Biologija by Zavod za udžbenike

Јелена Ђорђевић

БИОЛОГИЈА

кб 17330

8 600262 018663

www.zavod.co.rs

за седми разред основне школе

Др Бригита Петров др Смиљка Стевановић-Пиштељић мр Катица Пауновић

БИОЛОГИЈА ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

БИОЛОГИЈА

САДРЖАЈ I. ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ

Мишићни систем човека...............................................47 Мишићне ћелије и мишићно ткиво....................47

НАУКА О ЧОВЕКУ...................................................................... 8

Облик и грађа мишића................................................ 48

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА............. 9

Физиолошке особине мишића..............................49

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА...........................................10

Кретање............................................................................50

ЉУДИ ДАНАС............................................................................11

Обољења, оштећења и нега мишића.................51

II. ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА

НЕРВНИ СИСТЕМ......................................................................... 54

НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ

Еволутивна разноврсност нервног система животиња...........................................................54

СИСТЕМА.....................................................................................16

Нервни систем човека....................................................55

ОРГАНИ, СИСТЕМИ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ.............17

Нервна ћелија и нервно ткиво...................................55

ЋЕЛИЈА.........................................................................................18

Физиолошке особине нервне ћелије.................56

Деоба ћелија........................................................................20

Нерви и ганглије..........................................................56 Централни нервни систем......................................56

КОЖНИ СИСТЕМ......................................................................24

Кичмена мождина .................................................57

Еволутивна разноврсност кожног система животиња...........................................24

Рефлекси и рефлексни лук...............................57

Кожни систем човека......................................................25

Говор.......................................................................59

Грађа коже......................................................................25

Условни рефлекси..............................................60

Органи коже...................................................................25

Периферни нервни систем....................................... 62

Слузокожа ......................................................................27

Аутономни нервни систем......................................62

Улога коже.......................................................................27

Обољења нервног система......................................63

Обољења коже, нега и заштита.............................27

Стрес...................................................................................63

Повреде коже и прва помоћ..................................29

Одмор и сан....................................................................64

УВ зрачење и кожа .....................................................31

Учење и памћење..............................................................64

СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ.................................................................34

ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ.......................68

Еволутивна разноврсност скелетног система животиња...........................................................34

Еволутивна разноврсност система жлезда са унутрашњим лучењем животиња...........................68

Скелетни систем човека................................................35

Жлезде са унутрашњим лучењем човека...........69

Коштана ћелија и коштано ткиво.........................35

Жлезде са унутрашњим лучењем – грађа и поремећаји у њиховом раду...............................69

Облик и грађа костију................................................35 Везе између костију....................................................37 Скелет...............................................................................37

Мозак..........................................................................58

Повезаност жлезда са унутрашњим лучењем и нервног система...................................73

Обољења, повреде скелета и прва помоћ.......40 СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА...................................................76 МИШИЋНИ СИСТЕМ................................................................. 46 Еволутивна разноврсност мишићног система животиња...........................................................46

Еволутивна разноврсност чулних органа животиња..............................................................76 Чулни органи човека......................................................77

Чулни органи коже.......................................................77

Лимфни судови и лимфоток................................. 121

Чуло мириса и укуса.........................................................78

Одбрамбене способности организма............. 122

Чуло вида..........................................................................79

Вакцине................................................................................ 123

Обољења, мане и нега ока.......................................81

Обољења и нега органа за крвоток...................... 124

Чуло слуха и равнотеже.............................................84

Повреде крвних судова и прва помоћ........... 125

Оштећења, oбољења и нега органа чула слуха и равнотеже............................................86

Оживљавање и реанимација.............................. 126

Бука и чуло слуха...........................................................86

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ............................ 132

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ..........................................90

Еволутивна разноврсност органа за излучивање животиња......................................... 132

Еволутивна разноврсност органа за варење животиња......................................................90

Органи за излучивање човека................................ 133

Систем органа за варење човека.............................91

Обољења и нега органа за излучивање......... 135

Грађа и функција органа за излучивање........ 133

Грађа органа за варење............................................91 Исхрана............................................................................94

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ.................... 137

Варење хране................................................................96 Обољења и нега органа за варење.....................97

Еволутивна разноврсност органа за размножавање животиња................................... 138

