Географска читанка за 7. разред основне школе - 17321

za 7. razred osnovne {kole

Zavod za uybenike • Beograd

Predgovor

Geografska ~itanka ~ini celinu ne samo sa Uybenikom i Radnom sveskom za 7. razred nego i sa Geografskim ~itankama za 5. i 6. razred. Prete`no je ~ine odlomci iz na{e putopisne literature. Oni prate odgovaraju}i nastavni plan i program, a birani su tako da vam u~ewe geografije u~ine zanimqivijim i lak{im. Ako `elite mo`ete pro~itati i kwige iz kojih su pomenuti odlomci preuzimani; spisak tih kwiga dat je na kraju Geografske ~itanke.

Srda~no se zahvaqujemo osobqu ambasada Angole, Argentine, Egipta, Indonezije, Japana, Kanade, Meksika, Perua, SAD i Turske koji su nam qubazno pomogli u prikupqawu geografskih informacija i fotografija o wihovim zemqama, kao i na{im prijateqima koji su nam svesrdno pomogli u prire|ivawu Geografske ~itanke.

Autori

106 Ju`na Amerika

117 Australija i Okeanija

130 Polarne oblasti

137

Svet kao celina

UVOD

Po|imo na put oko

sveta – svet ~eka na nas

Svi

tekstovi u ovoj kwizi birani su tako da u ma{ti sa nama krenete na pu to va we oko sveta. Za jed ni~ko svim au torima ovih tekstova jeste to da su i kao deca voleli pu tovawa i da su ma{ta li o pustolo vi na ma i eg zoti~ nim krajevima. Ma{tawa su im podstica le zanimqive putopisne kwige i ukorewiva le u wima od luku da se jednom i sami otisnu u da leki svet.

Opisuju}i svoja putovawa, mnogi od wih nisu zaboravqali da to i naglase.

To je u~inio i Mom~ilo Stevanovi}, novinar koji je propu tovao sve kontinente i posetio stotinak zema qa. Posle brojnih boravaka u Africi tokom ~etrdesetak godina, napisao je jedinstvenu kwigu Afrika – sjaj i tama, u ko-

joj je i odeqak „Ma la pri~a o velikoj kwiziß, gde pomiwe jedno o~evo obe}awe, jednu svoju `equ, i jednu kwigu:

Mala pri~a o velikoj kwizi

Kwi ga pu to pi sa Rast ka Pe tro vi } a pod naslovom Afrika, {tampana je prvi put 1928. godine u izdawu Geca Kona. Igrom slu ~a ja, vi deo sam je ne gde 1938. go di ne, kad me je otac od veo u isto i me nu kwi `a ru na po ~et ku Knez Mihailove ulice da mi kao „nagraduß za savladano ~itawe i pisawe pre polaska u osnovnu {kolu kupi jo{ jednu od „Zlatnih kwigaß, uvek bogato ilustrovanih. U stvari, i u Rastkovoj Africi privukla me je `ivopisna mapa, koju je

„naopa~keß na~inio Aleksandar Deroko. Vi dev {i me ka ko zu rim u tu ma pu, otac mi je uz osmeh rekao: „Ako bude{ odli~an |ak, ne brini, jednog dana odve {} u te na put u da le ku Afri ku, da vidi{ lavove, slonove, `irafe, pustiwe i pra{ume!ß Se}am se, ~esto sam, potom, sawao to putovawe, ~ak mi je bilo najdra`e pribe`i{te za vreme strahota kroz koje je prolazila moja porodica tokom Drugog svetskog rata… taj de~a~ki san sam ostvario sam – dabome, prethodno pro~itav{i s velikim odu{evqewem i Rastkovu Afriku – posle dva de set go di na, kad sam se pr vi put zaputio put „Crnog kontinentaß.

Sli~no pi{e i M. Domagackih u predgovoru svoje kwige Yambo, Afrika!

U detiwstvu, kada sedi{ na ~asu geografije ili ~ita{ zanimqivu kwigu o dalekim zemqama, nemogu}e je da te ne obuzme strast za putovawima.

U |a~ ko do ba ja sam po ne kad vi deo sebe kako putujem stopama Livingstona po gustim {umama Afrike, kako stojim na obalama tajanstvenog jezera ^ad ili slu{am grohot Viktorijinog jezera... To {to su se rastojawa izme|u ovih ta~aka merila hiqadama kilometara nije ometalo moju bujnu ma{tu. Nisam ni pomi{qao da }u jednom do}i na obale jezera ^ad, plivati u reci Zambezi, stajati kod Viktorijinog vodopada, mokar od vodene pra{ine koju stvara ogromna masa vode koja se ru{i u bezdan.

Se ver nu Afri ku i do bar deo Azi je proputovao je pisac i karikaturist Zuko Yumhur i duhovite zapise sa tih putovawa objavio u dve kwige: Pisma iz Afrike i Evrope i Pisma iz Azije. Mnogi po gre {no mi sle da je uvek pu to vao sam, me |u tim on to de man tu je u jed noj crtici iz prvopomenute kwige.

Isidora

Nikad po svijetu nisam hodao sam.

Nikada!

Uvijek je sa mnom bio i najboqi prijateq moj ‡ kwiga.

Po [paniji sam hodao sa dobrim jara nom Mi lo {em Cr wan skim. Gle dao sam zemqu Iberiju sa ~etiri oka i dvije du{e.

Po Afri ci sam pu to vao sa kwi gom Rastka Petrovi}a. Kad bih ja po~inuo, on je bio budan.

