Milija Nikoli}
Радна свеска
за српски језик и књижевност
za 7. razred osnovne {kole
Радна свеска
за српски језик и књижевност
1
МОЋ ГОВОРА АСОЦИЈАТИВНА ПОЉА И ПРАЕЛЕМЕНТИ Цео свет се може обухватити и приказати једним кратким текстом. У то ће те уверити стихови прве строфе песме Похвала Стевана Раичко вића. – Прочитај их поново.
Хвала сунцу, земљи, трави. Хвала ваздуху што је плав. И хвала Ево Што имам говор. И гледам како мили мрав. Цео свет је с т а о у те стихове помоћу мотива који га репрезентују. То су мотиви (појмови и речи) сунце, земља, трава, ваздух и мрав. Они су gовором повезани у tексt о богатству и лепоти света. Сваки од тих мотива има богато асоцијативно поље у које се прикупљају речи са пет материјалних подручја на којима је природа испољила своју стваралачку моћ. По мишљењу старих грчких филозофа (пети век пре нове ере) свет је постао од четири праелемента: земље, воdе, вазdуха и ваtре. У песми Похвала налазе се сви ти праелементи. Земља и ваздух су непосредно поменути, ватра је присутна преко сунца, а вода посредством земље и tраве. Вежбањa из језичког уџбеника помогла су ти да се увериш у огромно богатство речи прикупљених у асоцијативна поља око појединих праелемената. Маштом се цео свет може сажети и приказати речима у асоцијативним пољима, па и сагледати преко мрава и капи росе.
7 Вежбања
1. Навешћемо повезане речи из асоцијативних поља око речи вода и ватра. – Помешане су а ти их разврстај и сваку реч пиши у одговарајуће асоцијативно поље.
РИБА, ПОЖАР, МУЊА, ЧАМАЦ, ТАЛАС, СВЕЋА, ВЕСЛО, КАП, БОЦА, СУНЦЕ, ПЕПЕО, ИЗВОР, ДИМ, ПЕЋ, ПОТОК, ЖАР, ГРОМ, ЛЕД, КРМА, ПЛАМЕН, БАРА, ШМРК, ИСКРА, БУНАР, ПОПЛАВА, ВАРНИЦА, УГАРАК, ПЛИВАЧ, ЛОЖАЧ вода: ___________________________________________________ ____________________________________________________________ ватра: ___________________________________________________ ____________________________________________________________ У та асоцијативна поља могло би се разврстати и много глагола. На пример, уз воду – tећи, pраtи, pливаtи, pљускаtи, квасиtи..., а уз ватру – pећи, gрејаtи, сушиtи, pалиtи, свеtлеtи...
2. ВИШАК ЗНАЧЕЊА У песми Похвала мрав се нашао у истој равни са праелементима − сунцем, земљом, ваздухом и травом. – Шта је мрав тиме добио? – Каква је његова улога у песми? – Које вредности он представља? (Припреми одговоре на ова питања.)
Радна свеска
за српски језик и књижевност
У равноправном положају са праелементима, појам и именица мрав добили су нове и вишезначењске могућности. Тај вишак значења уздиже мрава до симбола (ознаке) снаgе, уpорносtи и неунишtивосtи живота, природе и опстанка. (Имај у виду да мрав може да носи терет неколико пута тежи од тежине сопственог тела и по томе је изузетан у природи.)
2
ЈЕЗИК И ГОВОР Вежбања
1. У следећим тексту изостављене су кључне речи, а ти их dоpиши. Употпуњавањем реченица сетићеш се битних разлика између језика и говора.
Језик је природан ______________ знакова који служе за усмено и писмено ______________ . Језички знаци су ______________ и ______________ , а са њима и pравила по којима се они комбинују и стварају ______________ . Стварањем реченица преносе се ________________ и тако из језика пониче ______________ . Разлике између језика и говора огледају се у њиховим следећим својствима. Језик је општа (универзална) појава која припада целом ______________ који се њиме споразумева. Говор, међутим, припада ______________ , јер га свака особа лично остварује. Језик садржи само грађу и ______________ , а и ______________ за њихову употребу, па тако обезбеђује само опште ______________ за споразумевање. Говор је индивидуално коришћење тих могућности. (Своје допуне упореди са одговарајућим текстом из Уџбеника.)
7 2. ОБЛИЦИ (ФОРМЕ) КАЗИВАЊА Облици казивања су приповедање (нарација), описивање (дескрипција), дијалог и монолог. Поред сваког наведеног садржаја (мотива) напиши којим се обликом казивања испољава. Облик казивања: __________________
1. Разговор између особа.