Хигијена усне дупље .................................................98

Органи за размножавање човека......................... 139

Правилна исхрана и последице неправилне исхране......................................................... 99

Грађа и улога органа за размножавање......... 139 Оплођење и трудноћа............................................ 141 Наслеђивање пола и наследне болести........ 143

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ..................................... 104 Еволутивна разноврсност органа за дисање животиња ................................................... 104 Органи за дисање човека.......................................... 104

Обољења и нега полних органа........................ 143

III. РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ

Грађа и функција органа за дисање...................104

Шта је здравље ......................................................... 148

Покрети дисања........................................................ 107

Пубертет и адолесценција.................................... 148

Размена гасова, спољашње и ћелијско дисање.................................................. 107

Проблеми везани за период одрастања........ 150

Глас и говор................................................................. 108

Почетак полног живота.......................................... 157

Обољења и нега органа за дисање.................. 108 Дувански дим и здравље....................................... 110

Болести зависности................................................. 151 Контрацепција........................................................... 158 Ризично понашање и сексуално преносиве болести.................................................. 158

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ........................ 114

Значај планирања породице............................... 162

Еволутивна разноврсност органа за циркулацију животиња......................................... 114

Сексуална и репродуктивна права .................. 163

Систем органа за циркулацију човека............... 115

ЛИТЕРАТУРА............................................................................ 166

Крв и лимфа................................................................. 115 Крвне групе........................................................................ 117 Трансфузија крви...................................................... 117

РЕЧНИК СТРУЧНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА................................................................................... 167

Срце и крвни судови .............................................. 118

БИОЛОГИЈА

НАУКА О ЧОВЕКУ Наука која проучава људска бића назива се антропологија. Физичка антропологија бави се анатомском структуром (обликом и грађом) и физиологијом (функционисањем) људског орга низма и пореди га са другим кичмењацима, првенствено приматима. Социјална и културна антропологија бави се структурама, функционисањем, традицијом, обичајима, религијом и другим карактеристикама људске заједнице. Медицинска антропологија изучава како традиција, култура и обичаји утичу на оболевање људи као и на исход болести, а исто тако изучава и методе дијагностике и лечења у традиционалној медицини разних народа.

Научници који су допринели развоју науке о грађи, физиологији и хигијени човека: Андреас Везал, Луј Пастер, Иван Павлов, Aлександар Флеминг и Вилијам Харвеј

Порекло и развој људске врсте

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА

данас се често чује тврдња да је човек постао од мајмуна. Ова тврдња се при писује Чарлсу Дарвину. Да ли сте читали Дарвиново дело Порекло човека? Ако нисте, прочитајте. Сазнаћете шта је, у ствари, рекао Дарвин.

Човек има највише сличности са човеколиким мајму нима, групом у коју спадају шимпанза, горила и орангу тан. Они су, поред човека, једини сисари којима је реп закржљао. Разлике између ових мајмуна и човека су очигледне, али су сличности и сродност много упечатљивије. Чове колики мајмуни, као и човек, имају покретан палац шаке којим се служе. Лице им је голо, без длака. Мужјак има браду и бркове. У вилици имају 32 зуба. Унутрашњи ор гани, крвне групе, телесна температура и пулс су врло слични човековим. Човек и човеколики мајмуни оболе вају од истих болести. Мозак човеколиких мајмуна мањи је од човековог, али му је по грађи врло сличан. Човеко лики мајмуни својим лицем и понашањем могу да изра жавају различито расположење: радост, задовољство, љутњу, бол. Живе породичним животом и женка веома брижљиво чува своје младунце. Велика сличност мајмуна и човека потиче од њихове сродничке везе, јер су у далекој прошлости имали зајед ничке претке. О томе говори мноштво анатомских, фи зиолошких и других материјалних доказа, као и фосил ни остаци човекових предака.

Proporcionalan odnos {ake majmuna i {ake ~oveka

Proporcionalan odnos stopala majmuna i stopala ~oveka

Mozak {impanze i ~oveka

БИОЛОГИЈА

Заједнички преци савремених човеколиких мајмуна и чове ка били су примати (примитивни човеколики мајмуни), који су живели пре око 20 милиона година. Од њих се пре 15 милио на година одвојило више развојних линија. Од једне је потекао данашњи орангутан, од друге човеколико биће које је живело у Азији – гигантопитекус, а од треће горила, шимпанза и човек.