Po Skandinavi ji sam hodam sa osje}ajnom i u~enom damom {to se odavno sa svo jih pu to va wa od ma ra na Top ~iderskom grobqu ‡ Isidorom Sekuli}.

Jer je on tamo...

Razli~iti su motivi koji su pokretali po je din ce na pu to va wa u da le ke i neistra`ene krajeve sveta. Prve putnike u tzv. Novi svet vukla je `eqa za zlatom i bogatstvom, slavom i mo}i, a tek su mnogo kasnije krenuli istra`iva~i iz ~isto nau~nih pobuda. Svako od wih se na od re |en na ~in do ka zi vao. Evo {ta o to me u kwi zi Po be da nad Everestom pi{e Yon Hant, vo|a engleske al pi ni sti~ ke eks pe di ci je ko ja je prva osvojila najvi{i vrh na svetu.

Krat ko vre me po na {em po vrat ku sa Eve re sta in ter vju i sa la nas je jed na gru pa stu de na ta. Je dan od wih obra tio mi se pitawem: „Kakva je bila svrha pewa wa na Eve rest? Je ste li ima li ikakav materijalni ciq, ili je to samo bila ne ka vr sta lu do sti?ß Ne ko se mo `e pitati za{to smo i mi i oni pre nas i{li i poku{avali da stignemo na vrh Everesta, i ja }u nastojati da odgovorim na ovo pitawe ve} u samom po~etku pri~e.

Ne ma za do vo qa va ju } eg od go vo ra za one koji tra`e materijalni ciq, jer mi zaista nismo `eleli ni o~ekivali da dobijemo bilo kakvu materijalnu nagradu. Himalaji predstavqaju bogato podru~je za istra`ivawe, i od velikog su interesa za nauku; ali postoje i drugi pre de li u sve tu ko ji su u tom smi slu isto ta ko ko ri sni i ma we po zna ti od onih koji okru`uju Everest i koji bi bili od ve li kog in te re so va wa za qu de koji `ele da stupe na novo tle i izvr{e izvesna nau~na istra`ivawa.

U to ku mno gih po ku {a ja da se osvo ji ova ogromna planina, weno podru~je je postalo relativno dobro poznato. Prilikom odlaska i ranijih ekspedicija vodilo se ra~una i o mnogim drugim interesima a ne samo o planinarskim. Ali ti drugi interesi uvek su bili drugorazredni u odnosu na osnovni ciq – pobedu nad planinom. [tavi{e, iskustva iz pro {lo sti na u ~i la su nas da na u ka i

planinarstvo ne idu uvek zajedno; ja sam uvek bio na~isto s tim da sve svoje snage moramo koncentrisati nedvosmisleno na glavni zadatak – sti}i na ciq.

Isto tako, na ovo pitawe se ne mo`e odgovoriti jednostavno nekakvom stra{}u za pewawem po planinama. Onima ko ji to ~i ne, sport je iz vor ra do sti, ili bi trebalo da to bude. Mi se pewemo po planinama zato {to nam je to milo. Ali sumwam da je bilo ko iz na{e grupe ove godine po{ao na Everest o~ekuju}i da }e u`ivati u pewawu, kao {to je to slu~aj kad se pewe po planinama u domovini. Znawe koje se sti~e pewawem na lak{e dostupne vrhove ne vredi mnogo u Himalajima.

Ali, re{avawe problema koji je dugo vremena prkosio ve{tini i istrajnosti drugih, neodoqiv je magnet na svakom podru~ju qudske delatnosti. To je bio nagon zbog koga je Malori, daju}i odgovor na isto pitawe, o~igledno iskreno rekao: „Pewem se na vrh, jer je on tamo.ß

Otkriva~i danas i sutra

Ali, re}i }e mnogi, dana{wa putovawa ne mogu se porediti sa putovawima u pro{losti, kao, na primer, ona u doba velikih geografskih otkri}a. I, da li da nas pu to va wa uop {te ima ju smi sla

Mont Everest (^omolungma)

ka da vi {e ne ma ne is tra `e nih pre dela. Takvo mi{qewe ne deli Hugo Glaser, pisac kwige Otkriva~i sveta

Otkri}e sveta okon~ano je. Zar zaista? Ne ma li vi {e ni {ta {to bi bi lo ne po zna to, ni {ta ne is tra `e no, nikakava praznina na geografskoj karti koje bi trebalo popuniti? Zar je sve otkriveno? Jesu li sva tra`ewa i sva otkri}a stvari pro{losti, o kojima se ~ita sa zanimawem ili ~ak sa zanosom, oza renih obraza? Doba otkri} a u geografskom smislu zaista je gotovo dovr{e no. Na rav no, po sto je jo{ po je di ni pre de li, na pri mer, unu tra {wost Australije, na koje jo{ nikada nije stupila noga belca, koji bi ,dakle, prema na{em shvatawu trebalo otkriti. Ali to je od ne znat nog zna ~a ja. Ge o graf ska sli ka sve ta je za vr {e na i vi {e joj se ni{ta bitno ne mo`e dodati.

