕ ПРЕГЛЕД ГРАДИВА Већина праживотиња живи у води, али су неке па разити животиња и човека. Једна врста амеба изазива код човека обољење дизентерију, а једна врста бичара – болест спавања. Један од најопаснијих паразита за чо века је изазивач маларије. Он има два домаћина – човека и маларичног комарца. ЗАНИМЉИВОСТИ 1. М еђу праживотињама које стварају ко
3. Када су Шпанци освојили Јужну Америку,
2. И неке врсте животиња оболевају од ма
4. Н еки трепљари су прави мали грабљив
лоније најпознатији је бичар волвокс. Са стоји се од великог броја јединки (више од 50 000) распоређених тако да колонија личи на шупљу лопту. Јединке су уроњене у пихтијасту масу и међусобно повезане. Волвокс се размножава тако што се поје дине ћелије деле и у унутрашњости лопте формирају нове групе јединки – мање лопте, које се одвајају од мајке – коло није.
ларије, нарочито птице, на пример врап ци и црвендаћи. Али маларија се не може пренети с птице на човека, нити са човека на птицу.
масовно су оболевали од маларије и од ње умирали, док староседеоци – Индијанци нису. За то је постојало објашњење: Ин дијанци су жвакали кору једне врсте дрвета која расте у прашумама Јужне Америке. Када су освајачи открили ту тајну, пронађен је и лек против ове болести. Лек је назван кинин, према дрвету из којег се издваја.
ци. Они нападају друге праживотиње, баш као овај са слике, који гута једног пара мецијума.
19
БИОЛОГИЈА
6 ДА СЕ ПОДСЕТИМО
1. О бјасните везу, уколико је има, између постојања очне мрље и начина исхране еуглене. 2. З ашто људи највише оболевају од маларије у подручјима где има много бара и мочвара? 3. Н аведите паразитске праживотиње које знате. 4. К оје су заједничке особине амеба и бичара? 5. К оје су заједничке особине бичара и трепљара? 6. К оје су разлике између амеба и трепљара?
ВАЖНО је да знате Да се не бисте заразили дизентеричном амебом, пре јела, после рада у башти или употребе тоалета обавезно добро оперите руке. Водите при том рачуна и о прљавштини ис под ноктију. Воће и поврће пре јела добро оперите (најбоље под млазом текуће воде). Пијте само воду из водовода који је прегледала надлежна стручна служба. Водите рачуна о томе да људски измет не доспе у баште с воћем и поврћем или у воду. Немојте дозволити да у кући има мува, бубашваба и других инсеката. Уколико неко из вашег најужег окружења ради у пекари, посластичарници или ресторану, подсетите га да мора да води рачуна о личној хигијени, да добро опере руке пре него што почне да ради с храном, те да редовно иде на лекарске контроле како би проверио да није случајно но силац клица – клицоноша. Ако живите у подручју где има маларичних комараца, ставите на прозоре мреже, а у својој околини (дворишту, тераси, прозору) не држите непотребно посуде с водом (бурад, корита, саксије) јер је и најмања количина воде довољна да се у њој излегу на стотине комараца. Тако ћете смањити и број обичних комараца, а заштитићете се и од осталих инсеката. Муве могу својим ножицама да пренесу не само дизентеричне амебе, већ и бројне друге паразите.
20
1. ПРАЖИВОТИЊЕ
Вежба: живот у капи воде
1
Узмите у теглу мало воде из баре, језера или јарка. Захватите и мало муља са дна. Воду и муљ узмите с неколико различитих места. Пазите да при том не ухватите и неку животињу. Теглу ставите у прозор, али не на директну Сунчеву светлост. Покријте је стаклом. После неколико дана развиће се праживотиње: прво амебе, затим бичари и на крају трепљари.
Праживотиње можете узгајити и тако што ћете у мало већу теглу ставити шаку сена и додати мало прокуване и охлађене воде (уместо прокуване воде може се користити кишница). После три до четири недеље развиће се разне праживотиње. У теглу можете додати и мало воде из неке баре.
2
4
Без обзира на то на којим сте од наведена три начина дошли до праживотиња, узмите капалицом (пипетом) мало воде и пренесите је на микроскопску плочицу. У воду убаците неколико влакана вате како би се успорило кретање праживотиња, јер неке од њих брзо пливају.
3
Ако имате акваријум с рибицама, извадите мало воде из филтра и погледајте је под микроскопом. Да ли у њој има праживотиња?
Посматрајте амебу под микроскопом. Уочавате ли како се једне ножице постепено стварају, а друге нестају? Можда ћете видети и како амеба наилази на неку хранљиву честицу и захвата је ножицама. Обратите пажњу на то како се покрећу бичеви еуглене, а како трепље парамецијума. Да ли сте видели како се парамецијум врти док плива и повремено стварно личи на папучицу?