Evolucija uspravnog dr`awa ~oveka uslovila je promenu gra|e karli~nog pojasa i osloba|awe ruku

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА

ећина научника сматра да је најстарији директан предак данашњег човека припадао човеколиким бићима (неки их називају мајмунољудима) из групе аустралопитекус. Фосилни остаци ових бића нађени су у јужној и централ ној Африци, а процењује се да су живели пре 1–5 милиона година. Аустралопитекус је ходао усправно. Живео је на ивици шума и у отвореним саванама Африке, а хранио се зрневљем и семењем разних трава. Сакупљање хране било је знатно олакшано усправним положајем тела, при чему су предњи удови били ослобође ни за обављање финих покрета. Неки научници сматрају да је начин исхране пресудно утицао на даљи развој и усавр шавање ових човеколиких створења и на каснији настанак човека. Први припадник људског рода је хомо хабилис или спретан човек. Појавио се пре 2,4 милиона година. Имао је већи мозак и мање зубе од аустралопитекуса. Ово је прва врста за коју Australopitekus се зна да је користила оруђе, на пример, камене оштрице за сечење меса. Нешто касније, пре око 1,8 милиона година појавио се хомо еректус или усправни човек (у време када је описан и када је добио име није се знало да су многе старије врсте ходале усправно). На Јави су 1891. године први пут откриве ни фосилни остаци овог бића, због чега је и назван „човек са Јаве“. Грађа костију ногу и карлице недвосмислено сведочи Homo erektus – да су ова бића ходала усправно. Запремина лобање била је uspravni ~ovek

Порекло и развој људске врсте много већа него код аустралопитекуса и спретног човека, а зуби веома слични човековим. Живели су у мањим групама, хранили се биљном и животињском храном, у одбрани и на паду употребљавали су грање, камење и најпростија оруђа од камена и костију, а користили су и ватру. Касније су остаци припадника ове врсте пронађени и на другим местима у свету. У Кини су откривени остаци бића названог хомо еректус пекинензис, који је користио ватру. Пре око 500 000 година појавила се и наша врста хомо са пиенс. Први припадници ове врсте доста су се разликовали Neandertalac од савременог човека, па их означавамо као архаични чо век. Истовремено са архаичним људима пре око 230 000–30 000 година живели су неандерталци. Остаци тих људи пр ви пут су пронађени у месту Неандертал, у Немачкој, и по томе су добили назив. Једно од највећих и најзначајнијих налазишта остатака таквог прачовека налази се у близини Крапине у Хрватском Загорју, познатог као крапински чо век. Били су ниски и здепасти, а изнад очију имали су при лично изражене чеоне лукове. Настањивали су пећине и Homo sapiens – живели у хордама. Од камена и костију израђивали су ору kromawonac ђе и оружје за убијање животиња, као што су копља и ноже ви. Били су добри ловци. Фосилни остаци и други трагови постојања савременог човека пронађени су на више места и потичу из разних епоха. У близини града Кромањона, у Францу ској, пронађене су 1868. године кости човека кромањонца, који се само незнатно разликовао од данашњег човека. Најстарији од пронађених остатака потичу од пре 130 000 година. Кромањонци су се бавили ловом и риболовом, правили разноврсна оруђа и оружја, шили одећу од животињских кожа, оставили цртеже на зидовима пећина, правили украсне предмете. Даљи развој човека огледа се у усавршавању оруђа и бављењу земљорадњом и сточарством.

ЉУДИ ДАНАС

анашњи људи живе на целој Земљиној кугли, где год постоје најнужнији услови за живот. Како су природни услови живота на Земљи веома различити, људи су им се прилагођавали. И поред истоветне грађе тела, људи се разликују међу собом по боји коже, косе, очију, облику главе, лица итд. На основу тога могу се издвојити карактеристични типови. Основни типови људи су: кавкаски (европеидни), негроидни (црначки) и монго лоидни. Сваки од ових типова садржи више подгрупа, а постоје и прелазни типови настали услед међусобног мешања људи. 11

БИОЛОГИЈА

Evropqani Amerikanci Azijci Afrikanci Indusi Australijanci Polineàni Melaneàni Mikroneàni