Bilo bi ipak neta~no kada bismo svet smatrali potpuno otkrivenim. Za to nije do voq no samo na cr ta ti ge o graf ske karte i u wih uneti imena reka i bregova. Otkriti svet zna~i, tako|e, istra`iti wegova dobra, blaga, koja krije zemqa, rude, ugaq, nalazi{ta nafte, mineralna bogatstva. U to spada i poznavawe flore i faune, `ivotiwa i biqaka, koje su odoma}ene u datom kraju. Zatim, poznavawe `ivota i obi~aja naroda, izu~avawe wihove kulture i spomenika iz minulih vremena. A u otkrivawe sveta prvenstveno spada iskori{}avawe svega onoga {to pru`a zemqa i priroda svojim bogatstvima i mogu}nostima, tako da svi qudi mogu postati u~esnici u dostignu}ima civilizacije. Civi li za ci ju ne ~ine al ko hol i za ra zne bolesti, rat i osvajawe, ve} za{tita od bolesti, zdrav dom i hiqade onih stvari koje su preduslov za razvoj qudskih sposobnosti, koje `ivot ~ine vrednim. Da nas se, vi {e ne go ika da, na la ze pred ~ove~anstvom veliki i lepi zadaci, a wihovo re{avawe pru`a otkriva~i ma vi{e istin ske i ~i stie ra do sti, nego {to su do`iveli Kolumbo, Kortez i

Pizaro. I na{a generacija, i ona idu}a, i svaka daqa, plovi sa hiqade katarki nade okeanom `ivota da bi izvr{ila otkriva~ki ili istra`iva~ki rad, koji kr~i nove puteve i savladava sve te{ko}e sa kojima se susre}e. A mogu}nosti za to postaju sve ve}e, jer civilizacija kro~i napred, tehnika pobe|uje, a nauka otvara nove, neslu}ene perspektive. Bezgrani~na su bogatstva zemqe. Ova se bo gat stva ne sadr`e sa mo u naf ti, ugqu, gvo`|u i zlatu. Sve {to nas okru`u je – vo da, va zduh, ze mqa, sun ~e vo svetlo – sve to krije u sebi neslu}ene vred no sti za ono ga ko zna da ih ko risti. Sve zavisi samo o tome, da upoznamo i savladamo prepreke, koje jo{ danas spre~avaju plansko otkrivawe prirodnih snaga. Da bi se one iskoristile za dobrobit ~ove~anstva, potrebni su jo{ mnogi pioniri i otkriva~i koji su spremni da svet Kolumba, Magelana, Kuka i mnogih drugih, ponovo otkriju, zaista otkriju i planski ga prisvoje, ne iscrpquju}i zemqu i ne iskori{}avaju}i qude; da ga otkriju ne u ime nekog vladara ili u ime novca, nego u ime ~ove~anstva i mira – u ime mira.

Zemqa je okrugla kao pomoranya

Ne ma ne is tra `e nih pre de la, ne ma {an se za ve li ka ge o graf ska ot kri } a, nema vi{e romanti~nih istra`ivawa i re zul ta ta ko ji } e o~a ra ti svet, bar ne bez ulagawa velikih sredstava, ve{ta~ kih sa te li ta i kom pju te ra. [ta vrede ma{ta i trud kada su drugi ve} sve otkrili? Sa takvim rezonovawem se ne sla `e ju `no a me ri~ ki pi sac Gabrijel Garsija Markes i u kwizi Sto godina samo}e u divnom odeqku u kojem opisuje kako je wegov junak Hose Arkadio Buendija otkrio da je Zemqa lopta – ~i we ni cu ko ja je dav no, dav no, pre we ga po zna ta, ali je do ovih sa zna wa do{ao on sam, sopstvenim metodama.

Ho se Ar ka dio Bu en di ja pro vo dio je duge ki{ne mesece u sobi~ku koji je, da ga niko ne bi mogao ometati u wegovim eksperimentima, sagradio na kraju ku}e. Sasvim je zapostavio svoje doma } e oba ve ze, sta jao no } i ma u dvo ri{tu, mo trio put zve zda i uma lo da ne dobije sun~anicu kada je hteo da prona|e ta~an metod za odre|ivawe podneva. Kada je postao stru~wak za upotrebu svojih instrumenata (astrolabijum, busola, sekstant) i upravqawe wima, stekao je predstavu o vasioni, {to mu je omogu}ilo da plovi nepoznatim morima, da pose}uje nenaseqene predele i da uspostavqa vezu sa divnim bi}ima, a da pri tom ne mora da napusti svoj sobi~ak. Bilo je to u vreme kada je stekao na vi ku da go vo ri sam sa so bom, {etaju}i po ku}i, ne zarezuju}i nikoga, dok su Ursula i deca grba~ili u vrtu, ~u va ju } i ba na ne, ma lan ge, ju ke, wa me, aujame1 i plavi paradajz. Iznenada, bez ika kve na ja ve, we go vu gro zni ~a vu aktivnost zamenila je neka vrsta zanesenosti. Bio je nekoliko dana kao op~iwen, ponavqaju}i, {apatom, u sebi bezbroj uzbudqivih slutwi, ne veruju}i sop stve nom ra zu mu. Naj zad, jed nog de-

cembarskog utorka u vreme ru~ka, oslobodio se jednim potezom celog tovara svojih muka. Sigurno }e se deca do kraja svog `i vo ta se } a ti ve li ~an stve ne sve~anosti kada je wihov otac, drhte}i od groznice, iscrpen dugim nespavawem i bolesnim ma{tawem, seo u ~elo stola i saop{tio im svoje otkri}e:

„Zemqa je okrugla kao pomoranya.ß

Ursula je izgubila strpqewe.

„Ako treba da poludi{, poludi sam –viknula je. – Ali ne poku{avaj deci da napuni{ glave svojim ciganskim idejama.ß

Hose Arkadio Buendija, ravnodu{an, nije dozvolio da ga upla{i o~ajawe wegove `ene, koja mu u nastupu besa astrolabijum sru{i na pod.