5
21
БИОЛОГИЈА
6
ОБЈАШЊЕЊЕ ПОЈМОВА A анални отвор – отвор на задњем крају цре ва који служи за избацивање несваре них остатака хране антене – наставци на предњем крају тела зглавкара који имају чулну функцију
Б бесполно размножавање – врста размно жавања када од једне јединке настану две јединке или више њих бич – дугачак цитоплазматични наставак помоћу којег се неки једноћелијски ор ганизми (бичари) крећу (пливају) бобица – врста ларве из које се развија пантљичара борба за опстанак – борба међу јединкама исте врсте или различитих врста за обезбеђивањем животних потреба бочна линија – чулни орган риба који им омогућава оријентацију у води бубац – мишићни део желуца неких птица који служи за ситњење хране
В виличне (усне) ножице – специјално моди фиковане ножице ракова и инсеката, смештене у близини усног отвора, које помажу у придржавању и ситњењу хране водене ножице – прстолики израштаји на телу бодљокожаца које служе за кре тање
164
војници – јединке неких врста мрава, са снажније развијеним чељустима, које имају улогу у одбрани заједнице врпчаст нервни систем – нервни систем саграђен од нервних ћелија груписаних у врпце које се пружају дуж тела
Г ганглије – групе нервних ћелија гусеница – ларва лептира
Д двобочна симетрија тела – такав облик грађе организама када су основни ор гани распоређени по истом поретку са леве и десне стране тела двополни организми – организми који об разују и мушке и женске полне ћелије дизентерија – тешко обољење које изазива једна врста амебе длака – рожни орган сисара који има за штитну улогу домаћин – организам у коме живи неки па разит
Е еволуција – област биологије који изучава механизме промена живих бића током времена, који доводе до настанка и нестанка врста
БИОЛОГИЈА
6
Ako `elite da o `ivotiwama saznate vi{e nego {to ste u ovoj kwizi pro~itali, prona|ite neku od slede}ih kwiga. Aricio, B. L. (1974). Zoologija ki~menjaka. Vuk Karad`i}, Beograd. Berni, D. (1990). Ptice. Mladost, Pomurska zalo`ba, Svjetlost, Vuk Karad`i}. Brehm, A. E. (1982). @ivot `ivotinja. Prosvjeta, Zagreb. Buhsbaum, R., Milne, L. D`. (1970). Beski~menjaci. Ilustrovana enciklopedija `ivotinjskog carstva. Mladinska knjiga, Ljubljana, Beograd, Zagreb. Garms, H., Born, L. (1977). Fauna Evrope. Mladinska knjiga, Ljubljana. Giliard T. E. (1968). Ptice. Ilustrovana enciklopedija `ivotinjskog carstva. Mladinska knjiga, Ljubljana, Beograd, Zagreb. Grebner, K. E. (1975). Priroda. Mladinska knjiga, Ljubljana. Grubi{i}, F. (1990). Ribe, rakovi i {koljke Jadrana. Naprijed, Zagreb. Herald, E. S. (1968). Ribe. Ilustrovana enciklopedija `ivotinjskog carstva. Mladinska knjiga, Ljubljana, Beograd, Zagreb. Hnigsfeld, M., Durjava, P., Grabov{ek, J., Kunaver, D. (1986). Zoolo{ki vrt mesta Ljubljane. Dr`avna zalo`ba Slo venije, Ljubljana. Kuizen, M. (1980). Tajni `ivot `ivotinja. Preistorija. BIGZ, Beograd. Marcon, E., Mongini, M. (1986). Sve `ivotinje sveta. Vuk Karad`i}, Beograd. Muneaki, A., Kosuga, S. (1980). Podvodni svet. Riznica znanja za mlade. Izdava~ki zavod Jugoslavija, Beograd. Parker, S. (1990). Skeleti. Mladost, Vuk Karad`i}, Pomurska zalo`ba, Svjetlost. Rot, H. (1973). Enciklopedijski leksikon. Mozaik znanja. Biologija. Interpres, Beograd. Sanderson, I. T. (1967). Sisari. Ilustrovana enciklopedija `ivotinjskog carstva. Mladinska knjiga, Ljubljana, Beograd, Zagreb. Sekuli}, R. (1992). Upoznajmo insekte. Zavod za ud`benike, Novi Sad, Zavod za ud`benike i nastavna sred stva, Beograd. Stockley, C. (1991). Rje~nik biologije. Svjetlost, Sarajevo. Taylor, D. (1987). David Taylor ’s Zoo in the house. Boxtree Limited. Wheat, C. G. (1959). The world of ants. Golden Press, New York.
168