Distribucija qudi na planeti

Људи кавкаског типа живе од давнина у Европи, северној Африци, западној и југозападној Азији, а населили су и Северну и Јужну Америку, Аустралију и једним делом јужну Африку. Боја коже им је од светле (код народа северне Европе) до врло тамне (народи Индије). Коса и очи имају различиту боју – од светле, плаве, до сасвим тамне. Нос је у већине узан, а усне танке. Мушкарци имају изражену косматост браде и бркова. Негроидни тип људи насељава централну Африку, Аустралију и већину острва у Индијском и Тихом океану. Они су становници топлих области. Кожа им је врло тамна и сјајна. Коса је црна, глатка или коврџава. Маљавост лица је слабо изражена. Нос им је широк и пљоснат, а усне дебеле и испупчене. Људи монголоидног типа насељавају претежно Азију, поларне пределе и неке делове Северне Америке. Они имају жућкасту кожу, коса им је тамна, права и јака. Маљавост је и код њих слабо изражена. Јагодичне кости лица су испупчене, а очи изгледају косе услед косог положаја отвора између капака.

Kavkaski tip

Negroidni tip

Mongoloidni tip

Порекло и развој људске врсте Јасно је да се људи разликују међу собом само по споредним особинама тела, углавном спољашњим, док разлике у грађи тела и у способностима нема. Ако данас постоје разлике у култури, то је стога што Australopitekus људи живе у веома различитим природним и (ju`ni ~ovek) друштвеним условима. Наука је доказала да су сви људи способни за усвајање тековина културе када год постоје основни услови за то. Homo erektus Генерална скупштина Организације уједињених (uspravni ~ovek) нација усвојила је 10. XII 1948. године Општу де кларацију о правима човека и прогласила је за „заједнички стандард за све народе и све земље“ Homo sapiens и „идеал који је потребно достићи“. (razumni ~ovek) У овој декларацији се истиче да се „сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима“ и да им следују сва права и слободе наведене у декларацији, „без прављења било Savremeni Preistorijкакве разлике у погледу расе, боје коже, пола, ~ovek ski ~ovek језика, религије, политичког или другог мишље Tabela razvojne linije ња, националног или социјалног порекла, имо qudske vrste винског стања, рођења или других околности“. ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Човек и други примати воде порекло од заједничких предака, неких изумрлих сисара.  Највише сличности човек има са данашњим човеколиким мајмунима.  До одлучујућег прелаза од примитивних човеколиких мајмуна ка прецима чо века сматра се да је дошло услед прилагођавања новим, промењеним услови ма живота, затим услед појаве говора, прилагођавања руку и прстију извођењу прецизних радњи, развоја мозга и усправног хода.  Сви људи су припадници исте врсте.  Услед прилагођавања различитим условима живота јавиле су се извесне фи зичке разлике између појединих група људи.  Основни типови људи су: европеидни, негроидни и монголоидни. То нису ра се. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. 2. 3. 4. 5.

Које су сличности између човека и човеколиких мајмуна? Који су до данас познати непосредни човекови преци? Како су живели преци данашњег човека? Ко је непосредни предак савременог човека? Које су одлике људи савременог доба? 13

II.

ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА Нивои организације биолошких система

Органи, системи органа, организам

Ћелија

Деоба ћелија

БИОЛОГИЈА

НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ СИСТЕМА

аније сте већ учили о ћелији. Знате да организми могу бити једноћелијски и вишећелијски. Да ли знате на који начин су ћелије унутар вишећелијског организма организоване и како обављају своју функцију?

Сва жива бића, просте или сложене организације, састоје се од ћелија. Ћелија је основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма. Док код једноћелијских организама ћелија обавља све основне животне функције, ћелије вишећелијских организама специјализоване су у погледу улоге коју имају у организму. Одређену функцију обављају само одређене врсте ћелија које су међусобно повезане и чине ткива. Ткиво је скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличне грађе, облика и величине и исте функције. У телу животиња и човека постоје четири основне врсте ткива: покровно или епително, везивна или потпорна, мишићна и нервно ткиво (табела 1). Табела 1. – Класификација ткива ТКИВА покровно (епително) везивна

мишићна

• везивна у ужем смислу • хрскавичаво • коштано • крвно • глатко • попречнопругасто • срчано