Na pra vio je dru gi, sa ku pio u svo joj so bi ci qu de iz se la i po ka zao im, uz teorije koje niko nije razumeo, mogu}nost povratka na ta~ku polaska, ako se plovi uvek prema istoku. Celo selo bilo je ve} ube |e no da je Ho se Ar ka dio Buendija pomerio pame}u...

I ta ko, po |i mo za jed no na put oko sveta, sa istim `arom sa kojim je Hose Arkadio Buendija otkrio da je Zemqa okrugla kao pomoranya.

Dnevnik na{eg iseqenika u Kanadi

12. avgust

Uselili smo se u na{u novu ku}u u Kana di. Ta ko sam uz bu |en. Ov de je ta ko le po. Pla ni ne su pre kra sne. Je dva ~ekam da ih vidim prekrivene snegom.

14. oktobar

Kanada. To je najlep{a zemqa na svetu. Li{}e je poprimilo sve one divne nijanse `ute i naranyaste boje. Vozio sam kroz pri ro du i vi deo par je le na. Tako su graciozni. To su najlep{e `ivotiwe na svetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.

11. novembar

Dan se}awa (Kanadski dr`avni praznik). Lov na jelene }e po~eti uskoro. Ne mogu da zamislim da neko mo`e ubiti tako divnu `ivotiwu. Nadam se da }e uskoro sneg. Tako je divno.

2. decembar

No}as je pao prvi sneg. Ustao sam i video sve po kri ve no be lim po kri va ~em. Iz gle da kao naj lep {a raz gled ni ca. Iza{li smo napoqe, o~istili stepeni{te i prilazni put, a onda se grudvali (ja pobedio). Kad je pro{la grtalica morali smo ponovo da o~istimo kapiju. Koja divna zemqa. Volim Kanadu.

12. decembar

No}as opet sneg. Opet pro{la grtalica i zatrpala kapiju. Ovde je zaista prekrasno.

19. decembar

No}as opet sneg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovde je zaista divno samo sam malo umoran od lopatawa. Opet grtalica.

22. decembar

Sne`ina je padala celu no}. Dobio sam `uqeve od lopatawa i le|a me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza }o{ka i samo ~eka da ja o~istim ispred kapije. Bukvan.

25. decembar

Sre } an ne ve se li Bo `i} . Jo{ ma lo gadnog snega. Ako mi ikad padne {aka ovaj majmun {to vozi grtalicu, ubi}u ga. \avo ga odneo, {to ne posipaju vi{e soli po putu pa da se pre otopi.

27. decembar

No}as opet sneg. Ne izlazim ve} tri dana sem {to ~istim sneg kad god pro|e grtalica. Ne mogu nigde i}i, auto se zaglavio u brdu snega ispred kapije, a i hladno je. Ka`u da }e no}as pasti novih 30 cm tog |ubreta od snega.

28. decembar

Prognoza je bila lo{a. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi ne}e se otopiti do leta. Grtalica se zaglavila i taj nikogovi} do{ao kod mene da tra`i lopatu. Rekao sam mu da sam ve} slomio {est lopata ~iste}i taj sneg sa vrata {to ga je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu.

4. januar

Naj zad iza {ao iz ku } e. Oti {ao do prodavnice da kupim ne{to hrane i kad sam se vra } ao uda rio ko li ma je le na. 3.000 do la ra {te te na ko li ma. Te |avolske nemani trebaju biti ubijene. Svugde ih ima. [to ih lovci ne pobi{e jesenas...

3. maj

Odvezao kola kod mehani~ara. Neverovatno koliko su zar|ala od soli {to je posipaju svuda.

DESET ISTINA O AUSTRALIJI DESETISTINAOAUSTRALIJI

Deset istina o Australiji

Tasmanijski |avo zaista postoji.

Veliki broj turista strada u australij skim mo ~va ra ma zbog to ga {to neodgovorni turisti skidaju i odnose ku } i ta ble s nat pi som: Pa zi kro kodil.

U Australiji se nalazi najve}a stena na svetu: Ayers Rock.

Prose~an Australijanac godi{we na garderobu tro{i par stotina dolara.

Za razliku od porodica emigranata, porodice starih Australijanaca na me{ovite brakove ne gledaju kao na elementarnu nepogodu.

Volan je na desnoj strani. Australijanci zimi idu bosi, a leti u ~izmama.

Najsmrtonosniji sport u Australiji je pecawe na stenama.

Najmawa kwiga u Australiji je Originalni australijski kuhar

Jedino se qubav prema deci mo`e meriti sa qubavqu prema ragbiju.

Jugoslav ]osi}, Down Under

^uda prirode: Australija

Australija i Okeanija su deo sveta koji pokriva ogroman prostor Tihog okeana, od ekvatora do Antarktika. Australija je najmawi kontinent, kojeg u celini zauzima jedna dr`ava. Reqef je zaravwen, a klima suva. Tre} inu teritorije zauzimaju pustiwe. Uz isto~nu obalu se prote`e Veliki koralni greben. Jugoisto~no od Australije nalazi se Novi Zeland

pokriven planinama, uga{enim i aktivnim vulkanima. Mnogobrojna ostrva Okeanije nastala su vulkanskom aktivno{} u ili su ih izgradili korali.