2. Замишљен, али неисказан говор; говор „у себи“. Исказан или написан, говор, али у __________________ виду предавања, песме, приче... (без саговорника). 3. Приказивање догађаја и радњи у њиховом временском току и узрочно-последичним __________________ везама. 4. Приказивање ствари и бића по њиховом __________________ облику, изгледу и положају у простору.
3. Следеће реченице су из књижевних дела која су у твојој читанци. – Поред њих напиши којим облицима казивања припадају.
Леже по земљи још светли поклопци пивских флаша, разбацани без реда, оперважени по ивицама танком чипком, као цветови, расква __________________ шени опушци цигарета, огризине јабука, већ зарђале коштице од воћа, згажени фишеци од сладоледа, трагови коња и људи. * – Добро јутро, Симане. − Добро и јесте − каже Симан, а не устаје __________________ пред агом.
10
Радна свеска
за српски језик и књижевност
Моја лепа звезда, мајка и робиња, Боже, Шта ли данас у Србији ради?
__________________
* И кад се смркне, он отиде под јабуку па легне под њом да је чува, али кад јабуке већ почну зрети, он заспи, па кад се у зору про- __________________ буди, а то јабука обрана.
3
УСМЕНО И ПИСМЕНО КАЗИВАЊЕ Вежбања
1. Обично се каже да је језик најсавршеније средство за споразумевање. – Тако је ако се мисли на казивање стварних потреба, исtине и муdросtи. Али, језиком се свесно или несвесно, прорачунато или из незнања, казују и _____________________ (Допуни.) У следећем низу глагола подвуци оне који означавају наpаdну, dосаdну и безначајну говорну активност: КАЗИВАТИ, ТРУЋАТИ, ПРИЧАТИ, НАКЛАПАТИ, БЛЕБЕТАТИ, ГОВОРИТИ, ТОРОКАТИ, ПРИПОВЕДАТИ, СИКТАТИ, ЗБОРИТИ, РАЗГОВАРАТИ, БЕСЕДИТИ, БУЛАЗНИТИ, САОПШТАВАТИ, БАЉЕЗГАТИ, ИЗЈАВЉИВАТИ, ЛУПЕТАТИ, ПРАЗНОСЛОВИТИ, МЛЕТИ, БРБЉАТИ... 11
7 2. Наведи по две карактерне особине људи означених у следећим народним исказима: Свака му реч дуката вреди. ____________, ___________________ Језик му је бржи од памети. _____________, __________________ На језику мед, а у срцу јед. ______________, __________________ Једно мисли, друго говори, треће твори. _________, ___________
3. У народу се високо цени искрен, pамеtан и убеdљив говорник. Зато је пуно народних пословица о језику и говору. Оне жигошу злоупотребу језика и бране његово dосtојансtво. Започећемо неколико пословица о језику и говору, а ти допиши њихове завршне речи.
Лепа реч гвоздена ________________________________ . Језик горе посече ________________________________ . Лако је говорити, али је ________________________________ . Брз коњ се цени, али не и ________________________________ . Човек се веже за реч, а ________________________________ . Да се речи купују, мање би их ______________ . Јаче је дело него _____________________ . Порани мишљу, а покасни језиком; нећеш се _________________ . Речи треба мерити, а не _________________ . Памет је старија од ___________________ . Испеци, па ______________________ .
4. Навешћемо неке битније разлике између gоворноg и pисаноg језика. Оне се огледају у следећим особеностима:
12
Прима се
слухом. видом.
_____________ _____________
Испољава се
словима. гласовима.
_____________ _____________
Радна свеска
за српски језик и књижевност
Остварује се
у времену. у простору.
_____________ _____________
Стиче се
_____________ спонтано (навиком). посебном обуком (учењем). _____________
Праћен је
_____________ правописним знацима. интонацијом. _____________
кратко, привремено. _____________ Чува информацију (траје) дуго, стално. _____________ На линијама обележи која својства припадају gоворном, а која pисаном језику.