нервно Основна улога покровног или епителног ткива је заштитна, јер оно споља покрива површину тела и облаже телесне дупље изнутра. Везивна ткива граде основу, односно дају потпору неким органима, испуњавају простор између њих и повезују остала ткива (везивно ткиво у ужем смислу), улазе у састав скелета (хрскавичаво и коштано ткиво) или учествују у транспорту материја и одбрани организма (крвно ткиво). Мишићно ткиво обезбеђује померање појединих делова тела и покретање ра зличитих материја (телесних течности, хране, гасова, полних продуката) кроз ор ганизам. Нервно ткиво има улогу да прима информације, спроводи их у поједине делове тела и обезбеђује одговор на њих. 16

Грађа човечијег тела

ОРГАНИ, СИСТЕМИ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ

едно ткиво, или више различитих ткива, образује органе. То су делови организма који имају одређен облик, величину, положај и функцију, као што на пример, језик, који има важну улогу у говору и исхрани, пљувачне жлезде, које луче пљу вачку, кости, које дају телу чврстину и ослонац, представљају посебне органе. 6 5 7

]elije i tkiva koja grade organe i organizam 1

spermatozoid

plu}ni epitel

bubre`ni epitel

nervne }elije

}elije jetre

krvne }elije

ko{tane }elije

3 4

}elije sr~anog mi{i}a

opre~noprugaste p mi{i}ne }elije

}elije pankreasa

jajna }elija

БИОЛОГИЈА

Сложене животне функције, као што су дисање, варење, разношење материја по телу, излучивање и друго, обављају се тако што у њима учествује више органа који заједно и складно функционишу. Такве целине називају се системи органа. У људском организму то су: кожни систем, скелетни систем, мишићни систем, систем чулних органа, нервни систем, систем органа са унутрашњим лучењем, систем органа за варење, систем органа за дисање, систем органа за транспорт материја кроз организам (крвни систем), систем органа за излучивање и систем органа за размножавање. Сви системи органа чине организам који функционише као складна целина.

ЋЕЛИЈА

елије су различите величине. Обично су ситне и могу се видети само помоћу микроскопа, мада има и оних које се виде голим оком. Такве су неке нервне и мишићне ћелије. Величина ћелије се изражава у микрометрима.

Облик ћелија такође је различит. Могу бити лоптасте, плочасте, звездасте, вретенасте, али могу и да мењају облик. Облик и величина ћелија зависе од улоге коју ћелија има у организму и места на коме се у телу налази. Основна грађа свих ћелија је иста ма колико оне биле различите по облику и величини. Свака ћелија састоји се од ћелијске мембране, цитоплазме с органелама и једра. Сви делови ћелије су међусобно физиолошки повезани и функционишу само као целина. Ћелијска мембрана обавија и ограничава ћелију, даје јој облик и штити је од различитих утицаја. Она омогућава сталну размену материја између ћелије и њене околине. Такође, она одређује који ће молекули улазити у ћелију, а који из ње излазити. То је могуће јер је ћелијска мембрана селективно пропустљива. Цитоплазма је течни део ћелије. Чини је вода у којој су растворене соли, беланчевине, масти и угљени хидрати. Она испуњава простор између ћелијске мембране и једра.

Razli~iti oblici }elija

Занимљивости Да ли знате да је јаје једна ћелија? Нојево јаје, које може тежити и до 1.5 kg, прави је џин међу ћелијама.

И неке нервне ћелије у нашем телу изненађујуће су дугачке – више од једног метра.