Priroda je u Australiji i Okeaniji stvorila toliko ~uda da Novi Zeland, koji predstavqa samo mali kutak tog dela sveta, slikovito nazivaju „Yepna zemqa ~udaß. Ovog puta prikaza}emo samo dva ~uda prirode Australije i Okeanije – „glavno ~udoß Ajers Rok i „najmla|e ~udoß pustiwu Pinakls

Ajers Rok je najve}i stenoviti monolit (celovit blok stene) na svetu – dug je 2,4 km, {irok 1,6 km, i visok 350 m. Nalazi se u samom sredi{tu Australije, 400 km jugozapadno od gradi}a Alis Springs, na rubu nepristupa~ne i be`ivotne Gibsonove pustiwe. Mada ovalna crvenkasta gromada Ajers Roka u beskrajnoj pustiwskoj ravnici izgleda bajkovito, u wenom nastanku nema ni{ta zagonetno – tipi~an je produkt erozije. Ki{a i vetar su razneli mek{e delove reqefa, a ostao je blok od tvr|e stenovite mase. Takvi stenoviti ostaci nazivaju se ostewaci i mogu se videti {irom sveta – na platou Tibesti u Sahari, u Dolini spomenika u SAD itd. Najpoznatiji monolit je Glava {e} era u Rio de @aneiru.

Prvi Evropqanin video je Ajers Rok 1872. godine. Naravno, monolit je vekovima pre toga bio poznat lokalnim plemenima Aboriyina koji su ga nazvali Uluru („Mesto gde biva senkaß). Za wih je Uluru sveto mesto na kojem su se oku-

pqali jednom godi{we. Danas je podru~je Ajers Roka nacionalni park, koji pose}uje sve ve}i broj turista.

Pustiwa Pinakls („Pustiwa {iqatih torwi}aß) nalazi se uz jugozapadnu obalu Australije, blizu grada Servantesa (severno od Perta). Koliko je to podru~je zaba~eno, najboqe govori podatak da je neobi~na pustiwa otkrivena tek polovinom 20. veka. Ime je dobila po neobi~nim kre~wa~kim {iqatim torwevima razasutim po golom i bezvodnom predelu, nalik povr{ini Meseca. Hiqade torwi}a, visine do 15 m, nazubqenih u bezbroj oblika, vertikalno se izdi`u nad pe{~anom podlogom. Nau~nici smatraju da su torwi}i nastali pre oko 25 000 godina i da su najve}i deo vremena bili pokriveni peskom. Hiqadama godina oblikovali su ih ki{a, vetar i korewe biqaka, kojima su se odupreli samo najtvr|i slojevi. Nose}i zrnca peska, vetar i daqe kruni, mewa i zatrpava torweve tako da, prognoziraju nau~nici, oni ne}e biti dugog veka.

Kre~wa~ki torwevi u pustiwi Pinokle

P olarne oblasti

Robert Piri prvi na ciqu

„Oko mene nema vi{e severa, istoka ni zapada.ß

Mno go je bi lo sme lih is tra `i va ~a, slavnih polarnih putnika, koji su poku{ali prodreti do „vrha Zemqeß –Severnog pola, ali prvi koji je u tome i uspeo bio je ameri~ki pomorski oficir Rober Piri. On je jo{ 1866. godine is tra `i vao se ver ne kra je ve, u pr vom re du naj ve } e ostr vo na sve tu – Grenland. Go di ne 1892. pred u zi ma ve li ko putovawe na sankama „beli mar{ß preko kopnenog leda, a idu}e godine opet je na severnom Grenlandu. Posle mnogih po ku {a ja pro dro je san ka ma 1906, za jed no sa 21-nim Eski mom, do 87° 06’ severne {irine. Godina 1908. proticala mu je u pripremama za kona~ni juri{ na pol.

Eks pe di ci ja je ima la po la znu ba zu 750 km udaqenu od pola, probiv{i se do we bro dom Ba fi no vim za li vom i Smitovim moreuzom uz severozapadne obale Grenlanda. Pred kraj februara

1909. godine krenuo je Piri sa 17 Eskima i 7 belaca na 19 sanki, koje su vukla 133 psa, prema „vrhu svetaß. Ekspediciju je podelio na 6 grupa: pet ih je kr~ilo put, a {e sta je, sa Pi ri jem, {te de la svoje snage za posledwi napor. Iza sebe su ostavili skladi{ta sa hranom u ko li bi ca ma na ~i we nim od blo ko va snega, kako bi osigurali svoj povratak. Ali put ni je bio bez te {ko } a. Na protiv, hladno}a je dosezala – 45°S, ledena poqa su pucala, struje su odnosile sante, a magle i vetrovi povremeno su ometali napredovawe.

Uprkos svemu, za kratko su vreme postavili novi svetski rekord – stigli su do 87°46’ se ver ne {i ri ne. Sa to ga mesta krenuo je Piri sa ~etiri Eskima, svo jim slu gom, crn cem Hen so nom, i sa petoro sanki, koje je vuklo deset najboqih pasa. Vreme se popravilo i nakon {est dana na{li su se na domaku ciqa. Astronomskim merewem Piri je ustanovio da se na la zi na 89°55’ se ver ne {irine.

Piri je zapisao u svom dnevniku:„Pol je bio tako blizu, a ja nisam imao vi{e ni ono malo snage potrebne da pre|em tih nekoliko posledwih desetina koraka. Muke proteklih godina, mnogo besa nih no } i, pu nih stra ha i i{ ~e ki vawa, u~i ni li su svo je. Bio sam su vi {e iscrpqen da bih mogao shvatiti da je ciq mog `ivota ve} postignut.ß

Pa ipak je ovaj ve li ki is tra `i va~ na~inio tih nekoliko posledwih koraka i stigao na pol, na 90° severne {irine, 6. apri la 1909! Ta ko je pr vi put qud ska no ga stu pi la na naj se ver ni ju ta~ku Zemqe.

