ISBN 978-86-17-21118-7
ЖИВОТНИХ
• промету и трансформацији супстанце,
енергије и информације унутар ћелије и
између ћелија;
• геному;
• репликацији;
• експресији гена и регулацији активности гена;
• метаболизму ћелије;
• енергији у метаболичким реакцијама;
• усвајању и ослобађању угљеника;
различитих молекула. Међу њима су заступљени: мали молекули једноставне грађе (нпр. вода, угљендиоксид, амонијак), нешто већи и сложенији молекули, којима припада улога градивних јединица (аминокиселине, нуклеотиди, масне киселине, моносахариди) и велики, сложени молекули – биомакромолекули (полисахариди, липиди, протеини, нуклеинске киселине), којима се приписују најзначајније улоге у ћелији. Посебан значај за одржавање и обнављање живота имају две класе биомакромолекула: нуклеинске киселине и протеини
идентитета биолошких врста. Молекули рибонуклеинске киселине (РНК) обављају више различитих улога у ћелији. Неке РНК су преносиоци генетичких информација кроз ћелију, од гена до протеина, док друге имају важне структурне, каталитичке
а G и C с три водоничне везе (G≡C). Структура дволанчане завојнице заснована је на принципу комплементарности база. Комплементарне базе, а то су А и Т, односно G и C, граде базне
парове А=Т, односно G≡C, чији су облик и димензије међу
собно идентични, а различити су од облика и димензија свих других базних парова које базе могу да награде. Захваљујући принципу комплементарности база, редослед база у једном ланцу аутоматски одређује њихов редослед
(мјРНК), које су структурне компоненте сплајсозома, рибонуклеопротеинских комплекса укључених у обраду примарних производа транскрипције. По аналогији с термином ензим, који означава катализатора протеинске природе, РНК,
https://we.tl/tw2nL8fe8yd,
https://web.ornl.gov/sci/techresources/Human_Genome/elsi/index.shtml.
Протеини обављају веома важне и бројне функције у ћелијама. И најједноставнији организми садрже много различитих врста протеина. У бактеријској ћелији налази се око пет хиљада, а у еукариотској 10–20 хиљада различитих протеина. Као и нуклеинске киселине, и протеини су једноставне хемијске грађе, али је њихова просторна структура (конформација) сложена и променљива. Структуру протеина карактеришу четири нивоа организације, а њихова функција условљена је конформацијом коју у потпуности одређује примарна структура протеина
Примарна структура протеина Као и нуклеинске киселине,
улогу да заштите човеков организам од бактерија и вируса. Неки
протеини су хормони (инсулин, хормон раста и др.) и њима припада важна регу
латорна улога у организму. Протеини
Leu
Leu
Leu
Leu
https://pdb101.rcsb.org/motm/120, https://pdb101.rcsb.org/motm/78, https://pdb101.rcsb.org/motm/199.
•
•
•
• епигенетичка
као један од начина настајања нових протеина.
ДНК је у хроматину повезана с протеинима који се
на приписује се хистонима. Хистони су фамилија малих, позитивно наелектри
саних протеина. Захваљујући наелектрисању, чврсто се везују за ДНК која носи
негативно наелектрисане фосфатне групе и омогућавају њено „паковање” у једро.
Када се хроматин обради одређеним ензимима, под микроскопом
Ланци ДНК у дволанчаној завојници су ан
типаралелни, и оба нова ланца ДНК синте
•
•
•
•
•
• алтернативна
мено с транслацијом, која започиње на 5’крају
иРНК. Као што
је речено, производи транскрипције су функционални молекули иРНК, који су у
највећем броју случајева кратког животног века (неколико секунди или минута).
Уколико је ћелији потребан протеински производ неког гена, започиње тран
скрипција тог гена, а готово истовремено с њом и транслација. Када се обезбеди
довољна количина одређеног протеина, иРНК бива деградирана.
од рибонуклеотида, а у репликацији од дезоксири
ензим стигне на крај гена, где се налазе специ
фични низови нуклеотида, који представљају
сигнал за завршетак транскрипције, транскри
пција се зауставља и новосинтетисани ланац РНК се ослобађа с матрице.
РНК полимераза еукариота управља и процесом