Грађа човечијег тела 1 – citoplazma 2 – jedro 3 – jedarce

4 – mitohondrija

6 2

5 – endoplazmati~na 6

7 8 9

mre`a – Golyijev aparat – lizozom – centriola – }elijska membrana

5 8

7 9

[ematski prikaz osnovne gra|e }elije

Ћелијске органеле су делови ћелије који имају сопствену мембрану и одређену функцију. Налазе се у цитоплазми распоређене између ћелијске мембране и једра. У њима се одвијају биохемијски процеси током којих се изграђују или разграђују различити молекули, а енергија се везује или ослобађа. Ови процеси представљају ћелијски метаболизам. Ћелијске органеле су: ендоплазматична мре жа, рибозоми, митохондрије, лизозоми, Голџијев апарат, центриоле. У мито хон дријама се одвија про цес ћелијског дисања. Ендоплазматична мрежа увећава површину ћелије, а за њу се везују рибозоми када се у њима одвија синтеза беланчевина. Лизозоми садрже ензиме за разлагање крупних молекула и истрошених делова ћелије. Голџијев апарат или Голџијев комплекс има улогу у секре торним актив ностима ће лије, док центриоле омогућују образовање деобног вретена у време ћелијске деобе. Једро је ћелијска органела која има основну улогу у размножавању. Обично је лоптастог облика и углавном заузима средишњи положај у ћелији. Оивичено је једровим омотачем који има посебну грађу. На њему [ematski prikaz spiralne се налазе поре. Унутрашњост једра испуњена је је gra|e i trodimenzionalne strukture DNK дровом плазмом у коју је уроњен наследни материјал 19

БИОЛОГИЈА

– хроматин. У току деобе ћелије од хроматина настају хромозоми. У једру се налази и једарце. Основу наследног материјала чине молекули дезоксирибонук леинске киселине, која се скра ћено означава као ДНК. Појединачни молекули ДНК, заједно са беланчевинама, чине хромозо ме. Молекул ДНК садржи генетичку поруку на основу које организми синтетизују беланчевине у својим ћелијама и добијају одређене особине у условима спољашње средине у којој се разви Mikroskopski preparat yinovskog јају и живе. Делови хромозома, односно делови hromozoma vo}ne mu{ice ДНК, јесу гени. Oни представљају основне је динице наслеђивања и променљивости особина сваког организма. Број хромозома је карактеристичан и сталан за сваку врсту организaма и у телесним ћелијама организама износи 2n. Полне ћелије садрже половину тог броја, односно у њима се налази n број хромозома. Код човека 2n хромозома износи 46, а n је 23.

Деоба ћелија Све телесне ћелије размно жавају се сложеном деобом која се назива митоза. У току митозе деле се једро и ци топлазма тако да од једне по стају две нове ћелије. Време које протекне између две део бе означено је као интерфа за. У интерфази се од вијају метаболички процеси, ћелија расте и долази до удвајања молекула ДНК, односно хро мозома. Током деобе деле се хромозоми и читава ћелија. Вишећелијски организми ра сту захваљујући деоби ћелија. На почетку деобе, током периода профазе, хроматин се згушњава, спирално уви ја и обликују се хромозоми ко ји постају видљиви под микроскопом. Центриоле се ра з двајају и свака од њих 20

dve nove }elije u interfazi

profaza

telofaza anafaza

metafaza

Deoba }elije – {ematski prikaz mitoze

Грађа човечијег тела креће ка једном од полова ћелије. Једарце и једров омотач више се не виде. Између наспрамно поставље них центриола образују се танке нити деобног вретена за које се везују хромозоми. Током следећег периода – метафазе хромозоми се распоређују по средини ћели је и образују екваторијалну плочу. У даљем току митозе, током периода анафазе хромозоми се уздужно деле. Свака половина сада представља нови хромозом и они, повучени нитима деобног вретена, путују један ка једном полу, а други ка другом полу ћелије. Потом се, Najve}a }elija qudskog у телофази, на мембрани ћелије појављује улегнуће tela je jajna }elija. Wena veli~ina je sedmi које се повећава до потпуне поделе цитоплазме на два deo milimetra i nepo једнака дела. Тако настају две нове ћелије у којима се sredno pre oplo|ewa образује једро са једарцем, а хромозоми, који више нису mo`e se videti golim густо спирално увијени, образују хроматин. Обе нове okom. Na ovom mikroћелије имају исти број хромозома, а тиме и исте гене, skopskom preparatu као и ћелија од које су настале. Митоза обично траје од }elija je uve}ana 400 puta. Posle oplo|ewa iz тридесет минута до три сата. we }e se deobama ra Током живота организма број ћелија је приближно zviti ~ovek ~ije telo сталан захваљујући равнотежи између размножавања, тј. sadr`i oko 26,5 mili настанка нових младих ћелија, и њиховог изумирања. jardi }elija. Неке врсте ћелија се брзо размножавају, деобе су честе, али је њихов живот кратак. Такве су, на пример, ћелије које се налазе у основи покожице. Једине ћелије које се не размножавају јесу нервне и оне могу да трају колико и живот јединке. Полне ћелије, сперматозо иди и јајне ћелије, настају по себном деобом ембрионалних телесних ћелија које имају 2n, односно код човека 46 хромо зома. Ова сложена деоба нази ва се мејоза или редукциона деоба, јер се то ком ње број Hromozomi ~oveka хромозома (2 n) редукује на половину (n). Зато зреле полне ћелије човека садрже по 23 хромозома. Ово је веома важно јер се при оплођењу полне ћелије спајају, образујући прву телесну ћелију – зигот, у којој се успоставља поново број хромозома карактеристичан за врсту (2 n). Има појава чији су узроци још увек недовољно познати, а које доводе до наглог, претераног и незадрживог размножавања и бујања ткива. Такво ткиво се назива ту мор, а тумор може бити доброћудан или злоћудан. Злоћудни тумор се назива карци 21