Is tra `i va ~i su bi li bez gra ni~ no sre}ni. O svom boravku na polu, Piri pi {e: „...Oko me ne ne ma vi {e se ve ra, istoka ni zapada. U svim pravcima nalazi se samo jug. Svaki vetar koji ovde duva samo je ju`ni. Jedan polarni dan i jedna polarna no} ovde su ~itava godina. Kada bismo ovde proveli mesece u vre me po lar ne no } i, vi de li bi smo sve zvezde severne hemisfere kako se kre}u po nebeskom svodu na istom razma ku ho ri zon ta s Po lar nom zve zdom (Severwa~om) nad na{im glavama.ß

Piri je ostao na polu trideset ~asova. Za to vre me is pi ti vao je oko li nu pola, vr{io astronomska merewa, a poku {ao je iz vr {i ti i me re we du bi ne okeana. U pukotinu me|u ledom spustili su `i cu du gu 2 700 m , ali ona ni je dodirnula morsko dno. Tako je utvrdio da je more ispod pola vrlo duboko.

Povratak je bio neuporedivo lak{i. Psi su po te{kom terenu tr~ali izvanredno brzo, i do 47 km na dan. Put od zale|enog broda–baze kod Poluostrva Ko lum bi je, do po la i na zad, tra jao je ukupno 53 dana.

^im se brod oslobodio leda, ekspedicija je 18. jula 1909. godine krenula u domovinu, gde je objavqeno osvajawe severnog geografskog pola

Pavao Kurtek, Na Arktiku

Amundzen na ju`nom geografskom polu

Norve`anin Roald Amundzen stigao je 16. de cem bra 1911. go di ne na ju`ni geografski pol. U povratku, telegrafski je poslao izve{taj uredni{tvu lista „Dejli Kroniklß (Deily Chronicle), iz kojeg je izdvojen deo koji se odnosi na sam dolazak na ciq:

„Zatim do|e 14 decembar. Posle podne tog dana pirka{e povetarac sa jugoistoka, a temperatura be{e 32° ispod nule. Tlo be{e odli~no. Saonice klizahu po putu sjajnom kao ogledalo. Dan se svr {a va {e bez ne po go de i oko tri ~asa mi stadosmo. Po na{em prora~unu, naj po sle, do {li smo na ju `ni pol. Tu smo poboli jednu katarku i nacionalnu za sta vu. Za tim uz vik nu smo tri pu ta:

„@ ivela Norve {ka!ß Skupi smo se oko zastave, koja je imala divnu svilenu bo-

ju. Sve ruke zagrli{e zastavu i svi smo bili duboko tronuti. Taj nam se trenutak u~inio kao najzna~ajniji u `ivotu.

Jo{ istog dana podigli smo nekoliko koliba i otpo~eli odmah na{a geografska izra~unavawa. Po tim izra~unavawima uvideli smo da smo tek na 89°55’. Do pravog ju`nog pola trebalo je jo{ da pre|emo du`inu od 9 km.

16. decembra do|osmo na ju`ni pol. Pol se nalazi na jednoj prostranoj, gotovo glatkoj visoravni, koju smo nazvali Visoravan Kraqa Hakona VII. Najju`ni ju ta~ ku Ze mqi nu op ko qa va jed na ravna, beskrajna, glatka, ledena povr{ina. Na horizontu se ni{ta nije videlo. Okolo je sam led i sve je pusto. Kad smo do {li, vla da la je mr tva ti {i na. Vazduh je bio sasvim miran. Opkoli nas stra{na, grobna ti{ina. Na{a ispitiva wa na sta vi smo od mah sa naj ve } om marqivo{}u.

17. decembra podigli smo jednu malu ku}u od snega i leda, koju smo krstili „Polheimß. Norve{ka zastava bi istaknuta. Po na{em ra~unawu, odstojawe od zimovnika do pola iznosi 1 400 km. 18. decembra po~esmo se vra}ati.

25. januara stigli smo u Kitov zaliv. Zdravqe u~esnika bilo je izvrsno.ß

Glasnik Srpskog geografskog dru{tva, I/1, Beograd, 1912.

U svom dnevniku Amundzen je zapisao i ovo:

„Ne mogu re}i da sam u tom ~asu bio na ciqu svog `ivota. Verovatno nikada niko nije stajao u ve}oj suprotnosti od svo ga ci qa kao ja ta da. Od de tiwstva sam te `io za se ver nim po lom, i eto, sa da se na la zim na ju `nom po lu. Ima li {togod suprotnije?ß

meseci od kako je trebalo da stigne na pol a od wega nije bilo nikakvih vesti, En gle ska je po sla la u ju `nu po lar nu oblast jednu ekspediciju da ga tra`i. Ekspedicija je na 79°50’ ju`ne geografske {i ri ne prona {la {a tor za ve jan snegom, i u wemu kapetana Skota i wegove saputnike mrtve. Iz dnevnika koji je na|en saznalo se za uzroke tragedije ovih qudi. Iz wega se vi di da je ka pe tan Skot bio do bro or ga ni zo vao put na pol. Po sta vio je skladi{ta sa hranom i izabrao jake i hrabre saputnike. Ali wegove saonice nisu vukli psi, ve} kowi}i (poni), a bile su i motorne saonice. Poni su propali od hladno}e, motori na saonicama su zakazali i qudi su morali sami vu}i saonice. To je strahovito ote`avalo ovo i ina~e tegobno putovawe, jer su saonice bile natovarene hranom, a i{lo se uz br do. Sa ve li kim na po rom, ve} pre mo re ni i ma lak sa li, sti gli su na pol. Tu umesto da osete radost zbog postignutog ciqa, {to bi ih ohrabrilo i dalo im novu snagu za povratak, do`iveli su gorko razo~arewe kada su ugledali {ator Amundzenove ekspedicije sa norve{kom zastavom na wemu. Zna~i, Amundzen ih je pretekao, on je stigao prvi na pol! Iako je kapetan Skot govorio da on ide na pol, a ne da stigne prvi na pol, ipak je ovo otkri}e delovalo porazno na sve.