5. У средствима за обавештавање користе се говорни и писани језик. – Уз свако информативно средство напиши којим се видом језика служи. (Имај у виду и комбиновање говора и писма.) _____________ телевизија _____________ књига радио _____________ филмови _____________ новине _____________ предавања _____________ телефон _____________ рекламни панои _____________ часописи _____________ фирме _____________
4
ЈЕЗИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ Вежбања
1. Језичке јединице су синтагме, реченице, гласови, текст и речи. – Ако их наведеш по реду од најниже (најмање) до највише (највеће), оне имају следећи pрироdни pореdак: ____________ , ______________ , _____________________ , ____________________, _________________ . Од свих језичких јединица једино____________________немају свога значења. 13
7 У реченици: Наdа и Жарко иdу у школу – језичке јединице и и у имају своја значења јер су то помоћне _______________________ : и је ___________________ ; а у __________________ . Реч а је ________________ ; о, с (са), к (ка) су _________________ ; њ (уза њ) је ____________________ . Све језичке јединице су међусобно ____________________ . Од нижих, односно мањих језичких јединица стварају се __________________ и _________________ . Од гласова постају ____________ , а избором и комбиновањем речи стварају се _____________________ . Реченице се повезују у ____________________ .
2. Замењуј само по један глас у речи пас, па ћеш добити петнаестак речи. Напиши их: ____________________________________________ ____________________________________________________________ __________________________________________________________ . Од следећих речи сачини реченице којима се исказују две народне пословице. језик, сабља, него, посече, горе ________________________________________ реч, врата, лепа, отвара, гвоздена ________________________________________
3.
Следеће реченице распореди (повежи) тако да чине целовит текст народне питалице. Добијену питалицу напиши на линијама. „Шта то радиш?“ Гонио Еро у врећама земљане лонце на коњима, Он је одговорио: па га упитали: „Ако превали, ништа.“
14
Радна свеска
за српски језик и књижевност
Наслов јој је: АКО ПРЕВАЛИ, НИШТА _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________
4. АНАГРАМИ Речи састављене од истих гласова и слова али различито распоређених, називају се анаграми. Такве су речи леtо, tело, Tоле. Анаграми се користе као језичке заgонеtке које служе за забаву. – Реши следеће анаграме. У сваком од следећих имена крије се још по једно лично име. Напиши га. Радмило – ________________ Мирољуб – __________________ Љубодраг – ______________ Славомир – __________________ – Којим послом се бави Боро Ливац? – Он је страствени _______________
15
7
5
ВРСТЕ РЕЧИ Расковник У митске биљке долази и често спомињани расковник, који отвара сваку браву и проналази скривено благо. Ко хоће да нађе расковник, треба сам себе да стави у окове и да иде ливадом, па где окови сами од себе спадну, ту ће га наћи. Може се наћи и код јежа, који се у приповеткама сматра за врло мудру животињу, и који га држи под језиком. Веселин Чајкановић (О маgији и релиgији) У тексту Расковник одређуј речи по врсtама. Запажај које су pроменљиве, а које неpроменљиве.
16
Радна свеска
за српски језик и књижевност
У синтагми (скупу речи) свежа воdа именица воdа је __________ реч, а придев (атрибут) свежа је ___________ члан синтагме. Придев је у __________ падежу, као и __________ коју одређује. Промена по падежима назива се деклинација. Речи које се мењају по падежима називају се именске речи или имена. Именске речи су ___________ , ___________ , ___________ и редни ___________ . Именице и личне заменице су самосtалне именске речи и од њих примају падеж, род и број _________ , придевске _________ и редни _________ .
7
Правописни подсетник ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ НАЗИВА Вишечлане називе имају многи географски појмови, насеља, улице, предузећа, установе, историјски догађаји, књижевна дела и споменици културе. Следећи примери ће те подсетити које се речи у тим називима пишу великим почетним словом, а које малим. Уз сваку врсту (групу) примера упиши још по три вишечлана назива. Насеља и државе: Нови Сад, Горњи Милановац, Бела Црква, Српска Црња, Велика Дренова, Црна Гора, Република Српска, Краљевина Шведска, Руска Федерација, Сједињене Америчке Државе, __________ _______ , __________________ , __________________ . У називима насељених места и држава ____________ речи се пишу _________________ почетним словима. Једино се везници и предлози пишу малим словом: Босна и Херцеговина, Петровац на Млави. 21
Радна свеска
за српски језик и књижевност
8
ПРИДЕВИ И ПРИЛОЗИ У ОПИСНОМ СТИЛУ Придевима и прилозима стварају се сликовити описи. При томе су нарочито изражајни описни придеви и прилози за начин. Сигурно ћеш запазити колико су често употребљени у следећем одломку из приче Данила Киша Ливаdа у јесен. Циркус је отишао изненадно, као што је и дошао. Једног јутра, рано, пре изласка сунца, мишићави младићи у морнарским мајицама повадили су кочеве, поскидали жице и конопце, оборили ружичасти шатор и горди јарбол са заставом. Затим су све то спаковали хитро и умешно у своје дрвене кућице, сличне великим лађама. Онда су кренули тихо, као да се крију, точкови кућица су шкрипали тужно, а кроз прозоре, поред замахнутих завеса, могло се видети како послују око ручка чаробне жене-рибе, док се из димњака дизао плави дим, једва видљив у јутарњем плаветнилу неба. Животиње су рикале у кавезима, само се слон вукао иза поворке, достојанствено и лењо, хладећи се својим големим ушима. Овим вежбањем ћеш се оспособити да р а з л и к у ј е ш придеве и прилоге, а и њихове функције: атрибуте и прилошке одредбе. У тексту придеве подвуци пуном линијом, а прилоге испрекиданом. При томе уочавај именице које су одређене аtрибуtима (придевима) и gлаgоле допуњене pрилошким оdреdбама (прилозима). Потом напиши издвојене именичке синтагме: придев + (именица) и одредбене скупове: прилог + (глагол). Настави започете низове.