БИОЛОГИЈА

ном (рак) и може да се јави у свим ткивима организма. Ћелије злоћудног (малигног) ткива измењених су особина и измичу контролним механизмима раста и размножа вања. Оне продиру у околно, здраво ткиво, а неке од њих се одвајају и путем крви и лимфе или на неки други начин доспевају у друге органе, где настављају своју деобу. Тако настају метастазе или секундарни тумори. ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Ћелија је основна јединица грађе и функционисања сваког живог организма.  Ткиво је скуп ћелија заједничког порекла, сличне грађе, облика и величине и исте функције.  Више ткива, обично разноврсних, чини органе који граде системе органа.  Људски организам је складна целина коју чине сви системи органа.  Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана, цитоплазма с органелама и једро.  Телесне ћелије свих организама, а тиме и човека, деле се митозом, а полне ћелије се формирају редукционом деобом − мејозом. ВЕЖБА Посматрање ћелија на трајним микроскопским препаратима Прибор и материјал: трајни микроскопски препарати различитих врста ће лија, микроскоп, свеска за цртање Ток рада 1. Пронађите видно поље и препарат ставите под микроскоп. 2. Посматрајте препарат најпре при малом, а затим при великом увећању. 3. У свесци нацртајте ћелије које сте посматрали и обележите: ћелију, једро, цито плазму, ћелијску мембрану, међућелијски простор. 4. На крају нека наставник провери да ли сте добро урадили овај задатак. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Шта је ћелија? 2. Шта су ткива? 3. Наведите врсте ткива. 4. Шта су органи, а шта системи органа? 5. Наведите основне делове ћелије. 6. Које се ћелије називају телесним, а које полним? 7. Како се телесне ћелије размножавају? 8. Која је основна карактеристика митотичке деобе ћелије? 22

БИОЛОГИЈА

П раво на живот – људи имају право на заштиту од болести и смрти. То их обавезује да буду одговорни и чувају своје здравље.  Право на слободу и сигурност – људи имају право да слободно и одговорно одлучују о свом полном животу, али и обавезу да не угрозе другима то право. П раво на равноправност – сви људи имају једнака права да се информишу о репродуктивном здрављу, доносе одлуке и користе здравствену заштиту. То претпоставља да се поштују иста права других људи. П раво на приватност – сви људи имају право на приватност у емотивном животу, породици и при одласту у здравствену установу, али и обавезу да поштују исто право на приватност других. П раво на мишљење – сви људи имају право на сопствено мишљење, али и обавезу да уваже мишљење других.  Право на информисање и образовање – сви људи имају право да добију знања и вештине које ће им помоћи да заштите своје репродуктивно здравље. То их обавезује да примене усвојена знања. П раво на слободан избор – сви људи имају право да доносе сопствене одлуке везане за заснивање породице и рађање деце. Истовремено треба да поштују право других да самостално доносе одлуке. П раво на заштиту здравља – сви људи имају право да добију здравствену заштиту у односу на репродуктивно здравље. Од њих се очекује да редовно одлазе на контроле код лекара и тако чувају своје репродуктивно здравље. П раво на заштиту од сексуалног злостављања – сви људи имају право да буду заштићени од свих облика сексуалног насиља и злостављања. Истовремено то их обавезује да не праве сексуално насиље над другима. П раво на учествовање у доношењу политичких одлука – сви људи имају право да износе своје мишљење о сексуалним и репродуктивним правима. У обавези су, међутим да поштују донете политичке одлуке у тој области.