Kapetan Skot

Kapetan

Skot je po{ao drugim putem ka ju`nom polu, i to deset dana posle Amundzena. Po{to je pro{lo vi{e

Pri povratku nedostajalo im je snage da izdr`e te`ak put, a i hrane im je nestalo, i kad se podigla sne`na me}ava, oni su bili prinu|eni da podignu {ator i da ~ekaju da se nevreme smiri. Trebalo je da pre|u jo{ samo 16 km do prvog skladi{ta sa hranom, ali oni nisu imali snage da se bore sa sne`nom me} avom. U {atoru, izmu~eni zimom, napornim putem i gla|u, svi su pomrli.

Zanimqiva geografija

Robert Skot i wegovi saputnici na Ju`nom geografskom polu (18. januar 1912)

Posledwi redovi

Roberta Skot

Evo po sled wih re ~i ko je je na pi sao Skot. We go vi ma lak sa li po te zi olovke bili su sve slabiji i slabiji –a wih i da nas sva ko mo `e da vi di u Britanskom muzeju u Londonu; „29. mart (1912) Po~ev{i od 21. imali smo stalnu vetrinu, koja je dolazila iz zapadno-jugozapadnog i jugozapadnog pravca. Ve} 20. marta mi smo imali toliko te~nog goriva da zagrejemo vodu za po dve {o qe ~a ja za sva kog od nas, a hrane jo{ samo za dva dana. Mi smo se sva ki dan spre ma li da kre ne mo ka „Skla di {tuß uda qe nom 16 km , ali se pred vratima na{eg {atora odigravao prizor besno uzvitlane bure. Smatram da se mi u ovom ~asu ne mo`emo nadati nikakvom boqitku. Mi }emo izdr`ati do kraja, ali smo naravno sve slabiji, te na{ kraj ne mo`e biti daleko.

Ma da to iz gle da `a lo sno i bed no, ali mi se ipak ~ini da vi{e ne}u mo}i ni da pi{em.

R. Skot

Prekliwem vas, pobrinite se za na{e porodice.ß

... Kada je, sedam meseci docnije, doktor Etkinsk sa svojim drugovima, sa kojima je po{ao da traga za Skotom, stigao do tog mesta, na{ao je wegov {ator delimi~no zavejan snegom, te je gledan iz daqine li~io na mogilu. Pred wime su se nalazile skije i jedan bambusov {tap, koji je verovatno slu`io kao „katarkaß za saonice.

Vilson i Bauerz su na|eni u polo`aju u koji su se stavili pred spavawe; wihove vre}e u kojima su zaspali bile su zatvorene, a wih su naravno zatvorili oni sami. Skot je najverovatnije umro posle wih. On je bio zba cio gor wi deo svo je ode}e i otkop~ao svoj kaput. Ispod wegovog ramena je bila torba u kojoj je ~uvao tri kwi`ice sa svojim bele{kama…

Hejvord L. Artur, Kwiga o istra`iva~ima

Globalizacija

Globalizacija i qudska prava

Globalizaciju odlikuje i druga~iji pogled na qudska prava i slobode (`ivot, li~na sloboda, sloboda veroispovesti, pravo na rad, bira~ko pravo, sloboda {tampe, tajnost pisma, ne povredivost stana i dr.). Problem za{tite qudskih prava nije vi{e iskqu~ivo u nadle`nosti jedne dr`ave, ve} je postao briga celokupne svetske zajednice. Glavnu ulogu u borbi za qudska prava imale su Ujediwene nacije koje su donele mnogo obavezuju}ih dokumenata u tom smislu: Op{ta deklaracija o pravima ~oveka (1946), @enevska konvencija o qudskim pravima za vreme rata (1949), Konvencija o uklawawu svih oblika rasne dikriminacije (1965) i dr.

Svetska zajednica danas ima na~ine da za{titi qudska prava ugro`enih stanovnika odre|ene dr`ave i to je dobro. Lo{e je to {to briga za ostvarivawe qudskih prava mo`e poslu`iti i kao izgovor za me{awe u unutra{we stvari neke dr`ave.

Globalizacija i pretwa terorizma

Jedno od obele`ja savremenog doba je i terorizam, koji je u vezi sa globalizacijom. Terorizmom, se naziva pretwa silom ili upotreba sile u nemeri da se izazovu op{ti strah i nesigurnost. Od drugih krivi~nih dela terorizam se izdvaja po tome {to mu je krajwi ciq uvek

Sva qudska bi}a ra|aju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima bez obzira na razliku u pogledu rase, boje ko`e, pola, jezika, religije, politi~kog i svakog drugog mi{qewa, nacionalnog i dru{tvenog porekla, imovine, ro|ewa ili drugih okolnosti.

Mali kuvar Geografske ~itanke

Vo}na salata sa pomoranyama (Severna Afrika)

Jedna zelena salata ise~ena na trake, tri pomoranye, 50 g iseckanih urmi, 50 g iseckanih oraha, pola ka{ikice cimeta; za umak – sok od limuna, dve ka{ikice {e}era

Puslice s pista}ima (Libija)

Potrebno je: 230 g bra{na, `umance, 120 g pe~enih pista}a, 100 g {e}era, kesica vanilin {e}era i 125 g putera.