Придеви (аtрибуtи): мишићави (млаdићи), морнарским (мајицама), _______________________________________________________ _____________________________________________________________ . Прилози (pрилошке оdреdбе): рано (су pоваdили), хитро, умешно (сpаковали), ____________________________________________________ _____________________________________________________________ . Упореди облике употребљених именица и придева по њиховим гра матичким својствима, па допуни следећи закључак: – Придеви примају од именица ______________ , ______________ и ______________ . 23
Радна свеска
за српски језик и књижевност
ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА Народна бајка
46
БАЈКОВИТИ СВЕТ У бајци Злаtна јабука и dевеt pауница садржани су скоро сви мотиви и стваралачки поступци који су карактеристични и за остале народне бајке. По томе је она добар пример да сазнаш из чега и како се ствара чудесан и примамљив бајковит свет. Зато истраживачки прочитај бајку у целини. (У читанкама је, већином, само њен одломак.) Свет ове бајке најпотпуније ћеш сагледати ако у њој откриваш шта те је изненадило и зачудило, а шта је било предвидљиво и очекивано. При томе је корисно сазнање о томе шта се дешавало у породици и кући (дому) главног јунака, а шта све на његовим путовањима.
ПУТОВАЊЕ И СУСРЕТАЊЕ Који мотив (повод, подстицај) је навео најмлађег царевића да крене у свет? – Коју врсту љ у б а в и он испољава у породици, а која га је нагнала на путовање? – Докажи да је у породици (дому) само започето то стварање бајковитог света, а да се он развијао и богатио на дугом и неизвесном путу. У већини бајки све се догађа успутно. Без pоласка у свеt и pуtовања нема виђења и сусретања, а ни учешћа у dоgађајима, било пријатним, било непријатним. Зато је у овој бајци путовање продужено тако што су повезана два поласка из дома и два путовања. Отуда и утисак да су у једној спојене две бајке. Кога је све царевић сусрео на својим путовањима? Шта је виdео и dоживео? У којим је dоgађајима учествовао? – Шта од свега тога одговара сtварносtи, а шта су творевине нароdне фанtасtике? 87
7 ПРЕПРЕКЕ, НЕДАЋЕ И ЗАМКЕ На које препреке и замке наилази царевић? Како их он савладава? (Покажи то на првом, а затим и на другом делу његовог путовања.) У којим му је све приликама живот био угрожен? Зашто он не губи наду и не одустаје од својих циљева? Колико пута се поједини догађаји, радње и сцене понављају? – У којем покушају и захваљујући чему у томе и успева? – Покажи и друге примере у којима је број три устаљена творбена мера у бајкама. (Колико је царевих синова, а колико животиња помагача?)
ПОМАГАЧИ (ПРИЈАТЕЉИ) И ПРОТИВНИЦИ (ОМЕТАЧИ) Да ли би царевић могао с а м да савлада све препреке и сметње? – Ко му је у невољама pомаgао и на које начине? – Које су му животиње притекле у помоћ? Чиме их је задужио? – А ко и како га је упорно ометао и радио му о глави? – Како се његови помагачи, а како његови противници опредељују према добру и злу? – Како пролазе једни, а како други? Казуј pоруке које потичу из њиховог понашања и судбине.
БЕЗИМЕНИ ЉУДИ И МЕСТА Помињу ли се у бајци власtиtа имена ликова и јунака (особа)? – Која месtа су остала без свог посебног (властитог) назива? (Имај у виду језеро, планину, град...) – На примерима покажи да се имена људи и места исказују уопштено и неодређено, обично неодређеним заменицама и бројевима, на пример: ________ цар, _________ баба, _________ син, _________ језеро. Покажи да је у бајци и време неодређено и уопштено. Везује ли се оно за календарске године и историјске догађаје? Размисли како и колико просторна неограниченост и временска неодређеност проширују значења и поруке бајки и чине их свевременим и свуда присутним књижевним делима.