164

Репродуктивно здравље ПРЕГЛЕД ГРАДИВА  Репродуктивно здравље је део општег здравља и подразумева „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и неспособности у свим областима репродуктивног система“.  Измењено понашање младих особа, које се понекад граничи са криминалом, или извршавање кривичних дела назива се малолетничка делинквенција.  Болести зависности, алкохолизам, наркоманија и пушење дувана остављају трајне и тешке последице и угрожавају репродуктивно здравље.  Сида је најопаснија, смртоносна болест која је данас захватила свет.  Одговорно сексуално понашање значи ступање у полне односе само у дугим везама, редовну примену средстава контрацепције и одлазак на редовну контролу код лекара.  Поштовање здравствених принципа планирања породице обезбеђује и здраво потомство и репродуктивно здравље мајке.  Здрава породица је основни чинилац у развоју личности младих особа.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Шта је пубертет, а шта адолесценција? Који су узроци појаве малолетничке делинквенције? Који органи алкохоличара најчешће страдају? До каквих оштећења организма долази услед коришћења опојних дрога? Која је најбоља заштита од сиде? Какав је утицај породице на развој деце?

165

БИОЛОГИЈА

РЕЧНИК СТРУЧНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА А АДИСОНОВА БОЛЕСТ (бронзана болест) – поремећај у организму који настаје услед обољења коре надбубрежних жлезда АДРЕНАЛИН – хормон сржи надбубрежних жлезда АКОМОДАЦИЈА ОКА – способност прилаго ђавања ока према даљини посматраног предмета АЛВЕОЛЕ – шупљине у организму (плућне алвеоле, алвеоле зуба) АНАТОМИЈА – наука о унутрашњој грађи ор ганизама и њихових органа АНЕМИЈА – малокрвност, обољење које на стаје услед смањења броја црвених крв них зрнаца или смањења количине хемо глобина у њима АНТИБИОТИЦИ – материје које спречавају развој бактерија, а излучују их неке врсте гљива или бактерија; добијају се и синте тички. АНТИГЕНИ – страна тела која, унета у орга низам, изазивају стварање антитела АНТИТЕЛА – активне хемијске материје које настају по уношењу антитела у организам АНТИТОКСИНИ – противотрови АНТРОПОЛОГИЈА (грч. anthropos човек) – на ука о човеку АОРТА – највећи крвни суд; полази од срца и носи оксигенисану крв

Б БАЦИЛИ – врста бактерија штапићастог об лика БАКТЕРИЈЕ – ситни микроорганизми најче шће без хлорофила, једноћелијски, хете ротрофни, сапрофити. Имају важну улогу у природи као разлагачи органске мате рије. Многе су штетне јер су изазивачи различитих болести (патогене бактери је).

168

БИОЛОГИЈА – наука о животу и живим бићи ма

В ВАКЦИНА – обично течност справљена од микроорганизама или њихових произво да ВАКЦИНАЦИЈА – уношење вакцине у орга низам ради стицања отпорности према некој болести ВИРУСИ – ћелијски паразити, изазивачи бо лести

Г ГАМА-ГЛОБУЛИНИ – људске беланчевине са високом заштитном вредношћу ГАМЕТИ – полне (репродуктивне) ћелије ГЕН – део хромозома, односно ДНК; садржи генетичку информацију за синтезу једног протеина

Д ДАРВИН, ЧАРЛС (1809–1882) – творац теори је о еволуцији ДЕЗИНФЕКЦИЈА – чишћење од заразних кли ца и материја ДЕМОГРАФСКА ЕКСПЛОЗИЈА – историјска по јава убрзаног пораста броја становника ДИПЛОИД ИЈА – присуство две хаплоидне гарнитуре хромозома у ћелијама ДНК – дезоксирибонуклеинска киселина; сложени органски молекул који гради хромозоме и носи генетичку информаци ју ДРОГА – непрерађен лек; опојно средство

Јелена Ђорђевић

БИОЛОГИЈА

кб 17330

8 600262 018663

www.zavod.co.rs

за седми разред основне школе