Umutiti puter, `umance i {e}er, dodati iseckane pista}e i vanilin {e}er i masu dobro sjediniti. Ka{i~icom vaditi puslice, re|ati na podmazan pleh i u pe}nici, zagrejanoj na 150° C, pe}i 20 do 25 minuta. Vru}e puslice izvaditi iz pleha i pore|ati na tacnu za slu`ewe.

Grudve od sladoleda (SAD)

Potrebno je 500 g sladoleda od vanile, po 50 g mlevenog keksa, kokosovog bra{na i mlevenih oraha, badema ili le{nika, preliv od ~okolade i specijalna ka{ika za va|ewe kugli sladoleda. Dobi}ete ~etiri porcije od po 230 kalorija. Iz sasvim tvrdog sladoleda vaditi kugle, uvaqati ih u mrvice keksa, oraha ili kokosa, zamrznuti i, pre slu`ewa, preliti ~okoladom.

Kifle od banana (Ju`na Afrika)

Zamesiti glatko testo od bra{na (300 g), soli, {e}era, jednog jajeta, maslaca (100 g) i strugane kore od limuna, a ako je previ{e tvrdo, dodati dve ka{ike mleka. Testo ostaviti jedan sat da odstoji u fri`ideru, zatim ga tanko razvu}i i ise}i na osam kvadrata veli~ine 12 x 12 cm. Drugo jaje razdvojiti na belance i `umance i belancetom premazati krajeve kvadrata. Na svaki komad testa dijagonalno polo`iti jednu bananu i slobodne krajeve preklopiti. Kifle premazati razmu}enim `umancetom i pe}i na 180° S; na kraju premazati zagrejanom marmeladom i posuti listi}ima badema.

Literatura

Atanackovi} Stanimir – Kole: Moja Australija (Srpsko – „kengurske pri~e), „Admiral Books", Beograd, 2006.

Atijas Avram: [ta pri~a reka Kongo, posebno izdawe, Beograd, 1999.

Besarevi} Jovica: Dobro do{li u Afriku, „Svjetlostß, Sarajevo, 1981.

Boji} Mirko: Zemqa Indija, „Prosvetaß, Beograd, 2000.

Vukovi} Predrag: Vedro nebo nad Kinom, „Grafikaß, Beograd, 1981.

Gavrilovi} Du{an: Robert Skot, Zemqa i qudi, sv. 24, SGD, Beograd, 1974., str. 199–210.

Gavrilovi} Du{an: (1988). Alfred Vegener, Zemqa i qudi, sv. 39, SGD, Beograd, 1988., str. 77–84.

Gavrilovi} Du{an: Aleksandar Humbolt, Globus, sv. 25, SGD, Beograd, 1999., str. 175–181.

Giki} Radmila: Namaste Indijo, „Matica srpskaß, Novi Sad, 1984.

Glaser Hugo: Otkriva~i sveta, „Naprijedß, Zagreb, 1958.

Darvin ^arls: Putovawe jednog prirodwaka oko sveta, „Novo pokoleweß, Beograd, 1951.

Divqak-Arok Gordana: Mo`da Australija, „Kwi`evna zajednica Novog Sadaß, Novi Sad, 1991.

\or|evi} Sredoje: Pisma iz Amerike, Srpska {tamparija Du{ana Petrovi}a, Beograd, 1983.

Zlatar Pero: Otkqu~ani globus, „Mladostß, Zagreb, 1980.

Janekovi} Dara: Kad mora uzavriju, „Globusß, Zagreb, 1985.

Kapor Momo: Putopis kroz biografiju, „Kwiga komercß, Beograd, 2006.

Kapu{~iwski R.: Putovawa s Herodotom, „ Slu`beni glasnikß, Beograd, 2007.

Dini} Kosta: Srpska pisma iz Konga, „Muzej afri~ke umetnostiß, Beograd, 1994.

Dragani} Ivan: Bele{ke iz sutra{wice o svetu oko nas, „Klub NTß, Beograd, 1998.

Yumhur Zuko: Pisma iz Afrike i Evrope, „Svjetlostß, Sarajevo, 1991.

Yumhur Zuko: Pisma iz Azije, „Svjetlostß, Sarajevo, 1991.

Yumhur Zuko: Stogodi{we pri~e, „Svjetlostß, Sarajevo, 1991.

Kelman Danijel: Premeravawe sveta, „ Deretaß, Beograd, 2007.

Kirpatrik F.: [panski osvaja~i „Utopijaß, Beograd, 2005.

Kocebu O. E.: Novo putovawe oko sveta, „Savremena {kolaß, Beograd, 1965.

Kolumbo Kristifor: Dnevnik sa plovidbe, „Educaß, Novi Sad, 1994.

Kujunyi} Miodrag: Panama, most sveta, S^IK „Irigß, Novi Sad, 1978.

Kuwin K.: Vasko da Gama, „Stena pressß, Beograd, 2006.

Kurtek Pavao: Na Arktiku,„[kolska kwigaß, Zagreb, 1962.

Mikluho Maklaj N. N.: Putovawa, „Novo pokoleweß, Beograd, 1953.

Mikqa Du{an: Put u Adis Abebu, „Lagunaß, Beograd, 2005.

Mila{in Nada: Afri~ki spomenar, „Prometejß, Novi Sad, 2001.

Milenkovi} D.: Japan za po~etnike, „Super printß, Beograd, 2006.

Minih Horst: Biberna obala, „Savremena {kolaß, Beograd, 1964.

Mirdal Jan: Na potkrovqu sveta, „Vuk Karayi}ß, Beograd, 1966.