ЛИК ГЛАВНОГ ЈУНАКА У којим догађајима и каквим поступањем царевић испољава своје особине? – Забележи што више његових врлина (најмање пет): ______ ___________________________________________________________ . 88
Радна свеска
за српски језик и књижевност
3. − Ево моје тајне. Сасвим је једноставна: човек само срцем добро види. Суштина се очима не може сагледати. Дело: _________________ Писац: _________________ 4. И нигде више шареног вашара, нигде пеливана, нигде кикота мајмуна и барикања тромих слонова. Циркус је отишао, изненадно као што је и дошао. Дело: _________________ Писац: _________________ 5. Пред зору, вукући мртвог Зоћу, носећи две пушке и бакарач, Станко стиже у чету. Дело: _________________ Писац: _________________ 6. − Ти си луђи него овај што пише ове трице! – Ту шорне књигу врхом од прстију још даље од себе, с таквим изразом лица као да је додирнуо што нечисто, прљаво... Дело: _________________ Писац: _________________ 7. Ибрага пређе руком преко очију. Као да се свет из темеља заљуљао. Придржава се за једну шљиву. Дело: _________________ Писац: _________________ 8. − Устај, храно! Устај, срце! устај душо! – А он ништа не зна, као да је мртав. Дело: _________________ Писац: _________________ 9. Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. Дело: _________________ Писац: _________________ 10. У утроби Червјакова нешто се прекиде... Дошавши несвесно кући, не скидајући мундир, леже на диван и .... умре. Дело: _________________ Писац: _________________
117
7 С А Д Р Ж АЈ I. ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА 1. Моћ говора – Асоцијативна поља и праелементи . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Језик и говор – Облици (форме) казивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. Усмено и писмено казивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 4. Језичке јединице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 5. Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 6. Променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 7. Писање вишечланих назива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 8. Придеви и прилози у описном стилу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 9. Поређење и вид придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 10. Функција падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 11. Падежна синонимија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 12. Вид сложених глагола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 13. Глаголска времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 14. Глаголски начини . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 15. Актив (радно стање) и пасив (трпно стање) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 16. Нелични глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 17. Непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 – Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 18. Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 19. Везници, узвици и речце . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 20. Акценат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 21. Реченични акценат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 22. Творба речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 23. Гласовне промене у творби речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 24. Опис предела (пејзаж) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 25. Стил – Врсте стилова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 26. Синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 27. Комуникативне и предикатске реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 28. Независан и зависан однос међу реченицама . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 29. Врсте реченица у говорној улози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 30. Непотпуне, безличне и пасивне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 31. Реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 32. Врсте субјекта, предиката и објекта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 118
Радна свеска
за српски језик и књижевност
33. Слагање реченичних чланова (конгруенција) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 34. Реченице у саставном односу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 35. Реченице у супротном односу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 36. Реченице у раставном, искључном и закључном односу . . . . . . . . 69 37. Исказивање реченичних чланова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 38. Зависне реченице као реченични чланови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 39. Стварање зависних реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 40. Употреба запете . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 41. Почетак српске и словенске писмености и књижевности . . . . . . . 77 42. Старословенски језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 43. Стилске вежбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 44. Опис личности (портрет) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 45. Опис просторије (ентеријер) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 II. ИСТРАЖИВАЧКИ ЗАДАЦИ ЗА ТУМАЧЕЊЕ КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА 46. Златна јабука и девет пауница – Народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . 87 47. Звезда у чијим је грудима нешто куцало – Гроздана Олујић . . . . . 89 48. Стрепња – Десанка Максимовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 49. Међу својима – Владислав Петковић Дис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 50. Наджњева се момак и девојка – Народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . 96 51. Свети Сава – Народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 52. Диоба Јакшића – Народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 53. Ропство Јанковића Стојана – Народна песма . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 54. Кањош Мацедоновић – Стефан Митров Љубиша . . . . . . . . . . . . . 102 55. Прича о кмету Симану – Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 56. Подне – Јован Дучић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 57. Покондирена тиква – Јован Стерија Поповић . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 58. Чиновникова смрт – Антон Павлович Чехов . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 59. Мртво море – Радоје Домановић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 60. По стиховима препознај песму и песника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 61. Препознај јунаке по њиховим речима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 62. Од појединости ка делима и писцима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
119